GENERALNI PLAN KRAGUJEVAC 2015. - urbanizam.co.rs GP.pdf · KRAGUJEVAC 2015. GENERALNI PLAN GRADA Generalni urbanisti~ki plan je najzna~ajniji dugoro~ni razvojni dokument koji donosi

JP DIREKCIJA ZA URBANIZAM I IZGRADWU KRAGUJEVAC

GENERALNI PLAN KRAGUJEVAC 2015. VD DIREKTOR

Petar Arsenijevi}. Dipl.in`.gra|

FEBRUAR 2005. godine KRAGUJEVAC

INVESTITORI: FOND ZA URE\IVAWE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

SKUP[TINA GRADA KRAGUJEVCA

NOSILAC ZADATKA: JP DIREKCIJA ZA URBANIZAM I IZGRADWU, KRAGUJEVAC

VD DIREKTORa DIREKCIJE: Petar Arsenijevi}, dipl.in`.arh.

STRU^NI RUKOVODILAC: Dr Verooqub Trifunovi}, dipl.in`.arh.

OPERATIVNI RUKOVODILAC: Mr Du{an Mini}, dipl.ek.

RUKOVODILAC RADNOG TIMA: Mirjana ]iri}, dipl.in`.arh. STRU^NI TIM: Spec. Slobodan Mi{i}, dipl.in`.arh. Gordana Vra~ari}, dipl.in`.el. Evica Raji}, dipl.ekolog Milu n Mili}evi}, dipl.in`.saob. Aleksandar ]ati}, dipl.hidro-in`. @ivorad Arnautovi}, dipl.in`.ma{.

Mr Qubodrag Veqovi}, dipl.ek. Milica Debqovi}, dipl.in`.arh.

Vesna Savi}, dipl.in`.arh. Ivan Radulovi}, dipl.in`.arh. Jelena Bu|evac, dipl.ek. Nata{a Ivanovi}, dipl.in`.arh. Predrag Dimitrijevi}, dipl.in`.geod. Milorad Krsmanovi}, dipl.in`.arh. mr Jelena Atanasijevi}, dipl.in`.arh. Aleksandar Milanovi}, dipl.in`.arh. Zoran \unisijevi}, dipl.in`.geod. Stanko Boìlovi}, dipl.in`.geod. Mirjana Aleksi}, dipl.pravnik Qubivoje Jovanovi},dipl.in`.geolog. Dejan Milovanovi}, saob.in`. INFORMATI^KA OBRADA Marko Nikoli}, dipl.in`.ma{. Nenad Aksentijevi}, dipl.inf. TEHNI^KA SARADWA: Vesna Nedeqkovi}, daktilograf Zorica Mihajlovi}, gra|. tehn. Marijana Baklià, gra|.tehn. Svetlana Dragojlovi}, gra|.tehn. Zoran Ili}, geod.tehn. Neboj{a Milenkovi}, geod.tehn. Radana Alempijevi}, kopirant Desanka Rako~evi}, kopirant

GENERALNI PLAN “KRAGUJEVAC 2015.” SADR@AJ TEKSTUALNOG DELA

UVOD

PRVI DEO

�. PROBLEMI I PERSPEKTIVE KRAGUJEVCA PODRU^JA PLANA 1.1. PROBLEMI I PERSPEKTIVE........................................................................................................................................ 5

1.1.1. GRAD I OKRU@EWE ...........................................................................................................................................................................................5 1.1.2. PERSPEKTIVE - CIQEVI I PRAVCI RAZVOJA............................................................................................................................... 11 1.2. PODRU^JA PLANA............................................................................................................................................................... 12

1.2.1. NEPOSREDNO OKRU@EWE - POTENCIJALNO METROPOLITENSKO PODRU^JE .................................................... 12 1.2.2. URBANA AGLOMERACIJA...................................................................................................................................................................................14 1.2.3. U@E GRADSKO PODRU^JE ................................................................................................................................................................................ 17 1.2.4. PODRU^JE GENERALNOG PLANA ...................................................................................................................................................................17

1.2.4.1. Opis granice generalnog plana....................................................................................................................................................................... 17 1.2.4.2. Opis granice gra|evinskog reona .................................................................................................................................................................18 1.2.4.3. Podela gra|evinskog reona na prostorne i urbanisti~ke celine....................................................................................... 55

DRUGI DEO 2. PRAVILA URE\EWA PROSTORA..................................................................................................... 61

2.1. GRA\EVINSKI REON ..........................................................................................................................................................62

2.1.1. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE.............................................................................................................................................................63

2.1.1.1. Obrazovawe...............................................................................................................................................................................................................63 2.1.1.2. Zdravstvo....................................................................................................................................................................................................................67 2.1.1.3. De~ja i socijalna za{tita.............................................................................................................................................................................70 2.1.1.4. Kultura........................................................................................................................................................................................................................ 77 2.1.1.5. Nauka, javno informatika i izdava{tvo ..........................................................................................................................................78 2.1.1.6. Administracija i uprava................................................................................................................................................................................79 2.1.1.7. Sport i rekreacija ..............................................................................................................................................................................................82 2.1.1.8. Zelenilo.......................................................................................................................................................................................................................86 2.1.1.9. Komunalni objekti .............................................................................................................................................................................................93 2.1.1.10. Posebne namene.....................................................................................................................................................................................................97 2.1.1.11. Saobra}ajni objekti.............................................................................................................................................................................................97

2.1.1.12. MRE@E I OBJEKTI SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE SA PRIKQU^CIMA NA OKRU@EWE................................................................................................................................................ 101

2.1.1.12.1 Drumski saobra}aj............................................................................................................................................................................................. 101 2.1.1.12.2 @elezni~ki saobra}aj ......................................................................................................................................................................................111 2.1.1.12.3 Po{tanski saobra}aj.........................................................................................................................................................................................113

2.1.1.13 MRE@E I OBJEKTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE SA PRIKQU^CIMA NA OKRU@EWE.................................................................................................................................................... 114

2.1.1.13.1. Vodosnabdevawe, odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda i regulacija vodotokova ...................................................................................................................................... 114 2.1.1.13..2. Elektroenergetska infrastruktura....................................................................................................................................................115 2.1.1.13.3 Telekomunikacije ......................................................................................................................................................................................... 119 2.1.1.13..4. Snabdevawe toplotnom energijom i gasom ..................................................................................................................................122

2.1.2. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE ...................................................................................................................................................127

2.1.2.1. STANOVAWE..............................................................................................................................................................................................................127 2.1.2.2. PRIVRE\IVAWE.................................................................................................................................................................................................. 134 2.1.2.3. USLUGE I SISTEM CENTARA...................................................................................................................................................................... 138 2.1.2.4. RELIGIJA ................................................................................................................................................................................................................... 143

2.2. OSTALO ZEMQI[TE........................................................................................................................................................ 144

BILANS NAMENE PROSTORA - tabela 2

TRE]I DEO 3. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE

3.1. ZA[TITA I UNAPRE\EWE @IVOTNE SREDINE.....................................................................................................145

3.1.1. URE\EWE I ZA[TITA PROSTORA ............................................................................................................................................................145 3.1.2. ZA[TITA ZEMQI[TA ...................................................................................................................................................................................... 147 3.1.3. ZA[TITA VODA...................................................................................................................................................................................................... 147 3.1.4. ZA[TITA VAZDUHA ............................................................................................................................................................................................ 148 3.1.5. ZA[TITA [UMA..................................................................................................................................................................................................... 148 3.1.6. ZA[TITA OSETQIVIH EKOSISTEMA................................................................................................................................................... 149 3.1.7. ZA[TITA PRIRODNIH DOBARA I POSEBNIH VREDNOSTI .............................................................................................. 149 3.1.8. UPRAVQAWE OTPADOM.................................................................................................................................................................................. 149 3.1.9. ZA[TITA OD JONIZUJU]EG ZRAÊWA ............................................................................................................................................... 149 3.1.10.ZA[TITA OD UDESA.......................................................................................................................................................................................... 149 3.1.11. ZA[TITA OD BUKE I VIBRACIJA ........................................................................................................................................................ 150

3.2. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I AMBIJENTALNIH CELINA ..............................................................................................................................................................151

3.2.1. PREGLED GRADITEQSKOG NASLE\A KRAGUJEVCA .....................................................................................................................151 3.2.2. RE@IMI ÛVAWA, KORI[]EWA I ZA[TITE GRADITEQSKOG NASLE\A KRAGUJEVCA...........................................................................................................................................154

3.3. EKOLO[KA VALORIZACIJA PROSTORA ZA DAQI URBANI RAZVOJ .................................................................................................................................... 159

3.4. ZA[TITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I RATNIH RAZARAWA....................................... 163

3.4.1. POPLAVE........................................................................................................................................................................................................................ 163 3.4.2. KLIZI[TA.................................................................................................................................................................................................................. 164 3.4.3. ZEMQOTRESI ............................................................................................................................................................................................................ 166 3.4.4. PO@ARI ....................................................................................................................................................................................................................... 167 3.4.5. ZA[TITA OD RATNIH RAZARAWA....................................................................................................................................................... 168

ÊTVRTI DEO

4. PRAVILA GRA\EWA 4.1. OP[TA PRAVILA ZA SPROVO\EWE GENERALNOG PLANA ..................................................................... 169

4.2. PRAVILA GRA\EWA PO ZONAMA I CELINAMA.................................................................................................... 174

4.2.1. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE.......................................................................................................................................................... 174

4.2.1.1. OP[TA I POSEBNA PRAVILA ZA JAVNE OBJEKTE OD OP[TEG INTERESA .......................................................175 4.2.1.2. MRE@A SAOBRA]AJNE I KOMUNALNE INFRASTRUKTURE.............................................................................................177

4.2.2. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE ..................................................................................................................................................... 191

4.2.2.1. STANOVAWE............................................................................................................................................................................................................. 191 4.2.2.2. PRIVRE\IVAWE ............................................................................................................................................................................................... 224 4.2.2.3. SISTEM CENTARA............................................................................................................................................................................................. 229

SADR@AJ GRAFI^KIH PRIKAZA

- 1. POLO@AJ GRADA KRAGUJEVCA U RS

2. PODRU^JE NEPOSREDNOG OKRU@EWA GRADA

3. GRANICE GP................................................................................................................................................................... 1:20000

4. PROSTORNE I URBANISTI^KE CELINE ..................................................................................................1:10000

5. NAMENA POVR[INA.................................................................................................................................................1:10000

6. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE .............................................................................................................1:10000

7. SISTEMI INFRASTRUKTURE:

7.1. SAOBRA]AJ.................................................................................................................................................................. 1:20000

7.2. VODOSNABDEVAWE,, VODOREGULACIJA I ODVO\EWE OTPADNIH VODA.. 1:20000

7.3. ELEKTRO INSTALACIJE ............................................................................................................................... 1:20.000 7.4. PTT VEZE I OBJEKTI........................................................................................................................................ 1:20.000

7.5. TOPLIFIKACIJA I GASIFIKACIJA................................................................................................ 1:20000

8. KARTE OGRANIÊWA

8.1. EKOLO[KA VALORIZACIJA PROSTORA ...........................................................................................1:10.000

8.2. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA .......................................................................1:10.000

9. KARTA SPROVO\EWA GENERALNOG PLANA ......................................................................................1:10.000

KRAGUJEVAC 2015.

GENERALNI PLAN GRADA Generalni urbanisti~ki plan je najzna~ajniji dugoro~ni razvojni dokument koji donosi lokalna samouprava. Kragujevac ima bogatu i dugu tradiciju izrade ovog generalnog plana.

• 1891.g. donet je ″Plan regulacije varo{i Kragujevac″ o (autor: in`. Luka Ivkovi});

• 1936.g. usvojen je ″Generalni regulacioni plan Kragujevca″ o (autor: prof. Mihailo Radovanovi});

• 1961.g. stupio je na snagu ″Generalni urbanisti~ki plan Kragujevca″ o (autor: arh. Jovanka Jeftanovi});

• 1966.g. je usvojen ″Urbanisti~ki program za grad Kragujevac″ koji je izradio o Zavod za unapre|ewe komunalne delatnosti Republike Srbije.

Od 1974.g. generalni plan Kragujevca se priprema u Direkciji za urbanizam i izgradwu Kragujevca. Doneta su tri dokumenta:

• ″Kragujevac 1974-77 - Izmena i dopuna GUP-a (1974.g.) • ″Kragujevac 2000. - Generalni urbanisti~ki plan (1980.g.) • ″Kraguejvac 2005. - Generalni urbanisti~ki plan (1991.g.)

(Rukovodilac izrade sva tri ciklusa: mr Veroqub Trifunovi})

Time se Kragujevac svrstao u red na{ih gradova koji su obezbedili kontinuirano planirawe u skladu sa zakonskom obavezom da se svakih 10 godina preispitaju i dopune urbanisti~ki planovi. Generalni plan ″KRAGUJEVAC 2015.g.″ je ciklus planirawa sa kojim Grad ulazi u 21. vek. Karakteristi~ne mega determinante planskog perioda jesu informati~ka civilizacija i globalna ekonomija. Preovla|uje teorija odrìvog razvoja u planirawu i kori{}ewu prostora. Nazire se teorija postmodernog urbanizma. U dràvnom okruèwu karakteristi~ne determinante jesu:

• tranzicija socijalnih i ekonomskih tokova; • izlazak iz izolacije i ukqu~ivawe u evropske integracione procese;

2

• priprema novih propisa o planira wu i gra|ewu. Rad na ″Strate{kom planu KRAGUJEVAC 2002.-2007.g.″ ukazuje da su strate{ki ciqevi prostornog razvoja Grada Kragujevca:

• regionalni razvoj kroz podru~je Centralne Srbije; • prikqu~ivawe Grada i regije na multimodalne evropske koridore; • umreàvawe urbanih i infrastrukturnih sistema u okvire me|unarodne

podele funkcija. Metodolo{ke karakteristike Generalnog plana KRAGUJEVAC 2015. jesu:

• informati~ka zasnovanost na osnovama elektronske obrade; • oslonac na evropske dokumente koji se odnose na planirawe i ure|ewe

prostora (Planet Vision;Estia; i dr.). Na izradi dokumentacione osnove, Prednacrta i Nacrta, odnosno kona~nog Generalnog plana radilo je 35 obra|iva~a iz Direkcije za urbanizam i izgradwu uz u~e{}e niza specijalizovanih institucija. Organi lokalne samouprave su veoma intenzivno vodili aktivnosti na pripremi Generalnog plana. Posao je doveden u fazu Prednacrta. Taj materijal se izlaè javnoj i stru~noj raspravi.

3

U V O D

Izradi Generalnog plana pristupilo se na osnovu Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa (Sl. gl. Republike Srbije br. 44/95, 16/97 i 46/98), Zakona o Prostornom planu Republike Srbije (Sl. gl. RS br. 13/96) i Odluke Skup{tine grada Kragujevca o izradi Generalnog plana Kragujevac 2015. U toku izrade planskog dokumenta, donet je Zakon o planirawu i izgradwi (Sl.gl.RS br.47/03). U skladu sa ~l.170, plan se zavr{ava u skladu sa odredbama ovog Zakona. U skladu sa navedenim zakonskim propisima i usvojenim Programom i radnim projektom, definisan je horizont plana, osnovni ciqevi i sadràj plana. Planska re{ewa odnose se na prostor od 7858 ha i obuhvataju 31 mesnu zajednicu i 450 popisnih statisti~kih krugova. Postupak izrade Generalnog plana razdvojen je na tri faze: I faza - zapo~eta po Zakonu o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa -

DOKUMENTACIONA OSNOVA, ~ini sastavni deo PROGRAMA II faza - PREDNACRT i III faza - NACRT PLANA Osnovna tematska podru~ja koja je Generalni plan obra|ivao u okviru pripreme DOKUMENTACIONE OSNOVE i sagledavawa dugoro~ne koncepcije organizacije, ure|ewa i gra|ewa, svakako su najraznovrsnija oblast qudskog delovawa i ìvqewa: istorijat, okruèwe, priroda, stanovni{tvo, ekonomija, gradsko gra|evinsko zemqi{te, stanovawe, dru{tvene delatnosti, infrastruktura, sport, zelenilo, za{tita itd. Obra|en je poloàj i uloga Kragujevca u mreì naseqa, poloàj grada u planovima {irih prostornih celina i istorijski tok razvoja. Sagledana su posebna obele`ja identiteta grada i wegove urbane i ekolo{ke vrednosti, kao i postoje}a prostorno-planska, urbanisti~ka, inèwersko-tehni~ka i specifi~na dokumentacija. Izvr{ena je analiza zemqi{ta, klime i organizacije i prostorno-urbanisti~kih karakteristika mesnih zajednica. Posebno je obra|eno gra|evinsko zemqi{te, zemqi{na politika, dru{tveno-ekonomski, demografski i urbani razvoj i wihov uticaj na ure|ewe i gra|ewe. Sagledana je postoje}a i planirana namena prostora za stanovawe, privre|ivawe, usluge, alternativne sadràje, javni interes i posebne namene. Zna~ajna tema plana su i obim, povr{ina i struktura stambenih objekata, objekata proizvodnih delatnosti, objekata uslu`nih delatnosti, obrazovawa, zdravstva, de~je i socijalne za{tite, kulture, nauke, informisawa, uprave i sl. Poseban osvrt na prethodni i budu}i razvoj dat je u poglavqima komunalni objekti, saobra}ajni objekti, drumski i èlezni~ki saobra}aj, elektroenergetika, toplifikacija, gasifikacija, vodosnabdevawe, fekalna i ki{na kanalizacija, vodotoci i vodoregulacija, zelenilo, sport, za{tita prostora, za{tita od elementarnih nepogoda i drugih ve}ih opasnosti.

4

Osnovni pristup u izradi Generalnog plana je bio timski i maksimalno koordinirani rad raznovrsnih kvalifikacionih struktura. Stru~ni tim Direkcije za urbanizam i izgradwu Kragujevac, sastavqen od arhitekata, gra|evinskih inèwera, saobra}ajnih inèwera, ekonomista, elektro inèwera, geodetskih inèwera, ma{inskih inèwera, ekologa, informati~ara, programera, {umarskih inèwera, pravnika i geologa uradio je veliki broj posebnih elaborata i grafi~kih priloga. U izradi Generalnog plana od po~etka se primewivala digitalna tehnologija. Geodetska podloga kao osnova za rad urbanisti~kog plana dobijena je na po~etku skenirawem odgovaraju}ih karata i planova koji su pozicionirani u dràvni koordinatni sistem. Grafi~ki prilozi ra|eni su odgovaraju}im softverima koji podràvaju ovako pozicionirane podloge. Kao zna~ajan napredak moè se smatrati i nabavka digitalnog ortofoto plana grada Kragujevca kao najaùrnije mogu}e podloge za ovu vrstu radova. [tampawe ovako ura|enih priloga vr{eno je direktno na ploteru A0 formata. Pored tekstualnih i grafi~kih priloga u digitalnoj formi kori{}ene su i baze podataka Republi~kog zavoda za statistiku i naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta grada Kragujevca. Na taj na~in stvorena je dragocena informaciona osnova iz svih oblasti, raspore|ena po mesnim zajednicama i 450 popisnih statisti~kih krugova. Ovako formirana baza podataka obavezuje da se i u narednom periodu dopuwuje i usavr{ava. Za potrebe Generalnog plana sara|ivano je sa institutima, fakultetima, republi~kim i gradskim javnim preduze}ima, privredom i mnogobrojnim institucijama obrazovawa, zdravstva, vojske i sl. Od strane Jugoslovenskog instituta za urbanizam i stanovawe ura|ena je Studija primarne uli~ne mreè Kragujevca. Arhitektonski fakultet uradio je Studiju o mogu}nostima i pravcima razvoja, modelima transformisawa i pravilima zonirawa prostora grada Kragujevca u savremenim trì{no-pluralisti~kim uslovima. Zavod za hidrologiju i inèwersku geologiju ″Geozavod″, Beograd, radio je elaborat Geolo{kih istraìvawa i geolo{ke podloge, a Republi~ki geodetski zavod Srbije izvr{io je obradu aviosnimka i za povr{inu od 8.500 ha izradio ortofoto podlogu. Prilikom izrade Generalnog plana Kragujevca posebno je vr{ena detaqna analiza i komparacija sa Generalnim planovima grada Beograda i Novog Sada. Pored doma}ih izvora podataka i obimne urbanisti~ke dokumentacije kojom raspolaè Direkcija za urbanizam i izgradwu Kragujevac, kori{}ena su i inostrana iskustva za razvoj gradova u narednom periodu, a prakti~no su vr{ena pore|ewa sa nekim italijanskim gradovima (Reggio Emillia). Od obimnog raspoloìvog materijala, analize postoje}eg stawa, studija i osnovnih programskih elemenata plana i dugoro~ne koncepcije organizacije, ure|ewa i gra|ewa prostora izraènog kroz veliki broj sektorskih-pojedina~nih elaborata izvr{ena je sinteza planskog sagledavawa izraènog kroz materijal dat kao Prednacrt GP Kragujevac 2015.

5

I PRVI DEO

1. PROBLEMI I PERSPEKTIVE KRAGUJEVCA - PODRU^JA PLANA

1.1. PROBLEMI I PERSPEKTIVE

1.1.1. GRAD I OKRU@EWE Sa nivoa Srbije posmatrano, Kragujevac se nalazi u centru centralnog dela Srbije na pola puta izme|u dva razvojna koridora (pravca ili osovine). Sa evropskim koridorom X, od Beograda prema Ni{u, Kragujevac ostvaruje vezu u Lapovu (29km). Na drugoj, zapadnoj strani, na pribli`no istoj udaqenosti, prostire se druga po zna~aju, dràvna osovina razvoja, ”zapadnomoravska osovina” mada se i ovoj osovini moè dati me|udràvni zna~aj zbog veza sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Albanijom. Du` ovih pravaca ili koridora pruà se mreà krupnih infrastrukturnih sistema koji integri{u, prostor, naseqa, sadràje i funkcije u wima. Kragujevac svoj dugoro~ni koncept ukupnog razvoja gradi na kvalitetnijem i efektnijem povezivawu sa neposrednim ali i {irem okruèwu preko pomenutih pravaca-dolinama reka Lepenice i Gruè. U ovome odgovaraju}u pa`wu treba posvetiti motivisawu tranzitnih putnika preko Kragujevca prema Kopaoniku, Zlatiboru i Crnoj Gori, valorizovati i efektuirati potrebe tih putnika. Po Prostornom planu Republike Srbije, Kragujevac je jedan od centara pet makroregija, {to je imput za planirawe odre|enih naseqskih sadràja i funkcija u wemu. Saèti, poloàj i zna~aj grada Kragujevca u Srbiji pruà odre|ene-konkretne nadprose~ne povoqnosti sa stanovi{ta dugoro~nog razvoja ali ih treba na racionalan na~in efektuirati. DEMOGRAFSKE PROMENE

Sa teorijskog i prakti~nog, aplikativnog pristupa razvoju i implementaciji planskih postavki, broj stanovnika i wegova strukturalna obele`ja, posebno starosna, obrazovna i kvalifikaciona struktura, predstavqaju vrlo bitan faktor, potencijal, razvoja. Sa druge strane, to isto stanovni{tvo predstavqa masu prema kojoj treba dimenzionisati borjne fizi~ke potrebe i sadràje naseqa koji treba da zadovoqe potrebe i strukturalne sadràje naseqa, u o~ekivanim uslovima standarda-dru{tvenog bogatstva. Sve postavke date kroz ovu Studiju i GP treba obraditi i shvatiti dinami~ki, sa otvorenom mogu}no{}u kvantitativne i kvalitativne nadgradwe fizi~kog i ekolo{kog razvoja, jer se ovi poslovi rade u izuzetno amorfnim i koncepcijski nejasnim uslovima. Jer sadràji naseqa-konkretno grada Kragujevca, treba osim sopstvenih razvojnih potreba da

6

zadovoqe, po ve}em broju funkcija, i stalne ili povremene potrebe stanovni{tva iz blièg i {ireg okruèwa, zavisno od poloàja i zna~aja grada u tom okruèwu. Nau~no i empirijski je dokazano da postoji ~vrsta interakciona veza (na principu: uzrok ⇔ posledica) izme|u ukupnog privrednog i van privrednog razvoja, na jednoj strani, i promena ukupnog broja i strukturalnih obele`ja stanovni{tva, na drugoj strani. Te teorijske i iskustvene postavke objektivirale su se u dugom-vi{egodi{wem posmatrawu na primeru Kragujevca. U prvim posleratnim godinama(posle 1945. godine) orijentaciono sve do 1953. godine, u Kragujevcu su obnavqani ratom razoreni kapaciteti vojne i druge metalne industrije, razvijani novi programi kao za~etci prehranbene tekstilne, industrije gra|evinskog materijala i druge, ali je dominirala metalna industrija. U tom istom razdobqu obnavqane su i razvijane i druge privredne delatnosti: trgovinske, saobra}ajne, ugostiteqske, zanatske, komunalne, stambene i finansijsko-tehni~ke, {to je sve zajedno odraàvalo tada{wi koncept centralizovanog odlu~ivawa o plasmanu kapitala i razvoju, ali i industrijalizaciji kao prihva}enom metodu ubrzanog razvoja. Sve pomenuto i vanprivredni razvoj davalo je impulse demografskom i urbanom razvoju i ure|ewu grada Kragujevca. Izrazito narasta broj dnevnih migranata, kojima je mesto stanovawa izvan mesta rada, ali su i jedni i drugi motivisani egzistencijalnim uslovima-zapo{qavawem, razvojnim funkcijama, poloàjem i zna~ajem grada u Srbiji, kao i obrazovnim, zdravstvenim, upravnim, socijalnim, pa i politi~kim i drugim neprivrednim funkcijama. Povratno, u uzro~no posledi~nim vezama i odnosima u gradu dolazi do pove}awa obima stambene izgradwe, zna~ajnih komunalnih ulagawa u opremu i ure|ewe naseqa. Proces se kvantitativno i kvalitativno ubrzava, u ~emu se kao rezultante zapaàju: porast broja stanovnika, promene kvalitativnih obele`ja stanovni{tva, porast ukupne razvijenosti grada sa novim urbanim odlikama. Dakle, Kragujevac je ostvario vi{estruko ubrzan svestrani razvoj, {to je kao posledicu, izme|u ostalih (ona je istovremeno bila i uzrok), imalo izrazito visok migracioni tok stanovni{tva prema gradu, jer su delatnosti koje su doprinosile ukupnom razvoju grada bile prete`no radno intenzivne (zahtevaju veliki broj zaposlenih radnika). Demografski aspekt svih ovih podsticajnih razvojnih procesa odrazio se na promene ukupnog broja i strukturalnih obele`ja stanovni{tva, {to se obra|uje kroz naredna poglavqa. Ipak, kao globalni podaci isti~u se: • Ukupan broj stanovnika u gradu se uve}ao od 60.572, po popisu 1961. godine, na

147.305 (popis 1991.g.) preko 86.700 za trideset godina. To zna~i da je za 30 godina na podru~ju Kragujevca izgra|en jo{ jedan veliki grad sa novim naseqskim sadràjima i sub standardom u delu komunalne opreme i ure|enosti.

• Ukupan broj stanovnika op{tine raste, to uslovqava pove}awe broja stanovnika u gradu i veli~ina grada, dok se broj stanovnika na seoskom

7

podru~ju op{tine smawuje, od preko 52.000 na oko 32.000 u istom periodu, {to dovodi do depopulacije u posledwim godinama, vi{e stanovnika umire nego {to se ra|a. Pozitivan migracioni tok-doseqavawe, ne moè vi{e da kompenzira negativne prirodne tokova.

• Broj zaposlenih u op{tini Kragujevac prevazilazio je 80.000 radnika, 1989. godine, sa dnevnim-radnim migrantima.

• Povr{ina gradske teritorije uve}ana je 2,5 puta, {to je posledica svega {to je prethodno re~eno.

• Najzad, Kragujevac je na osnovu re~enog i drugih kriterija na nivou Republike progla{en gradom, pored Beograda, Novog Sada, Ni{a i Pri{tine, sa posebnim statusom u finansirawu gradskih-komunalnih potreba. Ve} je re~eno, po svim tim i drugim osnovama, Kragujevcu je u Prostornom planu Republike Srbije dat zna~aj centra makroregije, {to ima veliki zna~aj u razvojnim prospekcijama Srbije, a i {ire.

TABELA 1.1.1.2.a

God. GRAD KRAGUJEVAC

GP KRAGUJEVAC

PODRU^JE VAN GP KRAGUJEVAC

seosko podru^je

1991. 180.084 147.305 32.779

2002. 197.000 161.250 31.896

2015. 221.000 195.000 26.000

Dati podaci se razlikuju od zvani~no publikovanih statisti~kih podataka za ukupan broj izbeglih i privremeno naseqenih lica na teritoriji Kragujevca. To opravdava svrhu urbanisti~kog planirawa, jer i za ta lica treba planirati sadràje za javne i ostale potrebe.

DIJAGRAM KRETAWA BROJA STANOVNIKA

0

50000

100000

150000

200000

250000

1991. 2002. 2015.

godina

br

oj s

tan

ov

ni

ka GRAD KRAGUJEVAC

PODRU^JE GP KRAGUJEVAC

PODRU^JE VAN GPKRAGUJEVAC

8

BROJ STANOVNIKA FUNKCIONALNO KARAKTERISTI^NIH DOBNIH GRUPA

Za poslove prostornog i urbanisti~kog planirawa, kao demografska osnova za planske postavke, uobi~ajeno da se na osnovu stvarne i planske starosne strukture urade projekcije stanovni{tva specifi~nih funkcionalnih dobnih grupa.

TABELA 1.1.1.2.b

U odnosu na iste podatke obra~unate za 1991. godinu, zapaà se da opada broj i u~e{}e stanovni{tva pred{kolskog uzrasta u stanovni{tvu grada, apsolutno raste a relativno pada broj dece u uzrastu osnovnog obrazovawa, slede}e dobne grupe do {ezdesetih godina starosti stagniraju, po visini u~e{}a, mada se apsolutno znatno uve}avaju, a dve najstarije dobne grupe rastu i apsolutno i relativno. Ove podatke ne treba shvatiti kao egzaktne ~iwenice ve} kao plansku orijentaciju, a planirawe mora da bude kontinualan proces (trpi promene u tome) organizovanog i razvijenog dru{tva. Jer ukoliko se u gradu trajno nastani ve}i deo izbeglica, tada se moè o~ekivati zna~ajnije u~e{}e mla|ih dobnih grupa u ukupnom stanovni{tvu, a ukupan broj stanovnika u 2015. godini bi bio bliì od 190.000 stanovnika. EKONOMSKI RAZVOJ

Ako bi smo poku{ali, uz odre|ene ograde, da rezimiramo dostignuti nivo razvijenosti grada Kragujevca neizbe`no se mora konstatovati:

1. Kragujevac je svojim dinami~kim privrednim i ukupnim dru{tvenim razvojem u proteklih preko 40 godina (posmatrano od 1956. godine) dostigao vrlo impozantan stepen razvijenosti, {to se moè izraziti kroz ve}i broj parametara na kojima je zasnovana ovakva konstatacija (broj stanovnika, broj

Dobne grupe 1991. 2015. 2021. % u~e{}a

0-3 7669 6.480 6.840 3,6 4-6 6443 9.288 9.804 5,2

7-14 18432 20.412 21.546 11,3 15-19 10.833 12.600 13.300 7,0 20-24 9.438 11.880 12.540 6,6 25-59 76.829 94.140 99.370 52,3 60-64 7.190 11.340 11.970 6,3

65 i vi{e 10.571 13.860 14.630 7,7

UKUPNO 147.305 180.000 190.000 100,0

9

zaposlenih, visina dru{tvenog bruto proizvoda, vrednost fiksnih fondova, visoko obrazovawe, zdravstvene i upravno administrativne funkcije).

2. Po prethodno navedenim osnovama Kragujevac je dobio status jednog od pet gradova u Republici Srbiji, pored Beograda, Novog Sada, Ni{a i Pri{tine. Dok je u Prostornom planu Republike Srbije dobio status centra makroregije sa planiranim funkcijama i sadràjima za centar takvog zna~aja. Tako formiran planski koncept razvoja i sistem mreè naseqa u Republici odraàva se kroz planska dokumenta dugoro~nog razvoja Kragujevca, konkretno i kroz ovaj Generalni plan.

3. Od 1991. godine do dana{wih dana, iz razloga raspada biv{e Jugoslavije i krupnih privrednih sistema (konkretno Zavodi Crvena Zastava) i doma}eg 23-tromilionskog trì{ta i spoqnih veza sa svetskim trì{tem, Kragujevac kao prete`no monostrukturno privremeno orijentisan grad do{ao je u privredno i ekonomski vrlo nepovoqan poloàj. Privreda se raspala, privatni sektor jo{ nije do{ao u stawe da nadomesti negativne efekte privre|ivawa; broj zaposlenih (vi{e nego dvostruko niì, fakti~ki, nego 1990. godine); prose~na primawa na nivou od oko 70% od proseka Republike; akumulacija, fondovi i investicione aktivnosti su deset puta niì nego u prosperitetnim godinama.

4. Centralni deo gradske teritorije je prete`no ure|en i nosi odlike visokog urbaniteta, dok se periferni deo grada (oko 2500 ha) postepeno ure|uje i vrlo sporo sti~e urbane odlike naseqa jer su prete`no nastala spontano ili nepridràvawem urbanisti~ke regulative.

5. U ovom periodu ne moè se uop{te govoriti o razvoju kao zajedni~koj karakteristici svih privrednih subjekata u gradu, kao i o razvoju grada kao celine. Zajedni~ka karakteristika se moè izraziti kao ekonomsko propadawe privrede, li~nog i dru{tvenog standarda stanovni{tva grada. U tom op{tem procesu nastajao je i mawi broj uspe{nih biznismena koji su imali programe koji se ne mogu u normalnim prosperitetnim uslovima ozna~iti-nazvati kao razvojni. Oni su se naj~e{}e promovisali kao ad hok reakcije pojedinaca na stawe koje je nastajalo propadawem dru{tvenog sektora privrede, pojavom deficitarnih roba, sa jedne strane, ali i privatizacijom i pojavom obrtnog kapitala u vlasni{tvu tih pojedinaca, sa druge strane. Naj~e{}e privatizacijom dru{tvenog=ni~ijeg.

Prostorno-fizi~ki, urbani i ukupan privredni i vanprivredni razvoj grada je u odre|enom, direktnom, interakcijskom odnosu sa socio-ekonomskim razvojem, bez obzira na prostorni segment koji se analizira, odnosno posmatra. Svaka prostorna jedinica (naseqe, op{tina, regija ……) bez obzira na stepen razvijenosti ima odre|ena socio-ekonomska obele`ja koja karakteri{u tu sredinu ali i nivo wene razvijenosti. Sa druge strane, inicijalni razvojni impulsi tih pomenutih struktura, wihov socio-psiholo{ki, obrazovni i vaspitno-tradicionalni i institucionalno organizacioni nivo, uti~u na ukupnu dinamiku

10

razvoja. Na taj na~in i nivo dostignutog razvoja {to povratno mewa postoje}a i stvorena socio-ekonomska obele`ja stanovni{tva te sredine. U demografskoj studiji programirano je da broj zaposlenih stanovnika, krajem planskog horizonta, treba da iznosi oko 440 do 450 zaposlenih radnika na 1000 stanovnika gradske populacije, {to ~ini oko 720 zaposlenih od kontingenta radnog stanovni{tva (oko 125.000 stanovnika). U apsolutnom izrazu trebalo bi o~ekivati da se za oko 90.000 do 95.000 radnika obezbede, otvore radna mesta, ukqu~uju}i u ovaj broj i (tada) postoje}a radna mesta ali i deo dnevnih migranata iz ove op{tine. Otvarawe novih radnih mesta podrazumeva veliko angaòvawe i ulagawe privatnog kapitala, {to po sebi zahteva {est do deset puta ve}e efekte (dru{tvenog proizvoda) iz kojih bi se vr{ila ulagawa u otvarawe radnih mesta. Dru{tveni bruto proizvod bi trebao da raste po prose~noj godi{woj stopi od preko 6-7%. Pod hipoteti~nim uslovima da se nivo dru{tvenog bogatstva, izraèn preko dru{tvenog bruto proizvoda, ostvari na nivou od oko 3.000 $ USA (po na{oj oceni realna varijanta) PER CAPITA, ili 8.000 $ USA, ciqna varijanta kao jedan od uslova za ulazak u EVROPSKU UNIJU (40% DBP proseka EU), tada bi ukupno aktivno odnosno zaposleno stanovni{tvo bilo distribuirano, po sektorima, na slede}i na~in: TABELA 1.1.1.2.v

SEKTOR DELATNOSTI Broj aktivnih-zaposlenih

% u~e{}a u ukupnom

I Sektor primarnih delatnosti 1.000 1 II Sektor sekundarnih delat. 33.000 39 III Sektor tercijarnih delat. 34.000 40 IV Sektor kvartarnih delat. 17.000 20

UKUPNO 85.000 100

I pored svih ograda i te{ko}a da se obra|iva~ uzdigne iznad realne

stvarnosti kao ciq i pravac razvoja Kragujevca postavqaju se dve varijante: po prvoj, uz dostizawe stepena zaposlenosti (sa visokom prose~nom produktivno{}u) od 630 radnika na 1000 radno sposobnih stanovnika, ili oko 400 radnika na 1000 stanovnika (oko 76.000 radnika ukupno) mogu}e bi bilo dosti}i dru{tveni bruto proizvod od preko 3000 $ USA po stanovniku. Po drugoj optimisti~koj varijanti potrebno je dosti}i stepen zaposlenosti od 790 radnika na 1000 radno sposobnih stanovnika (oko 95.000 radnika ukupno) mogu}e bi bilo dosti}i dru{tveni bruto proizvod od oko 8000 $ USA po stanovniku. Obe varijante se zasnivaju na trì{no prihvatqivim proizvodnim programima (koji zapo{qavaju radnu snagu), prose~no ili visoko profitabilnim i zna~ajnim ulagawima u tehni~ki progres i otvarawe radnih mesta, podrazumevaju}i ulagawa sopstvenog i stranog kapitala u razvoj. Naravno i uloèni kapital ima svoju cenu {to treba kalkulisati. Treba imati na umu da visoko razvijene zemqe zapada ali i novo nastale dràve koje su sada, po ovom kriteriju, ispred nas ne}e stajati u mestu i "~ekati" na{ razvoj ve} }e se

11

mawe-vi{e uspe{no razvijati, {to u krajwem indikuje da }emo i tada biti na repu razvojnih procesa, privezak razvijenih.

BRUTO DRU[TVENI PROIZVOD PO GLAVI STANOVNIKA

3200

1150

22003000

5000

8000

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

1989. 2000. 2003. 2005. 2010. 2015.

godina

USA

do

la

ra

usa dolara

Projektovani pravac i ciq razvoja trebalo bi ostvariti kroz zna~ajnu

kvalitativnu izmenu privredne strukture. Nije uobi~ajeno da se isti~u kvartarne i kvintijarne delatnosti (informati~ki sistemi) u stvarawu dru{tvenog proizvoda, ali stepen razvijenosti konkretne sredine uslovqava da se dru{tveni proizvod dràve "preliva" po mawim razvijenim enklavama za finansirawe obrazovawa, zdravstva, informatike itd. U svakom slu~aju o~igledne su kvalitativne promene u stvarawu dru{tvenog proizvoda, a veoma je sli~na struktura kada se posmatra preko u~e{}a broja zaposlenih u ukupno zaposlenima. FIKSNI FONDOVI

Pored svih navedenih interakcija i impulsa koji na odre|en na~in ~ine ìvo okruèwe grada na su{tinu koncepta Generalnog plana, u veoma velikoj meri uti~u i fiksni fondovi. Fizi~ki obim i struktura istih kao i wihov razme{taj ~esto opredequju autore da ih zbog visokih vrednosti, tro{kova wihovog ru{ewa, uklapaju mawe-vi{e uspe{no u dugoro~ni-strate{ki razvoj grada. U najkra}em ovi fondovi obuhvataju gra|evinsko zemqi{te i sve ono {to je na wemu, ili u wemu, izgra|eno. Kako je to planski re{eno, vidi se iz daqeg teksta i grafi~kih priloga. 1.1.2. PERSPEKTIVE - CIQEVI I PRAVCI RAZVOJA

Planirawe gradske forme grada Kragujevca u 21. veku treba da proizi|e iz interakcije postoje}eg stawa, socijalno-ekonomskih promena i uticaja savremenog

12

urbanizma. Remodelirawe kulturnih, dru{tveno-ekonomskih i politi~kih sistema ima va`ne efekte na prostorne modele.

Kragujevac je u 19. veku pro{ao fazu arhai~nog grada baziranog na agrikulturnoj proizvodwi, zapre`nom saobra}aju i centralisti~koj vladavini. Gradski potezi su projektovani u lokalnoj skali. Nosioci stru~nih poslova su u prvim decenjama - majstori pod nadzorom kneèvih qudi od poverewa, a kasnije - inèweri u dràvnoj ili lokalnoj slu`bi. Su{tina planske intervencije je regulacija. U 20.veku Kragujevac urbani razvoj zasniva na industrijskoj proizvodwi. U prvoj polovini veka vlada je monarhisti~ka, a saobra}aj tek dobija savremenije vidove. Planirawe vode arhitekti. Primewuje se kulturalisti~ki model evolutivnog razvoja. U drugoj polovini stole}a, u uslovima socijalizma dominira autoindustrija. Formira se model grada sa centralnim naseqem i {irokim zonama aglomerirawa. Na po~etku ove faze urbanisti-projektanti primewuju progresisti~ke modele rekonstruisawa grada, da bi postepeno urbanisti-planeri vratili evolutivne metode sa teì{tem na regionalnoj i nacionalnoj skali, kori{}ewu zemqi{ta i infrastrukturi. (Cine -Citta).

Kragujevac 21.veka bi}e zasnovan na informati~koj produkciji i brzom sabra}ajnom komunicirawu. Bi}e to model tzv. "Tele -Citta" u kome fizi~ke i vremenske distance u sistemu vreme/prostor dobijaju nove dimenzije. Uloga planera i strategija fizi~kog planirawa bi}e su{tinski promewene. Umesto projekata iz 19. veka i planova iz 20. stole}a, predstoji prostorni menaxment zasnovan na relaciji strategije i akcija. Nazire se gradska regija na osovini Lepenica-Gruà. Grad Kragujevac je centar jedne od {est makroregija: Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Uìce, Ni{ i Pri{tina. U podru~ju uticaja makroregije Kragujevca ulaze regije: â~ka, Kraqeva, Kru{evca, pomoravskog trogra|a (sa {est op{tina) i sedam op{tina {umadijske regije. Makroregija Beograda ima najve}i zna~aj, od svih navedenih. 1.2. PODRU^JA PLANA 1.2.1. NEPOSREDNO OKRU@EWE -

POTENCIJALNO METROPOLITENSKO PODRU^JE Grad Kragujevac sa svojim okruèwem nalazi se u centralnom delu Srbije i ima izuzetno dobar poloàj u odnosu na krupne infrastrukturne sisteme koji ga povezuju sa teritorijom Srbije i {ire. Prema Prostornom planu Republike Srbije, koji je donet 1996.g., Kragujevac ima zna~aj makroregionalnog centra koji, u funkcionalnom smislu, obuhvata pored [umadijsko-pomoravskog regiona, jo{ tri regije sa regionalnim centrima u â~ku, Kraqevu i Kru{evcu. Pored uloge makroregionalnog centra Kragujevac je centar [umadijsko-pomoravskog regiona u ~iji sastav ulazi trinaest op{tina. Kragujevac predstavqa centar [umadijskog okruga koga ~ine sedam {umadijskih op{tina - Aran|elovac, Topola, Ra~a, Bato~ina, Lapovo i Kni}. Aran|elovac, u skladu sa

13

svojim funkcionalnim karakteristikama ima zna~aj subregionalnog centra. Ostale op{tine [umadijskog okruga koje se oslawaju na Kragujevac ~ine metropolitensko podru~je Kragujevca. Pored navedene uloge i zna~aja u okruèwu, Kragujevac je 1992.godine stekao status grada i uvrstio se u pet najve}ih gradova Srbije, pored Beograda, Novog Sada, Ni{a i Pri{tine. 1.2.1.1. OBUHVAT JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE Prostornu dimenziju neposrednog okruèwa grada Kragujevca ~ine Grad Kragujevac i pet susednih op{tina - Topola, Ra~a, Bato~ina, Lapovo i Kni}. Jedinice lokalne samouprave organizovane su tako {to grad Kragujevac ima, u organizacionom smislu, pet op{tina: Stara varo{, Aerodrom, Pivara, Stanovo i i Stragari. Ostale op{tine u okruèwu imaju svoja sedi{ta lokalne samouprave u istoimenim centrima ovih op{tina. 1.2.1.2. VELIÎNA, BROJ NASEQA I STANOVNI[TVO

U okviru metropolitenskog podru~ja, odnosno prostora gde se, zajedno sa susednim op{tinama neposredno odraàva uticaj Grada i u kome su prirodni, ekolo{ki, privredni, saobra}ajni, infrastrukturni i drugi sistemi, celine i objekti bitni za funkcionisawe i razvoj Grada i ovih op{tina. Teritoriju ovog podru~ja, ~ini prostor od 2011km2. Na ovoj teritoriji nalazi se 155 naseqa u kojima, prema popisu stanovni{tva, ìvi 263.342 stanovnika. Gustina naseqenosti metropolitenskog podru~ja je 1,31 st/ha.

Prema broju stanovnika i gustini naseqenosti isti~u se op{tine - grad Kragujevac sa 2,15 st/ha i Lapovo sa 1,71 st/ha. Ostale op{tine ovog podru~ja su re|e naseqene. Najve}i broj naseqa, prema veli~ini teritorije, imaju i najve}e op{tine - Kragujevac, Kni} i Topola. NEPOSREDNO OKRU@EWE - Potencijalno metropolitensko podru~je TABELA 1.2.1.2.

red.br. Op{tine teritorija op{ina

broj naseqa

broj stanovnika

Gn

1. Grad Kragujevac, 835 57 179.127 2,15

2. Topola 356 31 27.495 0,77 3. Ra~a 216 18 15.232 0,71

4. Bato~ina 136 11 13.376 0,98 5. Lapovo 55 2 9.390 1,71 6. Kni} 413 36 18.722 0,45

1-6 Neposredno okruèwe

2011 137 263.342 1,31

14

1.2.1.3. VEZE SA OKRU@EWEM Prema PPRS, preko metropolitenskog podru~ja, Kragujevac se vezuje i oslawa na najzna~ajnije pojaseve, odnosno osovine razvoja Republike Srbije. Metropolitensko podru~je ~ini okosnicu prostornog razvoja grada Kragujevca i nalazi se u intenzivnijim pojasevima razvoja ( I i II zna~aja) gde se usmerava razvoj Srbije i to:

- preko op{tina Bato~ina i Lapovo povezuje se sa najzna~ajnijim pojasom I zna~aja - Veliko Moravskom osovinom razvoja Srbije gde se u neposrednom okruèwu nalazi i op{tina Ra~a. - preko teritorije grada Kragujevca i op{tine Kni} prolazi pojas II zna~aja koji povezuje Zapadno-moravski pojas II zna~aja sa pojasom razvoja I zna~aja. Metropolitensko podru~je Kragujevca oslawa se na najzna~ajnije saobra}ajne pravce - autoput Beograd- Ni{ i zapadno-moravski koridor du` reka Lepenice i Gruè. Pored osnovne putne mreè Kragujevac je, preko èlezni~kog ~vora u Lapovu, povezan sa glavnim èlezni~kim pravcima Srbije. Sistem vodosnabdevawa nalazi se u op{tinama Kni} i Bato~ina. Na trafostanicu 380/110 KV Petrovac, u Kragujevcu, vezane su sve op{tine metropolitenskog podru~ja. Kragujevac je sedi{te tranzitne automatske telefonske centrale na koju se vezuje metropolitensko podru~je Kragujevca. Kragujevac je tako|e univerzitetski, obrazovni, kulturni, sportski i administrativni centar koji opsluùje ne samo metropolitensko podru~je grada Kragujevca ve} i {ire podru~je - makroregiju. 1.2.2. URBANA AGLOMERACIJA

Urbanu aglomeraciju Kragujevca ~ine: - gradsko podru~je i - prigradska naseqa Gradsko podru~je formirano je od prvog kruga naseqa oko Kragujevca. Ova naseqa su, u predhodnom periodu, imala karakter prigradskih naseqa. Pogu{}avawem prigradskih naseqa formirala se aglomeracija grada Kragujevca. Srastawem vi{e ovih naseqa sa teritorijom Kragujevca formirano je gradsko podru~je. Naseqa van ovog podru~ja predstavqaju prigradska naseqa koja su funkcionalno vezana za gradsko podru~je. Pojedina naseqa, izvan prvog kruga naseqa, imaju tendenciju spajawa sa Kragujevcem kao {to su Desimirovac, preko Opornice, Dragobra}a preko Kori}ana ili Baqkovac i @draqica preko Belo{evca.

15

1.2.2.1. GRADSKO PODRU^JE

U aglomeraciju grada Kragujevca u{lo je osam celih naseqa kao i delovi deset naseqa, odnosno katastarskih op{tina. Gradsko podru~je ~ini naseqeno mesto Kragujevac koje se sastoji od 4 katastarske op{tine: Kragujevac I, Kragujevac II, Kragujevac III i Kragujevac IV, a nastalo je od osam nekada{wih katastarskih op{tina naseqa. Povr{ina ovog gradskog podru~ja iznosi 8283 ha.

GRADSKO PODRU^JE - TERITORIJA NASEQENOG MESTA KRAGUJEVAC TABELA 1.2.2.1.

red.br. teritorija KO Kragujevac

ha cele KO ha delovi KO

1. Kragujevac I 2.403 KO Ili}evo KO Mar{i}, KO @draqica KO Belo{evac, KO Trmbas KO Korman, KO Kragujevac

2. Kragujevac II 1438 KO Belo{evac, KO Erde~ KO Gro{nica, KO Kori}ani KO Stanovo, KO Kragujevac

3 Kragujevac III 2079 KO M.P~elice KO Kori}ani, KO Stanovo KO Divostin, KO Poskurice KO Kragujevac

4. Kragujevac IV 2363 KO Poskurice, KO Jovanovac KO Petrovac KO Kragujevac

1-4 Kragujevac I-IV 8283 2689 5594

Na ovom prostoru formirano je uè gradsko podru~je i rubni predeo.

1.2.2.2. PRIGRADSKA NASEQA Formirawem katastarske op{tine Kragujevac, devet naseqa ~iji su delovi ostali van teritorije gradskog podru~ja (KO Kragujevac) zadràla su status naseqenih mesta. Ova, kao i druga naseqa koja ~ine prvi krug naseqa oko gradskog podru~ja grada Kragujevca funkcionalno su vezana za Kragujevac i predstavqaju prigradska naseqa. U podru~ju urbane aglomeracije mogu da se izdvije tri grupe naseqa:

- I grupa obuhvata devet naseqa ~ija je teritorija smawena pro{irewem gradskog podru~ja. To su:

1. Gro{nica ..................................................................................................................................... 2084 ha 2. Mar{i} .......................................................................................................................................... 882 ha 3. Trmbas (+@draqica) ................................................................................................................... 864 ha 4. Erde~ ............................................................................................................................................. 438 ha 5. Poskurice ................................................................................................................................... 1029 ha 6. Jovanovac ...................................................................................................................................... 996 ha 7. Opornica ....................................................................................................................................... 672 ha

16

8. Divostin ........................................................................................................................................ 637 ha 9. Korman ........................................................................................................................................... 776 ha _______________________________________________________________________________ 1-9 Povr{ina KO ........................................................................................................................ 8378 ha* Povr{ina dela KO koja su pripojena KO Kragujevac ........................................................... 1578 ha ________________________________________________________________________________ SVEGA: I grupa naseqa ................................................................................................................ 6800 ha * povr{ina KO pre pripajawa KO Kragujevac

- II grupu ~ine naseqa koja sa naseqima iz prve grupe ~ine prvi krug naseqa oko gradskog podru~ja. To su:

1. Desimirovac ............................................................................................................................... 1614 ha 2. Novi Milanovac ........................................................................................................................... 717 ha 3. Cvetojevac .................................................................................................................................... 816 ha 4. Baqkovac ....................................................................................................................................... 843 ha 5. Viwi{te ....................................................................................................................................... 709 ha 6. Dragobra}a .................................................................................................................................... 703 ha ________________________________________________________________________________ SVEGA: II grupa naseqa ............................................................................................................... 4643 ha

- III grupu ~ini nekoliko naseqa koja su vezana za najzna~ajnije putne pravce gde se vr{i koncentracija, odnosno aglomeracija stanovni{tva. To su: prema Beogradu: - ka Bato~ini : 1. Botuwe .............................................................................................................. 1314 ha - ka Topoli : 2. Cerovac ............................................................................................................. 1214 ha

prema Kraqevu: - ka Kni}u 3. \uriselo ............................................................................................................ 553 ha 4. Golo~elo ............................................................................................................. 934 ha ________________________________________________________________________________ SVEGA: III grupa naseqa .............................................................................................................. 4015 ha

Urbanu aglomeraciju ~ine slede}a podru~ja: - gradsko podru~je ............................................ 8283 ha ............................ 35% - prigradska naseqa ..................................... 15458 ha ........................... 65%

I grupa naseqa ................................................ (6800 ha) II grupa naseqa ............................................... (4643 ha) III grupa naseqa .............................................. (4015 ha) __________________________________________________________________________ UKUPNO: ....................................................... 23741 ha ......................... 100%

Urbanu aglomeraciju ~ine gradsko podru~je grada Kragujevca i 19 prigradskih naseqa prete`no ruralnog sklopa sa tendencijom pribliàvawa i povezivawa preko najzna~ajnijih saobra}ajnica sa glavnim urbanim centrom metropolitenskog podru~ja grada Kragujevca.

17

1.2.3. U@E GRADSKO PODRU^JE

Uè gradsko podru~je ~ine

- PODRU^JE GENERALNOG PLANA “KRAGUJEVAC 2015.” i - RUBNI PREDEO

PODRU^JE GENERALNOG PLANA KRAGUJEVAC 2015. definisano je Odlukom o izradi ”Generalnog plana Kragujevac 2015.” iz 2004 godine. Obuhvata katastarske op{tine Kragujevac I i II, delove katastarskih op{tina Kragujevac III i IV i deo katastarske op{tine Jovanovac, ukupne povr{ine od 7858 hektara i to:

1. KO Kragujevac I .............................................................2.083 ha 2. KO Kragujevac II ............................................................1.438 ha 3. KO Gragujevac III ...........................................................2.079 ha 4. KO Kragujevac IV...........................................................2.083 ha 5. KO Jovanovac ..................................................................175 ha

UKUPNO:.............................................................................7.858 ha RUBNI PREDEO ~ine delovi katastarskih op{tina, van podru~ja Generalnog plana:

1. KO Kragujevac I (deo)......................................................320 ha 2. KO Kragujevac IV (deo) ...................................................280 ha 3. KO Jovanovac (deo) ........................................................711 ha

UKUPNO:.............................................................................1.311 ha REKAPITULACIJA POVR[INA U@EG GRADSKOG PODRU^JA TABELA 1.2.3. Red. br.

Katastarska op{tina

Povr{ina KO (ha)

Podru~je GP-a (ha)

Podru~je rubnog predela (ha)

Uè gradsko podru~je (ha)

1 Kragujevac 1 2.403 2.083 320 2.403 2 Kragujevac 2 1.438 1.436 - 1.438 3 Kragujevac 3 2.079 2.079 - 2.079 4 Kragujevac 4 2.363 2.083 280 2.363 5 Jovanovac 886 175 711 886

UKUPNO 9.169 7.858 1.311 9.169

1.2.4. PODRU^JE GENERALNOG PLANA 1.2.4.1. OPIS GRANICE GENERALNOG PLANA Odlukom Skup{tine grada Kragujevca o izradi Generalnog plana “Kragujevac 2015.“ iz 2004 godine, definisana je granica Generalnog plana: OPIS GRANICE GENERALNOG PLANA (GP) po~iwe od ta~ke A na severozapadu tj. od grani~ne belege br. 26 koja je trome|a katastarskih parcela br. 227 i 386 (put) u KO Opornica i kp. br. 980 u KO Petrovac (koja je u sastavu nove KO Kragujevac 4).

18

Od ove trome|e granica skre}e na istok i ide regulacionom linijom trase severozapadnog magistralnog poluprstena sa orijentacijom Opornica - Petrovac - Jovanovac najpre delimi~no kroz KO Opornica, a zatim kroz KO Petrovac seku}i ve}i broj parcela sve do grani~ne linije K.O. Petrovac i K.O. Jovanovac ( odnosno KO Kragujevac 4 i KO Jovanovac). Ovu grani~nu liniju granica GP se~e izme|u grani~nih belega br. 15 i 16 u blizini belege br. 16. Odavde granica GP-a daqe ide grani~nom linijom novoformirane KO Kragujevac 4 i KO Jovanovac sve do trome|e KO Kragujevac 4 i kp.br. 1852/2 i 1852/3 KO Jovanovac od koje skre}e ju`no u KO Jovanovac grani~nom linijom:

kp. br. 1852/2 sa 1852/3 i 1851/1, kp. br.1852/1 sa 1851/3, 1851/4 i 1847 kp. br. 1850 sa 1847,1848/1 i 1849/2, kp. br. 1831/6 sa 1849/2 i 1849/1 kp. br. 1831/5 sa 1849/1, 1831/1, 1831/2, 1831/4, 1831/2 i 1831/3 kp. br. 1832 sa 1831/3 i 1835, kp. br. 1833/3 sa 1835, kp. br. 1834 sa 1833/2 i 1833/1, kp. br. 1821 sa 1833/1, 1820 i 1819 kp. br. 1669 sa 1819, 1670 i 612/1 ( staro korito reke Ugqe{nice) kp. br. 612/1 sa 1668 i 1663, kp. br. 1663 sa 1662 i 1660 kp. br. 1660 sa 1624, 1629, 1631 i 1635/1, kp. br. 1659 sa 1635/1 i 1636 kp. br. 1656 sa 1636, 1637/1 i 1637/2, kp. br. 1655 sa 1637/2 i 1640 kp. br. 1654 sa 1640 i 1671 ( put ), kp. br. 1653 sa 1671 kp. br. 1677/3 sa 1195 ( put ) odakle se~e kp. br. 1197 (put) do trome|e kp. br. 1197, 1679 i 1234, kp. br. 1197 sa 1234 i 1681/1 kp. br. 1322 (put) sa 1681/1, 1681/2, 1682/2, 1684, 1685, 1238, 1239/1, 1239/2, 1240/1, 1240/2 i 1241, kp. br. 1308 sa 1241, kp. br. 1357 sa 1308, 1317, 1341 i 1340/1, kp. br. 1333 sa 1340/1 i 1339 kp. br. 1334 sa 1339, 1338/1 i 1338/3, kp. br. 1335 sa 1338/3, 1337, 612/6, 612/7 i 612/5 kp. br. 615/1 (put) sa 612/5 i 612/2 do preseka sa magistralnim putem M1.11 gde ga preseca

do trome|e istog puta sa kp. br. 612/10 i 615/3 i daqe ide grani~nom linijom kp. br. 615/3 sa 612/10 i 613/2 do trome|e kp. br. 615/3, 613/2 i KO Kragujevac 1.

Odavde granica skre}e na istok grani~nom linijom K.o. Kragujevac 1 sve do trome|e kp. br. 1630 K.o. Mar{i} i parcela kp. br. 1967 i kp. br. 1970 KO Kragujevac 1.

Daqe granica nastavqa grani~nom linijom izme|u kp. br. 1970 sa kp. br. 1967 i kp. br. 1980 i kp. br. 1974 sa kp. br. 1980 sve do trome|e kp. br. 1974, kp. br. 1975 i kp. br. 1980 sve u KO Kragujevac 1.

Od ove trome|e granica GP-a skre|e na jugo-istok i poklapa se sa grani~nom linijom (nalazi se na 40m od postoje}eg dalekovoda) koridora dalekovoda 110 KV KG2 - Jagodina, sve do preseka sa grani~nom linijom KO Kragujevac 1 i KO Trmbas.

Od ovog preseka granica GP-a skre}e na zapad granicom KO Kragujevac 1 i poklapa se daqe sa spoqnim granicama KO Kragujevac 1, KO Kragujevac 2, KO Kragujevac 3 i KO Kragujevac 4 sve do ta~ke A od koje je i po~eo opis.

1.2.4.2. OPIS GRANICE GRA\EVINSKOG REONA

Granica gra|evinskog reona po~iwe od trome|e pruge Kragujevac-Lapovo reke Lepenice i kp.br. 14683 KO Kragujevac II i nastavqa grani~nom linijom desne obale reke Lepenice i parcela kp.br. 14684; 14685; 14686; 14687; 14700; 14701; 14702; 14703; 14704; 14705; 14706; 14707; 14708; 14709; 14710 i kp.br. 14711, sve KO Kragujevac I do uliva Mar{i}kog potoka u Lepenicu prelazi potok i ide granicom KO Kragujevac II tu uzvodno Mar{i}kim potokom do trome|e Mar{i}kog potoka i kp.br. 19 i kp.br. 20. Daqe nastavqa me|om izme|u kp.br. 19 i kp.br. 20 do trome|e koju ~ine kp.br. 18, 19 i kp.br. 20, nastavqa me|om izme|u kp.br. 18 i 20 do trome|e koju ~ine parcele kp.br. 18, 20 i kp.br. 51 (put). Me|a nastavqa tim putem (51) i kp.br. 20, 21, 22, i kp.br. 23 i dolazi do trome|e Mar{i}kog potoka i kp.br. 23 i kp.br. 27. Nastavqa me|nom linijom Mar{i}kog potoka i kp.br. 27, i dolazi do trome|e koju ~ine potok kp.br. 27 i kp.br. 14531 (ulica). Od ove trome|e granica nastavqa do trome|e koju ~ine kp.br. 14531, kp.br. 223 i Mar{i}ki potok. Od ove trome|e

19

granica nastavqa me|om Mar{i}kog potoka sa kp.br. 223, 225, 229, 230, 234, 236, 239 i kp.br. 241 i dolazi do trome|e koju ~ine kp.br. 241, kp.br. 242 i Mar{i}ki potk. Od ove trome|e granica daqe nastavqa me|om kp.br. 242 sa kp.br. 241 i kp.br. 243, zatim me|om kp.br. 243 sa kp.br. 244 i kp.br. 245 (put) i dolazi do trome|e koju ~ine kp.br. 245 (put), 243 i kp.br. 14531 (ulica). Od ove trome|e granica ide do druge trome|e koju ~ine kp.br. 245 (put) kp.br. 14531 (ulica) i kp.br. 246. Granica daqe nastavqa me|om kp.br. 246 i kp.br. 14531 (ulica) i dolazi do prelomne ta~ne na me|i koja ima koordinate 7499048,11 i 4876729,99 se~e parcele kp.br. 14531 i kp.br. 268 i dolazi do prelomne ta~ke na me|i kp.br. 268 i kp.br. 269 koja ima koordinatu 149041,16 i 4876728,24 i nastavqa me|om parcela kp.br. 268 i kp.br. 269 (put) do ~etvorome|e kp.br. 269, 268, 281 i kp.br. 283. Od ove ta~ke nastavqa me|om kp.br. 281 sa parcelama br. 21 i kp.br. 282, do ~etvorome|e koju ~ine kp.br. 281, 282, 285 i kp.br. 286. Iz ove ta~ke nastavqa me|nom linijom kp.br. 285 i kpl.br. 286 kao i me|om kp.br. 289. Sa parcelama kp.br. 287, 288 i kp.br. 293 do trome|e kp.br. 289, 292 i kp.br. 293. Ide me|om izlazi na kp.br. 292 i kp.br. 293 do trome|e kp.br. 293, 292 i kp.br. 296. Se~e parcele kp.br. 296 i kp.br. 298 i dolazi do prelomne ta~ke me|e izme|u kp.br. 298 i kp.br. 299. Od ove prelomne ta~ke granica nastavqa me|om katastarskih parcela br. 299 sa parcelama kp.br. 298 i kp.br. 302 dolazi do trome|e koju ~ine kp.br. 302, 299 i kp.br. 297. Od trome|e granica nastavqa me|om kp.br. 302 sa parcelama kp.br. 297 i kp.br. 14531, zatim me|om kp.br. 14531 (put) sa parcelama: kp.br. 302, 303, 306 i kp.br. 307 i dolazi do ~etvorome|e koju ~ine kp.br. 308, 307, 14531 i kp.br. 312. Od ~etvorome|e granica ide me|om kp.br. 312 (put) sa katastarskom parcelom kp.br. 309, 310 i kp.br. 1015, zatim nastavqa me|om kp.br. 1015 sa katastarskim parcelama kp.br. 1016 i kp.br. 1014 i dolazi do ~etvorome|e koju ~ine katastarske parcele kp.br. 1014, 1015, 14531/1 i kp.br. 14531 daqe nastavqa me|om kp.br. 14531/1 (put) sa parcelama kp.br. 1014 i kp.br. 1013 do trome|e koju ~ine kat. parcele kp.br. 1011, 1013 i kp.br. 14531/1 od koje nastavqa me|nom linijom kp.br. 1013 sa parcelama kp.br. 1011 i kp.br. 1012 zatim me|om kp.br. 1021 sa parcelama kp.br. 1003, 1002, 999, 1025 i kp.br. 1024 i dolazi u trome|u koju ~ine kp.br. 1024, 1021 i kp.br. 1054 (put). Od we nastavqa me|om kp.br. 1024 sa kp.br. 1054 (put) do trome|e koju ~ine kat. parcele br. 1024, 1031 (put) i kp.br. 1054 (put), granica zatim nastavqa me|om kp.br. 1054, 1031, zatim me|nom linijom kp.br. 1047 sa parcelama 1055, 1056, i kp.br. 1057, do trome|e koju ~ine kp.br. 1057, 1047 i kp.br. 1052 od ove trome|e nastavqa me|om kp.br. 1052 sa kp.br. 1057 i kp.br. 1058. Dolazi do trome|e koju ~ine kp.br. 1058, 1059 i kp.br. 1052. Od ove trome|e ide me|nom linijom kp.br. 1059 sa kp.br. 1058 i 1060, dolazi do ~etvorome|e kp.br. 1059, 1060, 1066 i kp.br. 1065. Granica daqe nastavqa me|om izme|u kp.br. 1065 i kp.br. 1066 izme|u kp.br. 1067 i kp.br. 1068, izme|u kp.br. 1070 i kp.br. 1069 i dolazi do trome|e koju ~ine slede}e katastarske parcele kp.br. 1070, 1069 i kp.br. 1076 (ulica). Od ove trome|e granica nastavqa me|om kp.br. 1076 (ulica) sa katastarskim parcelama kp.br. 1070, 1071, 1074, 1075, 1053 i kp.br. 1051 i dolazi do ~etvorome|e koju ~ine kp.br. 1049, 1051, 1076 i kp.br. 14532/1. Od te ~etvorome|e nastavqa me|om kp.br. 1076 sa 14532/1 i dolazi do ta~ke koja predstavqa me|nu belegu izme|u KO Kragujevac I i KO Mar{i}. Me|a daqe ide izme|u parcele 14532/1 (ulica) i KO Mar{i} do trome|e KO Mar{i} sa parcelama 14532/1 i 14532/2 odakle nastavqa me|om kp.br. 14532/2 (ulica) sa KO Mar{i} sve do ta~ke koja ima koordinatu 7497974,00 i 4875701,79. Zatim se~e parcelu 14532/2 i dolazi do trome|e 14532/2, 1357/3 i 1359 i nastavqa me|om kp.br. 1359 sa parcelama kp.br. 1357/3 i 1358/3 do trome|e koju ~ine 1358/3, 1359 i 1356. Daqe se~e parcelu 1356 do ta~ke koja ima slede}u koordinatu 7497956,32 i 4875777,63. Iz ove ta~ke nastavqa me|om izme|u parcela 1213 sa parcelama 1356 i 1212 do ~etvorome|e 1212, 1213, 1208 i kp.br. 1209. Daqe se~e parcele 1208 i 1207 do trome|e 1207, 1204 i 1206, nastavqa me|om 1206 sa slede}im parcelama 1204, 1198, 1200, 1201, 1202 i 1203. Iz ove trome|e (1206, 1203 i 1090) se~e parcele 1090 i 1093 do ta~ke na me|i 1093 i 1095 sa koordinatom 7498049,31 i 4876018,35. Nastavqa me|om 1093 sa parcelama 1095 i 1096 do ~etvorome|e 1093, 1097, 1096 i 1104. Ide daqe me|om parcele 1096 sa parcelama 1104 i 1162, zatim me|om 1162 sa parcelama 1186, 1168 i 1165, zatim me|om 1161 sa parcelama 1165, 1164, 1163, 1166 do trome|e 1161, 1166 i 1170, dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1161, 955 i 917, ide me|nom linijom 1165 i parcele 917 do ta~ke ~ije su koordinate 7497850,56 i 4876193,19. Od ove ta~ke granica se~e parcelu 917 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7497813,00 i 4876263,85. Od ove ta~ke nastavqa me|om 917 i parcele 953 (ulica) i dolazi do dvome|e koju ~ine parcela 917 i 953. Od dvome|e

20

granica se~e kp.br. 917 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7497709,57 i 4876230,98. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om parcele 917 sa parcelama 915, 916 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 916, 917 i 1161. Me|a zatim se~e parcelu 1161 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7497721,07 i 4876156,76. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om parcele 1161 sa parcelama 1174, 1176 i 1175, dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1175, 1161 i 1355 (put). Granica preseca put 1355 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 1338, 1337/1 i 1355. Granica nastavqa me|om parcele 1337/1 sa parcelama 1338, 1352 i 1340 dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1337/1, 1323/2 i 1340. Od ove trome|e granica nastavqa me|om kp.br. 1340 sa parcelama 1323/2, 1282, 1281, 1279 do ta~ke ~ije su koordinate 7497425,87 i 4875957,46. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 1340 i dolazi do dvome|e koju ~ine parcele 1340 i 1346. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om 1340 sa parcelama 1346 i 1347. Granica zatim nastavqa me|om 1347 (ulica) sa parcelama 1348, 1349, 1350, 1351, 1352 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 1347, 1220/2 i 1352. Od ove trome|e granica nastavqa me|om 1220/2 sa parcelom 1352 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7497526,29 i 4875905,44. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om izme|u parcela 1220/2 i 1220/1, dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7497520,81 i 4875823,63. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om izme|u parcela 1341 i parcele 1384/2 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1384/2, 1384/1 i parcele 1383. Od ove trome|e granica nastavqa me|om kp.br. 1383 sa parcelama 1384/2, 1385/3, 1385/2, 1385/1, 1386, 1388 i dolazi do ~etvorome|e koju ~ine 1383, 1382, 1389 i 1388. Od te ta~ke granica nastavqa me|om izme|u parcele 1389 i 1388, dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1389, 1388 i parcela 1381. Od ove trome|e granica preseca parcelu 1388 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 1388, 1391 i 1967, zatim nastavqa me|om izme|u parcela 1388 i parcele 1967 i dolazi do trome|e koju ~ine katastarske parcele 1388, 1967 i granica katastarske me|e KO Kragujevac I sa KO Mar{i}. Od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u katastarske parcele 1967 i granicom KO Mar{i} i dolazi do trome|e koju ~ine slede}e katastarske parcele 1980, 1970 i parcela 1967. Od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u katastarske parcele 1980 sa parcelama 1970, 1974, 1975 i 1982/1. Granica zatim nastavqa me|om izme|u kp.br. 1982/1 sa parcelama 1981, 1978, 1949 i dolazi do ~etvorome|e koju ~ine parcele 1982/1, 1949, 1982/2 i 1947. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om izme|u kp.br. 1947 sa parcelama 1949, 1948, 1941, 1932, 1939, 1944 i dolazi do ~etvorome|e koju ~ine parcele 1947, 1946, 1945 i 1944. Iz ove ta~ke granica ide me|om parcele 1944 sa parcelama 1945 i 1983/4 (put) do trome|e parcela 1944, 2004 i 1983/4 pa nastavqa do trome|e parcela 2004, 2002 i 1983/4 zatim do trome|e parcela 2002, 1983/4 i 1983/1. Iz ove ta~ke ide me|nom linijom parcele 1983/1 sa parcelama 2002, 2001, 1998 i 1989 sve do trome|e parcela 1983/1, 1983/5 i 1989. Zatim nastavqa do prelomne ta~ke sa koordinatom 7496891,72 i 4875673,38 odakle se~e parcelu 1989 do trome|e 1988, 1989 i 1990. Odavde se~e parcelu 1988 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7496897,36 i 4875606,40 i nastavqa na zapad me|om izme|u kp. br. 1987 i 1988 do trome|e 1987, 1988 i 2086, zatim nastavqa me|om parcele 2086 sa parcelama 19.88, 2078 i 2079, zatim me|om 2079 sa parcelama 2080 i 2081, zatim me|om 2081 sa parcelama 2077, 2071, 2070 i 2069 do trome|e 2069, 2081 i 2082 ide me|om 2069 i 2082, zatim me|om 2117 sa parcelama 2083 i 2116 nastavqa me|om izme|u parcela 2116 sa parcelama 2118, 2119 i 2120 i dolazi do prelomne ta~ke sa koordinatom 7496696,82 i 4875578,62. Od ove ta~ke granica se~e parcelu 2116 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2123, 2124 i 2116. Od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u parcela 2123 i parcele 2124 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2124, 2123 i 2125. Od ove trome|e granica se~e parcelu 2125 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7496596,24 i 4875553,70. Od ove ta~ke me|a nastavqa ka jugu izme|u parcela 2125 i 2145 i dolazi do ~etvorome|e koju ~ine parcele 2146, 2145, 2124 i 2125. Od ove ~etvorome|e granica nastavqa me|om izme|u parcela 2146 sa parcelom 2145 i 2147 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2146, 2147 i 2114. Granica nastavqa me|om izme|u parcela 2114 sa parcelom 2147 i 2148. Granica nastavqa me|nom linijom parcele 2148 sa parcelama 2113 i 2294, zatim me|nom linijom parcele 2294 sa parcelama 2149, 2150, 2173, 2174, 2292 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2292, 2293 i 2294. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 2293 sa parcelama 2292 i 2291, zatim me|nom linijom parcele 2296 sa parcelama 2291, 2283/1 i parcela 2162. Nastavqa me|nom linijom 2262 sa parcelama 2297 i parcelom 2298 me|nom linijom parcele 2298 sa parcelama 2299 dolazi do ~etvorome|e koju ~ine katastarske parcele kp.br. 2302, 2299, 2298 i kp.br. 14535 (ulica). Od ove

21

~etvorome|e granica nastavqa me|om izme|u parcela kp.br. 2298 i kp.br. 14535 (ulica) i ide do ta~ke ~ije su coordinate 7496623,96 i 487527,07, o dove ta~ke granica preseca put odnosno parcelu kp.br. 14535 i parcelu kp.br. 2354 i dolazi u ta~ku ~ije su coordinate 7496627,76 i 4875178,85, o dove ta~ke granica preseca kp.br. 2353 i dolazi u trome|u koju ~ine kp.br. 2353, 2339 i kp.br. 2372. Granica nastavqa me|om izme|u parcela kp.br. 2339 i kp.br. 2372 i dolazi do trome|e koju ~ine kp.br. 2339, 2338 i kp.br. 2372. Od ove trome|e granica preseca parcelu 2372 i dolazi do preloma izme|u parcela 2372 i 2371. Od ovog preloma granica nastavqa me|om izme|u parcela 2371 i 2372 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2372, 2371 i 2370. Od ovog preloma granica preseca parcelu 2370 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2370, 2367 i 2368. Granica zatim nastavqa me|om izme|u parcela 2368 sa parcelama 2367 i 2366 zatim nastavqa i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2368, 2366 i 2369. Od ove trome|e granica preseca parcele 2366, 2364 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7496727,91 i 4875118,25. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om izme|u parcela 2364, 2363/1 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2364, 2363/1 i 2363/3 (put). Od ove trome|e granica preseca parcele 2363/1, 2363/2 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7496758,77 i 4875073,66. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om izme|u parcele 2362 i parcela 2363/2, 2373/1, 2373/2 (ulice) i dolazi do trome|e koju ~ine katastarske parcele 2362, 2361 i 2373/2 (ulica). Od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u parcele 2373/2 sa parcelama 2361 i parcele 2601 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2373/2, 2436 i 2601. Od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u parcela 2436 i parcele 2601, zatim me|om parcele 2435 i parcela 2599 i 2598, zatim me|om izme|u parcele 2598 i parcela 2445/2 i 2434. Nastavqa me|om parcele 2597 i parcela 2434, 2433, 2432 i parcele 2431 odakle nastavqa me|nom linijom parcele 2431 sa parcelama 2595, 2453 i parcelom 2410, zatim me|nom linijom parcele 2428 sa parcelama 2411, 2412, zatim me|nom linijom parcele 2412 sa parcelama 2427, 2426, 2414, zatim me|nom linijom parcele 2402 sa parcelama 2388, 2408 i 2407 i ide me|nom linijom izme|u parcela 2407 i parcele 2402 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7496604,76 i 4874863,27. Daqe nastavqa presecawem parcele 2402 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7496623,40 i 4874840,85. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om parcele 2455 sa parcelama 2402 i parcelom 2454, zatim nastavqa me|om izme|u parcela 2456 i 2454 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2456, 2463 i 2454. Od ove trome|e granica preseca parcelu 2463 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2463, 2468 i parcela 2469. Od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u parcela 2468 sa parcelama 2469 i 2477, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 2477 (ulica) sa parcelama 2467 i 2466 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7496759,68 i 4874807,02. Od ove ta~ke granica preseca put 2477 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2477, 2481, 2482, granica zatim nastavqa me|nom linijom parcele 2482 sa parcelama 2481 i parcelom 2483. Granica dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2482, 2483 i 2492. Od ove trome|e granica ide do ta~ke ~ije su koordinate 7496791,57 i 4874784,69, granica daqe preseca parcelu 2492 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7496813,08 i 4874764,89. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 2495 sa parcelama 2492, 2493 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2495, 2506 i parcele 2493. Od ove trome|e granica nastavqa me|om parcele 2506 sa parcelama 2493 i parcelom 2494 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7496913,90 i 4874704,71. Od ove ta~ke granica preseca put 2506 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2506, 2523/1 i 2524. Od trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 2524 sa parcelama 2523/1, 2523/2 i parcele 2521 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2521, 2524 i parcela 2534. Granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 2534 sa parcelama 2521, 2520/1 i 2520/2 i parcele 2532/1, granica nastavqa daqe me|nom linijom izme|u parcela 2533 i parcele 2532 i dolazi do trome|e koju ~ine slede}e parcele 2533, 2532/1 i 2535. Od ove trome|e granica se~e parcelu 2535 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7497016,87 i 4874583,83. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 2538 sa parcelama 2535 i 2541, zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 2548 sa parcelama 2541 i 2542 i dolazi u trome|u koju ~ine slede}e parcele 2543, 2542 i 2548. Od ove trome|e granica se~e parcelu 2548 i dolazi u prelomnu ta~ku izme|u parcela 2548 i 2547. Od ovog preloma granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 2547 i 2548 i dolazi do trome|e koju ~ine slede}e parcele 2548, 2547 i 2550/1. Od ove trome|e granica se~e parcele 2550/1, 2557, 2558 i parcelu 14535 (ulica) i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7497230,16 i 4874580,45. Od ove ta~ke nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 2694 sa parcelama 14535, 2695 i 2699 i dolazi u trome|u koju ~ine

22

parcele 2700, 2699 i 2694. Iz ove ta~ke se~e parcele 2700, 2701 do ta~ke sa koordinatom 7497350,11 i 4874596,89 i daqe se~e parcelu 2701 i 2752/1 (ulica) do ta~ke sa koordinatom 7497362,71 i 4874552,38 i nastavqa granicom parcele 2752/1 (ulica) sa parcelama 2935 i 2934, skre}e na jug ii de granicom parcele 2932 (put) sa parcelama 2934 i 2933 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2932, 2933 i 14534 (ulica). Granica zatim se~e parcelu 14534 (ulica) do trome|e parcela 3239, 3240 i 14534 odakle ide na jug za zatim na zapad granicom izme|u parcela 3239 i 3240 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7497337,81 i 4874456,14 odakle se~e parcelu 3240 do trome|e 3240, 3244 i 3245 nastavqa do trome|e koju ~ine parcele 3243, 3244 i 3245 pa do trome|e 3242, 3244 i 3245 a zatim nastavqa na istok odnosno jug granicom izme|u parcela 3242 i 3245 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7497282,87 i 4874408,12, odakle se~e parcele 3245 i 3237 (ulica) do trome|e 3235, 3236 i 3237. Iz ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 3235 sa parcelama 3237, 3232 i 3234 do ta~ke na me|is a koordinatom 7497223,84 i 4874352,82 odakle skre}e na zapad i se~e parcelu 3234 do ta~ke sa koordinatom 7497187,28 i 4874361,86 i nastavqa da je se~e prema severu do prelomne ta~ke na me|i sa parcelom 3233 koja ima slede}u koordinatu 7497197,97 i 4874394,77 gde nastavqa na sever granicom izme|u parcele 3233 i 3234 zatim se~e parcelu 3276 (ulica) do trome|e 3276, 3237 i 3256 nastavqa me|om parcele 3256 sa parcelama 3237 i 3257 do trome|e 3256, 3257 i 3258. Odavde se~e parcelu 3256 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7497116,30 i 4874419,26 zatim ponovo se~e parcelu 3276 (ulica) do prelomne ta~ke sa koordinatom 7497115,72 i 4874415,54. Odavde nastavqa na zapad granicom parcela 3233 i 3276 do trome|e 3276, 3277 i 3233. Iz ove trome|e nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 3277 (ulica) sa parcelama 3225 i 3224 zatim me|nom linijom izme|u parcele 3223 sa parcelama 3224 i 3225 zatim me|om izme|u parcele 3212 i 3213 do trome|e 3212, 3213 i 3214. Odavde granica se~e parcelu 3212 i ide na sever do prelomne ta~ke na me|i izme|u 3212 i 3277 sa koordinatom 7496961,50 i 4874378,69 zatim ide na istok me|nom linijom izme|u 3212 i 3277 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7496976,04 i 4874379,83 odakle se~e parcelu 3277 do trome|e 3277, 3279 i 3282. Odavde ide granicom parcele 3282 sa slede}im parcelama 3279, 3281 i 3284 i dolazi do trome|e parcela 3282, 3284 i 3285. Odavde ide granicom parcele 3284 sa parcelama 3285 i 3286 do trome|e 3284, 3286 i 3287. Granica zatim na kratko skre}e na jug niz me|u 3286 sa 3287 do ta~ke na me|i sa koordinatom 7496915,31 i 4874436,69 odakle se~e parcelu 3287 do prelomne ta~ke na me|i izme|u 3287 i 3289 sa koordinatom 7496907,30 i 4874442,00, zatim nastavqa na severozapad me|nom linijom izme|u parcela 3287 i 3289 do trome|e 3287, 3289 i 3290. Iz ove ta~ke granica ide deqe granicom parcele 3290 sa slede}im parcelama 3289, 3291, 3296, 3297 i 3298 do trome|e 3290, 3298 i 3300, zatim se~e parcelu 3300 do prelomne ta~ke na me|i 3300 sa parcelom 3301 koja ima slede}u koordinatu 7496838,76 i 4874413,25 nastavqa na jug me|om izme|u parcela 3300 i 3301 do ~etvorome|e parcela 3277, 3299, 3300 i 3301 odakle se~e parcelu 3277 do prelomne ta~ke na me|i 3277 i 3207 koja ima koordinatu 7496845,58 i 4874375,25 i nastavqa me|om parcele 3277 na zapad sa parcelama 3207 i 3206/1 do trome|e parcela 3277, 3205 i 3206/1. Odavde granica skre}e na jug me|om izme|u parcela 3205 i 3206/1 kao i me|om izme|u 3203 i 3206/2, zatim me|nom linijom parcele 3206/2 sa parcelama 3202 i 3201 pa me|om izme|u 3217/2 i 3218/2 zatim me|om parcele 3218/1 sa parcelama 3217/1 i 3219, zatim granica skre}e na jugoistok granicom parcele 3219 sa parcelama 3200 i 3198 do trome|e 3198, 3219 i 3220, zatim nastavqa me|om izme|u 3198 i 3220 do trome|e 3196, 3198 i 3220 odavde skre}e na jug me|om izme|u parcela 3196 i 3198 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7496940,12 i 4874123,16 i se~e parcelu 3196 do me|e sa 3195 a u prelomnoj ta~ki koja ima koordinatu 7496972,39 i 4874095,67. Iz ove ta~ke granica skre}e na jug me|om izme|u 3195 i 3196 do trome|e koju ~ine parcele 14536, 3195 i 3196, zatim nastavqa me|om izme|u 3195 i 14536, zatim se~e parcelu 14536 do trome|e 14536, 4342 i 4349, granica nastavqa me|om izme|u parcele 4349 sa parcelama 4342 i 4343 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7496913,11 i 4873964,14 odakle se~e parcele 4343 i 4341 do trome|e 4341, 4069 i 4070, nastavqa me|om izme|u 4069 i 4070 kao i me|om izme|u 4067 i 4068 do trome|e 4067, 4068 i 4065. Iz ove trome|e se~e parcelu 4065 do prelomne ta~ke na me|i 4063 sa 4065 koja ima slede}u koordinatu 7496748,75 i 4874132,08 i nastavqa granicom parcele 4063 sa slede}im parcelama 4065, 4064, 4062 i 14526 (potok). Odavde se~e parcelu 14526 i ide do trome|e koju ~ine parcele 14526, 4083 i 4081/2. Iz ove ta~ke granica ide me|nom linijom parcele 14526 (potok) sa parcelama 4083, 4084, 4085, 4087/2,

23

3973 i 3975 do trome|e parcela 14526, 3974 i 3975, zatim nastavqa granicom parce 3974 sa parcelama 3975 i 3976 do trome|e parcela 14526, 3974 i 3976, zatim ponovo ide granicom parcele 14526 (potok) sa parcelama 3976, 3979, 3980 i 3982 do tome|e koju ~ine parcele 14526, 4010 i 3982, zatim ide granicom izme|u 3982 i 4010 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7496497,64 i 4874440,66, se~e parcelu 4010 do me|e sa 4011 a u prelomnoj ta~ki sa koordinatom 7496418,60 i 4874466,83 i nastavqa granicom parcele 4011 sa slede}im parcelama 4010, 4012, 4003 i 4004 do trome|e 4011, 4004 i 3992. Granica nastavqa me|nom linijom parcele 3992 sa parcelama 4004, 4001 i 4002, zatim me|om parcele 3999 sa parcelama 3998 i 3994 do trome|e 3999, 3994 i 4000 iz ove ta~ke se~e parcelu 4000 do trome|e 4000, 3500 i 3501. Iz ove ta~ke granica ide me|om parcele 3500 sa parcelama 4000 i 3499, zatim me|om parcele 3498 sa parcelama 3499, 3494, 3497 i 3484 do trome|e 3498, 3484 i 3501, zatim nastavqa me|om parcele 3484 sa parcelama 3501, 3502, 3503 i 3504 kao i me|om parcele 3480 sa parcelama 3504, 3505 i 3479 do trome|e 3480, 3479 i 3478. Granica daqe ide me|om parcele 3478 sa parcelama 3479 i 3475 kao i me|om 3475 sa parcelama 3474, 3470 i 3473 do ~etvorome|e 3475, 3473, 3467 i 3468, zatim me|om parcele 3468 sa parcelama 3467 i 3464 kao i me|om parcele 3464 sa parcelama 3508, 3462 i 3461. Granica daqe ide me|om parcele 3461 sa parcelama 3465 i 3460 kao i me|om izme|u 3460 i 3463 do trome|e parcela 3460, 3463 i 14526 (potok) se~e parcelu 14526 do trome|e 14526, 3404 i 3409 i nastavqa granicom 14526 sa slede}im parcelama 3409, 3410, 3411, 3412/2, 3412/1, 3413, 3414, 3416, 3417, 3423, 3425, 3426/2, 3427 i 3428 do trome|e 3428, 3431 i 14526 gde opet se~e 14526 do ta~ke sa koordinatom 7496163,43 i 4875177,22, ide granicom parcele 3456 sa parcelama 14526 i 3455 do trome|e parcela 3456, 3455 i 3454, se~e parcelu 3454 do trome|e parcela 3451, 3454 i 3508 odakle nastavqa granicom parcele 3508 sa parcelama 3451, 3453 ponovo 3451 i 3510 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7495997,16 i 4875141,61 i nastavqa do parcele 3509 do ta~ke sa koordinatom 7496017,94 i 4875126,77, ide na jug me|om izme|u parcela 3509 i 3508 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7495983,14 i 4875025,52. iz ove ta~ke se~e parcele 3509 i 3508 i to u nekoliko prelomnih ta~aka a one imaju slede}e koordinate: 1. 7496052,67 i 4874953,32; 2. 7496067,48 i 4874881,76; 3. 7496072,80 i 4874716,76; 4. 7496114,07 i 4874693,23, koja se ina~e nalazi na me|i parcela 3508 i 3942 nastavqa na severoistok me|om izme|u parcele 3508 i 3942 do trome|e 3942, 3508 i 3507, zatim ide me|om parcele 3942 sa parcelama 3507, 3940 i 3941 do trome|e 3942, 3941 i 3947, zatim nastavqa me|nom granicom izme|u parcele 3947 sa parcelama 3941, 4000, 3993 i 3992. Iz ove ta~ke granica ide me|nom linijom parcele 3992 sa parcelama 3991, 3990, 3989, 3988 i 3953 nastavqa me|nom linijom 3953 i 3987 do prelomne ta~ke na toj me|i sa koordinatom 7496290,65 i 4874401,44 i se~e parcelu 3953 do trome|e parcela 3953, 3984 i 3955. Iz ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 3984 sa parcelama 3955, 3956, 3957 i 3958. Iz ove trome|e (3984, 3958 i 3960) se~e parcelu 3960 do trome|e 3960, 3972 i 3964 i nastavqa me|nom linijom parcele 3964 sa parcelama 3960, 3962, 3963, 3965 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7496353,91 i 4874251,93 odakle se~e parcelu 3964 do prelomne ta~ke na granici sa parcelom 3966 koja ima slede}e koordinate 7496355,41 i 4874250,30 i nastavqa daqe granicom 3964 sa parcelama 3966 i 3969 kao i granicom parcele 3969 sa parcelama 3971/2 i 3971/1, i granicom 3970 sa parcelama 3971/1 i 3972 do trome|e 3970, 3972 i 4087/1 odakle se~e parcelu 4087/1 do prelomne ta~ke na me|i izme|u 4087/1 i 4095 koja ima slede}u koordinatu 7496435,02 i 4874235,91. Odavde granica ide me|nom linijom parcele 4087/1 sa parcelama 4095, 4096, 4105/1 i 4105/2 kao i me|nom linijom parcele 4118 sa parcelama 4105/2 i 4149, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 4149 sa parcelama 4119, 4120, 4151, 4148 i 4150 i dolazi u trome|u parcela 4149, 4150 i 4162. Iz ove trome|e ide granicom parcele 4162 sa parcelama 4150, 4147, 4145, 4158, 4160 i 4161 gde dolazi u trome|u 4162, 4161 i 4164. Iz ove ta~ke se~e parcele 4164 i 4165 do trome|e 4165, 4166 i 4167 i nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 4166 i 4167 i me|nom linijom parcele 4169 sa parcelama 4168 i 4171 do trome|e 4169, 4171 i 4172 nastavqa me|om izme|u parcele 4171 i 4172 do trome|e 4171, 4172 i 4174. Iz ove ta~ke se~e parcele 4174 i 4177 do prelomne ta~ke na me|i izme|u 4177 i 4187/1 sa koordinatom 7496181,46 i 4873839,41 i nastavqa pomenutom me|om do trome|e 4176, 4177 i 4187/1, daqe se~e parcelu 4187/1 do prelomne ta~ke na me|i izme|u 4187/1 i 4188 koja ima koordinatu 7496168,63 i 4873828,87. Granica daqe nastavqa do trome|e 4187/1, 4188 i 4189. Od ove trome|e granica daqe nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 4189 sa parcelama 4188 i parcelom 4188, zatim me|nom linijom

24

izme|u parcele 4193 i 4194, zatim me|nom linijom parcele 4198 sa parcelama 4197 i 4199, zatim me|nom linijom izme|u parcele 4200 sa parcelama 4199 i 4202, zatim me|nom linijom izme|u parcele 4202 sa parcelama 4203 i 4204 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 4202, 4204 i 4206. Od ove trome|e granica preseca parcele 4206, 4207 i 4208 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 14550 (ulica), 4208 i 4209, Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 4209 sa parcelama 4210 i 4212, zatim me|nom linijom parcele 4212 sa parcelama 4207 i 4204, me|nom linijom izme|u parcele 4204 sa parcelama 4214, 4215 i 4223, zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 4223 sa parcelama 4224 i 4221, me|nom linijom parcele 4221 sa parcelama 4222 i parcele 4247/1 (ulica) i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 4221, 4220 i 4247/1. Od ove trome|e granica preseca parcelu 4247/1 (ulica) i dolazi u prelomnu ta~ku izme|u parcela 4268 i parcele 4247/1. Granica zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 4268 sa parcelama 4272 i 4271, zatim me|nom linijom izme|u parcele 4269 i parcele 4271, zatim me|nom linijom parcele 4270 sa parcelama 4274 i 4275/1, zatim me|nom linijom 4276/1 i parcele 4275/2 i dolazi do preloma izme|u ove dve parcele. Od ovog preloma granica preseca parcelu 4276/1 i dolazi do preloma izme|u parcele 4276/2 i 4276/1, granica zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 4276/2 i 4276/1, dolazi do drugog preloma ovih parcela i od tog preloma granica preseca parcelu 4276/1 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 4276/1, 4279 i 4278. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 4279 sa parcelama 4278, 4281 i 4280 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 4279, 4280 i 4267/1. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom 4280 i 4267/1 (ulica) i dolazi do preloma koji ~ine parcele 4280 i 4267/1. Od ovog preloma granica se~e parcelu 4267/1 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 4336, 4329 i 4267/1. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 4329 sa parcelama 4336, 4331, 4330, zatim preseca put 4327 i parcelu 4326 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7496710,97 i 4873561,89. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 4325 sa parcelama 4326 i 4267/2, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 4267/2 sa parcelom 4313 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 4267/2 (ulica) 14550 (ulica) i 4313. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 14550 (ulica) sa parcelama 4313, 4314, 4315 i 4316, zatim me|nom linijom parcele 4317 sa parcelama 4316 i 4318 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 4317, 4318 i 4377 (ulica). Od ove trome|e granica preseca parcelu 4377 (ulica) i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 4377, 4383/2 i 4383/1. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 4383/1 sa parcelama 4383/2, 4384 i 4385, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 4386 sa parcelama 4385, 4381 i 14550, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 14550 sa parcelama 4387/1, 4387/2, 4387/3 do preloma. Od preloma granica preseca parcelu 14550 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7497021,49 i 4873290,83, odakle granica preseca parcelu 4592 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7497003,98 i 4873270,15. Od ove ta~ke granica dolazi u trome|u koju ~ine parcele 4592, 4594/1 i 4594/2. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 4594/2 sa parcelama 4594/1, 4593/2 i 4599, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 4600 sa parcelama 4599 i 4601, daqe ide me|nom linijom parcele 4601 sa parcelama 4602 i 4605, zatim me|nom linijom izme|u parcele 4604 i 4605 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 4604, 4605 i 4607. Od ove trome|e granica preseca parcelu 4607 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7496855,54 i 4873320,65. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 4618 sa parcelama 4607, 4608 i 4617 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 4631, 4617 i 4618. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 4631 sa parcelama 4617 i 4633, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 4632 sa parcelama 4633, 4644, 4645, zatim me|nom linijom 4647 sa parcelama 4648/2, 4649, 4654/2, 4652 i 4654/3, zatim me|nom linijom parcele 4656 sa parcelama 4654/1 i 4655, zatim me|nom linijom parcele 4657 sa parcelom 4658 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 4657, 4658 i 4659. Od ove trome|e granica preseca parcelu 4659 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 4669, 4659 i 4670. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 4670 sa parcelama 4659 i 4643, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 4643 sa parcelama 4642, 4640, 4639 i 4637, zatim me|nom linijom izme|u parcele 4637 i 4635 dolazi do trome|e koju ~ine parcele 4637, 4635 i 4507 (ulica). Od ove trome|e granica preseca put 4507 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 4507, 8710/1 i 8712 (put). Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 8712 sa parcelama 8710/1 i 8711, zatim nastavqa me|om parcele 8701 sa parcelama 8711 i 8702, zatim me|nom linijom parcele 8702 sa parcelama 8703 i 8704 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 8704, 8702 i 8709. Od ove trome|e

25

granica preseca parcelu 8709 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 8709, 8707 i 8706/1. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 8709 sa parcelama 8706/1, 8705 i 3887/12 (put). Granica zatim nastavqa me|nom linijom parcele 3887/12 sa parcelama 8704, 8703, 8686 (ulica), 8689, 8690, 8698, 8691, 8618 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 3887/12, 8618 i 8629/2. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 8618 sa parcelama 8629/2, 8629/1, 8628, 8627, 8624, zatim me|nom linijom parcele 8619 sa parcelama 8623, 8620, zatim me|nom linijom parcele 8681/4 sa parcelama 8620, 8630, 8621 i 8681/5, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 8681/2 sa parcelama 8681/5, 8681/1 i 8642, zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 8646 i 8645 dolazi do trome|e koju ~ine parcele 8645, 8644 i 8646. Od ove trome|e granica preseca parcele 8646, 8647, 8649, 8651, 8652, 8653 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 8653, 8656 i 8657. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 8657 sa parcelom 8653 i 8652, zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 8660 i 8661, zatim izme|u parcela 8663 i 8664 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 8664, 8663 i 8666. Odavde granica preseca parcelu 8666 (ulica) i dolazi u trome|u koju ~ine parcele8667, 8668 i 8666, granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 8668 sa parcelama 8668 sa 8667 i 8672/3, zatim me|nom linijom 8762/2 sa parcelama 8672/3, 8674/2, zatim me|nom linijom izme|u parcele 8674/1 i 8674/2 i dolazi do ~etvorome|e koju ~ine slede}e parcele 8675/2, 8674/1, 8674/2 i 8677. Od ove ~etvorome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 8677 sa parcelama 8675/2, 8676 i 14551 (ulica), zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 14551 (ulcia) sa parcelama 8742, 8744, 8745, 8746, 8747, 8824/1, 9291 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7496405,31 i 4872624,99. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 14551 (ulica) i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 14551, 9352 i 9293/1. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 9293/1 sa parcelama 9352 (ulica) i 9350, zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 9350 i 9351/1, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 9358/1 sa parcelama 9357, 9378, 9379, 9375/1 i 9359/1, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 9351/2 sa parcelom 9349, 9348 i 9339, nastavqa me|nom linijom parcele 9294 sa parcelama 9339, 9338 i 9337, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 9324 sa parcelama 9337, 9336, 9335, 9334, 9333, 9332, 9331, 9330, 9329, 9328 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 9328, 9325 i 9324. Od ove trome|e granica preseca parcelu 9324 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 9320, 9321 i 9324. Od ove parcele granica nastavqa me|nom linijom parcele 9320 sa parcelama 9321, 9323 i 9322 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 9320, 9322 i 9317. Od ove trome|e granica preseca parcelu 9317 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7496535,21 i 4872338,99. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 9314 sa parcelama 9317 i 9316 i dolazi do dvome|e koju ~ine parcele 9314 i 9316. Od ove dvome|e granica preseca parcelu 9312 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 9310, 9312 i 9309. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 9309 sa parcelama 9310 i 9307, zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 9309 i 9307, zatim me|nom linijom parcele 9306 sa parcelom 9307 i parcelom 9305 do prelomne ta~ke ~ije su koordinate 7496642,54 i 4872333,33. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 9305 i parcelu 9269 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 9068, 9067 i 9269 Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 9068 i 9067 i dolazi do prelomne ta~ke ovih parcela. Od ovog preloma preseca parcelu 9068 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 9071, 9075 i 9068. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 9071 sa parcelama 9068 i 9072, zatim me|nom linijom izme|u parcela 9074 i 9073 izme|u 9083 i 9084, zatim me|nom linijom parcele 9083 sa parcelama 9084 i 9087, zatim me|nom linijom parcele 9082 sa 9087 i 9090, zatim me|nom linijom parcele 9090 sa parcelama 9080 i 9088, me|nom linijom parcele 9092 sa parcelama 9091 i 9099, zatim me|nom linijom parcele 9098 sa parcelama 9099 i 9103, zatim me|nom linijom parcele 9105 sa parcelama 9104 i 9106 dolazi do trome|e koju ~ine parcele 9106, 9105 i 9107. Od ove trome|e granica preseca parcelu 9107 (ulica) i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 9107, 9111 i 9110. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 9110 sa parcelama 9111 i 9115, zatim me|nom linijom parcele 9109 sa parcelama 9115, 9119/2 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 9109, 9108 i 9119/2. Od ove trome|e granica preseca parcele 9119/2, 9126, 9125 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7496974,83 i 4872283,17. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 9124 i 9125 i dolazi u tome|u koju ~Ine parcele 9150, 9125 i 9124. Od ove trome|e granica preseca parcele 9150 i 9153 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 9153, 9164 i 9165, zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 9164

26

i 9165 do wihovog preloma. Od wihovog preloma granica ide do ta~ke ~ije su koordinate 7497075,88 i 4872314,74. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 9165 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7497093,56 i 4872314,29. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 9165 sa parcelama 9172 i 9171, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 9170 sa parcelama 9171, 9175 i 9176, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 9176 sa parcelama 9169 i 14558 (ulica). Granica zatim nastavqa me|nom linijom parcele 14558 sa parcelama 9177, 9185, 9186 i 9187, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 9189 sa parcelama 9187, 9190, 9196 i dolazi do ~etvorome|e koju ~ine parcele 9196, 9189, 9192 i 9194. Od ove ~etvorome|e granica nastavqa me|om parcele 9194 sa parcelama 9196, 9197 i 9202. Zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 9199 i 9202 i dolazi do preloma izme|u wih. Od ovog preloma granica preseca parcelu 9202 i parcelu 14549 (ulica) i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7497484,32 i 4872225,11. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 14549 (ulica) sa parcelama 8887, 8893, 8890 i dolazi do trome|e koju ~ine slede}e parcele 14549, 8890 i 8889, nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 8890 i 8889 i dolazi do wihovog preloma. Od ovog preloma granica preseca parcelu 8889 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 8889, 8891 i 8892, nastavqa me|nom linijom parcele 8891 i 8892 dolazi do trome|e koju ~ine parcele 8892, 8891 i 8898. Od ove trome|e granica preseca put 8898 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7497594,08 i 4872156,42. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om izme|u parcela 8898 i 8907 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7497582,16 i 4872140,78, zatim granica preseca parcelu 8907 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7497601,55 i 4872124,82. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 8907 sa parcelama 8909, 8908 i 8911 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 14558, 8907 i 8911. Od ove trome|e granica preseca parcelu 14558 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 8950, 8945 i 14558, granica zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 14558 (ulica) sa parcelama 8950, 8949 i 8959, zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 8960 sa parcelama 8959 i 8961 i dolazi u trome~u koju ~ine parcele 8961, 8963 i 8962. Od ove trome|e granica preseca parcelu 8962 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7497368,20 i 4872115,45, granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 8962 i 8964 i dolazi u trome|u koje ~ine parcele 8964, 8962 i 8972. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 8972 sa parcelama 8964, 8965 i 8966, granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 8966 i 8967 i dolazi u trome|u koju ~ine slede}e parcele 8966, 8965 i 8968. Od ove trome|e granica preseca slede}e parcele 8968, 8969/1, 8970 i 8971 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7497297,41 i 4871996,74. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 14557/1 (ulica) i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7497296,08 i 4871981,85. Od ove ta~ke granica nastavqa grani~nom linije KO Teferi~ i KO Kragujevac 1. i dolazi do me|ne belege koja se nalazi na trome|i parcele 14557/1, parcele 11981 i KO Teferi~. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 1457/1 (ulica) sa parcelama 11981 i parcele 11980, granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 11979/2 sa parcelama 11980 i parcele 11979/1 i dolazi do preloma izme|u parcele 11979/2 i parcele 11979/1. Od ovog preloma granica preseca parcelu 11979/1 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7496342,16 i 4872193,98. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 11978 sa parcelama 11979/1 i 11984 do ta~ke ~ije su koordinate 7496318,64 i 4872104,85. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 11984 i dolazi u prelomnu ta~ku dvome|e 11985 i 11984. Od prelomne ta~ke me|ne linije katastarskih parcela 11985 i parcele 11984 granica daqe nastavqa me|nom linijom izme|u katastarskih parcela 11985 i 11984 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7496285,38 i 4872073,06. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 11984 i parcelu 11834 (ulica) i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 11834, 14525/3 i parcele 11833. Iz trome|e parcela 11834,, 14525 i 11833, sve KO Kragujevac I (i na daqe su sve katastarske parcele u KO Kragujevac I), granica ide me|om kat. parcele 11834 sa parcelama 11833, 11832 i 11831, gde skre}e na jug i ide me|om izme|u kp.br. 11831 i 11830/2 do ta~ke sa koordinatom 7496109,64 i 4872032,95, odakle se~e parcele 11839/2, 11830/1 i 11827/1 do trome|e 11828, 11827/1 i 11827/2. Granica zatim ide me|nom linijom kp.br. 1827/2 sa kat. parcelom 11827/1 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7495932,96 i 4872013,54 i daqe se~e kp.br. 11827/2 i 11827/4 do trome|e kp.br. 11827/4, 11827/5 i 11826. Iz ove ta~ke granica ide me|om kp. 11826 sa slede}im katastarskim parcelama 11827/4, 11825, 11821, 11822 i 11823, kao i me|om izme|u k.p. 11827/5 sa parcelama 11823 i 11824 do trome|e 11827/5, 11824 i 14525/3 i daqe ide me|om kp.br. 14525/3 sa katastarskim parcelama 11824 i 11820 do

27

trome|e 11820, 11816 i 14525.3, zatim se~e kp. 14525/3 do ~etvorome|e 14525/3, 11998, 11999 i 12012, i ide me|om k.p. 14525/3 i 12012 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7495758,00 i 3872066,66, zatim se~e kp.br. 12012 do trome|e 12011, 12012 i 12013. Granica daqe ide me|om k.p. 12011 sa parcelama 12013, 12016/1, 12016/2, 112016/3, 12016/4, 12016/5 i 12016/6, kao i me|om kp.br. 12016/6 sa k.p. 12001 i 12010, daqe me|om 12016/7 sa 12010. Daqe nastavqa me|om k.p. 12018 sa parcelama 12016/7, 12017 i 12037, zatim me|om 12037 sa parcelama 12036 i 12035, kao i me|om k.p. 12046 sa parcelama: 12035, 12034 i 12047, daqe me|om k.p. 12943 sa parcelama 12047 i 12048, kao i me|om k.p. 12048 sa parcelama 12051 i 12064, i me|om k.p. 12064 i k.p. 12047. Granica daqe ide me|om k.p. 12072 sa parcelama 12064, 12066, 12067, 12068, 12069, 12070 i 12071, kao i me|om k.p. 12104 sa parcelama 12071, 12105, 12132, 12103 i 12102, daqe nastavqa me|om 12099 sa k.p. 12072 do trome|e 12099, 12072 i 12-75. Iz ove trome|e granica ide me|om k.p. 12075 sa parcelama 12093, 12094, 12090, 12089 i 12078. Od trome|e 12077, 12076 i 12078 granica se~e parcelu 12077 do trome|e 12077, 13814 i 13808, i daqe ide me|om k.p. 13808 i 12077 do prelomne ta~ke sa koordinatom 7495126,42 i 3871706,63 i se~e kp.br. 13808 do prelomne ta~ke na me|i k.p. 13808 i 13809 sa koordinatom 7495116,21 i 4871697,52 i nastavqa na istok me|om k.p. 13808 sa parcelama 13809, 13810 i 13811, zatim me|om kp. 13811 i 13812, pa me|om kp. 13822 sa parcelama 13813, 13814 i 13823, me|om k.p. 13823 sa parcelama 14559 i 13824, zatim me|om 13829 sa parcelama 13824 i 13825, kao i me|om k.p. 13826 sa parcelama 13825 i 14559. Granica nastavqa me|om k.p. 14559 sa parcelama 13827 i 13828 do trome|e 14559, 13828 i 13852. Iz ove ta~ke preseca k.p. 14559 do trome|e 14550, 13724 i 13737, i ide m k.p. 13724 sa k.p. 13737, kao i me|om k.p. 13726 sa parcelama 13737, 13736, 13735, 13734, 13733 i 13727, zatim me|om k.p. 13725 sa parcelama 13727, 13728 i 13721, do prelomne ta~ke sa koordinatom 7485211,03 i 4871364,93, odakle preseca k.p. 13721 do ta~ke na me|i k.p. 13721 sa k.p. 13719 sa koordinatom 7495219,42 i 4871353,62, odakle nastavqa me|om k.p. 13721 sa k.p. 13719 do trome|e 13721, 13719 i 13720. Iz ove ta~ke granica nastavqa me|om k.p. 13720 sa parcelama 13719 i 13717, kao i me|om k.p. 13717 sa parcelama 13716 i 13715, me|om k.p. 13712 sa parcelama 13715, 13714 i 13713/1. Daqe ide me|om kp. 13709 sa parcelama 13713/1 i 13713/2, zatim me|om k.p. 13708 sa parcelama 13713/2 i 13707, me|om k.p. 13706/2 sa parcelama 13707, 13700/2 i 13700/1 i me|om izme|u k.p. 13700/1 i 13706/1, kao i me|om k.p. 13704 sa k.p. 13705. Iz trome|e 13704, 13705 i 13702 granica preseca kat. parcele 13702 i 14559 do ta~ke na me|i 14559 i k.p. 13864 sa koordinatom 7495513,40 i 4871313,74 i skre}e na istok me|om k.p. 14559 i k.p. 13864 do trome|e koju ~ine k.p. 14559, 13864 i me|ni kamen izme|u KO Kragujevac I i KO Trmbas. Granica daqe nastavqa na jugo istok tako {to ide me|nom linijom izme|u k.p. 14559 i KO Trmbas, do trome|e koju ~ine k.p. 14559, 14562 i KO Trmbas, a odavde nastavqa me|om izme|u k.p. 14562 i KO Trmbas do ~etvorome|e koju ~ine KO Trmbas, i parcele 14562, 13977 i 13978 iz KO Kragujevac I. Iz ove ta~ke granica kratko ide na istok, a zatim na jug i to granicom KO Trmbas sa slede}im parcelama u KO Kragujevac I 13978, 13979, 13980, 13989, 14563, 14463, 14462, 14465, 14466, 14467, 14469, 14470, 14471, 14472, 14473, 14474, 14475, 14476, 14477, 14479, 14481, 14489, 14490/1, 14496, 14498, 14499, 14501, 14502, 14503, 14504, 14505, 14506, 14554/8, 14514/2 i 14552 do trome|e KO Trmbas, k.p. 14552 i 14524/2, obe u KO Kragujevac I. Granica zatim ide na sever me|om izme|u k.p. 14524/2 sa slede}im parcelama 14522, 14521, 14520, 14519, 14514/2, 14518, 14517, 14516, 14515, 14514/2, 14554/8, 14288, 14287, 14286, 14285, 14284, 14283, 14282, 14280, 14279, 14554/8, 14278, 14277, 14273/2 i delom sa k.p. 14273/1 do ta~ke na ovoj me|i sa koordinatom 7495081,78 i 4870196,66. Iz ove ta~ke se~e k.p. 14273/1 do ta~ke na me|i izme|u k.p. 14273/1 i 14272 koja ima koordinate 7395075,77 i 4870216,73 i , stavqa me|om k.p. 14273/1 sa slede}im parcelama 14272, 14271, 14270, 14269, 14268, 14267, 14266, 14264, 14263, 14261, 14260 i 15259, zatim me|om k.p. 14258 sa k.p. 14259 i 14257 do trome|e 14254/2, 14258 i 14257. Iz ove ta~ke granica ide me|om k.p. 14524/2 sa slede}im parcelama 14257, 14256, 14236, 14230, 14229, 14228, 14215, 14213, 13530, 13529, 13528, 13520.7, 13520.8 i jednim delom sa parcelom 13504/1 do ta~ke sa koordinatom 7494736,49 i 4870662,62, odakle se~e k.p. 13504/1 do ta~ke sa koordinatom 7494713,12 i 4870740,18 koja je tako|e na me|i izme|u k.p. 14524/2 i 13500/1. Daqe se~e kp.br. 14524/2 KO Kragujevac I, kp.br. 5956 i 5939/2 (put) obe u KO Kragujevac II i dolazi u trome|u koju ~ine kp.br. 5958, 5939/2 i KO Baqkovac. Granica nastavqa me|om izme|u parcele kp.br. 5958 i granicom KO Baqkovac i preseca parcelu 6412 i dolazi u ta~ku ~ije su

28

koordinate 7494549,96 i 4870608,07. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 6429 (ulica) i ganice KO Baqkovac i dolazi do trome|e koju ~ine kp.br. 6429, 5976 i granica KO Baqkovac. Od ove trome|e granica nastavqa granicom KO Baqkovac sa parcelama 5976, 5979, 5480, 5981, 5982, 5983 i parcelom 5984 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5985/1, 5984 i granica KO Baqkovac. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 5985/1 sa parcelama 5984, 5926 i parcelom 5975, granica nastavqa me|om izme|u parcele 5975 sa parcelama 5985/2, 5985/3 i parcelom 5904. Granica nastavqa me|om izme|u parcele 5904 sa parcelama 5975, 5974, 5973 i parcele 5972, zatim me|om 5903 sa parcelama 5972, 5971 i parcelom 5969, zatim me|om parcele 5905 sa parcelama 5369, 5976 (ulica) 5968, 6429 i parcelom 5906. Zatim me|nom linijom parcele 5914 sa parcelama 5906, 6429 i parcelom 5913, pa me|nom linijom parcele kp.br. 5915 sa parcelama 5913 i parcelom 5912, me|om parcele 5912 sa parcelama 5916 i parcelom 5917 pa granica nastavqa grani~nom me|om 5917 sa parcelama 5918 i parcelom 5919, pa me|om parcele 5921 sa parcelom 5920. Zatim nastavqa me|om parcele 5923 sa parcelama 5922, 5925 i parcelom 5926 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5859, 5923 i parcela 5926. Od trome|e granica nastavqa me|om izme|u parcela 5899 i parcele 5926 zatim nastavqa me|om izme|u parcele 5898 i parcele 5927, i dolazi u ~etvorome|u koju ~ine parcele 5896/3, 5896/2, 5927 i parcelom 5932. Od ove ~etvorome|e granica preseca parcelu 5896/2 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7494334,49 i 4870723,29. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om izme|u parcele 5896/2 i parcele 5896/1 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5896/1, 5896/2 i 5932, od trome|e granica preseca parcele 5932 i 5933 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7494282,69 i 4870788,20. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 6428 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 6428, 5890 i parcela 2558. Od trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 2558 sa parcelama 5890 i parcelom 2559, zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 2557 i parcele 2559 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2559, 2557 i parcele 2560. Od ove trome|e granica preseca parcelu 2560 i nastavqa me|om ove parcele sa parcelama 2562, 2563 i parcelom 2566 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2560, 2566 i parcela 2600. Od ove trome|e granica preseca parcelu 2600 i parcelu 2623/1 i dolazi u dvome|u koju ~ine parcele 2599/1 i 2623/1. Od ove dvome|e granica nastavqa severoisto~no me|om izme|u 2599/6 i parcele 2623/1, zatim me|om parcele 2599/5 i parcele 2623/1 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2623/1, 2599/2 i 2599/5. Od ove trome|e granica nastavqa grani~nom me|om parcele 2599/2 sa parcelama 2599/5 i parcele 2599/4. Zatim me|om izme|u parcele 2599/5 i 2623/1 parcele (ulica) i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7494201,83 i 4871053,93. Od ove ta~ke granica se~e parcelu 2623/1 (ulica) i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2588, 2623/1 i parcela 2578. Od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u parcele 2577 i parcele 2578, zatim granica preseca parcelu 2534 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7494242,75 i 4871111,11. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om parcele 2574 sa parcelama 6412 i parcelom 2580 (put) i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2578, 2574 i 2580. Od ove trome|e granica preseca parcele 2580 i 2581 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7494162,20 i 4871173,33. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 2582 sa parcelama 2581, 6412, 2583, 2584, 2585, 2586, 2587, 2588 i parcelom 2589, zatim me|om parcele 2623/1 (ulica) sa parcelom 2589 do ta~ke ~ije su koordinate 7494117,21 i 4871198,46. Od ove ta~ke granica preseca ulicu 2623/1 i nastavqa me|om parcele 2623/1 (ulica) sa parcelama 2624 i 2625/1 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7494163,90 i 4871281,14. Od ove ta~ke granica preseca parcele 2625/1 i parcelu 2625/2 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7494008,13 i 4871464,20. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om izme|u parcela 2491/5 sa parcelama 2625/2 i parcelom 2626, Zatim me|nom linijom izme|u parcele 2626 i parcele 2490, zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 2486 sa parcelama 2487 i parcele 2484. Zatim nastavqa me|om parcele 2625/3 sa parcelama 2484 i parcele 2482, zatim me|om parcele 2628 sa parcelama 2482, 2485 i parcelom 2481. Zatim me|om parcele 2424 sa parcelama 2481, 2480 i parcelom 2479. Zatim me|om parcele 2476 sa parcelama 2479, 2478 i parcelom 2477 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2477, 2476 i parcela 2473. Od ove trome|e granica preseca parcele 2476 i 2474 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2627/1, 2627/2 i 2474. Od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u parcele 2474 i parcele 2627/1 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493821,19 i 4874258,20. Od ove ta~ke granica preseca parcele 2627/1 i 2635 i dolazi u ta~ku ~ije

29

su koordinate 7493827,96 i 4871210,49. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om izme|u parcele kp.br. 2635 i parcele 2636 i dolazi do wihovog preloma od koga granica preseca parcelu 2636 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2634, 2637 i 2636. Granica od ove trome|e nastavqa me|om izme|u parcele 2634 i parcele 2637, zatim me|om parcele 2640/2 i parcele 2639 do prvog wihovog preloma. Od ovog preloma granica preseca parcelu 2639 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7493804,04 i 4871061,09 od ove ta~ke granica ponovo preseca parcelu 2639 i dolazi u dvome| u izme|u parcele 2639 i 2645. Od ove dvome|e granica nastavqa me|om parcele 2639sa parcelama 2645 i parcele 2647 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2647, 2639 i parcela 2648. Od ove trome|e granica nastavqa me|om parcele 2648 i parcele 2647 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493787,02 i 4870962,08. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 2648 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2649, 2650/2 i parcela 2648 od we granica nastavqa me|om izme|u parcele 2656/2 sa parcelama 2649 i parcele 2657/1, zatim parcele 2657/1 i parcele 2656/1 pa me|om izme|u parcele 2454 i parcele 2655. Zatim me|om parcele 2653 sa parcelama 2654, 2651 i parcelom 5869. I dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2651, 2653 i parcel 5869. od ove trome|e granica preseca parcelu 5869 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493831,34 i 4870815,35, od ove ta~ke granica nastavqa me|om parcela 5868 sa parcelama 5869 i 5867, zatim me|om parcela 5863 sa parcelama 5867 i 5862, zatim me|om parcela 5862 sa parcelama 5863, 5864 i 5861, zatim me|om izme|u parcela 5859 i 5861 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 5859, 5854 i 5861. Od ove trome|e granica se~e parcelu 5854 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5853, 5854 i kp. 5852. Od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u parcela 5852 sa parcelom 5861 i parcelom 5848, zatim me|om parcela 5848 sa parcelama 5851, 5850, 5849 i 5846. Granica nastavqa me|om parcela 5846 i parcele 5847 do preloma a zatim od trome|e granica preseca 5847 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 5837, 5838 i 5847. Od trome|e granica nastavqa me|om parcele 5847 sa parcelama 5838 i 5840, me|om parcele 5841 sa parcelama 5840 i kp. 5839, me|om parcele 5839 sa parcelom 5842 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5839, 5842 i kp. 6427 (put). Od ove trome|e granica nastavqa me|om parcele 6427 (put) sa parcelama 6425 (ulica) i parcelom 6021; zatim me|om parcele 6024/2 sa parcelama 6021 i kp. 6024/1 zatim me|om 6024/3 sa parcelama 6025/1 i 6025/2 zatim me|om 6025/3 sa parcelama 6024/4 i 6034 i dolazi do preloma koji ~ine parcele 6034 i 6025/3 od ovog preloma granica se~e parcelu 6034 i dolazi do preloma parcela 6034 i 6041. Od ovog preloma granica nastavqa me|om parcele 6041 sa parcelama 6034 i parcele 6040. Zatim nastavqa me|nom linijom parcele 6040 sa parcelama 6042, 6043, 6044 i 6045, zatim me|om parcele 6039 sa parcelom 6045 i parcelom 6046. Zatim me|nom linijom parcele 6048 sa parcelama 6046, 6049, 6047 i parcelom 6038 do ta~ke ~ije su koordinate 7493553,30 i 48702558,32. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 6038 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 6038, 6037 i 6036. Od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u parcela 6037 i 6036 do ta~ke ~ije su koordinate 7493539,59 i 4870221,06. Od ove ta~ke ide u me|nu belegu izme|u KO Kraguejvac 2 i KO Baqkovac ~ije su koordinate 7493511,49 i 4870200,47 i nastavqa grani~nom linijom KO Baqkovac i parcele 6425 (ulica) ii de do ta~ke ~ije su koordinate 7493226,88 i 4869518,32. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 6425 (ulica) i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 6425 (ulica), 6350 i kp. 6349; granica nastavqa me|nom linijom parcele 6349 sa parcelama 6350 i 6351 zatim me|nom linijom parcele 6346 sa parcelama 6351 i parcelom 6345 zatim me|om parcela 6345 , 6343 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493110,73 i 4869581,96. Od ove ta~ke granica preseca parcele 6343 i 6342 i parcelu 6340 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493086,68 i 4869667,11. Od ove ta~ke prati me|nu liniju izme|u parcela 6340 i 6336 preseca parcelu 6333 (put) i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493028,30 i 4869649,96 zatim granica ide me|om 6330 sa parcelama 6333 i 6326 i preseca parcelu 6330 i dolazi u prelom 6328 i 6330, od ovog preloma granica nastavqa me|om izme|u parcela 6330 sa parcelama 6328 i parcele 6327 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 6330, 6327, 6325. Granica daqe se~e parcelu 6325, 6324 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7492870,56 i 4869832,49. Granica nastavqa se~ewem parcela 6420 (ulica Staro selo) 6169, 6180, 6184, 6188 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7492613,17 i 4870180,46, granica nastavqa me|nom linijom parcela 6189 i 6188 i ide do trome|e koju ~ine parcele 6189, 6188 i 6190, zatim se~e put 6190 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 6190, 6191 i 5655/2 zatim ide me|nom linijom parcela 5655/2 sa parcelama 6191 i 6192 , zatim me|nom linijom parcele 5655/1 sa parcelama 6192 i parcelom 5652 ,

30

zatim me|nom linijom parcela 5652 sa parcelama 5654, 5653 (put) i 5657, parcela 5658 sa parcelama 5657, 5662 i 5651, zatim se~e put 5651 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492496,96 i 4870395,97. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcela 5651 (put) sa parcelama 5645, 5565 (put), 2863, 2861, 2860 i 2857, zatim nastavqa me|nom linijom parcela 2857 sa parcelama 2855, 2853, 2852, zatim ide me|nom linijom parcela 2858 sa parcelama 2851/2, 2850/5 i 2850/4 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 2858, 2850/5 i 2850/4, nastavqa me|nom linijom parcela 2864 sa parcelama 2850/4 i 2850/3, zatim granica nastavqa me|nom linijom parcele 2847 sa parcelama 2850/3, 2848, 2846 i nastavqa parcelom 2843 sa parcelama 2846, 2844, 2845 i 6421 (put), zatim nastavqa me|nom linijom parcela 2842 sa parcelama 2841 i 2837. Granica nastavqa me|nom linijom parcele 2837 sa parcelama 2842, 2838 i 2888 (put) i parcelom 2836 ide me|nom linijom parcele 6421 (put) sa parcelama 2836, 2888 (put), 2835 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2835, 2834 i 2833. Daqe nastavqa me|nom linijom 2833 sa parcelama 2834, 2382 i 2831 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7492615,57 i 4871205,16 zatim nastavqa me|nom linijom parcele 2827 sa parcelama 2831, 2830, 2829, 2828 i 2822. Granica dolazi do ta~ke koja ima koordinate 7492594,32 i 4871273,16 iz te ta~ke granica se~e parcelu 2823 i 2819 sve do ta~ke ~ije su koordinate 7492571,30 i 4871308,60, prati me|nu liniju parcela 2819 sa parcelama 2816 i 1890 (put) sve do ta~ke ~ije su koordinate 7492549,95 i 4871317,95. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 1890 (put) parcelu 1884 i dolazi do ta~ke 7492534,86 i 4871343,18 nastavqa me|nom linijom parcela 1887 i 1885, kre|e me|nom linijom parcela 1886 i 1885 sve do ta~ke ~ije su koordinate 7492504,60 i 4871373,05 gde se~e put 1878 prati me|nu liniju parcele 1876 sa parcelama 1875 i 1873, nastavqa me|nom linijom parcele 1872 sa parcelama 1873, 1870, 1865/10 daqe se kre}e me|nom linijom parcela 1864 sa parcelama 1865/10, 1865/9, 1865/8 i 1865/1 sve do ta~ke ~ije su koordinate 7492317,86 i 4871548,22. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 1846 (put) do ta~ke 7492320,01 i 4871557,97 nastavqa me|nom linijom parcele 1846 (put) sa parcelama 1844 i 1845. Daqe granica prati me|nu liniju parcele 424 (put) i 1891 (put) zatim me|nom linijom parcele 1891 (put) sa parcelama 1928 (put), 1926 (put), 1908 (jaruga) i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7492471,30 i 4871518,00, daqe granica se~e jarugu 1908 parcelu 1910 sve do ta~ke ~ije su korodinate 7492526,99 i 4871537,73. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcela 1910 sa parcelama 1913 i 1909 sve do ta~ke ~ije su koordinate 7492502,59 i 4871492,83. Iz ove ta~ke granica nastavqa presecawem parcele 1908 (jaruga) sve do ta~ke ~ije su koordinata 7492493,44 i 4871483,93, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 1891 (put) sa parcelom 1908 (jaruga) sve do ta~ke ~ije su koordinate 7492536,17 i 4871426,17. Iz ove ta~ke granica se~e parcelu 1908 (jaruga) sve do trome|e parcela 1907, 1908 i 1904. Granica nastavqa me|nom linijom parcela 1907 sa parcelama 1904, 1905 i 1906 nastavqa me|om 1906 sa 1912/1 preseca parcelu 1912/1 do trome|e koju ~ine parcele 1912/1, 1914 i 1912/2, zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 1914 sa parcelama 1912/4 i 1912/3, zatim 1915 sa parcelama 1912/3, 1912/4, 1920 daqe ide me|nom linijom parcela 1920 sa parcelama 1915, 1919, 1921, 1922 sve do ta~ke ~ije su koordinate 7492712,92 i 4871519,92. Od ove ta~ke granica preseca parcele 1923 i 1924 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492739,62 i 4871582,90. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 1926 sa parcelama 1924 i 1923 i dolazi do ta~ke ~ije su kooridnate 7492695,98 i 4871616,07. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 1926 i 1943 i dolazi u prelomnu ta~ku parcele 1943, 1942. Od ovog preloma granica nastavqa me|nom linijom ovih parcela zatim preseca parcelu 1943 i dolazi u prelomnu ta~ku izme|u parcela 1943 i 1944. Od ovog preloma granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 1944 i 1943 i parcele 1941; parcelom 1945 sa parcelama 1941, 1940 i 1939, dolazi u trome|u koju ~ine parcele 1939, 1948 i 1945. Od ove trome|e granica preseca parcelu 1948 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 1958, 1949 i 1957/1. Od ove trome|e granica ide me|nom linijom parcele 1957/1 sa parcelama 1949 i 1956 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1956, 1957/1 i 1955. Od ove trome|e granica se~e parcelu 1955 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 1961, 1962 i 1955. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 1955 sa parcelama 1962, 1963/1 i 1964. Zatim me|om parcela 1954 sa parcelama 1964, 1965 i parcelom 1966 preseca put 6421 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 370/10, 370/4 i 6421 (put). Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 370/4 sa parcelom 370/10; parcelom 370/1 sa parcelama 370/2 i 370/1 parcelom 370/7 sa parcelama 370/3 i parcelom 370/6 parcelom 365 sa parcelom 370/6 do ta~ke ~ije

31

su koordinate 7492988,83 i 4872088,75. Od ove ta~ke granica se~e parcelu 365 i dolazi do ta~kew ~ije su koordinate 7493070,05 i 4872155,88. Od ove ta~ke granica se~e put 366 i parcelu 359 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493093,36 i 4872199,93. Od ove ta~ke granica se~e parcelu 357 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 357, 356 i 355. Od ove trome|e granica ide me|om izme|u parcele 355 i 356; parcele 353 i 354 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493157,06 i 4872315,69 (trome|a koju ~ine parcele 353, 354 i 352). Iz ove ta~ke granica ide budu}om trasom Ju`ne obilaznice odnosno wenom eksproprijacijom a to je linija koju ~ine slede}e koordinate: 7493097,83 i 4872295,82, 7493055,42 i 4872278,94, 7493013,67 i 4872255,77, 7492980,87 i 4872243,97, 7492971,03 i 4872232,32, 7492896,65 i 4872165,49, 7492869,75 i 4872148,28, 7492858,32 i 4872131,97, 7492837,08 i 4872109,68, 7492805,45 i 4872079,53, 7492765,02 i 4872050,64, 7492723,64 i 4872014,56, 7492686,60 i 4871984,96, 7492636,45 i 4871965,24, 7492610,82 i 4871940,41, 7492604,97 i 4871937,46, 7492566,86 i 4871930,02, 7492531,81 i 4871915,27, 7492511,18 i 4871911,20, 7492440,04 i 4871886,86, 7492346,02 i 4871883,45, 7492257,70 i 4871885,46, 7492191,82 i 4871901,40, 7492125,87 i 4871915,32, 7492099,67 i 4871930,36, 7492021,35 i 4871948,97, 7492636,45 i 4871965,24, 7492610,82 i 4871940,41, 7492604,97 i 4871937,46, 7492566,86 i 4871930,02, 7492531,81 i 4871915,27, 7492511,18 i 4871911,20, 7492440,04 i 4871886,86, 7492346,02 i 4871883,45, 7492257,70 i 4871885,46, 7492191,82 i 4871901,40, 7492125,87 i 4871915,32, 7492099,67 i 4871930,36, 7492021,35 i 4871948,97 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 511, 510 i parcele 430/2 koja je i ujedno ta~ka ju`ne obilaznice. Od ove ta~ke granica ide ju`no me|nom linijom izme|u parcele 430/2 sa parcelama 510 i parcelom 509; parcelom 430/1 sa parcelom 509 i 508; parcelom 507 sa parcelama 430/1, 430/3 i parcelom 435; parcelom 435 sa parcelom 438 i 440, parcelom 1831 sa parcelama 440, 448 (put) i parcelom 441; parcelom 1830 sa parcelom 1828/1 i parcelom 1829, 1832, 1829 i 1688 (put), parcelom 1835 sa 1678 (put) i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492109,68 i 4871533,66. Od ove ta~ke granica preseca parcele 1837 i 1i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492134,80 i 4871470,70. Od ove ta~ke granica preseca parcele 1840, 1847 i 1848 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1851, 1852 i 1848. od ove trome|e granica ide me|nom linijom izme|u parcela 1848 i parcele 1851 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7492150,39 i 4871436,84. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 1851, 1853 i parcelu 1856 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1855, 1856 i parcele 2898/1. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 2898/1 sa parcelama 1855, 1637, 1542, 1543, 1541, 1539, 2899/3, 2899/2; parcelom 2899/2, 2899/1 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 2899/2, 2899/1 i 2899/6. Od ove trome|e granica preseca parcele 2899/6 i 2900 i dolazi do trome|e parcela 2900, 2901/2 i 2901/1. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 2901/2 i 2901/1 i dolazi do trome|e parcela 2901/1, 2901/2 i 2908. Od ove trome|e granica preseca parcelu 2908 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492109,25 i 4871015,86. Od ove ta~ke granica preseca put 2907 i dolazi u trome|u parcela 2910, 2913 i 2907. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcela 2913 sa parcelama 2910, 2911, 2912, 3047, 2976, 2975, 2974, 2973 i 2915; zatim parcelom 2915, 2914 do ta~ke ~ije su koordinate 7492157,40 i 4870869,92. Od ove ta~ke granica preseca parcele 2915, 2916 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7492121,84 i 4870829,20. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 2916 sa parcelom 2917 i parcelom 2922, zatim me|nom linijom parcele 2922 sa parcelama 2971, 2970, 2969, 2921, 2929, 2930 i 2931; parcele 2931, 2933 preseca parcelu 2565 i nastavqa me|nom linijom parcele 5565 sa parcelama 5616, 5615, 5614 i 5613 do ta~ke ~ije su koordinate 7492099,88 i 4870719,09. Od ove ta~ke granica preseca put 5565 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5565, 5517 i 5612. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 5612 sa parcelama 5611, 5607, 5605 i parcelom 5609 nastavqa me|nom linijom 5609 sa parcelama 5604 i 5603; parcelom 5602 sa parcelama 5601 i 5597, zatim nastavqa me|nom linijom parcela 5597 sa 5589 i dolazi do trome|e 5597, 5590 i 5589. Od ove trome|e granica preseca parcelu 5589 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5587, 5588 i 5589. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcela 5588 sa 5587 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 5588, 5587, 5585. Od ove trome|e granica preseca parcele 5585, 5584 i ide me|nom linijom izme|u parcela 5586 i 5583 i parcele 5581 koju preseca i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 5581, 5579 i 5580. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcela 5581 sa parcelama 5579, 5572, 5571 i parcelom 5570, zatim preseca put 5565 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5565, 5627 i 5632. Od ove

32

trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcela 5565 sa parcelom 5632 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492197,18 i 4870382,05. Od ove ta~ke granica preseca put 5565 i nastavqa me|nom linijom parcela 5570 sa 5569 do wihovog preloma. Od ovog preloma granica preseca parcele 5569, 5577 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5577, 5574 i 5575. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 5575 i 5574 do trome|e koju ~ine parcele 5574, 5575, 5579. od ove trome|e granica preseca parcelu 5579 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492086,24 i 4870334,62. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 5579 i 5580 preseca put 5565 i nastavqa me|nom linijom parcele 5564 sa parcelama 5563, 5562 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 5562, 5564 i 5561. Od ove trome|e granica preseca parcele 5561, 5560, 5558 i 5557 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 6226, 6225 i parcele 5557. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcela 6255 sa parcelama 5557 i 5634, zatim me|nom linijom parcele 5634 sa 6224 i parcelom 6220, zatim me|nom linijom parcele 5635 (put) sa parcelama 5634, 5636 i 5638; parcelom 5639 sa parcelama 5638, 5642; parcelom 5640 sa parcelama 5642, 5641, 5643 parcelama 5651 (put) koji preseca i nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 6192 sa parcelom 5652 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492565,17 i 4870230,65. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 6192 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 6186, 6191 i 6192. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 6186 sa parcelama 6191, 6190 i 6194 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7492586,00 i 4801773,53. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 6184 dolazi do preloma sa parcelom 6183 zatim nastavqa wihovom me|om do drugog preloma i nastavqa me|nom linijom parcele 6184 sa parcelom 6183 i 6184. Zatim me|nom linijom 6182 sa parcelama 6181 i 6193 nastavqa me|nom linijom parcele 6180 sa parcelama 6177, 6178, preseca parcelu 6180 i nastavqa me|nom linijom parcele 6180 sa parcelama 6175 i 6171; parcelom 6171 sa parcelama 6172 i parcelom 6173 , zatim parcelom 6175, 6173 preseca put 6420 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 6255/1, 6263 i 6420 (put). Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 6255/1 sa parcelama 6263, 6256 do ta~ke ~ije su koordinate 7492567,68 i 4869812,34. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 6256 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492514,48 i 4869838,22. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 6256 sa parcelama 6420 (put) i parcelom 6254; parcelama 6274 sa parcelom 6254 do trome|e koju ~ine parcele 6254, 6253 i kp. 6274. Od ove trome|e granica preseca parcele 6274, 6272, 6271, 6268 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492586,39 i 4869602,24. Od ove ta~ke granica preseca parcele 6265/1, 6265/2 i 6315 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492697,65 i 4869534,75. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 6318 ide me|nom linijom parcela 6365 i 6364 preseca parcelu 6303 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492855,49 i 4869517,85. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 6361 sa parcelama 6362 i 6419 (put), zatim me|nom linijom parcela 6419 (put) sa parcelama 6331, 6359, 6358, 6333(put), 6353, 6351 i 6350. Nastavqa granicom GP-a (levom stranom ulice Milivoja Bankovi}a-Si}ka) i sve do ta~ke ~ije su koordinate 7493259,96 i 4869239,51. Od ove ta~ke granica preseca parcele 6402, 6400 i 6399 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 6399, 6398 i 6396. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 6396, 6398 do ta~ke ~ije su koordinate 7493180,61 i 4869404,56 preseca parcelu 6396 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7493138,37 i 4869399,74. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 6393 i 6392 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate7493071,41 i 4869415,27. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 6391 sa parcelama 6389 i 6388, zatim me|nom linijom parcele 6388 sa parcelama 6390 i 6387; parcela 6387 sa parcelama 6386, 6370 i 6369 zatim me|nom linijom parcele 6371 sa parcelama 6369, 6367, 6368, preseca put 6372 i nastavqa me|nom linijom parcele 6372 (put) sa parcelama 6302 i 6304; parcela 6298 sa parcelama 6307 i 6299, zatim parcelom 6299 sa parcelama 6296 nastavqa granicom GP-a uz parcele 6408/34, 6408/33, 6408/2, 6408/32 Suvim potokom sve do trome|e koju ~ine parcele 6234, 6419 (put) i granica GP-a. Od ove trome|e granica nastavqa granicom GP-a (Erde~kim potokom) do trome|e koju ~ine parcele 5551, 5552 i potoka. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcela 5551, 5552 do ta~ke ~ije su koordinate 7492040,19 i 4870231,62, preseca parcelu 5551 do ta~ke ~ije su koordinate 7492032,97 i 4870243,75. Od ove ta~ke granica preseca parcele 5549, 5548, 5546, 5545, 5544 i 5542 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7491945,74 i 4870349,77. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 5541 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7491911,15 i 4870439,54. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 5539 i dolazi u

33

trome|u koju ~ine parcele 5538, 5537 i 5539 zatim nastavqa me|nom linijom parcela 5538 i 5537. Daqe granica preseca parcele 5536, 5535 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5534, 5533 i 5535 nastavqa me|nom linijom parcela 5534 i 5533; parcelom 5532 sa parcelom 5531; parcelom 5527 sa parcelama 5528 i 6419; granica preseca parcelu 5526 i nastavqa me|nom linijom parcele 5526 sa parcelama 5525, 5524, 5522 i parcele 5523 do ta~ke ~ije su koordinate 7491762,48 i 4870610,87. Od ove ta~ke granica preseca parcele 5523, 5520 i 5514 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7491712,79 i 4870662,83. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 5513 i 5514 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 5513, 5514 i 5515. Od ove trome|e granica preseca parcelu 5513 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5508, 5509 i 5513. Od ove trome|e granica ide me|om izme|u parcela 5508 i 5509; parcelom 5507/1 i parcelama 5507/2, 5505 i parcelom 5502; parcelom 5502 sa parcelama 5504, 5503; parcelom 5496 sa parcelama 5495 i 5494; parcelom 5493 sa parcelom 5492; parcelom 5491 sa parcelom 5490 do ta~ke ~ije su koordinate 7491551,02 i 4870759,97. Od ove ta~ke granica preseca parcele 5489, 5485 i 5482 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 5481, 5479 i 5482. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 5482 sa parcelama 5481 i 5483 do granice GP-a. Zatim granica nastavqa granicom GP-a sve do Gro{ni~ke reke odnosno do trome|e koju ~ine parcele 3318, Gro{ni~ke reke i granice GP-a. Od ove trome|e granica nastavqa granicom GP-a odnosno uzvodno uz Gro{ni~ku reku do trome|e koju ~ine parcele 5380, 5379 i Gro{ni~ke reke, daqe nastavqa potokom i parcelom br. 6409/1 do trome|e koju ~ine parcele 6409/1, 5371 i parcelom 5374/2. Iz trome|e koju ~ine kp. 6409/1 (reka), 5371 i 5374/2 sve u KO Kragujevac 2 (i u nastavku }e sve parcele biti u KO Kragujevac 2) granica ide na sever me|om kp. 5374/2 sa parcelama 5371 i 5370 kao i me|om kp. 5374/1 sa parcelama 5370 i 5367 do trome|e koju ~ine parcele 5374/1, 5374/3 i 5367 odakle preseca kp. 5367 do trome”|e 5367, 5366 i 5365/2 i nastavqa me|om kp. 5366 sa parcelama 5365/2 i 5365/1 do prelomne ta~ke na toj me|i koja ima koordinatu 7490093,18 i 4869259,58. Iz ove ta~ke granica preseca kp. 5365 do ta~ke na granici KO Kragujevac 2 sa parcelom 5365/1 koja ima koordinatu 7489952,90 i 4869274,87 i nastavqa me|om KO Kragujevac 2 sa parcelama 5365/1, 5363, 5362 i 5360 (ulica) do trome|e koju ~ine granica KO Kragujevac 2 i kp. 5360 i 5359 odakle granica ide me|om kp. 5359 sa parcelama 5360 i 6417/6 daqe granica ide me|om kp. 6417/6 sa parcelama 5358, 5357, 5356 i ponovo 5357 do trome|e koju ~ine parcele 6417/6, 5357 i 5352. Zatim granica ide me|om kp. 5352 sa parcelama 5357 i 5354 kao i me|om kp. 5351 sa parcelama 5353 i 5345 do trome|e 5351, 5345 i 5349 odakle preseca parcele 5349, 5348, 5347 i 5346 do trome|e 5346, 5343 i 5342 nastavqa me|om kp. 5343 sa parcelama 5342 i 5340, zatim me|om kp. 5340 sa parcelama 5341 i 5330, zatim me|om kp. 5329 sa parcelama 5330 i 5331. Granica daqe ide me|om kp. 5322 sa parcelama 5328, 5327, 5326, 5321, 5320, 5314, 5313, 5312 i 5311, zatim granicom 5323 sa parcelama 5310, 5309, 5308, 5307, 5306, 5305, 5304 i 5303, zatim me|om kp. 5301 sa parcelama 5303 i 4216 (ulica). Granica daqe ide me|om kp. 4216 sa parcelama 5299, 5273, 5272 i 5271/1 do trome|e 4216, 5271/1 i 5271/2 (put). Iz ove ta~ke granica ide me|om kp. 5271/2 sa parcelama 5271/1 i 5269, zatim me|om kp. 5269 sa kp. 5261 zatim me|om kp. 5262 sa parcelama 5261, 5260, 5257 i 5256, zatim me|om kp. 5250 sa parcelama 5256 i 5251 do prelomne ta~ke na toj me|i koja ima coordinate 7490230,69 i 4870429,61 odakle se~e kp. 5250 do ta~ke na me|i kp. 5250 i 5240 koja ima coordinate 7490232,00 i 4870472,89 nastavqa me|om kp. 5240 sa parcelama 5250 i 5239 kao i me|om kp. 5241 sa parcelama 5239 i 4216 (put), zatim granica ide me|om kp. 5230 sa parcelama 4216, 5231, 5225, 5226, 5227 i 5228 kao i me|om kp. 5228 sa kp. 5229 do trome|e 5228, 5229 i 5205 odakle se~e kp. 5205, 5203 i 5202 do trome|e 5202, 5201 i 5200 zatim granica ide me|om kp. 5200 sa parcelom 5201 i granicom KO Kragujevac 2 do trome|e koju ~ine KO Kragujevac 2 i kp. 5200 i 5183 (put) odakle se~e kp. 5183 do trome|e 5183, 5195 i 5196 i nastavqa daqe me|om kp. 5195 sa parcelama 5196 i 4643/1 kao i me|om 4644/1 sa parcelama 4643/1 i 4642, zatim me|om kp. 4644/2 sa parcelama 4642, 4641 i 4640 zatim me|om kp. 4640 sa 4644/1 do ~wtvorome|e koju ~ine parcele 4640, 4644/1, 4647 (put) i 4639 (put) zatim granica ide me|om kp. 4647 sa 4639 kao i me|om kp. 4638 sa parcelama 4648 i 4649 zatim me|om kp. 4649 sa parcelama 4632/1, 4628/1 i 4631 zatim me|om kp. 4650 (put) sa parcelama 4630 (put) i 4651/1 zatim me|om kp. 4651/1 sa parcelama 4652 i 4606/6 (potok) do prelomne ta~ke na toj me|i koja ima koordinatu 7489434,53 i 4871160,34 odakle se~e kp. 4606/6 do ta~ke na me|i 4606/6 sa 4679 koja ima koordinatu 7489421,22 i 4871160,94 i daqe se~e kp. 4679 do ta~ke na me|i kp. 4679 sa kp. 4680 koja

34

ima coordinate 7489424,90 i 4871206,98, nastavqa pomenutom me|om do ta~ke na toj me|i sa koordinatom 7489403,02 i 4871208,58 odakle se~e kp. 4680 (put) i dolazi u trome|u kp. 4680, 846 i 840 odakle granica ide me|om kp. 840 sa 846 i 845/2 zatim me|om 845/2 sa parcelama 845/1 i 844 kao i me|om kp. 847 sa 844 do trome|e 847, 844 i 848 odakle se~e parcele 848, 853 i 6406/6 (potok) do trome|e 6406/6, 855 i 856 i nastavqa daqe me|om kp. 856 sa parcelama 855, 854, 857, 858, 859, 860, 861, 862, 863, 864, 865, 866, 867, 868, 869, 870, 871, 872/1 i 872/2, zatim me|om kp. 792 sa parcelama 872/2 , 791 (put), 793 i 6406/6 (potok), zatim me|om kp. 6406/6 sa kp. 856 do ta~ke na toj me|i koja ima koordinatu 7489537,16 i 4871321,24 odakle se~e kp. 6406/6, 853 i 848 do trome|e 848, 843 i 844 nastavqa me|om kp. 843 sa parcelama 844 i 845/1 odakle se~e kp. 840 i 839 do trome|e 839, 837 (put) i 838/2 i nastavqa me|om kp. 837 sa parcelama 838/2, 838/1 i 6410 (pruga) odakle nastavqa me|om kp. 6410 sa parcelama 4682, 4683, 4684 i 4685 do trome|e 6410, 4685 i 4686 i preseca kp. 6410 do prelomne ta~ke na me|i kp. 6410 sa kp. 835 koja ima coordinate 7489166,96 i 4871277,43 odakle nastavqa me|om kp. 835 sa parcelama 6410 i 834 i dolazi do trome|e 835, 834 i 812 (put). Odavde granica ide me|om kp. 812 sa parcelama 834, 814 i 813 i dolazi u trome|u kp. 812, 813 i kp. 6405/1 (reka Lepenica). Odavde granica preseca kp. 6405/1 do ta~ke sa koordinatom 7489069,40 i 4871581,63 koja se ina~e nalazi na me|i kp. 6405/1 sa granicom KO Kragujevac 2 i nastavqa uzvodno rekom Lepenicom, odnosno me|om kp. 6405/1 sa granicom KO Kraguejvac 2 do trome|e koju ~ine kp. 6405/1 KO Kragujevac 2, kp. 1511 i kp. 898/5 obe u KO Kori}anima. Iz ove trome|e granica prelazi u KO Kori}an (i do daqeg }e sve parcele biti u KO Kori}ani) ii de na sever me|om kp. 1511 sa parcelama 898/5, 897/1 i delom kp. 896/1 do ta~ke na toj me|is a koordinatom 7487967,00 i 4871014,00, odakle skre}e na zapad i se~e kp. 896/1 do ta~ke sa koordinatom 7487946,00 i 4871003,50 i nastavqa me|om kp. 895/1 sa parcelom 896/1 do trome|e 895/1, 896/1 i 865/1. Zatim granica skre}e na sever me|om kp. 865/1 sa parcelama 895/1, 895/2, 893, 887, 886, 883/1 i 882, i daqe me|om kp. 868 sa parcelama kp. 882 i kp. 879/2 kao i me|om kp. 870 sa parcelama 879/2, 879/1, 878, 873 i 869 i me|om kp. 869 sa parcelama 868 i 867/1 do trome|e 869, 867/1 i 866/1, zatim ide me|om kp. 866/1 sa kp. 867/1 do ta~ke sa koordinatom 7487722,00 i 4871095,00, se~e kp. 866/1 do ~etvorome|e kp. 866/1, 862, 859 i 866/2, odakle kre}e na jug me|om kp. 859 sa kp. 866/2 do ta~ke sa koordinatom 7487706,00 i 4871057,00. Iz ove ta~ke granica ide na jugozapad i se~e parcele 859, 858/1, 857/1 i 857/2 do trome|e 857/1, 1234 i 1233 i nastavqa me|om izme|u kp. 857/1 sa parcelama 1233 i 1231/1 do trome|e kp. 857/1, 857/3 i 1231/1, odakle se~e kp. 1231/1, 1231/3, 1231/4, 1231/2 i 1239 do ta~ke na me|i kp. 1239 i kp 1235/4 sa koordinatom 7487677,50 i 4870904,00 i nastavqa me|om kp. 1239 sa kp. 1235/4 do trome|e 1239, 1235/4 i 1572, se~e kp. 1572 do trome|e kp. 1572, 845 i 846/1. Daqe granica ide me|om kp. 846/1 sa parcelama 1572, 846/2 i 847 do trome|e 845, 846/1 i 847 odakle se~e kp. 847 do ta~ke na me|i kp. 847 sa kp. 843 koja ima coordinate 7487539,59 i 4871080,00, zatim nastavqa na sever a zatim na zapad me|om kp. 843 sa parcelama 847, 849, 850/2 i 842 do trome|e 843, 842 i 841. Iz ove ta~ke granica se~e parcele 841 i 838 do ta~ke na me|i kp. 837 sa 835/1 koja ima coordinate 7487417,50 i 4871078,00 i nastavqa na jug istom me|om do ta~ke sa koordinatom 7487432,50 i 4871047,50, odakle se~e kp. 835/1 do ta~ke na me|i kp. 835/1 i 834 sa koordinatom 7487385,00 i 4870994,00 i nastavqa na jug istom me|om do trome|e 835/1, 834 i 833, se~e kp. 833 do ta~ke na me|i kp. 833 i kp. 831/2 sa koordinatom 7487408,00 i 4870927,00 i daqe se~e kp. 831/2 i 831/1 do trome|e 831/1, 828 i 829, ide zatim me|om kp. 828 sa kp. 829, se~e kp. 825 do trome|e 825, 824 i 823 i nastavqa me|om kp. 823 sa 824 do trome|e 823, 824 i 1572, se~e kp. 1572 do trome|e 1257, 1258/2 i 1572. Iz ove ta~ke granica se~e kp. 1257 do trome|e 1257, 1236 i 1256 i ide me|om kp. 1236 sa parcelama 1256, 1255 i 1254, zatim me|om kp. 1254 sa kp. 1250 do ta~ke sa koordinatom 7487741,50 i 4870770,00, odakle se~e kp. 1254, 1262 i 1261 do trome|e 1261, 1269 i 1270, ide me|om kp. 1269 sa kp. 1270 do trome|e 1270, 1271 i 1575/1, preseca kp. 1575/1 do trome|e 1575/1, 807 i 810. Iz ove ta~ke granica ide daqe me|om kp. 810 sa parcelama 1575/1 i 820, zatim me|om parcele 815/1 sa parcelama 811 i 814, zatim me|om parcele 816 sa parcelama 814 i 798, daqe nastavqa me|om kp. 797/2 sa kp. 794 pa me|om kp. 797/1 sa slede}im parcelama 795, 792 i 791 kao i me|om kp. 799/1 sa parcelama 791 i 742, zatim me|om 741 i 742 pa daqe me|om parcele 746 sa parcelama 741, 747/1, 749 i 750 zatim ide me|om parxcele 745 sa parcelama 750 i 753 do trome|e 745, 753 i 787/1. Iz ove ta~Ke granica nastavqa me|om kp. 753 sa parcelama 787/1, 786 i 756, zatim me|om kp. 752/1 sa parcelama 756 i 755 kao i

35

me|om izme|u kp. 755 i 754/1 gde dolazi u trome|u 755, 754/1 i 1576, daqe se~e kp. 1576 i 695 do trome|e 695, 705 i 706, daqe nastavqa me|om 705 sa parcelama 706, 707 i 718, zatim me|om kp. 718 sa parcelama 719 i 721, zatim me|om parcele 722 sa parcelama 717 i 727 do trome|e koju ~ine parcele 727, 722 i 721, nastavqa me|om 722 sa721 do prelomne ta~ke na toj me|i sa koordinatom 7487055,50 I 4870590,00, zatim se~e parcele 722, 729/2 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 729/2, 729/1 i 727 odakle se~e parcelu 727 do ta~ke na me|i izme|u kp. 727 i 726 sa koordinatom 7486948,00 i 4870616,50 odakle nastavqa pomenutom me|om do ~etvorome|e koju ~ine parcele 726, 727, 723 i 724/1 i nastavqa me|om izme|u kp. 723 i 724/1 do prelomne ta~ke na toj me|i sa koordinatom 7486922,00 i 4870710,00. Odavde se~e parcelu 724/1 do trome|e koju ~ine parcele 724/1, 724/3 i 725/4, zatim ide me|om parcele 725/4 sa parcelama 724/1 i 728/1 kao i me|om 725/2 sa 728/1 do trome|e koju ~ine parcele 725/2, 728/1 i 1614 odakle se~e parcelu 1614 do ta~ke na me|i parcele 1614 KO Kori}ani i KO Dragobra}a koja ima koordinatu 7486805,00 i 4870574,00. Granica zatim skre}e na sever i ide me|om izme|u KO Dragobra}a sa slede}im parcelama u KO Kori}ani: 1614, 1613, 691/1, 691/2, 690/2, 690/1, 689/2, 689/1, 685, 666, 665, 664, 661 i 1566 (put) gde dolazi u trome|u koju ~ine parcele1566, 660 obe u KO Kori}ani i KO Dragobra}a. Iz ove ta~ke granica kre}e na istok me|om kp. 660 sa kp. 1566 obe u KO Kori}ani (i sve ostale su u KO Kori}ani) do trome|e koju ~ine parcele 660, 1566 i 658/1. Iz ove trome|e granica se~e slede}e parcele 658/1, 656/1, 656/5, 651, 650, 649/1 i 1565/1 (put) do trome|e koju ~ine parcele 1565/1, 537 i 648. Granica zatim ide me|om kp. 1565/1 i 648 do ta~ke sa koordinatom 7487260 i 4871566 odakle preseca parcele 648 i 643 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 643, 641/2 i 642/1, zatim ide me|om parcele 641/2 sa parcelama 642/1 i 642/2 do trome|e koju ~ine parcele 641/2, 642/2 i 641/1 odakle preseca parcelu 641/1 do ta~ke na me|i 641/1 i 635/1 sa koordinatom 7487402,50 i 4871571,00 odakle nastavqa pomenutom me|om do trome|e koju ~ine parcele 635/1, 641/1 i 635/5 odakle preseca parcele 635/5, 635/6, 635/7, 635/8, 635/9 i 635/10 do trome|e koju ~ine parcele 635/10, 542/2 i 634, zatim ide me|om koju ~ine sa jedne strane slede}e parcele 542/2, 543/2, 543/1 i 544 a sa druge strane parcele 634, 631/1, 630, 627, 626 i 625/1 do trome|e koju ~ine parcele 625/1, 544 i 546/2 odakle nastavqa me|om izme|u parcele 544 i 546/2 do ta~ke na toj me|i sa koordinatom 7487638,50 i 4871669,00, odakle se~e parcele 546/2, 547/3 i 547/6 do ta~ke na me|i izme|u kp. 547/6 i 550/3 koja ima koordinate 7487722,00 i 4871734,00, zatim me|a skre}e na sever me|om kp. 550/3 sa parcelama 547/6, 547/5 i 560/2 kao i me|om 550/5 sa 550/6 do trome|e koju ~ine parcele 550/5, 550/6 i 551/1, zatim se~e parcele: 551/1, 552, 553, 555, 556, 39/2, 558, 46/1, 559/1, 559/2, 51, 52, 53/1, 53/2, 53/3, 54, 55, 560/1, 1539, 561, 59/2, 59/1, 59/3, 59/4 i 59/5 i dolazi u trome|u 59/5, 63 i 61. Odavde se~e kp. 61 do ta~ke na me|i kp. 61 i kp. 60 sa koordinatom 7488240,00 i 4872129,00 i nastavqa istom me|om do trome|e 61, 60 obe u KO Kori}ani i kp. 917 (put) KO Male P~elice preseca kp. 917 do trome|e 917, 898/1 i 898/2 sve u KO Male P~elice (i daqe }e biti sve u KO M. P~elice) i nastavqa me|om kp. 898/2 sa parcelama 917 i 903, zatim me|om kp. 899 sa parcelama 903 i 900 kao i me|om kp. 890/1 sa parcelama 901 i 889/1, zatim me|om kp. 890/2 i 889/2 do trome|e 890/2, 889/2 i 916/14 (potok). Iz ove trome|e granica nastavqa potokom na istok odnosno wegovom desnom stranom gledaju}i nizvodno ili boqe re~eno ju`nom stranom a taj potok-katastarska parcela ima vi{e brojeva a to su: 916/14, 914/11, 916/15, 916/8, 916/16, 916/31 i 916/17 i dolazi do ta~ke naspram trome|e 916/17, 1064/2 i 1063/2, a ta ta~ka ima koordinate 7488907,00 i 4872258,00 preseca parcelu 916/17 i dolazi u prethodno pomenutu trome|u odakle nastavqa me|om izme|u kp. 1064/2 i 1063/2 kao i me|om 1064/1 i 1063/1 do ta~ke na toj me|i sa koordinatama 7488934,00 i 4872336,00. Iz ove ta~ke se~e parcele 1064/1, 1057/1 i 1055/1 i dolazi u trome|u 1055/1, 1054/4 i 1053/5 odakle nastavqa me|om 1053/5 sa slede}im parcelama 1055/1, 1056 i 1052/3 zatim nastavqa me|om kp. 1052/3 sa parcelama 1053/2 i 1058/2 zatim me|om kp. 1058/2 sa parcelama 1056, 1057/1, 1060/1 i 1060/9, zatim me|om kp. 1058/3 sa parcelama 1060/9, 1060/8, 1060/7, 1060/10, 1060/2, 1060/3, 1059/2 i 1059/1 do prelomne ta~ke na me|i 1058/3 i 1059/1 koja se lomi pod pribli`no 90° odakle preseca parcelu 1058/3 do prelomne ta~ke na me|i 1058/3 i 1058/1 koja se tako|e lomi na 90°i nastavqa pomenutom me|om do trome|e 1058/3, 1058/1 i 1050/5, zatim granica natavqa me|om kp. 1050/5 sa parcelama 1058/3, 1051/2 i 1051/1 kao i me|om kp. 1050/4 sa parcelama 1050/1 i 1048, zatim ide me|om kp. 1048 sa parcelama 1050/3 i 1050/2 kao i me|om 1047 sa 1049/3 do trome|e 1049/3, 1049/2 i 1047 odakle se~e parcelu 1047 do trome|e 1047, 871/1 i 871/2 odakle ide me|om izme|u kp. 1047 i

36

871/1 do trome|e 1047, 1048 i 871/1. Odavde se~e parcelu 871/1 do ta~ke sa koordinatom 7488738,00 i 4872686,00 i nastavqa do ta~ke sa koordinatom 7488750,00 i 4872730,50 koja se ina~e nalazi na me|i kp. 871/1 i kp. 871/2 i nastavqa pomenutom me|om do trome|e kp. 871/2, 871/1 i 870/3, zatim granica ide me|om kp. 870/3 sa parcelama 871/2 i 868/3 zatim me|om izme|u kp. 869 i 870/2 i me|om kp. 870/1 sa kp. 868/1 i 866/2 do trome|e 870/1, 868/1 i 866/2, nastavqa me|om izme|u 866/1, 866/2 do preloma koji je pribli`no 90°zatim preseca 866/1 do ta~ke na me|i 866/1sa 881/1 koja ima koordinate 7488603,50 i 4872805,50, zatim skre}e na jug i ide me|om kp. 881/1 sa parcelama 866/1, 866/3 do trome|e 881/1, 865 i 866 odakle preseca 881/1 i 860/1 do trome|e 860/1, 859/1 i 859/3, zatim granica ide me|om parcele 859/3 sa parcelama 860/1 i 860/2 do prelomne ta~Ke na toj me|i sa koordinatom 7488495,00 i 4872827,50 odakle preseca parcele 859/3, 859/2 i 858, 853, 852/1 i 852/2 i dolazi do ta~ke na me|i 852/2 i 849/2 koja ima koordiantu 7488355,50 i 4872820,00 i nastavqa pomenutom me|om do trome|e 849/2, 849/1 i 852/2. Iz ove ta~ke granica ide me|om 849/2 sa 849/1 i me|om 849/3 sa parcelama 849/4 i 849/1 do ta~ke na toj me|i sa koordinatom 7488302,50 i 4872784,50 preseca parcele 841/1 i 840 do ta~ke na me|i kp. 840 sa 839/1 koja ima koordinate 7488251,00 i 4872793,50 i kre}e na sever pomenutom me|om do trome|e 840, 839/1 i 774 (put) . Granica zatim nastavqa me|om kp. 774 sa parcelama: 839/1, 839/2, 838, 837, 836, 835, 834, 833/2, 832/2, 832/1, 825, 824 i 823 gde dolazi u trome|u 774, 823 i 850 (put) odakle preseca kp. 774 do trome|e 774, 753 (put) i 794. Iz ove trome|e granica ide lu~no do trome|e 696/4, 696/3 i 799 (put) i na taj na~in se~e slede}e parcele: 794, 793, 792/1, 792/2 (put), 787/3, 787/6, 787/1 i 799. Polupre~nik ovog luka je 470m i on je paralelan sa jednim delom severne obilaznice i nalazi se na pribli`no 35m od wene osovine. Granica daqe nastavqa me|om parcele 799 (put) sa parcelama: 696/3, 696/2 i 697/3, dolazi u trome|u 697/3, 799 i 753 (put). Iz ove ta~ke preseca kp. 753 do trome|e 753, 701 i 760/1 i nastavqa me|om kp. 760/1 sa parcelama: 701, 710/2 i 710/1 kao i me|om parcele 761/3 sa parcelama 710/1, 711/1 i 711/2 do trome|e 711/2, 761/3 i 715/1, zatim ide me|om kp. 711/2 sa parcelama 715/1 i 712/2, zatim me|om kp. 711/1 i 712/1 do ~etvorome|e 711/1, 712/1, 709/2 i 710/1, zatim ide me|om 710/1 sa parcelama 709/2 i 709/1 kao i me|om kp. 708/1 i 710/3 do trome|e 708/1, 708/2 i 710/3. Odavde se~e parcele 708/2, 704/3 i 704/2 do ta~ke na me|i 704/2 i 702 koja ima slede}e koordinate 7488193,00 i 4873386,00 i nastavqa pomenutom me|om na sever do prelomne ta~ke na istoj me|i sa koordinatom 7488200,00 i 4873416,50 odakle preseca parcele 702, 703/3, 703/4, 700 i 753 i dolazi do trome|e 753 (put), 646/1 (put) i 613/3, zatim ide me|om kp. 613/3 sa parcelama 753 i 613/2 kao i me|om kp. 616/2 sa parcelama 613/2, 617/11, 617/7, 617/12, 617/2, 617/13 i 617/4 dolazi do trome|e 617/4, 616/2 i 617/3 i ide me|om kp. 617/3 i 617/4 kao i 617/18 i 617/19 i dolazi u torme|u kp. 617/18, 617/19 i 614 (put), preseca pomenuti put do prelomne ta~ke na me|i 614 i 618/2 koja ima koordinate 7487937,00 i 4873600,00 i nastavqa me|om kp. 614 sa kp. 618/2 i 618/1 do trome|e 614, 618/1 i 611/2. Iz ove ta~ke granica ide me|om kp. 618/1 sa parcelama 611/2 i 611/3 do prelomne ta~ke na toj me|i sa koordinatom 7488024,50 i 4873592,50 odakle preseca parcele 611/3 i 612/1 do trome|e 612/1, 605/1 i 607 i ide daqe me|om kp. 607 sa parcelama 605/1 i 605/3, zatim me|om kp. 603 sa parcelama 605/3, 606/1, 606/2 i 604 gde dolazi u trome|u 603, 604 i 601. Iz ove trome|e preseca parcelu 601 do prelomne ta~ke pod pribli`no oko 90° na me|i kp. 601 i 602 i nastavqa tom me|om do trome|e 601, 602 i 610 (put) gde preseca 610 do trome|e 582/3, 582/4 i 610 i ide daqe me|om 582/4 sa parcelama 582/3, 582/2 i 713/4, zatim me|om 576/4 sa parcelama 713/4 i 713/3 kao i me|om 576/3 sa 713/3 do trome|e 576/3, 713/3 i 575/1. Odavde se~e parcele 575/1, 575/2, 569/11, 569/12, 569/6, 569/8, 569/5 i 569/4 i dolazi u trome|u 569/4, 719/2 i 719/3 odakle se~e parcele 719/2 i 719/7 do prelomne ta~ke na me|i 719/2 i 721/3 koja ima koordinatu 7488634,50 i 4873394,50. Iz ove ta~ke granica se~e parcele 721/3, 722/1 i 722/2 do ta~ke na me|i kp. 722.2 i 721.2 koja ima koordinatu 7488694,00 i 4873393,50, nastavqa na sever pomenutom me|om do trome|e kp. 722.2, 721/2 i 559/12 i ide daqeme|om kp. 559/12 i 726 (put) do trome|e 559/12, 721/2 i 726, se~ekp. 726 i 559/6 do trome|e 559/6, 559/5 i 438, pa se~e kp. 498 do ta~ke na me|i kp. 498 i 497 sa koordinatom 7488786,00 i 4873529,50, zatim se~e kp. 497 na ta~ki na me|i kp. 497 i kp. 492 koja ima koordinate 7488896,00 i 4873531,50 i nastavqa na jug me|om kp. 497 sa parcelama 492, 486, 487, zatim me|om kp. 927 sa parcelama 485 i 484/2 kao i me|om kp. 928 sa parcelama 484/2 i 484/1 do trome|e 414/1, 928 i 930 (put). Nastavqa me|om kp. 484.1 i 930 do trome|e 483/1, 930 (put) i 507 (put), se~e kp. 507 i 473 do trome|e 473, 472/1 i 465, odakle se~e kp. 465 i 464 do ta~ke na me|i 464

37

i 461 koja ima koordinate 7469232,50 i 4873512,00 i nastavqa pomenutom me|om do trome|e 464, 461 i 508 (put). Granica daqe ide me|om kp. 508 sa parcelama 461, 455/5, 455/8 i 455/1 do ta~ke na toj me|i koja ima koordinate 7489396,00 i 4873546,50 , odakle se~e kp. 508 do trome|e kp. 508, 456/1 i 456/2 i nastavqa me|om kp. 456/1 i 456/2 do ta~ke na toj me|i koja ima koordinate7489400,00 i 4873583,00. Iz ove ta~ke granica se~e kp. 456/1, 457, 458/2, 458/1, 459, 462/1 i 463 do ta~ke na me|i kp. 463 i 466 koja ima koordinate 7489266,00 i 4873639,00 daqe granica ide na sever pomenutom me|om do trome|e 466m 463 u 505 (put), nastavqa me|om kp. 505 sa parcelama 466, 467/2, 467/1, 468, 469/2, 469/1, 478/2, 478/1, 477, 479, 506, 481/2, 481/4, 483, 482/2 i 482/1 do trome|e 505, 482.1 i 489. Iz ove ta~ke granica ide me|om kp. 489 sa parcelama 482/1 i 488, zatim me|om kp. 490 sa 491 i me|om 493 sa 494 do trome|e 493, 484 i 496, odakle se~e parcele 496 i 503 do prelomne ta~ke na me|i 503 i 502/1 koja ima koordinate 7488852,00 i 4873605,00, zatim se~e kp. 592/1 na ta~ki na me|i 502/1, 502/2 koja ima koordinate 7488813,50 i 4873593,50, nastavqa pomenutom me|om do ta~ke na toj me|i koja ima koordinate 7488813,00 i 4873619,50, daqe se~e kp. 502/2 do prelomne ta~ke na me|i kp. 502/2 i kp. 501 koja ima koordinate 7488787,00 i 4873619,50, nastavqa tom me|om do ta~ke sa koordinatama 7488790,00 i 4873641,00, pa se~e kp. 501 do prelomne ta~ke na me|i kp. 501 sa 504 koja ima slede}u koordinatu 7488745,50 i 4873640,50, nastavqa pomenutom me|om do trome|e kp. 501, 504 i 505, iz ove ta~ke granica nastavqa me|om kp. 505 sa parcelama 504, 555 i 563 do ta~ke na toj me|i koja ima koordinate 7488660,00 i 4873729,00 i sre}e na jug tako {to se~e parcelu 563 do ta~ke sa koordinatom 7488650,50 i 4873689,00 i daqe se~e parcelu 563 i 566 do prelomne ta~ke na me|i 566 sa 565 koja ima koordinatu 7488596,00 i 4873703,00 odakle nastavqa me|om 565 sa 566 do ~etvorome|e koju ~ine parcele 565, 566, 571 i 572/2, zatim ide me|om kp. 572/2 sa parcelama 565 i 572/1 do prelomne ta~ke na toj me|i koja ima koordinate 7488513,50 i 4873759,50. Granica nastavqa tako {to se~e parcele 572/2, 578, 579/2, 579/1, 585/4, 585/2, 585/3, 586, 594, 595/2 i 595/1 do trome|e kp. 595/1, 653/4 i 653/5, odakle ide me|om kp. 653/4, 653/5 i 653/2 do trome|e 653/4, 653/2 i 505, zatim nastavqa me|om kp. 505 (put) sa parcelama 653/2, 653/3 i 658 do trome|e 658, 659 i 505, odakle preseca parcele 505, 654/2 i 654/4 do ta~ke sa koordinatom 7488197,00 i 4874075,50, nastavqa da se~e 654/4 do ta~ke na me|i sa kp. 654/3 koja ima koordinate 7488222,50 i 4874046,50, nastavqa pomenutom me|om do ta~ke koja ima koordinate 7488256,50 i 4874072,50, zatim se~e parcelu 654/3 do ta~ke na me|i sa kp. 654/1 koja ima koordinatu 7488283,00 i 4874039,50. Iz ove ta~ke granica se~e slede}e parcele 654/1, 525/6, 552/1, 552/12, 552/2, 552/8, 552/9, 552/3, 552/10 i 552/11 i dolazi u trome|u 552/1, 552/4 i 551/1. Iz ove ta~ke granica ide me|om kp. 555/1 sa parcelama 552/4 i 552/5 do trome|e 555/1, 552/5, 344/3, zatim se~e parcele 552/5, 552/4 i 344/2 do trome|e 344/2, 344/1 i 553, nastavqa me|om kp. 344/1 sa parcelama 553, 554/1, 554/2, 345 i 346 i dolazi do prelomne ta~ke koja ima koordinate 7488794,00 i 4873734,00, odakle se~e kp. 344/1 do trome|e 344/1, 348 i 349, odavde ide me|om kp. 348 sa parcelama 344/1 i 347, zatim me|om 359/1 sa parcelama 352 i 353/1 kao i me|om 353/1 sa 354 do ta~ke koja ima koordinatu 7489021,50 i 4873753,50, odavde granica se~e parcele 354 i 357 do trome|e 357, 358/1 i 359/1 i ide daqe granicom 357 sa 359/1 do ugla me|e koja se lomi pribli`no pod 90° i daqe se~e parcelu 359/1 i 342/3 do ta~ke na me|i 342/3 sa 342/1 koja ima korodinatu 7488936,00 i 4873896,50 i nastavqa pomenutom me|om do ~etvorome|e 342/3, 342/1, 340/2 i 334/2, zatim ide me|om parcele 334/2 sa parcelama 340/2, 334/1 i 333/5, zatim me|om kp. 333/4 sa parcelama 33.5, 333/2, 317/4 i 317/3, zatim me|om 317/3 sa parcelama 333/3 i 333/1, zatim me|om 333/1 sa parcelama 317/2 i 316/1, kso i me|om 316/1 sa 548/3 do preloma pod pribli`no 90° (na toj me|i), iz tog preloma granica se~e parcele 548/3, 548/4, i 549/2 do prelomne ta~ke na me|i sa 548/1 koja ima koordinatu 7488630,00 i 4874200,50, zatim se~ke kp. 548/1 do ta~ke na me|i sa 544/3 koja ima koordinate 7488603,50 i 4874227,50 i nastavqa pomenutom me|om do trome|e 544/3, 548/1 i 547/2, ide me|om parcele 547/2 sa 544/3 kao i me|om kp. 544/1 sa 545/1 i 545/2 do ta~ke na toj me|i koja ima koordinatu 7488578,00 i 4874288,50, se~e parcelu 545/2 do ta~ke na me|i sa 537/6 koja ima koordinatu 7488556,50 i 4874313,50 i nastavqa pomenutom me|om do trome|e 545/2, 544/2 i 537/4, odakle se~e parcele 537/4 i 537/1 do ta~ke na me|i sa 536/1 koja ima koordinate 7488433,50 i 4874310,00 , iz ove ta~ke granica ide me|om parcele 537/1 sa parcelama 536/1 i 538/1 kao i me|om kp. 537/5 sa kp. 538/1 i 538/2, zatim me|om kp. 539/1 sa kp. 538/2 i 540 dolazi do trome|e 539/1 , 540 i 537/6, zatim granica ide me|om kp. 537/6 sa parcelama 540, 285/10 i 285/9, zatim me|om 285/8 sa

38

285/9 kao i me|om 540 sa parcelama 285/1 i 285/4, zatim me|om kp. 532/2 sa parcelama 285/4 i 285/5, zatim me|om 285/2 sa parcelama 285/5, 285/6 i 541 do preloma na toj me|i pod pribli`no 90° odakle se~e parcelu 285/2 do ta~ke na me|i sa parcelom 284 koja ima koordinatu 7488688,00 i 4874456,00, zatim se~e parcelu 284 do ta~ke na me|i sa kp. 283 koja ima koordinatu 7488777,00 i 4874534,00 daqe se~e parcelu 283 do trome|e kp. 283, 282 i 183/3, zatim ide me|om kp. 282 sa kp. 183/3 do trome|e 282, 281 i 183/3 odakle se~e parcele 183/3, 183/2 i 183/1 do trome|e kp. 183/1, 175/4 i 530/2, zatim ide me|om kp. 185/4 sa parcelama 530/2, 530/1 i 527/2, zatim me|om kp. 527/2 sa parcelama 175/5, 175/3, 175/10, 175/7 i 175/6 do trome|e 527/2, 175/6 i 526 odakle se~e parcele 175/6, 175/1, 175/11 i 64 (put) do ta~ke na me|i kp. 64 sa kp. 174 koja ima koordinatu 7488748,00 i 4874796,00 odakle se~e kp. 174 i 167 do trome|e 167, 168 i 173/2, zatim ide me|om 173/2 sa 167 do trome|e 173/2, 167 i 192/1 (put) odakle se~e kp. 192/1 i dolazi u trome|u 192/1, 172/2 i 178 i ide daqe me|om kp. 178 sa 192/1 i 177 zatim me|om 177 sa 180 i me|om kp. 182 sa parcelama 181 i 187/1 do prelomne ta~ke na toj me|i koja ima koordinatu 7488821,00 i 4874695,00 odakle se~e kp. 187/1 do trome|e 187/1, 186/5 i 186/2 i nastavqa me|om kp. 187/1 sa parcelama 186/2, 186/6, 187/4, 187/3 i 187/2, zatim me|om 188 sa kp. 187/2 i 276 kao i me|om kp. 276 sa parcelama 190/2, 274, 273 i 271, zatim me|om 278 sa parcelama 271 i 272, me|om kp. 290 sa parcelama 272, 267, 265, 266, 260/1 i 264/2, zatim me|om kp. 291/2 sa parcelama 264/2 i 264/1 kao i me|om kp. 304 sa parcelama 264/3, 264/4 i 374/2, zati me|om kp. 374/2 sa kp. 301/2 i 303/1 i nastavqa me|om kp. 373/4 sa parcelama 303/1 i 305/1, daqe granica ide me|om kp. 369/2 sa parcelama 305/1, 305/2, 305/3 i 332, zatim me|om kp. 322 sa 368, zatim me|om kp. 323 sa parcelama 368, 366/3, 365/2, 364/3 i 364/2 zatim me|om kp. 363 sa 364/2 do prelomne ta~ke na toj me|i koja ima koordinatu 7489152,00 i 4874187,00. Iz ove ta~ke granica se~e parcele 364/2 i 364/1 do trome|e 364/1, 364/4 i 365/1. Iz ove ta~ke granica se~e parcele 365/1 i 366/2 do trome|e 366/2, 366/1 i 371/3 odakle se~e kp. 371/3 i 371/4 do trome|e 371/4, 371/1 i 373/2 i nastavqa me|om kp. 373/2 sa parcelama 371/1, 372 i 377/1 do trome|e 373/2, 377/1 i 375 odakle se~e parcele 375, 262/4, 262/1 i 262/3 do trome|e 262/3, 262/2 i 263 odakle se~e parcele 262/2 i 260/1 do ta~ke na me|i sa parcelom 266 koja ima koordinate 7489307,00 i 4874660,00 i nastavqa na severoistok me|om kp. 266 sa parcelama 260/1, 260/2 i kp. 125 (put) zatim granica ide me|om kp. 125 sa parcelama: 266, 267, 268/1, 268/2, 273, 274, 190/1, 190/4, 189/2, 189/1, 130/2, 130/1, 129/2 i 128/2 do trome|e 125, 128/2 i 127/3. Iz ove ta~ke granica ide me|om kp. 128/2 sa parcelama 127/3 i 127/6, zatim me|om kp. 127/6 sa kp. 126/7 do trome|e 127/6, 126/6 i 126/7 odakle se~e kp. 126/7 do trome|e kp. 126/7, 126/2 i 127/1 zatim ide me|om kp. 126/2 sa parcelom 126/7 do preloma te me|e pod 90°, preseca parcelu 126/2 do preloma tako|e pod 90° na me|i 126/2 sa 126/3 i nastavqa tom me|om do trome|e 126/2, 95/1 i 126/3, zatim granica ide me|om kp. 95/1 sa 95/2, zatim 94/1 sa 94/2 zatim kp. 97/1 sa parcelama 97/5, 97/4 i 97/3, zatim me|om kp. 97/3 sa parcelom 97/2 do trome|e 97/3, 97/2 i 126/2 odakle preseca parcelu 126/2 do trome|e 126/3, 123/3 i 123/2, zatim granica ide me|om kp. 123/2 sa kp. 126/2 zatim me|om kp.123/1 sa 97/1 do trome|e 123/1, 97/1 i 86 zatim me|om 86 sa 123/1 i 85 i me|om 79 sa 85 do trome|e 79, 80 i 85 odakle se~e kp. 79 do trome|e kp. 78, 79 i 87, zatim ide me|om kp. 78 sa 79 do trome|e 78, 79 i 75 odakle se~e kp. 75 i 68 do trome|e 68, 65 i 58. Izove trome|e granica ide me|om kp. 58 sa parcelama 65, 64, 63 i 60, zatim me|om kp. 57/2 sa parcelama 60 i 59 kao i me|om kp. 57/1 sa parcelama 59 i 56/2, daqe me|om kp. 49 sa parcelama56/2, 56/1 i 50, zatim granica ide me|om 47 sa kp 48, kp. 45 sa kp. 46, kp. 44 sa kp. 43, kp. 36/2 sa kp. 37/2, kp. 36/1 sa kp. 37/1, kp. 34 sa kp. 35, kp. 32/3 sa kp. 33, kp. 30 sa kp. 31, kp. 28/2 sa kp. 27/2 i kp. 28/1 sa kp. 27/1 do trome|e 28/1, 27/1 i 16/2 odakle se~e kp. 16/2, 13, 9, 5/3, 5.2 i 5.1 do ta~ke na me|u kp. 5/1 sa kp. 4 koja ima koordinate 7488249,00 i 4875526,00 i daqe nastavqa pomenutom me|om do trome|E 5/1, 4 I 67 (put) sve u KO Male P~elice. Granica ide me|om kp. 67 i kp. 4 do trome|e kp. 4, kp. 67 i kp. 1 odakle preseca kp. 67 i dolazi u trome|u kp. 67 KO Male P~elice, kp. 428 i kp. 429 (obe KO Divostin), i daqe }e sve parcele biti u KO Divostin. Granica ide me|om kp. 428 sa parcelama 429 i 427 i dolazi u trome|u kp. 428, 427 i 720 (put) i preseca parcelu 720 do ta~ke na me|i 720 i kp. 696/1 koja ima koordinatu 7488118,00 i 4875633,00 nastavqa zatim me|om kp. 720 sa parcelama 696/1, 438/2 i 438/4 i dolazi u trome|u 720, 438/4 i 435 zatim granica ide me|om kp. 438/4 sa parcelom 435 i 436/4, zatim me|om kp. 436/4 sa parcelama 437/1 i 436/6i 436/1 zatim me|om kp. 436/1 sa 436/3 i dolaazi u trome|u 436/1, 436/3 i 287/2 (put) granica daqe ide me|om kp. 287/2 sa parcelama 436/1, 437/1, 443/1 i 445/1 i dolazi do trome|e kp. 287/2,

39

445/1 i 723/2. Granica zatim ide me|om kp. 723/2 sa prcelama 445/1, 445/2, 444, 443/2, 438/3 i 442/1 do ta~ke na toj me|i koja ima koordinatu 7487510,00 i 4875750,00 odakle preseca parcelu 723/2 i dolazi do trome|e 723/2, 460/4 i 460/5 (put) zatim nastavqa me|om kp. 460/5 sa parcelama 460/4, 460/3, 460/14, 460/13, 460/12 i kp. 460/23, zatim granica ide me|om kp. 460/23 sa kp. 454 do trome|e 460/23, 454 i 456/1 odakle granica nastavqa me|om kp. 456/1 sa parcelama 455/10, 455/9, 455/3, 455/13 , 455/12 i kp. 287 do trome|e 456/1, 456/2 i 287 odakle preseca kp. 287 (put) do trome|e 287, 338 i 339/3 ide me|om kp. 338 sa 339/3 do ta~ke na toj me|i koja ima koordinatu 7487472,00 i 4876194,50 odakle granica skre}e na istok i se~e parcele 339/3, 339/1, 339/2, 340/3, 340/2, 340/1, 341/1, 341/6, 342/2 i 342/1 do ta~ke na me|i 342/1 sa 343/1 koja ima koordinate 748 7633,00 i 4876187,50 zatim granica ide pomenutom me|om na jug do prelomne ta~ke na toj me|i koja ima koordinatu 7487631,50 i 4876150,00 odakle preseca parcele 343/1, 343/2, 344, 349 i 352 do trome|e 352, 353/1 i 353/2 iz ove ta~ke granica ide na istok me|ama koje ~ine sa jedne (ju`ne) strane slede}e parcele 353/1, 380, 381/2, 381/1, 381/4, 382/2, 383/1, 388, 389/2, 389/3, 390, 391/1 i 391/2 sve u KO Divostin a sa druge (severne) strane parcele 353/2, 379/1, 379/2, 377, 374, 373, 384/2, 384/1, 386/1, 386/2 i 387 sve u KO Divostin i parcele 2110/2, 2110/1, 2110/3, 2110/4, 2111 i 2112 do trome|e 391/2 kp. 392 obe u KO Divostin i kp. 2112 KO Poskurice. Odavde granica se~e kp. 2112 KO Poskurice (i u nastavku }e sve biti u KO Poskurice) do ta~ke na me|i 2112 sa kp. 2113/2 koja ima koordinatu 7488238,00 i 4876137,00 i nastavqa pomenutom me|om do trome|e 2112, 2113/2 i 2114. Odavde granica ide me|om kp. 2112 sa kp. 2114 do prelomne ta~ke na toj me|i koja ima koordinatu 7488275,00 i 4876097,00. Odavde granica se~e kp. 2114 i kp. 2115/1 do ta~ke na me|i kp. 2115/1 sa 2116/1 koja ima slede}e koordinate 7488344,00 i 4876108,00. Odavde granica nastavqa na sever me|om kp. 2115/1 sa kp. 2116/1, 2116/6, 2116/7, 2616/8, zatim me|om kp. 2115/2 sa parcelama kp. 2116/8 i 2116/9 i dolazi do trome|e kp. 2115/2, 2116/9 i kp. 2121/12 (ulica) preseca ulicu 2121/12 do trome|e kp. 2121/12, 2116/12 i 2117/4 odakle nastavqa me|om kp. 2121/12 (ulica) sa parcelama 2117/4, 2118/5, 2119/5, 2120/7, 2120/8, 2093/38, 2093/39, 2093/40 i kp. 1348/1 do trome|e kp. 2121/12, 1348/1 i 1349/2 zatim ide me|om kp. 1348/1 sa kp. 1349/2 do ta~ke na toj me|i koja ima koordinatu 7488605,00 i 4876470,50 odakle preseca parcelu 1349/2, 1350/6, 1350/7m 1351/5, 1351/2 i 1351/3 do trome|e 1351/3, 1352/1 i 1352/7 odavde granica ide me|om kp. 1352/1 sa 1352/7 zatim 1352/4 sa 1352/5, zatim kp. 1340/10 sa kp. 1340/11 i dolazi u petome|u 1340/10, 1340/13, 1340/5, 1340/2 i 1340/11. Od petome|e koju ~ine katastarske parcele 1340/10, 1340/13, 1340/5, 1340/2 i parcela 1340/11 granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 1340/5 sa parcelama 1340/2 i 1339/16, zatim nastavqa me|nom linijom koju ~ine parcele 1339/5 sa parcelom 1339/16: 1337/6 sa parcelom 1337/9: 1336/3 sa parcelom 1336/1; 1606/4 sa parcelom 1606/1; 1605/7 sa parcelom 1605/1; 1605/6 sa parcelom 1605/13; 1604/2 sa parcelom 1604/3; 1636/2 sa parcelama 1636/3 i 1636/4; 1603/3 sa parcelama 1636/2 i 1601/2 zatim ide me|nom linijom 1601/1 sa parcelama 1603/2 i 1602/2 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1601/1, 1602/2 i 1635/1 (ulica). Od ove trome|e granica preseca parcelu 1635/1 (ulica) i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 1635/1, 1607 i 1614/2. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 1614/2 sa parcelama 1635/14 parcele 1616/3, zatim me|nom linijom parcele 1616/2 sa 1615/2 do ta~ke sa koordinatom 7489057,65 i 4876590,94 se~e parcelu 1615/2, parcelu 1615/1 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1628/2, 1624 i 1615/1. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela: 1628/2 i 1624; 1625/2 sa parcelama 1528/1, 1625/1, 1623 i 1620, dolazi do ta~ke 7489114,09 i 4876567,15. Od ove ta~ke se~e parcelu 1620 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1620, 1621/5 i 1621/1. Od ove trome|e nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 1621/5, 1621/9, zatim 1621/10 sa 1621/11 se~e parcelu 1621/3, nastavqa me|nom linijom 1621/2 sa 1621/5 preseca parcelu 1672/1 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7489268,50 i 4876531,67. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 1672/1 sa parcelama 1671/2, 1670/2 i 1670/3 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 1672/3, 1672/1 i 1640/1. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 1640/1 i dolazi u trome|u parcela 1640/1, 1639/1 i 1639/2. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 1640/1 sa parcelama 1639/2, 1641/1 i 1641/3, preseca parcelu 1640/3 i dolazi u dvome|u parcele 1641/3 i 1641/2. Od ove dvome|e granica nastavqa me|om 1641/2 sa 1641/3 i 1666/1 zatim me|om parcela 1641/1, 1666/1, 1666/2 zatim me|nom linijom parcele 1642 sa parcelama 1664/1, 1664/4, preseca potok 1354 i dolazi do trome|e parcela 1659, 1661 i potoka 1354, od ove trome|e nastavqa me|nom linijom 1661, sa parcelama

40

1354 i 1662 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinata 7489503,39 i 4876775,21. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 1662 i dolazi do trome|e parcela 1665/2, 1662 i 1354. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcela 1662 sa parcelama 1665/2, 1665/1 i 1677 i dolazi do dvome|e 1667 i 1662 od ove ta~ke granica se~e parcelu 1662 i dolazi u ta~ku ~ijem su koordinate 7489674,18 i 4876627,18, zatim od ove ta~ke granica nastavqa me|om 1693/2 sa parcelom 1662, zatim me|om 1693/1 i parcelom 1661 dolazi do trome|e 1693/1, 1660 i 1661. Od ove trome|e granica se~e parcele 1693/1, 1694/1, 1695/1, 1702, 1705, 1706, i 1713/1 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7489935,27 i 4876526,46. Od ove ta~ke granica ide dvome|om 1714/1, 1715/1 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7489944,72 i 4876542,63. Od ove ta~ke granica preseca parcele: 1716, 1717 i 1717/3 i dolazi do ta~ke 7490157,02 i 4876444,86. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcela 1716 i 1887/3 preseca parcele 1887/3, 1887/1, 1798/1 (put) i dolazi do trome|e 1888, 1889 i 1798/1. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 1888 sa parcelama 1889 i 1763/2, zatim me|nom linijom parcela 1763/6 sa parcelama 1763/9, 1763/10, 1763/11, 1891/1 i parcele 5997/1, zatim parcele 1763/1 sa parcelama 5996/1 i 5996/2, 5996/3 i nastavqa gr. linijom KO Kragujevac i KO Poskurice do me|nog kamena broj 22 ili trome|e koju ~ine parcele 1797/2 i 1796/2 KO Poskurice 5990 KO Kragujevac. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom 1796/2 sa parcelama 5990 i parcelom 1796/1, granica nastavqa me|nom linijom parcele 1793/1, sa parcelama 1782, 1794, 1784 i 1776/1 i ide me|om 1787/1 sa parcelom 1776/1 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7490352,39 i 4877053,00. Od ove ta~ke granica preseca parcele 1776/1, 1786, dolazi u trome|u koju ~ine parcele 1776/2, 1776/1 i 1773, granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 1776 sa parcelom 1773; 1776/3 sa parcelama 1774, 1772 i 1771/1; 1771/2 sa 1771/1 i 1484/2 preseca put 853 i dolazi do trome|e parcela 1463, 1464 i 853 (put). Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom 853 sa 1464, 1477/4 i parcele 1477/3 zatim nastavqa me|nom linijom 1477/3, 1482, 1481/3 i 1481/4 dolazi do trome|e parcela 1481/4, 1481/1 i 1480. Od ove ta~ke preseca parcelu 1480 i dolazi do dvome|e koja je ujedno i prelom parcela 1480 i 1477/2. Od ovog preloma granica preseca parcelu 1480 i 1479 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7490634,03 i 4877129,36. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 1479 i dolazi do trome|e parcela 1478/1, 1478/2 i 1479, od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom 1478/1, sa parcelama 1478/2, 1478/3 i 1700 (put) i dolazi u me|nu ta~ku (kamen) 3 KO Poskurice i KO Opornica, od ove me|ne ta~ke (kamen br. 3.) granica preseca parcele: 1003/2, 1003/1, 1004/1, 1004/2 i 1004/3, 1005, 1006, 1007/2 dolazi do granice GP-a prati granicu GP-a do trome|e parcela 1012, 1013 i 997 (put). Nastavqa me|nom linijom puta 997 i kp.br. 1106 do ta~ke 7491076,28 i 4877379,90 se~e parcele: 1106, 1014, 1015, 1016, 1107 do ta~ke 7491184,41 i 4877310,89 . Granica daqe nastavqa me|nom linijom parcela 1108 i 1107 sve do trome|e parcela 1108, 1107 i 997 (puta) gde daqe nastavqa me|nom linijom parcela 1094, 997 (put), 1093, 1092 preseca put 997 sve do me|ne linije parcela 1040 i 890 (put) i nastavqa me|nom linijom parcxela 1041 i 1040 sve do trome|e parcela 1042, 1041 i 1040 nastavqa me|nom linijom parcela 1042, 1041 i 1071 parcelama 1116/1, 1116/2 pa granica nastavqa me|nom linijom parcela 1071, 1072 sve do ta~ke 7491726,47 i 4877482,27 se~e parcelu 1072 do ta~ke 7491762,23 i 4877533,29 odakle granica nastavqa me|nom linijom parcela 1072 i 1070; zatim nastavqa granicom KO Kragujevac sa parcelama KO Opornica i to 1070, 1069, 1068, 1067/1,2,3,4 i 5, 1067/6 i 1067/7, zatim nastavqa me|nom linijom parcele 1067/7 sa parcelama 1066/4, 1066/3, 1066/2, 1066/1, zatim me|om 1066/1 sa parcelom 1065 i dolazi do trome|e kp. 1065, 1066/1 i 1064. Od ove trome|e granica preseca parcelu 1064 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7491798,24 i 4877690,42. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 1063/1 i dolazi u trome|u 1060, 1055 i 1063/1, od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u parcele 1060 sa parcelama 1055 i 1056 preseca put 556 i nastavqa me|nom linijom parcela 1057/2 sa parcelama 1057/1, 609/3, 1058 i 1059 nastavqa me|nom linijom 556 (put) sa parcelama 1115/1, 1115/2 i 1116 i dolazi do trome|e parcela 1121/1, 1116 i 556 (put). Od ove trome|e granica preseca parcele 1121/1, 1121/2 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7492147,68 i 4877600,36, preseca parcelu 1124 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7492204,74 i 48077643,89. Granica nastavqa me|nom linijom parcele 1125/3 sa parcelama 1124, 1126 i 1127; 1125/2 sa parcelama 1127 i 1128/2, 1125/5 sa parcelama 1128/2, 1128/1; 1128/1 sa parcelama 1125/5, 1125/1, 1125/4; parcela 1129 sa parcelom 1130. Zatim 1264/2 sa 1264/1, 1266/3 i 1266/2, 1265/1 sa parcelama 1266/2, 1266/1, 1267; kp. 1265/2 sa parcelom 1267 do preloma. Od ovog preloma granica

41

preseca parcelu 1267 i dolazi u prelom kp. 1267, 1257 nastavqa me|nom linijom 1257 sa 1267 i 1255 i dolazi do trome|e parcela 1255, 1257 i 1246. Od ove trome|e granica preseca parcele 1246 i 1253 i dolazi u ta~ku ~ije su korodinata 7492552,99 i 4877377,62. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 1253 sa parcelom 1252, zatim parcelama: 1257 sa parcelom 1251 i 1250/2; parcelom 1267 sa parcelama 1250/2, 1258/3 i 1263/4; parcelama 1263/4 sa parcelama 1266/1, 1266/2, 1266/3 i 1264/1 parcelama 1130 sa parcelom 1263/5 i 1263/1; parcelom 1263/1 sa parcelama 1125/4, 1125/1, 1125/5 i 1125/2 nastavqa me|om parcele 1125/2 sa 1131/3 (reka Ugqe{nica) i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7492316,27 i 4877672,93. Od ove ta~ke granica preseca 1131/3 (reka) i parcelu 1132 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492377,78 i 4877719,64. Od ove ta~ke granica preseca parcele 1134/1, 1135/3 (reka) i 1140 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinata 7492502,38 i 4877720,65 od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 1147 sa parcelama 1143/2, 1143/1, 1146 i 1149; parcele 1149 sa parcelama 1148/1, 1148/2, 1151/1 i 1150/1 zatim nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 1145 sa parcelama 1150/1 i 1142 (put); parcelom 1142 sa parcelama 1143/2, 1143/3, 1149 i parcele 1137 zatim preseca parcelu 1036/2 i nastavqa grani~nom linijom me|e 1036/1 sa parcelama 1136, 1035/1 i 1035/2 preseca put 1036/1 i nastavqa me|nom linijom 1030 sa parcelom 1029 do ta~ke ~ije su kooridnate 7942423,22 i 4878201,73. Od ove ta~ke granica preseca parcele 1029 i 1028 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492442,85 i 4878277,13. Od ove ta~ke granica nastavqa me|om parcele 1028 sa parcelom 1027 do granice GP-a. Daqe granica nastavqa granicom GP-a sa parcelama: 1025, 407/2, 407/3, 407/4, 407/5, 407/6, 407/1, 408/17, 408/16, 408/1, 408/2, 408/3, 409/2, 409/1, 405/1, 404, 403/3, 403/1, 403/37 i parcele 403/2 (put). Granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcela kp.br. 411/4 sa parcelom 403/2 (put) i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7491946,42 i 4878680,28 od ove ta~ke granica preseca parcelu 411/4 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7491905,47 i 4878704,80. Od ove ta~ke granica preseca parcele 411/5, 411/3 i 411/2 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7491972,68 i 4878838,21, granica daqe nastavqa me|nom linijom parcele 402/2 sa parcelama 402/1 i 401; parcelom 402/11 sa parcelama 401 i 400; parcelom 400 sa parcelama 402/10, 402/7, 402/6 i parcele 402/4 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 400, 402/4 i 343/2. Od ove trome|e granica preseca parcele 343/2, 117/2 i 187 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 399/4, 399/3 i 187 (put). Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 187 sa parcelama 399/3, 399/2, 399/1, 399/5, 398/1, 398/3 i parcele 398/4; zatim nastavqa me|nom linijom parcele 398/4 sa parcelama 397/18, 397/19, 397/20 i parcele 391/21; parcelom 397/4 sa parcelama 397/22, 397/23, 397/1, 397/3 i parcelom 396/2; parcelom 396 sa parcelama 391 i 392/1; parcelom 396/23 sa parcelama 392/1 i 392/2; parcelom 396/3 sa parcelama 392/2, 393, 395/3, 395/2 i 395/4; parcelom 396/1 sa parcelom 395/4, 395/5, 395/1, 1011 i parcelom 1022; parcelom 1022 (KO Petrovac) sa parcelama 396/18 i 396/19; 396/20 sa 396/21, 396/22, 396/10, 1023/1 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7492432,12 i 4878655,86. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 1022/6 sa parcelom 1022/4; parcelom 1022/2 sa parcelom 1022/5; granica preseca parcelu 1022/7 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492467,25 i 4878614,41 od ove ta~ke granica ide me|om parcela 1022/7 sa parcelom 1018/1 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 1022/7, 1019/2 i 1018/1. Od ove trome|e granica preseca parcelu 1018/1 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492520,66 i 4878650,36. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom 1018/1 sa parcelom 1017/1 do ta~ke ~ije su koordinate 7492581,39 i 4878584,07. Od ove ta~ke granica preseca parcele 1017/1, 1017/2, 1016 i 1015 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 1014/2, 1014/1 i 1015. Granica nastavqa me|om parcela 1014/2 sa 1014/1 od wihovog kraja granica preseca parcele 1013/1 i 1013/4 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492694,95 i 4878723,80. Granica nastavqa me|om parcela 1012/1 sa parcelama 1013/4 i 1013/3 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492724,83 i 4878706,64. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 1012/4 i dolazi u trome|u 1012/3, 1012/1 i 1012/4. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 1012/1, sa parcelama 1012/3, 1012/2; parcelom 1010/4 sa parcelom 1010/2 preseca parcelu 1010/1 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7492754,97 i 4878804,19. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcela: 1010/2 sa parcelom 1010/3. Dolazi do granice kp. 1010/2 i 1010/3 preseca put 990 i dolazi do trome|e kp. 1053, 1051 i 990. Iz ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcela 1051, sa parcelama 1053, 1056/7, 1056/8, 1056/7 zatim nastavqa me|nom linijom 1056/6, 1056/4, zatim me|nom linijom 1056/2 sa parcelom 1056/4 i 1056/5. Granica nastavqa me|nom linijom 1057/3 sa

42

parcelama 1070, 1067/2; me|nom linijom 1058, 1057/3, 1057/5; 1057/2, 1057/4, 1057/1 i parcelama 1050/3 sa 1058. Granica nastavqa me|nom linijom parcela 1049/1 sa 1050/2 i parcelom 1049/2 sa 1060/4; 1049/1 sa parcelama 1050/1, 1062 sa 1048/2, 1063/2, 1063/1 parcela 1063/1 sa parcelama 1060/3, 1061 i 1065 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7492977,18 i 4878327,89. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 1065 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493021,56 i 4878328,83. Od ove me|e granica nastavqa parcelom 1112/2 sa 1065 i 1112/1 dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493041,62 i 4878266,54. Od ove ta~ke granica preseca parcele 1112/2, 1093, 1092 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493127,94 i 4878340,66. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom 1091 sa parcelom 1092 i parcelom 1090 i dolazi u trome|u parcela 1090, 1091 i 72 (put) koja preseca i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 1088, 1089 i 72. Granica nastavqa me|nom linijom 1089 sa parcelom 72, i parcelom 774 zatim me|nom linijom parcele 774 sa parcelama 773, 771 i 768; parcelom 768 sa parcelom 766 sve do ta~ke ~ije su korodinate 7493315,80 i 4878410,89. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 766 dolazi do preloma izme|u kp. 765 i 766 ide me|om istih parcela i dolazi do preloma. Od ovog preloma granica se~e parcelu 766 i dolazi do ta~ke 7493378,75 i 4878411,80. Od ove ta~ke granica preseca parcele 764/1 i 763 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493415,70 i 4878417,99. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 762 sa parcelom 763 i 774 (put). Od ove me|e granica nastavqa me|nom linijom parcela 762, 761, 760 zatim nastavqa me|nom linijom izme|u 761 i 756; parcelom 759 sa parcelom 758 zatim me|om parcela 751, sa parcelom 758 i 757. Granica dolazi do trome|e koju ~ine parcele 751, 757, 752. Od ove trome|e granica se~e put 752 parcelom 717 i 716/2 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 749554,23 i 4878569,51. Granica nastavqa me|nom linijom parcele 813 sa parcelama 716/1 i 814; zatim parcelom 812 sa parcelama 814 i 811; 716/2 (put) sa parcelama 812, 811, 816/1 preseca put 716/2 i nastavqa me|nom linijom parcele 810/4 sa parcelama 774 i 810/3 do preloma. Od preloma preseca parcelu 810/2 i nastavqa me|nom linijom 810/2 sa parcelama 809 i 806/2, zatim me|nom linijom parcele 833/3 sa parcelama 806/2, 805/2, 804 i parcelom 802; parcela 802 sa parcelama 833/2 i 801; parcelom 801 sa 800 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 800, 801 i parcele 799. Od trome|e preseca parcelu 799 dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7493577,12 i 4878144,05. Od ove ta~ke granica preseca kp. 835, 834 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 830, 836 i 835. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 830 sa parcelama 836 i 305/2 zatim me|nom linijom parcele 305/2 sa parcelom 831; parcele 729 sa parcelama 831; 828/1, 825/2; 826 sa parcelom 827; 825 sa 827 i 708; 824 sa parcelom 708 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7493858,58 i 4878317,05. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom 305/2 sa parcelama 708, 821; parcele 820 sa parcelama 821 i 818/2 zatim preseca parcelu 814 i dolazi u trome|u koje ~ine parcele 604, 603 i 814, zatim nastavqa me|nom linijom 604 sa 814 i parcele 605, zatim 607 sa parcelama 605 i 606 preseca parcelu 608 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate7493805,60 i 4878613,51. Od ove ta~ke granica nastavqa parcelom 609 sa 610, i parcelom 616 zatim parcelom 622/3 sa 616 i 632 i dolazi u poligonu ta~ku 76. Od ove ta~ke granica preseca parcele 632, 633 i dolazi u granicu koju ~ine parcele 637/1, 637/2 i 614. Granica nastavqa me|nom linijom parcele 637/1 sa parcelom 637/2 i 614/1; parcele 614/1 sa parcelom 615 preseca put 708 i nastavqa me|nom linijom parcele 707 sa parcelama 708, 710 i 723; parcelom 700 sa parcelama 701 sa parcelom 706, 702 i parcelom 701 preseca put 729 i nastavqa me|nom linijom parcele 729 (put) sa parcelama 698 i 699; parcelom 670/1 sa parcelama 699, 698 i parcelom 696 preseca put 670/1 i nastavqa me|nom linijom parcele 667/1 sa parcelom 667/2 i 665; parcelom 665 sa parcelama 663 i 664 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 665, 664 i 305, preseca put i nastavqa me|nom linijom 656 sa parcelama 305 i 657 i dolazi u prelomnu ta~ku parcela 656 i 657. Od ovog preloma granica preseca parcelu 657 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493602,22 i 4879065,91. Od ove ta~ke granica preseca parcele 658 i 659/1 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 659/1, 659/2 i 660. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 659/1 sa 659/2 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493632,57 i 4879163,23. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 661 sa parcelom 659/2; 348/2 i 348/1 preseca put 670/1 i nastavqa me|nom linijom parcele 349 sa parcelama 349/1, 349/3 i 372, nastavqa me|nom linijom parcele 372 sa parcelom 643 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7493813,05 i 4879179,60. Od ove ta~ke granica preseca parcele 643, 644 i 646 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493774,93 i 4879091,85. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom

43

parcele 647 sa 646; parcelom 283 (put) sa parcelama 647 i 649; parcelom 650/2 sa parcelama 649 i 648; parcelom 640 sa parcelom 648 i parcelom 641 preseca parcelu 642 i 373 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493867,39 i 4879034,04. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 375 sa parcelama 373 i 374 preseca parcelu 375 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7493928,84 i 4878886,76. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom parcele 392 sa parcelama 375 i 393; parcelom 391 sa parcelama 393 i 394; parcelom 394 sa parcelom 393; parcelom 395 sa parcelom 396; parcelom 397 sa parcelom 398; parcelom 499/2 sa parcelom 400/2; parcelom 399/1 sa parcelom 400/1; parcelom 401 sa parcelom 402 i ide do trome|e koju ~ine parcele 401, 402 i 403. Od ove trome|e granica preseca parcelu 403 i 485/1, 296 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7494134,55 i 4879097,48. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom kp. 296 sa parcelama 300/1, 404/1 i dolazi do ta~ke 7494180,37 i 4879052,56. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom 296 sa parcelama 401/6 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7494227,85 i 4879112,54. Od ove ta~ke granica preseca put 296 i nastavqa me|nom linijom kp. 412 sa 421 i kp. 422/2, zatim granica nastavqa GP-om do trome|e koju ~ine kp. 455, 454 i put 308, od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 454 sa parcelom 308 i parcele 453/2, zatim nastavqa grani~nom linijom kp. 450/2 sa parcelama 453/2, 451/2 i 450 i parcelom 447, zatim me|nom linijom parcele 448 sa parcelama 447 i 495; parcelom 495 sa parcelama 494/2 i 494/1 dolazi do trome|e parcela 495, 494/1 i 497. Od ove trome|e granica preseca parcelu 497 i dolazi u prelom izme|u parcela 497 i 496. Od ovog preloma granica nastavqa me|nom linijom parcela 496 i 497 preseca put 516 i nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 516 (put) sa parcelama 552/3 i 552/1, zatim nastavqa parcelom 552/1 sa parcelama 553, 554/2 i 551/1. Nastavqa me|nom linijom parcele 551/1 sa parcelom 550 i 549; parcelom 549 sa 546 do ta~ke ~ije su koordinate 7494594,47 i 4878615,34 preseca parcelu 546 dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7494611,29 i 4878570,34. Od ove ta~ke granica nastavqa me|nom linijom 541 (put) sa parcelama 546 i 547 preseca put 541 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 535/1, 535/3 i 541. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 535/1 sa parcelom 535/2 i 535/3 i nastavqa me|nom linijom izme|u parcela 536 sa 537 do ta~ke ~ije su koordinate 7494648,65 i 4878496,64. Od ove ta~ke granica nastavqa ka severu do ta~ke 7494631,78 i 4878528,37. Od ove ta~ke granica preseca parcele 537 i 538 i dolazi u prelom koji ~ine parcele 539 i 538, zatim nastava me|nom linijom parcele 538 sa parcelama 539, 941/3, 941/2, zatim me|nom linijom parcela 941/1, 941/8, 941/7 i 942/1 sa 942/2, 943 i 944 i nastavqa parcelom 932/1 sa parcelom 944, 942/1 i 941/6 i 941/1 dolazi do trome|e 932/1, 933/1 i 941/1. Od ove grome|e granica preseca parcelu 933/1 dolazi u trome|u koju ~ine parcele 931, 934 i 933/1. Granica nastavqa me|nom linijom parcele 931, sa parcelama 933/1, 933/2 i 932/1 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 932/2, 932/1 i 931. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom parcele 932/2 i parcele 932/1 i 932/3, zatim nastavqa me|nom linijom 932/3 sa parcelom 931 (put) i dolazi u ta~ku preseka me|ne linije parcele 932/3 i parcele 931 sa trasom novoprojektovane ulice (Slobode). Od ove ta~ke granica nastavqa trasom novoprojektovane ulice (Slobode) do ta~ke ~ije su koordinate 7495016,81 i 4878701,57. Od ove ta~ke jugoistokom granica nastavqa granicom GP-a i dolazi do reke Lepenice koju preseca i dolazi u po~etnu ta~ku ovog opisa (odnosno trome|e reke Lepenice, pruge i kp.br. 14683).

IZDVOJENA PODRU^JA GRA\EVINSKOG REONA

GRANICE ENKLAVE 1 Granica po~iwe od trome|e koju ~ine parcele 4443, 4444 i parcela 14536 (ulica). Od ove trome|e granica nastavqa me|om izme|u parcele 4443 sa parcelama 14536 (ulica), 4442 i parcele 4435 i dolazi do trome|e koju ~ine parcele 4443, 4436 i parcela 4435. Granica nastavqa me|nom linijom parcele 4435 sa parcelama 4436 i 4441, zatim me|om parcele 4441 sa parcelama 4442 i 4369, me|nom linijom parcele 4368 sa parcelama 4369 i 4370 i dolazi do preloma izme|u parcela 4368 i parcele 4370. Od ovog preloma granica se~e parcelu 4370 i dolazi u ta~ku ~ija je koordinata 7497143,17 i 4873803,70. Od ove ta~ke nastavqa da se~e parcelu 4370 i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7497217,05 i 4873859,98. Od ove ta~ke granica preseca parcelu 14536 (ulica) i dolazi do ta~ke ~ije su koordinate 7497223,83 i 4873863,14. Od ove ta~ke granica se~e

44

parcelu 3150 i dolazi u ta~ku ~ine su koordinate 7497240,26 i 4873895,76. Granica skre}e desno i nastavqa da preseca parcelu 3150 i dolazi u ta~ku ~ija je koordinata 7497267,91 i 4873866,22. Od ove ta~ke granica nastavqa tako {to preseca parcelu 3140 i dolazi u trome|u koju ~ine parcele 3063, 3149 i 3065. Od ove trome|e granica nastavqa me|nom linijom izme|u parcele 3063 i parcele 3065 granica zatim se~e parcelu 3063 i dolazi u ta~ku ~ije su koordinate 7497354,31 i 4873810,73. Od ove ta~ke granica ide u po~etnu ta~ku ovog opisa.

GRANICA ENKLAVE 2 Granica po~iwe od trome|e koju ~ine parcele 3181, 3183, 3153, daqe nastavqa me|om izme|u parcela 3182 i 3153 i dolazi do trome|e parcela 3182, 3153 i 3151, daqe nastavqa me|om izme|u parcela 3151 i 3153, 3152 i 3153, se~e parcelu 14536 (ulica) i stiè do ta~ke ~ije su koordinate 7497194,79 i 4873897,87, daqe ide me|om parcela 4364 i 14536 (ulica), me|om parcela 4360 i 14536 (ulica), sti~e do ta~ke sa koordinatama 7497134,31 i 4873948,66, pa do ta~ke sa koordinatama 7497125,26 i 4873933,39, zatim me|om koju ~ine parcele 4360 i 4361/2 do trome|e parcela 4360, 4361/2 i 4359 prelaza parcelu 4359 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7497102,47 i 4873962,68, daqe ide me|om parcela 4359 i 14536 (ulica) do ta~ke sa koordinatama 7497102,47 i 4873962,68, se~e parcelu 14536 (ulica) i dolazi do trome|e parcela 14536 (ulica), 3189 i 3188. Granica daqe ide me|om parcela 3188 i 2189 do trome|e parcela 3188, 3189 i 3191, daqe ide me|om parcela 3188 i 3191 do ta~ke sa koordinatama 7497127,28 i 4874014,27, zatim se~e parcelu 3182 i stiè do trome|e parcela 3182, 3183 i 3153 i daqe me|om parcela 3182 i 3183 do po~etne ta~ke.

GRANICA ENKLAVE 3. Granica po~iwe od trome|e kp.br. 4181, 4186 i 4198, nastavqa me|om 4186 i 4098, zatim se~e kp.br. 4187/2 (ulica), nastavqa me|om 4238 i 4187/2 daqe me|om 4237 i 4187/2 do ta~ke sa koordinatama 7496316,87 i 4873907,43, zatim se~e kp.br. 4237 i stiè do ta~ke sa koordinatama 7496327,67 i 4873892,71, nastavqa me|om kp. 4237 i 4232 do ta~ke sa koordinatama 7496314,85 i 4873885,71, zatim do ta~ke sa koordinatama 7496311,97 i 4873884,10, pa me|om izme|u kp. 4232 i 4236 do ta~ke sa koordinatama 7496318,99 i 4873872,93 u woj se~e 4236, 4235 i 4196 (ulica), zatim do ta~ke sa koordinatama 7496291,30 i 4873858,02. Nastavqa me|om 4189 i 4196 (ulica), daqe me|om 4195 i 4189 do ta~ke sa koordinatama 7496232,09 i 4873860,30, se~e parcelu 4187/1 do trome|e kp. 4177, 4178 i 4187/1 (ulica). Daqe ide me|om 4714 i 4178, 4172 i 4180 me|om 4180 i 4179, pa 4180 i 4181, zatim 4181 i 4182 do trome|e 4181, 4182, 4184, daqe me|om kp. 4181 i 4184, 4181 i 4185, 4181 i 4186 do po~etne ta~ke.

GRANICA ENKLAVE 4. Granica po~iwe od trome|e kp. 4077, 4076 i 4086 (ulica), ide me|om 4076 i 4086 (ulica) do trome|e 4076, 4086 (ulica) i 4265, zatim me|om 4264 i 4265 do ta~ke sa koordinatama 7496819,30 i 4873848,21, se~e kp. 4267/1 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7496616,86 i 4873846,17, atim me|om kp. 4268 i 4267/1 (ulica) zatim me|om ul. _______________ i 4267/1 (ulica) do ta~ke sa koordinatama 7496609,12 i 4873858,99 zatim me|om 4260 i 4263, daqe me|om kp.4262 i 4249, zatim 4261 i 4249, daqe 4259 i 4249, 4258 i 4249 zatim me|om 4258 i 4254 do ta~ke sa koordinatama 7496624,73 i 4873976,68, pa me|om kp. 4254 i 4086 do ta~ke sa koordinatama 7496630,03 i 4873979,74, preseca kp. 4086, dolazi do ta~ke sa koordinatama 7496632,46 i 4873975,31, ide me|om kp. 4077 i 4086 do po~etne ta~ke.

45

GRANICA ENKLAVE 5. Granica po~iwe od trome|e kp. 4541, 4540 i 4543, zatim ide me|om 4540 i 4543, pa me|om 4543 i 4544, pa me|om 4543 i 4532, zatim me|om 4543 i 4531, daqe me|om 4547 i 4531, pa me|om kp. 4548 i 4531, daqe me|om 4548 i 4528, zatim 4548 i 4525, pa me|om 4550 i 4525, daqe 4549 i 4525, zatim me|om kp. 4549 i 4551, me|om 4549 i 4554, pa daqe me|om 4553 i 4554, se~e kp. 14550 (ulica) i stiè do trome|e kp. 14550, 4430 i 4428, daqe ide me|om kp. 14550 i 4428; 14550 i 4427; 14550 i 4424; 14550 i 4423; 14550 i 4422, pa daqe me|om 14550 i 4418 do ta~ke sa koordinatama 7497492,58 i 4873376,60 gde se~e ulicu i stiè u ta~ku sa koordinatama 7497494,97 i 4873331,42 pa ide me|om kp. 14550 i 4543 do ta~ke sa koordinatama 7497513,83 i 4873339,55 i do trome|e kp. 4543, 4542 i 4541 pa do po~etne ta~ke.

GRANICA ENKLAVE 6. Granica po~iwe od trome|e kp. 8696, 8687 i 8683, nastavqa me|om kp. 8683 i 8687 zatim me|om kp. 8687 i 8686 zatim se~e parcelu 8686 u ta~ki sa koordinatama 7496313,10 i 4872968,53 do trome|e kp. 8686, 8723 i 8725, ide me|om 8723 i 8725, zatim me|om kp. 8723 i 8721, pa me|om 8721 i 8724, zatim se~e kp. 8720 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7496446,48 i 4872968,75, zatim ide me|om kp. 8720 i 8719, daqe me|om 8717 i 8719, daqe me|om 8718 i 8719, zatim me|om 87118 i 8712 do ta~ke sa koordinatama 7496464,85 i 4872901,93 gde preseca kp. 8712 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7496464,41 i 4872894,72, daqe ide mme|om kp. 8730 i 8712, zatim me|om 8795 i 8730. Daqe me|om 8732 i 8730, pa onda 8730 i 8727; 8727 i 8729, daqe 8722 i 8727, 8722 i 8726, zatim me|om 8726 i 8676, do ta~ke sa koordinatama 7496296,86 i 4872919,12 gde preseca kp. 8686, stiè do trome|e kp. 8686, 8683 i 8684, zatim me|om 8683 i 8684, zatim me|om kp. 8683 i 8696 do po~etne ta~ke.

GRANICA ENKLAVE 7. Granica po~iwe od ~etvorome|e kp. 8713, 8714, 8715 i 8716, ide me|om kp. 8713 i 8715 do ta~ke sa koordinatama 7496533,31 i 4872998,41 gde se~e parcelu kp. 8712 i ide me|om 8739 i 8712, zatim me|om 8799 i 8798, daqe me|om 8799 i 8803, daqe me|om 8802 i 8804, 8802 i 8805; 8802 i 8806; 8802 i 8807; 8802 i 8837, do ta~ke sa koordinatama 7496717,70 i 4873025,92 gde preseca kp. 4507 (ulica) stiè do ta~ke sa koordinatama 7496724,16 i 4873032,84, daqe ide me|om 8837 i 4507 (ulica), pa me|om 4614 i 4615, pa 4610 i 4611; 4610 i 4585 pa me|om 4582 i 4583; 4580 i 4583, zatim 4580 i 4581, daqe me|om 4579 i 4578 do ta~ke sa koordinatama 7496960,57 i 4872969,41 gde se~e kp. 4578 do ta~ke sa koordinatama 7496985,27 i 4872971,50, daqe me|om 4572 i 4578 pa me|om 4572 i 4573, pa me|om 4572 i 476 do ta~ke sa koordinatama 7497020,86 i 4872948,76 gde se~e 4507 (ulica) i stiè u ta~ku 7497012,80 i 4872941,19 daqe ide me|om kp. 15621 i 14549 (ulica); 15620 i 14549, 15619 i 14549 (ulica) do ta~ke sa koordinatama 7496937,50 i 4872895,39 gde se~e kp. 14549 (ulica) sa koordinatom 7496937,91 i 4872895,42 i daqe do ta~ke sa koordinatom 7496933,32 i 4872896,26, zatim ide me|om kp. 8847 i 8851; 8848 i 8851; 8849 i 8851; zatim daqe 8849 i 8850/2 onda 8846 i 8850/2; 8845 i 8834; 8843 i 8834 do trome|e kp. 8842, 8843 i 8834, pa se~e kp. 8834 do ta~ke sa koordinatama 7496802,45 i 4872905,71 i daqe ide me|om 8835 i 8834; 8835 i 8840; 8835 i 8838/2, me|om 8835 i 8838/1; 8836 i 8838/1; 8836 i 8837; 8836 i 8808; 8836 i 8809; 8836 i 8810; 8810 i 8811 do ta~ke sa koordinatama 7496632,91 i 4872870,28m daqe ide me|om kp. 8712 (ulica) i 8791, daqe me|om 8712 i 8792; 8712 i 8793; 8793 i 8794, daqe me|om 8794 i 8795 onda 8794 i 8712 (ulica) do ta~ke sa koordinatama 7496525,20 i 4872969,19, daqe do ta~ke sa koordinata 7496525,96 i 4872974,21, daqe me|om 8712 (ulica) i 8716 pa onda me|om 8716 i 8715 do po~etne ta~ke.

46

GRANICA ENKLAVE 8. Granica po~iwe od trome|e k.p. 8856 (ulica), 8852 i 8853, daqe ide me|om 8856 i 8852; 8856 i 8855; 8855 i 8857, daqe me|om 8855 i 14549 do ta~ke sa koordinatama 7497026,86 i 4872784,63 gde se~e k.p. 14549 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7497023,24 i 4872780,11, daqe me|om 9263 i 14549; 9265 i 14549; 9265 i 9264 do ta~ke 7496931,23 i 4872776,25, se~e k.p. 9264 do ta~ke 7496924,56 i 4872762,96, daqe me|om k.p. 9264 i 9260 do ta~ke sa koordinatama 7496903,14 i 4872777,76 gde se~e k.p. 9269 (ulica) do ta~ke sa koordinatama 7496902,38 i 4872782,69, daqe me|om 9269 i 8828 zatim me|om 9269 i 8832 pa onda me|om 14549 i 8853 pa 14549 i 8850/1 do ta~ke sa koordinatama 7496921,40 i 4872867,41 gde se~e k.p. 14549 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7496927,36 i 4872867,18 i daqe me|om 8853 i 8856 do po~etne ta~ke.

GRANICA ENKLAVE 9. Granica po~iwe od trome|e kp.br. 15627 i 15628, ide me|om kp. 15647 i 15628, zatim me|om 15647 i 15630 do ta~ke sa koordinatama 7497194,12 i 4872817,98, daqe do ta~ke sa koordinatama 7487174,27 i 4872790,29, daqe do ta~ke sa koordinatama 7497162,08 i 4872799,03, daqe ide me|om izme|u k.p. 15628 i 15629 do po~etne ta~ke.

GRANICA ENKLAVE 10. Granica po~iwe od trome|e kp.br. 9234, 9235 i 9230, ide me|om 9234 i 9235 do ta~ke sa koordinatama 7497042,36 i 4872626,17 daqe do ta~ke sa koordinatama 7497055,35 i 4872634,02, daqe ide me|om kp.br. 9235 i 9236 do ta~ke sa koordinatama 7497094,57 i 4872654,71, do ta~ke sa koordinatama 7497122,36 i 4872634,42, zatim me|om k.p. 9230 i 9231 do ta~ke sa koordinatama 7497113,62 i 4872618,41, daqe do ta~ke sa koordinatama 7497102,31 i 4872599,98, pa daqe me|om kp. 9230 i 9234 do po~etne ta~ke.

GRANICA ENKLAVE 11. Granica po~iwe od trome|e kp.br. 9260, 9266 i 9268, zatim ide me|om 9260 i 9268 do ta~ke sa koordinatama 7496901,58 i 4872657,09, se~e k.p. 9268, 9267 i 9269 (ulica) do ta~ke sa koordinatama 7496842,33 i 4872661,25, daqe ide me|om 9260, 9269, daqe me|om 9269 i 8824/1 (put) do ta~ke sa koordinatama 7496843,77 i 4872700,75, daqe se~e kp.br. 9269 (ulica) i dolazi do trome|e kp. 9269, 9266 i 9257, daqe ide me|om kp. 9257 i 9269, nastavqa me|om 9260 i 9269 do ta~ke sa koordinatama 7496868,04 i 4872739,18 pa do ta~ke 7496890,09 i 4872721,62 pa do ta~ke 7496901,23 i 4872696,88, daqe me|om kp. 9257 i 9260, pa me|om 9260 i 9266 do po~etne ta~ke.

GRANICA ENKLAVE 12. Granica po~iwe od ta~ke sa koordinatama 7496798,19 i 4872712,68, nastavqa me|om kp. 8822/1 i 8822/2 i se~e kp. 8824/1 (put) u ta~ki sa koordinatama 7496791,99 i 4872687,87, daqe ide me|om kp. 9270 i 8824/1 do ta~ke 7496749,44 i 4872687,36, daqe preseca kp. 8824/1 i kp. 8818 do ta~ke sa koordinatama 7496759,26 i 4872730,30, daqe ide do ta~ke sa koordinatama 7496766,08 i 4872743,65 pa preko parcela 8819 i kp. 8822/2 do ta~ke 7496802,11 i 4872725,25 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 13. Granica enklave 13 obuhvata celu kp. br. 8781.

47

ENKLAVA 14. Granica po~iwe na trome|i katastarskih parcela 8734, 8776 i 8792, daqe ide me|om kp. 8776 sa parcelama 8792 i 8791; me|om kp. 8775 sa kp. 8791 i 8777; daqe ide me|om kp. 8777 i kp. 8773, 8778 i 8779; nastavqa me|om kp. 8780 sa kp. 8779 i 8824/2 (put), do ta~ke sa koordinatom 7496505,09 i 4872681,27; se~e kp. 8824/1 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7496496,82 i 4872673,62; daqe ide me}om kp. 9289 sa kp. 8824/1 (put); nastavqa daqe parcelom kp. 9289 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7496466,79 i 4872673,92 gde preseca put i stiè do ta~ke sa koordinatama 7496460,58 i 4872679,26. Granica daqe ide me|om izme|u puta i katastarskih parcela 8760, 8764, 8757, 8751/1(put), 8750, 8735, 8733 o 8734; pa nastavqa daqe izme|u kp. 8734 sa kp. 8774 i 8776 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 15. Granica ove enklave po~iwe na trome|i kp. 9287, 9280 i 9283; nastavqa me|om kp. 9283 sa katastarskim parcelama 9280 i 9282 do ta~ke sa koordinatama 7496707,17 i 4872550,51 gde preseca parcelu 9269 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7496713,36 i 4872545,29. Daqe ide me|om kp. 9269 (put) sa kp. 9248 i 9247 do ta~ke sa koordinatama 7496694,57 i 4872470,42 gde preseca kp. 9269 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7496687,66 i 4872467,17; daqe ide me|om kp. 9303 sa kp. 9302, 9301 i 9300, zatim me|om kp. 9299 sa kp. 9304 i 9308; nastavqa me|om kp. 9297 sa kp. 9311 i 9313; zatim me|om kp. 9296 sa kp. 9316 i 9318; daqe me|om 9318 sa kp. 9295 (put); me|om kp. 9294 sa kp. 9295 (put); me|om 9294 sa kp. 9292; daqe me|om 9292 i 9293/1 do ta~ke sa koordinatama 7496478,82 i 4872509,09 i daqe do ta~ke sa koordinatama 7496481,89 i 4872522,74, zatim nastavqa me|om kp. 9293/1 sa kp. 9293/2, se~e kp.br. 14551 (ulica) i stiè u ta~ku ~ije su koordinate 7496499,44 i 4872605,37 daqe ide me|om kp. 14551 sa kp. 9288 i 9287, zatim me|om kp. 9287 sa 9285, 9284 i 9283 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 16. Granica po~iwe iz trome|e kp. br. 2459 (put) sa kp. 8874 i kp. 8868, ide me|om kp. 14549 i 8868, zatim me|om kp. 8868 i kp. 8870/1, daqe delimi~no me|om kp. 8868 i 8869 pa se~e parcelu 8869 do me|ne ta~ke sa koordinatama 7497481,15 i 4872492,14, daqe ide me|om kp. br. 8873 i 8869 zatim me|om 8874 i 8869, pa me|om 8874 i 8868 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 17. Granica po~iwe iz trome|e kp. 8884/1, 8887 i 8895, zatim ide me|om kp. 8884/1 sa kp. 8895, 8896 i 8897 do ta~ke sa koordinatama 7497713,90 i 4872281,15, preseca kp. 8898 (put) dolazi do ta~ke sa koordinatama 7497716,22 i 4872276,12, daqe me|om kp. 8898 i 8899, zatim me|om kp. 8901 sa kp. 8899 i 8900, nastavqa me|om kp. 8901 i kp. 8902, me|om kp. 8901 sa 8903, nastavqa me|om kp. 8903 sa 8898 (put) do ta~ke sa koordinatama 7497648,65 i 4872226,05, gde preseca kp. 8898 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7497646,16 i 4872229,63, nastavqa me|om kp. 8898 (put) sa 8895, me|om kp. 8895 sa 8894 i produàva me|om kp. 8895 sa kp. 8888 i 8887 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 18 Granica po~iwe iz trome|e kp. 8961/1, 8958 i 8956, daqe ide me|om kp. 8956 sa kp. 8958 i 8957 daqe me|om kp. 8957 sa 8954, daqe 8954 sa 8949, daqe 8954 sa 8952, daqe 8952 sa 8953 do ta~ke sa koordinatama 7497375,56 i 4871920,68 gde preseca kp. 14557/1 (ulica) i stiè do ta~ke sa koordinatama 7497356,64 i 4871916,36 na granici katastarske op{tine Trmbas. Daqe ide granicom KO Trmbas do ta~ke sa koordinatama 7497338,10 i 4871944,32 gde opet preseca kp.br. 14557/1 i

48

dolazi do ta~ke sa koordinatama 7497343,82 i 4871953,17, pa nastavqa me|om kp. br. 8955 sa kp. 8971, 8970 i 8969/1 i me|om kp. 8976 sa 8969/1 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 19. Granica po~iwe iz me|ne ta~ke sa koordinatama 7497484,32 i 4872005,97 i daqe nastavqa me|om kp. 8949 sa 8951 i produàva do ta~ke sa koordinatama7497506,43 i 4871988,05, zatim me|om 8947 sa 8949 do ta~ke sa koordinatama 7497495,01 i 4871979,88 odakle se~e kp. 8949 i 8951 do ta~ke sa koordinatama 7497473,09 i 4871993,74, zatim po me|i kp. 8949 i 8951 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 20. Granica ove snklave identi~na je granici kp. 5894.

ENKLAVA 21. Granica po~iwe od trome|e kp. 2582, 2581 i 2579 ide me|om kp. 2579 sa kp. 2581, 2580 (put) i 2578, nastavqa me|om kp. 2590 sa 2578 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7494162,16 i 4871072,64 gde preseca kp. 2623/1 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7494164,98 i 4871066,75. Granica daqe ide me|om kp. 2623/1 (put) sa 2598, nastavqa me|om 2598 sa kp. 2597, 2596/2, 2621 i 2614; me|om kp. 2614 sa kp. 2623/1 (put) i 2613; zatim me|om kp. 2613 sa kp. 2615 i 2617; daqe ide me|om kp. 2617 sa 2618 do ta~ke sa koordinatama 7494066,18 i 4870990,52 preseca parcelu 2623/2 i dolazi u ta~ku sa koordinatama 7494058,15 i 4870991,68; preseca kp. 2620 i dolazi u ta~ku sa koordinatama 7494051,05 i 4871008,36; nastavqa me|om kp. 2620 sa2623/1 (put); dolazi u ta~ku sa koordinatama 7494051,87 i 4871013,51 gde se~e kp. 2623/1 (put); dolazi u ta~ku sa koordinatama 7494045,50 i 4871014,92; daqe nastavqa me|om kp. 2623/1 (put) sa kp. 2640/1 i 2624 do ta~ke sa koordinatama 7494107,83 i 4871146,42; preseca kp. 2623/1 (put); dolazi u ta~ku sa koordinatama 7494112,54 i 4871143,97; nastavqa me|om kp. 2594 sa kp. 2590 do ta~ke sa koordinatama 7494123,30 i 4871125,14 gde preseca kp. 2590; dolazi u ta~ku sa koordinatama 7494133,17 i 4871143,14 i nastavqa me|om kp. 2549 sa 2582 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 22. Granica po~iwe od trome|e kp. 4700, 4703 i 4698, nastavqa me|om kp. 4700 sa 4703, me|om kp. 4701 sa 4702; me|om kp. 4702 sa 4730 (put) do ta~ke sa koordinatama 7489324,26 i 4871193,54 gde preseca parcelu 6413 (put) i dolazi u ta~ku sa koordinatama 7489333,40 i 4871191,22; nastavqa me|om kp. 4679 sa kp. 6413 (put); daqe me|om kp. 6413 (put) sa kp. 4678 i 4677 (put) do ta~ke sa koordinatama 7489240,88 i 4870972,53 gde preseca parcelu 6413 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7489234,35 i 4870975,88 daqe ide me|om kp. 6413 (put) sa 4705 do ta~ke sa koordinatama 7489185,89 i 4870940,17; preseca parcelu 4705 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7489072,88 i 4870995,12; nastavqa me|om kp. 4705 sa 4727 do ta~ke sa koordinatama 7489100,76 i 4871037,33 gde preseca kp. 4728 (put) do ta~ke sa koordinatama 7489105,72 i 4871041,23; nastavqa me|om kp. 4693 sa 4728 (put) do ta~ke sa koordinatama 7489110,33 i 4871037,97 odakle preseca kp. 4693, 4695, 4697 i 4698 do ta~ke sa koordinatama 7489221,90 i 4871061,20; pa daqe me|om kp. 4698 i kp. 4703 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 23. Granica po~iwe od trome|e kp. 4726, 4715 i 4716; nastavqa me|om kp. 4715 sa 4716 do ta~ke sa koordinatama 7489004,85 i 4870786,01 gde preseca kp. 4716 i dolazi do trome|e kp. 4716, 4717 i 4718; ide me|om kp. 4718 sa 4717 do ta~ke sa koordinatama 7488969,59 i 4870766,12; daqe se~e

49

parcelu kp. 4717 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7488930,86 i 4870742,77; produàva me|om kp. 4717 sa 4726 i daqe me|om kp. 4716 sa kp. 4726 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 24. Granica po~iwe od trome|e kp. 4989, 4985 i 4986; obuhvata cele kp. 4983, 4984, 4895 i 4991; nastavqa me|om kp. 4990 sa 4992 do ta~ke sa koordinatama 7488750,63 i 4870644,34 gde preseca kp. 4990; dolazi do ta~ke sa koordinatama 7488767,26 i 4870657,19 i nastavqa me|om kp. 4985 sa 4990 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 25. Granica po~iwe od trome|e kp. 4955, 4956 i 4958 (put) obuhvata kp. 4955, 4951 i 4952 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7488248,36 i 4870784,03 gde preseca kp. 4948 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7488196,04 i 4870776,86 daqe se~e kp. 4950 i 4923 (put) i dolazi u ta~ku sa koordinatama 7488173,29 i 4870778,31; odatle se~e kp. 4921, 4915 i 4914 pa dolazi u ta~ku sa koordinatama 7488118,37 i 4870665,64; nastavqa me|om kp. 4914 sa 4913 do ta~ke sa koordinatama 7488160,44 i 4870652,88 gde se~e kp. 4923 (put) i stiè do ta~ke sa koordinatama 7488166,30 i 4870650,63 nastavqa me|om kp. 4923 (put) sa kp. 4947/1 i 4945 do ta~ke sa koordinatama 7488171,45 i 4870593,49; se~e kp. 4923 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7488164,64 i 4870595,13; nastavqa me|om kp. 4913 sa kp. 4907/1; me|om kp. 4913 sa kp. 4908; me|om kp. 4913 sa 4873 (put); me|om kp. 4913 sa kp. 4912; daqe me|om kp. 4912 sa kp. 4916 i 4918; me|om kp. 4911/3 sa kp. 4918, 4917 i 4919 (put); me|om kp. 6410 sa kp. 4919 i 4920; me|om 6410 sa 4958; daqe me|om kp. 4962 sa kp. 4958 do ta~ke sa koordinatama 7488165,22 i 4870857,38 gde se~e kp. 4958 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7488166,25 i 4870849,92. Odatle nastavqa me|om kp. 4923 (put) sa kp. 4961; u ta~ki sa koordinatama 7488167,06 i 4870815,35 se~e kp. 4961 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7488224,04 i 4870828,57; odatle nastavqa me|om kp. 4948 sa kp. 4961, 4960 i 4958 (put) i daqe me|om kp. 4958 (put) sa kp. 4952, 4951 i 4955 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 26. Granica po~iwe od trome|e kp. 4939, 4941 i 4937 daqe ide me|om kp. 5023 sa 4937 i 4933, zatim nastavqa me|om kp. 4933 i 6413 (put) i 4932 (put), daqe me|om kp. 4932 sa 4934 i 4936 do ta~ke sa koordinatama 7488313,36 i 4870450,09 gde se~e kp. 4932 (put) dolazi u ta~ku sa koordinatama 7488303,39 i 4870444,57, nastavqa me|om kp. 4927 sa 4926 i 4928; me|om kp. 4931 sa 4928 i 4930 do ta~ke sa koordinatama 7488197,26 i 4870436,85 se~e kp. 4931 dolazi do ta~ke sa koordinatama 7488229,88 i 4870449,73 se~e kp. 4927 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7488255,92 i 4870473,60 daqe preseca parcelu 4932 (put) i dolazi u ta~ku sa koordinatama 7488261,18 i 4870477,32 daqe nastavqa me|om kp. 4939 sa 4932 (put), 4935 i 4936, pa me|om kp. 4939 sa 4937 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 27. Granica po~iwe od trome|e kp. 49890, 4923 (put) i 4897; nastavqa me|om kp. 4897 sa kp.4896 do ta~ke sa koordinatama 7488115,13 i 4870465,36 gde preseca kp. 4897, stiè u ta~ku sa koordinatama 7488138,76 i 4870485,66 i daqe nastavqa me|om kp. 4897 sa 4898 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 28. Granica po~iwe od trome|e kp. 4911/2, 4911/1 i 6410 (èlezni~ka pruga); nastavqa me|om kp. 4911/1 sa 4911/2; daqe ide me|om 4910/1 sa 4910/2 dolazi do ta~ke sa koordinatama 7487995,10 i 4870622,25 preseca parcelu 4873 (put) dolazi u ta~ku sa koordinatama 7487992,87 i 4870615,42

50

daqe ide me|om kp. 4873 (put) sa kp. 4904 daqe me|om 4899 sa 4904, i 4902, 4901 do ta~ke sa koordinatama 7487990,15 i 4870514,95 gde preseca parcelu 4893 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7487962,17 i 4870482,19 daqe se~e kp. 4890 (put) pa stiè u ta~ku sa koordinatama 7487959,79 i 4870478,75 zatim se~e kp. 4889 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7487955,35 i 4870425,50 daqe ide me|om kp. 4887 sa 4889 i 4888 nastavqa me|om 4887 sa 4884, daqe me|om 4883 sa 4884 do ta~ke sa koordinatama 7487983,86 i 4870377,06 preseca parcelu 4880 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7487982,27 i 4870362,72, daqe ide me|om kp. 4878 sa 4880 i 4877, nastavqa me|om 4876 sa 4878 i 4874, daqe me|om kp. 4875 sa 4874 nastavqa me|om 4873 sa 4874 do ta~ke sa koordinatama 7488090,58 i 4870274,21 preseca kp. 4873 (put) pa stiè u ta~ku sa koordinatama 7488087,68 i 4870269,09 nastavqa me|om kp. 4834 sa 4873 i 4835 do ta~ke sa koordinatama 7488108,60 i 4870246,70, se~e kp. 4855 i dolazi u ta~ku sa koordinatama 7488081,15 i 4870221,91 nastavqa me|om kp. 4838 sa 4835, 4834, 4837 i 4839 daqe me|om kp. 4842 sa 4839 i 4843 daqe me|om kp. 4831 sa 4842, 4843, 4844, daqe me|om 4844 do ta~ke sa koordinatama 7487898,63 i 4870226,99 preseca kp. 4845 i 4847 i dolazi u ta~ku sa koordinatama 7487882,07 i 4870255,94 nastavqa me|om kp. 4870 sa 4869 i 4866 daqe me|om 4865 sa 4867 i 4868, daqe me|om 48590 sa kp. 4868, 4871 i 4851 do ta~ke sa koordinatama 7487778,65 i 4870304,36 preseca kp. 4853, 4855 i 4854 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7487843,78 i 4870393,35, nastavqa me|om kp. 4854 sa 4856 i daqe me|om kp. 7410 (pruga) sa kp. 4856, 4857, 4853, 4909 i 4910/1 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 29. Granica po~iwe od trome|e kp. 517/3, 524/1 i 283 (put) daqe ide me|om kp. 283 sa 524/1, 524/2 i 525, daqe me|om kp. 525 sa 526 do ta~ke sa koordinatom 7488609,04 i 4874756,15, se~e kp. 526 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7488617,55 i 4874711,28, daqe me|om kp. 528 sa 529/1 i 529/2 do ta~ke sa koordinatom 7488650,74 i 4874677,95, se~e kp. 529/2, 283 i 531/1 do ta~ke sa koordinatom 7488585,64 i 4874617,15, daqe se~e mati~nu kp. 522/1 do ta~ke sa koordinatom 7488529,63 i 4874695,87, daqe me|om kp. 522 sa 519 i daqe me|om kp. 519 sa 283 (put) do ta~ke sa koordinatom 7488516,34 i 4874777,21 daqe se~e kp. 283 (put) i kp. 523 do ta~ke sa koordinatom 7488517,19 i 4874831,45, nastavqa me|om kp. 523 sa 518/1 i 518/2 do ta~ke sa koordinatom 7488561,10 i 4874848,88 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 30 Granica po~iwe od ~etvorome|e kp. 1631/2, 1630, 1632 i 1634 (put), daqe ide me|om kp. 1634 sa 1632 i 1633, daqe me|om 1633 sa 1637, zatim me|om kp. 1628/1 sa 1632, daqe me|om 1630 sa 1632 do ta~ke sa koordinatom 7489132,00 i 4876829,49, se~e kp. 1630 do ta~ke sa koordinatom 7489101,10 i 4876804,48 daqe severozapadnom stranom kp. 1630 i 1631/2 i stiè do ta~ke sa koordinatom 7489040,22 i 4876879,71 nastavqa me|om kp. 1634 (put) sa 1631/2 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 31. Granica po~iwe od trome|e kp. 1776/1, 1777/2 i 1782, ide me|om kp. 1782 sa 1777/2 i 1777/1, zatim me|om kp. 1779 sa 1778, 1755 i 1752, daqe ide me|om kp. 1751 sa 1752 do ta~ke sa koordinatom 7490178,46 i 4876863,38, se~e parcele 1751, 1748/1, 1748/2 i 1748/3 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7490161,42 i 4876762,88, nastavqa me|om kp. 1745 sa 1758, daqe me|om 1744/1 sa 1759/2 (put) do ta~ke sa koordinatom 7490133,85 i 4876685,80, preseca parcele 1744/1 i 1744/2 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7490078,21 i 4876722,59 nastavqa me|om 1744/2 sa 1743 do ta~ke saa koordinatom 7490096,58 i 4876743,21, se~e kp. 1743 i 1742/2 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7490047,37 i 4876771,82, nastavqa me|om kp. 1742/2 i 1742/1, daqe me|om kp. 1742/1 sa 1741/3 i 1741/1, daqe me}om 1741/1 sa 1741/2, me|om kp. 1741/1 sa 1740/2, daqe nastavqa me|om kp. 1739/1 sa 1740/2 i 1739/2 pa me|om 1739/2 sa 1775/2 i 1775/1, zatim me|om kp. 1738 i 1770/2, nastavqa me|om kp. 1770/2 sa 1770/1, zatim se~e kp. 1769/1 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7490064,46 i

51

4877032,,31, skre}e na istok i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7490086,74 i 4877051, 20 daqe nastavqa me|om kp. 1539 (put) sa 1761/1, 1772 i 1776/1, daqe me|om 1776/1 sa 1772 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 32. Granica po~iwe od trome|e kp. 674, 673 i 283 (put) ide daqe me|om kp. 674 sa 673 i 671, pa daqe me|om 675 sa 671 i 677/1, daqe nastavqa me|om kp. 971 sa 972, daqe me|om 973 sa 971 i 974, daqe me|om kp. 976 sa 975 i 681 do ta~ke sa koordinatom 7493177,39 i 4878974,55 se~e put i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493176,94 i 4878966,48, nastavqa daqe me|om kp. 977/1 i puta do ta~ke sa koordinatom 7493151,15 i 4878983,29, se~e kp. 72 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493141,51 i 4878988,22, granica daqe nastavqa me|om kp. 989 sa kp. 72 (put), me|om kp. 980 (put) sa kp. 72 (put), me|om kp. 967 sa kp. 966/6 do ta~ke sa koordinatama 7493115,25 i 4879167,89, se~e parcele kp. 967 i 969 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493207,16 i 4879185,37, se~e kp. 72 (put) i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493221,74 i 4879195,46, daqe nastavqa me|om kp. 674 sa kp. 283 (put) do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 33 Granica po~iwe od trome|e kp. 325 (put), 319 i 273 (put) nastavqa me|om kp. 273 (put) sa kp. 319 i 320 do ta~ke sa koordinatom 7493347,88 i 4879201,52 se~e kp. 273 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493353,52 i 4879197,26, daqe preseca kp. 328 i stiè do ta~ke sa koordinatom 7493382,85 i 4879190,96, nastavqa da se~e kp. 328 i 322 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493381,93 i 4879155,32, zatim ide me|om kp. 668 sa kp. 322 i 321 i me|om kp. 325 (put) sa kp. 321 i 273 (put) do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 34. Granica po~iwe od trome|e kp. 983, 984 i 72 (put), daqe ide me|om 983 sa 984 do ta~ke sa koordinatom 7493206,80 i 4878766,00, zatim se~e kp. 983 pa dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493214,93 i 4878766,59 daqe preseca kp. 983 i kp. 985/2 (put) i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493210,22 i 4878729,17 nastavqa me|om kp. 985/2 (put) sa 958/1 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493157,73 i 4878753,63, preseca kp. 72 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493144,16 i 4878753,46 daqe nastavqa me|om kp. 981 sa 986 i 989 do ta~ke sa koordinatom 7493096,12 i 4878805,75 preseca parcelu i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493117,02 i 4878889,77 i daqe se~e kp. 989 i kp. 72 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493145,54 i 4878882,68 pa nastavqa me|om kp. 72 (put) sa kp. 685 (put), 981, 682 i 983 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 35. Enklava po~iwe od trome|e kp. 694/9, 694/2 i 694/10 nastavqa daqe me|om kp. 694/10 sa 694/2 i 692/3 do ta~ke sa koordinatom 7493392,19 i 4878775,52, se~e kp. 733 (put) i stiè u ta~ku sa koordinatom 7493392,73 i 4878772,96 pa nastavqa me|om kp. 733 (put) sa 735 i 738/1 do ta~ke sa koordinatom 7493354,38 i 4878794,34, ponovo se~e kp. 753 (put) i nastavqa pravcem me|e kp. 692/2 sa 692/1 pa daqe me|om kp. 694/8 sa 694/3 i 694/9 i daqe me|om 694/2 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 36.

52

Granica po~iwe od trome|e kp. 743, 744 i 742 (put) nastavqa me|om kp. 744 sa kp. 742 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493275,03 i 4878556,16, preseca kp. 742 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493268,29 i 4878562,43 nastavqa me|om kp. 741/2 sa 742 (put) i 741/3, daqe me|om kp. 741/2 sa 741/1 i preseca kp. 729 (put) do ta~ke sa koordinatom 7493279,10 i 4878653,37 nastavqa me|om kp. 729 sa kp. 740 i 739 do ta~ke sa koordinatom 7493310,00 i 4878629,18 gde preseca kp. 729 i stiè u ta~ku sa koordinatom 7493308,33 i 4878615,44, pa daqe nastavqa me|om 742 sa 743 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 37. Ova enklava obuhvata kp. 730.

ENKLAVA 38. Granica po~iwe na trome|i kp. 833/2, 835 i 834 nastavqa me|om kp. 833/2 sa 835, zatim me|om kp. 835 sa 830 do ta~ke sa koordinatom 7493671,10 i 4878175,22, preseca kp. 835 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493622,26 i 4878196,17 daqe nastavqa me|om kp. 834 sa 835 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 39. Granica po~iwe od trome|e kp. 1418, 1433 i 1434, nastavqa me|om kp. 1433 sa kp. 1434 do ta~ke sa koordinatom 7493921,62 i 4877902,28, odakle skre}e na jug, se~e kp. 1434 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493911,49 i 4877849,76 daqe se~e kp. 1434, 1432 i 1429 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493875,01 i 4877856,62 i daqe se~e severnom stranom kp. 1429 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493883,60 i 4877902,71, daqe nastavqa me|om kp. 1418 sa 1429 i 1439 do po~etne ta~ke.

ENKLAVA 40. Granica po~iwe od trome|e kp. 1422, 1423 i 1426 nastavqa me|om kp. 1423 sa kp. 1426 do ta~ke sa koordinatom 7494050,57 i 4877932,60, se~e kp. 1426i 1427 i dolazi u me|nu ta~ku kp. 1427 i 1428/2, nastavqa me|om kp. 1428/1 sa 1428/2 i dolazi do ta~ke sa koordinatom7494040,38 i 4877881,76, preseca kp. 1439/1 i dolazi u me|nu ta~ku kp. 1439/1 i 1442, nastavqa me|om kp. 1442 sa 1439/1 pa daqe me|om 1439/1 sa 1440 do ta~ke sa koordinatom7493980,36 i 4877772,81 se~e kp. 1439/1 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493994,81 i 4877833,55, daqe zapadno se~e kp. 1439/1 i 1439/2 (put) i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493967,87 i 4877838,75, nastavqa me|om kp. 1439/1 sa 1437 i 1438 do ta~ke sa koordinatom 7493983,29 i 4877902,06. Granica daqe ide me|om kp. 1428/2 sa 1438 i 1421/1 pa daqe me|om kp. 1421/1 sa 1427 i 1426, daqe me|om kp. 1422 sa 1426 do po~etne ta~ke.

OPIS GRANICA PODRU^JA KOJA SU ISKQUÊNA IZ GRA\EVINSKOG REONA

BROJ 1. Granica po~iwe od trome|e kp. 350, 351 i 247/1, nastavqa me|om kp. 351 sa 247/1, daqe me|om 339 (put) sa 288, 289, 290 (put) i 300; daqe me|om kp. 340 sa 338, 337, 336, 335, 334 i 333; me|om kp. 341 sa 301, daqe me|om kp. 342 sa 341, 332, 331, 2011 i 2010, daqe me|om kp. 1984 sa 2009, 2008, 2002 i 2001/1; me|om kp. 1985 sa 2001/1, 2000, 1993 (put) i 1992 dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493210,76 i 4871779,98 se~e parcele 1986 i 1979 i stiè do me|ne ta~ke kp. 2066 i

53

2065, zatim ide me|om 2066 sa 1979 i 1978, daqe me|om kp. 1976 sa 1977, stiè u ta~ku sa koordinatom 7493040,67 i 4871750,60, se~e kp. 1974 i stiè u ta~ku 7493012,50 i 4871716,38, daqe ide me|om kp. 1974 sa 2080 i 2082 pa daqe me|om kp. 2080 sa 1973, daqe me|om 6421 sa 1973, 1974, 1972, 1971, 1970 i 1969, nastavqa me|om kp. 1967 sa 1969 i 1968 do ta~ke sa koordinatom 7493005,93 i 4871979,48; se~e kp. 1979 i dolazi do me|ne ta~ke kp. 344 i 346 daqe ide wihovom me|om pa nastavqa me|om kp. 344 i 345, zatim nastavqa me|om 6421 sa 345, 347, 349, 351 do trome|e kp.br. 352, 6442 i 351 pa nastavqa koridorom ju`ne obilaznice pa daqe me|om kp. 350 sa 351 do po~etne ta~ke.

BROJ 2. Granica po~iwe od trome|e kp. 2252 (put), 2263 i 2264/1 ide me|om 2264/1 sa 2263, 2265, 2266, 2267, 2268 i 2264/2 stiè do ta~ke 7493709,74 i 4871642,44 se~e kp. 2264/1 dolazi do ta~ke 7493712,09 i 4871635,45 daqe ide me|om kp. 2350 (potok) sa 2264/1 i 2207 do ta~ke sa koordinatom 7493639,19 i 4871526,26, preseca kp. 2350 (potok) i stiè u ta~ku sa koordinatom 7493641,70 i 4871524,82, daqe ide me|om kp. 2377 sa 2381, 2379, 2378, 2376 (ulica) do ta~ke sa koordinatom 7493727,07 i 4871477,63, preseca kp. 2376 i dolazi u ta~ku 7493723,93 i 4871481,60, daqe ide me|om kp. 2384/1 sa 2376, 2384/2, 2376 (ulica) do ta~ke sa koordinatom 7493749,96 i 4871494,89, preseca kp. 2376 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493755,55 i 4871491,48, daqe ide me|om kp. 2369 sa 2373, 2371, 2370 i 2368 do ta~ke sa koordinatom 7493780,78 i 4871404,66 se~e kp. 2368 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493772,86 i 4871387,05 ide me|om kp. 2364/2 sa 2365/2, daqe me|om 2364/1 sa 2365/1, daqe me|om 2356 sa 2358/1 i 2355, me|om 2355 sa 2357 (put) do ta~ke sa koordinatom 7493716,95 i 4871308,99, preseca kp. 2740, 2739 i dolazi u ta~ku sda koordinatom 7493712,01 i 4871264,53 zatim se~e parcele 2738 i 2736 pa dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493689,64 i 4871219,79, nastavqa me|om kp. 2735 sa 2736 i 2734, daqe me|om kp. 2733 sa 2734 i 2732 do ta~ke sa koordinatom 7493724,19 i 4871174, 95 se~e kp. 2731 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493713,52 i 4871146,14. Daqe granica ide me|om kp. 2729 sa 2731, 2730, 2727, pa daqe me|om kp. 2726 sa 2727, 2725 i 2724 do ta~ke sa koordinatom 7493721,16 i 4871090,89, preseca kp. 2724 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493725,27 i 4871059,90 nastavqa me|om kp. 2663 sa 2723 do ta~ke sa koordinatom 7493718,36 i 4871036,60 preseca kp. 2663 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493714,30 i 4871024,49 daqe nastavqa me|om kp. 2663 sa kp. 2665; me|om kp. 2665 sa 2666; me|om kp. 2667 sa kp. 2668 i 2670; me|om kp. 2669 sa kp. 2670; me|om kp. 2671 sa kp. 2672; me|om kp. 2672 sa kp. 2673 do ta~ke sa koordinatama 7493649,62 i 4871005,32; preseca kp. 2673 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7493641,23 i 4870991,71; daqe ide me|om 2674 sa 2675 do ta~ke sa koordinatama 7493632,84 i 3870978,10; se~e kp. 2675 dolazi u ta~ku sa koordinatama 7493619,36 i 4870971,44. Granica daqe ide me|om kp. 2707 sa 2675 i 1708; nastavqa me|om kp. 2708 sa 2678; me|om kp. 2676 sa 2678 do ta~ke sa koordinatama 7493687,33 i 4870933,10; se~e kp. 2678 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493689,98 i 4870927,98; daqe se~e kp. 2678, 2679 i 2681, pa dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493687,88 i 4870861,99; daqe ide me|om kp. 2682 sa 2683 do ta~ke sa koordinatom 7493686,97 i 4870821,65; se~e kp. 2684, 2685/1, 2685/2, 2686, 2687 i 2688 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493640,67 i 4870684,62; nastavqa me|om kp. 2689 sa 2690 do ta~ke sa koordinatom 7493617,05 i 4870652,34; se~e kp. 2697, 5832 i 5828, 5824, 5821 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493537,93 i 4870516,45; zatim se~e kp. 5820 i 5812 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493514,57 i 4870425,49, nastavqa daqe me|om kp. 5811 sa 5807 i 5809 (put) zatim me|om 5809 sa 5811 i 5797, daqe me|om 5797 sa 5798/1 i 6051, pa daqe me|om 6050 sa 6051; me|om kp. 6053 sa kp. 6050 i 6052; me|om kp. 6053 sa kp. 6056 do ta~ke sa koordinatom 7493428,61 i 4870297,88; se~e kp. 6056 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7493420,43 i 4870283,08; nastavqa me|om kp. 6060 sa kp. 6056, 6059 i 6073 do ta~ke sa koordinatama 7493434,08 i 4870180,12; daqe me|om kp. 6072/1 sa 6064 i 6071, 6072/2 i 6082 do ta~ke sa koordinatom 7493288,84 i 4869995,57, daqe se~e kp. 6110 i 6108 pa stiè u ta~ku sa koordinatom 7493196,40 i 4869997,09, onda me|om kp. 6105/3 sa 6104/3; me|om 6105/2 sa 6104/2, me|om 6105/1, 6104/1 do ta~ke sa koordinatom 7493134,52 i 4870024,05, preseca kp. 6102/2 i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7493130,37 i 4870024,45, daqe ide me|om kp. 6103 sa 6102/1 i 6098 do ta~ke sa koordinatom 7493136,40 i 4880088,46, preseca kp. 6098 i 6096 pa dolazi

54

do ta~ke sa koordinatom 7493100,50 i 4870105,53, daqe ide me|om kp. 6096 sa 6094, 6091 i 6095 pa me|om kp. 6092 sa 6091 i 6090. Granica daqe nastavqa me|om kp. 5693 (put) sa kp. 6092, 6088, 6087 i jednim delom kp. 5772 do ta~ke sa koordinatama 7493029,99 i 4870294,40; tu preseca kp. 5693 (put) i stiè u ta~ku sa koordinatama 7493023,51 i 4870299,47; nastavqa me|om kp. 5767 sa kp. 5771, 5764/2 i 5764/1 do trome|e kp. 5764/1, 5765 i 5766 gde preseca kp. 5761 (put) i dolazi do ta~ke sa koordinatom 7492927,60 i 4870295,84; nastavqa me|om kp. 5761 (put) sa kp. 6160 i 6159; me|om kp. 6159 sa kp. 5769 i 5768; daqe ide me|om kp. 5768 sa 6158 i 6157, daqe me|om 6157 sa 6421 (ulica) 6156 i 6162 do ta~ke sa koordinatom 7492956,50 i 4870102,55 se~e kp. 6161 i dolazi u ta~ku sa koordinatom 7492927,89 i 4870102,55 se~e kp. 6161 i dolazi u ta~ku 7492927,89 i 4870081,47, nastavqa me|om kp. 6153 sa 6170 i 6163 do ta~ke sa koordinatom 7492825,04 i 4870234,49 preseca kp. 5760 (put) dolazi u ta~ku sa koordinatama 7492823,29 i 4870236,35, daqe se~e kp. 5759 do me|ne ta~ke izme|u kp. 5754 i 5755, nastavqa me|om kp. 5755 sa 5754 do ta~ke sa koordinatama 7492804,21 i 4870278,08 preseca kp. 5754 i dolazi u ta~ku 7492795,95 i 4870288,24 daqe se~e kp. 5753 (put) do ta~ke 7492794,89 i 4870291,23, nastavqa me|om kp. 5751 sa 5752 i 5747 (put) do ta~ke sa koordinatama 7492789,89 i 4870326,32, preseca kp. 5747 (put) i dolazi u ta~ku sa koordinatama 7492789,12 i 4870329,26, daqe nastavqa me|om kp. 5746/3 sa 5746/1 i 5746/2, pa me|om 5744/1 sa 5746/2 i 5745, do ta~ke sa koordinatama 7492747,65 i 4870388,09 gde se~e kp. 5739 (put) i dolazi do ta~ke 7492747,06 i 4870391,06, daqe ide me|om kp. 5730 sa 5734/3 i 5731, daqe me|om kp. 5731 sa 5725 i 5722, daqe me|om kp. 5718 sa 5722 i 5719 zatim me|om kp. 5715 sa 5719 i 5716 do ta~ke sa koordinatama 7492784,54 i 4870488,35 preseca kp. 5709/2 i stiè do me|ne ta~ke kp. 5709/3 i 5710 pa nastavqa wihovom me|om i nastavqa daqe me|om kp. 5709/1 sa 5710/1 i 5708, zatim me|om kp. 5707 sa 708 i 5698, daqe me|om kp. 5697 sa 5698, 5674 i 5673, daqe me|om kp. 5673 sa 5672, daqe me|om kp. 5675 sa 5676, pa me|om 5678 sa 5677 i 5681 do ta~ke sa koordinatama 7492653,87 i 4870724,12 preseca kp. 5681 i dolazi do me|ne ta~ke kp. 5687 i 5684. Granica nastavqa me|om kp. 5687 sa 5684 i 5685/3 pa daqe me|om kp. 5686/1 sa 5687, 5692 i 5686/2, daqe me|om kp. 5692 sa 5688, 5691 i 2782 (put); dolazi do ta~ke sa koordinatama 7492708,46 i 4870974,34; preseca kp. 2784 i 2787 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7492737,88 i 4871071,26; nastavqa me|om kp. 2787 sa kp. 2791; me|om kp. 2791 sa kp. 2792 do ta~ke sa koordinatama 7492781,47 i 4871148,47; preseca kp. 2795 i kp. 2794 i stiè u ta~ku sa koordinatama 7492797,46 i 4871200,15; daqe preseca kp. 2811 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7492819,24 i 4871266,80; nastavqa me|om kp. 2129 sa kp. 2132; zatim preseca kp. 2131 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7492839,75 i 4871337,17; daqe se~e parcele 2125 i 2119 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7492887,81 i 4871433,59; daqe ide me|om kp. 2112 sa kp. 2119, 2116 i 2115; daqe me|om kp. 2111 sa kp. 2115 i 2108; me|om kp. 2109 sa kp. 2108; me|om kp. 2103 sa kp. 2105, 2101 i 2099; nastavqa me|om kp. 2100 sa kp. 2102 i 2109; daqe ide me|om kp. 2109 sa 2143 (put) do ta~ke sa koordinatama 7493009,09 i 4871497,27; preseca kp. 2143 (put) i dolazi u ta~ku sa koordinatama 7493012,86 i 4871499,45. Granica daqe ide me|om kp. 2156 sa kp. 2149 i 2157 do ta~ke sa koordinatama 7493068,72 i 4871551,79; se~e kp. 2157 i 2159 i dolazi do me|ne ta~ke kp. 2177 i 2176 pa nastavqa wihovom me|om do ta~ke sa koordinatama 7493131,03 i 4871572,76; se~e kp. 2179 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7493152,43 i 4871587,06; nastavqa me|om kp. 2181 sa kp. 2179, 2180 i 2183; me|om kp. 2184 sa kp. 2183 i 2186 (put) do ta~ke sa koordinatama 7493227,10 i 4871612,87; preseca kp. 2186 (put) i dolazi do me|ne ta~ke kp. 2190 i 2191. Granica zatim nastavqa me|om 2190 sa kp. 2191 i 2192; pa daqe me|om kp. 2193 sa kp. 2192 i 2196; me|om kp. 2196 sa kp. 2194/1, 2194/2 i 2197; nastavqa me|om kp. 2198 sa kp. 2197, 2217 i 2215; me|om kp. 2214 sa kp. 2215 i 2213 do ta~ke sa koordinatama 7493403,45 i 4871678,08; se~e kp. 2222 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7493422,38 i 4871692,29; nastavqa me|om kp. 2222 sa kp. 2223 (put) do ta~ke sa koordinatama 7493435,80 i 4871681,72; preseca kp. 2223; dolazi do me|ne ta~ke kp. 2225 i 2226 pa nastavqa wihovom me|om; do ta~ke sa koordinatama 7493440,40 i 4871686,75; se~e kp. 2226 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7493463,99 i 4871700,71; daqe ide me|om kp. 2224 sa kp. 2226 do ta~ke sa koordinatama 7493505,04 i 4871699,81; se~e kp. 2226 i dolazi do ta~ke sa koordinatama 7493524,36 i 4871712,24; granica daqe ide me|om kp. 2228 (put) sa kp. 2226 i 2227; me|om kp. 2227 sa 2229; me|om kp. 2208 sa kp. 2251 i 2252 (put); pa nastavqa me|om kp. 2264/1 sa 2252 (put) do po~etne ta~ke.

55

1.2.4.3. PODELA GRA\EVINSKOG REONA NA PROSTORNE I URBANISTI^KE CELINE Teritoriju Generalnog plana Kragujevca ~ine ~etiri prostorne celine. Ove prostorne celine su delovi, gradskih op{tina Stari grad, Pivara, Aerodrom i Stanovo. 1.2.4.3.1. Prostorne celine grada Prostorne celine grada sastavqene su od vi{e urbanisti~kih celina, poteza i zona koje prema strukturalnim i morfolo{kim karakteristikama ~ine odgovaraju}e celine koje prema poloàju, vremenu nastanka, kulturnom nasle|u, opremqenosti infrastrukturom, imaju razli~it zna~aj i karakter. U administrativnom smislu, podru~je Generalnog plana podeqeno je na 31 mesnu zajednicu. PROSTORNA CELINA STARI GRAD Osnovna i najzna~ajnija, formirana dugi niz godina, ova prostorna celina ~ini jezgro grada na levoj obali Lepenice. Centralnu zonu ove prostorne celine ~ini kompaktno gradsko tkivo sa nasle|enom urbanom matricom koja ima i danas sa~uvanu strukturu dela uli~ne mreè i regulacije postavqenu u predpro{lom veku. U svom postojawu doìvela je zna~ajne rekonstrukcione zahvate i formirala je sadràjnu zonu sa nizom delatnosti koje su vezane za razvoj gradske teritorije i {ireg okruèwa. Ova prostorna celina, kao deo op{tine Stari grad, sadrì devet mesnih zajednica i to: CENTAR GRADA, ERDOGLIJA, PALILULE, BAGREMAR, STARA RADNI^KA KOLONIJA, 21. OKTOBAR, VA[ARI[TE, 1. MAJ i BUBAW Povr{ina ove prostorne celine obuhvata prostor od 1578 ha, {to je 20% od ukupne teritorije GP. Na ovom prostoru 2002. godine ìveo je 62.791 stanovnik. Planom se predvi|a razvoj stanovni{tva od 70.000 - 75.000 stanovnika, odnosno 36-38% od ukupnog broja stanovnika grada. To podrazumeva sme{taj novog stanovni{tva u postoje}e stambeno tkivo. Ovaj centralni gradski prostor treba da doìvi trnsformaciju kroz zna~ajnu rekonstrukciju postoje}ih objekata kao i izgradwu novih na nedovoqno iskori{}enim lokacijama. U prostornoj organizaciji grada, u najstarijoj prostornoj celini Stari grad, formiriano je devet mesnih zajednica sa kompaktno izgra|enim gradskim tkivom. Prostor ove celine treba permanentno obnavqati i upotpuwavati uz revitalizaciju, rekonstrukciju i izgradwu novih objekata. PROSTORNA CELINA PIVARA

56

Formirana na desnoj obali Lepenice sa krupnim potezima du` reke Lepenice namewenim industriji, kao {to su: "Zastava" sa svojim sadràjima proizvodwe, prate}a industrija sa nizom postoje}ih preduze}a i zona skladi{ta.

U ovoj celini nalaze se: èlezni~ka i autobuska stanica, deo gradskog centra, park {uma Ko{utwak, stambena naseqa vi{eporodi~nog stanovawa. Ve}i deo zauzimaju naseqa porodi~nog stanovawa. Povr{ina ove prostorne celine zauzima prostor od 2614 ha, {to je 33% od ukupne teritorije Generalnog plana. Prostor je relativno dobro iskori{}en. Stepen izgra|enosti u postoje}im zonama je zadovoqavaju}i. U sastav ove prostorne celine ulaze mesne zajednice: PIVARA, LEPENICA, FILIP KQAJI], BRESNICA III, TEFERI^ i ILI]EVO Planom je predvi|en zna~ajan demografski rast, naro~ito u MZ Pivara. U ovoj mesnoj zajednici, nova lokacija Metino brdo ima prostorne mogu}nosti za razvoj stanovawa, poslovawa i izgradwu op{teg gradskog centra op{tine. Planom se predvi|a pove}awe broja stanovnika sa 42.725, u baznoj godini, na 50.000 u 2015. PROSTORNA CELINA AERODROM Na severnom delu teritorije grada formirana je prostorna celina Aerodrom. Ona ima sve odlike gradske teritorije. To su prostori koji su se razvijali, najve}im delom u posledwih nekoliko decenija i mogu se smatrati novim delom grada. To je, pre svega, veliko naseqe kolektivnog stanovawa Aerodrom i stambena naseqa porodi~nog stanovawa koja zauzimaju najve}i deo ove prostorne celine.

MZ Aerodrom posebno izdvaja izgra|eno stambeno naseqe vi{eporodi~nog stanovawa sa delimi~no izgra|enim op{tim centrom. Ostali deo teritorije ~ine stambene zone mesnih zajednica: Vinogradi, Ugqe{nica, Petrovac i [umarice. Podru~je ove prostorne celine ~ine mesne zajednice: AERODROM, VINOGRADI, [UMARICE, UGQE[NICA, PETROVAC. Povr{ine ove prostorne celine je 1472 ha {to je 19% od ukupne teritorije Generalnog plana. U ovoj prostornoj celini planira se izgradwa op{teg gradskog centra novih poslovnih zona, kao i pogu{}avawe stambenih zona i izgradwa novih naseqa {to podrazumeva i zna~ajnije pove}awe broja stanovnika, sa 20797 na 40000 . PROSTORNA CELINA STANOVO Ova prostorna celina, kao veliki deo urboaglomeracije Kragujevca, ve}im delom spontano nastala, pribliìla se, po svojim krakteristikama, gradskom tkivu usagla{avawem i daqim usmeravawem izgradwe. Planira se daqa transformacija dela ruralnih naseqa u gradska. Najve}i broj ovih mesnih zajednica sadrì prete`no stambene zone.

57

Od delova ovih naseqa formiran je potez koji se proteè, sa malim prekidima, od op{teg centra u Stanovu do granice Generalnog plana u duìni od pet kilometara. U ovom potezu prisutan je veliki broj raznovrsnih sadràja vezanih za poslovawe i komercijalne delatnosti. Teritorija ove prostorne celine je 2.194 ha. U~e{}e u teritoriji grada je 28%.Broj stanovnika, prema demografskoj projekciji,bi}e uve]an sa 43.911 na 45.000 stanovnika. 1.2.4.3.2. Urbanisti~ke celine U okviru prostornih celina definisane su urbanisti~ke celine i zone na periferiji podru~ja plana. Formirano je 19 urbanisti~kih celina u tri prostorne celine: Stari grad, Pivara i Aerodrom. U okviru prostornih celina, koje nisu pokrivene urbanisti~kim, i u prostornoj celini Stanovo, nalaze se zone razli~itih sadràja koje se odnose na poslovawe, stanovawe kao i me{ovite namene u okviru prete`ne. Podela na urbanisti~ke celine obuhvata zahvate koji imaju odgovaraju}e karakteristike po na~inu gradwe i nameni. Planirane intervencije u prostoru obezbe|uju podizawe op{teg nivoa razvoja, formirawe blokovskog sistema gradwe u blokovima odgovaraju}ih namena na ve} formiranoj regulaciji. Planirana je nova visinska regulacija, zadràvawe postoje}e parcelacije, mogu}nost ukrupwavawa vi{e parcela u jednu, sve u skladu sa planiranom realizacijom. Svaka celina vezuje se za niù prostornu jedinicu - blok, koja ima odgovaraju}u informacionu osnovu. Skup blokova na nivou celine sadrì odgovaraju}e podatke za izradu urbanisti~ke dokumentacije, pre svega postoje}u parcelaciju, fizi~ke strukture, namenu i dr. PODELA NA URBANISTI^KE CELINE I Prostorna celina Stari grad

Prostorna celina Stari grad podeqena je na 12 urbanisti~kih celina.To su : I1-Gradski centar, I2-Stari grad I, I3-Stari grad II, I4-Palilule, I5-Bagremar, I6-Spomen park, I7-Kolonija, I8-21 oktobar, I9-Va{ari{te, I10-Su{ica, I11-Klini~ko-bolni~ki centar i I12-Jezero. II Prostorna celina Pivara

Ovu prostornu celinu ~ine slede}e urbanisti~ke celine: II1-Zastava, II2-Pivara, II3-Lepenica, II4-Tankosi}eva, II5-êgarska i II6-Metino brdo. III Prostorna celina Aerodrom

Urbanisti~ke celine su: III1-Aerodrom i III2-Crnogorsko naseqe

58

URBANISTI^KE CELINE PROSTORNE CELINE I - STARA VARO[ Gradski centar-urbanisti~ka celina I.1. je najzna~ajniji i najatraktivniji prostor grada. Sadrì razli~ite namene sa najzna~ajnijim gradskim funkcijama, komercijalnim delatnostima i stanovawem razli~ite tipologije od vi{eporodi~nog i me{ovitog do individualnog - porodi~nog stanovawa. Regulacionim planom gradskog centra predvi|ena je rekonstrukcija dela gradskog centra, revitalizacija i obnova starog gradskog jezgra. Nova izgradwa se planira na lokacijama sa niskim stepenom izgra|enosti. Preteàn tip izgradwe je tradicionalan, na regulaciji, uz podizawe visinske regulacije i formirawe kompaktnih blokova u zonama koje nisu rekonstruisane. Urbanisti~ke celine Stari grad (I2 i I3) i Palilule (I4), za koje su ura|eni planovi regulacije, predstavqaju delove gradskog jezgra prete`no izgra|ene, sa niskim koeficijentom iskori{}ewa zemqi{ta. Obzirom da je tradicionalni na~in izgradwe na regulaciji, planirano je formirawe blokovske gradwe u zonama sa visokim gustinama stanovawa (A2). Prete`na namena u ovim urbanisti~kim celinama je stanovawe sa prate}im funkcijama koje obuhvataju osnovne {kole, zdravstvene stanice, de~je ustanove, snabdevawe i dr. Urbanisti~ke celine Bagremar (I5), Kolonija (I7) i 21 oktobar (I8), Va{ari{te (I9) i Su{ica (I10) su delovi gradske teritorije uèg gradskog podru~ja, odnosno prostorne celine Stari grad, u kojima se izgradwa kontinualno odvijala oslawaju}i se na formiranu urbanu matricu. Prete`nu namenu ~ini stanovawe. Pored stanovawa zna~ajne urbanisti~ke podceline su sportski kompleksi Hipodrom i Veliki park, gradski park, kompleks posebne namene, deo Univerzitetskog centra i drugi prate}i sadràji stanovawa - {kole, de~je ustanove, usluge, snabdevawe i dr. Urbanisti~ka celina Spomen park (I6) je prostorna kulturno-istorijska celina od izuzetnog zna~aja za Srbiju. Prostire se na 342 ha. Sa pro{irewem, zajedno sa Spomen parkom, ~ini Centralni gradski park. Ova urbanisti~ka celina specifi~nog karaktera prostire se na dve op{tine-Stari grad i Aerodrom. Urbanisti~ka celina Klini~ko-bolni~ki centar I11 obuhvata komplks KBC-a, nekoliko mawih radnih kompleksa (@itoprodukt, DES), zone kolektivnog stanovawa (1 Maj) i vi{e stambenih naseqa individualnog-porodi~nog stanovawa. Urbanisti~ka celina ″Jezero″ I12 obuhvata nekoliko zna~ajnih gradskih funkcija-sportsko rekreativni kompleks ″Jezero″, Varo{ko grobqe, vi{e radnih kompleksa, (Servis - ″Zastava″, Mlekara ″Mladost″.), obrazovne komplekse (Univerzitet, sredwo{kolski kompleks Turisti~ko-ugostiteqske {kole i dr). URBANISTI^KE CELINE PROSTORNE CELINE II - PIVARA

59

Obuhvataju nekoliko zna~ajnih urbanisti~kih celina na desnoj obali Lepenice. Urbanisti~ka celina II1-kompleks ″Zastava″ obuhvata stari i novi kompleks u op{tini Pivara i kompleks Instituta koji teritorijalno pripada op{tini Stanovo. Ovo je najzna~ajniji privredni kompleks na teritoriji grada, koji je prete`no izgra|en i ure|en. Urbanisti~ka celina II2-Pivara je naseqe formirano izme|u dva rata kao Nova radni~ka kolonija. Urbana matrica ove celine je o~uvana. Zemqi{te je skoro u potpunosti izgra|eno. Osnovna namena i karakter celine je prete`no stanovawe. Urbanisti~ka celina II3-Lepenica obuhvata prostor oko èlezni~ke i autobuske stanice, komplekse privre|ivawa u radnoj zoni II- 21 oktobar, Voja Radi} i niz kompleksa u zoni prate}e industrije kao i mawi deo stanovawa planiranog za rekonstrukciju. Zemqi{te je zauzeto i izgra|eno. Urbanisti~ke celine Tankosi}eva i êgarska (II4 i II5) su prete`no izgra|ena stambena naseqa sa gusto izgra|enim sklopom individualnog stanovawa sa prate}im sadràjima koga ~ine {kole osnovnog obrazovawa, de~ja ustanova, snabdevawe i poslovawe. Urbanisti~ka celina (II6 )- Metino brdo je neizgra|eni prostor planiran za izgradwu novog stambenog naseqa, op{teg centra, novih zona poslovawa, uprave i drugih sadràja . URBANISTI^KE CELINE PROSTORNE CELINE III - AERODROM Obuhvata dve celine naseqe Aerodrom sa stambenom zonom iskqu~ivo vi{eporodi~nog stanovawa i urbanisti~ku celinu individualnog porodi~nog stanovawa -Crnogorsko naseqe. Ove dve celine su zaokruène i realizovane u globalu. Za Aerodrom kao urbanisti~ku celinu potrebno je dovr{iti op{ti centar i upotpuniti naseqe novim sadràjima. URBANISTI^KE CELINE PROSTORNE CELINE IV - STANOVO U prostornoj celini Stanovo nema formiranih prostora koji imaju karakter urbanisti~ke celine. Delimi~no formiran centar sa neadekvatnim oblikovawem i prete`no izgra|enim objektima privremenog karaktera ne mogu se okarakterisati kao urbanisti~ka celina. 1.2.4.3.3. Potezi i zone

60

U svim prostornim celinama izgra|ena su stambena naseqa koja imaju karakter zone. Nekoliko poteza du` zna~ajnih putnih pravaca imaju tendenciju formirawa linijskih centara. Deo prostora doìvqava transformaciju izgradwom poslovnog prostora. U dubini teritorije su zone stanovawa i prostori koji su neizgra|eni. To su slede}i zahvati u prostornim celinama.

Prostorna celina I - STARA VARO[: I10. Institut I-Bozman, I11. Institut II-Bubaw i I12. Jovanovac

Prostorna celina II - PIVARA II7. Bresnica III, II8. Ko{utwak, II9. Ili}evo-Mar{i} i II10. Belo{evac

Prostorna celina III - AERODROM III3. [umarice, III4. Vinogradi, III5. Ugqe{nica i III6. Petrovac

Prostorna celina IV - STANOVO IV1. Stanovo, IV2. Male P~elice-Staro selo, IV3. Male P~elice-Novo naseqe IV4. Kori}ani, IV5. Veliko Poqe, IV6. Gro{nica i IV7. Erde~

Sadràj urbanisti~kih celina, zona i poteza definisan je kroz namenu povr{ina sa funkcionalnim sadràjima definisanih u narednim poglavqima. Podela teritorije Generalnog plana na prostorne i urbanisti~ke celine i zone, prikazana je u grafi~kom prilogu br. 4 i na slede}oj tabeli:

61

II DRUGI DEO 2. PRAVILA URE\EWA PROSTORA Teritoriju Generalnog plana ~ini GRA\EVINSKI REON, odnosno ZEMQI[TE U GRA\EVINSKOM REONU i ZEMQI[TE VAN GRA\EVINSKOG REONA. U postoje}em stawu, zemqi{te se koristi na slede}i na~in:

1. ZEMQI[TE U GRA\EVINSKOM REONU

- izgra|eno gra|evinsko zemqi{te ................4.468 ha 57% - neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te ............1.770 ha 22%

2. ZEMQI[TE VAN GRA\EVINSKOG REONA

- poqoprivredno zemqi{te ...........................1.389 ha 18% - {umsko zemqi{te ............................................ 231 ha 3% - vodno zemqi{te ................................. u okviru gra|evinskog reona ______________________________________________________________

UKUPNO: 7.858 ha 100%

Prema postoje}oj strukturi kori{}ewa zemqi{ta, gra|evinsko zemqi{te (izgra|eno i neizgra|eno), zauzima prostor od 6.238 ha ili 79% od ukupnih povr{ina obuhva}enih planom. Ostalo, slobodno zemqi{te, obuhvata prostor od 21% ili 1.620 ha. Analizom postoje}eg stawa, utvr|eno je da je potro{wa urbanog zemqi{ta oko 255m2 po stanovniku. Nedostatak slobodnog i adekvatnog zemqi{ta za formirawe novih poslovnih zona za mala i sredwa preduze}a nametnulo je potrebu za pro{irewem gra|evinskog zemqi{ta. Odre|ena je zona koja se oslaw a na glavnu gradsku magistralu - autoput. To je zona, opremqena osnovnom infrastrukturom, koja omogu}ava brz razvoj kapaciteta. Izuzetan poloàj, na ulazu u grad iz pravca Bato~ine, omogu}ava povezivawe ove zone sa autoputem - koridorom E H. To je jedna od vrlo zna~ajnih odlika ove lokacije. Pove}avawem zone privre|ivawa u Lepeni~kom koridoru, gra|evinski reon je uve}an za cca 242 ha. Projekcijom potreba definisano je neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te sa povr{inom od 2012 ha. Budu}i razvoj Kragujevca o~ekuje se na postoje}im i novim lokacijama - izgra|enom i neizgra|enom gra|evinskom zemqi{tu. Ukupna povr{ina planiranog gra|evinskog reona iznosi oko 6.480 ha.

62

OSNOVNA NAMENA PROSTORA TABELA 2.

Osnovna namena prostora

Postoje}e stawe

(ha)

%

GUP KG 2005.

% GP KG 2015.

%

ZEMQI[TE U GRA\EVINSKOM REONU

6.238 79 5.570 71 6.480 82

Izgra|eno gra|.zemqi{te 4.468 57

Neizgra|eno gra|.zemqi{te

1770 22

5.570

71

6.480

82

ZEMQI[TE VAN GRA\EVINSKOG REONA

1.620 2.036 1.378 18

Poqoprivredno zemqi{te

1.389 18 1.107

[umsko zemqi{te 231 3

2.036

29

231

17

Vodno zemqi{te 2 40 1

UKUPNO teritorija GP 7.858 100 7.606 100 7.858 100

Broj stanovnika 161.224 225.000 195.000

Potro{wa gra|evinskog zemqi{ta po stanovniku

270m2/stanov. 247 m2/stanovn. 330 m2/stanovn.

Potro{wa urbanog zemqi{ta do 2015. godine dostigla bi nivo od oko 330m2 po stanovniku. Standard potro{we urbanog zemqi{ta u Kragujevcu pribliìo bi se standardu sredwih gradova u Evropi. 2.1. GRA\EVINSKI REON – javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te

Osnovnu namenu gra|evinskog zemqi{ta ~ini:

JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

- zone javnog interesa - obrazovawe, zdravstvo, socijalna za{tita, kultura, nauka i informisawe, sport i rekreacija, komunalni objekti, zelenilo, posebne namene i dr; - mreè i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture.

OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

- zone stanovawa sa razli~itim nivoima gustina; - zone privre|ivawa;

- usluge i centri svih nivoa i - verski objekti

63

PLANIRANA STRUKTURA KORI[]EWA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA TABELA 2.1.

Struktura gra| zemqi{ta

Povr{inaha

%

Normat. vrednosti

%

ha /st.

JAVNO GRA\. ZEMQI[TE 3.080 47.0

Centri i zone javnog interesa 650 9.5 9-13 32

Zelenilo 1.200 18.5 20-21 65

Komunalni i nfrastrukturni sistemi

1.200

19.0

17-23

62

OSTALO GRA\. ZEMQI[TE 3.400 53.0

Stanovawe 2.600 40.0 35-40 133

Privre|ivawe i poslovawe 850 13.0 10-12 39

UKUPNO 6.480 100.0 91-109 330

2.1.1. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

2.1.1.1. OBRAZOVAWE OSNOVNO OBRAZOVAWE Na podru~ju "Generalnog plana Kragujevac 2015." funkcioni{u 23 {kole, u dve smene, sa 16.554 u~enika. O~ekivana populacija odgovaraju}eg uzrasta, broja}e oko 20.000-23.000 u~enika, do kraja 2015. godine. Izgradwa osnovnih {kola, u planskom periodu, odvija}e se prema slede}im kriterijumima: - gravitaciono podru~je 8.000 - 10.000 stanovnika - radijus opsluìvawa - 1000 m - prose~an kapacitet {kole - 500 u~enika (u smeni) - prose~an broj u~ionica u {koli - 20

Normativi i standardi na osnovu kojih se planira izgradwa novih osnovnih {kola i dogradwa (pro{irewe kapaciteta) postoje}ih, iznosi: - u~ioni~ki prostor ............ 2,0 m2/u~eniku - {kolski prostor ............... 8,0 m2/u~eniku - {kolsko dvori{te ........20-25 m2/u~enika

Za o~ekivani broj u~enika u 2015.godini potrebno je ukupno 35 osnovnih {kola na teritoriji Generalnog plana. U planskom periodu potrebno je obezbediti jo{ 12 novih osnovnih {kola, uz rastere}ewe i poboq{awa uslova rada u postoje}im. To zna~i da, postoje}e {kole koje ne ispuwavaju propisane

64

normative, zahtevaju pro{irewe kompleksa, dogradwu i rekonstrukciju objekata, ili smawewe broja i preraspodelu u~enika na druge {kole, ukoliko nema prostornih i drugih mogu}nosti za pro{irewe. Nove osnovne {kole planirane su na slede}im lokacijama:

PROSTORNA CELINA STARI GRAD

MZ 21.OKTOBAR - u okviru kompleksa Vojske “Milan Blagojevi}”- alternativna lokacija (1,50 ha ) MZ BAGREMAR - u okviru stambenog naseqa "Centralna radionica" (1,10 ha)

PROSTORNA CELINA PIVARA

MZ PIVARA - lokacija "Metino brdo" (1,00 ha) MZ BRESNICA - lokacija "Bresnica III" - (1,50 ha)

PROSTORNA CELINA AERODROM

MZ UGQE[NICA - (1,00 ha) MZ VINOGRADI: - lokacija "Denino brdo" (1,50 ha) - stambeno naseqe "Vinogradi" (0,50 ha – podru~ne {kole) MZ SU[ICA - "Su{ica - Streli{te" (1,00 ha)

PROSTORNA CELINA STANOVO

MZ MALE PÊLICE - (1,50 ha) MZ KORI]ANI - (1,40 ha) MZ @DRAQICA - (1,10 ha) MZ GRO[NICA - (1,00 ha)

Ukupna planirana povr{ina zemqi{ta za potrebe razvoja osnovnog obrazovawa, iznosi oko 33,00 ha, povr{ina {kolskog prostora oko 110.000 m2 i povr{ina u~ioni~nog prostora oko 30.000 m2. To zna~i da je u planskom periodu potrebno obezbediti jo{ oko 14,00 ha zemqi{ta, oko 51700 m2 {kolskog prostora i 13.200m2 u~ioni~nog prostora. RAZME[TAJ OSNOVNOG OBRAZOVAWA

TABELA 2.1.1.1.a 2000. 2015.

Prostorna celina

Br. u~.

Br. {kola

Povr{ kompl.

(ha)

Povr{ objekta

(m2)

Br. u~.

Br. {kola

Povr{ kompl.

(ha)

Povr{. objekta

(m2)

STARI GRAD 7 4,30 25.152 9 6,90

PIVARA 6 3,77 15.741 8 6,27

AERODROM 3 2,36 7.003 7 6,36

STANOVO 7 6,97 10.432 11 11,97

UKUPNO GP 16554 23 17,40 58.328 20000 35 31,50 110.000

65

SREDWE OBRAZOVAWE

Na podru~ju GP-a Kragujevca radi 10 sredwih {kola, jedna specijalizovana i jedna specijalna: I i II Gimnazija, I i II Tehni~ka {kola, Tehni~ka {kola za ma{instvo i saobra}aj, Turisti~ko-ugostiteqska {kola "Toza Dragovi}", Ekonomska {kola, Medicinska {kola, zatim Sredwa muzi~ka {kola i Sredwa {kola za usmereno obrazovawe gluvih. Za o~ekivanu populaciju do 2015. godine, uzrasta 15-19 godina, od 14.500 u~enika, potrebno je ukupno 14 {kola sa 58.000 m2 izgra|enog {kolskog prostora i 18,80 ha zemqi{ta uz pretpostavku da {kole rade u 2 smene. U planskom periodu potrebno je izgraditi jo{ 4 nove {kole sa 14.800 m2 {kolskog objekta i 7,50 ha zemqi{ta. Nove sredwe {kole planirane su u slede}im op{tinama (mesnim zajednicama):


MZ 1. MAJ - kompleks "Strna ìta" (2,00 ha)


M.Z. PIVARA - "Metino brdo"- (1,50 ha)


Naseqe "Denino brdo"- (1,80 ha)


M.Z. STANOVO - (2,20 ha)

Izgradwa sredwih {kola vr{i}e se prema slede}im kriterijumima: - u~ioni~ki prostor ............... 2 m2/u~eniku - {kolski prostor .................. 8 m2/u~eniku - {kolsko dvori{te ............. 25 m2/u~eniku RAZME[TAJ SREDWEG OBRAZOVAWA TABELA 2.1.1.1.b

2000. 2015. Prostorna

celina Br. u~.

Br. {kola

Povr{ kompl.

(ha)

Povr{. objekta

(m2)

Br u~.

Br. {kola

Povr{ kompl.

(ha)

Povr{. objekta

(m2) STARI GRAD 7.763 8 9,40 29.238 10 11,40 PIVARA 2.864 2 1,90 14.062 2 3,40 AERODROM - - - - 1 1,80 STANOVO - - - - 1 2,20 PIVARA 2.864 2 1,90 14.062 2 3,40

UKUPNO GP 10.627 10 11,30 43.300 14.500 14 18,80 58.000

66

Postoje}e specijalizovane i specijalne {kole: Muzi~ka {kola (osnovna i sredwa), zatim osnovna i sredwa {kola za decu o{te}enog sluha, {kola za decu bez roditeqskog starawa i {kola za blago retardiranu decu, razvija}e se, pre svega na postoje}im, a eventualno i na planiranim kompleksima namewenim obrazovawu. Mogu}a su funkcionalna preklapawa Muzi~ke {kole i Gimnazije. Predstoje}e reforme u sredwem obrazovawu uslovi}e, u narednom periodu, i vlasni~ku transformaciju. Sredwe {kole u privatnom vlasni{tvu mogu da budu otvorene u okviru postoje}ih i planiranih kompleksa namewenih obrazovawu, ali i kao prate}a funkcija u zonama tercijalnih delatnosti, pri ~emu moraju da budu ispuweni svi prethodni uslovi i kriterijumi. VISOKO I VI[E OBRAZOVAWE

U okviru Univerziteta "Svetozar Markovi}", u Kragujevcu funkcioni{u slede}i fakulteti: Ekonomski, Pravni, Medicinski, Ma{inski, PMF (Matematika, Biologija, Ekologija, Fizika, Hemija) i Filolo{ko-umetni~ki (Fakultet muzi~kih umetnosti, Primewena umetnost i Odsek za filologiju), sa ukupno 9712 studenata. Ukupna izgra|ena povr{ina ovih objekata iznosi 41.912 m2, a povr{ina zemqi{ta oko 8,70 ha. U narednom periodu, u skladu sa zna~ajem Kragujevca kao makroregionalnog centra u Prostornom planu RS, planira se da Univerzitet u Kragujevcu postane UNIVERZITETSKI CENTAR SRBIJE zadràvaju}i koncept disperzne organizacije, otvarawem novih odeqewa {irom Srbije. Novi fakulteti razvija}e se po posebnom programu Univerziteta na lokaciji "STRNA @ITA" u MZ 1.Maj na povr{ini od 32,00ha i na kompleksu Vojske SCG "Milan Blagojevi}", (alternativna lokacija), na povr{ini od oko 3,00ha. O~ekivani broj studenata do kraja planskog perioda za gravitaciono podru~je makroregije, iznosi oko 12.600. Postoje}i fakulteti: Ma{inski, Prirodno-matemati~ki i Medicinski razvija}e se na mati~nim lokacijama "Veliki park" i Klini~ko bolni~ki centar, u okviru postoje}ih kompleksa, prema programu Univerziteta. Ostali objekti Univerziteta: instituti, nau~ni i inovacioni centri, univerzitetska biblioteka, predvi|eni su tako|e u okviru kompleksa visokog obrazovawa. Ukupna planirana povr{ina zemqi{ta namewenog visokom i vi{em obrazovawu, iznosi 43,70 ha , a potrebna izgra|ena povr{ina objekata, oko 140.000 m2. Privatni fakulteti mogu da budu otvarani na lokacijama namewenim obrazovawu, ali i u zonama centara svih nivoa i na pravcima wihovog povezivawa, uz zadovoewe propisanih uslova.

67

OBRAZOVAWE - UKUPNI KAPACITETI TABELA 2.1.1.1. R. br

VRSTA OBJEKATA

Broj u~enika (studenata)

Povr{ina obj. (m2)

Povr{ina zemq. (ha)

2002. 2020. 2002. 2020. 2002. 2020.1. Osnovno obrazovawe 16.554 20.000 58.328 110.000 17,40 31,50 2. Sredwe obrazovawe 10.627 14.500 43.300 58.000 11,30 18,80 3. Visoko (vi{e) obrazovawe 9.712 12.600 41.912 140.000 8,70 43,70

∑ UKUPNO 36.893 47.100 143.540 308.000 37.40 94,00

2.1.1.2. ZDRAVSTVO

Razvoj zdravstva u planskom periodu, odvija}e se u skladu sa zna~ajem Kragujevca kao makroregionalnog centra, u mreì naseqa Republike Srbije. Prostorni kapaciteti zdravstva ostvariva}e se u oblasti osnovne zdravstvene za{tite, kroz upotpuwavawe mreè objekata zdravstva za potrebe Grada (Domovi zdravqa, dispanzeri, zdravstvene stanice, ambulante i apoteke) i u oblasti stacionarne i visoko specijalizovane za{tite za potrebe Makroregiona. A) OSNOVNA ZDRAVSTVENA ZA[TITA Dom zdravqa Kragujevac raspolaè sa 8 zdravstvenih stanica (zdravstvene stanice 1, 2, 3, 4 i 5, "Aerodrom", "Bresnica" i "Stanovo"), 4 dispanzera (ènski, ATD, {kolski i de~ji) i sa jednom ambulantom u Erde~u. Ukupna izgra|ena povr{ina ovih objekata iznosi 10.310 m2, a povr{ina zemqi{ta oko 2,50 ha. Kragujevac, kao industrisjki centar, ima 2 Zavoda za Medicinu rada: "Zastava" i "Filip Kqaji}" i Zavod za za{titu zdravqa, ukupne izgra|ene povr{ine 7.478 m2 i 2,00 ha zemqi{ta. U postoje}em stawu, u gradu funkcioni{e veliki broj privatnih specijalisti~kih ordinacija. Domovi zdravqa, zdravstvene stanice i dispanzeri, ambulante i apoteke, kao osnovni vid za{tite, planirani su u centrima naseqa, prema slede}im kriterijumima i normativima koji se odnose na broj stanovnika teritorije koju opsluùju: - gravitaciono podru~je - broj stanovnika - povr{ina objekata 0,06 - 0,09 m2/ stanovniku - povr{ina zemqi{ta 0,4 - 0,6 m2/ stanovniku Potrebna izgra|ena povr{ina ovih objekata, do 2015.godine iznosi oko 20.000 m2, a potrebna povr{ina zemqi{ta, oko 12,50 ha. U narednom periodu potrebno je obezbediti jo{ 10.310 m2 objekata, odnosno 8,00 ha zemqi{ta za ove objekte.

68

Postoje}e zdravstvene stanice u okiru Doma zadravqa Kragujevac, dispanzeri i ambulanta u Erde~u, zadràvaju se na svojim lokacijama, uz mogu}nost pro{irewa programa i dogradwe objekata. Postoje}i Zavod za medicinu rada "Zastava" zadràva se na postoje}oj lokaciji uz mogu}nost prerastawa u polikliniku.

Nove zdravstvene stanice (ambulante i apoteke) planirane su tako da omogu}e ravnomernu pokrivenost gravitacionog podru~ja i predvi|aju se u okviru lokalnih (reonskih) centara, na slede}im lokacijama:


MZ 21. OKTOBAR- ambulanta i apoteka u okviru lokalnog centra "Erdoglijski trg" (0,50 ha)


MZ MAR[I] - u okviru lokalnog centra preko puta {kole (0,80 ha) MZ ILI]EVO - ambulanta u okviru lokalnog centra naseqa (0,50 ha) MZ BRESNICA - u okviru lokalnog centra ”Bresnica III” (0,70 ha) MZ BELO[EVAC - u okviru lokalnog centra ”Belo{evac” preko puta grobqa (0,50 ha) MZ @DRAQICA - u okviru lokalnog centra ”@draqica” (0,50 ha)


MZ [UMARICE- u okviru lokalnog centra ” [umarice” (0,50 ha) MZ VINOGRADI - u okviru lokalnog centra uz Ulicu Belodrimsku (0,50 ha) MZ UGQE[NICA- u okviru lokalnog centra ” Ugqe{nica” (0,60 ha)

MZ PETROVAC- u okviru lokalnog centra uz Ulicu Internacionalnih brigada (0,40 ha)


MZ MALE PÊLICE - novo naseqe- u okviru lokalnog centra (0,60 ha) KORI]ANI- u okviru lokalnog centra kod crkve (0,50 ha) MZ VELIKO POQE - u okviru lokalnog centra (0,80 ha) MZ GRO[NICA- u okviru lokalnog centra kod crkve (0,60 ha)

Ukupna povr{ina postoje}ih i planiranih objekataosnovne zdravstvene za{tite iznosi oko 12,50 ha, pri ~emu je 8,00 ha u sklopu lokalnih (reonskih) centara.

b/ STACIONARNA I VISOKO SPECIJALIZOVANA ZA[TITA

Klini~ko - bolni~ki centar u Kragujevcu je kompleksna medicinska institucija koja se sastoji od: 6 klinika, 8 centara, 6 bolni~kih odeqewa, 5 medicinskih servisa i 4 nemedicinska servisa. KBC raspolaè sa 43.562 m2 izgra|enog prostora, 1230 posteqa i zemqi{tem povr{ine oko 11,00 ha. Vojna bolnica raspolaè kompleksom veli~ine oko 2,00 ha, a privatna bolnica “Sveti Jovan” u sklopu je stambenog naseqa MZ Va{ari{te.

69

U skladu sa republi~kim programom razvoja, planirana je transformacija KBC-a u KLINI^KI CENTAR ~ija struktura podrazumeva formirawe klinika i instituta iz svih oblasti i grana medicine i farmacije, uz primenu najsavremenijih kriterijuma i doktrina. Prostorni kapaciteti Klini~kog centra definisani su normativima:

- 8 posteqa/1000 stanovnika - 35-40 m2 podne povr{ine po posteqi - 60-80 m2 zemqi{ta po posteqi

pri ~emu je gravitaciono podru~je Klini~kog centra:

- u oblasti op{te bolnice za sve specijalnosti, 300.000 stanovnika - u subspecijalisti~kim oblastima, 1.000.000 stanovnika - interregionalnim centrima , 2.000.000 stanovnika

Ukupni potrebni kapaciteti Klini~kog centra iznose oko 120.000 m2 bruto izgra|enog prostora, 2500 posteqa i oko 25,00 ha zemqi{ta. Pro{irewe Klini~kog centra planirano je oko postoje}eg Grudnog odeqewa na povr{ini oko 14,00 ha.

U centrima op{tina: Stari grad, Aerodrom, Pivara i Stanovo, predvi|eno je locirawe op{tih gradskih bolnica za primarnu (dnevnu) stacionarnu za{titu, sa odgovaraju}im brojem posteqa u zavisnosti od gravitacionog podru~ja:


MZ 1. MAJ - Vojna bolnica - mogu}nost transformacije u op{tu bolnicu (2,00 ha)


MZ PIVARA- pro{irewe postoje}e Zdravstvene stanice "Bresnica"-(1,00 ha)


MZ VINOGRADI - u okviru novog centra op{tine (1,00 ha)


MZ STANOVO - u okviru novog centra op{tine (1,00 ha)

Izme|u jezera u Spomen parku i naseqa [umarice, na padini ”Glavica”, planirana je lokacija za odgovaraju}u specijalizovanu bolnicu (kardiovaskularna, plu}na, onkolo{ka ili sl.), povr{ine oko 5,00 ha. Objekti zdravstva u privatnom vlasni{tvu: specijalisti~ke ordinacije, poliklinike i bplnice, mogu se razvijati na lokacijama namewenim zdravstvu, ali i u okviru planiranih centara ili pravcima povezivawa centara, kao prate}a delatnost, uz zadovoqewe propisanih normativa.

Ukupni kapaciteti za potrebe zdravstva prikazani su u slede}oj tabeli:

70

RAZME[TAJ OBJEKATA ZDRAVSTVA TABELA 2.1.1.2.

2000. 2015. Prostorna

celina Broj Povr{ina

(m2) Povr{in

a (ha) Broj Povr{ina

(m2) Povr{ina

(ha)

Osnovna zdrav. za{tita

15

17.788

4,50

28

20.000

4,20(12,50)*

STARI GRAD 8 1,00 9 1,00 (1,50)*PIVARA - - - 2 1.000 2,50 AERODROM 1 0,20 5 0,20 (2,20)*STANOVO 2 0,50 6 0,50 (3,00)*Stacionarna za{tita

2

44.000

13,00

6

140.000

36,50

STARI GRAD 2 44.000 13,00 2 120.000 27,00PIVARA - - - 2 1.000 2,50AERODROM - - - 2 15.000 6,00STANOVO - - - 1 4.000 1,00

UKUPNO GP 17 61.788 16,00 34 160.000 40,70

* povr{ine u okviru centara 2.1.1.3. DE^JA I SOCIJALNA ZA[TITA 2.1.1.3.1. DE^JA ZA[TITA

Na podru~ju Generalnog plana postoji 13 de~jih ustanova, bruto izgra|ene povr{ine 15.470 m2 i povr{ine zemqi{ta 4,13 ha.

Izgradwa novih de~jih ustanova vr{i}e se tako da se omogu}i ravnomerna pokrivenost u odnosu na gravitaciono podru~je, prema slede}im normativima:

- povr{ina objekta (min 8 - 10 m2/kor) - povr{ina zemqi{ta (25 - 30 m2/kor)

Prema Studiji demografskog razvoja, zapaà se opadawe u~e{}a stanovnika pred{kolskog uzrasta u ukupnom broju stanovnika grada. U 2015. godini o~ekuje se ukupno oko 18.400 dece, uzrasta do 6 godina. Od ukupnog broja populacije pred{kolskog uzrasta, de~jom za{titom obuhva}eno je oko 20%, odnosno broj dece-korisnika de~jih ustanova iznosi}e oko 3.700. Ukupna potrebna povr{ina objekata ove namene, do 2015. godine, iznosi oko 30.000 m2, a povr{ina kompleksa oko 9,80 ha. Nove de~je ustanove planirane su na slede}im lokacijama:


MZ SU[ICA- lokacija "Streli{te" (0,40 ha)


MZ MAR[I] - u okviru lokalnog centra preko puta {kole (0,80 ha) MZ ILI]EVO - ambulanta u okviru lokalnog centra naseqa (0,50 ha) MZ BRESNICA - u okviru lokalnog centra ”Bresnica III” (0,70 ha)

71

MZ BELO[EVAC - u okviru lokalnog centra ”Belo{evac” preko puta grobqa (0,50 ha) MZ @DRAQICA - u okviru lokalnog centra ”@draqica” (0,50 ha)


MZ [UMARICE-lokacija pored {kole (0,40 ha) MZ VINOGRADI - pored lokalnog centra uz Ulicu Belodrimsku (0,80 ha) MZ UGQE[NICA- (0,40 ha) MZ PETROVAC- (0,40 ha)


MZ STANOVO- na lokaciji pored postoje}e {kole (0,30 ha) MZ MALE PÊLICE - novo naseqe- (0,50 ha) KORI]ANI- na lokaciji pored planirane {kole (0,30 ha) MZ VELIKO POQE - pored lokalnog centra i {kole (0,46 ha) MZ GRO[NICA- pored {kole (0,40 ha)

Ukupni kapaciteti objekata de~je za{tite prikazani su u slede}oj tabeli:

DE^JA ZA[TITA TABELA 2.1.1.3.1

Broj ustanova Broj dece korisnika

Povr{ina objekta (m2)

Povr{ina zemqi{ta

(ha)

R. br.

PROSTORNA CELINA

2000 2015 2000 2015 2000 2015 2000 2015

1. STARI GRAD 10 11 1.350 11.038 11.200 2.95 3.35

2. PIVARA 2 6 850 2.040 6.800 0.85 2.17

3. AERODROM 1 5 700 2.392 5.600 0.32 2.32

4. STANOVO 0 5 800 - 6.400 - 1.96

Σ UKUPNO GP 13 27 2.566 3.700 15.470 30.000 4,12 9,80

Sa planiranim kapacitetima ostvaruje se slede}i standard:

1986. 2000. 2015. br.korisnika 2.074 2.566 3.700 br.ustanova 14 13 28 br.korisn./ustan. 148 197 127 povr{ina obj(m2) 14.032 15.470 30.000 povr{. obj.(m2/kor) 6,76 6,03 8,10 zemqi{te(ha) 4,20 4,12 9,80 zemqi{te(m2/kor) 20,20 16,10 26,50

Ovakav plan zahteva ozbiqan rast prostornih kapaciteta.

72

2.1.1.3.2. SOCIJALNA ZA[TITA 1. SOCIJALNA ZA[TITA ZA STARE

Na podru~ju Generalnog plana postoji Dom za stare, bruto izgra|ene povr{ine 3.500 m2 i povr{ine zemqi{ta 0,65 ha.

Na osnovu Studije demografskog razvoja, zapaà se da u~e{}e stanovnika najstarije dobne grupe u stanovni{tvu grada raste i apsolutno i relativno, tako da se u 2015. godini o~ekuje ukupno oko 29.400 stanovnika ove dobne grupe. Od ovog broja, 4% je obuhva}eno socijalnom za{titom, {to zna~i da se u 2015. godini planira oko 1175 korisnika u objektima socijalne za{tite starih.

U predstoje}em periodu potrebno je izgraditi objekte socijalne za{tite za stare, prema slede}im kriterijumima :

- veli~ina ustanova (oko 20 m2/korisniku) - povr{ina zemqi{ta (40 m2/kor - 50 m2/kor) U narednom periodu planirana je izgradwa dva doma za stare: jedan u novom

lokalnom centru Stanovo, a drugi u Su{ici, pored naseqa Sun~ani breg, neposredno uz Spomen park. RAZME[TAJ OBJEKATA SOCIJALNE ZA[TITE ZA STARE TABELA 2.1.1.3.2.a

broj ustan. vel.ustan./m2

povr{.zemq. ha

R. br

PROSTORNA CELINA

2002. 2015.

obuhvat 4%

2002. 2015. 2002. 2015.

1 STARI GRAD MZ Va{ari{te

1 1* 305 3500 6100 0,65 1,22

2 AERODROM 0 1 358 0 7150 0 1,43 3 STANOVO 0 1 512 0 10250 0 2,05

Σ UKUPNO GP 1 3 1.175 3.500 23.500 0,65 4,70

* Pro{irewe postoje}ih kapaciteta

U odnosu na postoje}e stawe, potrebe i standardi su slede}i:

2001. 2015.

br.korisnika 325 1175 broj ustanova 1 3 br. korisn./ustanovi 325 392 povr{ina obj. (m2) 3.500 23.500 standard obj. (m2/kor) 10,8 20,0 zemqi{te (ha) 0,65 4,70 standard zemq. (m2/kor) 20,0 40,0

Ovakav obim potreba zahteva ozbiqan rast prostornih kapaciteta.

73

2. SOCIJALNA ZA[TITA ZA MLADE

a/ Dom za decu bez roditeqskog starawa "Mladost", kao institucija regionalnog karaktera, ima potrebu za pro{irewem postoje}ih kapaciteta u okviru postoje}e lokacije. DOM ZA DECU BEZ RODITEQSKOG STARAWA TABELA 2.1.1.3.2.b


povr{.zemq./ha

R. br

PROSTORNA CELINA

2002. 2015.

broj korisn. u 2015. 2002. 2015. 2002. 2015.


1 1* 200 2000 4000 0,40 1,00

Σ UKUPNO GP 1 1* 200 2.000 4.000 0,40 1,00

* Pro{irewe postoje}ih kapaciteta

b) Studentski dom "Vita Jawi}", kao ustanova socijalne za{tite vezana za

Univerzitet, planira pro{irewe svojih kapaciteta u blizini Univerzitetskih centara. To je institucija regionalnog, a pre svega makroregionalnog karaktera, {to treba imati u vidu pri planirawu wegovih kapaciteta.

Ukupan broj studenata Kragujeva~kog univerziteta pribli`no se poklapa sa brojem stanovnika dobne grupe visokog obrazovawa u gradu, pre svega zbog makroregionalnog karaktera Univerziteta. Od ukupnog broja studenata (12600), tre}ina poti~e sa prostora grada i nema potrebe za socijalnom za{titom, dok dve tre}ine (8400) dolazi sa strane. Od ovog broja, 4200 studenata (50%) planira se za sme{taj u objekte ustanova socijalne za{tite - studentske domove:

Razme{taj objekata studentskih domova na teritoriji GP Kragujevac 2015, prikazan je na slede}oj tabeli:

STUDENTSKI DOMOVI TABELA 2.1.1.3.2.v

broj ustan. pov. ustan./m2

povr{.zemq./ha

R. br

PROSTORNA CELINA

2002. 2015.

obuhvat 33%

2002. 2015. 2002. 2015.

1 STARI GRAD MZ Erdoglija

1 1 84 1255 1255 0.11 0.11

2 STARI GRAD MZ 21.oktobar

0 1 576 0 8650 0 1.45

3 STARI GRAD MZ 1.maj

0 1 3134 0 47000 0 7.83


1 1 406 6095 6095 0.46 0.46

Σ UKUPNO GP 2 4 4200 7350 63000 0.57 10.50

74

U narednom periodu planiran je kompleks za izgradwu studentskih domova na lokaciji ”Strna ìta”. Druga lokacija je alternativna - kompleks Vojske ”Milan Blagojevi}”.

2001. 2015. br.korisnika 3.450 4.200 br.ustanova 2 4 br.korisn./ustan. 245 1.050 povr{ina obj.(m2) 7.350 63.000 povr. obj. standard (m2/kor) 11.3 15,0 zemqi{te(ha) 0,57 10,5 zemqi{te standard (m2/kor) 8,8 25,0

v) Dom u~enika "Artem", kao institucija regionalnog karaktera, ima potrebu za pro{irewem kapaciteta u okviru postoje}e lokacije, kao i u okviru novih lokacija (uz nove lokacije sredwih {kola i uz op{tinske centre).

Od ukupnog broja u~enika (14.700), oko 80% poti~e sa prostora grada i nema potrebe za socijalnom za{titom, dok oko 20% (3.000) dolazi sa strane. Sa obuhvatom od 50%, planira se oko 1500 u~enika - korisnika u~eni~kih domova.

Za o~ekivani broj u~enika-korisnika ovih objekata, planirane su 3 nove lokacije: “Metino brdo“, “VI[“ i lokacija pored Medicinske {kole. Razme{taj objekata u~eni~kih domova na teritoriji GP Kragujevac 2015, prikazan je na slede}oj tabeli: DOMOVI UÊNIKA TABELA 2.1.1.3.2.g

broj ustan. vel.ustan 10 m2/kor

povr{.zemq./ha 20 m2/kor

R. br

PROSTORNA CELINA

2002. 2015.

broj korisn.

2015. 2002. 2015. 2002. 2015.

1 STARI GRAD MZ 1. maj MZ Va{ari{te

1 0

1 1

750 225

3.950

0

7.500 2.250

1,50

0

1,50 0,45

2 PIVARA MZ Pivara

0

1

175

0

1.750

0

0,35

MZ Pivara 0 1 350 0 3.500 0 0,70

Σ UKUPNO GP 1 4 1.500 3.950 15.000 1,50 3,00

U odnosu na postoje}e stawe, potrebe i standardi su slede}i:

2001. 2015. br.korisnika 1.202 1.500 br.ustanova 1 4 br.korisn./ustan. 500 375 povr{ina obj(m2) 3.950 15.000 povr. obj. standard (m2/kor) 7,9 10,0 zemqi{te (ha) 1,50 3,00 zemqi{te standard (m2/kor) 30 20,0

75

3. SOCIJALNA ZA[TITA ZA OSOBE SA OTE@ANIM FUNKCIJAMA

a) Zavod za zbriwavawe odraslih je institucija republi~kog karaktera, koja zbriwava osobe sa mentalnim o{te}ewima (mentalna retardacija, psihogerijatrija, epilepsija i du{evno oboleli).

ZAVOD ZA ZBRIWAVAWE ODRASLIH TABELA 2.1.1.3.2.d


povr{.zemq./ha

r. br.j

OP[TINA

2002. 2015.

broj korisn.

2002. 2015. 2002. 2015.

1. STANOVO M. P~elice-n.n.

1 1* 1.200 5.880 12.000 12,00 12,00

Σ UKUPNO GP 1 1* 1.200 5.880 12.000 12,00 12,00

* pro{irewe postoje}ih kapaciteta U odnosu na postoje}e stawe, potrebe su slede}e:

2001. 2015. br.korisnika 940 1200 br.ustanova 1 1 broj korisnika /ustanovi 940 1200 povr{ina objekata (m2) 5.880 12.000 standard obj.(m2/kor) 8,7 10 zemqi{te (ha) 8,41 8,41 standard zemq. (m2/kor) 89,5 70

b) Dom za hendikepirane gra|ane i gra|ane sa o{te}ewima vida i sluha:

Na osnovu podataka odgovaraju}ih udruèwa gra|ana, ukupan broj hendikepiranih gra|ana, kao i gra|ana sa o{te}enim vidom i sluhom, iznosi oko 1300. U planskom periodu, planirana je izgradwa objekata koji bi obuhvatili funkcije organizovanog okupqawa, ali i rehabilitacije, rada, pa ~ak i stanovawa ovih gra|ana. DOM ZA HENDIKEPIRANE TABELA 2.1.1.3.2.|

broj ustanova vel.ustan.( m2) povr.zemqi{.( ha) r. br.

PROSTORNA CELINA 2002. 2015. 2002. 2015. 2002. 2015.

1 AERODROM 0 1 0 1.850 0 0,20

Σ UKUPNO GP 0 1 0 1.850 0 0,20

4. OSTALI OBLICI SOCIJALNE ZA[TITE

1) Centar za socijalni rad 2) Crveni krst 3) Direkcija za humanitarne poslove

76

4) Republi~ki zavod za trì{te rada 5) Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe 6) Republi~ki fond za invalidsko i penziono osigurawe

OSTALI OBJEKTI SOCIJALNE ZA[TITE TABELA 2.1.1.3.2.e

vel.ustan. (m2)

pov.zemq. (ha)

R. br

NAZIV

Op{tina

br. ust.

2002. 2015.

1 Centar za socijalni rad STARI GRAD 1 800 0,20 2 Crveni krst STARI GRAD 1 1200 0,20 3 Direkcija za human. poslove STARI GRAD 1 1100 0,15 4 Rep. zavod za trì{te rada STARI GRAD 1 780 0,08 5 Rep.zavod za zdr. osigurawe STARI GRAD 1 1480 0,08 6 Rep.fond za inv.i penz. osig. STARI GRAD 1 1290 0,50

Σ UKUPNO GP 6 6650 1,20

Ovi oblici socijalne za{tite su direktno vezani za centre i to: jednim svojim delom za funkcije Grada, a drugim za funkcije Republike, odnosno wenih organa u okviru okruga i budu}e regije (makroregije).

Kao vid dràvne, t.j. regionalne opreme, rade na razvijawu grada do nivoa NUTS 2. U tom smislu, ovi elementi treba da poprime kapacitete (makro)regionalnog tipa.

SOCIJALNA ZA[TITA - UKUPNI KAPACITETI TABELA 2.1.1.3.2.

2002. 2015. VRSTA

USTANOVE Broj Povr{ina

(m2) Povr{ina

(ha) Broj Povr{ina

(m2) Povr{ina

(ha)

Socijalna za{tita starih

1

3.500

0,65

3

23.500

4,70

Socijalna za{tita mladih

4

13.300

2,47

9

82.000

14,50

Socijalna za{tita osoba sa oteànim funkcijama

1

5.880

12,00

2

13.850

12,20

Ostali oblici socijalne za{t.

6

6.650

1,20

6

6.650

1,20

UKUPNO GP 12 29.330 16,32 20 126.000 32,60

77

2.1.1.4. KULTURA

Od svog nastanka Kragujevac je razvijao institucije kulture, koje su imale poseban zna~aj za kulturu srpskog naroda. Tako u Kragujevcu deluje niz kulturnih institucija nadregionalnog zna~aja (Teatar, Narodni muzej, Istorijski arhiv, Zavod za za{titu spomenika kulture, Biblioteka ...) sa ukupnom povr{inom od 15950 m2 izgra|enog prostora. Me|utim, ni u jednoj od navedenih oblasti kulture, nisu zadovoqeni urbanisti~ki normativi, ni za postoje}i broj stanovnika.

Izgradwa objekata kulture u narednom periodu, planirana je kroz kvalitativnu nadgradwu postoje}ih institucija, ali i kroz osnivawe novih koje bi doprinele razvoju kulture u Kragujevcu.

Institucije kulture planirati kao:

1. Javne slu`be lokalnog karaktera - namewene zadovoqewu svakodnevnih potreba. Planiraju se ravnomerno, po lokalnim i drugim centrima, prema propisanim normativima.

2. Javne slu`be od posebnog zna~aja za razvoj Kragujevca - wihova delatnost je zna~ajna ne samo za Grad, ve} i za Makroregiju, pa i Republiku. Institucije razvijati u specijalizovanim centrima (glavni gradski centar, pro{irewe gradskog centra i dr), ili smestiti u karakteristi~ne prostorne celine (Milo{ev venac, Prodor, Kasarna ”Vojvoda Putnik” - Centar 21. veka, Spomen park).

Razme{taj objekata kulture je u centrima svih nivoa (gradski, op{tinski i lokalni centri). Sadràji nisu fiksirani, ve} }e se utvr|ivati prema konkretnim potrebama i specifi~nostima u okviru delatnosti kulture u zonama centara. Razme{taj institucija kulture }e se definisati odgovaraju}im programima.

RAZME[TAJ OBJEKATA KULTURE U OKVIRU CENTARA TABELA 2.1.1.4.b

broj centara

CENTRI

u~e{}e povr{ine obj. kulture u

gra|.pov. centara

gra|. povr{ina

centara m2

gra|.povr{.za kulturu m2

1 GRADSKI 10% 216350 21600 4 OP[TINSKI 5% 314150 15700 1 Stari grad 5% 113860 5700 1 pivara 5% 74900 3750 1 aerodrom 5% 58240 2900 1 stanovo 5% 67150 3350 31 LOKALNI

CENTRI 10% 111450 11200

Σ UKUPNO ≈ 8% 641950 48.500

78

Op{ti normativ za objekte kulture iznosi 0,21m2/stanovniku. Na osnovu ovog normativa potrebno je izgraditi ukupno 48.500m2, odnosno jo{ oko 32.000m2 za daqi razvoj institucija kulture.

Posebni normativi za specijalizovane institucije kulture:

BIBLIOTEKE: 30-35 m2/1000 stanovnika POZORI[TA: 5 sedi{ta/1000 stanovnika 8 m2/ sedi{te

BIOSKOPI: 20-25 sedi{ta/1000 stanovnika 4 m2/ sedi{te

Budu}i karakter centralne zone usmeren je ka formirawu kulturnog karaktera kroz slede}e aktivnosti:

- prenamena sadràja u postoje}im objektima. - izgradwa objekata specifi~ne namene : TEATAR (lokacija ”Prodor”),

BIBLIOTEKA (mogu}e lokacije: ”Prodor”, ”Milo{ev venac” (lokacija “Tr`nica”), novi gradski centar ”centar 21. veka”...).

- transformisawe objekata remodelacijom. - prerastawe transformisanih u "novoremodelovane" objekte sa novim

sadràjima. 2.1.1.5. NAUKA, JAVNO INFORMISAWE I IZDAVA[TVO

NAUKA

Razvoj nau~ne delatnosti u Kragujevcu kao makroregionalnom centru planira se u skladu sa strategijom razvoja Grada (decentralizacija i selektivno izme{tawe specijalizovanih delatnosti u makroregionalne i regionalne centre) odnosno u skladu sa razvojem javnih i drugih (posebno privrednih) namena koje prevazilaze lokalni zna~aj. Postoje}e nau~ne institucije u Kragujevcu su: Centar za nau~na istraìvawa SANU Univerziteta u Kragujevcu, zatim Ekonomski, Ma{inski, Medicinski Institut i Institut za biologiju, fiziku i hemiju u okviru kompleksa visokog obrazovawa, Centar za strna ìta, Institut "Zastava - razvoj" u okviru mati~ne lokacije i Institut za za{titu zdravqa u zgradi Ureda Specijalizovani nau~no istraìva~ki i razvojni instituti i centri razvija}e se na postoje}im lokacijama i novim u okviru Univerzitetskog centra, Klini~kog centra, drugih javnih namena (Spomen park: Botani~ka ba{ta, Park 21. veka i sl.) kao i u zonama centara (Centar 21. veka alternativno na lokaciji kasarne "Vojvoda Putnik"i dr.) i privre|ivawa na prostorima koji odgovaraju zahtevima istraìvawa. Povr{ine nau~nih institucija su obra|ene kroz druge namene u okviru kojih se obavqa delatnost, osim Centra za strna ìta koji zadràva kompleks sa objektima instituta i meteorolo{kom stanicom na povr{ini od oko 4,00ha .

79

Pored unapre|ewa postoje}ih, prioritet je razvoj nau~nih instutucija u oblasti informatike tj. osnivawe regionalnog i makroregionalnog centra informacionog sistema i u oblasti privrede koja karakteri{e ovo podru~je, posebno razvoj novih institucija u okviru Tehnolo{kog parka. JAVNO INFORMISAWE I IZDAVA[TVO Dostignuti nivo razvoja ukazuje na ekspanziju u oblasti javnog informisawa. Informativna delatnost razvija}e se u javnom i privatnom sektoru u okviru svih namena uz zadovoqewe propisanih uslova. Poseban akcenat i prioritet daje se osnivawu tj. objediwavawu i unapre|ewu centra za informisawe regionalnog i makroregionalnog nivoa. Centar }e se razvijati na pogodnoj lokaciji u okviru zone centralnih sadràja. 2.1.1.6. ADMINISTRACIJA I UPRAVA Funkciju uprave, odnosno administracije, obavqaju odgovaraju}i organi uprave koga ~ine dràvna i gradska uprava. Kragujevac, kao centar [umadijskog okruga, ima odeqewa svih ministarstava Republike Srbije koja su prete`no sme{tena u zoni gradskog centra. Gradska uprava je tako|e u zoni gradskog centra, a prostorije lokalne samouprave nalaze se u okviru pojedinih mesnih zajednica i imaju vi{enamenski karakter. Pored ovih objekata, za administrativne potrebe koriste se i prostori za politi~ke organizacije kao i za razne humanitarne i nevladine organizacije i udruèwa. U zoni gradskog centra nalazi se prostor za potrebe sudstva i javnog tuìla{tva. Izgra|ena povr{ina namewena upravi iznosi 40.225m2. Od toga prostor koji se koristi za administraciju ima povr{inu od 21.600 m2, dok se ostale povr{ine koriste za druge namene. U skladu sa administrativnom podelom gradske teritorije na ~etiri gradske op{tine, potrebne kapacitete uprave i administracije treba distribuirati u op{te centre novih gradskih op{tina. Organizaciju i kapacitete administracije treba uskla|ivati prema potrebama i veli~ini jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske op{tine, kroz analizu i definisawe kapaciteta. Administrativni objekti kao sastavni delovi op{tih centara gradi}e se u okviru zona planiranih za op{te centre. Op{ti centri su:

- glavni gradski i op{ti centar u op{tini Stari grad - op{ti centar u op{tini Pivara - op{ti centar u op{tini Aerodrom i - op{ti centar u op{tini Stanovo

GLAVNI GRADSKI CENTAR - OP[TI CENTAR STARI GRAD - U glavnom gradskom centru treba organizovati sada{we makroregije sa novim prostorom u okviru

80

pro{irenog dela gradskog centra ili na osnovu posebnog programa za ovu vrstu kapaciteta. Potrebno je definisati prostor za gradsku ku}u kroz izgradwu novog objekata ili rekonstrukciju postoje}ih objekata kao {to su - Dom samoupravqa~a, objekat *Zlatna ruà*, Ured, ili hotel Dubrovnik, u zavisnosti od mogu}nosti i programa realizacije. Gravitaciono podru~je op{tine Stari grad na prostoru Generalnog plana, ~ini 10 mesnih zajednica - Centar grada, Palilule, Bagremar, Stara radni~ka kolonija, 21 oktobar, Erdoglija, Va{ari{te, Su{ica, 1 maj i Bubaw. Prema popisu stanovni{tva 2002. (prvi rezultati popisa) na ovom prostoru ìvelo je 62.791 stanovnik. Projekcijom demografskog razvoja planira se pove}awe broja stanovnika za oko 20%, odnosno do 75.000. Kroz reorganizaciju gradske uprave a na osnovu posebnog programa Skup{tine grada Kragujevca utvrdi}e se realni kapaciteti za potrebe novih gradskih op{tina. Potrebno je za posebne funkcije kao {to je gradska ku}a koja ima specifi~ne funkcije obezbediti odgovaraju}i prostor od oko 4-5.000 m2.

OP[TI CENTAR PIVARA - Za potrebe stanovni{tva op{tine Pivara, na lokaciji Metino brdo, odre|en je prostor za op{ti centar koji }e, pored ostalih delatnosti, imati i sadràje za potrebe lokalne uprave - zgradu op{tine sa kompletnim sadràjima . Gravitaciiono podru~je op{tine Pivara, na teritoriji Generalnog plana, ~ine 9 mesnih zajednica - Pivara, Lepenica, Ili}evo, Mar{i}, Teferi~, Bresnica, Filip Kqaji}, Belo{evac i @draqica. U postoje}em stawu, prema prvim rezultatima popisa, u ovim mesnim zajednicama ìvi 39.127 stanovnika. Planira se pove}awe na oko 45.000 stanovnika. Postoje}i kapaciteti uprave razme{teni su na teritoriji op{tine za potrebe stanovni{tva mesnih zajednica. Na lokaciji koja obuhvata oko 36,00 ha, planira se izgradwa novog op{teg centra u op{tini Pivara sa izgra|enim kapacitetima od oko 75.000 m2 u kome bi se izgradili objekti od oko 5.000-7.500 m2, za potrebe administracije i uprave.

OP[TI CENTAR AERODROM - Lokacija op{teg centra u op{tini Aerodrom nalazi se u istoimenoj mesnoj zajednici; delimi~no je opremqena objektima koji pripadaju sadrìni centra . To su: srpska pravoslavna crkva sa prate}im sadràjima, zatim pija~ni plato, po{ta, benzinska pumpa i drugi. Kapaciteti zemqi{ta ovog centra nisu iskori{}eni u potpunosti. Mogu}e je na ovoj lokaciji izgraditi potrebne kapacitete za upravu op{tine Aerodrom, u sklopu . Gravitaciono podru~je na teritoriji Generalnog plana, ~ine mesne zajednice: Aerodrom, Ugqe{nica, Petrovac, Vinogradi, [umarice i Jovanovac. Postoje}i kapaciteti uprave su neznatni i razme{teni su u okviru mesnih zajednica.

81

U granicama ovih mesnih zajednica, odnosno u prostornoj celini Aerodrom 2002.god. ìvelo je 20.797 stanovnika. Prostorni kapaciteti ove celine omogu}avaju sme{taj oko 40.000 stanovnika. Potrebni kapaciteti za upravu ove op{tine, zahtevaju izgra|eni prostor od oko 5.000-6.000 m2.

OP[TI CENTAR STANOVO - U op{tini Stanovo formiran je op{ti centar koji sadrì odre|eni broj funkcija centralnih sadràja kao {to su trgovina, ugostiteqske i zanatske usluge. U okviru ovog centra nalaze se i prostorije MZ Stanovo (440 m2) koje treba kroz rekonstrukciju i novu izgradwu pove}ati do odgovaraju}ih potreba uprave na nivou ove op{tine. Gravitaciono podru~je na teritoriji Generalnog plana, ~ine MZ Stanovo, Male P~elice- Staro selo, Male P~elice-Novo naseqe, Kori}ani, Veliko Poqe, Erde~ i Gro{nica. Na ovom prostoru ìvi oko 35.000 stanovnika (-popis iz 2002). Planira se, u skladu sa prostornim mogu}nostima, pove}awe broja stanovnika za oko 10.000. Za ovaj broj stanovnika potrebno je izgraditi, odnosno rekonstruisati postoje}i reonski centar koji ve} sadrì deo funkcija centra. U okviru rekonstrukcije treba obezbediti kapacitete fizi~ke strukture namewene upravi od oko 4000-5000 m2.

Ukupne potrebe centara obuhvataju postoje}e i planirane fizi~ke strukture. Postoje}i kapaciteti u okviru mesnih zajednica nameweni upravi mogu se transformisati u druge namene ili u skladu sa organizacijom zadrà}e se kao deo uprave. Prema ukupnom sagledavawu potreba, za ~etiri op{tine, potrebno je izgraditi nove kapacitete uprave za oko 24.000 m2. Ukupni kapaciteti uprave imali bi oko 64.000 m2. KAPACITETI ADMINISTRACIJE I UPRAVE PO GRADSKIM OP[TINAMA NA TERITORIJI GENERALNOG PLANA

TABELA 2.1.1.6.

OP[TINA

Godina

Postoje}e stawe m2

Planirano m2

Ukupno 2015.

Broj stanovnika

2015 5200 40000 75000STARI GRAD 2002 34800 62791

2015 7650 9000 50000PIVARA 2002 1350 39127

2015 6280 7000 40000 AERODROM 2002 720 20797

2015 4835 8000 45000 STANOVO 2002 3165 34911

2015 23965 64000 210000 GRAD KRAGUJEVAC 2002 40035 157626

82

2.1.1.7. SPORT I REKREACIJA Razvoj amaterskog i vrhunskog sporta i sportsko-rekreativnih aktivnosti podrazumeva mreù sportskih centara i terena koji razme{tajem, kapacitetom i sadràjima zadovoqavaju potrebe gra|ana svih uzrasta. Na podru~ju plana razme{teni su:

- GRADSKI SPORTSKI CENTRI - SPECIJALIZOVANI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTRI - REONSKI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTRI i - LOKALNI SPORTSKO-REKREATIVNI TERENI.

2.1.1.7.1. GRADSKI SPORTSKI CENTRI Kategoriji gradskih sportskih centara pripadaju:

1. Gradski sportski centar ″Veliki park″ 2. Gradski sportski centar ″Jezero″ 3. Gradski sportski centar ″Centar 2″ - kompleks “Milan Blagojevi}“

1. GSC “VELIKI PARK” Prostorno sme{ten u severozapadnom delu, povezan je sa Centralnim

gradskim parkom, Velikim parkom i gradskim centrom. Povr{ina ovog centra je 20,00ha.

2. GSC ”JEZERO” Nalazi se u severoisto~nom obodu gradskog jezgra na povr{ini od 9,50ha.

Specifi~nost sportskog centra je vodena povr{ina jezera ″Bubaw″. Namewen je vrhunskom sportu, aktivnoj i pasivnoj rekreaciji. Sadràji gradskih sportskih centara ″Veliki park″ i ″Jezero″ planirani

kroz posebne programe moraju biti: komplementarni, nameweni razvoju vrhunskog sporta i ostalih sportsko rekreativnih aktivnosti

3. GSC ”CENTAR 2” Nalazi se u kompleksu novog centra ″Milan Blagojevi}″ planiranog po

iseqewu Vojske, na povr{ini od 9,50 ha. Namewen je vrhunskom sportu, aktivnoj i pasivnoj rekreaciji. Sadràji ovog sportskog centra odgovaraju rangu ure|ewa gradskih sportskih centara.

83

GRADSKI SPORTSKI CENTRI TABELA 2.1.1.7.1

R.br. GRADSKI SPORTSKI CENTRI Povr{ina (ha)

1. ″Veliki park″ 20,00 2. ″Jezero″ 9,50 3. ″Centar 2″ 9,50

1.-3. UKUPNO 39,00

Prostorni razme{taj gradskih sportskih centara je osovinski i sadràji su komplementarni. 2.1.1.7.2. SPECIJALIZOVANI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTRI

Ovoj kategoriji pripadaju sportsko-rekreativni centri: 1. Sportsko-rekreativni centar ″Hipodrom″

2. Sportsko-rekreativni centar ″Ko{utwak″ 3. Sportsko-rekreativni centar ″Jezero [umarice″ 4. Sportsko-rekreativni centar ″Alajbegov potok″

1. SPECIJALIZOVANI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTAR ”HIPODROM”

Nalazi se zapadno od gradskog centra na povr{ini od 21,00ha. Deo ovog sportskog centra nalazi se u granicama Spomen-parka. Kru`na staza za kowi~ke trke kao glavni sadràj i prate}i objekti ~ine elemente specijalizovanog sportskog centra. Postoje}i fudbalski teren je lokalni sportski centar u okviru ovog kompleksa. Ure|ewe ovog kompleksa mora biti u skladu sa savremenim zahtevima razvoja kowi~kog sporta.

2. SPECIJALIZOVANI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTAR ”KO[UTWAK”

Sme{ten je u centralnom delu park {ume ″Ko{utwak″ na povr{ini od 10,00ha. Park-{uma ″Ko{utwak″ ima nadvisuju}i poloàj i rekreativno-stimulativan lokalni klimat. Predstavqa izvanredno vrednu povr{inu za rekreativno kori{}ewe. Program ure|ewa ovog rekreativnog centra obuhvata:

- rekonstrukciju postoje}ih sadràja, - planirawe novih sadràja za sportske, sportsko rekreativne i rekreativne sadràje, uz maksimalno kori{}ewe prostora park {ume.

84

3. SPECIJALIZOVANI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTAR ”JEZERO [UMARICE”

Zahvata povr{inu od 20,00ha. Glavni sadràj ovog centra je plaà (6,50ha) sa prate}im sadràjima.

Program marine planiran je na 2,50ha na desnoj obali jezera. U okviru ovog centra planirati i terene za male sportove i druge sportsko-

rekreativne aktivnosti po{tuju}i uslove ìvotne sredine. Trim stazama i pe{a~kim stazama sportski centar povezati sa okruèwem. 4. SPECIJALIZOVANI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTAR ”ALAJBEGOV POTOK”

Nalazi se u prostornoj celini Stanovo. Oslawa se na centralni gradski park i ima izuzetno povoqne terene za razvoj specifi~nih sportova. Zahvata povr{inu od oko 10,00 ha. SPECIJALIZOVANI SPORTSKO REKREATIVNI CENTRI TABELA 2.1.1.7.2

R.br. SPECIJALIZOVANI SPORTSKO REKREATIVNI CENTRI

Povr{ina ha

1. ″Hipodrom″ 21,00 2. ″Ko{utwak″ 10,00 3. ″Jezero [umarice″ 20,00* 4. ″Alajbegov potok″ 10,00

UKUPNO 41,00

*u kompleksu Spomen parka 2.1.1.7.3. REONSKI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTRI

Na podru~ju plana funkciju reonsko-sportsko rekreativnih centara imaju:

1. Reonski sportsko-rekreativni centar ″[umadija″ 2. Reonski sportsko-rekreativni centar ″Arsenal″ 3. Reonski sportsko-rekreativni centar ″Su{ica″ 4. Reonski sportsko-rekreativni centar ″Erdoglija″ 5. Reonski sportsko-rekreativni centar ″Stanovo″ 6. Reonski sportsko-rekreativni centar ″Gro{nica″ 7. Reonski sportsko-rekreativni centar ″Male P~elice″ 8. Reonski sportsko-rekreativni centar ″Belo{evac″

Sadràji reonskih sportsko-rekreativnih centara su fudbalski tereni i tereni za male sportove sa prate}im sadràjima.

Prema prostornim mogu}nostima u okviru reonskih sportskih centara planirani su tereni za sportske i sportsko-rekreativne aktivnosti za sve uzraste.

85

REONSKI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTRI TABELA 2.1.1.7.3

R.br. REONSKI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTRI Povr{ina ha

1. ″[umadija″ 3,50 2. ″Arsenal″ 2,20 3. ″Su{ica″ 2,00 4. ″Erdoglija″ 1,50* 5. ″Stanovo″ 3,50 6. ″Gro{nica″ 2,00 7. ″Male P~elice″ 3,00 8. ″Belo{evac″ 2,50

UKUPNO 18,70

* u kompleksu Spomen parka 2.1.1.7.4. LOKALNI SPORTSKO REKREATIVNI TERENI

Imaju funkciju da zadovoqe potrebe bavqewa amaterskim sportom i sportsko-rekreativnih aktivnosti stanovnika svih uzrasta iz neposrednog okruèwa. Glavni sadràji lokalnih sportsko-rekreativnih centara su fudbalski tereni (igrali{ta) i tereni za male sportove. Na planiranim povr{inama i pro{irewima predvi|eni su vi{enamenske sportsko-rekreativne povr{ine. LOKALNI SPORTSKO REKREATIVNI TERENI TABELA 2.1.1.7.4.a

R.br. LOKALNI CENTRI Povr{ina kompleksa ha1. ″Va{ari{te″ 1,10 2. ″Bagremar″ 1,00 3. ″Stara Radni~ka Kolonija″ 1,20 4. ″Vinogradi″ 1.00 5. ″Male P~elice″ 1.00 6. ″Petrovac″ 1.20 7. ″Pivara″ 0.50 8. ″Veliko Poqe″ 1.00 9. ″Kori}ani″ 2.00

10. ″Gro{nica″ 1.10 11. ″Mar{i}″ 1.20 12. ″Ili}evo″ 1.50 13. ″@draqica″ 1.60 14 ″Ilina Voda″ 0.80 15. ″Filip Kqaji}″ 1.20

UKUPNO 17,00

86

SPORTSKI TERENI U [KOLSKIM KOMPLEKSIMA U okviru {kolskih kompleksa postoje tereni za male sportove i sportske hale koje su u funkciji sportsko-rekreativnih aktivnosti {kolske populacije ali se koriste i za sportska takmi~ewa. SPORTSKI TERENI U ZONAMA SPECIJALNE NAMENE U okviru kompleksa specijalne namene: kasarna ″Milan Blagojevi}″, kasarna ″Vojvoda Putnik″, kompleks Dom Armije i kompleks u Gro{nici. To su sportski tereni zatvorenog tipa osim kompleks Dom Armije.

POVR[INE ZA SPORT I REKREACIJU TABELA 2.1.1.7.4.b

SPORT I REKREACIJA Povr{ina ha

GRADSKI SPORTSKI CENTRI 39,00

SPECIJALIZOVANI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTRI 41,00

REONSKI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTRI 18,70

LOKALNI SPORTSKO REKREATIVNI TERENI 17,00

UKUPNO 115,70

Analizom u~e{}a povr{ina za sport i rekreaciju u nameni prostora ra~unaju}i povr{ine u okviru kompleksa Spome-parka, za planirani broj stanovnika od 195.000, bi}e obezbe|en normativ od 6,00m2/stanovniku.

2.1.1.8. ZELENILO Osnovna koncepcija ure|ewa zelenih povr{ina zasnovana je na revitalizaciji, rekonstrukciji, podizawu stepena ure|ewa i odrìvom kori{}ewu postoje}eg zelenila. Strukturu zelenila ~ine gradsko zelenilo i zelenilo rubnih zona i {ire prostorne celine. Strukturu gradskog zelenila ~ine:

- PARKOVI - SKVEROVI - BLOKOVSKO ZELENILO - ZELENILO SPECIJALNOG KARAKTERA - LINEARNO ZELENILO Zelenilo rubnih zona i {ire prostorne celine ~ine ve}i ili mawi

fragmenti {uma klimatogene zajednice.

87

2.1.1.8.1. PARKOVI Strukturu parkovskih povr{ina ~ini: centralni gradski park, ostali gradski parkovi, reonski parkovi, park-{uma, memorijalni parkovi, skverovi, blokovsko zelenilo i zelene povr{ine specijalnog karaktera.

a/ CENTRALNI GRADSKI PARK

Centralni gradski park ″[umarice″ zahvata povr{inu od 420,00ha. Povr{inu od 342,00ha ~ini Spomen park ″Kragujeva~ki oktobar″, progla{en za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog zna~aja. Granice Spomen parka su konstituisane Odlukom o progla{ewu memorijalnog prostora za kulturno dobro (27.12.1979., Me|uop{tinski sl. list br. 18/79) i katastarski su definisane na povr{ini 342ha 25ari 66m2. Prema uslovima nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture, potrebno je izvr{iti delimi~nu korekciju ove granice, u ciqu lak{eg ure|ewa prostora parka i da bi se izbegla nepravilna i nepotrebna “uvla~ewa“ u postoje}e stambene zone {to stvara te{ko}e u sprovo|ewu. Korekcija ove granice ne zahteva izmenu Generalnog plana.

b/ OSTALI PARKOVI

VELIKI PARK - Stari gradski park, ~vorna ta~ka sistema zelenila, prostire se na povr{ini od 12,00ha. Svojim poloàjem povezuje centralni gradski park sa ostalim zelenilom. Nalazi se na ravnom terenu, blago eksponiran severozapad-jugoistoku. Daqe ure|ewe ovog parka sprovoditi prema slede}im uslovima:

- zadràti osnovnu (izvornu) organizacionu koncepciju, - izvr{iti kartirawe, valorizaciju i sukcesivnu rekonstrukciju biqnog

fonda, - koncepciju i realizaciju programskih objekata i sadràja, uz obaveznu

rekonstrukciju postoje}eg objekta kafane, prilagoditi osnovnoj nameni parka (veza parka-″Spomen parka″-gradskog sportskog centra ″Veliki park″) i pasivne rekreacije.

MALI PARK - Mali park prostire se na povr{ini od 0,80ha i nalazi se u kompleksu Milo{evog venca. Istorijska vrednost i funkcija ovog prostora uslovili su prekategorizaciju, te pripada kategoriji parkova. Ure|ewe Malog parka sprovoditi prema slede}im uslovima:

- sa~uvati osnovni koncept organizacije, - izvr{iti rekonstrukciju postoje}eg zelenila, - rast lu`whak (″Milo{ev hrast″) ima dominantnu ulogu u pejza`nom

oblikovawu parka.

″ILINA VODA″ − Sme{ten je jugoisto~no od gradskog jezgra na povr{ini od 7,75ha. Pripada kategoriji gradskih parkova a funkcionalno je zonski park. Uslovi za ure|ewe parka ″Ilina voda″ su:

- utvr|ivawe programa parka,

88

- obavezna valorizacija biqnog fonda, - sukcesivna rekonstrukcija i revitalizacija rastiwa, - funkcionalno povezivawe sa sadràjima u okruèwu.

v/ REONSKI PARKOVI

″PIVARSKI PARK″

Pripada kategoriji reonskih parkova. Sme{ten je ju`no od gradskog centra i zauzima povr{inu od 2,14ha. Konfiguracija terena i postoje}i sadràji, kao specifi~nost ovog parka uslovqavaju i wegovo ure|ewe:

- na osnovu Programa Pivarskog parka utvrditi optimalan (odrìv odnos mogu}ih sadràja),

- o~uvati sva vredna stabla na osnovu valorizacije zelenila.

″METINO BRDO″

Reonski park, povr{ine 3,10ha nalazi se jugoisto~no od gradskog centra. Uslovi za ure|ewe ovog prostora su:

- pejza`no oblikovawe zasnovati na autohtonim dekorativnim vrstama, - dozvoqeni su sadràji aktivne i pasivne rekreacije, - adekvatno integrisati elemente memorijalnog karaktera.

″UNIVERZITETSKI PARK″

Planiran je u okviru univerzitetskog kompleksa na povr{ini od 5,00ha. Ure|ewe ove povr{ine izvesti sa elementima za rekreaciju.

PARK [UMA ″KO[UTWAK″

Isto~no od gradskog centra nalazi se park {uma na povr{ini 65,00 ha . Kao zna~ajan funkcionalni deo gradskog zelenila predstavqa istovremeno rekreativnu i ekolo{ku zonu. Svojim nadvisuju}im poloàjem i veli~inom {umskog kompleksa ima rekreativno stimulativni lokalni klimat. U kvalitativnom pogledu {uma predstavqa ve{ta~ki podignutu sastojinu prime{anih vrsta. Saobra}ajno je dobro povezana sa okruèwem. Park {uma ″Ko{utwak″ moè se vi{enamenski koristiti uz slede}e uslove:

-obavezno fitocenolo{ko snimawe, stepen ugroènosti i uslove opstanka {umske sastojine,

- izvr{iti delimi~nu revitalizaciju-zajednicu kontrolisssano obogatiti novim autohtonim vrstama ~ime se pejza`no i floristi~ki prevodi na vi{i nivo,

- u skladu sa ekolo{kim kapacitetom prostora dozvoqeni su sadràji sportsko-rekreativnog i izletni~kog karaktera.

89

MEMORIJALNI PARKOVI

Kategoriji memorijalnih parkova pripadaju: Spomen park ″Kragujeva~ki oktobar″, Metino brdo, Petrova vodenica, Mar{i} i Ili}evo. Uslovi za ure|ewe ovih parkova su:

- sa~uvati memorijalnu autohtonost, - urediti povr{ine prema prostornim mogu}nostima.

2.1.1.8.2. SKVEROVI

SKVER KOD SUDA je povr{ine 0,20 ha i pripada otvorenom skveru. U centralnom delu je dominantan element, spomenik Vojvodi Radomiru Putniku, a u ″zale|u″ je objekat Suda (objekat je za{ti}en). Ure|ewe ove povr{ine uraditi prema slede}im uslovima:

-izvr{iti rekonstrukciju zelenila i urediti ga po tipu otvorenog skvera, - oblikovawe i pejza`no ure|ewe zasnovati na principu parternog re{ewa

zelenila.

SKVER U ''BLOKU SARAJEVO'' - Trg [anac - Kragujevac zauzima povr{inu od 0,34 ha. Pripada tipu poluotvorenog skvera i nalazi se u raskr{}u ulica.

Skver zahteva rekonstrukciju zelenila uz obavezno zadràvawe vrednih vrsta.

SKVER ISPRED ZGRADE SKUP[TINE GRADA - zauzima povr{inu 0,70 ha. Skver je ure|en i pripada tipu otvorenog skvera.

SKVER ''ZLATNA RU@A'' - povr{ine 0,45 ha. Ure|ewe ove povr{ine zahteva detaqnu analizu.

SKVER ''SOKOLANA'' - zahvata povr{inu od 0,30 ha. U okviru ovog skvera je spomenik kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u. Skver je delimi~no ura|en. Potrebna je rekonstrukcija po tipu zatvorenog skvera.

SKVER U NOVOJ KOLONIJI - ima povr{inu od 0,68 ha. Skver je neure|en i nije opremqen. Zahteva rekonstrukciju i ure|ewe po tipu poluzatvorenog skvera uz zadràvawe vrednih vrsta zelenila.

SKVER U UL. \. \AKOVI]A - povr{ine 0,25 ha i predstavqa zelenilo na desnoj obali Lepenice. Uslovi za ure|ewe ovog prostora podrazumevaju parterno ure|ewe sa dominantnim linearnim zelenilom. Delimi~na ura|ena rekonstrukcija ove povr{ine nije ura|ena prema postoje}oj dokumentaciji.

Specifi~nost lokacije zahteva pa`qivo ure|ewe ovog prostora. U zahvatu GUP-a postoji zelenilo na trgovima - kao solitarna stabla, zelenilo u àrdiwerama i medaqoni.

90

SKVEROVI TABELA 2.1.1.8.2

Red.br. S K V E R ha 1. "Sud" 0,20 2. Blok "Sarajevo" - Trg [anac-Kragujevac 0,34 3. "Skup{tina grada" 0,70 4. "Zlatna ruà" 0,45 5. "Sokolana" 0,30 6. "Nova Kolonija" 0,68 7. "\. \akovi}a" 0,25

∑ UKUPNO 2,92 2.1.1.8.3. BLOKOVSKO ZELENILO

Osnovni tipovi blokovskog zelenila razlikuju se prema karakteru zgrada i objekata. Kao deo ukupnog zelenila u gradu, mora doprinositi lep{em izgledu samog bloka, neposrednog okruèwa i celog naseqa. Pri izboru vrsta biqaka, postupa se tako da re{ewa budu u harmoniji sa svim vrstama zelenila u okruèwu - du` ulica, okolnim skverovima i parkovima. Izbor vrsta je autohtono, dekorativno rastiwe (drve}e I, II i III grupe) `bunaste vrste sa perenama. PREGLED POVR[INA BLOKOVSKOG ZELENILA

TABELA 2.1.1.8.3

Red.br. B L O K Povr{ina (ha) 1. "Aerodrom" 4,47 2. "1 Maj" 0,83 3. "Prodor" 0,33 4. "Lepenica" 2,18 5. "JNA" 1,28 6. "Zastava" 1,05 7. "Bubaw" 0,56 8. "Solidarnost" 0,66 9. "Erdoglija" 5,08 10. "Va{ari{te" 0,70 11. "Palilulski potok" 0,40 12. "Zvezda" 0,64 13. "Centralna radionica" 1,14 14. "6 Topola" 0,36 15. "Bagremar" 0,40 16. E-120 0,30 17. Naseqe "Tripleks" 0,14 18. "E-20" 0,55 19. "Qubine Livade" 0,20 20. "Bresnica" 0,21 21. "[panskih boraca" 0,30 22. "Male P~elice" 0,13

∑ UKUPNO BLOKOVSKO ZELENILO 22,36* *Povr{ine blokovskog zelenila su u sklopu drugih namena

91

2.1.1.8.4. ZELENE POVR[INE SPECIJALNOG KARAKTERA

Zelene povr{ine kao elemenat u oblikovawu prostora imaju i funkcionalni zna~aj i ulogu. U zahvatu GP-a razlikuju se slede}e vrste zelenih povr{ina specijalnog karaktera: - zelene povr{ine industrijskih kompleksa, - zalene povr{ine {kolskih kompleksa, - zelene povr{ine de~jih vrti}a, - zelene povr{ine zdravstvenih ustanova, - botani~ka ba{ta, - zelenilo individualnih parcela. Savremena urbanisti~ka koncepcija ure|ewa prostora podrazumeva funkcionalno ozelewavawe specifi~nih celina. Ure|ewe sprovesti faznom rekonstrukcijom i revitalizacijom zelenila u kompleksima specijalnog karaktera po{tuju}i uslove za svaku kategoriju zelenila posebno. 2.1.1.8.5. LINEARNO ZELENILO

Osnovni zadatak linearnog zelenila je da: - zelene povr{ine povezuje u sistem gradskog zelenila, - ublaì meteorolo{ke ekstreme i doprinese povoqnijim mikroklimatskim uslovima,

-apsorbuje {tetne gasove i ~estice, ima funkciju provetravawa gradskog tkiva kanali{u}i povoqne i zaga|ene vadu{ne mase,

-uti~e na pejza`ni izgled grada. U zahvatu GP-a potrebno je:

- u ulicama gde to uslovi zahtevaju uraditi rekonstrukciju drvorednog zelenila faznom zamenom starih stabala,

-za nove drvorede koristiti vrste sa dobro razvijenom krunom, sna`nim sistemom korena i uspravnim pravim deblom najmawe 2,8-3,0m duìnu, apsolutno ~istu od grana.

92

ZELENILO TABELA 2.1.1.8.

Kategorija zelenih povr{ina Povr{ina (ha)

1. GRADSKI PARKOVI 519,50 CENTRALNI GRADSKI PARK 420,00 OSTALI PARKOVI 20,55 Veliki park 12,00 Mali park 0,80 Ilina voda 7,75

REONSKI PARKOVI 78,95 Pivarski park 2,14 Metino brdo 3,10 Univerzitetski park 5,00 Memorijalni parkovi 3,71 Park {uma “Ko{utwak” 65,00

2. SKVEROVI 2,90 3. ZELENE POVR[INE SPECIJALNOG KARAKTERA 98,60

ZELENILO U GRA\EVINSKOM REONU 621,00

VANGRADSKO ZELENILO (u okviru produktivnog zemqi{ta)

500,00

∑ ZELENILO U GP-u 1100,00

2.1.1.8.6. VANGRADSKO ZELENILO

Vangradsko zelenilo ~ine povr{ine izme|u granice gra|evinskih podru~ja i granice GP-a. U strukturi ove kategorije zelenila su mawi i ve}i kompleksi autohtone klimatogene zajednice i ve{ta~ki podignute sastojine, na ukupnoj povr{ini od oko 500,00 ha. Zna~aj ovih povr{ina je vi{estruki. Ekolo{ki zna~aj opredequje da dobijaju namenu prioritetnih {uma za{titnog karaktera. Na podru~ju plana, u strukturi kori{}ewa zemqi{ta, zelenilo obezbe|uje, za planiranih 195.000 stanovnika 53,70m2 stanovniku, a za 210.000 stanovnika 50,00m2/stanovniku. Organizaciju i strukturu kori{}ewa zelenih povr{ina novim Generalnim planom podi}i na vi{i nivo kroz slede}e mere: - uraditi revitalizaciju i rekonstrukciju postoje}ih parkovskih povr{ina po{tuju}i osnovnu organizaciju i stil svakog parka posebno; - uraditi rekonstrukciju skverova; - za park {umu Ko{utwak uraditi potrebnu dokumentaciju i urediti prema kriterijumima za tu namenu; - novu zelenu povr{inu-univerzitetski park urediti prema vaè}im kriterijumima; - za svaku zelenu povr{inu uraditi potrebnu dokumentaciju (urbanisti~ku i ekolo{ko-biolo{ku); - uraditi program odràvawa zelenih povr{ina.

93

2.1.1.9. KOMUNALNI OBJEKTI 2.1.1.9.1. GROBQA Kragujevac ima prstenast sistem grobqa sa ukupno 15 lokacija na podru~ju Generalnog plana. To su: Bozman, Varo{ko grobqe, Palilulsko, Su{i~ko, Stanovqansko, P~eli~ko, Ili}evsko, Petrova~ko, Belo{eva~ko, Br|ansko, @draqi~ko, Gro{ni~ko, Kori}ansko, Mar{i}ko i Teferi~ko. Dve lokacije (Erde~ko i Divostinsko grobqe) su van granica plana ali u funkciji stanovni{tva u gradnicama Generalnog plana. Na osnovu analize postoje}eg stawa, raspoloìvih podataka a u skladu sa dosada{wom stopom mortaliteta potrebno je obezbediti dovoqno kapaciteta za sahrawivawe. Kategorizacijom i analizom lokacija utvr|ene su tri kategorije: I kategorija su grobqa koja se zadràvaju u postoje}im granicama koje su utvr|ene i definisane, II kategorija su grobqa koja imaju prostornih mogu}nosti za pro{irewe, III kategorija je formirawe novog gradskog grobqa. OSNOVNA KATEGORIZACIJA I Kategorija- grobqa koja su definisanih povr{ina bez mogu}nosti pro{irewa kompleksa. Grobqa se i daqe mogu koristiti ra~unaju}i postoje}a slobodna grobna mesta i turnuse ponovne obnove nakon vremena odre|enog za mirovawe. Ovoj kategoriji pripadaju: GROBQA I KATEGORIJE

TABELA 2.1.1.9.1.a

Kategorija Naziv grobqa Povr{ina (ha)

Varo{ko grobqe 6,82 Palilulsko grobqe 2,51 Su{i~ko grobqe 0,37

I Stanovqansko grobqe 1,00 P~eli~ko grobqe 0,80 Petrova~ko grobqe 0,56 Belo{eva~ko grobqe 3,00 Ili}evsko grobqe 2,70

UKUPNO 17,76

II Kategorija-grobqa koja imaju prostornih mogu}nosti za {irewe a u dosada{wem periodu nisu racionalno kori{}ena i ure|ena. Planirana pro{irewa zaokruùju lokaciju i defini{u prostor za sahrawivawe. Ovoj kategoriji pripadaju:

94

GROBQA II KATEGORIJE TABELA 2.1.1.9.1.b

Kategorija Naziv grobqa Postoje}e ha

Pro{irewe ha

Ukupno ha

Bozman 12,00 28,00 40,00 @draqi~ko grobqe 0,22 4,78 5,00 Gro{ni~ko grobqe 3,45 2,35 5,80

II Kori}ansko grobqe 1,78 0,75 2,50 Br|ansko grobqe 0,25 0,25 0,50 Teferi~ko grobqe 0,58 0,72 1,30 Mar{i}ko grobqe 0,74 1,76 1,50

UKUPNO 18,99 38,61 57,60

Za planski period planirana pro{irewa }e zadovoqiti potrebe gravitacionih podru~ja tradicionalne vezanosti. III Kategorija-nova lokacija gradskog grobqa Debeqak, koja je proistekla kao rezultat racionalne reonizacije, kori{}ewa i ure|ewa gradskih grobaqa. GROBQA III KATEGORIJE

TABELA 2.1.1.9.1.c

Kategorija Naziv grobqa Nova lokacija Povr{ina ha

III Debeqak 21,00 21,00

UKUPNO 21,00

GROBQA

TABELA 2.1.1.9.1.

Kateg. Naziv grobqa Povr{. grobqa postoje}e (ha)

Planirano pro{irewe (ha)

Ukupna povr{ina (ha)

Varo{ko 6,82 - 6,82 Palilulsko 2,51 - 2,51 Su{i~ko 0,37 - 0,37

I Stanovqansko 1,00 - 1,00 P~eli~ko 0,80 - 0,80 Petrova~ko 0,56 - 0,56 Belo{eva~ko 3,00 - 3,00 Ili}evsko 2,70 - 2,70 Bozman 12,00 28,00 40,00 @draqi~ko 0,22 4,78 5,00 II Gro{ni~ko 3,45 2,35 5,80 Kori}ansko 1,75 0,75 2,50 Br|ansko 0,25 0,25 0,50 Teferi~ko 0,58 0,72 1,30 Mar{i}ko 0,74 1,76 1,64

III Debeqak - Nova lokacija 21,0

UKUPNO 95,50

95

Projekcija potrebnih povr{ina je ura|ena u ciqu racionalnog kori{}ewa, opremawa i upravqawa grobqima na podru~ju plana. Normativ za nivo Generalnog plana za projekciju grobqa je 4m2/stanovniku. Za planski period, za planirani broj stanovnika od 195.000, projekcijom je obezbe|eno 4,90m2 a za 210.000 stanovnika 4,50m2/stanovniku. 2.1.1.9.2. PIJACE Osnovni oblici snabdevawa grada poqoprivredno - prehrambenim proizvodima je mreà zelenih pijaca razli~itih kapaciteta. Organizovano snabdevawe na veliko uslovqava formirawe distributivnih centara na podru~ju plana. Analizom prostorne organizacije i gravitacionog podru~ja predlaè se formirawe mreè distributivnih centara-tr`nica na veliko-kvanta{ke i zelene pijace i to:

1. Zona severoistok (Ili}evo - Mar{i}) je ve} formiran kompleks kvanta{ke i sto~ne pijace, ukupne povr{ine 5,45ha.

- kvanta{ka pijaca .............................. 0,97 ha - sto~na pijaca ..................................... 1,25 ha

2. Zona jugozapad (Kori}ani) 3. Zona sever (Petrovac)

Na podru~ju grada predlaè se mreà malih zelenih pijaca i mikropijaca, sa mogu}no{}u dvonamenskog kori{}ewa prostora:

- Nova Gradska tr`nica je planirana u okviru novog gradskog centra (postoje}i kompleks Vojske SCG Vojvoda Putnik) - Zelena pijaca-″Aerodrom″ − u okviru op{teg centra - Zelena pijaca-″Erdoglija″− u okviru op{teg centra - Zelena pijaca (mikropijaca) -″Bubaw″ − postoje}a lokacija ”Male pijace” - Zelena pijaca (mikropijaca) -″Bagramar″ − u okviru linijskog centra - Zelena pijaca (mikropijaca) -″Bresnica″ - u okviru lokalnog centra Zelena pijaca (mikropijaca) -″[est topola″ - u okviru lokalnog centra Zelena pijaca (mikropijaca) -″Stanovo″ - u okviru op{teg centra

Daje se mogu}nost organizovanog i kontrolisanog, dvonamenskog kori{}ewa prostora za funkciju zelenih pijaca, u okviru centara svih nivoa.

[arena pijaca je planirana u okviru distributivnog centra Ili}evo-Mar{i}, a mogu}a je u zonama drugih distributivnih centara i u zonama poslovawa van gradskog centra.

96

MRE@A ZELENIH PIJACA TABELA 2.1.1.9.2.

Red.br. Naziv pijace Povr{ina (ar)

1 Gradska tr`nica 3,96 2 ″Aerodrom″ 14,52 3 ″Erdoglija″ 19,62 4 ″Bubaw″ 4,50 5 ″Stanovo″ 6,90 6 ″Bresnica″ 1,00 7 ″Su{ica″ 4,20

UKUPNO 54,50

AUTO PIJACA - Specijalizovana pijaca na postoje}em parkingu u kompleksu ″Zastava″ se dvonamenski koristi. Prostire se na povr{ini od 0,77ha. 2.1.1.9.3. SANITARNA DEPONIJA ^VRSTOG KOMUNALNOG OTPADA

Postoje}e stawe upravqawa ~vrstim komunalnih otpadom predstavqa sakupqawe i odlagawe (deponovawe) na ekolo{ki neprihvatqivoj lokaciji ″Jovanovac″. Na osnovu vi{ekriterijumske analize pogodnosti lokacije ″Jovanovac″ za postoje}u namenu (deponovawa sme}a) utvr|eno je da:

- poloàj lokacije predstavqa ograni~avaju}i faktor i iskqu~uje za daqe kori{}ewe,

- na~in odlagawa ne zadovoqava predvi|ene uslove, - prostorni kapacitet je iskori{}en i vek eksploatacije je zavr{en.

Osnovni ciqevi odrìvog upravqawa komunalnim ~vrstim otpadom za grad Kragujevac su:

- realizacija projektne dokumentacije na sanaciji, rekultivaciji i bezbednom zatvarawu deponije ″Jovanovac″ - smawewe ukupnog ~vrstog komunalnog otpada postepenim uvo|ewem

sistema reciklaè - obezbe|ivawe realizacije nove sanitarne deponije ~vrstog komunalnog

otpada ″Vitli{te″ (saglasno odredbama Nacionalne strategije upravqawa komunalnim otpadom).

Realizaciju Programa sanacije, rekultivacije i bezbednog zatvarawa postoje}e deponije ″Jovanovac″ sprovesti kroz izradu Plana detaqne regulacije.

Sanitarna deponija komunalnog otpada "Vitli{te "je planirana savremena regionalna deponija sa svim obaveznim prate}im objektima i povr{inama. U okviru kompleksa "Vitli{te" predvi|en je recikla`ni prostor ( sa potrebnim prate}im objektima i opremom za organizovawe reciklaè). Za ukqu~ivawe reciklaè, kao obaveznog elementa u okviru Strategije upravqawa otpadom za grad Kragujevac, potrebna je izrada Programa reciklaè.

97

GROBQE ZA @IVOTIWE I KU]NE QUBIMCE

Za potrebe podru~ja Generalnog plana predvi|ena je lokacija van GP-a u ataru KO Dragobra}a koja je kroz UUO Dragobra}a obra|ena. 2.1.1.10. POSEBNE NAMENE U zahvatu GP-a Kragujevac 2015. postoji 6 kompleksa Vojske Jugoslavije: “Vojvoda Putnik”, ”Milan Blagojevi}”, ”Gro{nica”, ”Dom Vojske”, ”Vojna bolnica”, ”Ilina voda”. Kompleksi Vojske “Vojvoda Putnik” i ”Milan Blagojevi}” planirani su za odgovaraju}e gradske sadràje. Prenamena ostalih vojnih kompleksa u alternativne namene moè da se izvr{i kroz razradu Generalnog plana (poglavqe 4.2.1.1.),

Ukupna povr{ina vojnih kompleksa iznosi 39,40 ha. 2.1.1.11. SAOBRA]AJNI OBJEKTI

2.1.1.11.1. OBJEKTI DRUMSKOG SAOBRA]AJA AUTOBUSKA STANICA

Autobuska stanica zadràva postoje}u lokaciju kao povoqnu, jer se nalazi na oko 1 km od centra grada i u neposrednoj blizini gradskih magistrala. Tako|e, blizina èlezni~ke stanice ~ini ovu lokaciju jo{ atraktivnijom. Planirani prostor omogu}ava organizaciono unapre|ewe autobuske stanice (izgradwu nove stani~ne zgrade, autobuskih depoa, perona, novih saobra}ajnih povr{ina...) {to }e omogu}iti kvalitetniju uslugu i integrisawe sa èlezni~kom putni~kom stanicom u jedinstveni putni~ki terminal Kragujevca. STANICE ZA SNABDEVAWE GORIVOM

Pored 15 stanica za snabdevawe gorivom izvesna je izgradwa jo{ 10 stanica za snabdevawe gorivom (dve stanice u Kori}anima izgra|ene su proteklom periodu i nalaze se u eksploataciji).

Nove stanice za snabdevawe gorivom uglavnom pokrivaju ulazno-izlazne pravce i relativno su ve}eg kapaciteta.

U planskom periodu mogu}e je graditi stanice za snabdevawe gorivom (benzinske, plinske ili druge vrste goriva), a prema urbanisti~koj dokumentaciji nièg reda. Kako bi se prostor racionalnije pokrio potrebno je planirati mawe stanice (maweg kapaciteta i niìh kategorija), a tako|e treba izraditi odgovaraju}u studiju razme{taja i kapaciteta planiranih stanica za snabdevawe gorivom. Pored napred navedenih lokacija, u planskom periodu, stanice za snabdevawe gorivom gradi}e se i na drugim lokacijama, kao prate}a uslu`na delatnost, prema odgovaraju}oj studiji.

98

SERVISNE STANICE

Postoje}i objekti tri najve}e servisne stanice sluè u op{tem slu~aju za omogu}avawe funkcionisawa motornog saobra}aja, odnosno za tehni~ko opsluìvawe vozila, tehni~ke preglede, dnevnu negu vozila, servisno odràvawe i dr.

Me|utim ove servisne stanice su specijalizovane za programe vozila ″Jugo″ i ″Lada″ kao i za program dostavnih, teretnih i specijalnih vozila iz zastavinog programa.

Na ulazno-izlaznim saobra}ajnicama grada primetan je nedostatak ve}ih servisnih stanica te ih je neophodno predvideti kroz urbanisti~ku dokumentaciju nièg reda. U zoni teretnog terminala, uz magistralni put M-1.11 Kragujevac-Bato~ina, nalazi se prostor predvi|en za jednu stanicu ovakvog tipa.

Planirane servisne stanice trebaju se specijalizovati za programe inostranih proizvo|a~a vozila, koji nisu obuhva}eni postoje}im servisnim stanicama. GARA@E

Zbog velike disproporcije izme|u zahteva za parkirawem i ponu|enih parking prostora, kao i stalnog nedostatka prostora-posebno u centralnim delovima grada, planirana je izgradwa vi{eeta`nih javnih parking garaà na slede}im lokacijama:

- ″Op{tina″ (uz ulicu Save Kova~evi}a, kapaciteta oko 250 parking mesta) - ″Komanda″ (uz ulicu Gruànsku, kapaciteta oko 250 parking mesta) i -″Toplana″ (uz ulicu Nikole Pa{i}a, kapaciteta oko 100 parking mesta). -"Prodor" (dvoeta`ne garaè u kompleksu "Prodor", kapaciteta oko 1000

parking mesta) . Pored navedenih lokacija, mogu}a je gradwa garaà u okviru centara svih

nivoa, prema planovima nièg reda i prema Studiji koja je u izradi. Uz objekte ve}eg stepena atraktivnosti (tr`ne centre, poslovne i objekte kulture i sl.), neophodno je, pre svega u uèm gradskom jezgru, planirati izgradwu garaà u sastavu ovih objekata.

TERETNI TERMINAL

U zoni raskrsnice Kormanskog puta i magistralnog puta M-1.11 Kragujevac-Bato~ina planiran je teretni terminal ukupne povr{ine 3,8 ha.

Teretni terminal ima}e, uz prate}e sadràje (portirnicu, stanicu za snabdevawe gorivom, radionice za servis i prawe vozila i prostorije za odmor voza~a) i parking prostor za sme{taj 28 autobusa, 150 solo teretnih vozila i 80 teretnih vozila sa prikolicom.

Neposredna blizina auto puta i robno transportnog centra ~ini ovu lokaciju izuzetno povoqnom.

99

U jedinstvenom kompleksu, pored teretnog terminala, planira se izgradwa i jednog motela, salona i servisa i administrativnih i trgovinskih objekata na ukupnoj povr{ini od oko 3,1 ha.

AUTOBAZA

Savremeno organizovan javni gradski prevoz putnika zahteva izgradwu potrebne infrastrukture, objekata i opreme, bilo kao delova odre|enog vida saobra}aja ili kao komponente celovitih sistema koji funkcioni{u sa ostalim vidovima prevoza.

Obzirom da je u planskom periodu planiran razvoj dva podsistema javnog gradskog putni~kog prevoza: autobuskog i trolejbuskog, a u skladu sa o~ekivanim prevoznim zahtevima koristi}e se razli~ita prevozna sredstva prema kapacitetu i vrsti {to za posledicu ima potrebu sme{taja i odràvawa velikog broja vozila razli~ite strukture.

Za ove potrebe planirana je mati~na lokacija ″Autosaobra}aja″ gde se na postoje}em prostoru u novoj organizaciji, pored tehnolo{kih objekata, planira i parking prostor za sme{taj: 38 solo autobusa, 7 zglobnih autobusa, 12 zglobnih trolejbusa, 15 solo trolejbusa i 2 vozila za odràvawe kontaktne mreè.

TROLEJBUSKI DEPO

Za potrebe trolejbuskog saobra}aja, odnosno za potrebe sme{taja trolejbusa nakon druge faze realizacije trolejbuskog podsitema javnog gradskog prevoza putnika, planirana je lokacija u nasequ Petrovac. Lokacija ima dobru saobra}ajnu pristupa~nost, jer je orijentisana na ul. Internacionalnih brigada (postoje}i magistralni pravac M-23 prema Topoli i Beogradu). Povr{ina lokacije je oko 2 ha.

2.1.1.11.2. OBJEKTI @ELEZNI^KOG SAOBRA]AJA @ELEZNI^KA PUTNI^KA STANICA

Postoje}a èlezni~ka stanica Kragujevac planirana je prvenstveno za funkciju putni~kog saobra}aja. Lokacija stanice, koja je utvr|ena pre 115 godina, u potpunosti odgovara planiranoj funkciji, jer se nalazi u neposrednoj blizini gradskog jezgra. Tako|e, autobuska stanica koja se nalazi pored posmatranog kompleksa, sa èlezni~kom putni~kom stanicom formira glavni putni~ki terminal Kragujevca. Planirana je izgradwa novog objekta putni~ke stanice, na lokaciji pored postoje}e zgrade kao i na lokaciji gro{ni~ke stanice. Zbog postojawa industrijskih koloseka u stanici Kragujevac obavqao bi se i i mawi robni rad, vezan za postoje}e korisnike. Tako|e, na postoje}oj stanici Kragujevac predvi|ena je i mawa rekonstrukcija ulazne strane stanice zbog pove}awa korisne duìne koloseka i odre|ivawa novog pravca svih koloseka usled uklapawa u novi pravac rekonstruisane trase pruge prema Gro{nici.

100

TERETNA @ELEZNI^KA STANICA

Bez obzira na planiranu dekompoziciju grupe ″Zastava″ o~ekuje se da najve}i zahtevi za transportom tereta budu vezani za ovu lokaciju {to je i opredelilo lokaciju glavnog èlezni~kog teretnog terminala na posmatranom podru~ju. Za ovu svrhu opredeqena je lokacija u zoni izlaska industrijskog koloseka ″Zastave″ sa mati~ne lokacije (interna stanica) prema Kraqevu. Nova stanica Gro{nica planirana je sa potrebnim postrojewima i kapacitetima (novi robni magacin, otvorena kolska rampa, koloseci za robni rad...) za robni rad, ne samo vezan za potrebe ″Zastave″, ve} i za potrebe celokupne privrede grada, tako da bi se obavqao rad vezan za prijem, sre|ivawe i otpremu celokupnog industrijskog bruta i sav lokoteretni rad sa den~anom robom i kolskom robom za one korisnike koji nemaju svoje industrijske koloseke. Prema planiranoj funkciji èlezni~ka stanica Gro{nica bila bi me|ustanica na pruzi Kraqevo-Lapovo sa ve}im obimom industrijskog i lokoteretnog bruta. Za izvr{ewe ovih zadataka stanica se mora opremiti sa:

- tri prijemno-otpremna koloseka, - najmawe tri ranìrna koloseka, - ~etiri slepa koloseka za rad sa kolskom robom ukupne duìne 800m i - dva koloseka za rad sa magacinima sa den~anom robom i kolskom robom.

ROBNO TRANSPORTNI CENTAR

Na podru~ju generalnog plana postoji veliki broj objekata trgovine sa malim (individualnim) skladi{nim prostorom tako da nekoordinisane isporuke i veliki broj dostavnih vozila sa malim stepenom iskori{}enosti dovodi do visokih tro{kova prevoza i smawewa protoka na ulicama zbog istovara i nepotrebnih kretawa. Izme|u ostalih i ovo je jedan od razloga zbog kojih se planira izgradwa robno transportnog centra, koji treba da zadovoqi transportno-distributivno-skladi{ne potrebe ne samo na lokalnom nivou, ve} i potrebe regiona. Robno transportni centri omogu}uju racionalizaciju mikro i makro distribucije, tako da u velikoj meri uti~u na smawewe tro{kova distribucije jer u svom sastavu naj~e{}e imaju kontejnerske terminale, kamionske terminale,berzu, skladi{ne sisteme i odgovaraju}e prate}e slu`be. Lokacija robno transportnog centra, ukupne povr{ine oko 45 ha,prostire se na koridoru robnih, transportnih i saobra}ajnih tokova, odnosno na poziciji izme|u magistralnog puta M-1.11 Kragujevac-Bato~ina i magistralne pruge Lapovo-Kragujevac-Kraqevo. Tako|e, planirani robno transportni centar oslawa se na severnu obilaznicu tako da se ostvaruje olak{an pristup prema delovima regiona oslowenim na pravce prema Topoli i Gorwem Milanovcu. U neposrednoj blizini robno transportnog centra nalazi se i teretni terminal, koji predstavqa komplementaran sadràj i ~ini ovu lokaciju povoqnijom. Izgradwom robno transportnog centra na ovoj lokaciji re{io bi se problem usitwenosti skladi{nih prostora u gradu (i regionu), racionalizacije

101

distribucije (posebno za centralna podru~je grada) i uvo|ewa savremene informatike u upravqawu robnim tokovima kao i problem drasti~nog smawewa protoka (zagu{ewa) u periodima vr{nog optere}ewa. 2.1.1.12. MRE@E I OBJEKTI SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE

SA PRIKQU^CIMA NA OKRU@EWE 2.1.1.12.1. DRUMSKI SAOBRA]AJ SAOBRA]AJNE VEZE SA OKRU@EWEM

[ire posmatrano, u zoni Kragujevca, Gruè i Kni}a prostire se prirodni nastavak dva, posebno za saobra}aj, prirodno pogodna magistralna koridora i to Ibarskog sa juga i Zapadnomoravskog sa jugozapada i zapada, koji se direktno nastavqaju na Velikomoravski pravac ka severu i na Timo~ki pravac na istoku. Prostornim planom Republike Srbije planiran je autoput Bato~ina-Kragujevac-Mr~ajevci, a koji u najve}em delu prati trase postoje}ih magistralnih puteva M-1.11 Bato~ina-Kragujevac i M-23 Kragujevac-Ravni Gaj-Mr~ajevci. Ovaj autoput predstavqa popre~nu vezu izme|u autoputeva E-75 Beograd-Ni{ i autoputa E-761 (pozicija magistralnog pravca M-5) Pojate-Kru{evac-Kraqevo-â~ak, odnosno veza u zoni â~ka sa autoputem E-763 Beograd-ju`ni Jaqdran. Autoput Beograd-ju`ni Jadran (Bar) i povezivawe trajektom Bar-Bari sa Italijom i ostalim delom sveta pomorskom vezom, predstavqa jedan od najva`nijih autoputskih koridora u zemqi na pravcu sever-jug, svrstan u sistem TEM puteva (transevropskih puteva). Otuda je povezivawe po pravcu istok-zapad na ovaj autoput od izuzetnog zna~aja ne samo za Kragujevac ve} i za deo centralne i isto~ne Srbije. Pored autoputskog koridora na pravcu magistralnih puteva M-1.11 Bato~ina-Kragujevac i M-23 Kragujevac-Ravni Gaj-Mr~ajevci, grad je sa bliìm i daqim okruèwem povezan prvenstveno sa slede}im magistralnim i regionalnim putevima:

- magistralnim putem M-23 Kragujevac-Topola-Mladenovac-Vla{ko Poqe (autoput Beograd-Ni{), - regionalnim putem R-102 Kragujevac-Jagodina (Rekovac-Kru{evac) i - regionalnim putem R-212 Kragujevac-Gorwi Milanovac.

Tako|e, nova saobra}ajnica prema Topoli u nastavku ulica Vladimira Rolovi}a i Belodrimske, kao alternativni pravac magistralnog puta M-23 Kragujevac-Topola-(Beograd), predstavqa}e kvalitetniju vezu prema severnom delu zemqe. Planirane obilaznice omogu}i}e olak{anu razmenu tokova izme|u najva`nijih ulazno-izlaznih pravaca, koji se u osnovi poklapaju sa nabrojanim magistralnim i regionalnim pravcima, {to }e za posledicu imati intenzivnije povezivawe sa bliìm i daqim okruèwem.

102

ULI^NA MRE@A

Planirani razvoj Kragujevca do 2015. godine zasniva se na niskoj stopi demografskog prirasta i umerenom trendu privrednog razvoja i porasta nacionalnog dohotka {to direktno uti~e i na planirani koncept saobra}ajnog sistema. Imaju}i u vidu zna~aj saobra}ajnog sistema kao i dinamiku realizacije planiranih re{ewa, deo ovih re{ewa realizova}e se u postplanskom periodu, tako da }e pojedine saobra}ajnice (deonice) biti koridorski sa~uvane. Tako|e, koncept uli~ne mreè zasniva se na podacima brojawa saobra}aja i sprovedenim saobra}ajnim istraìvawima u periodu 1974.-2002. godina kao i re{ewima iz Generalnog plana Kraguejvac 2005. godine. Planirani sistem uli~ne mreè treba da prihvati i kvalitetno opsluì lokalni saobra}aj i to pre svega sa svrhom stan-posao, i da obezbedi uvo|ewe daqinskog saobra}aja na najva`nijim ulazno-izlaznim pravcima. Generalno gledano predloèni sistem uli~ne mreè u osnovi ima radijalno-prstenasti sistem, koji zna~ajna poboq{awa treba da omogu}i pre svega kod izvorno-ciqnih i tranzitnih kretawa. Sistem uli~ne mreè zasniva se na usvojenom konceptu Generalnog plana Kragujevac 2005., sa otklowenim nedostacima u pogledu poloàja i ranga odre|enih saobra}ajnica, a u skladu sa promenama nastalim u proteklom periodu kod namene povr{ina, demografskog razvoja i strukture i veli~ine saobra}ajnih tokova. Rezultati modelske simulacije optere}ewa putovawima na relaciji stan-posao za 2015. godinu, sprovedena u Studiji primarne uli~ne mreè Kragujevca (Juginus, Beograd 2001.), ukazuju da se najintenzivnija interna kretawa mogu o~ekivati na relaciji du` Lepeni~kog koridora, pravcu tzv. Mini obilaznice koji se poklapa sa magistarlnim pravcem M-23 i vezi magistralnih pravaca M-23 i M-1.11 (prema Bato~ini). Uli~nu mreù Kragujevca ~ini}e slede}e kategorije saobra}ajnica:

- autoput, - gradske magistralne, - gradske saobra}ajnice i - sabirne saobra}ajnice.

Kategorizacija uli~ne mreè izvr{ena je funkcionalno i za svaki predloèni rang saobra}ajnica predvi|en je i odgovaraju}i tehni~ko-eksploatacioni standard. Autoput predstavqa saobra}ajnicu najvi{eg funkcionalnog ranga na posmatranoj uli~noj mreì. U periodu realizacije Generalnog plana, odnosno do 2015. godine, kao fazno re{ewe veze grada sa autoputskim koridorom (Lapovo - Bato~ina - Kragujevac - Zapadnomoravski koridor), data je varijanta sa uòm ju`nom i severnom obilaznicom koje delimi~no zalaze u podru~je Generalnog plana. Prva faza, koja prati postoje}u trasu magistralnog puta M.1.11. do petqe Carina, sa ju`nom obilaznicom, re{ava problem spoqnog i unutra{weg saobra}aja na postoje}em nivou saobra}ajnog optere}ewa i mogu}nosti za tehni~ko i funkcionalno re{ewe saobra}ajnice. Slede}a faza, u skladu sa razvojem grada i saobra}ajnog optere}ewa, re{ava}e se {irim prstenom sa karakteristikama

103

autoputa, koji se od osnovnog saobra}ajnog poteza odvaja van podru~ja Generalnog plana. Obzirom na to da se ovim planom formira i severna obilaznica nièg saobra}anog ranga, koja povezuje magistralni pravac prema Beogradu i regionalni pravac prema Gorwem Milanovcu sa autoputskim koridorom, kao definitivno re{ewe name}e se jugoisto~na varijanta koja obilaznicu formira desnom obalom Lepenice. Gradske magistrale su saobra}ajnice koje se u osnovi nadovezuju na mreù magistralnih i regionalnih puteva ili povezuju ove puteve. Ove saobra}ajnice se proteù ve}im delom posmatrane teritorije, povezuju razli~ite gradske sadràje (rad, stanovawe, centar, obrazovawe...) i opsluùju zna~ajan deo tranzitnog, izvorno-ciqnog i lokalnog saobra}aja. Najzna~ajnije gradske magistrale predstavqaju: Petrova~ka magistrala (veza magistralnih puteva M-1.11 i M-23), Severna obilaznica (severni poluprsten kao veza najzna~ajnijih ulazno-izlaznih pravaca-magistralnih puteva M-1.11 i M-23 (krat prema Topoli), novog putnog pravca prema Topoli u produètku ulice Vladimira Rolovi}a, regionalnog puta R-212 prema Gorwem Milanovcu i magistralnog puta M-23 krak prema Kraqevu i â~ku) i tzv. Mini obilaznica kao obilazak {ireg gradskog centra ulicama M. Vlaji}a [uke, Vladimira Rolovi}a, Avalske, M. Popovi}a, R. Domanovi}a, Kragujeva~kog odreda, Proleterskih brigada i Jovana Gostovi}a. Pored toga gradske magistrale obuhvataju i pravce saobra}ajnica Lepeni~ki bulevar, Kneza Mihaila i Kraqeva~kog bataqona (tzv. Lepeni~ki koridor) koje uvode u grad i vezuju magistralne puteve prema Kraqevu i prema Bato~ini. Zna~ajne magistralne pravce ~ine i pravci saobra}ajnica prema Gorwem Milanovcu (Grada Sirena, Zmaj Jovina, Potporu~nika Govedarice, 17. udarne divizije, Put 1300 kaplara i Gorwomilanova~ka) i prema Jagodini (Miku{a Gajevi}a, \ure \akovi}a, Milana Blagojevi}a, Jagodinska, 9. maja, Jugoslovenska). Gradske saobra}ajnice su u osnovi namewene sredwim i dugim unutargradskim putovawima, povezuju sabirne saobra}ajnice sa gradskim magistralama kao i stambene zone sa gradskim centrom i ostalim sadràjima pri ~emu opsluùju najve}i deo lokalnog saobra}aja i uvode lokalne puteve u grad. Kategorisane saobra}ajnice u planskom periodu ima}e slede}e duìne:

- autoput ...................................................................................... 12,7 km - gradske magistralne .............................................................. 51,6 km - gradske saobra}ajnice i ........................................................ 64,7 km - sabirne saobra}ajnice ......................................................... 48,4 km

U proteklom periodu najistaknutiji problem uli~ne mreè ispoqavao se kroz nedostatak obilaznih saobra}ajnica koje bi omogu}ile izme{tawe tranzitnih tokova izvan urbanog dela i oslobodile zna~ajne saobra}ajnice za lokalna kretawa duìh destinacija. Ovaj problem delimi~no je ublaèn izgradwom Mini obilaznice tako da je zna~ajan do tranzitnog saobra}aja izme{ten iz {ire zone gradskog centra, ali je i daqe lociran u urbanom delu tako da je problem tranzitnog saobra}aja i daqe prisutan.

104

Realizacija kompletnog koncepta uli~ne mreè planirana je u postplanskom periodu, a izgradwa i rekonstrukcija kategorisanih saobra}ajnica realizova}e se prema prioritetima u skladu sa zna~ajem i stawem tretirane saobra}ajnice i u skladu sa sredworo~nim programima razvoja. U prvom sredworo~nom periodu potrebno je unaprediti uli~nu mreù kroz poboq{awe upravqawa saobra}ajem i izgradwu i rekonstrukciju prioritetnih deonica {to bi uz minimalna investiciona ulagawa dovelo do najracionalnijeg iskori{}ewa postoje}ih kapaciteta. Uli~na mreà u planskom periodu treba da omogu}i izme{tawe tranzitnih tokova van centralnog gradskog podru~ja kao i da obezbedi unutargradska kretawa koja }e generisati planirana namena povr{ina. Za postplanski period treba obezbediti koridore koji bi se ~uvali za nadgradwu koncepta uli~ne mreè iz planskog perioda. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAOBRA]AJA NA ULI^NOJ MRE@I

Obim saobra}aja je u periodu 1974.-1986. imao izrazito uzlazni trend po prose~noj godi{woj stopi od 3,53%. Usled izrazitog pada privrednih aktivnosti u periodu 1986.-2001. god. uo~ava se opadaju}i trend obima saobra}aja po prose~noj godi{woj stopi od 1,12%. Generalno gledano za period posmatrawa, za koji postoje uporedni podaci (1974.-2001.), zabeleèn je porast obima saobra}aja od 0,9% godi{we (ukupno oko 28%). Osnovna karakteristika saobra}ajnih tokova u ovom periodu je dominantno u~e{}e putni~kih automobila u ukupnoj strukturi sa 82 do 95%. Na osnovu prognoziranog broja stanovnika na kraju planskog perioda procewuje se da }e koeficijent dnevne mobilnosti dosti}i vrednost od 2,4 putovawa po stanovniku na dan. Imaju}i u vidu planiranu veli~inu posmatranog podru~ja i navedenu mobilnost ukupan broj kretawa u planskom periodu iznosi}e 468.500 na kretawa na dan {to u odnosu na stawe iz 2000. godine predstavqa porast obima dnevnih kretawa od 22%. Raspodela po svrhama kretawa u odnosu na ukupni broj kretawa je slede}a: RASPODELA PO SVRHAMA KRETAWA TABELA 2.1.1.12.1.a

SVRHA KRETAWA U~e{}e u ukupnom broju kretawa (%)

Broj kretawa

Odlazak na posao 16,84 83031Odlazak u {kolu 9,50 44505Odlazak u kupovinu 7,50 35135Povratak u stan 46,00 215496Ostalo 19,28 90303

UKUPNO 100,00 468470

105

U vr{nom periodu dana svrhe kretawa vezane za odlazak na posao i {kolu imaju izrazito dominantno u~e{}e od skoro 95% ukupnih kretawa. Za dominantnu svrhu kretawa raspodela po sredstvima kretawa za planski period ukazuje da bi 74% vr{nih saobra}ajnih zahteva bilo realizovano mehanizovanim vidovima kretawa, tako da bi odnos dva osnovna vida kretawa (putni~kog automobila i javnog prevoza) bio u odnosu 55 : 45% u korist putni~kog automobila. RASPODELA PO SREDSTVIMA KRETAWA SVRHA STAN-POSAO TABELA 2.1.1.12.1.b Raspodela po sredstvima kretawa

(svrha stan-posao) U~e{}e u ukupnom broju kretawa (%)

Broj kretawa

Pe{ice 26,39 13541Putni~ki automobil 36.97 18972Javni gradski prevoz putnika 34,84 17860Ostala sredstva 1,83 940

UKUPNO 100 51312

Stepen motorizacije je u proteklom periodu 1976.-2000. porastao sa oko 150 na oko 190 PA/1000 stanovnika, posmatrano za podru~je 40 saobra}ajnih zona (podru~je Generalnog plana). Ukoliko bi se primenio model trenda razvoja stepena individualne motorizacije, do 2015. godine stepen motorizacije dostigao bi vrednost od 215, a na podru~ju Generalnog plana oko 245 putni~kih automobila na 1000 stanovnika. Procewena veli~ina doma}instva na posmatranom podru~ju 2015. godine iznosi}e 3,15 ~lanova (62000 doma}instava) {to zna~i da bi svakih 0,77 doma}instava posedovalo putni~ki automobil.

JAVNI GRADSKI PREVOZ PUTNIKA

Sistem Javnog gradskog prevoza putnika (JGPP-a) za zna~aj deo stanovni{tva omogu}ava realizaciju jedne od osnovnih potreba-potrebu za kretawem, a za odre|eni deo stanovni{tva predstavqa i jedini oblik realizacije wihovih osnovnih potreba. Iz tog razloga JGPP je jedna od elementarnih delatnosti neophodnih za nesmetano funkcionisawe grada i jedan od baznih logisti~kih podsistema. Zbog izrazito opadaju}eg trenda privrednih aktivnosti u proteklom periodu, u~e{}e JGPP u ukupnom broju mehanizovanih kretawa daleko je ispod o~ekivanih 70% (prema Generalnom planu Kragujevac 2005.). Za planski period procewuje se da bi u~e{}e JGPP-a u ukupnom broju mehanizovanih kretawa iznosilo oko 45%. Postoje}a mreà linija JGPP-a organizovana je kroz me|usobnu povezanost 12 glavnih gradskih koridora, odnosno zona, koje se multiplikuju u 18 osnovnih

106

linija sa 94 varijante i 180 razli~itih trasa linija (itinerera). Zna~ajan broj linija u gradskom prevozu imaju karakter prigradskih linija, pri ~emu i tipi~no gradske linije imaju neodgovaraju}e karakteristike (ne rade kontinualno u toku dana, imaju velike intervale i gusto pokrivaju teritoriju uèg centra grada). BROJ POLAZAKA PO LINIJAMA JGPP-a TABELA 2.1.1.12.1.c

Klase polazaka Broj linija %

0 do 4 148 82,25 do 9 19 10,6

10 do 14 11 6,115 do 19 1 0,620 do 24 1 0,6

UKUPNO 180 100,0

Evidentno je da je na osnovu velikog broja relevantnih parametara

kvaliteta JGPP na veoma niskom stepenu razvoja {to, pored ostalog, rezultira i nezadovoqstvom korisnika na mreì. Naime, 60,8% korisnika je u anketi (sprovedenoj 2002. godine za potrebe Studije Javnog gradsko i prigradskog prevoza putnika u Kragujevcu-Fakultet tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad 2002. god.), izjavilo da je prevoz lo{, dok je svega 10,9% korisnika izjavilo da je prevoz dobar. Brojawem putnika u svim vozilima i na svim linijama utvr|eno je da se radnim danom preveze 39224 putnika, dok se na ~isto prigradskim linijama dnevno preveze samo 826 putnika. Najve}i broj linija (160 linija ili ~ak 88,9% od ukupnog broja), dnevno prevezu samo izme|u 1 i 500 putnika, {to je posledica malog broja polazaka u toku dana. OSTVARENI TRANSPORTNI RAD JGPP TABELA 2.1.1.12.1.d

Transportni rad pkm Broj linija ukupno po snegovima

> 3000 9 2500 do 3000 2 2000 do 2500 3 1500 do 2000 10 1000 do 1500 17 500 do 1000 60

< 500 151

UKUPNO 252

U planskom periodu JGPP razvija}e se kroz dva osnovna podsistema: autobuski i trolejbuski. Ova dva podsistema me|usobno se dopuwuju u jedinstven

107

sistem, pri ~emu u ukupnim kola-kilometraà trolejbus u~estvuje sa 35,8%, a autobus sa 64,2% od ukupnog rada. Trolejbuske linije pokrivale bi slede}e linije:

• Aerodrom-Bresnica • Bresnica-[umarice (gradski stadion) • Kozujevo-Prate}a industrija

U prvoj fazi, koja treba da se realizuje slede}e godina, u funkciju }e se staviti jer linije Kozujevo-Prate}a industrija, odnosno linija Kozujevo-Centar grada. Novi sistem autobuskog prevoza, u prvoj fazi, sastojao bi se od 30 osnovnih linija koje bi vremenom tokom faznog uvo|ewa trolejbuskog saobra}aja pretrpele izmene. Autobuske linije JGPP-a obuhvata}e slede}ih 30 linija:

1 Male P~elice-Romanija 2 Kozujevo-Ili}evo 3 ]ava-Ili}evo 4 Novo naseqe-Dragobra}a 5 Kori}ani-Korman 6 @draqica-Centar-Petrovac 7 Dowa Sabanta-Romanija 8 Autobuska stanica-Velika Sugubina 9 Autobuska stanica-Cerovac

10 Bresnica-Aerodrom 11 Autobuska stanica-Bukurovac 12 Dom starih-Trmbas 13 Autobuska stanica-Stara kolonija 14 Bazeni-Male P~elice 15 Bazeni-Kori}ani 16 Kozujevo-Remontni zavod 17 Autobuska stanica-Vodojaà 18 Bagremar-Stara op{tina 19 Autobuska stanica-Milatovac 20 Erde~-Novo naseqe 21 Pijac-Bagremar-Pijac 22 Bazeni-Romanija 23 Autobuska stanica-Re~ani 24 Autobuska stanica-Grbice 25 Stanovo-[umarice 26 Autobuska stanica-Dra~a 27 Autobuska stanica-Viwi{te 28 Veliko Poqe-Lu`nice 29 Baqkovac-Vi{wak 30 Aerodrom-Centar-Aerodrom

Da bi predloène linije oba podsistema u planskom periodu ostvarile èqeni efekat neophodno je odgovaraju}im gra|evinskim i reìmskim merama

108

omogu}iti normalno-funkcionisaawe sivh linija JGPP-a. U tu svrhu potrebna je primena slede}ih mera:

- davawe prioriteta vozilima JGPP-a na raskrsnicama regulisanim svetlosnom signalizacijom - izgradwa autobuskih stajali{ta van proto~nih saobra}ajnih traka, - uvo|ewe izdvojenih (tzv. ùtih traka) za vozila JGPP - gra|evinske intervencije u smislu preraspodele u okviru popre~nih

profila kojima se kre}u vozila JGPP-a. U planskom periodu o~ekuje se realizacija svih linija trolejbuskog saobra}aja i komplementarnih linija uatobuskog podsistema {to }e dovesti do unapre|ewa svih parametara kvaliteta JGPP-a. AUTOBUSKA STANICA

Poloàj postoje}e autobuske stanice, kao glavnog terminala me|ugradskog i prigradskog prevoza putnika, ostaje nepromewen i u planskom periodu. Blizina centra grada i èlezni~ke putni~ke stanice, koja tako|e zadràva postoje}u lokaciju, ~ini ovu lokaciju izuzetno povoqnom. Zbog evidentnih nedostataka autobuske stanice, koji se prvenstveno ogledaju u neadekvatnom komforu putni~ke zgrade, predprostora i manipulativnih povr{ina neophodno je organizaciono unaprediti, odnosno organizaciono ukomponovati tehni~ko-tehnolo{ke celine stanice. Da bi se uz autobusku stanicu razvili neophodni prate}i sadràji (taksi stanica, stajali{te JGPP-a, parking puteni~kih vozila) potrebno je pro{iriti prostor koji danas zauzima. U tu svrhu angaòvao bi se prostor izme|u ulica [umadijske, Bra}e Poqakovi} i Miku{a Gajevi}a. STACIONARNI SAOBRA]AJ

Usled velike disproporcije izme|u postoje}ih zahteva za parkirawem i ponu|enih kapaciteta javqa se problem stacionarnog saobra}aja, koji je posebno izraèn u centralnim delovima grada. Kada se uzme u obzir predvi|eni demografski razvoj i rast stepena motorizacije u planskom periodu moè se o~ekivati da }e se zahtevi za stacionirawem vozila u centralnoj zoni pove}avati. Okvirne potrebe za stacionirawem vozila na posmatranom podru~ju odre|ene su na osnovu metode stepena motorizacije, koja omogu}ava odre|ivawe pribli`nog broja mesta za parkirawe, bez strukture i prostornog razme{taja parking mesta. Prema metodi stepena motorizacije potrebni broj parking mesta iznosi}e oko 9600 parking mesta. Podru~je "plave zone" , ~iji je obuhvat ne{to ve}i od zone centralnih sadràja, u postoje}em stawu ima kapacitet od oko 1900 parking mesta (izuzimaju}i blokovsko parkirawe). Izgradwom planiranih garaà, samo po ovom osnovu, planirano je uve}awe broja parking mesta za preko 1500 mesta.

109

Za potreban broj parking mesta u planskom periodu nije mogu}e obezbediti odgovaraju}i broj parking mesta te je neophodno redukovati zahteve za parkirawem. U centralnom podru~ju grada, gde se i nadaqe moè o~ekivati najve}i broj zahteva za parkirawem, neophodno je intenzivnim razvojem javnog gradskog prevoza putnika, razvojem taksi prevoza, regulativnim merama i tarifnim sistemom parkirawa uticati na ograni~ewe zahteva za parkirawem. Planiranim razvojem podsistema JGPP-a (autobuskog i trolejbuskog) promeni}e se postoje}a nepovoqna struktura u~e{}a vozila JGPP-a u ukupnom broju kretawa, odnosno planirano je da 45% od ukupnog broja motorizovanih kretawa 2015. godine bude realizovano vozilima JGPP-a a {to bi u zna~ajnoj meri smawilo broj kretawa putni~kim automobilima i broj zahteva za parkirawem. Tako|e, intenzivnijim razvojom pe{a~kih povr{ina i povr{ina namewenih biciklisti~kom saobra}aju utica}e se na pove}awe u~e{}a nemotorizovanih kretawa. Sa druge strane, neophodno je i fizi~ki pove}ati kapacitete u granicama raspoloìvog prostora. U tu svrhu u centralnoj gradskoj zoni planirana je izgradwa vi{eeta`nih parking garaà na slede}e tri lokacije:

- "Op{tina" (pored Skup{tine grada uz ulicu Save Kova~evi}a, kapaciteta oko 250 parking mesta)

- "Komanda" (uz ulicu Gruànsku, kapaciteta oko 250 parking mesta) - "Toplana" (uz ulicu Nikole Pa{i}a, kapaciteta oko 100 parking mesta) - "Prodor" (dvoeta`ne garaè u kompleksu "Prodor", kapaciteta oko 1000

parking mesta) . Pored navedenih lokacija, mogu}a je gradwa garaà u okviru centara svih nivoa, prema planovima nièg reda i prema Studiji koja je u izradi. Tako|e, uz objekte ve}eg stepena atraktivnosti, pre svega u centralnoj zoni, treba predvideti izgradwu garaà u okviru ovih objekata. Pored toga planirana je izgradwa i otvorenih parking prostora na vi{e lokacija (lokacije parking prostora kapaciteta preko 100 parkingmesta prikazane su u grafi~kom prilogu). Da bi se ublaìo problem parkirawa, neophodno je primeniti odgovaraju}e kriterijume i mere wihovog sprovo|ewa. Na taj na~in bi za odgovaraju}e objekte (poslovne, sportske, objekte kulture . . .) u zavisnosti od namene i veli~ine (broja zaposlenih, sedi{ta i sl.), trebalo usloviti izgradwu ili finansirawe potrebnog broja parking mesta, dok se u stambenim zonama planira izgradwa jednog parking mesta po stanu. U zonama individualnog stanovawa za parkirawe se planiraju individualne garaè u okviru parcela. Kada je u pitawu parkirawe teretnih vozila na lokaciji uz autoput, u zoni ukr{tawa sa kormanskim putem, planirana je izgradwa teretnog terminala velikog kapaciteta, gde je pored sme{taja teretnih vozila planiran prostor i za sme{taj autobusa.

110

PE[A^KI I BICIKLISTI^KI SAOBRA]AJ

Pe{a~ki saobra}aj, kao najzastupqeniji vid kretawa, neophodno je favorizovati kroz rekonstrukciju postoje}ih i izgradwu novih povr{ina, jer uslovi za neometano i bezbedno odvijawe pe{a~kog saobra}aja na posmatranom podru~ju, izuzimaju}i pe{a~ke ulice, nisu na zadovoqavaju}em nivou. U zna~ajnoj meri, povr{ine namewene pe{acima, zauzete su parkiranim vozilima i mnogobrojnim objektima (kioscima, àrdiwerama, letwim ba{tama i sl.). Predloènim merama u oblasti stacionarnog saobra}aja i javnog gradskog prevoza putnika stvori}e se povoqniji uslovi i za razvoj nemotorizovanih vidova saobra}aja. Studijom primarne uli~ne mreè predvi|a se da se u 2015. godini od ukupnog broja kretawa 35 do 40% ostvari pe{a~ewem, {to ukazuje na zna~aj ovog vida kretawa. Veliki broj pe{a~kih kretawa su nezamenqivi vid komunikacije, te je zna~ajno poboq{ati uslove ovog vida saobra}aja. Ukoliko uslovi budu povoqniji (bezbednost, komfor, atraktivnost pravaca i sl.) emisija ovih kretawa }e rasti, {to bi rezultiralo zna~ajnim efektima, pre svega smawewem broja motorizovanih kretawa. Pri odre|ivawu {irine trotoara i pe{a~kih staza treba se rukovoditi o~ekivanim intenzitetom pe{a~kih tokova, pri ~emu se preporu~uje minimalna {irina od 1,6 m. Zbog evidentnih prednosti razvoj biciklisti~kog saobra}aja tako|e treba u najve}oj meri stimulisati. Uslovi za bezbedno odvijawe biciklisti~kog saobra}aja na postoje}oj uli~noj mreì prakti~no ne postoje. Naime, skromni regulacioni profili, koji su istovremeno zaposednuti individualnim, javnim, teretnim, stacionarnim i pe{a~kim saobra}ajem, izrazito su limitirani za razvoj ovog vida saobra}aja. Iz navedenih razloga i zbog sve prisutnije tendencije kori{}ewa bicikle kao prevoznog sredstva, neophodno je posvetiti odgovaraju}u pa`wu putem regulativnih mera i izgradwe posebnih biciklisti~kih staza. Kao najpovoqniji koridori za izgradwu biciklisti~kih staza planirani su pravci du` ure|enog korita reke Lepenice, kru`ni put kroz Veliki park u [umaricama i drugi pravci koji povezuju zna~ajne zone stanovawa, rada i rekreacije. STANICE ZA SNABDEVAWE GORIVOM Stanice za snabdevawe gorivom u op{tem slu~aju sluè za obezbe|ivawe funkcioniawa motornog saobra}aja preko osnovnih delatnosti: puwewe gorivom, kontrola uqa i rashladne te~nosti na vozilu, kontrole pneumatika i prawe i provera delova vozila od kojih zavisi bezbednost kao i prate}ih usluga kroz prodaju uqa, rezervnih delova i sl. Mreà od 15 postoje}ih stanica za snabdevawe gorivom u planskom periodu izvesno }e se pro{iriti za 10 stanica ~ija je lokacija nazna~ena u grafi~kom

111

prilogu. Ve}ina planiranih stanica nalazi se na ulazno-izlaznim pravcima i ve}eg su kapaciteta. Pored nabrojanih lokacija u planskom periodu mogu}e je graditi stanice za snabdevawe gorivom (benzinske, plinske ili druge vrste goriva) i na drugim lokacijama kao prate}u uslu`nu delatnost, a prema urbanisti~koj dokumentaciji nièg reda, odgovaraju}oj studiji razme{taja. Na osnovu analize postoje}eg stawa i mreè stanica ~ija se realizacija o~ekuje potrebno je planirati mawe stanice za snabdevawe gorivom (maweg kapaciteta i niè kategorije) koje bi omogu}ile neposredniji pristup korisnika i boqu pokrivenost posmatranog podru~ja. 2.1.1.12.2. @ELEZNI^KI SAOBRA]AJ

@elezni~ka pruga Lapovo-Kragujevac-Kraqevo je neelktrificirana jednokolose~na pruga, klasifikovana kao magistralni pravac sa najve}om dopu{tenom brzinom vozova do 60km/h. I pored izuzetnog zna~aja u mreì jugoslovenskih èleznica i magistralnog karaktera ptuga Lapovo-Kragujevac-Kraqevo je ostala na vrlo niskom tehni~kom nivou opremqenosti, sa malim tehni~kim brzinama i nedovoqnim brojem èlezni~kih voznih sredstava {to je doprinelo da ukupno stawe jedne pruge koja povezuje [umadiju i Kosovo i Metohiju sa Beogradom i ostalim delovima Srbije bude krajwe nezadovoqavaju}e. Zbog ovakvog stawa èleznice najve}i deo transporta, koji je po svojim osobenostima (duìna relacije, masoovnost) pogodan za transport èleznicom, obavqa se drumskim prevozom {to za posledicu ima ve}u cenu transporta (i krajweg proizvoda) i pove}an broj kretawa drumskih jedinica na mreì Od ukupne koli~ine prevezene robe svim vidovima saobra}aja (1998.god.) od oko 13.980.000t i putnika oko 44.100.000, èlenicom se prevezlo 630.000t robe i 600.000 putnika. Prostornim planom Republike Srbije predvi|ena je elektrifikacija pruge i izgradwa drugog koloseka {to zahteva i neophodno osavremewavawe prate}ih objekata i opreme.

PROSTORNO RE[EWE @ELEZNI^KOG SAOBRA]AJA

Postoje}i poloàj èlezni~ke pruge u velikoj meri ometa svakodnevne aktivnosti u gradu, pri ~emu je i bezbednost ostalih vidova saobra}aja zna~ajno ugroèna.

@eleznica prolazi kroz {ire centralno podru~je grada ukr{taju}i se sa vi{e zna~ajnih saobra}ajnica u nivou i razdvajaju}i gradske celine.

Na osnovu analize postoje}eg stawa i identifikovanih potreba grada izdvajaju se tri grupe zadataka koje treba imati u vidu pri re{avawu problema èlezni~kog saobra}aja:

- razvoj èleznice na podru~ju grada i odnos sa gradskom komunalnom infrastrukturom i planiranim namenama povr{ina,

112

- razvoj èleznice u gravitacionom okruèwu grada Kragujevca kao regionalnog centra i

- razvoj èleznice izvan gradskog podru~ja sa ciqem osposobqavawa delova èlezni~ke mreè kako bi se postiglo kvalitetno povezivawe Kragujevca sa ostalim delovima zemqe. Imaju}i u vidu napred navedeno, a u okviru iznalaèwa adekvatnog

prostornog re{ewa èlezni~kog saobra}aja u Kragujevcu razmatrano je tri varijante prolaska èlezni~ke infrastrukture kroz grad:

- vo|ewe trase pruge uz mawe korekcije krivina i vi{e denivelisanih prelaza ulica po postoje}em koridoru pruge (varijanta “Lepenica“)

- vo|ewe trase pruge izme{tawem iz postoje}eg koridora kroz kompleks Zastava, denivelisano u odnosu na urbano okruèwe i postrojewa i komunikacije u kompleksu “Zastave“ (varijanta “Zavod“) i

- vo|ewe trase pruge izme{tawem iz koridora postoje}e pruge u zale|e kompleksa “Zastave“ uglavnom podzemno u koridoru planiranog autoputa (varijanta “Brdo“).

U Generalnom projektu modernizacije i rekonstrukcije èlezni~kog ~vora Kragujevac, koji je 1997. godine izradio Saobra}ajni institut CIP iz Beograda, obavqeno je vi{ekriterijumsko vrednovawe varijanti (metodama “VIKOR“ i “PROMETHEE“) ~iji je rezultat izdvojio varijantu “Zavod“ kao najpovoqniju.

Ovim generalnim planom prihva}ena je varijanta “Zavod“ uz korekciju na izlaznom delu glavne putni~ke stanice i ulazu u kompleks “Zastava“. U odnosu na kompleks Zastave trasa }e se voditi denivelisano kako bi se omogu}ilo nesmetano odvijawe tehnolo{kog procesa. Ta~an poloàj trase utvrdi}e se kroz odgovaraju}u urbanisti~ku i projektnu dokumentaciju.

Prolaz èlezni~ke pruge kroz “Zastavu“ varijantom “Zavod“ planiran je koridorski. Poloàj trase u popre~nom i podu`nom profilu definisa}e se projektnom dokumentacijom, tako da se ne sme remetiti tehnolo{ki proces grupe “Zastava“ prekidawem komunikacija izme|u tehnolo{kih celina.

U sklopu ovog re{ewa dato je i re{ewe putni~kih i èlezni~kih stanica i prate}ih sadràja na teritoriji grada koje podrazumeva slede}e:

- postoje}a èlezni~ka stanica Kragujevac planirana je za funkciju putni~kog saobra}aja, izuzimaju}i mawi robni rad vezan za postoje}e korisnike industrijskih koloseka, postoje}oj stanici Kragujevac predvi|ena je mawa rekonstrukcija ulaè strane stanice zbog pove}awa korisne duìne koloseka i odre|ivawa novog pravca svih koloseka zbog uklapawa u novi pravac rekonstruisane trase pruge prema Kraqevu,

- izgradwu nove teretne stanice Gro{nica na poziciji izlaska iz kompleksa Zastava, koja bi predstavqala glavni èlezni~ki teretni terminal, ne samo za potrebe Zastave ve} i za potrebe celokupne privrede grada,

- rezervaciju prostora za mogu}u izgradwu mawe teretne stanice u zoni planiranog Robno-transportnog centra (lokacija biv{e èlezni~ke stanice Kormansko poqe).

113

Pored toga, treba planirati i povezivawe Kragujevca kao regionalnog centra sa gravitacionim podru~jem, pre svega sa Topolom (Aran|elovcem) i pravcem prema Jagodini (Para}inu, ]upriji), a {to bi bio predmet posebnog studijskog istraìvawa. Ove pruge bile bi nièg ranga, odnosno funkcionisale bi kao lokalne pruge prvenstveno namewene za prevoz lokalnog stanovni{tva i prevoz robe lokalne privrede i trgovine. Izgradwom navedenih lokalnih pruga, uz rekonstrukciju postoje}e pruge prema Kraqevu i Lapovu, Kragujevac bi postao èlezni~ki ~vor i imao bi sve bitne veze sa okruèwem, {to bi omogu}ilo uspe{an razvoj grada i regiona. 2.1.1.12.3. PO[TANSKI SAOBRA]AJ

U Kragujevcu, na podru~ju GP po{te se nalaze na 13 lokacija sa ukupno 43 {altera. Jedan {alter opsluùje oko 4186 stanovnika {to ne zadovoqava u potpunosti zahtevane potrebe niti kriterijume definisane Prostornim planom Republike Srbije.

Shodno ciqevima Prostornog plana Republike Srbije da jedan {alter opsluùje u proseku 2.500 stanovnika na teritoriji GP bi morala postojati mreà od 78 {altera {to zna~i da nedostaje 38 {altera.

Strategijskim na~inom razmi{qawa i kreirawa promena u okruèwu novu organizacionu strukturu po{tanskog saobra}aja prilagoditi savremenim tendencijama razvoja i takvim ciqevima koji bi uticali na pove}awe efikasnosti i efektivnosti sistema {to bi u krajwoj liniji dovelo i do kvalitetnijeg zadovoqewa potreba korisnika za po{tanskim uslugama kao i boqeg ostvarivawa ciqeva poslovawa ovla{tenih preduze}a.

Novom makro i mikro organizacionom {emom planira se organizovawe rada po{te prema uslugama: paketske, pismonosne, platni promet, ekspres usluge itd. Planira se i formirawe specijalizovanih slu`bi koje }e se baviti transportom i obezbe|ewem novca, otvarawe POST- SHOPA, itd.

Pored ovoga planira se pokrivawe po{tanskom mreòm celokupne teritorije generalnog plana, tako {to }e po unapred definisanim standardima, vezano za broj stanovnika koji bi gravitirali ka budu}oj JPM, vr{ila alokacija istih i time doprinela boqoj dostupnosti po{tanske usluge bilo koje vrste.

U ciqu realizacije ovako zami{qene strategije razvoja planira se JPM u svim stabenim zonama, zonama privre|ivawa, usluga, zonama javnog interesa i obrazovawa, zdravstva, de~je i socijalne za{tite,uprave i administracije, kulture - jednom re~ju svuda tamo gde se proceni postojawe realne potrebe i obostranog interesa.

114

2.1.1.13. MRE@E I OBJEKTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE SA PRIKQU^CIMA NA OKRU@EWE

2.1.1.13.1. VODOSNABDEVAWE, ODVO\EWE I PREÎ[]AVAWE

OTPADNIH VODA I REGULACIJA VODOTOKOVA

VODOSNABDEVAWE

Na osnovu planiranog broja stanovnika i procewene norme potro{we vode od 600 l/st/dan, potrebna koli~ina vode za pi}e na kraju planskog perioda iznosi Qsrdn = 1350l/s. U odnosu na raspoloìvi kapacitet postoje}ih izvori{ta vodosnabdevawa deficit na kraju planskog perioda bi iznosio oko 230 l/s. Me|utim, po{to se sa kragujeva~kog vodovodnog sistema snabdevaju i naseqa iz op{tina Kraqevo,Kni} i Bato~ina, nedostaju}e koli~ine vode bi}e dosta ve}e. Ove koli~ine vode se ne mogu obezbediti iz postoje}ih izvori{ta vodosnabdevawa. Nedostaju}e koli~ine vode obezbedi}e se iz planiranog regionalnog sistema vodosnabdevawa “Lopatnica-Studenica“.

Da realizacije regionalnog sistema vodosnabdevawa predvi|ene su slede}e aktivnosti na izvori{tima vodosnabdevawa:

- Sprovo|ewe mera sanitarne za{tite na svim izvori{tima - Pove}awe koli~ina vode na izvori{tu “Morava“ - Re{avawe problema pre~i{}avawa sirove vode sa izvori{ta “Morava“, za naseqa koja se sada snabdevaju sirovom vodom - Re{avawe problema kvaliteta vode na akumulaciji Gruà uvo|ewem

sistema predozonizacije i ozonizacije Vode iz planiranog regionalnog sistema vodosnabdevawa “Lopatnica-

Studenica“ dove{}e se do rezervoara R14 “Stanovo“. U okviru distributivnog sistema, da bi se cela teritorija grada pokrila

kvalitetnim sistemom vodosnabdevawa, predvi|ene su slede}e aktivnosti: - Izgradwa tri rezervoara i dva vodotorwa ukupne zapremine oko 4000 m3

Izgradwa novih i rekonstrukcija postoje}ih magistralnih cevovoda u duìni od oko 20 km

Rad na smawewu gubitaka u vodovodnoj mreì

ODVO\EWE I PREÎ[]AVAWE OTPADNIH VODA

Koncept odvo|ewa upotrebqenih i atmosferskih voda baziran je na slede}im principima:

- Sistem je koncipiran kao separatan - Sistem za odvo|ewe otpadnih voda treba da pokrije celu teritoriju grada - Industrijske otpadne vode tretirati unutar industrijskih kompleksa - Otpadne vode pre~istiti pre upu{tawa u recipijent Za ostvarewe ovih ciqeva potrebno je preduzeti slede}e aktivnosti: - Dovesti centralno postrojewe za pre~i{}avawe u ispravno stawe, prema

projektovanoj tehnologiji. - Izvr{iti sanaciju industrijskih predtretmana.

115

- Izgraditi i rekonstruisati oko 10 km fekalnih kolektora Izgraditi i rekonstruisati oko 20 km ki{nih kolektora

REGULACIJA VODOTOKOVA

U ciqu za{tite od poplava i ambijentalnog ure|ewa prostora predvi|ena je regulacija slede}ih vodotokova: Lepenica: 7.200 m, Ugqe{nica: 3.200 m, Bresni~ka reka: 1.000 m, @draqica: 1.300 m, Gro{nica: 3,600 m, Mar{i}ki potok: 1.000 m, Ili}evski potok: 0.600 m, Divostinski potok: 1.100 m, Kozujevski potok: 1.500 m, odnosno ukupno oko 20,5 km vodotokova. Prioritetno treba regulisatioko 5,0 km vodotokova (@draqica, Divostinski i Ili}evski potok), Merodavna voda za dimenzionisawe korita je stogodi{wa velika voda, a kontrolna hiqadugodi{wa voda.

Na Kozujevskom potoku, neposredno uz granicu GP-a, predvi|ena je izgradwa akumulacije, koja }e imati ulogu zadràvawa poplavnog talasa, oplemewivawa malih voda i rekreaciju. Povr{ina jezera }e biti oko 40 ha.

VODNO ZEMQI[TE ~ine povr{ine pod vodotokovima, wihov za{titni pojas i ve{ta~ka jezera na podru~ju GP-a. Prikaz povr{ina dat ja u tabelama 2.1.6.1.3.a i 2.1.6.1.3.b.

Ukupna planirana povr{ina vodnih povr{ina u gra|evinskom podru~ju, iznosi oko 145,00 ha. Jezero Kozujevo nalazi se van gra|evinskog podru~ja.

2.1.1.13.2. ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA

PRENOSNA MRE@A - VEZA NA [IRI ELEKTROENERGETSKI SISTEM

Grad Kragujevac je povezan sa elektroenergetskim sistemom Srbije preko dva dalekovoda 400 KV. Prvi dalekovod dolazi iz pravca TE "Nikola Tesla" Obrenovac, a drugi iz pravca Ni{a tj. HE "\erdap 1". Oba dalekovoda napajaju TS 400/110 KV, KG-2-Petrovac, koja predstavqa osnovno razvodno postrojewe za napajawe grada putem dalekovoda 110 KV. Kapacitet trafostanice 400/110 KV KG-2 Petrovac je 2 x 300 MVA.

OBJEKTI I MRE@A 110 kV

Distributivni sistem JP "Elektro{umadija" Kragujevac preuzima elektri~nu energiju na naponskom nivou 110 KV, naponskom transformacijom 400/110 KV u trafostanici KG 2 u Petrovcu. Sve trafostanice 110/35 KV i 110/10 KV na teritoriji GP preuzimaju elektri~nu energiju putem vazdu{nih vodova 110 KV sa TS KG 2, uz napomenu da postoji mogu}nost preuzimawa i sa TE "Morava" u Svilajncu, preko postoje}eg dalekovoda od TE "Morava" do TS KG0018 u Lapovu. Na teritoriji GP nalaze se dve trafostanice 110/35 KV: " Ili}evo" i "Zastava", tri trafostanice 110/10 KV: "êhoslova~ko Grobqe", "Divqe Poqe" i "Metino Brdo". Lokacije svih postoje}ih trafostanica se zadràvaju sa mogu}no{}u pro{irewa do planiranih kapaciteta u okviru postoje}ih objekata prema tabeli br. 2.1.1.13.4a.

116

TABELA 2.1.1.13.4a.

R. br. Naziv TS

Postoje}i kapacitet MVA

Stepen iskori{tewa

Planirani kapacitet MVA

1 TS 110/35 KV KG001 Ili}evo 2 x 31,5 0.502 2 x 31,5 2 TS 110/10 KV KG003 ^.Grobqe 2 x 31,5 0.562 2 x 31,5 3 TS 110/10 KV KG005 D. Poqe 1 x 31,5 0.834 2 x 31,5 4 TS 110/10 KV KG008 M. Brdo 1 x 31,5 0.593 2 x 31,5 5 TS 110/35 KV K 0010 Zastava 2 x 63 2 x 63

Zadràvaju se postoje}i sistemi transformacije 110/35/10/0,4 kV i 110/10 kV uz preporuku da se kroz Studiju perspektivnog razvoja elektroenergetskog sistema Kragujevca razmotri mogu}nost i opravdanost uvo|ewa napona 20 kV.

Pored postoje}ih trafostanica 110/H (H=35 ili 10) kV planira se izgradwa jo{ 7 novih TS 110/10 KV kapaciteta 31,5 MVA na slede}im lokacijama:

1. KG 004 "Ko{utwa~ki Vis", 2. KG 007 "Servis II", 3. KG 009 "Veliki Park", 4. KG 0014 "[umarice", 5. KG 0015 "Petrovac", 6. KG 0016 "Kozujevo" 7. KG 03 "Dispe~erski centar"

koje }e se dalekovodima 110 kV ukqu~iti u postoje}i elektroenergetski sistem na na~in prikazan na grafi~kom prilogu.

Trafostanice KG 0014, KG 0015 i KG 0016 bi se napajale od TS 400/110 KV, KG-2-Petrovac preko planiranog 110 kV dalekovoda KG 2 - KG 0016 za koga je obezbe|en koridor. U isti koridor planira se i delimi~no izme{tawe dalekovoda 110 KV KG 2 - KG 003 ("êhoslova~ko grobqe") prema grafi~kom prilogu. Trafostanice KG 004 i KG 007 }e se napajati sa planiranog dalekovoda 110 kV KG 2 - KG 007 koji |e biti sme{ten u koridor sa postoje}im dalekovodima KG 2 - KG 001 -KG 008 - KG 10 (Zastava). U isti koridor planira se izme{tawe postoje}eg dalekovoda 110 kV KG 001 - Aran|elovac.

Napajawe trafostanice KG 007 i KG 03 ("Dispe~erski centar") je vazdu{no dalekovodima 110 kV od TS 400/110 KV, KG-2-Petrovac do autoputa, a od autoputa do trafostanica }e se polagati kablovi 110 KV. 110 KV kabovima bi}e povezane i TS KG 0016- KG 003 kao i TS KG 009- KG 005- KG 007.

Na teritoriji generalnog plana izgra|eno je oko 104 km vazdu{nih vodova 110 KV od ~ega je za izme{tawe planirano oko 13 km. Tako|e je planirana izgradwa oko 36 km novih vazdu{nih dalekovoda 110 kV i oko 11 km kablova 110 kV. Svi 110 KV kablovi bi}e poloèni u profilima saobra}ajnica.

Za sve planirane trafostanice 110/10 KV, potrebno je obezbediti prostor dimenzija 100h35m osim TS KG 009 "Veliki Park" za koju je potrebno obezbediti prostor od 52 h 50 m prema Studiji-Idejnom projektu perspektivnog razvoja DDEES-a elektrodistribucije Kragujevac za period 1977-2000god .

117

Kapaciteti planiranih trafostanica 110/10 KV dati su u tabeli br. 2.1.1.13.4b.. TABELA 2.1.1.13.4b.

Red.br. Naziv TS I faza II faza 1 TS 110/10kV KG004 "Ko{utwa~ki vis" 31.5 MVA 2x31.5MVA 2 TS 110/10 kV KG007 "Servis 2" 31.5 MVA 2x31.5MVA

3 TS 110/10 kV KG009 "Veliki park" 31.5 MVA 2x31.5MVA

4 TS 110/10 kV KG0014 "[umarice"

31.5 MVA 2x31.5MVA

5 TS 110/10 kV KG0015 "Petrovac" 31.5 MVA 2x31.5MVA 6 TS 110/10 kV KG0016 "Kozujevo" 31.5 MVA 2x31.5MVA

7 TS 110/10 kV KG03 "Dispe~erski centar" 31.5 MVA 2x31.5MVA

Pored izgradwe novih trafostanica planirana je i rekonstrukcija TS 110/35 KV Ili}evo.

OBJEKTI I MRE@A 35 KV

Sve postoje}e TS 35/10 KV se zadràvaju sa kapacitetima datim u tabeli br. 3. Napajawe ovih trafostanica ostvareno je vazdu{nim i kablovskim 35 KV vodovima iz TS 110/35 KV "Ili}evo" u svemu prema grafi~kom prilogu. Izgra|eno je oko 13 km vazdu{nih dalekovoda 35 kV i oko 17 km podzemnog kabla 35 kV. Planirano je kablirawe postoje}ih vazdu{nih vodova 35 kV u duìni od oko 6 km na relacijama : TS 110/35 KV "Ili}evo" - TS 110/35 KV "Zastava" i TS 110/35 KV "Ili}evo" - TS 35/10 KV KG 02 ("Mlekara") koji je delimi~no kabliran (od TS 110/35 KV "Ili}evo" do prelaska autoputa). POSTOJE]E TRAFOSTANICE 35/10 KV 2.1.1.13.4v.

Red. br.

Naziv TS Postoje}i kapaciteti

Planirani kapacitet

1 TS 35/10 kV KG 01 "Stanovqansko Poqe" 2 x 8 MVA 2x8MVA 2 TS 35/10 kV KG 02 "Mlekara" 2 x 8 MVA 2x8MVA

3

TS 35/10 kV KG 03 "Dispe~erski centar" 2x 8 MVA 2x31,5MVA(prerasta u naponski nivo 110/10 kV)

4 TS 35/10/6 kV KG 04 "21 Oktobar" 2x 8 + 2 x 4

MVA 2x 8 + 2 x 4 MVA

5 TS 35/10/6 kV Zastava 1 36 MVA 36 MVA

6 TS 35/10/6 kV Zastava 2 26 MVA 26MVA

7 TS 35/10/6 kV Zastava 3 12 MVA 12 MVA

118

OBJEKTI I MRE@A 10 KV

U granicama GP nalazi se oko 330 trafostanica 10/0,4 KV. Sve postoje}e trafostanice se zadràvaju i pove}ava im se snaga do mogu}nosti objekta. Planirana je izgradwa oko 155 novih TS 10/04 KV. U skladu sa zahtevanim potrebama, u podru~jima sa visokim i sredwim gustinama stanovawa trafostanice graditi kao slobodnostoje}e objekte od monta`no-betonskih elemenata ili u specijalnim slu~ajevima kao zidane objekte u skladu sa zahtevima arhitektonskog re{ewa odre|ene urbanisti~ke celine ili u sklopu stambenih, poslovnih i stambeno-poslovnih objekata a na ostalim podru~jima ( u zonama sa malom gustinom stanovawa - periferni delovi grada i vanstambene zone) mogu se graditi i kao stubne transformatorske stanice. Sve trafostanice su me|usobno povezane odgovaraju}im 10 KV vodovima PPOO-A-3x150mm2 i IPZO-13-A 3x150mm2. Planira se i u narednom periodu polagawe istih tipova kabla 10 KV {to je u skladu sa Studijom - Idejnim projektom perspektivnog razvoja DDEES-a elektrodistribucije Kragujevac za period 1977-2000god.

U zonama sa visokom i sredwom gustinom stanovawa trafostanice }e se povezivati 10 kV vodovima poloènim u rov na dubini 0,8 m, u profilima postoje}ih i planiranih saobra}ajnica a na perifernim delovima grada i vanstambenim zonama mogu se graditi i nadzemni 10 kV vodovi.

NISKONAPONSKA MRE@A, JAVNO OSVETQEWE I POTRO[WA ELEKTRI^NE ENERGIJE

U granicama GP izgra|eno je oko 482,3 km podzemne niskonaponske mreè i oko 1306,5 km nadzemne. Skoro sve ulice i parking prostori u gradu su osvetqeni. Postavqeno je oko 16000 svetiqki. Planira se daqa izgradwa vazdu{ne ili podzemne (kablovske) niskonaponske mreè. U zonama kolektivnog stanovawa niskonaponsku mreù graditi podzemno.

Planira se zamena postoje}ih ìvinih svetiqki natrijumovim radi u{tede elektri~ne energije kao i daqe uvo|ewe RTK sistema.

U proteklom periodu od 10 godina potro{wa elektri~ne energije na 110 KV i 10 KV bila u stalnom opadawu dok je potro{wa na 0,4 KV bila u porastu naro~ito potro{wa za javno osvetqewe i doma}instva.

U kategoriji 110 KV postoji 1 potro{a~ - "Zastava" dok na 35 KV nema ni jedan potro{a~, a na 10 KV postoji 15 potro{a~a. Na 0,4 KV postoji 68.000 potro{a~a. koji su razvrstani u tri kategorije.

U ciqu smawewa potro{we elektri~ne energije (naro~ito za zagrevawe) koja je u prethodnom periodu bila u stalnom porastu u kategoriji "doma}instva" preporu~uje se intenzivnija gasifikacija Grada i uvo|ewa pariteta cena energenata na ekonomskim principima. Tako|e se preporu~uje izrada Studije u{tede elektri~ne energije u javnom osvetqewu na podru~ju Grada Kragujevca kao i Studije perspektivnog razvoja elektroenergetskog sistema konzumnog podru~ja Grada Kragujevca i Studije

119

smawewa gubitaka (tehni~kih i komercijalnih (neovla{}ena potro{wa i neta~no i neregistrovano merewe)) na niskom naponu.

2.1.1.13.3. TELEKOMUNIKACIJE

Pojedine vrste telekomunikacionih usluga, prvenstveno telefonske usluge, su civilizacijska tekovina koja treba da bude dostupna svakom pojedincu. One bitno uti~u na kvalitet ìvota stanovni{tva. Obezbe|ivawe ovih usluga na odre|enom podru~ju je od vitalnog zna~aja za zadràvawe stanovni{tva u toj oblasti. Funkcionisawe modernih, razvijenih ekonomija je prakti~no nemogu}e bez razvijene telekomunikacione infrastrukture. Elektronsko pla}awe, elektronska trgovina, dokumentacija u elektronskoj formi i razmena velikih koli~ina podataka su neophodni u savremenom poslovawu. Ukqu~ivawe u me|unarodne ekonomske tokove je nemogu}e bez odgovaraju}ih telekomunikacionih resursa. Na podru~ju Kragujevca postoje}e stawe telekomunikacija ne zadovoqava u potpunosti zahtevane potrebe, kako u oblasti fiksne, tako i u oblasti mobilne telefonije, kao i u kori{}ewu ostalih telekomunikacionih servisa.

FIKSNA TELEFONIJA

Kragujevac ima oko 53 000 instalisanih telefonskih prikqu~aka na gradskom podru~ju {to daje 32,15 telefonskih prikqu~aka na 100 stanovnika {to ne zadovoqava savremene trendove u oblasti telekomunikacija. Celo gradsko podru~je je pokriveno kablovskom TT kanalizacijom. Pokrivenost grada pristupnom mreòm je nezadovoqavaju}a, a u pojedinim delovima postoje}e mreè je neophodna rekonstrukcija ili potpuna zamena.

Prema trenutnoj organizaciji telekomunikacione mreè Kragujevac je tranzitno podru~je i ima dve tranzitne centrale koje rade u tandemu i 11 RDLU jedinica (istureni stepeni) koje su opti~kim kablovima vezane sa tranzitnom centralom.

Tranzitno podru~je Kragujevac obuhvata slede}e mre`ne grupe: Kragujevac, Jagodina, Kraqevo, Novi Pazar i Kru{evac. Mre`na grupa Kragujevac organizovana je u zvezdastu strukturu sa slede}im podru~jima:Aran|elovac, Bato~ina, Topola, Kni}, Korman, Lapovo i Ra~a. Svako od ovih ~vornih podru~ja vezano je sa tranzitnom centralom u Kragujevcu.

U skladu sa Prostornim planom Republike Srbije u oblasti telekomunikacionog sistema osnovni ciqevi su:

- najmawe udvostru~iti postoje}i broj telefona - obezbediti telefone za sve privredne subjekte, ustanove, doma}instva i

druge korisnike - zameniti dotrajalu opremu i modernizovati mreù, da bi se obezbedilo

pouzadanije i kvalitetnije funkcionisawe telekomunikacionog sistema i uslovi za uvo|ewe novih (savremenih) usluga

120

- uvo|ewe novih telekomunikacionih usluga, primenom novih tehnologija, a posebno uvo|ewem opti~kih kablova u mesnu mreù i stvarawe uslova za formirawe {irokopojasne ISDN (digitalne mreè integrisanih usluga)

- uvod|ewe mobilnih usluga zasnovanih na radio-prenosu - izgradwa moderne pristupne (kablovske) mreè za obezbe|ewe

{irokopojasnih servisa

U oblasti telekomunkacionog sistema radio-difuzije osnovni ciqevi su:

- razvoj i afirmacija javnih, komercijalnih i lokalnih radio i TV programa telekomunikacionog sistema radio-difuzije Republike, uz permanentno pra}ewe i ukqu~ivawe novih tehnologija u skladu sa svetskim trendovima

- dogradwa mreè za dopunsko pokrivawe (TV i radio repetitori) i dogradwa postoje}eg i razvoj novog sistema radio-relejnih veza

- izgradwa kablovskog distribucionog sistema U skladu sa napred navedenim ciqevima i razvojem grada planira se

dostizawe broja od 150 000 telefonskih brojeva za podru~je generalnog plana. Da bi se to realizovalo potrebna je zamena 19000 analognih prikqu~aka i stvarawe uslova za prikqu~ak oko 97 000 novih. Planira se uvo|ewe novih usluga (Internet, prenos podataka,...) i omogu}avawe pristupa tim uslugama {to ve}em broju gra|ana kao i priprema za ulazak novih operatera na na{e telekomunikaciono trì{te Planira se realizacija komutacionog ~vora "Kragujevac" sa dve digitalne centrale tipa EWSD. Jedna digitalna centrala bi}e sme{tena na lokaciji "[est Topola" kapaciteta 54140 lokalnih prikqu~aka i 4830 prenosnika a druga je ve} postoje}a EWSD centrala "Kragujevac -Centar" kapaciteta 57741 lokalnih prikqu~aka i 4830 prenosnika. Pored ove dve centrale predvi|eno je i postojawe samostalne tranzitne centrale Kragujevac koja za funkciju ima tranzitirawe dela saobra}aja ~itavog regiona Centralna Srbija. U mreì centrala zna~ajnu ulogu u sistemu ima}e male centrale ("produèni stepeni"). Pored 11 posstoje}ih ovim planom predvi|ena je izgradwa 11 novih RDLU na slede}im lokacijama: Mar{i}, Kormansko Poqe, Bresnica, Baqkovac, Erde~, Zvezda, Stanovo, Erdoglija, Kozujevo, Vinogradi i Petrovac. Pored navedenih lokacija mogu}a je izgradwa i drugih koje }e biti gra|ene u skladu sa planovima ovla{}enih operatera ~iji }e se poloàj utvr|ivati detaqnom razradom kroz regulacione planove, urbanisti~ke projekte i odobrewa za gradwu.

Planira se potpuna digitalizacija mreè. Digitalizaciju komutacionih sistema treba da prati i pove}awe kapaciteta sistema prenosa, koji treba da se zasnivaju na kori{}ewu postoje}ih i novoplaniranih opti~kih kablova i sistema sa savremenom tehnologijom. Opti~ki kablovi predstavqaju okosnicu za daqi razvoj telekomunikacija na ovom podru~ju koji obezbe|uju neprekidnost funkcionisawa telekomunikacionog saobra}aja. Na lokalnom nivou planirana je izgradwa dva opti~ka prstena.

121

Prvi prsten obuhvata slede}e centrale: RATC Kragujevac Centar, RATC [est Topola, RDLU Erdoglija, RDLU Zvezda, RDLU Stanovo,RDLU Aerodrom, RDLU Crkva, RDLU Petrovac, RDLU Bubaw RDLU Bresnica, RDLU Baqkovac, RDLU Erde~, RDLU Gro{nica,RDLU Ilina Voda, RDLU Ili}evo, RDLU Mar{i} i RDLU Kormansko Poqe. Drugi prsten obuhvata slede}e centrale: [est Topola, RDLU Erde~,RDLU Veliko Poqe, RDLU RDLU Kozujevo, RDLU Male P~elice,RDLU Vinogradi, RDLU Aerodrom, RDLU Crkva, RDLU Bresnica kao {to je prikazano na grafi~kom prilogu. Na regionalnom nivou RATC Kragujevac -Centar i RATC Kragujevac [est Topola se kao regionalna komutaciona ~vori{ta planiraju i kao ~vori{ta u regionalnom nivou transportne mreè Srbije u okviru SDH prstena koji obuhvata slede}a ~vori{ta: Beograd, Obrenovac, [abac, Loznica, Vaqevo, Uìce, â~ak, Gorwi Milanovac, Kragujevac [est Topola, Kragujevac Centar, Aran|elovac i Lazarevac (regionalni nivo transportne mreè Srbije je organizovan u 6 regionalnih SDH prstenova). Pored postoje}ih magistralnih opti~kih kablova Kragujevac-Kraqevo, Kragujevac -autoput Beograd-Ni{ i Kragujevac -Topola planira se nastavak izgradwe magistralnog opti~kog kabla na relaciji Kragujevac -Gorwi Milanovac od Bara do Gorweg Milanovca. Obzirom da se na lokaciji Kragujevac Centar nalazi Tranzitna centrala planira se da Kragujevac bude ~vor u nacionalnom nivou transportne mreè kao i ~vor u okviru jo{ jednog regionalnog prstena koji obuhvata slede}e stanice: TC Kragujevac, Uìce, Prijepoqe, Novi Pazar, Ra{ka, Kosovska Mitrovica, Pri{tina, Kru{evac, Trstenik, Vrwa~ka Bawa i Kraqevo. U oblasti pristupnih mreà koristi}e se simetri~ni, opti~ki i koaksijalni kablovi, radio veze i kombinacija navedenih medijuma, kao i ure|aji sa vi{estrukim kori{}ewem kablova.

Du` svih postoje}ih i planiranih saobra}ajnica potrebno je obezbediti koridore za polagawe telekomunikacionih kablova. Na delu trase opti~kih kablova koja je zajedni~ka za sa kablovima mesne mreè, polagati polietilenske cevi u isti rov kako bi se kroz wu mogao naknadno provu}i opti~ki kabl. U delovima grada sa ve}om gustinom stanovawa planirati opti~ke kablove ve}ih kapaciteta uzimaju}i u obzir potrebe velikih korisnika telekomunikacionih usluga. Konfiguracija i kvalitet mreè mora biti takav da obezbe|uje:

- da se u najkra}em roku udovoqi molbi pretplatnika za uvo|ewem telefona,

- da kvalitet prenosa odgovara propisanim uslovima, - da tro{kovi gra|ewe i odràvawa budu {to niì.

Da bi se obezbedili ovi uslovi mreà mora biti projektovana u svemu prema propisima ZJPTT. Obzirom da postoje}e javne telefonske govornice ne zadovoqavaju u potpunosti zahtevane potrebe planira se wihovo daqe instalirawe koje }e se

122

realizovati prema planovima ovla{tenih operatera u svim zonama generalnog plana.

MOBILNA TELEFONIJA

Postoje dva operatora mobilne telefonije, koji koriste GSM sistem: MOBTEL i TELEKOM. Oba operatera poseduju mreè baznih stanica koje ne pokrivaju u potpunosti podru~je Grada pa je potrebno wihovo pro{irewe. Shodno svetskim trendovima planira se intenzivan razvoja javnih radio sistema, a posebno mobilne telefonije. U ovoj oblasti o~ekuje se i uvo|ewe tre}eg operatora, kako bi se konkurencijom sa postoje}im postigli ve}i kapaciteti i boqi kvalitet usluga, uz povoqnije uslove za korisnike. Planira se potpuna pokrivenost Grada mreàma mobilne telefonije.

KABLOVSKI DISTRIBUTIVNI SISTEM

Postoje}i kablovski distribucioni sistem je izgra|en neplanski sa nejasnom zakonskom regulativom i sluì za sada samo za prijem TV signala u jednom smeru, ka korisniku. Glavna stanica KDS -a se nalazi u potkrovqu zgrade RTK u ul. Branka Radi~evi}a br.9. Mreà je realizovana samonose}im koaksijalnim kablovima.

Prilikom gasifikacije Grada paralelno sa poloènim gasovodima polagani su koaksijalni kablovi za kablosku televiziju ali ovaj sistem do danas nije profunkcionisao.

KDS sistem razvijati prema zahtevanim potrebama, u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama. Trase vodova kablovske TV utvr|ivati detaqnom razradom kroz planove nièg reda.

2.1.1.13.4. SNABDEVAWE TOPLOTNOM ENERGIJOM I GASOM

Kragujevac ima solidnu tradiciju i iskustvo u gazdovawu toplotnom energijom, - sa toplifikaciojom od1963. godine, a sa gasifikacijom od 1983. godine, {to predstavqa donekle pionirske poduhvate u zemqi.

Izgra|eno je preko 11 kilometara gasovoda sredweg pritiska, 80 kilometara distributivne mreè. Period uvo|ewa gasa u {iroku potro{wu traje 10 godina, a posle relativnog velikog zamaha, beleì se stalno opadawe stope u razvoju ovog sistema.

U toplifikaciji postoje tri izvori{ta, od kojih je jedno / Erdoglija/ revitalizovano, posle 10 godina pripojenosti centralnom izvori{tu u Zastavi. Raspolaè se sa mo}nim izvori{tem toplote na prvom nivou /pregrejana para visokog pritiska 35 bara/, u glavnom reonu konzuma. Ukupna mogu}a proizvodwa toplote /pare kao medija/ je oko 350 MW, me|utim prema gradu /sa vrelom vodom kao medijumom/ moè i}i samo 94 KW. Razlika kapaciteta je predvi|ena za Zastavu , kojoj u ovom momentu treba mawe od 50% tog ostatka.

123

U tri izvori{ta ima ukupno mobilnih12 kotlovskih jedinica /plus jedna koja se gradi vi{e od 10 godina, stepen zavr{enosti je mawe od 50%/, od kojih najnovije imaju 14, odnosno 24 godine rada/. Prose~na starost kotlova je 26 godina, a imaju}i u vidu kapacitet, - 24,4 godine.

Starost toplovoda je sli~no toliko, regulacijske mogu}nosti i pouzdanost su niski, relativno je veliki broj intervencija radi pucawa cevovoda tokom perioda. Repna podru~ja sistema su ugroèna, ugra|eno je mnogo pumpi u primarnom delu. Postoji disproporcija u kvalitetu grejawa izme|u objekata u bliìm i daqim zonama od izvori{ta.

Ipak, u celini uzev{i, ostvareni nivo zagrevawa objekata je povoqan, a pokrivenost konzuma izvori{tima vi{e nego optimalan, - 63%. To je procenat najekonomi~nijih sistema u svetu.

[to je mogu}e jeftinija energija, ostvarivawe visokog energetskog standarda za maksimiziran broj stanovni{tva i privrede, uz odrìv razvoj su glavni zadaci pri planirawu i realizaciji energetskih projekata. Ukoliko kvalitetna energija /a i ona druga/ ne moè biti jeftina, efekat }e se pove}ati wenim racionalnim kori{}ewem, odnosno u{tedom. Kako sada stoje stvari, u{teda je daleko najpovoqniji i najrasprostraweniji energent.

Sve se ovo mora postizati {to brè primenom mera sa redosledom koji odgovara wihovoj izvesnosti i potrebama.

2.1.1.13.4.1. GASIFIKACIJA SREDWI PRITISAK

Ranijim planom, pored GMRS Cvetojevac, predvi|ena je jo{ jedna stanica na lokaciji Divostin. âsovni kapacitet postoje}e je 20.000 m3, a trenutno je angaòvano 60% od toga. Obzirom da se ra~una da Zastava ipak pove}a potro{wu /proizvodwu/, zadràva se re{ewe i sa drugom planiranom glavnom merno-regulaconom stanicom.

Gradska mreà }e se {iriti nadgradwom ~eli~nog prstena, tj. dodavawem radijalnih pravaca prema rubnim podru~jima grada. Duìne i orijentacioni kapaciteti su dati u slede}oj tabeli.

124

TABELA 2.1.1.13.4.1.

Lokacija gasovoda Duìna m3/h stan. privreda

Mesne zajednice

Bolnica - Petrovac 2470 1200 500 Petrovac, Ugqe{nica

Spomen park - Vinogradi 175 2200 Vinogradi Ugqe{nica

Stadion - hotel ″[umarice″ – naseqe [umarice″

1750 1210

1200 400 Hotel [umarice- [umarice

Hipodrom - ″Stara Zvezda″ - Kori}ani

1550 2680

5000 2500 Palilule,Bagremar, Erde~ Stanovo, V.poqe, Kori}ani

@elezni~ka stanica -Bresnica - Metino Brdo - Belo{evac

1180 560 2915

3000 300 Bresnica, Belo{evac, @draqica

Autoput - Industr. zona Sitni kraci oko zone skladi{ta i servisa

900 1000 1500 Ili}evo, Lepenica, Bubaw

U k u p n o 16930 13600 5200

U tabeli su prikazana samo novopredvi|ena prikqu~ewa, i potro{wa.

NISKI PRITISAK

Distributivna mreà }e se graditi prema dinamici koju }e uslovqavati teku}a potra`wa za prikqu~ivawem i kori{}ewem gasa. Obzirom na verovatno potpuno uklawawe dispariteta cena energenata, imaju}i u vidu zapadnu Evropu, treba o~ekivati da }e za gasom biti najve}a potra`wa. Na osnovu toga, smatra se da }e godi{wi rast pove}awa broja korisnika tog energenta biti ve}i od 15%.

Povoqnost celog konzuma je tome {to stoje na raspolagawu oba sistema: daqinsko grejawe i prirodni gas. Pravilo je da se daqinsko grejawe uvodi u zone visoke gustine potro{we, a gas u one relativno razre|ene. Uz to, posmatraju}i energiju kao robu, moraju se ova dva sistema staviti na trì{te, ~ime }e se posti}i maksimalan razvoj u svakom smislu. Stoga, nema granica niti odvojenih podru~ja u kojima se jedan od ova dva sistema ikqu~uje. Naravno, nemogu}e je da daqinsko grejawe bude primeweno u rubnim ruralnim zonama niske gustine, jer }e to biti vi{estruko skupqe od gasifikacije.

Ukupna duìna gasovoda niskog pritiska kona~ne faze u distributivnoj mreì bi}e oko 25 metara po korisniku, tj. 340.250 metara ukupno. Merno-regulacione stanice }e se graditi prema mreì i potro{wi. Na grafi~kom prilogu su date sve postoje}e, i novoplanirane ve}ih kapaciteta.

125

2.1.1.13.4.2. TOPLIFIKACIJA Razvoj sistema bi}e skoro sasvim kvalitativnog karaktera. Aktivnosti }e

biti usmerene na: Ugradwu regulacionih sistema na bazi informacione tehnologije,

Smawewe potro{we energije, kako kod novih zgrada, tako i kod postoje}ih, - promenom tarife naplate, dopuwavawem propisa o toplotnoj energiji u zgradama, i stroìjom primenom.

Pove}awe gustine optere}ewa, prikqu~ivawem novih zgrada, {to }e biti omogu}eno regulisawem mreè,

Optimizacija izvori{ta "Bolnica" , " Erdoglija" i "Stara zvezda", ~ime }e se sve zone grada na vi{im kotama odvojiti od centra, i tako se na svim podru~jima omogu}i intenzivno prikqu~ewe novih potr{a~a.

Glavno izvori{te u Zastavi zasluùje posebnu pa`wu iz vi{e razloga: − potrebe uskla|ivawa stvarnih potreba za proizvodwom i tehnolo{kih

mogu}nosti postrojewa, kao i za evaulacijom opreme u pogledu dotrajalosti,

− dilema izbora gas-ugaq, pri iskustvu da loèwe ugqem ve}ih kotlovskih jedinica moè biti zna~ajno jeftinije, ali da potpuno re{ewe zaga|ivawa, {to je iskqu~iv uslov, relativno veoma skupo,

− mogu}e uvo|ewe proizvodwe elektri~ne energije /raspolaè se opremom/, radi potreba za strujom i zbog ekonomi~nosti u toplifikacijskom ciklusu.

Ove ~iwenice ukazuju na neminovnost izrade posebne dokumentacije i akata kojima bi se opreracijlizovala savremena re{ewa u ovoj oblasti. Stoga, u tekstu ovog plana ne}e biti navo|ene intervencije na glavnom izvori{tu. Tako|e, nema ni mera koje predvi|aju bitne promene u organizacionom smislu, promene karaktera vlasni{tva, desegmentizacije i privatizacije makroinfrastrukturnih sistema zemqe. Smatra se da se to treba definisati dokumentima druge vrste. Planirane aktivnosti su navedene u tabeli 2.1.1.13.4.2.

TOPLIFIKACIJA

TABELA 2.1.1.13.4.2.

Mere i izgradwa Kapacitet /MW/

Duìna /km/

Promena na~ina obra~una naplate prema instalisanoj snazi i potro{enoj energiji, podjednako za sve vrste potro{a~a

Zabrana pove}awa dimenzije infrastrukturnih elemenata, tamo gde je potro{wa energije ve}a od zacrtanog limita

126

Ocena /dotrajalosti/ postoje}ih cevovoda, definisawe potrebnog sadràja tehni~ke opreme kod potro{a~a na osnovu prakti~nih opita i provere, i ugra|ivawe potrebnog minimuma kod postoje}ih

Optimizacija izvori{ta Bolnica i Erdoglija Novih 20 MW

Ukidawe parnih dalekovoda i konverzija podstanice "Stara zvezda na gasnu kotlarnicu

20 MW

Gradwa paralelnog magistralnog toplovoda Pozori{te Kara|or|eva radi a|ustaè kraka za Va{ari{te i {kolski kompleks

0,47

Gradwa toplovoda Stara zvezda Centralna radionica, ili male kotlarnice ″Centralna radionica″ posle ~ega se centar grada rastere}uje za ukupno 30 MW, i odseca se krak koji zajedni~ki sistem ~ini nerentabilnim .

0,57

2.1.1.13.4.3. DRUGI VIDOVI ENERGIJE

Treba ra~unati na porast potro{we te~nog naftnog gasa. On }e se konzumirati iz individualnih spremi{ta sa pumpom (sli~no ostalim naftnim derivatima) i prometom napuwenih boca veli~ine 10 i 35 kp. Imaju}i u vidu razvoj tehnologije, ne treba zanemariti ostale obnovqive vidove energije (sun~eva energija, vetar, biomasa). Ovaj smer razvoja proizvodwe energije zasigurno }e postati znatno aktuelniji u skorijoj budu}nosti. Komisija za energetiku treba evidentirano pratiti svetski razvoj, i praviti godi{we izve{taje koji }e, pored teku}ih pokazateqa o klasi~nim sistemima, sadràti i upotrebqive prikaze novih re{ewa koje se rade u svetu.

127

2.1.2. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE 2.1.2.1. STANOVAWE

CIQEVI RAZVOJA STANOVAWA

Na osnovu prethodnog, ciqevi novog Generalnog plana u stanovawu imaju tri osnovna programska i vremenska nivoa, ili tri faze i to: izmenu stambene strukture, {irewe osnovne baze stanovawa i razvoj namene i funkcija.

I FAZA Izmena stambene strukture, u prvoj fazi, obuhvata vremenski nivo od

2001.-2010. i podrazumeva, pre svega, rekonstrukciju. Rekonstrukcija obuhvata pro{irewe postoje}eg stambenog fonda, podizawe kvaliteta i osnovno opremawe svih zona stanovawa. U ovoj fazi vr{i se planska regulacija stambenih zona i blokova.

II FAZA Druga faza obuhvata vremenski nivo od 2005.-2015. i podrazumeva

{irewe baze stanovawa i zna~ajnu izgradwu novih objekata. Izgradwa, koja obuhvata zna~ajno pove}awe gustina i broja stambenih jedinica, odnosno urbanu obnovu zona kroz vi{e nivoa ure|ewa prostora, socijalne i gra|evinske rekonstrukcije. U ovoj fazi teì{te izgradwe se ponovo vra}a u gradsko jezgro, kroz blokovski sistem porodi~nog stanovawa i zapo~iwawe novih gradskih zona intenzivne stambene izgradwe velikih gustina. Ova faza sa kvalitetnim vi{kom stanova podrazumeva kapacitet stanovawa grada oko 75.000 stambenih jedinica, i izgradwu do 1.000 stanova godi{we u svim oblicima investirawa uz odre|eni broj gradskih i namenskih stanova.

III FAZA

Razvoj namene i funkcije tre}e faze, za vremenski nivo 2005.-2015.-2021., obuhvata nadgradwu {ireg funkcionalnalnog karaktera. Nadgradwa, u kojoj se gubi iskqu~ivi socijalni karakter stanovawa. Ovaj nivo, u kombinaciji sa zonama centara svih nivoa, poslovawa i gradske opreme, dobija {iri funkcionalni karakter. Ova faza podrazumeva vi{i materijalni nivo grada i {iri zna~aj u okviru Srbije i regionalnog podru~ja, odnosno ve}e ″interesovawe″ za Kragujevac. Istovaremeno ovaj razvoj zna~ajno oboga}uje grad u materijalnom pogledu, urbanom i poslovnom karakteru (pro{ireni centar, kvalitetna izgradwa, lokalno i {ire zapo{qavawe). Isto tako podrazumeva i trajan suficit stanova za izdavawe, poslovno i dvojno stanovawe, odnosno, potpunu valorizaciju stambenog fonda i lokacija i razvijeno trì{te stanova. PROJEKCIJA RAZVOJA STANOVAWA

TIPOVI STANOVAWA

Tipologija stambenih zona, prema na~inu i tipu stanovawa definisana je kroz osnovne parametre - gustine.

128

Prema gustinama stanovawa odre|eni su tipovi stanovawa koji imaju dve osnovne kategorije visoke (A) i sredwe (B). A - VISOKE GUSTINE STANOVAWA U ZONAMA VI[EPORODI^NOG

I PORODI^NOG STANOVAWA Gs= 50-200 stanova/ha Gn= 150-600 stanovnika/ha

Zone visokih gustina stanovawa A obuhvataju dve osnovne kategorije: A 1. i A 2.

A1 - VI[EPORODI^NO STANOVAWE U ZONAMA VISOKIH GUSTINA STANOVAWA Gs= 80-200 stanova/ha Gn= 240-600 stanovnika/ha

Zone sa visokim gustinama stanovawa sadrè vi{e kategorija odnosno tipova i to:

- postoje}e stambene zone i objekti visoke spratnosti - A1.1. - postoje}i i planirani vi{eporodi~ni stambeni objekti - A.1.2. - pojedina~ne lokacije vi{eporodi~nog i nove zone koje su formirane

lokalnom izmenom urbane strukture uz mogu}nost povezivawa po horizontali i vertikali u blokovski sistem gradwe - A.1.3.

Zajedni~ko je za sva tri tipa stanovawa da su to, u postoje}em stawu, prete`no stambena naseqa sa veoma malim u~e{}em drugih namena, pre svega, poslovawa.

Nova stambena naseqa ovog tipa treba koncipirati tako da se prizemqa u najve}em broju objekata koriste za poslovawe. U ovim, koncentrisanim stambenim zonama, obezbedila bi se nova radna mesta. To omogu}ava pribliàvawe radnih mesta mestu stanovawa.

A.1.1.- POSTOJE]E STAMBENE ZONE I OBJEKTI VISOKE

SPRATNOSTI Gs= 100-200 stanova/ha Gn= 300-600 stanovnika/ha

Obuhvataju formirana naseqa spratnoti preko P+6. To su: Centar, Lepenica I i II, blok Mala Vaga i soliteri u ul. Kneza Milo{a, kod Skup{tine grada i blokovi na Aerodromu. Sva ova naseqa imaju prete`no karakter otvorenih blokova, uglavnom sa slobodnostoje}im vi{espratnim i vi{eporodi~nim stambenim objektima. Za funkcionisawe i ure|ewe ovih naseqa potrebne su slede}e intervencije:

- remodelacija pojedinih stambenih naseqa izgradwom poslovnog prostora uz povezivawe slobodnostoje}ih vi{espratnica preko niskih aneksa sa poslovawem gde je to mogu}e,

- nadgradwa objekata zbog sanacije ravnih krovova u skladu sa odgovaraju}om zakonskom regulativom,

- mogu}e pretvarawe stambenog prostora u poslovni u zoni glavnog gradskog centra (Op{tina Stari grad) i op{teg centra (Op{tina Aerodrom) prete`no u prizemqima stambenih zgrada a delimi~no i na vi{im etaàma

- parkirawe: javna parkirali{ta i parking garaè

129

A.1.2. - POSTOJE]I I PLANIRANI VI[EPORODI^NI STAMBENI OBJEKTI Gs= 90-110 stanova/ha Gn= 270-330 stanovnika/ha

Ovom kategorijom obuhva}eno je postoje}e vi{eporodi~no stanovawe ne{to niè spratnosti u naseqima Erdoglija, Centralna radionica i Bubaw, zone rekonstrukcije - Stara Radni~ka Kolonija i nove zone na lokacijama “Metino brdo“ i “Univerzitet-Ugqe{nica“. Postoje}a stambena naseqa su uglavnom formirana sa niòm spratnosti, do P+6. Kod nekih ranije izgra|enih naseqa neophodna je sanacija dotrajalih krovova i izgradwa novih na zgradama sa prete`no ravnim krovovima uz mogu}nost formirawa potkrovnih etaà. Mogu}a je prenamena stambenog u poslovni prostor, pre svega u prizemqima stambenih zgrada a po potrebi i na vi{im etaàma. Parkirawe u ovim zonama predvi|eno je na javnim parkirali{tima. Rekonstrukcija nehigijenskih naseqa u gradskom jezgru, pre svega, u nasequ Stara radni~ka kolonija - deo naseqa sa drvenim barakama, treba da doìvi potpunu transformaciju kako u pogledu izgra|enosti tako i u regulaciji, izgledu i oblikovawu. Ovo naseqe u potpunosti treba da izmeni svoj izgled uz sasvim novu koncepciju i namenu prostora. Ovo naseqe zahteva totalnu rekonstrukciju - ru{ewe starog nekvalitetnog gra|evinskog fonda i izgradwu savremenih urbanih naseqa.

A.1.3. - POJEDINA^NE LOKACIJE VI[EPORODI^NOG

STANOVAWA NA RAZNIM LOKACIJAMA

Gs= 80-100 stanova/ha Gn= 240-300 stanovnika/ha

Ovo su u su{tini sve izdvojene pojedina~ne lokacije vi{eporodi~nog stanovawa i nove zone koje su formirane lokalnom izmenom urbane strukture. O~ekuje se transformacija odre|enih blokova od prete`no individualnih stambenih objekata na regulaciji u blokovski sistem gradwe, naro~ito na glavnim pravcima povezivawa sa glavnim gradskim centrom i drugim op{tim i linijskim centrima, pri ~emu nesme da se pogor{aju uslovi stanovawa.

Izgradwa SOCIJALNIH STANOVA vr{i}e se prema posebnom programu, a mogu}a je u svim zonama gustine A1.

A2 - PORODI^NO STANOVAWE U ZONAMA VISOKIH GUSTINA

STANOVAWA Gs= 50-90 stanova/ha Gn= 150-270 stanovnika/ha

Urbanom obnovom uèg gradskog jezgra obuhva}ene su zone sa prete`no individualnim stanovawem u postoje}em stawu, gde se u planskom periodu o~ekuje zna~ajnija transformacija i remodelirawe ovog dela gradske teritorije. U ovom zahvatu, u velikom broju naseqa, prisutan je neadekvatan i

130

nekvalitetan stambeni fond sa niskim stepenom izgra|enosti kao i niskim stepenom zauzetosti zemqi{ta. Ovaj prostor treba remodelovati i pretvoriti ga u nov vi{espratni prostor sa odgovaraju}om koncentracijom poslovnog prostora u prizemqima stambenih zgrada naro~ito u linijskim i lokalnim centrima.

Prema poloàju i karakteru ovih zona, u kategoriji urbane obnove uèg gradskog jezgra, izdvajaju se slede}i prostori gradskog tkiva:

- prostori u regulacionoj celini ″Gradski centar″-A.2.1. Gs= 70-90 stanova/ha, Gn= 210-270 stanovnika/ha

- prostori u regulacionoj celini ″Stara varo{″- A.2.2. Gs= 60-80 stanova/ha, Gn= 180-240 stanovnika/ha

- prostori u perifernim delovima uèg gradskog jezgra u MZ ″Palilule″ i naseqe Licika kao poseban program, zatim ″Lepenica″ i ″Pivara″ - A.2.3. Gs= 50-70 stanova/ha, Gn= 150-210 stanovnika/ha

Obnova uèg gradskog jezgra podrazumeva slede}e intervencije:

- transformaciju iz prete`no porodi~nog stanovawa u poslovno stanovawe, uz postepen prelaz u poslovawe u zoni gradskog centra, a u drugim, u vi{eporodi~no,

- uspostavqawe visinske regulacije u koridorima glavnih saobra}ajnih pravaca do spratnosti P+4, u skladu sa uslovima koje izdaje Zavod za za{titu spomenika kulture u Kragujevcu;

- promenom urbane strukture moè se obuhvatiti i ceo blok, pre svega u zonama koje nisu pod za{titom-van zone starog gradskog jezgra u reìmu II stepena za{tite,

- poslovni prostor, u svim zahvatima, je u prizemnim i drugim delovima objekta,

- nadgradwa i dogradwa uz definisane parametre za svaki deo gradskog jezgra prema datoj klasifikaciji,

B - PORODI^NO STANOVAWE U ZONAMA SREDWIH GUSTINA


Zone porodi~nog, odnosno individualnog na~ina stanovawa sadrè vi{e tipova stanovawa i obuhvataju dve kategorije sredwih gustina:

B1 - GUSTINE STANOVAWA Gs= 30-60 stanova/ha

Gn= 90-180 stanovnika/ha

U okviru kategorije B1 definisane su tri podgrupe u kompaktnom gradskom podru~ju i to:

- porodi~no stanovawe rezidencijalnog tipa u formiranim blokovima u zoni kompaktnog gradskog tkiva B.1.1.

- zone stanovawa van glavnih saobra}ajnih pravaca B.1.2. - stambene zone na periferiji kompaktne zone B.1.3.

131

Zajedni~ko za sve tipove stanovawa je stanovawe na zasebnim parcelama sa jednim ili vi{e stanova u okviru jednog stambenog porodi~nog objekta. B.1.1.- PORODI^NO STANOVAWE REZIDENCIJALNOG TIPA


Ovaj na~in stanovawa obuhvata stambene zone u formiranim blokovima u zoni kompaktnog gradskog podru~ja koje se oslawaju na zonu uèg gradskog jezgra. To su delovi MZ 21 oktobar (uz saobra}ajne koridore), Stara radni~ka Kolonija, Palilule-Arsenal (uz saobra}ajne koridore), Pivara - naseqe Nova kolonija, deo do ju`ne obilaznice, zatim MZ Filip Kqaji} - uz ulicu Filip Kqaji} do Bresni~ke reke i deo MZ Va{ari{te - kod Klini~ko-bolni~kog centra. U ovim delovima treba stimulisati izgradwu kroz slede}e intervencije u prostoru:

- nadgradwa i dogradwa u skladu sa definisanim parametrima u ovoj zoni,

- poslovni prostor u prizemqu ili u celini na pojedina~nim lokacijama,

- osnovna spratnost P+1+Pk-min. P+1, - spratnost u saobra}ajnim koridorima stambenih zona P+2+(Pk), - na glavnim saobra}ajnim pravcima spratnost do P+3+Pk, odnosno P+4,

na parcelama {irine uli~nog fronta preko 18m, B.1.2. - ZONE STANOVAWA VAN GLAVNIH SAOBRA]AJNIH PRAVACA


Obuhvataju deo kompaktnog podru~ja grada i to zone u okviru MZ 21 oktobar, Palilule-Arsenal, MZ Su{ica, Filip Kqaji} i Lepenica - naseqe Ilina voda, van glavnih saobra}ajnica. Intervencije u ovoj zoni odnose se na:

- nadgradwu i dogradwu postoje}ih objekata, - poslovawe u prizemnim ili drugim delovima objekta, - mala privreda na parcelama preko 8,0 ari uz Analizu uticaja za{tite

ìvotne sredine, - parkirawe u osnovnom objektu ili na parceli, - spratnost P+1+Pk, - spratnost u saobra}ajnim koridorima stambenih zona P+2 +(Pk), - na pojedina~nim lokacijama izuzetno uz promenu urbane strukture

spratnost moè biti i do P+3, max P+4. B.1.3. STAMBENE ZONE NA PERIFERIJI KONTAKTNE ZONE

Gs= 30-40 stanova/ha Gs= 90-120 stanovnika/ha

Ove stambene zone nalaze se na periferiji kompaktne zone i imaju ne{to niè gustine stanovawa i naseqenosti. To su zone mawe po povr{ini i

132

obuhvataju delove MZ Ugqe{nica-naseqe Jabu~ar, Aerodrom - crnogorsko naseqe i nove zone uz centralni gradski park u MZ Stanovo. Intervencije u prostoru odnose se na:

- nadgradwu i dogradwu postoje}ih stambenih objekata, - izgradwa na novim neizgra|enim lokacijama - poslovni prostor i objekti male privrede su prema kriterijumima iz

B.1.2. - osnovna spratnost P+1+Pk - P+2+Pk, odnosno P+3 u koridorskim pravcima i odre|enim delovima

zone. B2 - GUSTINE STANOVAWA Gs= 5-35 stanova/ha


Ovo su zone individualnih naseqa u ve}im potezima na periferiji gradskog podru~ja. U okviru kategorije B2 definisane su tri podgrupe, s tim da tre}a podgrupa B.2.3. izlazi iz okvira klasi~nog individualnog stanovawa. To su:

- zone najve}ih individualnih naseqa i poteza B.2.1. - {iri zahvati van glavnih saobra}ajnih pravaca, na periferiji grada

B.2.2. - delovi naseqa sa poqoprivrednim gazdinstvima B.2.3.

Prve dve kategorije obuhvataju stanovawe na velikim prostorima koje su koncipirane kao velika individualna naseqa. Deo ovih naseqa nastajao je spontano i integrisao se u gradsko tkivo.Tre}i tip stanovawa obuhvata mawe enklave me{ovitog, ruralnog i vikend stanovawa. B.2.1. ZONE NAJVE]IH INDIVIDUALNIH NASEQA I POTEZA


Ovo su naseqa formirana u prvom krugu naseqa oko kompaktnog gradskog jezgra (nekada{wa KO Kragujevac). To su naseqa i potezi formirani na periferiji gradskog podru~ja koga ~ine naseqa: Stanovo, Male P~elice, Kori}ani, Belo{evac, @draqica i Petrovac du` putnih pravaca prema Kraqevu, Jagodini, Beogradu (Topolski pravac) i Gorwem Milanovcu. U ovu kategoriju ulaze naseqa Bresnica III i Denino brdo uz ulicu Belodrimsku. Intervencije u prostoru odnose se na uslove date u zoni B.1.3. kao i:

- razvoj poslovawa obzirom da se vezuju za glavne saobra}ajne pravce koji povezuju ovo naseqe sa gradskim podru~jem i {irim prostorima,

- poslovni prostor sme{ten je, prete`no, u linearnim centrima du` glavnih saobra}ajnica, lokalnim centrima i u prizemnim delovima objekta.

- u okviru parcela mogu}a je izgradwa pomo}nih objekata. - osnovna spratnost stambenih objekata je P+1+Pk

B.2.2. ZONE NAJVE]IH INDIVIDUALNIH NASEQA I POTEZA

133


Zone B.2.2. obuhvataju {iri pojas MZ "Stanovo" iznad kru`nog puta, delovi MZ Kori}ani, MZ M. P~elice -n.n, M. P~elice -s.s. [umarice, Denino brdo i Vinogradi van zone rezidencijalnog stanovawa, [umarice, Petrovac - van koridora, Ili}evo, Mar{i},Teferi~, drugi deo Bresnice III, Belo{evac, @draìca, Gro{nica, Veliko poqe i dr.

Intervencije u ovoj zoni odnose se na:

- kompletirawe, odnosno kvalitativnu nadgradwu i dogradwu postoje}eg gra|evinskog fonda,

- izgradwu primarne infrastrukture, - izgradwu lokalnih centara, - opremawe naseqa objektima javnog interesa (obrazovawe, zdravstvo,

kultura, de~ja za{tita...) - osnovna spratnost stambenih objekata je P+1+Pk

B.2.3. POSTOJE]E RURALNO STANOVAWE NI@IH GUSTINA SA POQOPRIVREDNIM DOMA]IONSTVIMA U POSTOJE]IM NASEQIMA


Ovo su delovi naseqa iz grupacije B.2.1. i drugih, koja se nalaze po obodu teritorije Generalnog plana. To su pre svega, retko naseqeni prostori sa individualnim na~inom stanovawa na pro{irenim oku}nicama. Pored osnovnog stambenog objekta na ve}oj parceli egzistiraju i ostali objekti poqoprivrednog gazdinstva-{tale, ko{evi, magaze, objekti za poqoprivrednu mehanizaciju i drugi. Osnovne karakteristike ovih naseqa i intervencija u prostoru defini{u se kroz:

- zadràvawe postoje}ih poqoprivrednih doma}instava - postepena transformacija iz ruralnog u gradsko stanovawe

prerastawem seoskih doma}instava u me{ovita - ove zone su pogodne za razvoj poqoprivrede (za potrebe doma}instava

i snabdevawe gradskih pijaca) kao i za druge vrste poslovawa-mini farme ili druge delatnosti razvoj malih preduze}a, servisa i sl. uz odgovaraju}e uslove za{tite ìvotne sredine

- spratnost stambenih objekata je P+1+Pk,

2.1.2.1.3. KAPACITETI STANOVAWA Prostorni obuhvat gradske teritorije iznosi 7858 ha. Stambene zone na teritoriji grada zauzimaju povr{inu od oko 2600 hektara. Broj stanova u svim stambenim zonama od oko 77000, ra~unat sa prose~nom gustinom stanovawa (od 175 - 15 stanova/ha, odnosno 470 - 65 stanovnika/ha),

134

obezbe|uje sme{taj oko 210.000 stanovnika (sa prose~nim stepenom izgra|enosti od 2,1 i prose~nom veli~inom stana od 90m2). Ukoliko se u svim stambenim zonama primene maksimalne gustine stanovawa, mogu}e je obezbediti i znatno ve}i broj stanova za potrebe trì{ta (sredworo~ni i godi{wi planovi). Stepen izgra|enosti je Ki=0,32. Projekcijom razvoja do 2015. godine definisani su slede}i kapaciteti:

2015.g.

- broj stanovnika ...........................................210.000 - broj doma}instava ....................................... 65000 - broj stanova+stanovi za izdavawe ........... 77000 - bruto gra|evinska povr{ina m2.................7.025.000 - povr{ina stambenih zona ha ..................... 2600

prose~ni parametri: - stepen izgra|enosti Ki=2,09 - gustina stanovawa 30 stanova/ ha - gustina naseqenosti 80 stanovnika/ha - prose~na veli~ina stana 90m2

i maksimalni parametri: - stepen izgra|enosti Ki=2,53 - gustina stanovawa 46 stanova/ ha - gustina naseqenosti 140 stanovnika/ha - prose~na veli~ina stana 90m2

2.1.2.2. PRIVRE\IVAWE

CIQEVI EKONOMSKO - PROSTORNOG RAZVOJA

Ciqevi ekonomsko prostornog razvoja zona privre|ivawa su od bitnog uticaja na planirawe prostora i to:

- odre|ivawe optimalne veli~ine prostora za privre|ivawe - revitalizacija i modernizacija postoje}ih preduze}a - dekomponovawe velikih preduze}a u prostornom i proizvodnom smislu - prilago|avawe veli~ine i strukture privre|ivawa potrebama trì{ta i uticaju me|unarodnog kapitala - stvarawe uslova za izgradwu malih i sredwih preduze}a - kori{}ewe prostora i objekata u okviru namena stanovawa

Ciqevi prostorne organizacije su: - efikasno kori{}ewe postoje}eg prostora i objekata - obezbe|ewe ponude lokacija raznih veli~ina i poloàja - obezbe|ewe prostornih uslova za formirawe malih i sredwih preduze}a - planirawe prostora me{ovitih namena privre|ivawa (sekundarne, tercijalne, kvartalne del.)

135

- disperzija prostora za privre|ivawe prema novonastalim zonama stanovawa - odabirawe prostora za privre|ivawe sa povoqnim uslovima izgra|ene i planirane infrastrukture - odre|ivawe regulativnih elemenata za privre|ivawe u okviru parcele za stanovawe - stvarawe prostornih uslova privre|ivawa u ciqu povezivawa sa privrednim tokovima u zemqi i razvijenom svetu u finansiskom, trì{nom i tehnolo{kom smislu.

Na osnovu studije dru{tveno-ekonomskog razvoja, za punu zaposlenost do 2015. godine, ra~unaju}i i dnevne migrante, broj radnih mesta treba da bude oko 85.000.

U skladu sa uslovima trì{nog privre|ivawa, dugoro~no treba razvijati privredne i vanprivredne delatnosti tako da se ostvari puna zaposlenost sa slede}om strukturom zaposlenih po sektorima :

- radna mesta u sektoru primarnih delatnosti - 1% od ukupnog broja, ili 800; - radna mesta u sektoru sekundarnih delatnosti 39% ili 33.200; - radna mesta u sektoru tercijalnih delatnosti 40% ili 34.000; - radna mesta u sektoru kvartarnih delatnosti 20% ili 17.000.

Prostorni razme{taj proizvodnih aktivnosti koncipiran je kroz ~etiri (pet) celina:

RADNA ZONA 1 - Industrijska zona “Kragujevac“ RADNA ZONA 2 - “Lepenica“ RADNA ZONA 3 - “Zastava“ RADNA ZONA 4 - Male zone privre|ivawa u disperziji

RADNA ZONA 5 - Prostori za privre|ivawe u okviru namene stanovawa

RADNA ZONA 1 - Industrijska zona Kragujevac (IZK) – predstavqa novu zonu privre|ivawa, du` sekundarnog pojasa intenzivnog razvoja u lepeni~kom koridoru, na samom ulazu u grad iz pravca Bato~ine i daqe, du` reke Ugqe{nice, prema radnoj zoni ”Petrovac”. Ova zona predstavqa zna~ajan potencijal grada jer je opremqena kvalitetnom saobra}ajnom i komunalnom infrastrukturom: autoput Bato~ina-Kragujevac koji otvara Kragujevac prema koridoru X, severna obilaznica preko koje se ostvaruje veza sa magistralnim pravcem Kragujevac-Topola-Beograd, stari put za Lapovo, èlezni~ka pruga, zatim gasovod i magistralni cevovodi za vodosnabdrevawe i odvo|ewe otpadnih voda.

RADNA ZONA 1 obuhvata ~etiri zaokruène celine, ~ija }e realizacija da se odvija fazno:

CELINA 1 obuhvata I fazu realizacije ove industrijske zone, na {irem potezu zone centralnih skladi{ta oko u{}a Ugqe{nice u Lepenicu. Ova celina predstavqa mesto su~eqavawa dve radne zone, odnosno funkcionalni po~etak industrijske zone “Kragujevac“ i radne zone “Lepenica“. Povr{ina ove celine iznosi oko 32,00 ha.

136

CELINA 2 “Mar{i}ko poqe“, predstavqa II fazu realizacije industrijske zone Kragujevac. Obuhvata dolinu Lepenice, izme|u èlezni~ke pruge, i starog puta za Lapovo, ukupne povr{ine oko 136,00 ha. CELINA 3, kao III faza ove radne zone, nalazi se na pravcu strate{kog razvoja grada prema koridoru H. Locirana je sa obe strane autoputa od ulaza u grad iz prvca Bato~ine, pa do raskrsnice sa severnom obilaznicom. Povr{ina ove celine je oko 212,00 ha. Autoput Kragujevac-Bato~ina deli ovu zonu na dva dela : - deo Autoput- Lepenica .................................... 82,00 ha - deo Autoput- put za Jovanovac ......................130,00ha

CELINA 4 je deo industrijske zone “Kragujevac“ koji se prostire du` Ugqe{nice i severne obilaznice, od autoputa do radne zone “Petrovac“. Povr{ina ove celine iznosi oko 90,00 ha.

Ukupna povr{ina RADNE ZONE 1 iznosi oko 470,00ha. Kapacitet ove radne zone iznosi oko 23.000 radnih mesta.

RADNA ZONA 2 - “Lepenica“ - obuhvata tri zaokruène prostorno- funkcionalne celine du` desne obale reke Lepenice, potpuno ili delimi~no angaòvane za razne oblike privre|ivawa. To su slede}e celine: CELINA 1 - zona du` Ulice \ure \akovi}a zadràva namenu. Povr{ina ove celine iznosi 28,0 ha. CELINA 2 - zona “Prate}a industrija“ povr{ine oko 35,00 ha zadràva namenu uz kori{}ewe postoje}ih kapaciteta i angaòvawe neizgra|enog prostora (oko 21,00 ha) za privre|ivawe. CELINA 3 - zona “Skladi{ta“ zauzima povr{inu od 25,00 ha.

Ukupna povr{ina RADNE ZONE 2 iznosi oko 88,00 ha. Kapacitet je oko 5.000 radnih mesta.

RADNA ZONA 3 - “Zastava“ obuhvata povr{inu od 180,00 ha. Podeqena je na dve celine:

CELINA 1 - “Stara fabrika“ zauzima prostor izme|u reke @draqice i regionalnog puta prema Jagodini, povr{ine oko 56,00 ha. U okviru ove celine zapo~eti su procesi transformacije i dekomponovawa. Prostorna reorganizacija odvija}e se tako {to }e da se formira vi{e mawih proizvodnih celina koje }e imati mogu}nost nezavisnog funkcionisawa. Ovo se postiè saobra}ajnim i kompletnim infrastrukturnim povezivawem i otvarawem prema okruèwu.

CELINA 2 - “Fabrika automobila“, u prostornom smislu, formirana je tako da objediwuje lokaciju do trase ju`ne obilaznice. Ova celina omogu}ava daqe prilago|avawe prostora i funkcije svim mogu}im oblicima organizovawa u okviru celine. Povr{ina ovog komplekasa iznosi oko 124,00 ha.

U radnoj zoni 3 moè da se ostvari ukupno oko 9.000 radnih mesta.

RADNA ZONA 4 - predstavqa postoje}e i planirane male zone privre|ivawa u disperziji. Postoje}e male lokacije me{ovitih namena privre|ivawa formirane su u pojedinim delovima uè teritorije grada i to uglavnom na severoisto~noj i isto~noj strani. Zauzimaju povr{inu od oko 80,00ha. Neke od wih su u fazi transformacije a neke sa vrlo malim

137

intenzitetom kori{}ewa prostora (Ciglana, Poqoprivrednik i dr.). Mogu}a je prenamena ovih kompleksa u komercijalne delatnosti ili u odre|ene povr{ine javnog interesa (Pravila gra|ewa). Nove male povr{ine privre|ivawa u disperziji su potrebe u ovom ciklusu planirawa koje zamewuju striktni zoning u dosada{woj praksi. Planirana i bespravno gra|ena naseqa u severnom, zapadnom i ju`nom delu razvijala su se na prostorima koji su gravitirali mati~noj lokaciji Zastave. Nastale promene u privrednoj strukturi grada i poznati elementi strategije razvoja grada zahtevaju stvarawe uslova za nove oblike privre|ivawa definisanim kao mala i sredwa preduze}a. Lokacije za ovakav vid privre|ivawa predlaù se u severnom delu. Bruto izgra|ene povr{ine utvr|ene na nivou bloka ili odre|ene prostorne jedinice grada (Petrovac, Ugqe{nica, Tenkodrom ) u povr{ini od oko 32,00ha, zapadnom delu grada (Male p~elice NN, Kori}ani, Veliko poqe, Gro{nica, Erde~) u povr{ini od 40,00ha i ju`nom delu grada (Belo{evac, Metino brdo) u povr{ini od oko 10,00 ha. Sve predloène lokacije imaju povoqne proostorne uslove i uslove komunalnog opremawa. Ovakve lokacije pogodne su i za aktuelne oblike organizovawa privrednih delatnosti kao {to su projekti biznis inkubator centri i industrijsko tehnolo{ke zone, odnosno me{ovite namene privre|ivawa. Ukupna povr{ina svih kompleksa radne zone 4 iznosi oko 162,00 ha. Kapacitet ove zone je oko 8.000 radnih mesta.

RADNA ZONA 5 - Prostori za privre|ivawe u okviru namene stanovawa

Razli~ite oblici privre|ivawa se pod odre|enim uslovima obavqaju u svim zonama i prostorima stanovawa, prema uslovima i pravilima propisanim u pravilima gra|ewa ovog Generalnog plana. Obavqawe delatnosti u stambeno poslovnim objektima, drugom objektu na parceli porodi~nog stanovawa, pretvarawe stambenog u poslovni prostor u objektima porodi~nog i vi{eporodi~nog stanovawa uskla|uju se sa uslovima utvr|enim za podru~je (zonu) stanovawa. Zone privre|ivawa zauzimaju ukpnu povr{inu 900,00 ha. Broj radnih mesta u svim radnim zonama, ne ra~unaju}i privre|ivawe u okviru stambenih zona, iznosi oko 45.000. U ovom broju sadrè se radna mesta, pre svega iz sekundarnog, zatim tercijalnog, a delimi~no i primarnog sektora. ZONE PRIVRE\IVAWA

TABELA 2.1.2.2.

138

RADNA ZONA Povr{ina (ha) Broj zaposlenih

1. RADNA ZONA 1 470,00 23.000 Celina 1 32,00 Celina 2 136,00 Celina 3 212,00 Celina 4 90

2. RADNA ZONA 2 88,00 5.000 Celina 1 28 Celina 2 35 Celina 3 25

3. RADNA ZONA 3 180,00 9.000 Celina 1 56 Celina 2 124

4. RADNA ZONA 4 162,00 8.000 5. RADNA ZONA 5 U zonama stanovawa

1.-5. UKUPNO 900,00 45.000

2.1.2.3. USLUGE I SISTEM CENTARA

U skladu sa ulogom i zna~ajem Kragujevca kao makroregionalnog centra u mreì naseqa Republike Srbije, uìm i {irim vezama sa okruèwem, Kragujevac treba da ima adekvatne centre koji bi mogli da pruè usluge {irokom dijapazonu potro{a~a i korisnika. U tom smislu treba planirati razvoj centara u gradskom tkivu grada Kragujevca. CIQEVI RAZVOJA CENTARA

Osnovni ciqevi razvoja Kragujevca kao makroregionalnog centra zasnivaju se na zna~aju i sadràju postoje}ih i novih funkcija iz kojih treba da proistekne wegova privla~nost i atraktivnost. Kragujevac u budu}nosti treba da dostigne nivo sadràja koji koji }e mu obezbediti da predstavqa: - centar gravitacije trì{ta roba, - internacionalni izlo`beni centar za robu doma}e proizvodwe, - centar organizacije trì{ta zasnovanog na proizvodwi,

- vezu sa me|unarodnim mreàma visokovrednih funkcija, - centar me|unarodne kulturne saradwe i razmene. Ciqevi razvoja centara koji se odnose na potrebe lokalnog

stanovni{tva zasnivaju se na disperziji i formirawu novih centara koji }e u skladu sa potrebama {ireg okruèwa grada i gradskih op{tina imati centre razli~itih nivoa, od glavnog gradskog centra, op{tih centara do lokalnih centara i zona poslovawa vezanih za prostornu organizaciju gradske teritorije. Takva hijerarhija zahteva razvoj komercijalnih delatnosti u svim nivoima centara, razvoj kulturnih institucija kao i objekata uprave. Za nove gradske op{tine koje su formirane i ugra|ene u Statut grada Kragujevca - Stari grad, Pivara, Aerodrom i Stanovo treba obezbediti kapacitete koji }e opsluìvati odgovaraju}u teritoriju op{tine sa svim pripadaju}im naseqima

139

van teritorije Generalnog plana. Razvoj novih op{tih centara i disperzija kapaciteta omogu}i}e razme{taj i izgradwu novih kapaciteta, u skladu sa potrebama, i pove}awe broja zaposlenih. Obnova i ure|ewe tradicionalnog glavnog gradskog centra sa uno{ewem odgovaraju}ih sadràja za nivo regionalnog grada, une}e u gradsko jezgro nov kvalitet poslovawa i kulturnih sadràja. RAZVOJ CENTARA

U planskom periodu na teritoriji grada razvija}e se jedan novi na~in prostorne organizacije sistema centara koji }e omogu}iti dinami~an privredni razvoj komercijalnih, kulturnih i upravnih funkcija na vi{e lokacija u gradu, pre svega, u sedi{tima novih op{tina. U sistemu centara funkcionisa}e centri slede}ih nivoa:

- op{ti centri - glavni gradski centar - lokalni centri - linijski centri - poslovni centri.

Op{ti centri

U razvoju lokalne samouprave, za potrebe funkcionisawa gradskih op{tina planira se izgradwa i organizacija centara na slede}i na~in:

- tradicionalni glavni gradski centar i centar 1 op{tine - Stari grad - centar 2 - centar op{tine Pivara - centar 3 - centar op{tine Aerodrom i - centar 4 - centar op{tine Stanovo U skladu sa razvojem lokalne samouprave formira}e se ~etiri op{tine

sa odgovaraju}im centrima na teritoriji GP-a. To su delovi op{tina ~iji se centri nalaze u prostornim celinama istoimenih op{tina.

Lokalni centri

-centri u urbanisti~kim celinama gradskog jezgra -centri stambenih naseqa van gradskog jezgra - centri mesnih zajednica.

Linijski centri

- formirani potezi du` pravaca povezivawa sa op{tim i lokalnim centrima, prete`no komercijalnog karaktera.

Poslovni centri

Poslovne zone na prilaznim pravcima grada ~ine: - zona autoputa iz pravca Bato~ine i Beograda - zona du` pravca prema Topoli i Beogradu - zona du` pravca prema Kraqevu - zona du` pravca prema Jagodini - zona du` gradske magistrale (“Petrova~ka magistrala”) koja povezuje

dva glavna pravca (Kragujevac-Bato~ina, potez prema koridoru H i Kragujevac - Topola, potez prema Beogradu).

140

RAZVOJ CENTARA U PROSTORNIM CELINAMA

PROSTORNA CELINA - op{tina STARI GRAD

Op{tinu Stari grad ~ini vi{e urbanisti~kih celina u okviru kojih }e se formirati odgovaraju}i sistem centara. Strukturu centara u ovoj op{tini ~ini glavni gradski centar, vi{e lokalnih i linearnih centara. Na pravcu od centra grada ka Bato~ini formira}e se velika privredna zona. Deo te zone ~ini zona poslovawa u delu gradskog jezgra i doline Ugqe{nice koja se oslawa na novu gradsku saobra}ajnicu - “Petrova~ku magistralu”.

Glavni gradski centar

Tradicionalni glavni gradski centar zadràva se u granicama definisanim GUP-om Kragujevac 2005 uz mogu}nost {irewa prema kompleksu posebne namene (alternativna namena). Ovaj centar lociran je u zoni uèg gradskog jezgra. îne ga raznovrsni sadràji od komercijalnih funkcija do sadràja kulture i uprave, verskih objekata i drugih namena.

Pored ovih karakteristika glavni gradski centar sadrì i deo funkcija makroregionalnog i regionalnog centra. On je i op{ti centar op{tine Stari grad. Glavni gradski centar ima zna~ajne objekte iz doba Obrenovi}a i niz objekata gradske arhitekture koji daju ovom centru poseban istorijski i kulturni zna~aj.

U narednom periodu akcent }e biti na usmeravawu transformacije i obnove starog gradskog tkiva. Pretvarawe postoje}eg stambenog fonda u poslovni i transformacija i obnova starog gradskog jezgra, kao i izgradwa novih sadràja bi}e glavno obele`je razvoja u budu}nosti.

Zna~ajni kapaciteti ove gradske op{tine u strukturi centara ~iji su kapaciteti oko 190.000 m2 u tercijalnim delatnostima, udvostru~i}e se kapacitete kroz razvoj sadràja do granice od 350.000 m2 poslovnog prostora. Ovaj prostor obuhvati}e pored obnove, rekonstrukcije, revitalizacije, promene namene i zonu nove izgradwe na novim lokacijama u okviru svih nivoa centara, izuzev poslovnih zona ~iji su kapaciteti definisani kroz re{ewa privre|ivawa.

Kompleks kasarne “Vojvoda Putnik“ predstavqa alternativnu lokaciju namewenu pro{irewu gradskog centra, odnosno funkcionalnom pro{irewu kompleksa “Milo{ev venac“. U ovoj zoni treba locirati objekte nadregionalnog zna~aja: Me|unarodni kulturni centar, kao pandan Gradskom kulturnom centru Prodor. Povezivawe ovg centra sa Milo{evim vencem omogu}ilo bi afirmaciju Kragujevca u prostorno-istorijskom kontekstu, razvoj funkcionalnog i istorijskog jezgra i centra grada i formirawe posebnog programskog parka za prezentaciju i prou~avawe politi~ke kulturne, privredne i {ire civilizacijske ideje Srbije u evropskom kontekstu, koju je zasnovao Kragujevac.

Lokalni centri

Lokalni centri formira}e se u urbanisti~kim celinama op{tine u Staroj varo{i, Paliluli, Va{ari{tu, Koloniji, Centralnoj radionici, Bubwu,

141

pre svega na lokacijama zapo~etih centara - reonski centar [est Topola i lokalnim centrima kao {to su Sokolana u Staroj radni~koj koloniji i drugi.

Linijski centri

Linearni centri formirani su ili jednosmerno ili dvosmerno u glavnim gradskim ulicama koje povezuju urbanisti~ke celine op{tine. Wihov razvoj oslawa se na daqu koncentraciju poslovnog prostora. Planira se rekonstrukcija stambenih zona sa zna~ajnom izgradwom. Povezivawe ovih centara, izgradwom objekata po horizontali i vertikali, formira}e jedinstven blokovski sistem. To se odnosi, pre svega, na koridore ulica koje se ulivaju u gradski centar. To su ulice: Kneza Mihajla, Kragujeva~kog oktobra, Zmaj Jovina, Kara|or|eva, Vojvode Mi{i}a, Radoja Domanovi}a, Kragujeva~kog odreda i niz stambenih ulica u jezgrima urbanisti~kih celina - Va{ari{te, Kolonija, Bagremar, Erdoglija...

Poslovne zone

Najzna~ajnija poslovna zona bi}e locirana na jednom od glavnih pravaca povezivawa sa glavnim gradskim centrom - potez du` trase autoputa na lokacijama Servis I, Servis II, u zoni teretnog terminala na Bato~inskom pravcu. Za ove lokacije je ura|ena urbanisti~ka dokumentacija. Na ovom pravcu, ostale lokacije za poslovawe, locirane su du` autoputa do velike nove zone privre|ivawa u Jovanovcu. Drugi vaàn pravac ~ine zone uz Petrova~ku magistralu do lokalnog centra u Petrovcu, u op{tini Aerodrom.

PROSTORNA CELINA - op{tina PIVARA

Op{ti centar

Op{ti centar u ovoj op{tini lociran je na lokaciji reonskog centra (prema GUP-u Kragujevac 2005.), na Metinom brdu. U okviru ovog centra, kao centra op{tine Pivara, sme{teni su kapaciteti komercijalnih funkcija, kulture, uprave i drugi odgovaraju}i sadràji, srpska prvoslavna crkva i sli~no. Ova lokacija kao prostor koji je neizgra|en omogu}ava funkcionalno i estetsko ure|ewe prostora u skladu sa budu}im okruèwem novih stambenih i poslovnih zona.

Deo sadràja ovog centra teritorijalno pripada glavnom gradskom centru.

Lokalni centri

Lokalni centar, u ovoj prostornoj celini, formiran je u okviru mesne zajednice Bresnica.

Linijski centri

Formirani su du` glavnih ulica koje se vezuju za op{ti i gradski centar grada. To su ulice Filipa Kqaji}a, \ure \akovi}a, 19 oktobra (Mar{i}, Ili}evo), Milana Blagojevi}a, Jagodinska i 9 maja (pravac prema Jagodini).

142

Povezivawe centara odvija}e se preko ulica Tesline, 4 jula i Radomira Bugarskog.

Poslovne zone

Poslovne zone formira}e se u okviru lokacije Metino brdo na potezu Jagodinske ulice.

PROSTORNA CELINA - op{tina AERODROM

Op{ti centar

Op{ti centar u op{tini Aerodrom formira}e se na lokaciji reonskog centra koji je prostorno definisan i delimi~no izgra|en za ovu namenu. U okviru ovog centra, pored objekta po{te, crkve, bogoslovije i pijace formira}e se objekti komercijalnih delatnosti sa sadràjima trgovine i ugostiteqstva i objekta kulture i uprave.

Lokalni centri

Lokalni centar, u ovoj op{tini, formira}e se u okviru ve} zapo~ete zone centralnih sadràja u Petrovcu, uz beogradski put.

Linijski centri

Linijski centri formira}e se du` glavnih ulica koje povezuju op{ti i lokalni centar, uz ulicu Avalsku i Internacionalnih brigada.

Poslovni centri

Poslovawe u op{tini Aerodrom formira}e se u zoni rasadnika i ìvinarske zadruge koje se oslawaju na reku Ugqe{nicu i vezuju za gradsku saobra}ajnicu. To je tzv. "Petrova~ka magistrala" kojom se vr{i povezivawe sa poslovnim zonama op{tine Stari grad i daqe sa zonama privre|ivawa. Druga zona poslovawa formira}e se uz naseqe Denino brdo na slobodnom prostoru izme|u ulica Sime Markovi}a i Boìdara Maslari}a.

PROSTORNA CELINA - op{tina STANOVO

Op{ti centar

U op{tini Stanovo formiran je deo reonskog centra sa izgra|enim komercijalnim funkcijama, prete`no sa prodajnim prostorom i pijacom. Ura|ena je urbanisti~ka dokumentacija kojom se predvi|a ure|ewe pija~nog prostora, usagla{avawe bespravno izgra|enih objekata i izgradwa novog prostora. Daqim razvojem ovog prostora formira}e se op{ti centar uz {iru rekonstrukciju i izgradwu okolnog prostora.

Lokalni centri

Uz ulicu Kraqa Milutina formira}e se lokalni centar koji }e imati karakter dopune op{teg centra. Lokalni centar treba da se formira u gusto naseqenom delu ove op{tine uz ulicu Miloja Radosavqevi}a.

143

Linijski centri

Najzna~ajniji linijski centar formira se na potezu od op{teg centra, ulicom Kraqeva~kog bataqona koja prolazi kroz mesne zajednice Stanovo, Male P~elice, Novo naseqe i Kori}ani. Ovaj linijski centar ~ini potez od ulice Kneza Mihajla do granice Generalnog plana u ukupnoj duìni od 7 kilometara. Ostali linijski centri formiraju se du` ulice Kraqa Milutina i Miloja Radosavqevi}a.

Poslovni centri

U ovoj op{tini najzna~ajniji poslovni centar formira se na lokaciji Studenac izme|u ulice Kraqeva~kog bataqona i reke Lepenice. Ovaj prostor je planiran (u GUP 2005.) kao dopuna reonskom centru Stanovo. Mogu}e je u okviru velikih porodi~nih parcela formirati poslovawe uz uslov da poslovawe svojim radom ne ometa stanovawe. Prema proceni, ukupni kapaciteti centara ima}e 614.000m2 izgra|enog prostora. Prostorne mogu}nosti definisanih lokacija glavnog gradskog centra, op{tih, lokalnih i linijskih centara treba da prime nove sadràje centralnih funkcija. Poslovne zone kao sastavni deo sistema centara, u skladu sa planiranim novim lokacijama, mogu da prime vi{e hiqada izgra|enog poslovnog prostora. Nove lokacije raspolaù sa povr{inama zemqi{ta koje optimalno mogu da omogu}e izgradwu od oko 350.000 m2 izgra|enog prostora. Orijentacione vrednosti izgra|enih kapaciteta po op{tinama date su na tabeli. Mogu}e je pove}awe kapaciteta do grani~nih vrednosti i mah. koeficijenata izgra|enosti, podizawem vi{ih etaà. 2.1.2.4. RELIGIJA Na podru~ju Grada Kragujevca egzistiraju 4 verske zajednice: Pravoslavna, Katoli~ka, Adventisti~ka, Evangelisti~ka

PRAVOSLAVNI HRAMOVI

Kragujevac je sedi{te Srpske pravoslavne eparhije [umadijske, sa 12 arhijerejskih namesni{tva. Kragujeva~ko namesni{tvo je sedi{te namesni{tva. Na teritoriji Generalnog plana izgra|eno je ili se gradi ukupno 18 hramova:

PROSTORNA CELINA STARI GRAD:

MZ ERDOGLIJA - 0.41 ha, MZ 1. MAJ - u okviru novog grobqa, MZ BUBAW - u okviru starog gradskog grobqa, MZ VA[ARI[TE - 0.12 ha i MZ 21. OKTOBAR 0.50ha


MZ AERODROM - 0.56 ha, MZ MZ VINOGRADI - 0.12 ha i MZ [UMARICE - 0.21 ha

144


MZ GRO[NICA - 0.40 ha, MZ STANOVO - 0.26 ha, MZ MALE PÊLICE - Staro selo - 0.18 ha, MZ ERDE^ - 0.18 ha, MZ KORI]ANI - 0.20 ha


MZ PIVARA - 0.64 ha, MZ MAR[I] - 0.25 ha, MZ BELO[EVAC - 0.25 ha, MZ BRESNICA - 0.05 ha i MZ ILI]EVO - 0.22 ha Ukupna povr{ina porti svih postoje}ih crkava iznosi oko 4,50 ha

U narednom periodu planira se izgradwa pravoslavnih hramova na novim lokacijama i opremawe postoje}ih, odnosno izgradwa parohijskog doma u porti svakog hrama. Novi hramovi planirani su na slede}im lokacijama:


MZ STARA RADNI^KA KOLONIJA - 0.50 ha, MZ 1. MAJ - 0.50 ha


MZ FILIP KQAJI] - 0.50 ha


MZ PETROVAC - 0.50 ha

U svakoj crkvi planirana je izgradwa parohijskog doma. Ukupna planirana povr{ina namewena pravoslavnim hramovima iznosi 6,50ha. Postoje}i KATOLI^KI, ADVENTISTI^KI i EVANGELISTI^KI hramovi zadràvaju se na postoje}im lokacijama. Izgradwa novih hramova mogu}a je u okviru svih postoje}ih i planiranih centara. 2.2. OSTALO ZEMQI[TE PRODUKTIVNO ZEMQI[TE - Prostor izme|u granice gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju i granice podru~ja GP-a Kragujevac 2015.god. ure|iva}e kao produktivno zemqi{te, sa ukupnom povr{inom od 1370 ha. U okviru produktivnog zemqi{ta 870ha nameweno je poqoprivrednoj proizvodwi, a 500 ha su postoje}e i planirane {ume (poglavqe 2.1.4.9.6.). VODNO ZEMQI[TE ~ine povr{ine pod vodotokovima, wihov za{titni pojas i ve{ta~ka jezera na podru~ju GP-a. Sve ove povr{ine su u okviru gra|evinskog reona. Bilans namene povr{ina prikazan je na tabeli br. 2

145

III DEO 3. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE 3.1. ZA[TITA I UNAPRE\EWE @IVOTNE SREDINE

Koncept za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine grada Kragujevca zasnovan je na uspostavqawu odrìvog upravqawa prirodnim vrednostima, prevenciji, smawewu i kontroli svih oblika zaga|ivawa. Odrìvo upravqawe prirodnim vrednostima i za{tite ìvotne sredine ostvaruje se:

1. dono{ewem i sprovo|ewem odluka kojima }e biti obezbe|ena uravnoteènost izme|u za{tite ìvotne sredine i ekonomskog razvoja grada kroz integraciju za{tite ìvotne sredine,

2. planirawem i odrìvim kori{}ewem prirodnih resursa i ~inioca ìvotne sredine (zemqi{te, voda, vazduh, {ume, flora i fauna),

3. uspostavqawem monitoringa, kontrolom kvaliteta ìvotne sredine i stalnim unapre|ivawem,

4. remedijacijom o{te}enih i ugroènih zona, 5. razvrstavawem, smawewem, ponovnim kori{}ewem i reciklaòm otpada 6. uspostavqawem informacionog sistema prirodnih vrednosti i ìvotne

sredine. 3.1.1. URE\EWE I ZA[TITA PROSTORA

Za{tita ìvotne sredine sa aspekta planirawa i ure|ewa podru~ja Generalnog plana sprovodi}e se:

1. primenom mera proisteklih iz ekolo{ko-prostorne osnove, ekolo{ke valorizacije podru~ja Generalnog plana i elemenata procene uticaja na ìvotnu sredinu,

2. konkretizacijom, do nivoa lokacije na osnovu procene uticaja na ìvotnu sredinu.

Ekolo{ka valorizacija prostora je ura|ena na osnovu relevantnih podataka o prostoru, podataka o postoje}em monitoringu, evidentiranih izvora zaga|ivawa, postoje}ih znawa i procewenom kapacitetu ìvotne sredine.

Na osnovu predloène valorizacije prostora utvr|ene su ekolo{ke celine sa uslovima i merama za daqe kori{}ewe i ure|ivawe. Realizacija programa i projekata ( zona i objekata) vr{i}e se na osnovu Procene i Analize uticaja na ìvotnu sredinu za sve objekte i delatnosti koji mogu uticati na stawe ìvotne sredine i zdravqe qudi.

Procena (Analiza) uticaja na ìvotnu sredinu su sastavni deo dokumentacije kod realizacije planiranih objekata, radova i delatnosti kao i

146

pri rekonstrukciji, dogradwi, nadgradwi, promeni namene, promeni tehnologije i drugim radovima koji mogu uticati na stawe ìvotne sredine, a u skladu sa odredbama Zakona o za{titi ìvotne sredine, Zakona o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu, Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i Zakona o integrisanom spre~avawu i kontroli zaga|ivawa ìvotne sredine, sve "Sl. gl. RS" br. 135/04.

Ekolo{ka celina Lepenica - predstavqa zonu sa najmawim ekolo{kim kapacitetom. Mere za daqu realizaciju ove zone:

1. remedijacija Lepeni~kog forlanda (priobaqa, izliva otpadnih voda, u{}a Gro{ni~ke, @draqi~ke reke, Ugqe{ni~kog i Bresni~kog potoka,

2. remedijacija zone deponije Jovanovac, 3. realizacija novih radnih kompleksa prema uslovima i kapacitetu ìvotne

sredine zone ekolo{kim vrednovawem, 4. izbor tehnologija, proizvoda i usluga u novim radnim kompleksima,

zasnovati na najboqe raspoloìvim tehnikama, 5. za postoje}e tehni~ko-tehnolo{ke jedinice u okviru radnih kompleksa, koje

svojim tehnolo{kim procesom ili objektom ugroàvaju ìvotnu sredinu izvr{iti vrednovawe potencijalno {tetnih uticaja i utvrditi na~in za unapre|ewe stawa prevencijom, minimizacijom, remedijacijom, kompenzacijom i prenamenom,

6. u zonama stanovawa u ovoj celini podi}i stepen ozelewavawa kroz uslove za ure|ewe prostora,

7. izgradwa objekata u zonama stanovawa ~iji rad (tehni~ko-tehnolo{ki procesi) ima ili moè imati uticaj na ìvotnu sredinu i zdravqe stanovni{tva, mogu}a je uz obaveznu procenu uticaja na ìvotnu sredinu,

8. objekti ili delatnosti za koje se procenom uticaja utvrdi ugroàvawe ekolo{kog kapaciteta ove celine ne mogu se realizovati u zonama stanovawa,

9. sve zelene i sportsko rekreativne povr{ine u ovoj celini imaju prioritetnu za{titnu funkciju.

Ekolo{ka celina Ko{utwak - predstavqa zonu sa smawenim ekolo{kim kapacitetom. Prirodne karakteristike i postoje}i uslovi i uticaji iz okruèwa nalaù mere i uslove za daqi razvoj:

1. revitalizacija, obnova, floristi~ko oboga}ivawe i pejza`no ure|ewe park {ume Ko{utwak kao reperne ekolo{ke zone,

2. o~uvawe postoje}ih fragmenata i kompleksa {uma klimatogene zajednice i podizawa na vi{i stepen nege i za{tite kao prioritetnih za{titnih {uma,

3. ure|ewe i o~uvawe forlanda Gro{ni~ke i @draqi~ke reke i Bresni~kog potoka,

147

4. za postoje}e radne komplekse uraditi analizu stawa i kapacitete zona i lokacija {to je polaz za daqu organizaciju, izgradwu, rekonstrukciju, prenamenu, uz obaveznu izradu procene uticaja na ìvotnu,

5. planirane radne komplekse realizovati na osnovu uslova i mera iz ekolo{ko-prostorne osnove i procene uticaja na ìvotnu sredinu,

6. u zonama stanovawa i drugim namenama mogu}a je realizacija proizvodnih, tehni~ko-tehnolo{kih projekata, objekata i delatnosti na osnovu procene uticaja na ìvotnu sredinu i zdravqe stanovni{tva,

7. u zonama stanovawa proizvodne, tehnolo{ke, uslu`ne i ostale delatnosti, potencijalni izvori zaga|ivawa mogu se realizovati prema proceni uticaja na ìvotnu sredinu.

Ekolo{ka celina [umarice - predstavqa zonu sa najve}im ekolo{kim kapacitetom. Mere i uslovi u ovoj zoni:

1. revitalizacija, unapre|ivawe i za{tita centralnog gradskog parka i spomen parka Kragujeva~ki oktobar kao celine, Velikog parka kao ~vorne ta~ke u strukturi i organizaciji zelenila,

2. {umski kompleksi predstavqaju zone sa prioritetnom funkcijom za{tite pa je obaveza wihovo o~uvawe i unapre|ivawe,

3. izvr{iti vrednovawe i analizu sadràja u postoje}im radnim zonama i kompleksima i daqu realizaciju zasnovati na proceni uticaja na ìvotnu sredinu,

4. realizacija planiranih radnih zona i kompleksa vr{i}e se na osnovu ekolo{ko-prostorne osnove i procene uticaja na ìvotnu sredinu.

3.1.2.ZA[TITA ZEMQI[TA

Za{tita zemqi{ta kao neobnovqivog prirodnog resursa sprovodi}e se preko mera i uslova za:

- za{titu zemqi{ta od zaga|ivawa - za{titu produktivnog zemqi{ta,

- zabranom deponovawa otpada svih vrsta van prostora za to namewenih, - zabranom ispu{tawa otpadnih voda, - kontrolom upotrebe hemijskih preparata na poqoprivrednim povr{inama.

3.1.3. ZA[TITA VODA

Za{tita voda sprovodi}e se merama: 1. za{tita izvori{ta vodosnabdevawa (Gruànskog, Moravskog i

Gro{ni~kog sistema) sprovodi}e se nadzorom nad zonama sanitarne za{tite i stalne kontrole kvaliteta vode za pi}e,

2. za{tita vodotokova (Lepenice, Gro{ni~ke reke, @draqice, Ugqe{nice,

148

Bresni~ke reke i mawih vodotokova (potoka) na podru~ju plana sprovodi}e se zabranom ispu{tawa otpadnih voda u vodotokove,

3. ure|ivawem forlanda reka i podizawem linearnog zelenila u priobaqu a prema lokacijskim uslovima,

4. za{tita [umari~kog jezera i jezera Bubaw preko mere za{tite od ugroàvawa osetqivog ekolo{kog kapaciteta tih zona,

5. za{tita podzemnih voda sprovodi}e se merama zabrane nekontrolisanog ispu{tawa otpadnih voda,

6.pro{irewe i rekonstrukciju kanalizacione mreè na podru~ju plana, 7.kontrola rada sistema centralnog gradskog postrojewa za pre~i{}avawe

otpadnih voda i sistema za predtretmane specifi~nih otpadnih voda.

Za sve delatnosti, tehni~ko-tehnolo{ke procese i usluge koje produkuju otpadne vode obaveza je procena uticaja na ìvotnu sredinu i realizacija tretmana specifi~nih otpadnih voda. Za sve aktivnosti u prostoru koje mogu biti potencijalni izvori zaga|ivawa voda obavezna je Procena uticaja na ìvotnu sredinu i primena propisanih mera i uslova u tom dokumentu. 3.1.4.ZA[TITA VAZDUHA

Kontrolu kvaliteta i stepen zaga|enosti vazduha na podru~ju grada pratiti sistematski i sprovoditi mere:

1. usvajawem Programa kontrole kvaliteta vazduha za podru~je grada koji se zasniva na sistematskom merewu imisije, povremenom merewu imisije, merewu emisije i pra}ewu uticaja zaga|enog vazduha na zdravqe qudi,

2. usvajawem Programa izrade katastra zaga|iva~a vazduha po jedinstvenoj metodologiji,

3. smawewem emisije zaga|uju}ih materija iz individualnih loì{ta preko maksimalnog prikqu~ivawa na centralizovan na~in snabdevawa i gasifikacijom,

4. obaveza ugradwe ure|aja za pre~i{}avawe vazduha za objekte i tehnologije koji su izvor zaga|ivawa,

5. uspostavqawem monitoringa (monitorske mreè) za kontinuirano pra}ewe kvaliteta vazduha i sistema za upravqawe kvalitetom vazduha,

6. ukqu~ivawe u jedinstven koncept lokalnog i regionalnog monitoringa za pra}ewe stepena zaga|enosti vazduha,

3.1.5. ZA[TITA [UMA

Za{titu {uma sprovoditi: 1. merama revitalizacije, po{umqavawa i nege. Na podru~ju Generalnog plana

{ume prevesti na nivo prioritetne za{tite,

149

2. mere nege i za{tite sprovoditi i na {umskim kompleksima van granica plana, u prvom prstenu,

3. podi}i stepen {umovitosti na {irem podru~ju. 3.1.6.ZA[TITA OSETQIVIH EKOSISTEMA

Za{tita osetqivih ekosistema na podru~ju plana obuhvata: 1. za{titu i odrìvo kori{}ewe jezera Bubaw, 2. za{titu i odrìvo kori{}ewe [umari~kog jezera, 3. za{titu i floristi~ko oboga}ivawe park-{ume Ko{utwak, 4. za{titu i kontrolisano uno{ewe egzota u centralni gradski park i Spomen

park. 3.1.7.ZA[TITA PRIRODNIH DOBARA I POSEBNIH VREDNOSTI

Na podru~ju Generalnog plana sprovesti postupak za{tite valorizovanih prirodnih dobara do upisa dobara u registar za{ti}enih prirodnih dobara:

Za prirodna dobra-spomenici prirode:

1. Quercus robur, na lokaciji Mali park, 2. Grupacija Quercus robur,na lokaciji Druge tehni~ke {kole, ul. [panskih

boraca vroj 8 3. Quercus robur, na lokaciji Zastavine ba{te, ul. [panskih boraca, 4. Quersuc robur, na lokaciji Privrednih vozila ZCZ, 5. Quercus robur, i Quercus fraineto, na kp.br. 6154 KO Vinogradi, 6. Ulmus sp., na kp.br. 1191 KO Kragujevac, ul. Svetozara Markovi}a, 7. Morus nigra, na lokaciji ul. Dani~i}eva 6, 8. Sambucus nigra, na lokaciji ul. Nu{i}eva 12, 9. Taxus baccata ,na lokaciji ul. Svetozara Markovi}a.

Za sve aktivnosti koje mogu ugroziti prirodno dobro obavezni su uslovi i mere za{tite. 3.1.8.UPRAVQAWE OTPADOM

Plan upravqawa otpadom obuhvata mere za unapre|ewe i smawewe nastajawa otpada na izvoru, odvojeno sakupqawe, reciklaù ili druge metode ponovnog dobijawa materijala iz otpada i pouzdano, ekolo{ki odrìvo kona~no odlagawe otpada. Da bi se postiglo odrìvo i efektivno upravqawe otpadom, plan upravqawa komunalnim ~vrstim otpadom mora sadràti tehni~ke elemente za formulisawe posebnih ciqeva i implementacije mera u odnosu na institucionalne, socijalne, finansijske, ekonomske i tehni~ke aspekte upravqawa otpadom.

150

Ciq upravqawa komunalnim otpadom je za{tita zdravqa stanovni{tva i ìvotne sredine. Mere za{tite ìvotne sredine podrazumevaju primenu posebnih pravila pona{awa u upravqawu otpadom od wegovog nastanka do odlagawa: sakupqawe, razvrstavawe, promet, prevoz, reciklaà, tretman otpada, wegovo skladi{tewe i odlagawe. Upravqawe otpadom u Kragujevcu zahteva sprovo|ewe mera za{tite kroz:

1. Program sanacije, rekultivacije i bezbednog zatvarawa deponije Jovanovac, 2. Program izgradwe nove sanitarne deponije Vitli{te, 3. Izbor opcije upravqawa otpadom.

3.1.9.ZA[TITA OD JONIZUJU]EG I NEJONIZUJU]EG ZRAÊWA Mere za{tite od jonizuju}eg zra~ewa:

1. stalna kontrola i pra}ewe kretawa radioaktivnosti u ìvotnoj sredini, 2. kontrola razme{taja i ispravnosti rdioaktivnih-gromobrana, jonizuju}ih

javqa~a poàra i drugih izvora zra~ewa, 3. uspostaviti monitoring ìvotne sredine sa aspekta jonizuju}eg i

nejonizuju}eg zra~ewa.

3.1.10.ZA[TITA OD UDESA

Za{tita od udesa obuhvata slede}e mere: 1. planirawe, organizovawe i preduzimawe preventivnih i drugih mera

upravqawa opasnim materijama na osnovu analize opasnosti od udesa, 2. postupawe sa opasnim materijama u proizvodwi, upotrebi, prevozu,

transportu, prometu, skladi{tewu i odlagawu vr{iti na na~in da se ne dovede u opasnost ìvot i zdravqe stanovni{tva i ne zagadi ìvotna sredina,

3. za sve aktivnosti, tehni~ko tehnolo{ke procese i postrojewa u kojima je prisutna jedna ili vi{e opasnih materija a koje mogu izazvati akcident obavezna je izrada analize opasnosti od udesa i obezbe|ivawe uslova upravqawa rizikom, za sve aktivnosti koje se odnose na proizvodwu, prevoz, distribuciju preradu, skladi{tewe ili odlagawe opasnih materija obavezna je izrada plana za{tite od udesa. 3.1.11. ZA[TITA OD BUKE I VIBRACIJA

Za{tita od buke i vibracija za intenzitete koji prelaze maksimalno dozvoqene granice za odre|ene gradske zone obezbediti:

1. analizom i vrednovawem gradskih zona sa aspekta buke, 2. planirawem zona stanovawa optimalne gustine naseqenosti, 3. planiranim saobra}ajnim sistemom kanalisaawem saobra}aja prema

kapacitetu saobra}ajnica, razdvajawem lokalnog i magistralnog saobra}aja,

151

4. odvo|ewem tranzitnog saobra}aja iz najugroènijih delova grada preko severozapadnog magistralnog prstena, jugoisto~nog tranzitnog poluprstena i ju`ne obilaznice,

5. planiranim pove}awem u~e{}a javnog gradskog prevoza, 6. ozelewavawem slobodnih prostora u blokovima i parking prostorima,

rekonstrukcijom i podizawem drvoreda i pro{irewem pe{a~kih zona.

3.2. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I AMBIJENTALNIH CELINA *

3.2.1. PREGLED GRADITEQSKOG NASLE\A KRAGUJEVCA

Nepokretna kulturna dobra dele se na spomenike kulture, prostorno kulturno-istorijske celine, arheolo{ka nalazi{ta i znamenita mesta. Oni su razvrstani u tri kategorije, u zavisnosti od svog zna~aja: kulturna dobra od izuzetnog zna~aja, kulturna dobra od velikog zna~aja i kulturna dobra. Dobra koja uìvaju prethodnu za{titu, po Zakonu o kulturnim dobrima, imaju isti tretman kao i utvr|ena kulturna dobra.

3.2.1.1. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA OD IZUZETNOG ZNA~AJA

Spomenici kulture

- Zgrada Okru`nog Suda i Na~elstva - Ku}a Svetozara Markovi}a

Znamenita mesta

- Spomen park "Kragujeva~ki Oktobar” u [umaricama

3.2.1.2. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA OD VELIKOG ZNAÂJA

Spomenici kulture

- Stara "Milo{eva” crkva - "Amixin” konak - Zgrada stare skup{tine - Knez Mihajlov konak - Zgrada Gimnazije - Zgrada livnice sa kova~nicom

Prostorno kulturno-istorijske celine

- "Staro gradsko jezgro” Kragujevca

* Izvod iz “Studije graditeqskog nasle|a u okviru granica zahvata Generalnog plana Kragujevac 2015. “

152

3.2.1.3. KULTURNA DOBRA

Spomenici kulture

- Zgrada Tucakovi}a u ul. JNA br. 11 - (sada ul. Kneza Mihajla br. 13) - Zgrada u ul. Svetozara Markovi}a br. 5 - "Pa{trm~eva ku}a” - Zgrada u ul. Svetozara Markovi}a br. 9 - "Ku}a Kolovi}a” - Ku}a u ul. Svetozara Markovi}a br. 17 (sada ul. Svetozara Markovi}a br.

15) - Zgrada u ul. Svetozara Markovi}a br. 19 - "Denin konak” (sada ul.

Svetozara Markovi}a br. 17) - Zgrada u ul. Svetozara Markovi}a br. 69 -Medicinski fakultet - Zgrada u ul. Kragujeva~kog Oktobra br. 121 (sada ul. Kraqa AleksandraI

Kara|or|evi}a br. 121) - Ku}a u ul. Kragujeva~kog Oktobra br. 116 (sada ul. Kraqa Aleksandra I

Kara|or|evi}a br. 116) - Stara {kola u Kragujevcu -Zadu`bina Milovana Gu{i}a u ul. Milovana

Gu{i}a br. 12 - "Bubaw ~esma” - Betonski pe{a~ki most preko Lepenice - Lu~ni most br. 1 preko Lepenice - Lu~ni most br. 2 preko Lepenice - Vodotoraw u Kragujevcu - Upravna zgrada bolnice - Zgrada èlezni~ke stanice - Spomenik palim {umadincima - Ku}a -legat slikarke Qubice Filipovi} u ul. Tanaska Raji}a br. 52 - Vatrogasni dom - Zgrada De~je biblioteke

- Vodenica u Gro{nici

Arheolo{ka nalazi{ta

- "Todor~evo”

3.2.1.4. DOBRA KOJA U@IVAJU PRETHODNU ZA[TITU

Spomenici kulture

- Zgrada biv{e u~iteqske {kole - "PMF” - Zgrada u ul. Filipa Kqaji}a br. 2 (sada ul. Jovana Risti}a br. 2) - Ku}a u ul. Nikole Pa{i}a br. 33 - Dom upravnika Kolonije u Staroj radni~koj koloniji - Crkva Uspewa Presvete Bogorodice - "Nova Crkva” - Zgrada "Sokolana” u Staroj radni~koj koloniji

Prostorno-kulturno-istorijske celine

- {ira zona za{tite PKIC "Staro gradsko jezgro” Kragujevca

153

Arheolo{ka nalazi{ta

- Lokalitet "Socijalno”

3.2.1.5. VALORIZOVANI OBJEKTI I PROSTORI

Objekti graditeqskog nasle|a

- Ul. Vi{wi}eva br: 66; - Ul. Vojvode Mi{i}a br: 11, 31; - Ul. Vojvode Putnika br: 1, 2, 4, 15, 25, 30; - Ul. Dani~i}eva br: 44,46; - Ul. Dr. Zorana |in|i}a br: 20; - Ul. Du{ana Dugali}a br: 6, 11a, 33, 47; - Ul. Jovana Risti}a br: 5, 6, 8; - Ul. Kara|or|eva br: 2, 12, 24, 36, 38, 45, 48; - Ul. Kneza Mihajla br: 1, 1a, 24, 32, 68-70, 83, 117, 128, 163; - Ul. Kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a br: 75, 77, 79, 87, 89, 101, 101a,

111, 164, 166, 180; - Ul. Lov}enska br: 4; - Ul. Milovana Gli{i}a br: 18, 20; - Ul. Milovana Gu{i}a br: 6,8; - Ul. Nemawina br: 7; - Ul. Nikole Pa{i}a br: 1-zgrada Ureda,; - Ul. Radoja Domanovi}a br: 35, 37; - Ul. Svetozara Markovi}a br: 23, 46, 53; - Ul. Skerli}eva br: 14; - Ul. Tanaska Raji}a br: 17, 28, 30; - Ul. Cara Lazara br: 7, 8, 9, 11; - Ul. {panskih boraca br: 38; - Silos kod èlezni~ke stanice - O.[. "\ura Jak{i}” - Stara klanica - "@itoprodukt"-objekat Bojaxi}a mlin - Hotel "Dubrovnik” - Institut za strna ìta – biv{a poqoprivredna {kola - Kasarna "Milan Blagojevi}"-tri objekta za boravak vojnika

Ambijentalne celine

- "Milo{ev venac” - Industrijski kompleks "Zvezda” - "Nova kolonija” - "Stara radni~ka kolonija” - "Kolonska kapija” - Industrijski kompleks "Zastava”

154

- "Veliki park”

Evidentirana arheolo{ka nalazi{ta

- lokalitet "Bosman” - Jovanovac naseqe - lokalitet "Kulina” I i II - Petrovac naseqe - lokalitet "Bora~ka ulica br. 35"- Kori}ani - lokalitet "Mandra"-Kori}ani - lokalitet "Kosa"-Kori}ani, bronzanodopska gradina - lokalitet "Pusto poqe"- Kori}ani - lokalitet "@elezni~ka stanica"-Dragobra}a, gvozdenodopsko naseqe - lokalitet "Bresnica” - Kragujevac

3.2.2.. RE@IMI ÛVAWA, KORI[]EWA I ZA[TITE

GRADITEQSKOG NASLE\A KRAGUJEVCA

Namena prostora Kragujevca (u okviru granica GUP-a) je raznovrsna.

Izgradwa u ovom prostoru, odvija}e se u skladu sa postavkama i uslovima za{tite kulturnog nasle|a, potrebama, kori{}ewu zemqi{ta i izgra|enosti prostora.

U skladu sa zna~ajem za{ti}enih objekata i prostora obavezno je po{tovawe op{tih i posebnih uslova i mera za{tite.

Uslove za preduzimawe mera za{tite i drugih uslova zavisno od kategorizacije spomenika kulture, odre|uje:

- za spomenike kulture od izuzetnog zna~aja, kao i za za{ti}enu okolinu, Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture (preko Zavoda u Kragujevcu);

- za spomenike kulture od velikog zna~aja, ostale spomenike kulture i kulturna dobra koja uìvaju prethodnu za{titu, kao i za za{ti}enu okolinu, Zavod za za{titu spomenika kulture u Kragujevcu. Valorizovane objekte i prostore treba {tititi i o~uvati kroz urbanisti~ke planove, bilo kao pojedina~ne objekte ili kao ambijentalne celine.

Uslovi i mere za{tite, kori{}ewa i unapre|ewa graditeqskog nasle|a, analizom postoje}eg stawa i vrednovawem raspoloìvih podataka, definisani su kroz tri reìma za{tite i kori{}ewa graditeqskog nasle|a.

OP[TI USLOVI ÛVAWA, KORI[]EWA I ZA[TITE

A. PRVI RE@IM ZA[TITE

Obuhvata sve objekte i prostore koji su utvr|eni za nepokretna kulturna dobra, kao i dobra koja uìvaju prethodnu za{titu.

Prvi reìm za{tite podrazumeva strogu za{titu kulturnih dobara uz op{te uslove, kao i posebne uslove ~uvawa, kori{}ewa i za{tite kulturnih dobara koji su propisani u re{ewu, tj. odluci o utvr|ivawu objekata za kulturno dobro.

155

Op{ti uslovi koji vaè za prvi reìm za{tite kulturnih dobara su:

1. Kulturna dobra ne smeju se o{tetiti ili uni{titi niti promeniti namenu bez saglasnosti nadle`ne slu`be za{tite.

2. Sve itervencije (u enterijeru i eksterijeru), koje bi se obavqale na kulturnim dobrima, moraju imati uslove i saglasnosti nadle`nih Zavoda.

3. Kulturna dobra se ne smeju otu|iti bez ostvarivawa prava pre~e kupovine koje je ustanovqeno zakonom u korist nadle`ne slu`be za{tite.

4. Vlasnik, odnosno korisnik kulturnog dobra nema prava da raskopava, ru{i, prepravqa, prezi|uje ili vr{i bilo kakve radove koje mogu dovesti do o{te}ewa kulturnog dobra ili naru{iti wegova svojstva.

5. Vlasnik, odnosno korisnik kulturnog dobra duàn je da ga sa izuzetnom pa`wom ~uva i odràva i sprovodi utvr|ene mere za{tite, kao i da obave{tava nadle`ni Zavod o svim pravnim ili fizi~kim promenama u vezi sa kulturnim dobrom ili wegovom za{ti}enom okolinom.

6. Vlasnik, odnosno korisnik kulturnog dobra nema prava da koristi ili upotrebqava kulturno dobro u svrhe koje nisu u skladu sa wegovom prirodom, namenom i zna~ajem.

7. Korisnik je duàn da vr{i kontinuirano teku}e odràvawe kulturnog dobra, uz odràvawe autenti~nog izgleda koji objekti imaju;

8. Korisnik objekta je duàn da na vreme obave{tava nadle`ne slu`be o eventualnim o{te}ewima objekta i wegove okoline;

9. Konzervatorsko - restauratorske elaborate koji sadrè ispitiva~ke radove, metodologiju intervencija, na~in ~uvawa i prezentacije nepokretnog kulturnog dobra, neophodno je izraditi pod uslovima i stru~nim nadzorom slu`be za{tite;

10. Fotografsko ili filmsko snimawe nepokretnih kulturnih dobara koje zahteva montaù skela, kulisa ili druge tehni~ke opreme, kori{}ewe kranova, upotrebu rasvetnih tela ukupne snage preko dva kilovata ili posebne intervencije na kulturnom dobru, odnosno wegovoj za{ti}enoj okolini, moè se vr{iti samo na osnovu nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture.

Dobra koja uìvaju prethodnu za{titu nalaze se u I reìmu za{tite u zakonskom roku za utvr|ivawe objekata za kulturno dobro. U ovom roku donosi se odluka o progla{ewu objekata za kulturno dobro, a ukoliko se ne donese, prestaje za ove objekte da vaì i I reìm za{tite.

Utvr|uju se slede}e mere za{tite za{ti}ene okoline objekata koji su utvr|eni spomenici kulture :

1. Zabrawuju se radovi koji mogu da naru{e stabilnost nepokretnog kulturnog dobra, kao {to su geomehani~ka, sonda`na ispitivawa ili druga iskopavawa bilo kakve vrste;

2. Kompletno ure|ewe za{ti}ene okoline, kao i celokupnog prostora za{ti}ene okoline, a u skladu sa propisanim uslovima slu`be za{tite kulturnih dobara, Zavoda za za{titu prirode i drugih nadle`nih institucija;

156

3. Projekti ure|ewa moraju da sadrè podatke i detaqe oblikovawa slobodnih zelenih povr{ina, poplo~awa svih staza i prilaza, rasvete razli~itog tipa, urbanog mobilijara sa svojevrsnom opremom i dr.;

4. Obavezno planirawe povr{ina za stacionarni saobra}aj (namewen objektima iz, gore navedenog, prostora), kao i reviziju {eme saobra}aja uop{te, kako bi se poboq{ali pristupi i veze,

5. Potrebno je kontinuirano odràvawe celokupne zone ambijentalne za{tite, a od strane nadle`nih slu`bi grada, pod uslovima, propisima i nadzorom nadle`ne slu`be za{tite;

6. Svi elementi urbanog mobilijara koji se postavqaju u za{ti}enoj okolini spomenika kulture (poplo~avawe, klupe, osvetqewe) moraju dobiti uslove i saglasnost nadle`ne slu`be za{tite.

7. Eventualna izgradwa u ovoj zoni podleè posebnim uslovima i saglasnostima nadle`ne slu`be za{tite.

Prvi reìm za{tite obuhvata zonu za{tite koja je predstavqena u Studiji za{tite PKIC “Staro gradsko jezgro”, kroz wene slede}e glavne karakteristike:

1. afirmacija grada u {irem regionu, 2. adekvatno prezentovawe kulturnih sadràja, 3. postizawe aktivnosti centralnog gradskog jezgra (isticawem

najreprezentativnijih objekata i ambijenata, adekvatnim opremawem), 4. remodelovawem urbanisti~kih sklopova (metodom interpolacije-

replikama, kontrasta, asocijacije) i adekvatnim urbanisti~kim opremawem (uklawawem svih monta`nih objekata sa javnih povr{ina - pe{a~kih zona ili delova trotoara u za{ti}enoj zoni - odnosno wihovo postavqawe uz uslove slu`be za{tite do rekonstrukcije istih, poplo~avawe, novi mobilijar, signalizacija, zelenilo, vodene povr{ine...,

5. unapre|ewe kvaliteta celokupnog ìvota u gradu (kulturolo{ki, socijalni, ekonomski, estetski pristup unapre|ewu mikrolokacije, stvarawem novih javnih prostora kroz aktivne programe i manifestacije u zoni autenti~nog ambijenta),

6. pove}awe ekonomske isplativosti zone (pove}awem broja radnih mesta adekvatnih novoizgra|enom gra|evinskom fondu-uve}ani stepen i obim rentirawa i sl., ~ime se dolazi do sredstava za kvalitetniji pristup revitalizaciji zone),

7. postavqawe novih regulativa, sa aspekta slu`be za{tite, za budu}e modelovawe prostora i odrìvi razvoj grada (definisawe zona, funkcija, namena, visinskih regulacija, spratnosti, materijala i na~ina gradwe, arhitektonskog stila, boja, likovnih elemenata i detaqa i dr.).

Metodi koji se primewuju u okviru rekonstrukcije, prilikom procesa za{tite i obnove gradskog jezgra su slede}i:

a. restauracija - na~elo po{tovawa stare originalne arhitekture i autenti~nosti spomenika, sa jasno nagla{enim istorijskim slojem putem razli~ite materijalizacije, visinske regulacije i boje.

157

b. prenamena funkcije-u dana{we vreme neophodan zahvat, zbog sve prisutnijih trì{nih promena i obezbe|ewa uslova za odrìvi razvoj grada. c. interpolacija-u oblasti za{tite aktivna metoda, koja mora biti izvedena uz konkretne uslove nadle`ne slu`be za{tite, predstavqena ne kao pojedina~na, ve} celovita re{ewa frontova u okviru gra|evinskih blokova, u zoni za{tite kao sastavni deo dokumentacije Plana detaqne regulacije (Izmene Regulacionog plana “Gradski centar”) i Urbanisti~kih projekata blokova kao wegove razrade.

Utvr|uju se slede}e mere za{tite arheolo{kog nalazi{ta:

1. Izgradwa infrastrukture, industrijskih objekata i postrojewa i rudarski radovi, dozvoqeni su samo uz prethodno obezbe|ewe za{titnih arheolo{kih iskopavawa i adekvatne prezentacije nalaza;

2. Izvo|ewe gra|evinskih radova i promena oblika terena dozvoqeni su samo uz prethodno obezbe|ewe za{titnih iskopavawa i adekvatne prezentacije nalaza;

3. Mere tehni~ke za{tite arheolo{kih nalaza mogu se sprovoditi samo uz prethodna za{titna arheolo{ka iskopavawa;

4. Zabrana izgradwe stambenih i poslovnih objekata; 5. Obrada zemqi{ta je dozvoqena do dubine od 0,30 m; 6. Zabrana va|ewa: peska, {qunka, kamena ili zemqe za pravqewe cigle i

kopawe kanala za navodwavawe; 7. Zabrana sa|ewa visoke vegetacije i po{umqavawe prostora; 8. Zabrana neovla{}enog prikupqawa pokretnih arheolo{kih nalaza; 9. Zabrana prosipawa, odlagawa i privremenog ili trajnog deponovawa

otpadnog materijala-hemijski agresivnog, eksplozivnog, otrovnog i radioaktivnog.

B. DRUGI RE@IM ZA[TITE

Obuhvata valorizovane prostore-ambijentalne celine.

Op{ti uslovi koji vaè za drugi reìm za{tite su:

1. O~uvawe postoje}ih vrednosti koncepta urbanih matrica, sa mogu}no{}u remodelacija u ciqu revitalizacije prostora i wegove implementacije u postoje}a gradska tkiva;

2. Mogu}a je prenamena prostora-ambijenata ili wihovih delova, i uvo|ewe novih komplementarnih sadràja, sa primarnom namenom za kulturu;

3. Mogu}e je izvesti intervencije na objektima, uz uslov o~uvawa autenti~nosti samih ambijenata;

4. Sve elemente urbanog mobilijara prilagoditi izgledu i nameni prostora-ambijenata;

5. Sve intervencije u ambijentima, ili na pojedina~nim objektima, ne mogu se izvoditi bez prethodno pribavqenih uslova nadle`ne slu`be za{tite.

Ambijentalne celine potrebno je ~uvati i odràvati i kroz urbanisti~ke

158

planove, kao i kroz mere tehni~ke za{tite nadle`nog Zavoda. C. TRE]I RE@IM ZA[TITE

Tre}i reìm za{tite obuhvata valorizovane objekte, arheolo{ka nalazi{ta i spomen obele`ja.

Tre}i reìm za{tite podrazumeva fleksibilnije intervencije na objektima, uz slede}e mere:

1. Za{tita ovih objekata i celina sastoji se u o~uvawu, pre svega valorizovanih vrednosti objekata i celina, autenti~ne ornamentike, atika, ograda, krovnih ravni i drugim arhitektonskim detaqima.

8.Mogu}a je rekonstrukcija, nadgradwa i dogradwa objekata, kao i izgradwa novih na parceli valorizovanih objekata, sa prethodno pribavqenim mi{qewem nadle`ne slu`be za{tite.

Mere za{tite evidentiranih arheolo{kih nalazi{ta: 1. Ako se u toku izvo|ewa gra|evinskih i drugih radova nai|e na

arheolo{ka nalazi{ta ili arheolo{ke predmete, izvo|a~ radova je duàn da odmah, bez odlagawa prekine radove i obavesti nadle`ni Zavod za za{titu spomenika kulture i da preduzme mere da se nalaz ne uni{ti i ne o{teti i da se sa~uva na mestu i u poloàju u kome je otkriven.

2. Bilo kakvi investicioni radovi moraju se obavqati prema mi{qewu Zavoda za za{titu spomenika kulture.

3. Zabrawuje se neovla{}eno prikupqawe pokretnih arheolo{kih povr{inskih nalaza.

Za valorizovane objekte i prostore, kao i za spomen obele`ja, Zavod za za{titu spomenika kulture iz Kragujevca, izdaje mi{qewe, za sve mere za{tite i ostale radove. Kod valorizovanih objekata nadle`ni Zavod izdaje mi{qewe za sve radove na katastarskoj parceli na kojoj se nalaze isti.

ZAKQUÂK

Afirmacija urbanog kontinuiteta posebno ukqu~uje regeneraciju dezintegrisanog Starog gradskog jezgra. Remodelacija za{ti}enih prostora u okviru granice Generalnog plana, vr{i}e se u saradwi i prema uslovima nadle`ne institucije za{tite.

Planirane intervencije u prostoru u za{ti}enim zonama, realizova}e se sinhronizovanim aktivnostima nadle`ne slu`be za{tite i urbanisti~kih slu`bi, u ciqu za{tite, o~uvawa i unapre|ewa arhitektonskog i urbanog identiteta grada. 3.3. EKOLO[KA VALORIZACIJA PROSTORA

159

ZA DAQI URBANI RAZVOJ CIQEVI PRINCIPA RAZVOJNE EKOLOGIJE ZA KRAGUJEVAC

Daqi razvoj grada zasnovan je na po{tovawu ekolo{kih principa: - poqoprivredne povr{ine u zoni deponije ″Jovanovac″ i nizvodno niz

Ugqe{nicu, katastarski imaju visoku bonitetnu klasu koja ne predstavqa uslov za kori{}ewe tog zemqi{ta za poqoprivrednu proizvodwu. Obzirom da nema uslova za proizvodwu biolo{ki bezbedne hrane predlaè se prenamena tog prostora, u nameni povr{ina novog GUP-a;

- razme{taj proizvodnih delatnosti razli~itih kapaciteta mora biti zasnovan na principima razvojne ekologije;

- izbor lokacija za razli~ite delatnosti (proizvodnih i uslu`nih) zasnivati na daqem razvoju grada uz primenu urbanisti~kih, tehni~ko-tehnolo{kih i ostalih mera za{tite u ciqu minimizirawa ili eliminisawa potencijalnih {tetnih uticaja na ìvotnu sredinu i zdravqe qudi;

- za potrebe savremene kontrole i primene mera za{tite uraditi detaqnu ekolo{ku valorizaciju prostora (funkcionalni zoning);

- izvr{iti procenu ekolo{kog kapaciteta postoje}ih zona rada i propisati uslove za potencijalne razvojne programe;

- urgentno re{avawe upravqawa otpadima: komunalnim, otpadom karakteristika sekundarnih sirovina i opasnim otpadom,

- realizacija sanitarne deponije ″Vitli{te″, - sanacija i rekultivacija postoje}e deponije ″Jovanovac″, - racionalizacija kori{}ewa vode kao ograni~avaju}eg razvojnog faktora; - racionalizacija i za{tita postoje}ih izvori{ta vodosnabdevawa; - racionalizacija kori{}ewa fabrikovane vode, - za{tita re~nih slivova i tokova sa posebnim merama za{tite u zonama

izvori{ta;

EKOLO[KA VALORIZACIJA Na osnovu analize prirodnih karakteristika, stvorenih vrednosti kao i uslova nastalih u vremenu i prostoru data je valorizacija za daqi urbani razvoj prostora Genralnog plana. Granice Generalnog plana nisu posmatrane kao fizi~ka barijera i prostor izolovan od okruèwa ve} kao wegov integrativni deo. Globalno gledano podru~je Generalnog plana je zonirano na slede}i na~in: I zone sa reìmom za{tite II zone sa posebnim uslovima prema kojima }e se prostor koristiti i ure|ivati III zone sanacije i promene namene kori{}ewa.

160

Predlog zonirawa za daqi urbani razvoj podru~ja Generalnog plana dat je kao funkcionalni zoning na osnovu kapaciteta prostora za prihvatawe novih funkcija. I. ZONE SA RE@IMOM ZA[TITE

- Poqoprivredno zemqi{te i {ume II. ZONE SA POSEBNIM USLOVIMA PREMA KOJIMA ]E SE PROSTOR KORISTITI I URE\IVATI

- Zona ″LEPENICA″ - Radne zone - Zona ″BUBAW″ - Zona ″ [UMARICE″ - Zona ″STANOVAWE″

III. ZONE SANACIJE I PROMENE NAMENE KORI[]EWA

- Deponija ″JOVANOVAC″ - Mar{i}ko poqe

Predlogom funkcionalnog zoninga date su tri osnovne zone sa razli~itim reìmom kori{}ewa i za{tite. Kao vaàn i prethodni ograni~avaju}i faktor je stabilnost terena i wegovo daqe planirae i kori{}ewe. I. ZONE SA RE@IMOM ZA[TITE POQOPRIVREDNO ZEMQI[TE I [UME

U skladu sa zahtevom za o~uvawe poqoprivrednog zemqi{ta i {umskih kompleksa kao prirodnih resursa u rubnim zonama podru~ja Generalnog plana i povezivawu sa okruèwem potrebno je:

- iskqu~iti gradwu i pretvarawe poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinsko osim objekata iskqu~ivo u funkciji poqoprivredne proizvodwe,

- revitalizovati poqoprivredne povr{ine, u funkciji proizvodwe biolo{ki vredne hrane,

- mikrolokacijski, po{umiti terene iznad 12% nagiba klasi~nim po{umqavawem ili podizawem specifi~nih kutura,

- {umske komplekse i zabrane utvrditi kao {ume sa prioritetnom funkcijom za{tite,

- izbor gajenih vrsta zasnovati na proizvodwi biolo{ki vredne hrane, - izbor vrsta za po{umqavawe zasnovati na autohtonim vrstama.

161

II. ZONE SA POSEBNIM USLOVIMA PREMA KOJIMA ]E SE PROSTOR KORISTITI I URE\IVATI

ZONA ″LEPENICA″

Prostorno sme{tena u Lepeni~kom koridoru, namenski, sadràjno i funkcionalno veoma bogata sa stanovawem kao prete`nom namenom. Infrastrukturno je dobro opremqena sa pove}anim stepenom konfliktnosti u prostoru jer se naslawa na industrijsku zonu. Nalazi se u ekolo{koj celini ″Lepenica″ sa ugroènim ekolo{kim kapacitetom i najve}im stepenom ugroènosti ìvotne sredine. Uslovi i mere za daqe kori{}ewe i ure|ewe ove zone su:

- pogodnost terena za gradwu sa aspekta stabilnosti, - analiza stawa i predlog mera za sanaciju ugroènih elemenata zone,

- obavezna izrada procene uticaja na ìvotnu sredinu za aktivnosti koje se planiraju i realizuju u prostoru a mogu da dovedu do zaga|ivawa ~inilaca ìvotne sredine ili predstavqaju rizik po ìvotnu sredinu.

RADNE ZONE

Najve}i kompleksu su sme{teni u Lepeni~kom koridoru a ostali su mozai~no raspore|eni na podru~ju Generalnog plana. Zone su izvorno rali~itih delatnosti. U okviru kompleksa su i lokacije potencijalno visokog rizika. Daqe kori{}ewe zona moè se realizovati pod slede}im uslovima i merama:

- obaveza utvr|ivaawa pogodnosti terena za gradwu sa aspekta stabilnosti; - obavezna je procena kapaciteta ìvotne sredine svake zone; - izrada katastra zaga|iva~a za svaku zonu posebno; - svaki korisnik ili vlasnik proizvodnog i drugog pogona ili delatnosti

duàn je da uskladi rad prema uslovima procene uticaja i procene rizika; - promena namene postoje}ih objekata, uvo|ewe novih tehnologija ili

oìvqavawe postoje}ih podrazumeva obaveznu procenu uticaja na ìvotnu sredinu u zoni i okruèwu. ZONA ″BUBAW″ Zona maweg prostornog kapaciteta, sadràjno, funkcionalni i namenski vrlo raznorodna, ima veoma osetqiv ukupni ekolo{ki kapacitet. Ure|ewe i kori{}ewe ove zone sprovodi}e se na slede}i na~in:

- utvr|ivawe pogodnosti gradwe sa aspekta stabilnosti terena, - prethodno uraditi procenu kapaciteta zone, - maksimalno usaglasiti opstanak konfliktnih namena u susedstvu kroz

planirawe promene namene, sprovo|ewe restriktivnih mera za{tite; - nove sadràje planirati uz procenu uticaja.

162

ZONA ″ [UMARICE″

Zona sa najve}im ekolo{kim kapacitetom. Nalazi se na pravcu dominantnih vetrova. Infrastrukturno je delimi~no ekipirana. Ure|ivawe i daqe kori{}ewe ove zone mogu}e je sprovoditi na slede}i na~in:

- pogodnost terena sa aspekta stabilnosti,prikupqawe i odvo|ewe otpadnih voda i eliminisawe neadekvatnih septi~kih jama u ciqu spre~avawa zaga|ivawa povr{inskih i podzemnih voda,

- tehnologije i usluge koje produkuju zaga|uju}e materije, buku ili zahtevaju velike koli~ine vode u proizvodnom postupku moraju biti razmatrane procenom uticaja i iskqu~ene u slu~aju da ugroàvaju kapacitet zone,

- koncentracija individualnih loì{ta sa energentima razli~itih kvaliteta predstavqaju izvor zaga|ewa vazduha zone i ostalih zona na pravcu dominantnih vetrova. Analizom utvrditi na~in zagrevawa ove zone,

- proizvodne delatnosti koje nisu potencijalni izvori zaga|ewa uz procenu uticaja mogu}e je integrisati u okviru ove zone.

ZONA ″STANOVAWE″

Zona ″stanovawe″ u generalnom planu je prstenasto raspore|ena i predstavqa zone stanovawa razli~itih gustina. Ure|ewe i daqe kori{}ewe ovih zona sprovodi}e se:

- prethodno utvrditi stabilnost terena za potrebe gradwe, - infrastrukturnim opremawem nedostaju}ih elemenata infrastrukture,

pre svega vode, kanalizacije i saobra}ajnica, stvoriti uslove za funkcionisawe bez konflikta,

- uvo|ewe lokacija proizvodnih delatnosti mogu}e je uz procenu uticaja i primenu mera prevencije i za{tite ìvotne sredine,

- analiza prirodnih, stvorenih uslova i ekolo{kog kapaciteta zone i delova zone su uslov za promene u prostoru - nova izgradwa, (rekonstrukcija, pogu{}avawe). III. ZONE SANACIJE I PROMENE NAMENE KORI[]EWA

DEPONIJA ″JOVANOVAC″

Zona postoje}e deponije ″Jovanovac″ predstavqa zonu ugroène ìvotne sredine sa lokacijom visokog rizika. Status ove zone:

- izvr{iti sanaciju i rekultivaciju postoje}e deponije ″Jovanovac″ i ugroènog kompleksa u neposrednom okruèwu;

- izvr{iti promenu namene kori{}ewa uz restriktivne mere i mere za{tite,

163

- ustanoviti monitoring zone i okruèwa za pra}ewe stawa ìvotne sredine u vremenu i prostoru.

MAR[I]KO POQE

Zona ″Mar{i}ko poqe″ u postoje}em stawu se koristi kao poqoprivredno zemqi{te. Poqoprivredno zemqi{te kao neobnovqiv prirodni resurs spada u kategoriju zona sa reìmom za{tite. Obzirom na lokacijske uslove, poloàj zone i dugogodi{wi uticaj nepovoqnih uslova sredine:

- uticaj zaga|ewa i vodotokova Lepenice i Ugqe{nice i - uticaj zaga|ewa iz industrijske zone. Valorizacijom prostora predlaè se promena namena ove zone. Ciq ovog

predloga je iskqu~ivawe ove zone iz primarne poqoprivredne proizvodwe i spre~avawe mogu}nosti proizvodwe hrane u zoni ugroène ìvotne sredine.

Realizacija ove zone sprovodi}e se pod slede}im uslovima i merama: - uraditi analizu zone sa aspekta prostornih, urbanisti~kih i ekolo{kih

uslova, - proceniti ekolo{ki kapacitet zone na osnovu relevantnih pokazateqa i

predloìti strukturu i organizaciju zone, - obavezna je procena uticaja cele zone na ìvotnu sredinu i svake

delatnosti posebno. 3.4. ZA[TITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I RATNIH RAZARAWA Pod elementarnim nepogodama podrazumevaju se sve nepogode koje nastaju delovawem prirodnih sila: poplave, klizi{ta, zemqotresi, poàri i druge pojave koje, svojim delovawem, mogu da ugroze ìvote stanovni{tva i nanesu materijalnu {tetu ve}eg obima.

Za{tita od elementarnih nepogoda regulisana je Zakonom o za{titi od eelementarnih i drugih ve}ih nepogoda (Sl.gl. SRS br.20/77). 3.4.1. POPLAVE

Pravni i zakonski osnov kojim se reguli{e za{tita od poplava je slede}i:

a) "Zakon o za{titi od elementarnih i drugih nepogoda" Sl. glasnik SRS br. 20 od 21.05.1977.god.

b) "Zakon o vodama (poglavqe za{tita od {tetnog dejstva voda)" Sl. glasnik RS br. 46 od 31.07.1991.god.

v) "Odluka o usvajawu Op{teg plana za odbranu od poplava" br. I 325-5/97-02 od 01.08.1997.god.

g) Op{ti i operativni plan za odbranu od poplava teritorije grada Kragujevca za period 1997.-2000.god.

164

Na osnovu zakonskih odredbi, Skup{tina grada je du`na da donosi sredworo~ne i godi{we planove odbrane od poplava (op{ti i operativni). Ovi planovi reguli{u nadle`nosti i institucije u vanrednim situacijama. Na osnovu ovih planova radi se tehni~ka dokumentacija za odbranu od poplava (Sl. glasnik SRS 47/83) i zvo|a~ki projekti. 3.5.2. KLIZI[TA

VRSTE KLIZI[TA Prema kliznim povr{inama, klizi{ta su podeqena na: asekventna i konsekventna kod kojih se klizawe javqa du` slojeva ili po postoje}im pukotinama. Prema aktivnosti, izdvojena su aktivna i umirena klizi{ta. KLIZI[TA U LAPORIMA, LAPOROVITIM GLINAMA I GLINAMA

(Dolina reke @draqice, Stanovo, Palilulski potok i dolina Su{i~kog potoka). Sanirawe aktivnih klizi{ta mogu}e je izradom potpornih zidova - po{umqavawem.

KLIZI[TA U NEOGENIM PESKOVIMA I [QUNKOVIMA

(Desna strana reke Lepenice oko Trmbasa, Teferi~a, Iline vode do Kormana, zatim: Poskurice, Opornica, Petrovac, Jovanovac).

Sanirawe je mogu}e izradom drenaà.

KLIZI[TA U PESKOVITO [QUNKOVITOJ - GLINOVITOJ NEOGENOJ SERIJI

(Zapadna strana kose Baqkovac-Belo{evac, Gro{nica, i Kori}ani) Sanirawe je oteàno zbog nejednakog sastava tla, (drenirawe, potporni

zidovi).

REJONIZACIJA TERENA PO STABILNOSTI

Prema stabilnosti, teren je podeqen na: stabilne, uslovno-stabilne i nestabilne. (Inèwersko-geolo{ka karta u razmeri 1:20.000)

STABILNI DELOVI TERENA

Stabilni delovi terena, pogodni za ure|ewe prostora su zaravweni platoi, breùqkasti delovi terena koji nisu zahva}eni klièwem, jaruàwem ili spirawem i doline reka koje nisu plavqene. Delovi terena u dolini reka koje nisu plavqene, mogu biti mawe nosivosti i sa sadràjem muqevitih so~iva ili proslojaka tako da se, pri temeqewu objekata, u wima moraju izvesti specijalni radovi u vidu izrade {qun~anih tampona, radi poboq{awa nosivosti ili kompenzacije neravnomernih slegawa. Stabilni delovi terena se nalaze uglavnom severno od reke Lepenice. To su platoi sela Jovanovac, Petrovac, Poskurice,

165

Golo brdo, Divostin, Male P~elice i Kori}ani. Stabilnim terenima smatraju se tereni ju`no od reke Lepenice na breùqkastom delu koji nije zahva}en klièwem, jaruàwem ili spirawem.

USLOVNO STABILNI DELOVI TERENA

Uslovno stabilne delove terena ~ine zone zatalasanih padina starijih pokretawa masa koja su sada umirena, zone pojavqivawa kliznih oìqaka i mawih kliznih tela, blagi odseci ~ijim se nepravilnim zasecawem moè poremetiti sada{wa ravnoteà masa, pa ~ak do}i i do kretawa . Ukoliko se èli gradwa objekata na ovakvim terenima, poèqno je najpre detaqnim istra`nim radovima, ispitati stawe uslovnosti stabilnosti i predloìti vrstu objekata povoqnih za izgradwu na tim terenima i kakve je mere sanacije neophodno primeniti za o~uvawe stabilnosti terena i objekata. Uslovno stabilni delovi terena se uglavnom nalaze na zatalasanom delu terena ju`no od reke Lepenice, na dolinskim stranama Ugqe{nice, Lepenice i wihovih pritoka, po~ev od sela Kori}ana i Dra~e na zapadu sve do Kormana i u{}a Ugqe{nice u Lepenicu, na istoku. Ona se uglavnom javqaju na mestima provlaàvawa usled drenirawa voda sa zaravqenih platoa u pravcima re~nih dolina kada su pra}ena pojavom blagih plitkih otkidawa mawih dimenzija i izrazitijim jaruàwem ili spirawem. Jaruàwa su naro~ito izraèna u dolini Ugqe{nice izme|u Maini}a i rasadnika, gorwem toku Gro{ni~ke reke, u predelu Gospodarevog brda i u dolini Jabukova~ke reke.

NESTABILNI DELOVI TERENA

Nestabilnim delovima terena smatramo zone na kojima se javqaju aktivna klizna tela. Zemqane mase zahva}ene kretawem su raskva{ene, a ima i pojava zamo~varenih delova. Preporu~uje se da se, pri planirawu, ove povr{ine koriste kao zelene povr{ine. Izgradwa na ovim povr{inama nije mogu}a bez prethodno utvr|enih mogu}nosti sanacije i visine finansijskih sredstava.

U narednom periodu neophodna je izrada slede}e dokumentacije:

- ispitivawe i ocena stabilnosti terena na podru~ju grada Kragujevca sa predlogom daqih istraìvawa - program sistematskih i permanentnih istraìvawa podzemnih voda na podru~ju grada Kragujevca - program stalnog pra}ewa i opaàwa prirodnih i tehnogenih pojava na podru~ju grada Kragujevca.

ZA[TITA TERENA I OBJEKATA OD KLIZAWA

Podru~je Generalnog plana ima sloènu geolo{ku osnovu na kojoj se razvija gra|evinski reon, sa izgra}enim i planiranim zonama stanovawa, rada i prate}ih funkcija, odnosno sistemom i elementima gradske saobra}ajne i tehni~ke infrastrukture. Za plansku razradu izra|ena je nova geolo{ka podloga, u okviru

166

Elaborata gelo{kih straìvawa za potrebe Generalnog plana Kragujevac 2015., koja defini{e sastav i karakteristike zemqi{ta, i daje inèwersko - gelo{ku rejonizaciju na osnovu koje se planira nova izgradwa i daqe kori{}ewe zemqi{ta izgra|enih zona. Na osnovu geolo{ke podloge iskqu~eni su svi zahvati sa vrlo oteànim uslovima kori{}ewa, kao zone potpunog ograni~ewa izgradwe, odnosno utvr|eni zahvati sa ve}im ograni~ewima nove izgradwe i posebnim uslovima sanacije terena i za{tite objekata u zonama postoje}e izgra|enosti. Na osnovu razrade geolo{ke podloge i detaqnih geolo{kih istraìvawa za potrebe planova detaqne regulacije posebnih zona sa zahvatima umirenih klizi{ta, utvrdi}e se mere sanacije, odnosno uslovi za izgradwu novih i osigurawe postoje}ih objekata u ovim zonama, kroz mere gelo{kog i tehni~kog osigurawa, izgradwu za{titne infrastrukture, smawewe stepena izgra|enosti i posebne tehni~ke i urbanisti~ke mere na objektu, parceli i lokaciji. Za zone aktivnih i potencijalnih klizi{ta, pored potpunog ograni~ewa izgradwe, utvrdi}e se korektivne, a pre svega preventivne mere za{tite kroz obnovu i zasad nove vegetacije, odvodwavawe terena, spre~avawe nenamenskog optere}ewa i zasecawa uslovno stabilnih i nestabilnih padina, odnosno adekvatno osigurawe i uklapawe u susedne zone gra}evinskog zemqi{ta. Kroz Elaborat geolo{kih istraìvawa utvr|ene su daqe mere na potpunijem i detaqnijem sagledavawu geolo{ke osnove Generalnog plana, kako u ukupnom zahvatu, tako i u zonama intenzivne nove izgradwe, kroz pro{irewe obima osnovnih geolo{kih istraìvawa, stalno pra}ewe prirodnih i tehnogenih geolo{kih pojava, formirawe posebnog informacionog sistema o morfologiji, geologiji i hidrogeologiji terena, a posebno kroz detaqno sagledavawe i katastrirawe aktivnih i potencijalnih zona klizawa, sa merama i programom obezbe|ewa i sanacije radi stabilizacije zemqi{ta u gra|evinskom reonu i {irem podru~ju Generalnog plana. 3.4.3. ZEMQOTRESI

Kragujeva~ka kotlina predstavqa veoma labilnu zonu, zbog ~ega su u pro{losti Kragujevac i wegova kotlina, ~esto stradali od zemqotresa.

Prema privremenoj seizmolo{koj karti koju je 1982. godine izdao Seizmi~ki zavod SR Srbije, teren Kragujevca leì u zoni 8o seizmi~kog intenziteta prema MCS skali. U gra|evinarstvu se danas primewuju 4 pravilnika o seizmi~nim dejstvima na konstrukcije:

1. Pravilnik o privremenim tehni~kim propisima za gra|ewe u seizmi~kim podru~jima (Sl. list SFRJ 39/87) - ne vaì za objekte visokogradwe. 2. Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima (Sl. list SFRJ br. 31/81; 49/82; 29/83; 52/90).

167

3. Pravilnik o tehni~kim normativima za sanaciju, oja~awe i rekonstrukciju objekata visokogradwe o{te}enih zemqotresom i za rekonstrukciju i revitalizaciju objekata visokogradwe (Sl. list SFRJ 52/85). 4. Pravilnik o tehni~kim normativima za projektovawe i prora~un inìwerskih objekata u seizmi~kim podru~jima (1986.) - nacrt. Seizmi~ke - karte su sastavni deo Zbirke jugoslovenskih pravilnika i standarda za gra|evinske konstrukcije - dejstva na konstrukcije (1995.). Za deo podru~ja Generalnog plana ura|ena je karta seizmi~ke mikrorejonizacije sa koeficijentima seizmi~nosti (R=1:10.000- dokumentaciona osnova). U narednom periodu, neophodno je uraditi kartu seizmi~ke mikrorejonizacije za celu teritoriju Generalnog plana. Potrebno je posvetiti ve}u pa`wu uticaju tektonike i utvr|ivawu nivoa podzemne vode na posmatranom podru~ju, jer od wega bitno zavisi prira{taj seizmi~nog intenziteta. 3.4.4. PO@ARI

Poàr je ~esta tehni~ka nepogoda, a nastaje svakodnevnim kori{}ewem objekata, ali i kao posledica drugih elementarnih nepogoda (zemqotresa, eksplozije i sl.). Za{tita od poàra regulisana je Zakonom o za{titi od poàra (Sl. gl. RS br. 37/88) i Pravilnikom o protivpoàrnoj za{titi iz 1995. godine, a zasniva se na iskustvima iz prethodnog perioda.Tokom 2000. godine zabeleèn je rekordan broj od 1216 poàra, sa tendencijom porasta ovog broja ~ak i u uslovima kada privreda ne radi punim kapacitetom. Katastrofalni poàri nisu zabeleèni na ovom podru~ju. Koncept urbanisti~kog re{ewa moè da uti~e na smawewe ugroènosti od poàra. Za{tita od poàra podrazumeva, pre svega, preventivne mere u ciqu spre~avawa nastanka poàra, a zatim i mere za wegovo suzbijawe, odnosno ublaàvawe posledica, ukoliko do poàra do|e.

1. Preventivne mere su:

- sprovo|ewe zakonskih propisa kojima je obezbe|eno u~e{}e slu`be protivpoàrne za{tite u izradi urbanisti~ke i projektne dokumentacije, kroz davawe uslova i saglasnosti - izrada odgovaraju}e dokumentacije - plana za{tite od poàra.

2. Mere za suzbijawe poàra, podrazumevaju brzu i kvalitetnu intervenciju, a to se postiè kroz odgovaraju}u organizaciju vatrogasne slu`be:

1- razme{taj vatrogasnih stanica, poloàj Vatrogasnog doma, broj vozila 2- prohodnost saobra}ajnica i pristup lokaciji. 3- izgradwu, odràvawe i osavremewavawe hidrantske mreè

168

4- ure|ewe crpili{ta za vodu (izgradwa betonskih nasipa na Jezeru i akumulaciji Gruà).

Obzirom da organizacija vatrogasne slu`be danas ne zadovoqava potrebe Grada, neophodno je, pored izgradwe novog Vatrogasnog doma na odre|enoj lokaciji, formirati mreù vatrogasnih stanica - punktova u odre|enim delovima Grada (Aerodrom, Bresnica, Erdoglija, Stanovo) koji bi opsluìvali svoje gravitaciono podru~je. 2- Prilikom projektovawa novih saobra}ajnica, treba po{tovati planirane regulacione {irine, a kroz projekte ure|ewa partera, po{tovati uslove protivpoàrne za{tite. U procesu gasifikacije grada, neophodno je uraditi plan za{tite od poàra za zone obuhva}ene gasifikacijom. U ciqu protivpoàrne za{tite treba regulisati prolaz kroz Grad i zaustavqawe vozila koja prevoze opasne materije. Kretawe ovih vozila kroz grad treba da bude iskqu~ivo obilaznicom, sa odre|enim i ure|enim mestima za wihovo zaustavqawe. 3.4.5. ZA[TITA OD RATNIH RAZARAWA Za{tita od ratnih razarawa odre|ena je Zakonom o narodnoj odbrani, ODLUKOM o osnivawu javnog preduze}a za skloni{ta (Sl. gl. RS 3/92) i Odlukom o utvr|ivawu stepena ugroènosti naseqenih mesta u op{tini Kragujevac sa reonima ugroènosti i vrstom i obimom za{tite. Ovom Odlukom "Naseqeno mesto - grad Kragujevac prema stepenu ugroènosti podeqen je na 3 (tri) i zone sa ta~nim opisom granica i obimom za{tite. U narednom periodu neophodno je izraditi novu odluku, odnosno PROGRAM za{tite podru~ja Grada Kragujevca od ratnih razarawa, u skladu sa novim tendencijama i novom zakonskom regulativom

169

ÊTVRTI DEO 4. PRAVILA GRA\EWA 4.1. OP[TA PRAVILA ZA SPROVO\EWE

GENERALNOG PLANA

U skladu sa vaè}im Zakonom o planirawu i izgradwi, SPROVO\EWE GENERALNOG PLANA KRAGUJEVAC 2015. vr{i}e se:

I/ NOVIM URBANISTI^KIM PLANOVIMA (planovi generalne regulacije i planovi detaqne regulacije) na osnovu GP Kragujevac 2015. Izrada ovih planova vr{i}e se za odre|ene urbanisti~ke i regulacione celine, u okviru odgovaraju}ih zona i namena, na osnovu PRAVILA URE\EWA i PRAVILA GRA\EWA propisanih u poglavqima 2.1. i 4. Povr{ina zona obuhva}enih izradom planova generalne ili detaqne regulacije, iznosi 2.910,00 ha. Izrada odgovaraju}ih planova regulacije mogu}a je u svim zonama u kojima se za to ukaè potreba.

Etapnost realizacije definisa}e se sredworo~nim planovima i godi{wim programima. Razrada urbanisti~kim projektima definisa}e se regulacionim planovima, a obavezna je za javne objekte od op{teg interesa.

II/ NA OSNOVU POSTOJE]E URBANISTI^KE DOKUMENTACIJE koja je, progla{ena vaè}om Odlukama Skup{tine grada (Sl.gl.Grada Kragujevca br.4/03 i br.5/03), ali samo u delovima koji nisu u suprotnosti sa pravilima ur|ewa i pravilima gra|ewa ovog Generalnog plana.

Pri tome treba permanentno obnavqati i unapre|ivati sistem regulacije odre|enih zona, celina i grada u celini, i to fazno, po prioritetima utvr|enim sredworo~nim i godi{wim planovima i programima, ukqu~uju}i i poteze postoje}ih verifikovanih planova koji onemogu}avaju punu realizaciju ciqeva, koncepta i kapaciteta Generalnog plana.

Povr{ina podru~ja obuhva}enog postoje}om urbanisti~kom dokumentacijom koja moè da se primewuje u odre|enim delovima, iznosi oko 3050,00 ha.

III/ DIREKTNO NA OSNOVU PRAVILA URE\EWA (poglavqe 2.1.) i PRAVILA GRA\EWA (poglavqe 4.) DEFINISANIH OVIM GENERALNIM PLANOM. Ove zone definisane su u grafi~kom prilogu “Karta sprovo|ewa Generalnog plana”. To su slede}e zone:

PROSTORNA CELINA I “STARI GRAD“

STANOVAWE

GUSTINE A.1.2. Gs= 90-110 stanova/ha Gn= 270-330 stanovnika/ha

Urbanisti~ke celine - I.7 (postoje}e naseqe Erdoglija), (zone) I.8 (Su{ica - Grujina ~esma)

170

I.9 (postoje}e naseqe Bubaw) I.11 (postoje}e Zastavino naseqe)

GUSTINE B.1.1. Gs= 50-60 stanova/ha Gn= 150-180 stanovnika/ha

Urbanisti~ke celine - I.7 (postoje}e naseqe Erdoglija), I.8 (Su{ica)

GUSTINE B.1.2. Gs= 40-50 stanova/ha Gn= 120-150 stanovnika/ha

Urbanisti~ke celine - I.8 (Su{ica - Grujina ~esma), I.9 (kod KBC-a),

I.10 (kod KBC-a) USLUGE I CENTRI

Urbanisti~ka celina - I.12 (postoje}e zone poslovawa iza jezera Bubaw)

OBRAZOVAWE

Postoje}i realizovan kompleks fakulteta “Veliki park”

Urbanisti~ka celina - I.8

KOMUNALNI OBJEKTI

Urbanisti~ka celina - I.11 (postoje}e Gradsko grobqe) (zone) I.13 (postoje}i kompleks grobqa Bozman) (Elektrodistribucija)

PROSTORNA CELINA II “PIVARA“

STANOVAWE


Urbanisti~ka celina - II.2 (kod {kole M. i D. Todorovi}) GUSTINE B.1.1. Gs= 50-60 stanova/ha


Urbanisti~ke celine - II.2 i II.4 GUSTINE B.2.1. Gs= 20-35 stanova/ha Gs= 60-105 stanovnika/ha

Urbanisti~ke celine - II.2 i II.5 GUSTINE B.2.2. Gs= 10-25 stanova/ha

Gs= 30-75 stanovnika/ha

Urbanisti~ka zona - II.10 (izdvojene zone du` puta) GUSTINE B.2.3. Gs= 5-15 stanova/ha

171

Gs= 15-45 stanovnika/ha

Postoje}e izdvojene grupacije stanovawa niìh gustina

Urbanisti~ke zone - II.8, II.9 i II.10

PRIVRE\IVAWE

Postoje}i realizovani privredni kompleksi RADNE ZONE I (faza1.) i RADNE ZONE Ii (faze 1. i 2.) Urbanisti~ka zona - II.9 Postoje}i realizovani privredni kompleksi RADNE ZONE IV Urbanisti~ke zone - II.8 i II.9

KOMUNALNI OBJEKTI

Postoje}i kompleks preduze}a Vodovod i kanalizacija Urbanisti~ka zona - II.8

PROSTORNA CELINA III “AERODROM“

STANOVAWE


Urbanisti~ke celine - III.2 (naseqe Aerodrom1), (zone) III.5 (Blok Avala)

GUSTINE B.1.3. Gs= 30-40 stanova/ha Gs= 90-120 stanovnika/ha

Urbanisti~ke zone - III.4 (Vinogradi), III.5 (naseqe Jabu~ar)


Postoje}e izdvojene grupacije stanovawa niìh gustina

Urbanisti~ke zone - III.4 (Vinogradi), III.6 (naseqe Petrovac)

USLUGE I CENTRI

Urbanisti~ka celina - III.6 (postoje}a zona poslovawa kod Rasadnika)

172

PROSTORNA CELINA IV “STANOVO“

STANOVAWE


Urbanisti~ka zona - IV.1 (postoje}e naseqe kod op{teg centra), GUSTINE B.2.1. Gs= 20-35 stanova/ha Gs= 60-105 stanovnika/ha

Urbanisti~ke zone - IV.1 (iza Zvezde) IV.4 (Kori}ani) IV.5 (V. Poqe)


Urbanisti~ka zona - IV.1 (zona trafostanice Stanovo),


Urbanisti~ke zone - IV.3 (Male p~elice) IV.4 (Kori}ani) IV.5 (V. Poqe)

IV.7 (Gro{nica) GUSTINE B.2.3. Gs= 5-15 stanova/ha Gs= 15-45 stanovnika/ha

Postoje}e izdvojene grupacije stanovawa niìh gustina i stambena zona Kori}ani

Urbanisti~ka zona - IV.4 (Kori}ani), IV.7 (Erde~)

KOMUNALNI OBJEKTI

Postoje}i kompleks preduze}a Vodovod i kanalizacija Urbanisti~ka zona - IV.1 U okviru svih navedenih zona u kojima je definisana regulacija mogu}e je

izdavawe izvoda direktno na osnovu Generalnog plana za objekte infrastrukture.

U zonama u kojima je sprovo|ewe mogu}e vr{iti direktno na osnovu pravila gra|ewa iz Generalnog plana, ukoliko se ukaè potreba uvo|ewa novih javnih povr{ina (prilikom parcelacije ili usitwavawa kompleksa), obavezna je izrada odgovaraju}eg plana regulacije.

173

Ukupna povr{ina zona za koje nije obavezna izrada urbanisti~kih planova kao daqe razrade GP Kragujeva, iznosi oko 520,00 ha.

U toku realizacije GP-a preporu~uje izrada odgovaraju}ih studija i odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije:

Zbog nedovoqne preciznosti podatka koji se odnose na geolo{ka istraìvawa koja su ra|ena za nivo generalnog plana, neophodno je, za potrebe izrade planova regulacije, uraditi: - detaqna istraìvawa i ocenu stabilnosti na terenima koji su Elaboratom geolo{kih istraìvawa za potrebe GP-a Kragujevac 2015, oceweni kao uslovno stabilni, odnosno kao umirena klizi{ta i kod kojih treba uvesti odgovaraju}a ograni~ewa za izgradwu objekata na podru~ju GP-a; - dinamika razvoja naseqa u prostoru utvr|uje se na osnovu sredworo~nih i godi{wih planova i programa ure|ewa prostora i zemqi{ta. Ovom dinamikom utvr|uju se i prioriteti izrade regulacionih planova ili druge urbanisti~ke dokumentacije definisane ovim GP-om za wegovu razradu, kao i prioriteti u realizaciji pojedina~nih urbanisti~kih celina; -za sve komplekse vojske SCG predvi|a se mogu}nost prenamene, ukoliko se steknu uslovi za iseqewe ovih zona sa teritorije Generalnog plana. Prenamena moè da se izvr{i kroz razradu GP-a, izradom odgovaraju}e urbanisti~ke i druge specifi~ne dokumentacije.

PROGRAMSKI PRIORITETI

1. Rekonstrukcija i ure|ewe gradskog centra, uz povezivawe funkcionalnog sa istorijskim jezgrom (Prodor i Milo{ev venac).

2. Realizacija uèg gradskog jezgra (prvog prstena oko gradskog centra) 3. Razvoj sistema centara svih nivoa (od gradskog ka lokalnim) 4. Rekonstrukcija stambenog fonda, kao i nova izgradwa i pro{irewe

funkcije stanovawa 5. Realizacija prostornog i funkcionalnog sistema privre|ivawa i

poslovawa u svih pet nivoa i kategorija, a prioritet imaju: - INDUSTRIJSKA ZONA KRAGUJEVAC u celom zahvatu - Dekomponovawe Zastave - Pro{irewe sistema rada i poslovawa u okviru svih namena koje

nisu javne, a posebno stanovawa i centara 6. Pogu{}avawe gradskog tkiva po~ev od gradskog centra, ka rubnom

podru~ju, uz postepeno podizawe op{teg urbanog nivoa. 7. Podizawe ekolo{kog nivoa u okviru svih funkcija i namena 8. Realizacija specifi~nih funkcija i namena:

- Spomen park Kragujeva~ki oktobar” - Zelene povr{ine svih nivoa, a posebno u okviru specifi~nih

zona javnih funkcija - Realizacija gradskih i ostalih sportskih centara

9. Izgradwa i unapre|ewe saobra}ajne mreè, kako magistralnih pravaca, tako i u delu javnog gradskog i miruju}eg saobra}aja

10. Pro{irewe mreè gasifikacije i toplifikacije na {ire zone stanovawa i poslovawa

174

4.2. PRAVILA GRA\EWA PO ZONAMA I CELINAMA Ova Pravila obuhvataju uslove koji se odnose na izgradwu objekata po zonama ili celinama iz Generalnog plana ( ~l. 42 Zakona o Planirawu i izgradwi Sl. Gl. RS br. 47/2003. ), prema specifi~nostima i potrebama naseqa, za sve zone i objekte javnog interesa, objekte stanovawa, centara, rada i poslovawa, kao i za elemente infrastrukture u delu posebnih zona, kompleksa i objekata, a u skladu sa ~l. 15. i 20. Pravilnika o sadrìni, izradi i sprovo|ewu urbanisti~kog plana (Sl. Gl. RS br.75/2003.). Op{ti uslovi urbanisti~ke regulacije prema ovim Pravilima predstavqaju skup me|usobno zavisnih pravila za osnovnu urbanu strukturu, gra|evinsku parcelu i lokaciju, regulacionu i gra|evinsku liniju, odnosno poloàj i karakter objekata na parceli i lokaciji, namenu objekata, fizi~ku strukturu, gra|evinsku strukturu i obradu, urbanisti~ke pokazateqe iskori{}enosti zemqi{ta i izgra|enosti na parceli i lokaciji, koji prema karakteru urbane strukture i odgovaraju}e zone defini{u odnose u prostoru i kapacitet objekata, uslove za sme{taj vozila, ure|ewe parcele i prikqu~ewe na gradski sistem infrastrukture, odnos prema susednim objektima, okruèwu i za{titi okoline; odnosno odgovaraju}e tehni~ke, sanitarne i bezbednosne uslove, kao i posebne uslove prema specifi~nim zahtevima za izgradwu i kori{}ewe objekata na parceli i lokaciji, u okviru bloka, zone ili naseqa. Pravila se primewuju za urbanististi~ke planove posebnih zona ili celina na podru~ju Generalnog plana, sprovo|ewe kroz urbanisti~ki projekat za specifi~ne programe ili lokacije, odnosno za izdavawe izvoda iz Generalnog plana i pojedina~nih odobrewa za izgradwu objekata na ostalom gra|evinskom zemqi{tu obuhva}enom Generalnim planom, za koje nije odre|ena obaveza izrade regulacionih planova generalne ili detaqne regulacije. Svi elementi urbanisti~ke regulacije koji nisu obuhva}eni ovim Pravilima gra|ewa defini{u se prema Pravilniku o op{tim uslovima o parcelaciji i izgradwi i sadrìni, uslovima i postupku izdavawa akta o urbanisti~kim uslovima za objekte za koje odobrewe za izgradwu izdaje op{tinska, odnosno gradska uprava ( Sl. Gl. RS br. 75/ 2003.). 4.2.1. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

Izgradwa javnih objekata od op{teg interesa vr{i}e se na pojedina~nim lokacijama prema planiranoj nameni prostora, ali i u zonama centara svih nivoa, zonama stanovawa i privre|ivawa koje zadovoqavaju sve uslove u skladu sa funkcijom, neposrednim okruèwem i planiranom namenom prostora. Realizacija postoje}ih objekata (dogradwa, nadgradwa) kao i izgradwa novih, vr{i}e se urbanisti~kim projektima na osnovu postoje}ih ili novih planova detaqne regulacije u skladu sa prethodno izra|enim programom. Objekti javnih funkcija gradi}e se prema normativima datim u poglavqu 2.1.1. i slede}im op{tim uslovima:

175

4.2.1.1. OP[TA I POSEBNA PRAVILA GRA\EWA ZA JAVNE OBJEKTE OD OP[TEG INTERESA

OP[TA PRAVILA

- spratnost i tip objekata zavisi od wegove namene, a mora biti prilago|en uslovima lokacije i funkcije; - dvori{te - kompleks mora biti ure|en tako da bude u skladu sa funkcijom objekta i okruèwem; - indeksi zauzetosti i indeksi izgra|enosti proizlaze iz propisanih normativa za povr{ine objekata i povr{ine kompleksa svake namene (poglavqe 2.1.1.); - pojedine funkcije iz ovih delatnosti, sme{tene u objektima graditeqskog nasle|a ili ambijentalnih celina, moraju zadovoqiti uslove nadle`nih institucija; - u okviru zona stanovawa, mogu se graditi (u privatnom vlasni{tvu) objekti: obrazovawa, de~je i socijalne za{tite, zdravstva, kulture, religije, informisawa, ali samo pod uslovom da zadovoqe sve normative i kriterijume za odgovaraju}u delatnost (poglavqe 2.1.4.) i uslove neposrednog okruèwa; - za nove lokacije objekata javnih funkcija, potrebno je izvr{iti ispitivawa stabilnosti terena (nivo podzemnih voda).

DOMINANTNA NAMENA: javni objekti i kompleksi definisani u poglavqu 2.1.1.

MOGU]E PRATE]E NAMENE: druge javne povr{ine i objekti uslu`nih delatnosti:

1- Obrazovawe: kultura, nauka, zelenilo, sport i rekreacija, uslu`ne delatnosti i odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture (parkinzi, trafo stanice...)

2- Zdravstvo: zelenilo i uslu`ne delatnosti i odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture

3- De~ja i socijalna za{tita: zelenilo, sport i rekreacija, zdravstvo, stanovawe, uslu`ne delatnosti i odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture

4- Kultura: javno informisawe, obrazovawe, zelenilo, usluge, verski objekti i odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture

5- Javno informisawe: kultura, zelenilo, usluge i odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture

6- Nauka: obrazovawe, kultura, zelenilo, usluge odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture

7- Administracija i uprava: zelenilo, kultura, obrazovawe, informisawe, uslu`ne delatnosti i odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture

8- Sport i rekreacija: zelenilo, usluge i odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture

176

9- Zelenilo: sport i rekreacija, verski objekti, i odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture

10- Posebne namene - po iseqewu Vojske SCG: Kompleks Milan Blagojevi}: obrazovawe, zdravstvo, de~ja i socijalna za{tita, usluge, zelenilo, sport i rekreacija, privredne zone.

Kompleks Vojvoda Putnik: pro{irewe gradskog centra, kultura, nauka, informisawe, usluge, zelenilo, odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture.

Kompleks Vojne bolnice: zdravstvo, zelenilo i odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture

Kompleks Gro{nica: privredna zona, poslovawe i usluge sa odgovaraju}im prate}im objektima saobra}ajne i komunalne infrastrukture.

Realizacija novih programa ne zahteva izmenu Generalnog plana, ve} izradu planova regulacije na osnovu prethodno ura|enog programa.

11- Saobra}ajni objekti: uslu`ne delatnosti, poslovawe, zelenilo, administracija i odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture.

NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADWA JE ZABRAWENA U OVOJ ZONI: sve namene ~ija bi delatnost ugrozila ìvotnu sredinu i osnovnu namenu. (Procena rizika).

POSEBNA PRAVILA:

KOMUNALNI OBJEKTI

GROBQA - postoje}e povr{ine koristiti za sahrawivawe (prema gradskoj

odluci), - novo grobqe i zone pro{irewa postoje}ih realizovati prema

planskom aktu i prate}oj dokumentaciji, DOMINANTNA NAMENA: grobqe

MOGU]E PRATE]E NAMENE: zelenilo, uslu`ne delatnosti i prate}i objekti komunalne infrastrukture

PIJACE - dvonamensko kori{}ewa prostora i realizacija distributivnih centara.

DOMINANTNA NAMENA: pijaca (zelena, sto~na i kvanta{ka) MOGU]E PRATE]E NAMENE: usluge i poslovawe i prate}i objekti

komunalne infrastrukture

SANITARNA DEPONIJA KOMUNALNOG OTPADA

- realizacija na regionalnom nivou (prema odredbama nacionalne strategije).

177

DOMINANTNA NAMENA: deponovawe komunalnog otpada na sanitarni i odrìv na~in

MOGU]E PRATE]E NAMENE: izabrani na~ini savremenog tretmana komunalnog otpada sa prate}im objektima komunalne infrastrukture.

Pravila gra|ewa za ostale komunalne objekte, kao i za sve ostale javne objekte, definisana su u op{tim pravilima za javne objekte od op{teg interesa i u pravilima ure|ewa (poglavqe 2.1.1.)

4.2.1.2. MRE@A SAOBRA]AJNE I KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

SAOBRA]AJ U zonama ~ija se realizacija vr{i na osnovu planova regulacije,

izgradwa ili rekonstrukcija saobra}ajnica vr{i}e se na osnovu slede}ih pravila gra|ewa, koja podrazumevaju slede}e regulacione {irine prema rangu saobra}ajnice:

- autoput ............................................ 20 - 30 m - gradske magistrale ........................ 15 - 30 m - gradske saobra}ajnice ................... 15 - 25 m - sabirne saobra}ajnice ................... 10 - 18 m

i na osnovu Pravilnika za saobra}ajnice nièg ranga. Izgradwa i rekonstrukcija saobra}ajnica u zonama koje se realizuju

direktno na osnovu Genreralnog plana, vr{i}e se, na osnovu ovih pravila gra|ewa i Pravilnika o op{tim uslovima o parcelaciji, izgradwi i sadrìni, uslovima i postupku izdavawa akta o urbanisti~kim uslovima za objekte za koje odobrewe za gradwu izdaje op{tinska odnosno gradska uprava ("Sl.glasnik RS",br.55/03), za saobra}ajnice nièg ranga.

PO[TANSKI SAOBRA]AJ

Postavqawe po{tanskih objekata je mogu}e u zonama stanovawa, industrijskim zonama, zonama tercijalnih i kvartalnih delatnosti jednom re~ju svuda gde se proceni realna potreba za ovim objektima. Lokacije ovih objekata odre|ivati kroz odobrewa za gradwu uz prethodno pribavqawe svih potrebnih saglasnosti.

VODOVODNE INSTALACIJE

Trase planiranih magistralnih cevovoda i vodovodnih linija voditi u nasequ postoje}im i planiranim saobra}ajnicama i po potrebi zelenim povr{inama, a van naseqa voditi pored puteva i zelenim povr{inama. Sve postoje}e vodovodne linije mawe od 100 mm rekonstruisati zbog protivpoàrnih propisa (Pravilnik o tehni~kim normativima za hidrantsku mreù za ga{ewe poàra, Sl. list SFRJ 30/91). Dimenzije novih i postoje}ih vodovodnih linija predvi|enih za rekonstrukciju odrediti na osnovu hidrauli~kog prora~una uzimaju}i u obzir

178

potrebnu koli~inu vode za ga{ewe poàra kako se to protivpoàrnim propisima zahteva. Minimalan pre~nik cevi je f 100 mm. Na vodovodnim linijama predvideti potreban broj protivpoàrnih hidranata, na maksimalnom razmaku od 150m. Preporu~uje se ugradwa nadzemnih protivpoàrnih hidranata. Minimalna dubina ukopavawa razvodnih vodovodnih linija je 1,2m. Minimalna dubina ukopavawa magistralnih cevovoda je 1,8 m. Novoprojektovane objekte prikqu~iti na postoje}e i planirane vodovodne linije. Tehni~ke uslove i na~in prikqu~ewa novoprojektovanih vodovodnih linija kao i prikqu~ewe pojedinih objekata odre|uje nadle`na komunalna organizacija.

Vodovodne linije zatvarati u prsten, {to omogu}uje sigurniji i boqi na~in vodosnabdevawa. Rekonstrukciju razvodne mreè raditi po postoje}oj trasi kako bi se ostavio prostor u profilu za druge instalacije i izbegli dodatni tro{kovi oko izrade prikqu~aka. Oko objekata formirati zone sanitarne za{tite.

FEKALNA KANALIZACIJA

Trase fekalnih kolektora van naseqa voditi najniìm ta~kama terena, pored vodotokova i puteva. U nasequ trase kolektora i sabirne fekalne kanalizacije voditi postoje}im i planiranim saobra}ajnicama i po potrebi zelenim povr{inama. Dimenzije nove fekalne kanalizacije odrediti na osnovu hidrauli~kog prora~una. Ukoliko se prora~unom dobije mawi pre~nik od f 200 mm, usvojiti pre~nik cevi f 200 mm. Minimalna dubina ukopavawa treba da je takva da moè da prihvati otpadne vode iz svih objekata koji su predvi|eni da se prikqu~e na ovu kanalizaciju. Za ispravno funkcionisawe fekalne kanalizacije predvideti dovoqan broj revizionih revizionih okana, i voditi ra~una o minimalnim i maksimalnim padovima. Novoprojektovane objekte prikqu~iti na postoje}u i planiranu fekalnu kanalizaciju. Tehni~ke uslove i na~in prikqu~ewa novoprojektovane fekalne kanalizacije kao i prikqu~ewe pojedinih objekata odre|uje nadle`na komunalna organizacija.

ATMOSFERSKA KANALIZACIJA

Trase planiranih ki{nih kolektora i sabirne ki{ne kanalizacije voditi u nasequ postoje}im i planiranim saobra}ajnicama i po potrebi zelenim povr{inama. Van naseqa trasu voditi putnim kanalom i zelenim povr{inama. Novu ki{nu kanalizaciju uporedo izvoditi sa rekonstrukcijom ulica.

179

Dimenzije planirane ki{ne kanalizacije odrediti na osnovu hidrauli~kog prora~una.

Minimalna dubina ukopavawa merena od temena cevi je 1,0m. ELEKTROENERGETIKA

Nadzemni vodovi Na potezu postoje}ih nadzemnih vodova napona 400 kV, 110 kV, 35 kV i 10

kV u okviru podru~ja plana uvode se zone ograni~ewa izgradwe, u okviru za{titnog koridora dalekovoda.

Planirane dalekovode 110 kV graditi na osnovu Planova detaqne regulacije za ove objekte.

Izgradwu novih objekata i usagla{avawe postoje}ih obzirom na sigurnosnu visinu i sigurnosnu udaqenost od dalekovoda izvesti u svemu prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV (”Sl. list SFRJ”, br. 65/1988 i ”Sl. list SRJ” br. 18/1992 ~l. 103,104,105,106,107,108 ). Prema pomenutom Pravilniku: - Sigurnosna visina je najmawe dozvoqena vertikalna udaqenost provodnika, odnosno delova pod naponom od zemqe ili nekog objekta pri temperaturi +400C, odnosno pri temperaturi -59C sa normalnim dodatnim optere}ewem bez vetra. - Sigurnosna udaqenost je najmawa dozvoqena udaqenost provodnika, odnosno delova pod naponom od zemqe ili nekog objekta u bilo kom pravcu pri temperaturi +400C i optere}ewu vetrom od nule do punog iznosa. Sigurnosne visine i sigurnosne udaqenosti za vodove od 1 KV do 110 KV navedene su u tabeli 4.2.1.2.a. Ako nije posebno nagla{eno, te vrednosti se pove}avaju za vodove ve}eg nazivnog napona, ito: 1) za 0,75m - za vodove nazivnog napona 220 KV;

o za 2,00m - za vodove nazivnog napona 400 KV. PRELAZAK I PRIBLI@AVAWE RAZNIM OBJEKTIMA VODOVA OD 1 KV do 110 KV.

TABELA 4.2.1.2.a

Objekat Sigurnosna visina

(m) Sigurnosna udaqenost

(m) Proj. izol.

Nepristupa~na mesta 4,0 3,0 Mesta nepristupa~na vozilima 5,0 4,0 Mesta pristupa~na vozilima 6,0 5,0 Zgrade(nepristupa~ni deo:krov,dimwak i sl. 3,0 3,0 E;(M) Zgrade(pristupa~ni deo:terasa, balkon,gra|evinske skele i sl.)

5,0 4,0 E;(M)

Zgrade pogonskih prostorija ≥3,0 uz za{.mere ≥3,0 uz za{t.mere E;(M) Zgrade sa zapaqjivim krovom 12,0∗ 5,0 ∗ E;M Objekti sa lako zapaqjivim materijal. Ne sme Visina stuba

+3,0 min 15,0

Naseqena mesta 7,0 E Sportska igrali{ta Ne sme preko

streli{ta 12,0 E;M

Javna kupali{ta i kampinzi Ne sme Smu~arske skakaonice Ne sme 8,0od odsko~ne staze;

12,0 oddosko~ne staze E; M

[ume i drve}e 3,0 Regionalni putevi, lokalni putevi i putevi za industrijske objekte

7,0 Stub: 10,0 (izuzetno: 5,0) E

180

Zgrade sa zapaljivim krovom 12,0 ∗ 5,0 � E; M Objekti sa lako zapaqivim mater. Ne sme Visina stuba + 3,0 min.

15,0

Naseqena mesta 7,0 E Sportska igrali{ta Ne sme preko

streli{ta

12,0

E; M Javna kupali{ta i kampinzi Ne sme Smu~arske skakaonice Ne sme 8,0 od odsko~ne staze;

12,0 oddosko~ne staze

E; M [ume i drve}e 3,0 Regionalni putevi, lokalni putevi i putevi za industrijske objekte

7,0

Stub: 10,0 (izuzetno: 5,0) E

Magistrqlni putevi 7,0

Stub: 20,0 (izuzetno: 10,0)

E; M

Autoputevi 7,0

Stub: 40,0 (izuzetno: 10,0)

E; M

Gusto naseqena mesta 7,0 E; (M) Pijace i va{ari{ta 12,0 E; M Parkirali{ta i autobuska stajali{ta 7,0 E; M Tramvaji i trolejbusi 3,0 E; M Splavne reke 7,0 E Plovne reke i kanali 15,0 Stub: 10,0 od obale; 6,0

od nasipa E; M

Mostovne konstrukcije 5,0 od pristupa~nih delova: 3,0 od

nepristupa~nih delova

Antene televizijskih i radio prijemnika 2,0 5,0 E; M Antene predajnih i prijemnih stanica Ne sme Visokonaponski vod 2,5 1,0 E Niskonaponski vod 2,5 2,0 E; M Telekomunikacioni kablovi Stub: 10,0 za 1�110 KV

(izuzetno:1,0 za 1�35 KV) 15,0 za 220 KV; 25,0

za 400 KV

Telekomunikacioni nadzemni vod 5,5 za 400 KV; 4,0 za 220 KV; 3,0 za 35÷110

KV

Prov.:5,0 od stuba TK voda Stub: 2,0 od prov.

TK voda

E; M

@i~are 5,0 E; M Metalne i ì~ane ograde 3,0 Stub: 0,7 U,,(cm) min.

20 (cm)

@i~ane mreè 3,75 3,75 E Gasovodi, naftovodi,paravodi i sl.

8,0 8,0 Stub:visina stuba

+3,0

Stogovi i su{are 12,0� 5,0�

Grobqa 6,0 Stub: ne sme 5,0 E; M

Objekat

Sigurnosna visina (m)

Sigurnosna udaljenost (m)

Proj. izol.

Aerodromi Ne sme 1000 od poletno-sletne staze (izuzetno:�1000) 3000 kod ukr{tanja sa

stazom

Heliodromi Ne sme 1000 u smeru polet./sletanja 200 u ostalim smerovima

Protivgradne stanice Ne sme 200

@elezni~ke pruge koje nisu predvi|ene za elektrifikaciju

7,o (izuzetno: 6,0) Stub: 10,0 od {ine (izuzetno: 5,0)

M

Stani~ni peroni, istovarne rampe i dr. 12,o

Elektrificirane èlezni~ke pruge sa nadzemnom kontaktnim vodom

12,0 Stub: 15,0od {ine E; M

Industrijske pruge i koloseci 7,0 bez k.voda 12,0 sa k. vodom

M E; M

Staklenioci i staklne ba{te 3,0 3,0

LEGENDA: *- bez obzira na napon; U,,- nazivni napon (KV); E - elektri~no poja~ana izolacija; M - mehani~ki poja~ana izolacija.

181

NAPOMENA: Pri prelasku vodova preko objekata, odnosno pri pribliàvawu vodova objektima,sigurnosna visina je jednaka sigurnonoj udaqenosti ako za sigurnosnu visinu nije navedena posebna vrednost.

Za neke objekte definisani su dodatni kriterijumi prema kojima se smatra da vod prelazi preko objekta, odnosno pored objekta, a samim tim da li je merodavna sigurnosna visina ili udaqenost, i to: - Nadzemni vod prelazi preko zgrade,staklenika ili staklene ba{te kad je rastojawe horizontalne projekcije najblièg provodnika u neotklowenom poloàju od objekta mawe od 3m za vodove nazivnog napona do 20 KV i mawe od 5m za vodove nazivnog napona ve}eg od 20 KV. - Nadzemni vod prelazi preko parkirali{ta i autobuskih stajali{ta kad je rastojawe horizontalne projekcije najblièg provodnika u neotklowenom poloàju mawe od 5m. Prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu niskonaponskih nadzemnih vodova ("Sl. list SFRJ", br. 6/1992): - Sigurnosna visina je najmawa dozvoqena vertikalna udaqenost izme|u lan~anice u rasponu ili delova pod naponom voda i tla, ili objekta koji se nalazi u poqu raspona pri temperaturi uèta ili samonose}eg kablovskog snopa (SKS) od +400C ili -50C zajedno sa ledom, a koja daje ve}i ugib. - Sigurnosna udaqenost je najmawa dozvoqena udaqenost u bilo kom pravcu izme|u uèta ili samonose}eg kablovskog snopa(SKS) ili delova pod naponom voda i objekta koji se nalazi u poqu raspona pri temperaturi uèta ili SKS od +400C zajedno sa dodatnim optere}ewem od pritiska vetra. Sigurnosne visine i sigurnosne udaqenosti za niskonaponske vodove navedene su u tabeli 4.2.1.2.b. PRELAZAK I PRIBLI@AVANJE RAZNIM OBJEKTIMA VODOVA DO 1 KV

TABELA 4.2.1.2.b Objekti Sigurnosna visina (m) Sigurnosna udaljenost(m)

Mesta nepristupa~na za vozila

4,0

Mesta pristupa~na za vozila 5,0

@i~ane mreè i metalne ograde

1,25

Ulice u naseljenim mestima 5,0 iznad trotoara: 6,0 iznad kolovoza

Zgrade sa zapaljivim krovom Ne sme

Zgrade(dimnjaci i ventilacioni otvori)

Uè: 2,5 SKS: ne sme Za ~i{}enje otvoraalatom: 0,8 iznad otvora; 1,25 ispod otvora. Bez ~i{}enja otvora alatom: 0,4 iznad otvora; 0,2 ispod otvora.

Nepristupa~ni delovi zgrade o,4 0,25 Pristupa~ni delovi zgrade 2,5 1,25 Prozori i spoljna vrata 0,4 1,25 Krovni prozori 2,5 0,4 Stogovi, su{are, ambari i ko{evi

Uè: ne sme Visina stuba + 3,0 (min.10.0)

Antene TV prijemnika, radiofonskih prijemnika i radio primopredajnika

Uè: ne sme SKS: 1,0 1,0

Sportski objekti, streli{ta, de~ijaigrali{ta, {kolska dvori{ta, javna kupali{ta,

Ne sme Visina stuba + 3,0 (min.10,0)

182

kampovi, skija{ke staze, pijace, va{ari{ta,èlezni~ke i autobuske stanice, groblja i objekti sa lako zapaljivim materijalom Drve}e 0,5 do 1,0

Autoputevi Ne sme

Magistralni, regionalni, lokalni i prilazni putevi

6,0 2,0

Kontaktni vod trolejbusa i tramvaja

1,5 1,25

Niskonaponski vod 1,0 0,5 Visokonaponski >45 kv: ne sme

<45 kv: tabela 4.1.

Izolovani TK provodnik 0,5 1,5 Neizolovani TK provodnik Ne sme

TK nadzemni vod Uè: visina stuba + 3,0(min.10,0) SKS: 1,0

TK podzemni vod Stub:0,8(meh.za{ti}en:0,3) Splavne trake 7,0

Kanali 6,0

Konstrukcije mosta Uè: ne sme

@i~are Uè: ne sme SKS: 3,0

Visina stuba +3,0 (min.10,0)

Gasovodi, naftovodi, paravodi i sl.

SKS: 2,5 Uè: ne sme

SKS: 2,5 Uè: visina stuba+3,0

(min. 10,0) @elezni~ke i industrijske pruge

Ne sme Visina stuba+3,0 (min. 10,0)

1. Na delovima parcela zahva}enih koridorima visokog napona koji se nalaze

van samoga koridora i zone tehni~kih ograni~ewa prema prethodnom, mogu se i usagla{avati postoje}i i graditi novi objekti prema op{tim pravilima gra|ewa za objekte ovih zona i uslovima parcele.

2. Ovi uslovi odnose se na sve postoje}e objekte u koridoru, kao deo op{tih

pravila izgradwe. Posebne uslove prema situaciji na terenu daje nadle`na slu`ba Elektrodistribucije a po konkretnom zahtevu.

-Planirane nadzemne elektroenergetske vodove 10 kV ( zone niske gustine

stanovawa, radne zone, zone me{ovitog poslovawa, zone posebne namene, zone komunalnih objekata) postavqati prema vaè}im regulacionim planovima i planovima op{teg ure|ewa i tehni~kim uslovima nadle`nog elektrodistributivnog preduze}a.

-Planiranu niskonaponsku vazdu{nu mreù postavqati u profilima saobra}ajnica prema regulacionim elementima datim u urbanisti~kim planovima i prema tehni~kim uslovima nadle`nog elektrodistributivnog preduze}a.

-Rekonstrukciju vazdu{nih visokonaponskih i niskonaponskih vodova izvoditi po postoje}im trasama prema tehni~kim uslovima nadle`nog elektrodistributivnog preduze}a.

183

- Prilikom rekonstrukcije saobra}ajnica i izgradwe novih, elektroenergetske vodove polagati u zemqu saglasno propisima koji ure|uju ovu materiju.

Prilikom izgradwe objekata u blizini nadzemnih elektroenergetskih vodova pridràvati se vaè}ih tehni~kih propisa, standarda i tehni~kih uslova nadle`nog elektrodistributivnog preduze}a. Trafostanice

Lokacije svih postoje}ih TS 110/h KV se zadràvaju i pove}ava im se snaga do mogu}nosti objekta. Pro{irewa trafostanica 110/h kV na postoje}im lokacijama izvoditi prema tehni~kim uslovima dobijenim od nadle`nog elektrodistributivnog preduze}a.

Za planirane trafostanice 110/10 KV, potrebno je obezbediti prostor dimenzija 100h35m osim TS KG 009 "Veliki park" za koju je potrebno obezbediti prostor od 52 h 50 m. Ove trafostanice graditi na osnovu planova detaqne regulacije.

Lokacije svih postoje}ih TS 35/10 KV se zadràvaju. Postoje}e trafostanice 10/0,4 KV se tako|e zadràvaju sa pove}awem

snage do mogu}nosti objekta. Lokacije za potrebe izgradwe novih TS 10/0,4 KV se utvr|uju daqom

razradom GP-a urbanisti~kom dokumentacijom nièg reda sa povr{inom oko 50 m2. Za novu gradwu preporu~uje se slede}i tipovi trafostanica:

- za zone individualnog stanovawa slobodnostoje}i tipski objekti za snagu 1 x 630(1000)KVA ili 2 h 630(1000) KVA.

- za zone kolektivnog stanovawa slobodnostoje}i objekti (tipski ili zidani koji moraju biti u skladu sa zahtevima arhitektonskog re{ewa odre|ene urbanisti~ke celine ) gra|evinski za snagu 1 h 630(1000) KVA ili 2 h 630 (1000)KVA.

- za objekte dru{tvenog standarda (izuzev {kola i obdani{ta) trafostanice se mogu graditi u sastavu objekata ili slobodnostoje}e zidane za snagu 1 h 630 KVA odnosno 2 h 630 KVA ;

- za industrijske komplekse snaga i tip trafostanice definisa}e se urbanisti~kom razradom kompleksa;

Trafostanice moraju imati najmawe dva odeqewa i to: - odeqewe za sme{taj transformatora odeqewe za sme{taj razvoda niskog

i visokog napona - Svako odeqewe mora imati nezavisan pristup spoqa. - Kote trafostanica moraju biti u nivou okolnog terena sa obezbe|enim

pristupnim putem do najbliè javne saobra}ajnice najmawe {irine 3m, nosivosti 5 t.

- Oko trafostanica se postavqa trotoar {irine 1m. -Trafostanice se mogu graditi i u sklopu stambenih, poslovnih i

stambeno-poslovnih objekata ali treba izbegavati postavqawe trafostanica u

184

objektima i ograni~iti na izuzetne slu~ajeve ako prostorne mogu}nosti ne omogu}avaju druga~ije re{ewe.

- Ako se trafostanica sme{ta u prostoriju u sklopu objekta, rostorija mora ispuwavati uslove gra|ewa iz vaè}ih zakonskih propisa pre svega "Pravilnika o tehni~kim normativima za za{titu elektroenergetskih postrojewa i ure|aja od poàra" ("Sl.list SFRJ" br. 74/90). Pored toga moraju biti ispuweni slede}i uslovi:

- Betonsko postoqe u odeqewu za sme{taj transformatora mora da bude konstruktivno odvojeno od konstrukcije zgrade. Izme|u oslonca temeqa transformatora i transformatora postaviti elasti~nu podlogu u ciqu presecawa akusti~nih mostova, ostvariti zvu~nu izolaciju prostorije u kojoj je sme{ten transformator. Obezbediti sigurnu zvu~nu izolaciju prostorije za sme{taj transformatora i blokirati izvor strukturnog zvuka du` bo~nih ivica prostorije za sme{taj transformatora na nivou koji zadovoqava. Za{titu od nedozvoqenog elektromagnetnog zra~ewa izvesti prema vaè}im tehni~kim propisima i normativima.

- U neposrednoj blizini trafostanica ne smeju se nalaziti prostorije sa lako zapaqivim materijalom, kotlarnica, skladi{ta i sl.

- Kroz prostorije trafostanice ne smeju prolaziti instalacije vodovoda, kanalizacije i parnog grejawa.

- Stubne trafostanice mogu se graditi na perifernim delovima grada, radnim zonama, zonama posebne namene, zonama komunalnih objekata i u trasi nadzemnih vodova 10 KV ka seoskim naseqima. Ukoliko se trafostanica gradi kao nadzemna mora od najblièg objekta biti udaqena 12m.

U skladu sa ~lanom 2 stav 29 i ~lanom 97 Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik Republike Srbije br 47/03) tipske trafostanice 10/0.4 kV i pojedina~ni distributivni stubovi su pomo}ni objekti ~ija se izgradwa izvodi na osnovu prijave uz koju se prilaè idejni, odnosno glavni projekat i dokaz o pravu svojine, odnosno pravu kori{}ewa objekta. Podzemni vodovi

- Svi podzemni planirani visokonaponski i niskonaponski vodovi se polaù u profilima postoje}ih i planiranih saobra}ajnica ispod trotoara a izuzetno u kolovozu - kod uskih profila saobra}ajnica i saobra}ajnica bez trotoara. [irina rova zavisi od broja kablova.

- Kablovi se mogu polagati i ispod zelenih povr{ina ako je to neophodno.

- Elektroenergetsku mreù polagati najmawe 0,5 m od temeqa objekta i 0.5 m od kolovoza.

- Dubina ukopavawa kablova iznosi 0,80 m za kablove napona do 20 kV i 1,0 m za kablove 35 kV.

- Pri zatrpavawu kablovskog rova, iznad kabla du` cele trase, treba da se postave plasti~ne upozoravaju}e trake. Preporu~uje se slede}i raspored upozoravaju}ih traka:

185

- Pri polagawu kabla na regulisanim povr{inama postavqa se jedna upozoravaju}a traka na 0,4m iznad kabla. - Pri polagawu kabla na neregulisanim povr{inama postavqaju se dve upozoravaju}e trake, od kojih je prva na 0,3 m, a druga na oko 0,5 m iznad kabla Me|usobno pribliàvawe i ukr{tawe energetskih kablova

- Na mestu ukr{tawa energetskih kablova vertikalno rastojawe mora biti ve}e od 0,2 m pri ~emu se kablovi niìh napona polaù iznad kablova vi{ih napona.

- Pri paralelnom vo|ewu vi{e energetskih kablova horizontalno rastojawe mora biti ve}e od 0,07 m. U istom rovu kablovi 1 kV i kablovi vi{ih napona, me|usobno moraju biti odvojeni nizom opeka ili drugim izolacionim materijalom. Ukr{tawe energetskih kablova sa saobra}ajnicama

- Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicama, kao i na svim onim mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa tla kablovi moraju biti postavqeni u za{titne cevi na dubini 1,0 m, a ugao ukr{tawa treba da je oko 900, ali ne mawi od 300.

- Energetski kablovi se polaù u betonskim ili plasti~nim cevima tako da minimalni unutra{wi pre~nik cevi bude najmawe 1,5 puta ve}i od spoqa{weg pre~nika kabla. Krajevi cevi moraju biti ozna~eni standardnim kablovskim oznakama. Ukr{tawe energetskih kablova sa putevima izvan naseqa

-Ukr{tawe energetskog kabla sa putem izvan naseqa vr{i se tako {to se kabl polaè u betonski kanal, odnosno u betonsku ili plasti~nu cev uvu~enu u horizontalno izbu{en otvor, tako da je mogu}a zamena kabla bez raskopavawa puta. -Vertikalni razmak izme|u gorwe ivice kablovske kanalizacije i povr{ine puta treba da iznosi najmawe 0,8 m. -Rzmak kablovskog voda od puta izvan naseqa pri paralelnom vo|ewu, odnosno pribliàvawu iznosi: -za auto-put i put I -og reda: najmawe 5 m za paralelno vo|ewe i najmawe 3m za pribliàvawe -za puteve iznad I-og reda: najmawe 3m za paralelno vo|ewe i najmawe 1 m za pribliàvawe. Pribliàvawe i ukr{tawe energetskih kablova sa èlezni~kom prugom

- Na mestima ukr{tawa energetskog kablovskog voda sa èlezni~kom prugom, kabl se polaè u betonski ili zidani kanal, odnosno u betonske ili ~eli~ne cevi. Dozvoqava se i upotreba kerami~kih i azbestnocementnih cevi,

186

kao i od plasti~nih masa mehani~ki dovoqno otpornih da za{tite kablovski vod.

- Kanale i cevi treba postaviti tako da se kabl moè premestiti bez raskopavawa doweg stroja èlezni~ke pruge. -Kablovski vod mora prolaziti najmawe na 1 m ispod gorwe ivice èlezni~kih {ina.

- Neukopane kablove na mostovima, u podvo`wacima ili propustima treba za{tititi od mehani~kog o{te}ewa.

- Poloàj kablovskog voda na mestu ukr{tawa treba vidqivo obeleìti oznakama od betona ili kamena. Pribliàvawe i ukr{tawe energetskih i telekomunikacionih kablova

- Dozvoqeno je paralelno vo|ewe energetskog i telekomunikacionog kabla na me|usobnom razmaku od najmawe (JUS N. C0. 101): - 0,5m za kablove 1 KV i 10 KV -1m za kablove 35 KV -Ukr{tawe energetskog i telekomunikacionog kabla vr{i se na razmaku od najmawe 0,5m. Ugao ukr{tawa treba da bude: -u naseqenim mestima: najmawe 300, po mogu}nosti {to bliè 900; -van naseqenih mesta:najmawe 450. Energetski kabl, se po pravilu, postavqa ispod telekomunikacionog kabla.

- Ukoliko ne mogu da se postignu zahtevani razmaci na tim mestima se energetski kabl provla~i kroz za{titnu cev, ali i tada razmak ne sme da bude mawi od 0,3m.

- Razmaci i ukr{tawa prema navedenim ta~kama se ne odnose na opti~ke kablove, ali i tada razmak ne sme da bude mawi od 0,3m.

- Telekomunikacioni kablovi koji sluè iskqu~ivo za potrebe elektrodistribucije mogu da se polaù u isti rov sa energetskim kablovima,, na najmawem razmaku koji se prora~unom pokaè zadovoqavaju}i, ali ne mawe od 0.2m.

- Pri polagawu energetskog kabla 35 KV preporu~uje se polagawe u isti rov i telekomunikacionog kabla za potrebe daqinskog upravqawa transformatorskih stanica koje povezuje kabl. Pribliàvawe i ukr{tawe energetskih kablova sa cevima vodovoda i kanalizacije

-Nije dozvoqeno paralelno vo|eweenergetskih kablova iznad ili ispod vodovodnih i kanalizacionih cevi.

-Horizontalni razmak energetskog kabla od vodovodne i kanalizacione cevi treba da iznosi najmawe 0,5m za kablove 35 KV, odnosno najmawe 0,4 m za ostale kablove.

-Pri ukr{tawu, energetski kabl moè da bude poloèn ispod ili iznad vodovodne ili kanalizacione cevi na rastojawu od najmawe 0,4 m za kablove 35 KV, odnosno najmawe 0,3 m za ostale kablove.

187

-Ukoliko ne mogu da se postignu razmaci prema gorwim ta~kama na tim mestima energetski kabl se provla~i kroz za{titnu cev.

-Na mestima paralelnog vo|ewa ili ukr{tawa energetskog kabla sa vodovodnom ili kanalizacionom cevi, rov se kopa ru~no (bez upotrebe mehanizacije). Pribliàvawe i ukr{tawe energetskih kablova sa gasovodom

- Nije dozvoqeno paralelno polagawe energetskih kablova iznad ili ispod cevi gasovoda.

- Razmak izme|u energetskog kabla i gasovoda pri ukr{tawu i paralelnom vo|ewu treba da bude najmawe:

- 0,8m u naseqenim mestima - 1,2m izvan naseqenih mesta

Razmaci mogu da se smawe do 0,3m ako se kabl poloì u za{titnu cev duìne najmawe 2m sa obe strane mesta ukr{tawa ili celom duìnom paralelnog vo|ewa.

- Na mestima ukr{tawa cevi gasovoda se polaù ispod energetskog kabla. Pribliàvawe i ukr{tawe energetskih kablova sa toplovodom

- Nije dozvoqeno paralelno vo|ewe energetskih kablova ispod ili iznad toplovoda.

Pri ukr{tawu, energetski kabl se montira iznad toplovoda, a izuzetno i ispod toplovoda. Izme|u energetskog kabla i toplovoda se pri ukr{tawu postavqa toplotna izolacija od poliuretana, penu{avog betona itd. Horizontalni razmak energetskog kabla od spoqne ivice kanala za toplovod treba da iznosi najmawje 0.7 m, za kablove do 35 KV, odnosno najmawe 0,6 m za ostale kablove, a ukoliko ne mogu da se postignu navedeni najmawi razmaci primewuju se dodatne za{titne mere kojima se obezbe|uje da temperaturni uticaj toplovoda na kabl ne bude ve}i od 200C ( poja~ana izolacija izme|u toplovoda i kabla, primena kablova sa izolacijom od umreènog polietilena, primena metalnih ekrana izme|u kabla i toplovoda, primena posteqice od specijalnih me{avina za zatrpavawe toplovoda i kabla, npr. me{avina {qunka i peska "Moravca" sa dodatkom do 15% mlevenog kre~waka, me{avina peska i cementa i td.)

Pri ukr{rawu i paralelnom vo|ewu energetskog kabla za javno osvetqewe i toplovoda treba da se ostvari razmak od najmawe 0,3m.

Energetske kablove polagati na rastojawu od 1,5 do 2,0 m od visokog zelenila.

- Nakon polagawa kablova trase istih vidno obeleìti. - Za pojas razvoda postoje}ih podzemnih kablova u zahvatu postoje}ih

gra|evinskih parcela, van profila i javnog gra|evinskog zemqi{ta saobra}ajnica nije dozvoqena gradwa novih objekata bez izme{tawa postoje}ih kablova i uslova nadle`nog elektrodistributivnog preduze}a.

188

- Za{titu od atmosferskog pra`wewa izvesti prema klasi nivoa za{tite objekata u skladu sa "Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa" (Sl.list SRJ br. 11/96).

- Saglasnost za prikqu~ewe na javnu distributivnu mreù zatraìti od nadle`nog elektrodistributivnog preduze}a. Ukr{tawe energetskih kablova sa vodotokom

- Ukr{tawe energetskog kabla sa vodotokom (reka, kanal itd) izvodi se polagawem preko mostova. Izuzetno ukr{tawe sa vodotokom moè da se izvede polagawem kabla na dno ili ispod dna vodotoka.

- Polagawe kabla na dno vodotoka izvodi se na mestu gde je brzina vode najmawa i gde ne postoji mogu}nost ve}eg odrona zemqe ili nasipawa muqa.

- Polagawe kabla ispod dna vodotoka izvodi se provla~ewem kroz cev na dubini od najmawe 1,5m ispod dna vodotoka. Polagawe energetskih kablova preko mostova

- Preporu~uje se polagawe energetskih kablova ispod pe{a~kih staza u kanalima ili cevima. Ovi kanali (cevi) ne smeju da sluè za odvod atmosferske vode, a mora da bude omogu}eno prirodno hla|ewe kablova. Kod ve}eg mosta je uobi~ajeno da se u wegovoj unutra{wosti predvidi poseban tunel sa konzolama ili ispustima za no{ewe kablova.

- Dozvoqeno je i slobodno polagawe po konstrukciji mosta ako su energetski kablovi nepristupa~ni nestru~nim licima i ako su za{ti}eni od direktnog zra~ewa sunca.

- Svuda gde je to mogu}e, energetske kablove treba polagati bez spojnica na mostu.

- Treba izbegavati polagawe kablova preko drvenih mostova. U suprotnom, kablovski vod se polaè kroz plasti~nu ili metalnu cev. -Na mestima prelaza energetskog kabla sa ~eli~ne konstrukcije na obalne oslonce mosta, kao i na prelazima preko dilatacionih delova mosta, treba predvideti odgovaraju}u rezervu kabla.

TELEKOMUNIKACIJE

FIKSNA TELEFONIJA

Pored lokacija telefonskih centrala predvi|enih ovim planom mogu}a je izgradwa i drugih koje }e biti gra|ene u skladu sa zahtevanim potrebama a ~iji }e se poloàj utvr|ivati detaqnom razradom kroz planove nièg reda.

-TT mreù graditi podzemno u kablovskoj kanalizaciji ili direktno polagati u zemqu.

-Opti~ke, koaksijalne i simetri~ne TT kablove odnosno TT kanalizaciju polagati u profilima saobra}ajnica ispod trotoarskog prostora, a izuzetno u kolovozu - kod uskih profila saobra}ajnica i saobra}ajnica bez trotoara na propisnom me|usobnom rastojawu od ostalih instalacija.

189

-Kablovi se mogu polagati i ispod zelenih povr{ina. -Na prelazu ispod kolovoza saobra}ajnica kao i na svim onim mestima

gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa tla kablovi se polaù kroz kablovsku kanalizaciju (za{titnu cev).

-Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicom ugao ukr{tawa treba da bude 900. -Dozvoqeno je paralelno vo|ewe energetskog i telekomunikacionog kabla na me|usobnom razmaku od najmawe (JUS N. C0. 101): -0,5m za kablove 1 KV i 10 KV -1m za kablove 35 KV -Ukr{tawe energetskog i telekomunikacionog kabla vr{i se na razmaku od najmawe 0,5m. Ugao ukr{tawa treba da bude: -u naseqenim mestima: najmawe 300, po mogu}nosti {to bliè 900; -van naseqenih mesta:najmawe 450. Energetski kabl, se po pravilu, postavqa ispod telekomunikacionog kabla.

-Ukoliko ne mogu da se postignu zahtevani razmaci na tim mestima se energetski kabl provla~i kroz za{titnu cev, ali i tada razmak ne sme da bude mawi od 0,3m.

-Razmaci i ukr{tawa prema navedenim ta~kama se ne odnose na opti~ke kablove, ali i tada razmak ne sme da bude mawi od 0,3m.

-Telekomunikacioni kablovi koji sluè iskqu~ivo za potrebe elektrodistribucije mogu da se polaù u isti rov sa energetskim kablovima, na najmawem razmaku koji se prora~unom pokaè zadovoqavaju}i, ali ne mawe od 0.2m.

-Dubina polagawa kablova ne sme biti mawa od 0,80 m. -Na delu trase opti~kih kablova koja je zajedni~ka za sa kablovima mesne mreè, obavezno polagati polietilenske cevi u isti rov kako bi se kroz wu mogao naknadno provu}i opti~ki kabl. U delovima grada sa ve}om gustinom stanovawa postavqati opti~ke kablove ve}ih kapaciteta uzimaju}i u obzir potrebe velikih korisnika telekomunikacionih usluga.

-Javne telefonske govornice postavqati prema Programu davawa u zakup na odre|eno vreme neizgra|enog javnog gra|evinskog zemqi{ta.

MOBILNA TELEFONIJA

Lokacije za postavqawe objekata mobilne telefonije odre|ivati prema zahtevima ovla{tenih operatera mobilne telefonije u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama. Poloàj ovih objekata utvr|ivati detaqnom razradom kroz planove nièg reda. Potrebno je pribaviti saglasnosti vlasnika odnosno korisnika objekta ili zemqi{ta na koji se postavqaju stanice mobilne telefonije kao i sve neophodne saglasnosti nadle`nih ustanova i ministarstava.

KABLOVSKI DISTRIBUTIVNI SISTEM (KDS)

KDS sistem razvijati u skladu sa zahtevanim potrebama i Zakonom o telekomunikacijama. Izgradwa KDS omogu}ava kori{}ewe niza uslugakao {to su: brzi internet, kablovska TV, telemetrija, telemedicina, video na zahtev...

190

Trase vodova kablovske TV utvr|ivati detaqnom razradom kroz planove nièg reda. Trase kablova voditi paralelno sa regulacionom linijom saobra}ajnica. Dozvoqeno je paralelno vo|ewe kao i ukr{tawe sa ostalim komunalnim instalacijama na rastojawima koja zahtevaju tehni~ki propisi. Kablovi se polaù ispod trotoarskog prostora i slobodnih povr{ina. Na prelazu ispod kolovoza saobra}ajnica kao i na svim onim mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa tla kablovi se polaù kroz kablovsku kanalizaciju. Ako su profili ulica suvi{e mali ili ne omogu}avaju sme{taj vodova kablovske TV ove vodove polagati preko individualnih parcela uz prethodnu saglasnost wihovih vlasnika.

TOPLOTNA ENERGIJA I GASIFIKACIJA Na~in gra|ewa svakog od objekta ove infrastrukture se uvek defini{e

tehni~kim, energetskim, i drugim uslovima nadle`nog preduze}a za tu komunalnu infrastrukturu.

TOPLIFIKACIJA

Toplovodi unutar zone toplifikacije se prave ~eli~nim cevima sa

izolacijom, u podzemnim betonskim neprohodnim kanalaima, sa poklopcima do mah 1 metar ispod terena. Dimenzije svetlog otvora se kre}u od 50 h 40 cm, do 130 h 70 cm. [ahte se grade od betona, uglavnom veli~ine 2oo h 2oo cm, dubine do 2 metra, sa poklopcem u ravni terena. Zatrpavawe rovova /izuzev onih na zelenim povr{inama/ vr{iti iskqu~ivo {qunkom.

Drugi na~in gradwe je beskanalno postavqawe predizolovanih cevi u rov posut ùtim peskom. U ovom slu~aju, tehni~kom dokumentacijom mora biti definisan na~in otkrivawa mesta curewa vode, ukoliko do wega do|e tokom eksploatacije.

GASIFIKACIJA Gradska mreà gasovoda je mreà sredweg pritiska od mah 16 bara.

Pravi se od ~eli~nih be{avnih cevi, kvaliteta ~1212, sa strogo propisanom tehnologijom izrade i ispitivawa ispravnosti. Rastojawe ovih cevi od objekata je min 3 metra, dubina je min 80 cm, a uglavnom 1 metar. Pri prolazu ispod ulica, dubina ukopavawa je min. 1,5 metara, a ako se ista ne moè ostvariti, onda cevi postavqati u za{titu prema pravilima.

Distributivna mreà gasovoda se radi od polietilenskih cevi visoke gustine, i polaè se direktno u zemqu, na minimalnoj dubini od 80 cm, a ispod ulica, minimalna dubina je 1,5 metara. Udaqewe od objekata je 1 metar , a od drugih instalacija 4o cm, izuzetno 20 cm. Ukoliko se ova rastojawa ne mogu ostvariti, onda treba primeniti dodatne mere /za{titne cevi, pove}ana debqina cevi, itd/. Za razliku od dgugih instalacija, ove se postavqaju uglavnom u trotoarima, i to sa obe strane ulice. Iznad cevi na 25 cm se

191

postavqa upozoravaju}a traka, a svi poloèni vodovi moraju biti geodetski snimqeni i ucrtani u katastar podzemnih instalacija.

Gasne merno-regulacione stanice graditi prema potrebama, a u ciqu smawewa pritiska gasa sa 12 bara /gradska mreà/ na 4 bara /distributivna mreà/

Gasne merno-regulacione stanice graditi u ogra|enim zonama zidane ili limene. Dimenzije stanice su minimum 0.8 m h 1.5 metara, a maksimum 3.0 h 5.0 metara. Oko stanice se postavqa ograda visine 2,5 metara na 2 metra od zidova stanice. Prostorije su dobro ventilirane, a pod im je od materijala koji ne varni~i. Protivpoàrni {aht se nalazi na min. 5 metara od stanice. U stanicama {iroke potro{we je obavezno ugra|ivawe odorizatora - sredstva za ubacivawe mirisa u gas, dok to za pojedince potro{a~e nije potrebno. Stanica mora imati omogu}en prilaz teretnog vozila mawe veli~ine.

Za gradwu gradske gasovodne mreè i merno-regulacionih stanica koristiti "Uslove i tehni~ke normative za projektovawe i izgradwu gradskog gasovoda" /SL. list grada Beograda" broj 14 od 15.07.1977/, a za distributivnu mreù prema "Pravilniku o tehni~kim uslovima i normativima za projektovawe i izgradwu distributivnih gasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bara" /Sl glasnik RS broj 22 od 18 04.1992/.

Kapaciteti /veli~ine/ objekata gasovodne gradske mreè }e se odre|ivati naknadno, prema potrebama tehni~kim uslovima distributera prirodnog gasa.

4.2.2. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

4.2.2.1. STANOVAWE

A - STANOVAWE VISOKIH GUSTINA: A1 I A2 A1- GUSTINE STANOVAWA Gs = 100 - 200 stanova/ha GUSTINE NASEQENOSTI Gn = 300 - 600 stanovnika/ha 1. URBANA STRUKTURA 1.1. Karakteristika ovih zona je prete`no otvorena blokovska struktura, sa slobodnostoje}im vi{espratnim i vi{eporodi~nim stambenim objektima , u okviru novih naseqa i rekonstruisanih blokova gradskog jezgra. Na postoje}im lokacijama to su objekti koji su organizovani uz potpuno ili delimi~no ure|ene parterne povr{ine, sa saobra}ajnim pristupom i parking prostorom objekata i blokova. Pored namenskih objekata naseqa i delimi~nog kori{}ewa prizemqa za uslu`ne delatnosti, osnovni objekti obuhvataju prakti~no u celini i u svim nivoima prostor stanova i stanovawa. 1.2. U okviru ovoga za normalno funkcionisawe postoje}ih naseqa, kroz proces remodelacije i obnove, potrebno je formirati sistem prate}ih objekata i funkcija usluga i poslovawa, koji pro{iruje kapacitet i kvalitet naseqa i uslova ìvota, obezbe|uju}i zapo{qavawe sa direktnog i {ireg prostora, uz

192

racionalno kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, infrastrukture, postoje}e i pro{irene naseqske i gradske opreme na lokaciji, ure|ewe prostora i izgradwu novih javnih parkirali{ta i garaà. Ovo je kompleksni sistem planirawa i regulacije novih naseqa i blokova visokih gustina, koji po svom karakteru i razvijaju}i kontaktnu i {iru urbanu strukturu niìh kategorija u zahvatu, postaju oslonac programa op{tih i lokalnih centara, od velikog zna~aja za naseqa, novi sistem gradskih op{tina i grad u celini. Kroz sistem promene globalne urbane strukture, na pogodnim i potencijalnim lokacijama i blokovima zona stanovawa niìh gustina, ova urbana struktura kontinualno u prostoru mewa karakter pojedinih zona i grada u celini. Sistem remodelacije i obnove pojedinih naseqa i blokova realizuje se urbanisti~kim projektom sa parcelacijom za nove programe i objekte, odnosno prethodnim sistemom detaqne regulacije za globalnu rekonstrukciju, promenu urbane strukture i izgradwu novih naseqa i blokova. 2. ZONSKI KARAKTER I PROGRAMSKI OSNOV

Zone stanovawa visokih gustina A1 obuhvataju tri posebna tipa, koji se razlikuju po svom zonskom karakteru, fizi~koj strukturi i programskom osnovu u sistemu kori{}ewa i obnove postoje}ih, odnosno izgradwi novih zona, naseqa i blokova stanovawa ovih gustina. GUSTINE A1.1. - Gs= 100-200 stanova/ha


Ovaj tip obuhvata postoje}a formirana naseqa u okviru {ire centralne zone i naseqa Aerodrom, sa vi{eporodi~nim stambenim objektima prete`no visoke spratnosti preko P+6. Pored remodelacije i obnove, odnosno delimi~nog pretvarawa stambenog u poslovni prostor posebno u zoni gradskog i op{teg centra, programski osnov ovih naseqa daje mogu}nost nadgradwe za potrebe sanacije i zamene ravnih krovova. Nadgradwa se moè realizovati za jednu podkrovnu etaù kod objekata spratnosti P+6 i ve}e, odnosno za spratnu i podkrovnu etaù kod objekata u nasequ spratnosti P+5 i P+4 (P+3+Pk). Karakter i fizi~ka struktura nadgradwe moraju odgovarati tipu i strukturi postoje}ih objekata, i mogu se realizovati pojedina~no po objektima, ali prema jedinstvenom idejnom re{ewu za odgovaraju}e tipove objekata u okviru naseqa ili bloka. Prema Generalnom planu ne}e se graditi nova naseqa ovog tipa i spratnosti. U izuzetnim slu~ajevima, za programe poslovnog i pro{irenog stanovawa i posebne lokacije, mogu se graditi objekti i ograni~eni blokovi visoke spratnosti, nakon detaqne analize objekata, lokacije i {ireg zahvata, mogu}nosti obezbe|ewa, organizacije i ure|ewa prate}eg prostora, i posebno uslova za{tite kulturnog nasle|a i okruèwa, ambijenta, prirodne i izgra|ene sredine, odnosno karaktera i kapaciteta grada u celini.

193

GUSTINE A.1.2. - Gs= 90-110 stanova/ha Gn= 270-330 stanovnika/ha

Ovaj tip obuhvata postoje}a formirana naseqa u okviru {ireg gradskog jezgra, sa vi{eporodi~nim stambenim objektima prete`no sredwe i vi{e spratnosti, do P+6, kao i zone nove izgradwe i globalne rekonstrukcije na lokacijama Metino Brdo, {ira zona Univerzitet-Ugqe{nica i naseqe Stara Radni~ka Kolonija. Princip remodelacije i obnove naseqa isti je kao i kod prethodnog tipa, ukqu~uju}i i nadgradwu postoje}ih objekata, i razlikuje se samo po programskom kapacitetu i obimu. Kod nove izgradwe osnov je plan detaqne regulacije zone ili naseqa, sa urbanisti~kim projektom blokova, faza ili investicionih celina. Pored ovoga priprema za realizaciju stambenog naseqa sa op{tim centrom Metino Brdo podrazumeva detaqne istra`ne geolo{ke radove u zahvatu, idejno projektovawe globalne sanacije terena, glavno projektovawe i realizaciju sanacije poteza i blokova, kao i realizaciju infrastrukture sanacije i prikqu~ewa objekata po fazama, {to kao program grada i Fonda za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta ima sredworo~ni karakter. Kod naseqa Stara Radni~ka Kolonija, primewiva}e se postoje}i preispitan Plan detaqne regulacije samo u delu saobra}ajne i komunalne infrastrukture, kao i namene objekata javnih potreba. Program za plan detaqne regulacije {ire zone Univerzitet - Ugqe{nica podrazumeva objediwavawe programa za realizaciju stanova studentskog standarda, Univerziteta i {ireg programa gradskih i komercijalnih stanova na potezu prema lokalnom i poslovnom centru Ugqe{nica. GUSTINE A1.3. - Gs= 80-100 stanova/ha Gn= 240-300 stanovnika/ha

Ovo su u su{tini sve izdvojene pojedina~ne postoje}e lokacije i blokovi vi{eporodi~nog stanovawa u okviru gradskog jezgra, kao i nove zone koje se formiraju globalnom promenom osnovne urbane strukture u okviru zona stanovawa tipa A2 i B1 svih kategorija. Lokacije, blokovi i nove zone obuhvataju vi{eporodi~ne stambene objekte prete`no sredwe spratnosti P+4 (P+3+Pk), koji se u okviru lokacije ili bloka formiraju kao slobodnostoje}i, povezani ili objekti blokovskog niza ove spratnosti po dubini lokacije i na regulaciji, pri ~emu uvo|ewe prate}ih objekata postoji kao mogu}nost, odnosno uvo|ewe poslovawa u prizemqe obaveza kod objekata i blokovskih nizova na regulaciji gradskih i zonskih saobra}ajnih poteza, odnosno u okviru i u kontaktu lokalnih centara. Nova izgradwa prati i razvija regulacione karakteristike lokacije, bloka i {ireg poteza, sa tendencijom da se fazno i trajno ne naru{e uslovi stanovawa osnovne urbane strukture u kontaktnom zahvatu, a posebno uslovi i reìmi za{ti}enih objekata i celina uèg gradskog jezgra. Ovo se pre svega odnosi na kulturno - istorijsku celinu Staro gradsko jezgro Kragujevca, koja se rekonstrui{e prema posebnim uslovima za{tite i pravilima izgradwe plana detaqne regulacije gradskog centra. Kod nove izgradwe osnov je plan detaqne regulacije {ireg bloka ili poteza koji se defini{e programom, pri ~emu se proverava posebna i op{ta

194

regulacija, odnosno urbanisti~ki parametri koji se odnose na lokaciju nove urbane strukture i blok u celini. Treba teìti da se nove lokacije formiraju po obodu ili uglovima blokova, sa mogu}no{}u {irewa nove urbane strukture prema dubini bloka, odnosno prema drugim blokovima a posebno prema gradskom centru (pro{ireni centar). Izuzetno na {irim lokacijama i potezima, posebno na repernim ta~kama {ire gradske regulacije i u zonama centara, mogu se graditi izdvojeni objekti vi{e spratnosti, sa karakteristikama i urbanisti~kim parametrima za tip stanovawa A 1.2., pri ~emu osnovni zahvat lokacije mora biti najmawe za 30% ve}i nego za tip A 1.3., uz zadovoqewe uslova susednih zona stanovawa, odnosno regulacione i funkcionalne distance prema visini i karakteru novih objekata. Realizacija lokacija i blokova u okviru promene globalne urbane strukture vr{i se na osnovu urbanisti~kog projekta sa parcelacijom, kao i za ve}e grupacije, objekte i me{ovite programe, uz uslove institucije za{tite kulturnih dobara za karakteristi~ne poteze uèg gradskog jezgra. Na direktnoj lokaciji vaè pravila gra|ewa i urbanisti~ki parametri zona stanovawa visokih gustina za tip A 1.3. 3. FIZI^KA STRUKTURA

Osnovni tip objekata u ovim zonama je slobodnostoje}i vi{eporodi~ni vi{espratni stambeni objekat, sredwe, vi{e ili visoke spratnosti, odnosno povezan u celinu ili niz na karakteristi~nim potezima naseqa, bloka ili spoqne regulacije. Prate}i objekti su niske ili niè spratnosti, koji se uklapaju prema karakteru i kapacitetu u osnovni zahvat postoje}eg naseqa ili urbanisti~ko re{ewe prema novom programu naseqa, bloka ili lokacije. Za pojedine blokove u zahvatu va`nih saobra}ajnih poteza, lokalnog ili op{teg centra prate}i objekti mogu biti i prete`ni na lokaciji sa osnovnom namenom i tipom stanovawa visokih gustina A 1. Nadgradwa treba da ~ini jedinstvenu gra|evinsku i arhitektonsku celinu sa osnovnim objektom. Kod ovih naseqa mogu se koristiti podzemne etaè i podzemni potezi za potrebe parkirawa i odgovaraju}ih prate}ih funkcija naseqa i lokacije 4. NAMENA OBJEKATA I PROSTORA

4.1. Osnovna namena je stanovawe, koje se za prizemne i niè etaè objekata namewuje ili mewa u prostor poslovawa i prate}ih usluga, koji se uklapa i ne ometa osnovnu namenu stanovawa. Prate}i objekti su objekti poslovawa, za mawe i sredwe, objediwene ili me{ovite programe, odnosno naseqske i gradske dru{tvene opreme, kao i specijalizovanih profesionalnih usluga i delatnosti svih nivoa i oblika vlasni{tva. Otvoreni prostor naseqa ili bloka prema karakteristikama zahvata, kao javna i zajedni~ka povr{ina, sluì za pristup, saobra}ajne veze i parkirali{ta, ure|ene zelene i parterne povr{ine, kao i specifi~ne povr{ine koje se povezuju za {ire prostore javne i prate}e namene. U ovim zahvatima, kao i neposrednom okruèwu, ne mogu se locirati i graditi objekti koji su karakteristi~ni za zone rada, i ostalih

195

funkcija koje svojim programom, tenologijom i organizacijom ugroàvaju izrazitu funkciju stanovawa visokih gustina. 4.2. Svi prate}i elementi {ire namene kao {to su uprava, pijace, tr`ni i sportski centri, infrasruktura, prilago|avaju se karakteru okruèwa ( pristup, specifi~ni i organizovani objekti, informati~ka mreà, gasifikacija). Ovi prostori kao ve}e zajednice stanovawa podràvaju programe okupqawa, sporta, zabave, kulture, vere, mladih i specifi~nih kategorija stanovni{tva za {ire okruèwe, ~ime se dvosmerno otvara i koristi kompleksna funkcionalna struktura lokacije, bloka i naseqa, razvijaju}i gradsku funkciju na celom podru~ju Generalnog plana. 5. PARCELA I LOKACIJA

5.1. Parcele javnih objekata u okviru bloka ili naseqa odre|uju se parcelacijom na nivou plana detaqne regulacije odgovaraju}eg zahvata, a parcele stambenih i prate}ih objekata urbanististi~kim projektom za realizaciju ili parcelaciju. Pri tome parcela objekta na~elno zahvata prostor pod objektom, ukoliko urbanisti~kim projektom za novu izgradwu nije druga~ije odre|eno. Kod planirawa ili obra~una postoje}ih gustina stanovawa, odnosno stepena izgra|enosti i stepena iskori{}enosti zemqi{ta, za uspostavqawe normativnih odnosa kod ove urbane strukture umesto parcele pod objektom sluì namenska neto povr{ina stanovawa i prate}ih u bloku ili nasequ, van regulacije i spoqnih saobra}ajnih pristupa . 5.2. Kod novih lokacija za urbanu strukturu i tip stanovawa A 1.3. minimalna povr{ina parcele za jedan objekat je 1000 m2 a dubina 40.00 m, sa {irewem lokacije prema konkretnom programu i prostornim mogu}nostima, pravilima gra|ewa i urbanisti~kim parametrima ovih zona. Kod slobodnostoje}ih objekata ove strukture minimalna {irina parcele je 30.00 m, a za objekat u neprekinutom nizu, jednak je minimalnoj {irini parcele za tu zonu, s tim da se kroz fasadni front ili preko bloka i lokacije obezbedi prilaz na parcelu za sme{taj vozila stanara i poslovawa, odnosno pristup lakog teretnog i vatrogasnog vozila. 6. HORIZONTALNA REGULACIJA

Kod realizovanih naseqa i blokova zadràva se postoje}i sistem regulacije, u koji se uklapaju novi i prate}i objekti. Regulacija novih naseqa, blokova i lokacija prati {ire poteze, na koje se povezuje nova celina prema karakteristikama programa, fizi~ke strukture i zahvata. Kod objekata i nizova na spoqnoj regulaciji vaè op{ta pravila urbanisti~ke regulacije za ove poteze. Me|usobna udaqenost slobodnostoje}ih vi{espratnih objekata, odnosno objekata koji se grade u prekinutom nizu, iznosi najmawe polovinu visine vi{eg objekta. Udaqenost se moè smawiti na ~etvrtinu ako objekti na susednim fasadama ne sadrè otvore stambenih prostorija, odnosno ako su na susednim fasadama otvori prostorija prate}eg poslovawa. Kod smicawa objekata u nizu ili bloku me|usobna udaqenost se prilago|ava karakteru

196

prostornog re{ewa, s tim da se obezbedi dovoqna osun~anost i osvetqaj stambenih prostorija susednog objekta, prema poloàju i orijentaciji. Na~elno se izbegava prete`na severna orijentacija stambenih jedinica punog programa, izuzev kod objekata na spoqnim regulacionim potezima uèg gradskog jezgra. Kod izgradwe novih stambenih objekata u gradskom centru, odnosno kod izgradwe objekata me{ovite namene i poslovnog stanovawa, posebno se ceni karakter udaqenosti i orijentacije, stim da udaqenost ne moè biti mawa od ~etvrtine visine vi{eg objekta, a kod postoje}ih stambenih objekata od polovine prema fasadi sa otvorima stambenih prostorija.

7. URBANISTI^KI PARAMETRI

Osnovni urbanisti~ki parametri su gustine stanovawa i naseqenosti, koje defini{u broj stanova i stanovnika po hektaru, odnosno stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta za pojedine karakteristi~ne tipove stanovawa ovih zona, u bloku ili nasequ. TIP A 1.1.

- gustina stanovawa.............. Gs = 100 - 200 stanova/ha - gustina naseqenosti.......... Gn = 300 - 600 stanovnika/ha -stepen izgra|enosti........ do 3,2 , mah 4,0 u postoje}im blokovima i sa prate}im objekatima niè spratnosti -stepen iskori{}enosti (%).. do 40, mah 60 u postoje}im blokovima i sa prate}im objekatima niè spratnosti

TIP A 1.2.

- gustina stanovawa.............. Gs = 90 - 110 stanova/ha - gustina naseqenosti.......... Gn =270 - 330 stanovnika/ha -stepen izgra|enosti.......... 3.0, mah 3,6 u postoje}im blokovima i sa prate}im objekatima niè spratnosti -- stepen iskori{}enosti (%)...do 40, mah 60 u postoje}im blokovima

i sa prate}im objekatima niè spratnosti

TIP A 1.3.

- gustina stanovawa.............. Gs = 80 - 100 stanova/ha - gustina naseqenosti.......... Gn = 240 - 300 stanovnika/ha - stepen izgra|enosti......... do 2,8, mah 3.2 u blokovima rekonstrukcije - stepen iskori{}enosti (%)..do 40, mah 60 u blokovima rekonstrukcije

Definisani stepen izgra|enosti predstavqa maksimum za pojedine tipove stanovawa u izgradwi i postoje}im blokovima, obuhvataju}i osnovne stambene i prate}e objekte bloka i naseqa. Kod najvi{ih parametara u blokovima rekonstrukcije i obnove posebno se analizira odnos fizi~ke strukture prema stepenu izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta, pri ~emu se realizuju re{ewa koja odgovaraju karakteristikama zahvata, regulaciji i pravilima gra|ewa ovih zona, obuhvataju}i i nadgradwu objekata za formirawe kosih krovova.

197

8. SPRATNOST I VISINSKA REGULACIJA 8.1. Karakter spratnosti defini{e sistem visinske regulacuje ovih zona, pri ~emu se teì da se vi{espratni objekti zaokruè u okviru punih spratnih visina, {to je u gra|evinskoj i konstruktivnoj strukturi celishodnije (tipizacija za blok i naseqe, otpornost na vi{e seizmi~ke uticaje podru~ja), a u okviru funkcionalne strukture racionalnije, otvorenije i prilagodqivije tehni~kim propisima i uslovima stanovawa. Pri tome se za sve spratnosti propisuje zavr{ni venac kod ravnih krovova, odnosno atika kod kosih krovova normalnog nagiba, visine 1.00 - 1.20 metara. Na taj na~in se izjedna~ava prema fasadi visinska regulacija obe krovne strukture, koje se mogu kombinovati, odnosno omogu}ava kori{}ewe sredi{nog dela krova za stambeni prostor u okviru potkrovqa, kao samostalne dopunske etaè ili dupleksa. Ovo se posebno moè javiti kod tipova stanovawa visokih gustina A1.2. i A1.3, u okviru krovova normalnog nagiba 30 - 400, do standardne visine 1.50 metara od poda, bez izlaska na venac i fasadnu ravan, i sa osvetqewem stanovawa preko tavanskih i bo~nih prozora, odnosno krovne terase u okviru stambenog i krovnog prostora. Klasi~no potkrovqe na fasadi, sa standardnom visinom nadzitka i razvijenom prelomqenom strukturom fasadne i krovne obrade, koristi se u slu~ajevima specifi~ne namene objekata, posebne visinske regulacije lokacije ili poteza, kod lokacija stanovawa visokih gustina A 1.3. u uèm gradskom jezgru i nadzi|ivawa postoje}ih vi{espratnih stambenih objekata. 8.2. Visinska regulacija ovih zona defini{e slede}e karakteristi~ne spratnosti:

P+4 (P+3+Pk) za stanovawe tipa A.1.3. - sredwa spratnost

P+6 (P+5+Pk) - za stanovawe tipa A 1.2.- vi{a spratnost , a izuzetno P+5 kod posebnih blokova i lokacija

Preko P+6 - za stanovawe tipa A 1.1. - visoka spratnost izuzetno i nadgradwa

Prate}i objekti su prete`no niè spratnosti. Kod uvo|ewa poslovnog prostora visina prizemqa se prilago|ava uslovima delatnosti, sa mogu}no{}u uve}awa za visinu galerije ( visoko prizemqe u potezu spoqne regulacije). 9. GRA\EVINSKA STRUKTURA I OBRADA 9.1. Osnovna gra|evinska struktura je standardna, prilago|ena urbanoj strukturi stanovawa visokih gustina, programu i lokaciji. Kod ve}ih naseqa i blokova, kroz urbanisti~ka re{ewa i dispoziciju, treba obezbediti mogu}nost masovne fazne izgradwe sa otvorenom gra|evinskom i stambenom strukturom, odnosno specifi~na re{ewa kod posebnih kompleksnih programa i lokacija u gradskom jezgru. Prate}i objekti se prilago|avaju karakteru i kapacitetu stanovawa, povezano sa ure|ewem i opremawem terena, koje se pro{iruje i nadgra|uje u otvorenu prate}u strukturu bloka i naseqa.

198

9.2. Gra|evinska obrada je standardna i kvalitetna, uz primenu za{titnih elemenata i sistema za fasadne, otvorene, krovne i podzemne delove objekata, i specifi~na za programe poslovnog i dvojnog stanovawa, uz mogu}nost otvorenog projektovawa i izgradwe stambene strukture, promene karaktera i kapaciteta stambenih jedinica sa povezivawem za programe poslovawa, odnosno lako odràvawe i nadgradwu sistema opreme i instalacija u punom periodu kori{}ewa stanova i objekata. Obavezna je primena standarda stambene strukture, povr{ine, materijala, opreme i instalacija, odnosno tehni~kih propisa i sistema za gra|evinsku strukturu i konstrukciju, kod planirawa i projektovawa objekata. Kao planski kapacitet defini{e se obim stanova prose~ne stambene strukture koja se planira za svaku zonu, naseqe, blok i lokaciju, odnosno broj stanova bazne stambene strukture i kapacitet poslovawa za izgradwu stambenog, odnosno objekta me{ovite namene.

10. PRISTUP I SME[TAJ VOZILA

Pristup u naseqa i blokove visokih gustina stanovawa tipa A1 obezbe|uje se sa saobra}ajnih poteza magistralne i primarne gradske saobra}ajne mreè, odnosno sa poteza koji se direktno oslawaju na wih. Za pristup na lokacije i blokove stanovawa tipa A 1.3. u okviru gradskog jezgra mora se obezbediti dvosmerna saobra}ajnica, sa minimalnom {irinom regulacionog profila od 8.00 metara. Za sme{taj vozila stanara u nasequ i na lokaciji predvi|aju se parkirali{ta, sa jednim parking mestom na jedan stan, pri ~emu se kod novih lokacija minimum 30% vozila sme{ta u garaè i nadkrivena parkirali{ta u okviru objekata stanovawa ili posebnih objekata na lokaciji, odnosno 50% za lokacije u okviru uèg gradskog jezgra. Kod prate}ih objekata poslovawa i opreme obezbe|uje se nesmetan direktni ili naseqski pristup, sa posebnim parkirali{tem za odgovaraju}i prose~an broj vozila prema nameni objekta. Kod posebnih zona i poteza uèg gradskog jezgra, kod kojih se delimi~no ili u celini ne moè obezbediti sme{taj vozila na parceli i lokaciji, kod stanovawa tipa A 1.3. dozvoqava se parkirawe u {irem ili susednom bloku, javnoj ili zajedni~koj garaì u zahvatu, stim da se ovi objekti parkirawa sa odgovaraju}im kapacitetom grade i stavqaju na upotrebu istovremeno sa odgovaraju}im objektima stanovawa. 11. PRIKQUÊWE OBJEKATA NA INFRASTRUKTURU

Postoje}e zone stanovawa tipa A1 prikqu~ene su na sistem gradske tehni~ke infrastrukture: fekalna i ki{na kanalizacija, vodovod, elektromreà, TT instalacija, a ve}ina objekata i na sistem daqinske toplifikacije koji se pro{iruje i rekonstrui{e. Preostale zone i lokacije stanovawa visokih gustina tipa A 1.3. se prete`no gasificiraju. Nove zone i lokacije se grade nakon obezbe|ewa prikqu~aka potrebnog kapaciteta, prema uslovima sistema, javnih i komunalnih preduze}a. Nije mogu}no vr{iti globalnu promenu osnovne urbane strukture i graditi lokacije i blokove

199

stanovawa visokih gustina tipa A 1.3. bez mogu}nosti prikqu~ewa na sistem toplifikacije ili gasifikacije. Novi sistemi infrastrukture, a pre svega prikqu~ak na informati~ku mreù, obavezni su pre svega kod izgradwe novih naseqa tipa A 1.2. i lokacija tipa A 1.3. na podru~ju uèg gradskog jezgra. 12. BEZBEDNOSNI USLOVI I ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Osnovni bezbednosni uslovi vezani su za primenu seizmi~kih propisa, protivpoàrnih propisa i uslova odbrane za za{titu stanovni{tva, koji su obavezni kod projektovawa i izgradwe objekata i naseqa. Osnovni uslovi za{tite ìvotne sredine obezbe|uju se izgradwom novih naseqa u skladu sa pravilima ure|ewa i gra|ewa Generalnog plana i plana detaqne regulacije, prikqu~ewem na sisteme infrastrukture i daqinske energetske sisteme, planskim ure|ewem prostora naseqa, odnosno remodelacijom i obnovom postoje}ih naseqa i lokacija stanovawa visokih gustina tipa A 1, kao i {irih zahvata javnog gra|evinskog zemqi{ta na podru~ju Generalnog plana. A2 - GUSTINE STANOVAWA Gs = 50 - 90 stanova/ha

GUSTINE NASEQENOSTI Gn = 150 - 270 stanovnika/ha

1. URBANA STRUKTURA

1.1. Stanovawe tipa A.2. obuhvata zone uèg gradskog jezgra, koje se od zahvata gradskog centra {ire kroz izgra|ene blokove stanovawa na individualnim parcelama, prema podru~ju {ireg gradskog jezgra. Zbog blizine centra i nivoa opremqenosti ove zone su obuhva}ene permanentnom rekonstrukcijom, sa pogu{}avawem stanovawa i uvo|ewem prate}ih delatnosti u objekte, parcele i blokove. Prema karakteru rekonstrukcija moè biti urbana obnova {irih zona osnovne strukture stanovawa sa objektima niè spratnosti na parcelama, kao prete`ni tip izgradwe i intervencije u prostoru, odnosno globalna promena osnovne urbane strukture u okviru posebnih blokova i lokacija, sa prevo|ewem u stanovawe visokih gustina tipa A 1.3. sa objektima sredwe spratnosti. Oba prostorna i programska nivoa rekonstrukcije postupno i kontinualno mewaju karakter pojedinih zona uèg gradskog jezgra, odnosno karakter pro{irenog centra i grada u celini. 1.2. Osnovni tip urbane strukture u ovim zahvatima je gra|evinski blok sa objektima niè spratnosti na regulaciji, uz mogu}nost kontaktnog ili slobodnijeg re{avawa unutra{we gra|evinske strukture parcele i bloka. Osnovni plan za ure|ewe prostora i izgradwu objekata je plan detaqne regulacije zona ili urbanisti~kih celina u okviru gradskog centra i uèg gradskog jezgra, stim da se na podru~ju gradskog centra i posebnih poteza {ireg zahvata formira posebna fizi~ka i visinska struktura, koja odgovara uslovima za{tite, odnosno programskom i regulacionom karakteru poteza. Do dono{ewa novih planova detaqne regulacije primewiva}e se postoje}a urbanisti~ka dokumentacija koja je odgovaraju}im odlukama Skup{tine grada

200

progla{ena vaè}om, u delovima koji nisu u suprotnosti sa re{ewima Generalnog plana, dopuwena Pravilima gra|ewa ovih zona. 1.3. Zbog prostorne pozicije i programskog osnova ove zone prakti~no postaju zone me{ovite namene, posebno na zna~ajnim saobra}ajnim potezima, u kontaktu sa lokalnim, op{tim ili gradskim centrom ili zonama javnih funkcija. Na delu osnovne zone tipa A.2. koncentracija poslovnog prostora se planira do koeficijenta 0.30, a u {irim zonama 0.15 - 0.30. 1.4. Za poteze i zahvate objekata koji su obuhva}eni reìmom za{tite kulturnih dobara, planirawe i izgradwa vr{i}e se prema uslovima nadle`ne organizacije za{tite. Za poteze globalne rekonstrukcije i promene osnovne urbane strukture planirawe i izgradwa vr{i}e se prema pravilima odgovaraju}e strukture stanovawa visokih gustina tipa A1.3. u skladu sa karakterom bloka i lokacije, i prema planu detaqne regulacije osnovnog i kontaktnog zahvata koji se defini{e programom. Za poteze i zahvate postoje}e izgra|enosti sa slobodnostoje}im objektima, posebno po dubini blokova i van regulacionih poteza, fizi~ka struktura rekonstrukcije i nove izgradwe se prilago|ava ovom tipu objekata i osnovnom karakteru stanovawa, uz po{tovawe parametara, regulacije i pravila izgradwe ovih zona. 2. ZONSKI KARAKTER I PROGRAMSKI OSNOV Zone stanovawa A 2 obuhvataju tri posebna tipa, koji se razlikuju po zonskom karakteru i programskom osnovu u okviru rekostrukcije i izgradwe gradskog centra i uèg gradskog jezgra. GUSTINE A 2.1. - Gs= 70-90 stanova/ha


Ovaj tip je formiran pro{irewem osnovnog tipa stanovawa A2 sa podru~ja uèg gradskog jezgra na zahvat gradskog centra, odnosno sve one zone u kojima se zbog specifi~nog karaktera postoje}e izgra|enosti i uslova za{tite, rekonstrukcija i realizacija programa centra realizuje u okviru blokova individualnih ili objediwenih parcela, bez globalne rekonstrukcije i promene osnovne urbane strukture. Pri tome se ne mewa fizi~ka struktura i uslovi regulacije osnovnog tipa, ali se {iri programski osnov sa prevo|ewem iz osnovnog stambenog ili me{ovitog karaktera na poslovno stanovawe i poslovawe, uz podizawe koncentracije poslovnog prostora zahvata do 50% bruto razvijene povr{ine objekata, nivoa urbanisti~kih parametara i spratne visine poteza na regulaciji glavnih saobra}ajnih i funkcionalnih poteza.

GUSTINE A 2.2. - Gs= 60-80 stanova/ha, Gn= 180-240 stanovnika/ha

Ovo je tip stanovawa koji se razvija na podru~ju regulacione celine "Stara varo{", koja kao {ira kontaktna zona gradskog centra postaje osnovni programski zahvat rekonstrukcije uèg i {ireg gradskog jezgra u periodu realizacije Generalnog plana, sa programom transformacije i pogu{}avawa

201

stanovawa, podizawa op{teg karaktera fizi~ke strukture u okviru pro{irenog gradskog centra, koncentracije poslovnog prostora zahvata do 30% bruto razvijene povr{ine objekata, u okviru prose~nih i vi{ih urbanisti~kih parametara zone i spratne visine na regulaciji glavnih sobra}ajnih poteza na vezi sa gradskim centrom, a posebno poteza glavne ulice u ovoj zoni. Pri tome se za sve poteze linijskih centara u okviru zona stanovawa ovog tipa primewuju urbanisti~ki parametri tipa A 2.1. Visinska pozicija ovih poteza u okviru osnovne i nadvi{ene spratnosti definisana je visinskom regulacijom kroz odgovaraju}a pravila. GUSTINE A 2.3. - Gs= 50-70 stanova/ha,


Ovo je tip stanovawa formiran je na rubu uèg gradskog jezgra u okviru naseqa Palilule i Lepenica, i sa osnovnim programom transformacije i pogu{}avawa izgra|enosti razvija direktno i kontaktno podru~je zona stanovawa sredwih gustina tipa B1.1. Zbog karakreristi~ne fizi~ke strukture i organizacije gra|evinskih blokova, ovaj tip se kombinuje sa blokovima i potezima slobodnostoje}ih stambenih objekata osnovne i izmewene urbane strukture tipa A 1.3., posebno van karakteristi~nih poteza regulacije i za{tite. Prose~na koncentracija poslovnog prostora je 15% bruto razvijene povr{ine objekata zona i blokova. Pri tome se za sve poteze linijskih centara u okviru zona stanovawa ovog tipa primewuju urbanisti~ki parametri tipa A.2.2. Visinska pozicija ovih poteza u okviru osnovne i nadvi{ene spratnosti definisana je visinskom regulacijom kroz odgovaraju}a pravila.

3. FIZI^KA STRUKTURA

3.1. Prete`ni tip u ovim zonama treba da bude blokovska gradwa, sa objektima niè spratnosti na regulaciji u okviru individualnih parcela, uz mogu}nost izgradwe vi{e stambenih jedinica, povezivawem objekta po horizontali i vertikali u okviru gra|evinske celine. Pri tome osnovni stambeni objekat moè biti porodi~ni ili vi{eporodi~ni sa vi{e od ~etiri stambene jedinice, u zavisnosti od kapaciteta objekta i parcele, uz odgovaraju}e urbanisti~ke parametre i pravila regulacije ovih zona. U ovom sistemu obavezna je analiza organizacije parcele i uticaja na susedne parcele i objekte, uz obezbe|ewe uslova stanovawa u prostornom i funkcionalnom kontaktu objekta.

3.2. U okviru blokovske gradwe mogu}e je formirati neprekinuti niz, na va`nim regulacionim pravcima i koridorima saobra}aja i funkcija, odnosno prekinuti sa tendencijom prelaska u neprekinuti niz. U okviru poteza slobodnostoje}ih objekata i prete`ne gra|evinske linije po dubini parcele, moè se ponoviti ovaj tip stambenih objekata, posebno van glavnih regulacionih pravaca. Kod postoje}ih poteza blokovske gradwe ne moè se prelaziti na slobodnostoje}e objekte, kao niì nivo regulacije gradskog jezgra

202

( izuzetno kod malog profila ulice i male {irine parcela, i to prete`no jednostrano ).

3.3. Na parceli se objekat na~elno formira kao jedinstvena gra|evinska celina, pri ~emu treba izbe}i nefunkcionalna povezivawa, koja naru{avaju logi~an gabaritni i regulacioni smisao razvijawa objekta. Obzirom na karakter ove urbane strukture, dimenzije objekata treba prilagoditi karakteru i kapacitetu odgovaraju}e parcele, odnosno sistemu regulacije i parcelacije bloka ili poteza. Pri tome treba izbegavati objekte kapaciteta preko 2.000 m2 bruto razvijene povr{ine, odnosno stambene strukture sa preko 30 stanova prose~ne strukture. Postoje}i objekti, kod rekonstrukcije i dogradwe, mogu se uklopiti u ovu celinu. Postoji mogu}nost fazne realizacije celine, ali ne i kod uli~nog trakta objekta, koji se gradi ili rekonstrui{e u punoj visini i {irini. Kod ve}ih parcela sa vi{e korisnika, odnosno specifi~ne izgra|enosti koja se zadràva, mogu}no je formirati i vi{e gra|evinskih celina na parceli, koje moraju biti funkcionalno prilago|ene i povezane.

3.4. Unutra{wi traktovi osnovnih blokovskih objekata na regulaciji, odnosno drugi objekat po dubini parcele, tretiraju se kao slobodnostoje}i objekti ili delovi dvojnog blokovskog niza poteza, sa postavqawem objekta prema jednoj od ivica parcele u naizmeni~nom ili naspramnom nizu, radi odgovaraju}e organizacije parcele i formirawa objediwenog slobodnog prostora na parceli (objekti oblika ”P” ili ”G”). Kod rekonstrukcije unutra{wi traktovi i objekti, kao delovi postoje}ih objekata i celina na granici parcele ili blokovskih objekata na regulaciji, mogu se usaglasiti odnosno rekonstruisati kao delovi osnovnih objekata na regulaciji, ili kao drugi objekat ili celina na parceli. Pri ovome gabarit i spratnost moraju biti usagla{eni sa karakterom parcele i odnosom prema susedu ({irina parcele, udaqenost, prozorski otvori). 4. NAMENA OBJEKATA

Osnovna namena objekata je stanovawe, koje se na potezima koridora i blokovske gradwe dopuwava programom poslovne namene u prizemqu. Prema karakteru uèg zahvata i programu investitora, objekti mogu biti u celini poslovni, odnosno po dubini blokova i van koridora sa elementima centralnih funkcija, nameweni stanovawu. Program poslovawa u objektu i na parceli mora biti prilago|en karakteru stanovawa visokih gustina, odnosno zahvatu u okviru uèg gradskog jezgra i gradskog centra. Pored programa prate}ih usluga stanovawa, poslovawe obuhvata trgovinu i ugostiteqstvo koje se po karakteru i kapacitetu moè organizovati u okviru objekata, prostora i uslova ovih zona i blokova, kao i odgovaraju}e zanate, profesionalne usluge i delatnosti, biroe i agencije, predstavni{tva i servise, finansijske, zdravstvene i socijalne institucije, koje ne zahtevaju posebne funkcionalne, prostorne i saobra}ajne uslove, a istovremeno kroz vi{i nivo delatnosti, sadràja i fizi~ke strukture podiù nivo i karakter ovih zona kao dela pro{irenog centra i grada u celini. Sve delatnosti koje imaju specifi~ne tehnolo{ke i

203

posebne za{titne uslove, {to se defini{e analizom uticaja objekta i delatnosti na okolinu, ne mogu se realizovati u okviru ovih zona stanovawa. Sav pomo}ni prostor stanovawa i poslovawa realizuje se iskqu~ivo u okviru osnovnih objekata na parceli.

5. PARCELA

5.1. Minimalna povr{ina parcele je 200 m2, za mawe objekte niè spratnosti po dubini zona porodi~ne stambene izgradwe . Kod parcela ve}ih od 500 m2 mogu}a je preparcelacija, odnosno izgradwa vi{eporodi~nih objekata stanovawa, objekata me{ovite namene ili objekata poslovawa, u skladu sa pravilima gra|ewa i regulacije ovih zona. Zbog karaktera parcelacije uèg gradskog jezgra dozvoqava se odstupawe u veli~ini minimalne parcele za oba tipa objekata do 20%, {to se posebno analizira u okviru programa izgradwe, parcele i lokacije.

5.2. Najmawa {irina parcele za izgradwu slobodnostoje}eg porodi~nog stam benog objekta je 10.00 metara, a funkcionalna 12.00 metara. Pri ovome se za zone postoje}e izgra|enosti mogu koristiti i parcele specifi~nog oblika, sa minimalnom {irinom do 8.00 metara. Kod blokovskog sistema izgradwe minimalna {irina parcele je 8.00 metara, a kod planiranih kontinualnih nizova i do 6.00 metara. Minimalna {irina parcele za vi{eporodi~ni slobodnostoje}i stambeni objekat niè spratnosti je 15.00 metara, pri ~emu se moraju ispo{tovati odgovaraju}e udaqenosti prema susedima. Minimalne {irine parcela za vi{eporodi~ne objekte u nizu odrediti kroz analizu bloka za svaki konkretni slu~aj. 6. HORIZONTALNA REGULACIJA

6.1. Kod blokovskog sistema gra|evinska linija objekta je na regulaciji.

Ispadi objekta na ovom delu ne mogu pre}i regulacionu liniju vi{e od 1.20 metra, i to na delu objekta vi{em od 3.00 metra u odnosu na trotoar i mawem od 50.00 % {irine uli~ne fasade. Princip erkerskog prepu{tawa ne moè se realizovati kod svih objekata nadvi{ene spratnosti P+3 i P+4, kao i kod svih objekata koji se rade na regulaciji glavne ulice i zna~ajnijih saobra}ajnih i funkcionalnih poteza. Za ove poteze moè se formirati sekundarna fasadna profilacija do dubine 0,50 m u nivou spratnog dela i venca objekta. Na~elno, na svim ostalim regulacionim potezima, prepusti tipa erkera se formiraju u okviru osnovne spratne visine i minimalne {irine kontaktnog trotoara od 2,50 m. Svi ostali slu~ajevi koji defini{u formirawe i i odgovaraju}u visinu uli~nog prepusta za kakteristi~ne poteze regulacije, definisa}e se planom detaqne regulacije odgovaraju}eg poteza ili zahvata. Kod izgradwe objekata u blokovskom sistemu, dubina uli~nog trakta, sa svim prepustima, ne moè biti ve}a od 70% duìne parcele, izuzev kod objekata poslovawa u okviru gradskog centra. 6.2. Kod planirawa i izgradwe novih blokova i poteza slobodnostoje}ih objekata minimalno udaqewe gra|evinske linije od regulacione je 3.00 metra.

204

U izgra|enim potezima gra|evinska linija se odre|uje prema prete`noj poziciji izgra|enih objekata, odnosno prema susedima u potezu. Kod postoje}ih slobodnostoje}ih objekata, odnosno kod rekonstrukcije postoje}ih objekata koji su van planirane gra|evinske linije poteza, mogu se usaglasiti ili rekonstruisati objekti koji su iza gra|evinske linije i objekti koji su ispred gra|evinske linije, ukoliko nisu na regulaciji, ne ometaju saobra}ajnu preglednost ili suseda na planiranoj gra|evinskoj liniji.

6.3. Minimalno udaqewe slobodnostoje}eg objekta, odnosno wegovih delova, od granice susedne parcele je 1.00 metar. Pri tome se na ovom delu ne mogu formirati osnovne stambene prostorije i prozorski otvori sa parapetom niìm od 1.60 metra. Funkcionalno udaqewe porodi~nog stambenog objekta od susedne parcele, pri otvarawu prozora osnovnih stambenih prostorija, je 2.50 metra, a pri ~emu se mora obezbediti me|usobno udaqewe od 4.00 metra u naizmeni~nom i 2.00 metra u naspramnom nizu objekata. Kod slobodnostoje}ih vi{eporodi~nih stambenih objekata minimalno udaqewe od susedne parcele je 1.00 metar a funkcionalno 4.00 metra, pri ~emu se mora obezbediti udaqewe od 5.00 metara izme|u susednog objekta u naizmeni~nom i 2.50 metra u naspramnom nizu. 6.4. Kod usagla{avawa postoje}ih porodi~nih slobodnostoje}ih stambenih objekata minimalno udaqewe od suseda ne moè biti mawe od 0.50 metra ukoliko stambene prostorije imaju prozorski otvor parapeta visine 1.60 metra, a ispod 0,50 metra ako nema prozorskih otvora ka susednoj parceli. Kod stambenih prostorija normalno osvetqenih minimalno rastojawe od susedne parcele je 2.50 metra, pri ~emu se moraju obezbediti osnovni uslovi stanovawa susedne parcele kod usagla{avawa. Izuzetno se slobodnostoje}i objekti mogu usaglasiti i na katastarskoj me|i, ukoliko i na susednoj parceli postoji objekat postavqen na me|i, i to pribli`no u duìni i visini susednog objekta.

Kod usagla{avawa i rekonstrukcije postoje}ih objekata i delova blokovskog sistema po dubini, koji su postavqeni na granicu parcele, primewuje se kriterijum iz drugog stava ta~ke 3.4. ovih Pravila. 6.5. U blokovskom sistemu izgradwe objekata i poteza uli~ni objekti prakti~no izlaze na jednu ili obe susedne granice parcela, sa obezbe|ewem tehni~ke distance {irine 5.00 - 10.00 cm od ivi~nog zida, radi izvo|ewa izolacije i formirawa seizmi~ke dilatacije prema susedu. Za objekte ve}e dubine u blokovskom sistemu na granici prema susedu ostavqa se svetlarnik, radi obezbe|ewa ventilacije i indirektnog osvetqewa pomo}nog stambenog prostora (kuhiwa, kupatilo, ostava). Svetlarnik na novom objektu drì poziciju svetlarnika suseda. 6.6. Minimalno zalaèwe postoje}ih objekata u pojas regulacije moè se kod usagla{avawa tolerisati ako nije ve}e od debqine zida sa soklom objekta. Ovo se prvenstveno odnosi na objekte izgra|ene pre formirawa regulacije i regulacione linije prema urbanisti~kom planu, ukoliko ne ugroàva trotoar i funkcionisawe saobra}ajnog poteza. Kod nove izgradwe objekat se na ovom delu postavqa na regulacionu liniju.

205

7. URBANISTI^KI PARAMETRI Osnovni urbanisti~ki parametri su gustine stanovawa i naseqenosti, koje defini{u broj stanova i stanovnika po hektaru, odnosno stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta za pojedine parcele ovih zona. Kod planova detaqne regulacije, prema karakteristikama zahvata, defini{e se izgra|enost i iskori{}enost zemqi{ta za pojedine blokove u okviru podru~ja plana.

TIP A 2.1. - gustina stanovawa..............Gs = 70 - 90 stanova/ha - gustina naseqenosti..........Gn = 210 - 270 stanovnika/ha -stepen izgra|enosti ......... 1,4 - 2,0, izuzetno 2,6 - stepen iskori{}enosti (%).....do 70, izuzrtno 80

TIP A 2.2. - gustina stanovawa..............Gs = 60 - 80 stanova/ha - gustina naseqenosti..........Gn = 180 - 240 stanovnika/ha - stepen izgra|enosti.......... 1,2 - 1,8 izuzetno 2,4 - stepen iskori{}enosti (%).....do 60, izuzetno 80

TIP A 2.3. - gustina stanovawa..............Gs = 50 - 70 stanova/ha - gustina naseqenosti.........Gn = 150 - 210 stanovnika/ha - stepen izgra|enosti.......... 1,2 - 1,6 izuzetno 2,0 - stepen iskori{}enosti (%).....do 60, izuzetno 80

Izuzetan stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta odnosi se pre svega na objekte vi{eporodi~nog stanovawa i poslovawa, odnosno i na ostale objekte u okviru mawih parcela i specifi~nih lokacija uèg gradskog jezgra i gradskog centra, nakon analize programa izgradwe, parcele i lokacije. Kod ovih zona ne moè se planirati mawi stepen izgra|enosti od 1,0 i iskori{}enosti od 40 za parcelu, dok se prosek za kapacitete izgra|enosti plana detaqne regulacije bloka van zahvata gradskog centra moè umawiti i do 25%. Kod obra~una stepena izgra|enosti ne ura~unava se pomo}ni prostor podrumske etaè. 8. SPRATNOST I VISINSKA REGULACIJA 8.1. Karakter spratnosti defini{e sistem visinske regulacuje ovih zona. Osnovna spratnost objekata na regulaciji i objekata na parceli je (Po)+P+2+Pk. Za prete`nu blokovsku gradwu na regulaciji, posebno du` koridora saobra}aja i funkcija, spratnost se u okviru visinske regulacije poteza formira na nivou (Po)+P+3, a u okviru poteza glavne ulice iznad ulice Cara Lazara, van granice Starog gradskog jezgra Kragujevca, i dela ulice Nikole Pa{i}a i do P+4. Za poteze maksimalne spratnosti vaè urbanisti~ki

206

parametri zona stanovawa tipa A 2.1., a kod pristupa na parcelu uslovi zona stanovawa tipa A 1.3. Kod mawih {irina parcele i porodi~nih stambenih objekata na potezu glavne ulice, kao faza definitivne regulacije poteza daje se minimalna spratnost (Po)+P+2 na regulaciji, sa mogu}no{}u naknadnog objediwavawa parcele, dogradwe i nadgradwe, uz uslov obezbe|ewa temeqewa i konstrukcije osnovnog objekta za maksimalnu spratnost poteza, odnosno uklawawa u definitivnoj fazi. Karakteristi~ne spratnosti na regulaciji obuhvataju i slede}e osnovne regulacione poteze:

SPRATNOST P+4

- ulica glavna od ulice Cara Lazara do ulice R. Domanovi}a - ulica Nikole Pa{i}a od blokovske ulice do ulice dr Z. \in|i}a ( potez Stara toplana )

- ulica S. Kova~evi}a od granice zone II stepena za{tite do ulice dr Z. \in|i}a, odnosno od ul. Kumanovske do naseqa Lepenica II - ulica dr Z. \in|i}a od poteza u ul. Nikole Pa{i}a do ulice Sv. Markovi}a (obe strane) - ulica Knez Mihailova od granice II stepena za{tite do ulice Q. Nenadovi}a ( ju`na strana ), odnosno od ulice Gruànske do {kole Moma Stanojlovi} ( severna ) - ulica Kneza Milo{a potez od doma Vojske do ul. Pu{kinove - ulica Gu{i}eva od ul. Kara|or|eve do ulice J.Veselinovi}a ( na planiranoj regulaciji severne strane) - ulica Zmaj Jovina od ulice Gu{i}eve do ulice Luja Pastera - ulica R. Domanovi}a od studentskog doma do bloka G. Park - ulica Kragujeva~kog odreda od bloka G. Park do ulice Du{ana Dugali}a ( ju`na strana ), odnosno od bloka G. Park do ulice Vardarske (severna strana). Ostali potezi nadvi{ene spratnosti P+3, odnosno za gradske magistralne pravce i reperne objekte i P+4, u okviru zona stanovawa tipa A 2.1. i A 2.2. i karakteristi~nih blokova na regulaciji definisa}e se planom detaqne regulacije {ireg zahvata, odnosno urbanisti~kim projektom za posebne poteze, lokacije i parcele, pri ~emu postoji i mogu}nost izgradwe dvojnih objekata koji u okviru susednih parcela obezbe|uju front na regulaciji, dovoqan za spratnost P+3, odnosno P+4. Postoje}i objekti osnovne spratnosti na regulaciji (Po)+P+2+Pk ostaju u okviru spratnosti poteza (Po)+P+3. Spratnost karakteristi~nih poteza u okviru zone reìma I i II stepena za{tite kulturnih dobara i kulturno- istorijske celine Staro gradsko jezgro Kragujevca definisa}e se na osnovu uslova institucije za{tite planom detaqne regulacije gradskog centra. Objekti blokovskog sistema gradwe na regulaciji pune spratnosti svih nivoa formiraju venac atike visine 1.00 - 1.20, koji je karakterisi~an za staro gradsko jezgro kao elemenat fasade i visinske regulacije poteza. 8.2. Kod gra|evinske celine po dubini parcele, odnosno kod drugog objekta na parceli, spratnost moè varirati u okviru karakteristika objekata,

207

parcele, urbanisti~kih parametara i pravila gra|ewa (izuzetno P za vezne i otvorene delove ). Kod svih objekata i delova mogu}a je izgradwa podrumske etaè, prema uslovima lokacije. Kod slobodnostoje}ih vi{eporodi~nih stambenih objekata postavqenih po dubini parcele spratnost se u okviru visinske regulacije zona ove urbane strukture defini{e na nivou osnovne spratnosti P+2+Pk, a za parcele {irine preko 18.00 metara i do P+3. 8.3. Najmawa spratnost slobodnostoje}eg stambenog objekta van osnovnih saobra}ajnih i regulacionih poteza i zahvata gradskog centra je P+1+Pk (zetno P+1 i P+Pk kod usagla{avawa i rekonstrukcije radi poboq{avawa uslova stanovawa), odnosno P+2 kod objekata u nizu na regulaciji. Kod visinske pozicije P+2 ( odnosno P+3 za posebne poteze i uslove regulacije kod uli~nog profila ~ija {irina odgovara visini objekata), mogu}e je kori{}ewe sredi{nog dela krova normalnog nagiba sa nadzidkom u visini atike 1.00 - 1.20 metara za potkrovqe, koje ne izlazi na fasadu. Visina nadzidka klasi~ne podkrovne etaè je 1.60 metara, od kote poda do ta~ke preloma zida fasade i plo~e krovne kosine.

8.4. Kod definisawa spratnosti i visinskih elemenata objekta (kota poda, spratna visina, venac, atika), mora se voditi ra~una o okvirnoj visinskoj regulaciji, posebno na va`nijim regulacionim potezima, vode}i ra~una o susedu, za{ti}enim objektima i celinama, odnosu visine objekta i fronta parcele, tipu krova i krovnog pokriva~a. Pri tome kod niza u blokovskom sistemu gradwe venac predstavqa osnovni elemenat koji defini{e visinsku poziziju objekta, sa mogu}no{}u uklapawa u globalnu ili lokalnu visinsku regulaciju prema karakteru poteza. 9. GRA\EVINSKA STRUKTURA I OBRADA

9.1. Gra|evinska struktura objekata je standardna, prilago|ena urbanoj strukturi i zahvatu. Prate}i programi se uklapaju u osnovnu strukturu stanovawa, koje je nosilac programa zona i blokova. Preporu~uju se kosi krovovi normalnog i ve}eg nagiba kod formirawa podkrovqa, odnosno ravni krovovi za specifi~ne programe, objekte ili celine. U ovim zonama pad krova uli~nog trakta uvek se vodi prema ulici, bez kalkanskog fronta prema ovom delu, sa formirawem venca podkrovqa ili atike u punim spratnim visinama. Kod objekata ve}e dubine na regulaciji u krovu se formiraju prelomi u okviru sredweg trakta, sa dvojnim re{ewem konstrukcije i pokrivawa. 9.2. Obrada objekata je standardnog i vi{eg kvaliteta (posebno za objekte me{ovite i poslovne namene). Ovo se odnosi i na izgradwu, i na rekonstrukciju postoje}ih objekata. Kod objekata ili zona sa reìmom za{tite graditeqskog nasle|a, karakter fasade i obrada se prilago|avaju uslovima za{tite, uz obezbe|ewe uslova i programa stanovawa i poslovawa u okviru gradskog jezgra. 10. USLOVI SME[TAJA VOZILA, URE\IVAWA

208

I OGRA\IVAWA PARCELE

10.1. Kod porodi~nih stambenih objekata vozila se sme{taju u objektu ili na parceli, prema broju izgra|enih stanova. Izuzetno za pojedine specifi~ne poteze (postoje}a izgra|enost u punom frontu, mala {irina parcela, potezi za{ti}enih objekata i celina), parkirawe se moè obezbediti i izvan parcela u okviru stambenih ulica, ili na javnom i zajedni~kom parkingu. Za vi{eporodi~ne stambene objekte parkirawe se obezbe|uje na parceli sa jednim parking mestom za jedan stan kompletne stambene strukture, od ~ega najmawe 50% u okviru garaà i nadkrivenih parkinga. Za stambeni prostor obezbe|uje se jedno parking mesto na jedan stan. Za prilaz na parcelu kod pune blokovske gradwe formiraju se prolazi kroz objekat u nivou ulice i prizemqa, sa najmawom ~istom {irinom 2.50 metra kod stambenih i me{ovitih objekata. Kod specifi~nih objekata poslovawa prilaz na parcelu i broj parking mesta defini{u se posebno, odnosno okvirno jedno mesto na jednog zaposlenog.

10.2. Izgradwa objekata podrazumeva ure|ewe parcele prema stambenoj i drugoj nameni. Osnovno ure|ewe obuhvata nivelaciju, parter, zelenu povr{inu parcele i odvodwavawe van prostora suseda.

10.3. Sve parcele u slobodnostoje}em sistemu objekata ogra|uju se prema ulici. Ograda moè biti zidana visine 0.90 metara, ili transparentna visine do 1.40 metra. Ograde prema susedu mogu biti ìve zelene ili transparentne visine do 1.40 metara. U zonama stanovawa tipa A.2. nije dozvoqena izgradwa punih ograda izme|u suseda. Na potezima vi{eporodi~nih objekata stanovawa i objekata poslovawa, u okviru ve}ih parcela i blokova, preporu~uje se uskla|eno ukidawe ograda izme|u parcela, radi otvorenog vi{enamenskog kori{}ewa prostora i objekata u unutra{wosti bloka. Ovo se posebno odnosi na poteze i objekte neprekinutog niza, u punom jednostrukom ili dvostrukom blokovskom sistemu izgradwe.

11. PRIKQUÊWE OBJEKATA NA INFRASTRUKTURU

Zone stanovawa tipa A.2. u okviru uèg gradskog jezgra prakti~no su opremqene svim elementima tehni~ke infrastrukture, ukqu~uju}i vodovodnu mreù, fekalnu i ki{nu kanalizaciju, elektro mreù, TT instalaciju, i instalaciju gasifikacije ili toplifikacije. Prikqu~ewe objekata na infrastrukturu vr{i se prema uslovima sistema, odnosno odgovaraju}ih javnih i komunalnih preduze}a. Vi{eporodi~ni stambeni i poslovni objekti obavezno se prikqu~uju na daqinski energetski sistem u zahvatu. 12. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, TEHNI^KI, SANITARNI I BEZBEDNOSNI USLOVI

12.1. Osnovni uslovi za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine u okviru ovih zona stanovawa ostvaruju se rekonstrukcijom postoje}ih i izgradwom novih objekata u skladu sa karakterom uèg gradskog jezgra, tehni~kim i

209

sanitarnim propisima, prikqu~ewem na daqinske energetske sisteme, odnosno planskim ure|ewem prostora parcele, lokacije, bloka i {irih zahvata u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta. Osnovni bezbednosni uslovi vezani su za primenu seizmi~kih propisa, protivpoàrnih propisa i uslova odbrane za za{titu stanovni{tva, koji su obavezni kod projektovawa i izgradwe objekata.

12.2. Kod uvo|ewa programa poslovawa, posebno kod specifi~nih programa na posebnim parcelama, obavezno se defini{e karakter programa i mere za{tite na lokaciji, odnosno po potrebi izra|uje se analiza uticaja objekta i delatnosti na okolinu, sa svim elementima za{tite u okviru objekta, instalacija, opreme, parcele i zahvata. STANOVAWE SREDWIH GUSTINA B1 I B2 B1 - GUSTINE STANOVAWA Gs = 30 - 60 stanova/ha

GUSTINE NASEQENOSTI Gn = 90 - 180 stanovnika/ha

1. URBANA STRUKTURA

1.1. Stanovawe tipa B.1. obuhvata zone {ireg gradskog jezgra koje se od zona tipa A.2. {ire kroz izgra|ene blokove stanovawa na individualnim parcelama, prema {irem gra|evinskom reonu i zonama stanovawa tipa B.2.. Zbog relativne blizine gradskog centra i nivoa opremqenosti ove zone su tako|e obuhva}ene rekonstrukcijom, sa pogu{}avawem stanovawa i mogu}no{}u uvo|ewa prate}ih delatnosti u objekte i poteze, posebno u okviru saobra}ajnih koridora i zahvata op{tih, odnosno lokalnih i linijskih centara. Prema karakteru rekonstrukcija moè biti urbana obnova {irih zona osnovne strukture stanovawa sa objektima niè spratnosti na parcelama ( izgradwa, dogradwa i nadgradwa, sa promenom i pro{irewm osnovne namene stanovawa), kao prete`ni tip izgradwe i intervencije u prostoru, odnosno globalna promena osnovne urbane strukture u okviru posebnih blokova i lokacija, sa prevo|ewem u stanovawe visokih gustina tipa A 1.3. sa objektima sredwe spratnosti. Oba prostorna i programska nivoa rekonstrukcije postupno i kontinualno mewaju karakter pojedinih zona gradskog jezgra, odnosno grada u celini. 1.2. Osnovni plan za ure|ewe prostora i izgradwu objekata je plan detaqne regulacije zona ili urbanisti~kih celina u okviru gradskog jezgra, stim da se za izgradwu u okviru zona postoje}e regulacije i izgra|enosti moè formirati akt o urbanisti~kim uslovima na osnovu Pravila gra|ewa Generalnog plana. Do dono{ewa novih planova detaqne regulacije primewiva}e se postoje}a urbanisti~ka dokumentacija koja je odgovaraju}im odlukama Skup{tine grada progla{ena vaè}om, u delovima koji nisu u suprotnosti sa re{ewima Generalnog plana, dopuwena Pravilima gra|ewa ovih zona. Za poteze globalne rekonstrukcije i promene osnovne urbane strukture planirawe i izgradwa vr{i}e se prema pravilima odgovaraju}e strukture stanovawa visokih gustina tipa A1.3. u skladu sa karakterom bloka i lokacije, i prema planu detaqne regulacije osnovnog i kontaktnog zahvata koji se defini{e programom.

210

2. ZONSKI KARAKTER I PROGRAMSKI OSNOV Zone stanovawa B1 obuhvataju tri posebna tipa, koji se razlikuju po zonskom karakteru i programskom osnovu u okviru rekostrukcije i izgradwe gradskog jezgra. GUSTINE B 1.1. - Gs= 50-60 stanova/ha


Ovaj tip obuhvata stanovawe rezidencijalnog tipa, na parcelama u formiranim blokovima i zonama kompaktnog gradskog tkiva, koje se oslawaju na glavne saobra}ajne poteze i zonu uèg gradskog jezgra u naseqima 21 oktobar, Stara Radni~ka Kolonija, Palilule, Pivara, Filip Kqaji}, Va{ari{te i Su{ica. U okviru ovih zona rekonstrukcija zna~ajno podiè nivo izgra|enosti, spratnosti i gra|evinske strukture objekata, sa uvo|ewem poslovnog prostora u prizemqe, odnosno kompletan objekat, parcelu ili lokaciju. Pri tome se za sve poteze linijskih i lokalnih centara u okviru zona stanovawa ovog tipa primewuju urbanisti~ki parametri, spratnost i visinska regulacija tipa A 2.2., na koji se naslawaju, sa mogu}no{}u izgradwe objekata na regulaciji u okviru prekinutog ili neprekinutog niza. GUSTINE B 1.2. - Gs= 40-50 stanova/ha


Ovaj tip obuhvata tako|e zone stanovawa na parcelama u blokovima i zonama kompaktnog gradskog tkiva, van zahvata centara i glavnih saobra}ajnih poteza, u delovima naseqa Su{ica, Filip Kqaji} i Ilina Voda. Koncentracija poslovawa u ovim zonama je mawa, sa posebnim programima usluga i servisa, uz rekonstrukciju gra|evinskog fonda i mogu}nost izdvojenih lokacija i blokova globalne promene urbane strukture na karakteristi~nim punktovima {ire regulacije. Kod izdvojenih poteza linijskih i lokalnih centara u ovim zonama primewuju se urbanisti~ki parametri, spratnost i visinska regulacija tipa B1.1.

GUSTINE B 1.3. - Gs= 30-40 stanova/ha


Ovaj tip obuhvata mawe izdvojene zone stanovawa na periferiji kompaktnog gradskog tkiva u naseqima Ugqe{nica, Bagremar i novoj {iroj zoni stanovawa na potezu ulice M. Radosavqevi}a i [umarica. U ovim zonama osnovni program je rekonstrukcija postoje}eg gra|evinskog fonda, odnosno regulacija i izgradwa novog rubnog naseqa na potezu [umarica, sa mawim programima poslovawa i bez globalne promene osnovne urbane strukture. Kod izdvojenih poteza linijskih centara i lokalnog centra novog naseqa mogu se primeniti urbanisti~ki parametri, spratnost i visinska regulacija tipa B 1.2. 3. FIZI^KA STRUKTURA

211

3.1. Prete`ni tip ovim zonama je individualna stambena gradwa na parcelama, sa slobodnostoje}im objektima van regulacije, i jednim ili vi{e stanova u objektu. Prema dispoziciji i veli~ini na parceli se moè locirati i drugi objekat, u okviru stepena izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta, kao dvojni ili slobodnostoje}i po dubini parcele. 3.3. Osnovni stambeni objekat moè biti porodi~ni ili vi{eporodi~ni, u zavisnosti od karaktera objekta i parcele, uz odgovaraju}e urbanisti~ke parametre i pravila regulacije ovih zona. 3.3. Postoje}i objekti kod rekonstrukcije i dogradwe mogu se uklopiti u novu celinu. Postoji mogu}nost fazne realizacije celine, uz analizu definitivne izgra|enosti. Pri tome gabarit i spratnost moraju biti usagla{eni sa karakterom parcele i odnosom prema susedu. 4. NAMENA OBJEKATA

4.1. Osnovna namena objekata je stanovawe. U prizemqu je mogu}e obavqati poslovne delatnosti koje ne ugroàvaju osnovnu namenu stanovawa.

4.2. Kod izgradwe dvojnog ili drugog objekta na parceli ovaj moè delimi~no ili u celini biti namewen za programe delatnosti, koje ne ugroàvaju osnovnu namenu na parceli ili na parceli suseda.

4.4. Na parcelama ve}im od 500m2 mogu}e je graditi vi{eporodi~ne stambene objekte, objekte me{ovite namene, odnosno poslovne objekte i objekte za obavqawe delatnosti usluga, servisa i specifi~no organizovane proizvodwe, koje po karakteru i kapacitetu ne ometaju osnovnu funkciju stanovawa, a u skladu sa karakterom parcele, odnosom prema susedu i pravilima gra|ewa ovih zona. Ovo se posebno odnosi na sve poteze linijskih i lokalnih centara, koji su bitni za regulaciju {irih zonskih i gradskih funkcionalnih i saobra}ajnih poteza. Sve delatnosti koje imaju specifi~ne tehnolo{ke i posebne za{titne uslove, {to se defini{e analizom uticaja objekta i delatnosti na okolinu, ne mogu se realizovati u okviru ovih zona stanovawa.

4.4. Sav pomo}ni prostor stanovawa i poslovawa realizuje se iskqu~ivo u okviru osnovnih objekata na parceli. 5. PARCELA

5.1. Minimalna povr{ina parcele za izgradwu jednog stambenog objekta je

200 m2 , a za izgradwu dvojnog ili dva objekta je 350 m 2. Kod parcela ve}ih od 500 m 2 mogu}a je preparcelacija, odnosno izgradwa vi{eporodi~nih objekata stanovawa, objekata me{ovite namene ili objekata poslovawa, u skladu sa pravilima gra|ewa i regulacije ovih zona.

5.2. Najmawa {irina parcele za izgradwu slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara, a funkcionalna 12.00 metara. Pri ovome se za zone postoje}e izgra|enosti mogu definisati i parcele specifi~nog oblika, sa minimalnom {irinom do 8.00 metara. Minimalna {irina parcele za vi{eporodi~ni

212

slobodnostoje}i stambeni objekat niè spratnosti je 15.00 metara, pri ~emu se moraju ispo{tovati odgovaraju}e udaqenosti prema susedima. Minimalne {irine parcela za vi{eporodi~ne objekte u nizu odrediti kroz analizu bloka za konkretni slu~aj.

5.3. Kod preparcelacije po dubini minimalna {irina parcele javnog ili privatnog prolaza treba da bude 3.50 metra (izuzetno 3.00 metra ako se u kontaktu nalazi jedna od parcela sa minimalnim udaqewem objekta od 2.50 metra).

6. HORIZONTALNA REGULACIJA

6.1. Kod planirawa i izgradwe novih blokova i poteza slobodnostoje}ih objekata minimalno udaqewe gra|evinske linije od regulacione je 3.00 metra. U izgra|enim potezima gra|evinska linija se odre|uje prema prete`noj poziciji izgra|enih objekata, odnosno prema susedima u potezu. Kod postoje}ih slobodnostoje}ih objekata, odnosno kod rekonstrukcije postoje}ih objekata koji su van planirane gra|evinske linije poteza, mogu se usaglasiti ili rekonstruisati objekti koji su iza gra|evinske linije i objekti koji su ispred gra|evinske linije, ukoliko nisu na regulaciji, ne ometaju saobra}ajnu preglednost ili suseda na planiranoj gra|evinskoj liniji.

6.2. Minimalno udaqewe slobodnostoje}eg objekta, odnosno wegovih delova, od granice susedne parcele je 1.00 metar. Pri tome se na ovom delu ne mogu formirati osnovne stambene prostorije i prozorski otvori sa parapetom niìm od 1.60 metra. Funkcionalno udaqewe porodi~nog stambenog objekta od susedne parcele, pri otvarawu prozora osnovnih stambenih prostorija, je 2.50 metra, a pri ~emu se mora obezbediti me|usobno udaqewe od 4.00 metra u naizmeni~nom i 2.00 metra u naspramnom nizu objekata.

Kod slobodnostoje}ih vi{eporodi~nih stambenih objekata minimalno udaqewe od susedne parcele je 1.00 metar a funkcionalno 4.00 metra, pri ~emu se mora obezbediti udaqewe od 5.00 metara izme|u suseda u naizmeni~nom i 2.50 metra u naspramnom nizu. 6.3. Kod usagla{avawa postoje}ih porodi~nih slobodnostoje}ih stambenih objekata minimalno udaqewe od suseda ne moè biti mawe od 0.50 metra ukoliko stambene prostorije imaju prozorski otvor parapeta visine 1.60 metra, a ispod 0,50 metra ako nema prozorskih otvora ka susednoj parceli. Kod stambenih prostorija normalno osvetqenih minimalno rastojawe od susedne parcele je 2.50 metra, pri ~emu se moraju obezbediti osnovni uslovi stanovawa susedne parcele kod usagla{avawa. Izuzetno se slobodnostoje}i objekti mogu usaglasiti i na katastarskoj me|i, ukoliko i na susednoj parceli postoji objekat postavqen na me|i, i to pribli`no u duìni i visini susednog objekta. 7. URBANISTI^KI PARAMETRI

213

Osnovni urbanisti~ki parametri su gustine stanovawa i naseqenosti, koje defini{u broj stanova i stanovnika po hektaru, odnosno stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta za pojedine parcele ovih zona. Kod planova detaqne regulacije, prema karakteristikama zahvata, defini{e se izgra|enost i iskori{}enost zemqi{ta za pojedine blokove u okviru podru~ja plana. TIP B 1.1. - gustina stanovawa..............Gs = 50 - 60 stanova/ha - gustina naseqenosti..........Gn = 150 - 180 stanovnika/ha - stepen izgra|enosti ......... 1.2 - 1.4, izuzetno 2.0 - stepen iskori{}enosti (%)..... 60 izuzetno 80 TIP B 1.2. - gustina stanovawa..............Gs = 40 - 50 stanova/ha - gustina naseqenosti..........Gn = 120 - 150 stanovnika/ha - stepen izgra|enosti.......... 1.2 - 1.4, izuzetno 1.8 - stepen iskori{}enosti (%)..... 60 izuzetno 70 TIP B 1.3. - gustina stanovawa..............Gs = 30 - 40 stanova/ha - gustina naseqenosti.........Gn = 90 - 120 stanovnika/ha - stepen izgra|enosti.......... 1.0 - 1.2, izuzetno 1,6 - stepen iskori{}enosti (%)..... 50 - 60 izuzetno 70 Izuzetan stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta odnosi se na objekte vi{eporodi~nog stanovawa i poslovawa. Kod ovih zona ne moè se planirati mawi stepen izgra|enosti od 0,8 i iskori{}enosti od 30 za parcelu, dok se prosek za kapacitete izgra|enosti plana detaqne regulacije bloka moè umawiti i do 25%. Kod obra~una stepena izgra|enosti ne ura~unava se pomo}ni prostor podrumske etaè. 8. SPRATNOST I VISINSKA REGULACIJA

8.1. Osnovna spratnost stambenih objekata ove zone je (Po)+P+1+Pk. Za objekte na parcelama u okviru posebne visinske regulacije ove zone spratnost se moè uve}ati na (Po)+P+2+Pk, a u okviru linijskih centara sa objektima na regulaciji do P+2+Pk, odnosno i do P+3+Pk, odnosno P+4 u okviru linijskih centara u zonama stanovawa tipa B 1.1., izuzetno i u zonama B 1.2. na va`nijim saobra}ajnim potezima, na parcelama {irine uli~nog fronta preko 18m. 8.2. Kod drugog objekta na parceli mogu}a je izgradwa podrumske etaè, a spratnost se odre|uje prema uslovima lokacije. Najmawa spratnost porodi~nog stambenog objekta van osnovnih sabra}ajnih i regulacionih poteza je P+1 (izuzetno P+Pk kod usagla{avawa i rekonstrukcije radi poboq{avawa uslova stanovawa). Kod slobodnostoje}ih vi{eporodi~nih stambenih objekata

214

postavqenih po dubini parcele spratnost se u okviru visinske regulacije zona ove urbane strukture defini{e na nivou spratnosti P+2+Pk, a za parcele {irine preko 18.00 metara i do P+3. Kod posebnih objekata poslovawa spratnost se kre}e od P+1 do P+3 (prema predhodnom), u zavisnosti od programa, lokacije, karaktera i kapaciteta parcele. 8.3. Kod odre|ivawa spratnosti i visinske pozicije objekta na parceli treba voditi ra~una o visinskoj poziciji odgovaraju}e urbane strukture, specifi~nih i susednih objekata na lokaciji i u potezu, u okviru kote poda, spratne visine i venca. Pri ovome kod podkrovqa, kao karakteristi~ne spratnosti, visina nadzidka ne moè pre}i 1.60 metra od poda do preloma fasadne i krovne ravni, a kod prizemqa kota poda 1.20 metra od kote obra|enog terena na pristupnoj strani objekta ( izuzetno 0.20 - 0.45 metra za poslovne prostorije u ovom nivou prema ulici). Za objekte izrazite dowe nivelacije u popre~nom profilu pristupne ulice formira se specifi~na spratnost u okviru osnovne spratnosti, odnosno veza niskog i normalnog prizemqa na parceli i prema ulici, u kombinaciji Pn+P+Pk i sa pristupom na sredwu etaù. Kod ove nivelacije dozvoqava se prema potrebi dvojna gra|evinska linija i poseban pomo}ni objekat za pristup i sme{taj vozila na parceli. 9. GRA\EVINSKA STRUKTURA I OBRADA

Gra|evinska struktura objekata je standardna, prilago|ena urbanoj

strukturi i zahvatu. Prate}i programi se uklapaju u osnovnu strukturu stanovawa, koje je nosilac programa zona i blokova. Preporu~uju se kosi krovovi normalnog nagiba i ravni krovovi za specifi~ne programe, objekte ili celine. Obrada objekata je standardnog kvaliteta, {to se odnosi i na izgradwu, i na rekonstrukciju postoje}ih objekata. Posebno treba voditi ra~una o strukturi i obradi objekata u okviru linijskih centara ovih zona, koji postaju funkcionalni i vizuelni reperi va`nijih sabra}ajnih i regulacionih poteza. 10. USLOVI SME[TAJA VOZILA, URE\IVAWA I OGRA\IVWA PARCELE 10.1. Kod porodi~nih stambenih objekata vozila se sme{taju u objektu ili na parceli, prema broju izgra|enih stanova. Za vi{eporodi~ne stambene objekte parkirawe se obezbe|uje na parceli sa jednim parking mestom za jedan stan, od ~ega najmawe 30% u okviru garaà i natkrivenih parkinga. Kod specifi~nih objekata poslovawa prilaz na parcelu i broj parking mesta defini{u se posebno, odnosno okvirno jedno parking mesto na jednog zaposlenog. 10.2. Izgradwa objekata podrazumeva ure|ewe parcele prema stambenoj i drugoj nameni. Osnovno ure|ewe obuhvata nivelaciju, parter, zelenu povr{inu parcele i odvodwavawe van prostora suseda. 10.3. Sve parcele u slobodnostoje}em sistemu objekata ogra|uju se prema ulici. Ograda moè biti zidana visine 0.90 metra, ili transparentna visine

215

do 1.40 metra. Ograde prema susedu mogu biti ìve zelene ili transparentne visine do 1.40 metra. Izuzetno se u ovim zonama uz saglasnost suseda moè formirati i zidana ograda iste visine, posebno kod specifi~nih lokacija i programa poslovawa na parcelama. 11. PRIKQUÊWE OBJEKATA NA INFRASTRUKTURU Zone stanovawa tipa B.1. u okviru gradskog jezgra prakti~no su opremqene elementima tehni~ke infrastrukture, ukqu~uju}i vodovodnu mreù, fekalnu i ki{nu kanalizaciju, elektro mreù, TT instalaciju, sa realizovanim potezima koji se {ire instalacija gasifikacije ili toplifikacije. Prikqu~ewe objekata na infrastrukturu vr{i se prema uslovima sistema, odnosno odgovaraju}ih javnih i komunalnih preduze}a. Vi{eporodi~ni stambeni i poslovni objekti obavezno se prikqu~uju na daqinski energetski sistem u zahvatu. 12. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, TEHNI^KI, SANITARNI I BEZBEDNOSNI USLOVI 12.1. Osnovni uslovi za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine u okviru ovih zona stanovawa ostvaruju se rekonstrukcijom postoje}ih i izgradwom novih objekata u skladu sa karakterom gradskog jezgra, tehni~kim i sanitarnim propisima, prikqu~ewem na daqinske energetske sisteme, odnosno planskim ure|ewem prostora parcele, lokacije, bloka i {irih zahvata u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta. Osnovni bezbednosni uslovi vezani su za primenu seizmi~kih propisa, protivpoàrnih propisa i uslova odbrane za za{titu stanovni{tva, koji su obavezni kod projektovawa i izgradwe objekata. 12.2. Kod uvo|ewa programa poslovawa, posebno kod specifi~nih programa na posebnim parcelama, obavezno se defini{e karakter programa i mere za{tite na lokaciji, odnosno po potrebi izra|uje se analiza uticaja objekta i delatnosti na okolinu, sa svim elementima za{tite u okviru objekta, instalacija, opreme, parcele i zahvata. B2 - GUSTINE STANOVAWA Gs = 5 - 35 stanova/ha GUSTINE NASEQENOSTI Gn = 15 - 105 stanovnika/ha 1. URBANA STRUKTURA

1.1. Stanovawe tipa B.2. obuhvata {ire podru~je Generalnog plana, odnosno naseqa sa stanovawem na individualnim parcelama oko kompaktnog gradskog jezgra ( nekada{we naseqe i katastarska op{tina Kragujevac ), koja su kroz realizaciju generalnih urbanisti~kih planova Kragujevac 2000. i Kragujevac 2005., odnosno formirawe jedinstvenog naseqa Kragujevac po~etkom devedesetih godina, ukqu~ena u podru~je Generalnog plana Kragujevac 2015. Naseqa su razvijena intenzivno na putnim pravcima prema Kraqevu, Jagodini, Bato~ini, Gorwem Milanovcu i Topoli, odnosno u unutra{wim zonama naseqa

216

Gro{nice, Erde~a, Bresnice, Vinograda i Deninog Brda. Osnovna karakteristika ovih zona je globalna urbanizacija, formirana urbanisti~ka regulativa i primarni sistem gradske infrastrukture , {to omogu}ava vi{i nivo ure|ewa i opreme, odnosno rekonstrukciju i izgradwu ovih naseqa. Prema konceptu Generalnog plana u okviru ovih zona ne}e do}i do ve}eg pove}awa stanovnika i broja stambenih jedinica, tako da osnovni program rekonstrukcije predstavqa dogradwa i nadgradwa, odnosno zavr{etak postoje}ih objekata, sa pro{irewem osnovne namene stanovawa i kori{}ewem dela neracionalnog gra|evinskog fonda za poslovawe i lokalno zapo{qavawe, posebno na potezima du` va`nih saobra}ajnih pravaca na ulazu u Kragujevac. Na taj na~in se kvalitetno mewa urbana i fizi~ka struktura naseqa, sa pro{irewem gradske i poslovne funkcije na {ire podru~je grada. Na ovom prostoru nije planirana globalna promena osnovne urbane strukture, sa izgradwom stambenih objekata sredwe spratnosti, izuzev u zahvatu op{teg centra Stanovo, odnosno lokalnih i linijskih centara za posebne lokacije i poteze, {to }e se definisati planom detaqne regulacije zahvata. 1.2. Osnovni plan za ure|ewe prostora i izgradwu objekata je plan generalne regulacije {irih poteza ili plan detaqne regulacije zona ili urbanisti~kih celina, stim da se za izgradwu u zonama i lokacijama postoje}e izgra|enosti i uz postoje}e saobra}ajnice, a posebno u zonama stanovawa tipa B 2.2. i B 2.3., moè formirati izvod na osnovu Pravila gra|ewa Generalnog plana. Do dono{ewa novih planova detaqne regulacije primewiva}e se postoje}a urbanisti~ka dokumentacija koja je odgovaraju}im odlukama Skup{tine grada progla{ena vaè}om, u delovima koji nisu u suprotnosti sa re{ewima Generalnog plana, dopuwena Pravilima gra|ewa ovih zona. 2. ZONSKI KARAKTER I PROGRAMSKI OSNOV

Zone stanovawa B.2. obuhvataju tri posebna tipa, koji se razlikuju po zonskom karakteru i programskom osnovu u okviru rekonstrukcije i izgradwe {ireg podru~ja Generalnog plana. GUSTINE B 2.1. - Gs= 20-35 stanova/ha


Ovaj tip obuhvata stanovawe na parcelama u blokovima koji su u kontaktu sa gradskim jezgrom, odnosno u potezima du` najva`nijih saobra}ajnih pravaca, u naseqima Aerodrom, Pivara, Stanovo, Male P~elice, Kori}ani, Belo{evac, @draqica, Petrovac, Veliko Poqe i Ili}evo. U okviru ovih zona rekonstrukcija podiè nivo izgra|enosti, spratnosti i gra|evinske strukture objekata, sa uvo|ewem poslovnog prostora u prizemqe, odnosno kompletan objekat, parcelu ili lokaciju, a du` saobra}ajnih poteza i linijskih centara formira funkcionalni niz prema regulaciji, sa slobodnostoje}im objektima pove}ane spratnosti i kapaciteta namewenih prete`no ili u celini poslovawu. Pri tome se kod linijskih centara u okviru naseqa Stanovo i Male P~elice, Pivara, Petrovac i Belo{evac primewuju urbanisti~ki

217

parametri i nadvi{ena spratnost zona stanovawa tipa B 1.1., a kod ostalih linijskih centara tipa B 1.2. GUSTINE B 2.2. - Gs= 10-25 stanova/ha Gn= 30-75 stanovnika/ha

Ovaj tip obuhvata stanovawe na parcelama u zonama {ireg zahvata van glavnih saobra}ajnih pravaca, na svim potezima koji formiraju osnovni kapacitet stanovawa i naseqenosti tipa B.2. Na osnovu urbanisti~ke dokumentacije formirana su naseqa koja su prete`no izgra|ena, sa pogu{}avawem unutra{wih blokova i rubnih poteza. Osnovna naseqa ovog tipa su Kori}ani, Male P~elice, Gro{nica, Veliko Poqe, Erde~, @draqica, Bresnica III, Ili}evo, Mar{i}, [umarice, Vinogradi, Goli{ i Petrovac. Najve}a naseqa su Belo{evac i Stanovo, koje je postalo centar nove gradske op{tine. U okviru ovih zona rekonstrukcija podiè nivo izgra|enosti i gra|evinske strukture objekata, sa uvo|ewem poslovawa, usluga i radnih programa u prizemqe, odnosno kompletan objekat, parcelu ili lokaciju, u okviru ve}ih, objediwenih ili grupisanih parcela. Pri tome se kod lokalnih i linijskih centara u unutra{wosti naseqa primewuju urbanisti~ki parametri i nadvi{ena spratnost zona stanovawa tipa B 1.2.. GUSTINE B 2.3. - Gs= 5-15 stanova/ha Gn= 15-45 stanovnika/ha

Ovaj tip obuhvata postoje}e ruralno stanovawe niìh gustina na parcelama u blokovima i potezima po obodu gra|evinskog reona i teritorije Generalnog plana. To su pre svega re|e naseqeni prostori sa objektima niske spratnosti i pomo}nim prostorom na ve}im parcelama, a tako|e i izdvojeni zahvati poqoprivrednih doma}instava, sa objektima za poqoprivrednu proizvodwu na pro{irenim oku}nicama postoje}ih naseqa Kori}ani, Gro{nica, Male P~elice, Stanovo, Belo{evac, @draqica, Ili}evo, Mar{i} i Petrovac. U okviru ovih zona i Generalnog plana ne predvi|a se pro{irewe poqoprivrednih oku}nica, odnosno zona i lokacija sa prate}im objektima za poqoprivrednu proizvodwu, izuzev kod podele postoje}ih doma}instava i oku}nica. Ovaj tip stanovawa obuhvata i sve postoje}e izdvojene enklave i parcele u ovom zahvatu, sa postoje}im poqoprivrednim i ostalim doma}instvima, sa objektima od tvrdog materijala za koje postoji mogu}nost prikqu~ewa na osnovnu gradsku infrastrukturu i pristup sa javne saobra}ajnice ili puta, na parcelama koje se katastarski vode (ili su formirane) kao dvori{te ili oku}nica i koje se nalaze u okviru {ireg podru~ja naseqa, a nisu u granicama gra|evinskog reona i za koje ne postoje nikakva ograni~ewa u pogledu izgradwe i kori{}ewa. Sve ove parcele se posebno registruju i vode pojedina~no kao deo pro{irenog gra|evinskog reona Generalnog plana. U okviru zona stanovawa niìh gustina rekonstrukcija podrazumeva dogradwu i nadgradwu, odnosno dovr{ewe i zaokruèwe postoje}ih stambenih i prate}ih objekata, i novu izgradwu u okviru postoje}ih i

218

pro{irenih blokova i lokalnih jedinica stanovawa, sa povezivawem na gradski sistem saobra}aja i infrastrukture, kao i izgradwu novih i savremenih objekata poqoprivrednih doma}instava i wihovo prilago|avawe uslovima stanovawa i najuèg gradskog okruèwa. Ove zone ne razvijaju lokalne i linijske centre, ve} samo program snabdevawa i dnevnih potreba na osnovnim parcelama. Za objekte me{ovite namene i poslovne objekte na parcelama ve}im od 600 m2 primewuju se urbanisti~ki parametri i spratnost zona stanovawa tipa B 2.2.. U ovim zonama nije mogu}no graditi vi{eporodi~ne stambene objekte, odnosno mawe prizemne objekte ( izuzev kao drugi objekat na parceli ili u okviru izdvojenih enklava pro{irenog gra|evinskog reona Generalnog plana ).


3.1. Prete`ni tip ovim zonama je individualna stambena gradwa na parcelama, sa slobodnostoje}im objektima van regulacije, i jednim ili vi{e stanova u objektu. Prema dispoziciji i veli~ini na parceli se moè locirati i drugi objekat, u okviru stepena izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta, kao dvojni ili slobodnostoje}i po dubini parcele. 3.3. Osnovni stambeni objekat moè biti porodi~ni ili vi{eporodi~ni ( izuzev u zonama stanovawa tipa B 2.3. ), u zavisnosti od karaktera objekta i parcele, uz odgovaraju}e urbanisti~ke parametre i pravila regulacije ovih zona. 3.3. Postoje}i objekti kod rekonstrukcije i dogradwe mogu se uklopiti u novu celinu. Postoji mogu}nost fazne realizacije celine, uz analizu definitivne izgra|enosti. Pri tome gabarit i spratnost moraju biti usagla{eni sa karakterom parcele i odnosom prema susedu. 4. NAMENA OBJEKATA

4.1. Osnovna namena objekata je stanovawe. U prizemqu je mogu}e obavqati poslovne delatnosti koje ne ugroàvaju osnovnu namenu stanovawa. U zonama B.2.3. u dnu parcele, iza stambenog objekta, mogu}e je graditi pomo}ne objekte (garaè, ostave za ogrev, letwe kuhiwe). Parcela moè biti ure|ivana za: nepoqoprivredno, me{ovito i poqoprivredno doma}instvo; kod me{ovitih i poqoprivrednih doma}instava parcela mora imati izdvojen stambeni deo, ekonomski deo i ba{tu; stambeni deo sadrì: stambenu zgradu prema veli~ini porodice i mogu}nostima dvori{ta, letwu kuhiwu sa tremom i ~esmu ili bunar; ekonomski deo moè se ure|ivati prema vrsti poqoprivredne proizvodwe ili se ure|ivati kao vo}wak ili vinograd; u ovom delu dvori{ta mogu}a je izgradwa pomo}nih prate}ih objekata za potrebe poqoprivredne proizvodwe; u podru~ju GP-a postepeno treba iskqu~iti dràwe stoke ili bavqewe sto~arskom proizvodwom na parcelama;

4.2. Kod izgradwe dvojnog ili drugog objekta na parceli ovaj moè

delimi~no ili u celini biti namewen za programe delatnosti, koje ne

219

ugroàvaju osnovnu namenu na parceli ili na parceli suseda. Na parcelama ve}im od 450 m2, gde izgra|enost parcele to dozvoqava, mogu}e je pored osnovnih graditi i pomo}ne objekte i garaè za sme{taj vozila.

4.4. Na parcelama ve}im od 600m2 mogu}e je graditi vi{eporodi~ne stambene objekte, objekte me{ovite namene, odnosno poslovne objekte i objekte za obavqawe delatnosti usluga, servisa i specifi~no organizovane proizvodwe, koje po karakteru i kapacitetu ne ometaju osnovnu funkciju stanovawa, a u skladu sa karakterom parcele, odnosom prema susedu i pravilima gra|ewa ovih zona. Ovo se posebno odnosi na sve poteze linijskih i lokalnih centara, koji su bitni za regulaciju {irih zonskih i gradskih funkcionalnih i saobra}ajnih poteza. Sve delatnosti koje imaju specifi~ne saobra}ajne, tehnolo{ke i posebne za{titne uslove, {to se defini{e analizom uticaja objekta i delatnosti na okolinu, ne mogu se realizovati u okviru ovih zona stanovawa. 4.4. Izuzetno na parcelama ve}im od 800 m2, odnosno na objediwenim ili grupisanim parcelama na potezu linijskih i lokalnih centara, i {irih zona stanovawa tipa B 2.1. i B 2.2. u okviru izgra|enog gradskog sistema saobra}aja i infrastrukture, mogu}no je graditi i ve}e objekte poslovawa, usluga, trgovine i proizvodwe, ukoliko to omogu}avaju kapacitet parcele i karakter lokacije, odnosno uslovi organizovane tehnologije i za{tite okoline, saobra}aja i osnovne namene stanovawa ovih zona. Realizacija ovih programa vr{i se na osnovu uslova ovla{}enih organizacija i javnih preduze}a, urbanisti~kog projekta i analize uticaja objekta i delatnosti na okolinu. 5. PARCELA

5.1. Minimalna povr{ina parcele za izgradwu jednog stambenog objekta je 300 m2, a za izgradwu dvojnog ili dva objekta 450 m2. Kod parcela ve}ih od 600 m2 mogu}a je izgradwa vi{eporodi~nih objekata stanovawa, objekata me{ovite namene ili objekata poslovawa, u skladu sa pravilima gra|ewa i regulacije ovih zona. Maksimalna povr{ina parcele treba da bude 800 m2, a za zone stanovawa niìh gustina tipa B 2.3. do 1200 m2 ( kod poqoprivrednih doma}instava sa pro{irenom oku}nicom 2500 - 3000 m2 ). Kod parcela ve}ih od 800 m2 mogu}a je preparcelacija, odnosno izgradwa ve}ih objekata poslovawa i proizvodwe, u skladu sa pravilima gra|ewa i regulacije ovih zona.

5.2. Najmawa {irina parcele za izgradwu slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara, a funkcionalna 12.00 metara. Minimalna {irina parcele za vi{eporodi~ni slobodnostoje}i stambeni objekat niè spratnosti je 15.00 metara, pri ~emu se moraju ispo{tovati odgovaraju}e udaqenosti prema susedima. Kod ve}ih objekata poslovawa i proizvodwe {irina parcele se uskla|uje sa karakterom lokacije i delatnosti, odnosno odnosom prema okruèwu i susedu.

5.3. Kod preparcelacije po dubini minimalna {irina parcele javnog ili privatnog prolaza treba da bude 3.50 metra (izuzetno 3.00 metra ako se u kontaktu nalazi jedna od parcela sa minimalnim udaqewem objekta od 2.50 metra).

220

6. HORIZONTALNA REGULACIJA

6.1. Kod planirawa i izgradwe novih blokova i poteza slobodnostoje}ih objekata minimalno udaqewe gra|evinske linije od regulacione je 3.00 metra. U izgra|enim potezima gra|evinska linija se odre|uje prema prete`noj poziciji izgra|enih objekata, odnosno prema susedima u potezu. Kod postoje}ih slobodnostoje}ih objekata, odnosno kod rekonstrukcije postoje}ih objekata koji su van planirane gra|evinske linije poteza, mogu se usaglasiti ili rekonstruisati objekti koji su iza gra|evinske linije i objekti koji su ispred gra|evinske linije, ukoliko nisu na regulaciji, ne ometaju saobra}ajnu preglednost ili suseda na planiranoj gra|evinskoj liniji.

6.2. Minimalno udaqewe slobodnostoje}eg objekta, odnosno wegovih delova, od granice susedne parcele je 1.00 metar. Pri tome se na ovom delu ne mogu formirati osnovne stambene prostorije i prozorski otvori sa parapetom niìm od 1.60 metra. Funkcionalno udaqewe porodi~nog stambenog objekta od susedne parcele, pri otvarawu prozora osnovnih stambenih prostorija, je 2.50 metra, a pri ~emu se mora obezbediti me|usobno udaqewe od 4.00 metra u naizmeni~nom i 2.00 metra u naspramnom nizu objekata.

Kod slobodnostoje}ih vi{eporodi~nih stambenih objekata minimalno udaqewe od susedne parcele je 1.00 metar a funkcionalno 4.00 metra, pri ~emu se mora obezbediti udaqewe od 5.00 metara izme|u susednih objekata u naizmeni~nom i 2.50 metra u naspramnom nizu. 6.3. Kod usagla{avawa postoje}ih porodi~nih slobodnostoje}ih stambenih objekata minimalno udaqewe od suseda ne moè biti mawe od 0.50 metra ukoliko stambene prostorije imaju prozorski otvor parapeta visine 1.60 metra, a ispod 0,50 metra ako nema prozorskih otvora ka susednoj parceli. Kod stambenih prostorija normalno osvetqenih minimalno rastojawe od susedne parcele je 2.50 metra, pri ~emu se moraju obezbediti osnovni uslovi stanovawa susedne parcele kod usagla{avawa. Izuzetno se slobodnostoje}i objekti mogu usaglasiti i na katastarskoj me|i, ukoliko i na susednoj parceli postoji objekat postavqen na me|i, i to pribli`no u duìni i visini susednog objekta. 6.4. Horizontalna regulacija lokacija ve}ih objekata poslovawa i proizvodwe na parcelama ove namene ve}im od 800 m2 vr{i se urbanisti~kim projektom u skladu sa pravilima gra|ewa i regulacije ovih zona, pri ~emu se moraju ispo{tovati osnovna regulacija poteza i odgovaraju}e udaqenosti prema granici parcele i susedima na osnovu karakteristika delatnosti i odgovaraju}ih propisa.


Osnovni urbanisti~ki parametri su gustine stanovawa i naseqenosti, koje defini{u broj stanova i stanovnika po hektaru, odnosno stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta za pojedine parcele ovih zona. Kod planova detaqne regulacije, prema karakteristikama zahvata, defini{e se

221

izgra|enost i iskori{}enost zemqi{ta za pojedine blokove u okviru podru~ja plana.

TIP B 2.1. - gustina stanovawa..............Gs = 20 - 35 stanova/ha - gustina naseqenosti..........Gn = 60 - 105 stanovnika/ha - stepen izgra|enosti ......... 1.2 - 1.4 izuzetno 1.8 - stepen iskori{}enosti (%)..... 60 izuzetno 70 TIP B 2.2. - gustina stanovawa..............Gs = 10 - 25 stanova/ha - gustina naseqenosti..........Gn = 30 - 75 stanovnika/ha - stepen izgra|enosti.......... 1.2 izuzetno 1.6 - stepen iskori{}enosti (%)..... 60 izuzetno 70 TIP B 2.3. - gustina stanovawa..............Gs =5 - 15 stanova/ha - gustina naseqenosti.........Gn = 15 - 45 stanovnika/ha - stepen izgra|enosti.......... 0.5 - 1.4 - stepen iskori{}enosti (%)..... 30 - 50 Izuzetan stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta odnosi se na objekte vi{eporodi~nog stanovawa i poslovawa. Kod ovih zona ( izuzev zona stanovawa tipa B 2.3. ) ne moè se planirati mawi stepen izgra|enosti od 0,6 i iskori{}enosti od 25 za parcelu, dok se prosek za kapacitete izgra|enosti plana detaqne regulacije bloka moè umawiti i do 25%. Kod obra~una stepena izgra|enosti ne ura~unava se pomo}ni prostor podrumske etaè. Kod ve}ih objekata poslovawa i proizvodwe na parcelama iznad 800 m2 stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemqi{ta prilago|ava se karakteru programa, odnosno parcele i lokacije, ali ne moè pre}i vrednosti 1.2 i 60. 8. SPRATNOST I VISINSKA REGULACIJA

8.1. Osnovna spratnost stambenih objekata ove zone je (Po)+P+1+Pk, izuzetno P. Za objekte na parcelama u okviru posebne visinske regulacije ove zone spratnost se moè uve}ati na (Po)+P+2, a u okviru linijskih centara sa objektima funkcionalnog niza do P+2+Pk, odnosno izuzetno i do P+3 u okviru op{teg centra Stanovo. 8.2. Kod drugog objekta na parceli mogu}a je izgradwa podrumske etaè prema uslovima lokacije. Najmawa spratnost porodi~nog stambenog objekta van osnovnih sabra}ajnih i regulacionih poteza je P+1 ( izuzetno P+Pk, odnosno P, kod usagla{avawa i rekonstrukcije radi poboq{avawa uslova stanovawa). Kod slobodnostoje}ih vi{eporodi~nih stambenih objekata postavqenih po dubini parcele spratnost se u okviru visinske regulacije zona ove urbane strukture defini{e na nivou spratnosti P+2+Pk. Kod posebnih objekata poslovawa

222

spratnost se kre}e od P+1 do P+2+Pk ( prema predhodnom ), u zavisnosti od programa, lokacije, karaktera i kapaciteta parcele. 8.3. Kod odre|ivawa spratnosti i visinske pozicije objekta na parceli treba voditi ra~una o visinskoj poziciji odgovaraju}e urbane strukture, u okviru kote poda, spratne visine, venca i slemena. Pri ovome kod podkrovqa, kao karakteristi~ne spratnosti, visina nadzidka ne moè pre}i 1.60 metra od poda do preloma fasadne i krovne ravni, a kod prizemqa kota poda 1.20 metra od kote obra|enog terena na pristupnoj strani objekta ( izuzetno 0.20 - 0.45 metra za poslovne prostorije u ovom nivou prema ulici ). Za objekte izrazite dowe nivelacije u popre~nom profilu pristupne ulice formira se specifi~na spratnost u okviru osnovne spratnosti, odnosno veza niskog i normalnog prizemqa na parceli i prema ulici, u kombinaciji Pn+P+Pk i sa pristupom na sredwu etaù. Kod ove nivelacije dozvoqava se prema potrebi dvojna gra|evinska linija i poseban pomo}ni objekat za pristup i sme{taj vozila na parceli. 8.4. Kod ve}ih objekata poslovawa i proizvodwe spratnost ide od P do P+1, izuzetno P+2 za aneksne i upravne delove.

9. GRA\EVINSKA STRUKTURA I OBRADA

Gra|evinska struktura objekata je standardna, prilago|ena urbanoj

strukturi i zahvatu. Prate}i programi se uklapaju u osnovnu strukturu stanovawa, koje je nosilac programa zona i blokova. Preporu~uju se kosi krovovi normalnog nagiba i ravni krovovi za specifi~ne programe, objekte ili celine. Obrada objekata je standardnog kvaliteta, {to se odnosi i na izgradwu, i na rekonstrukciju postoje}ih objekata. Posebno treba voditi ra~una o strukturi i obradi objekata u okviru linijskih centara ovih zona, koji postaju funkcionalni i vizuelni reperi va`nijih sabra}ajnih i regulacionih poteza. Kod ve}ih objekata poslovawa i proizvodwe gra|evinska struktura i obrada prilago|avaju se karakteru programa i lokacije. 10. USLOVI SME[TAJA VOZILA, URE|IVAWA I OGRA\IVWA PARCELE 10.1. Kod porodi~nih stambenih objekata vozila se sme{taju u objektu, pomo}nom objektu ili na parceli, prema broju izgra|enih stanova. Za vi{eporodi~ne stambene objekte parkirawe se obezbe|uje na parceli ili u posebnom objektu, sa jednim parking mestom za jedan stan. Kod specifi~nih objekata poslovawa i proizvodwe prilaz na parcelu i broj parking mesta defini{u se posebno, odnosno okvirno jedno mesto na 70 m2 korisne povr{ine objekta. 10.2. Izgradwa objekata podrazumeva ure|ewe parcele prema stambenoj i drugoj nameni. Osnovno ure|ewe obuhvata nivelaciju, parter, zelenu povr{inu parcele i odvodwavawe van prostora suseda. 10.3. Sve parcele stambenih objekata se ogra|uju prema ulici. Ograda moè biti zidana visine 0.90 metra, ili transparentna visine do 1.40 metra. Ograde

223

prema susedu mogu biti ìve zelene ili transparentne visine do 1.40 metra. Izuzetno se u ovim zonama uz saglasnost suseda moè formirati i zidana ograda iste visine, posebno kod specifi~nih lokacija i programa poslovawa na parcelama. Kod objekata poslovawa i proizvodwe ogra|ivawe se prema potrebi uskla|uje sa karakterom programa i za{titom. Kod funkcionalnog niza linijskih centara mogu}no je formirawe slobodnog otvorenog prostora bez ograde od gra|evinske do regulacione linije, odnosno usagla{eno ukidawe ograda izme|u susednih parcela iste namene i programa u potezu. 11. PRIKQUÊWE OBJEKATA NA INFRASTRUKTURU Zone stanovawa tipa B.2. u okviru gra|evinskog reona planirane su i najve}im delom opremqene elementima tehni~ke infrastrukture, ukqu~uju}i vodovodnu mreù, fekalnu kanalizaciju, elektro mreù, TT instalaciju, sa prvim potezima instalacije gasifikacije koji se {ire kroz zone stanovawa ovoga tipa. Prikqu~ewe objekata na infrastrukturu vr{i se prema uslovima sistema, odnosno odgovaraju}ih javnih i komunalnih preduze}a. Vi{eporodi~ni stambeni i poslovni objekti, a posebno ve}i objekti poslovawa i proizvodwe u okviru ovih zona, ne mogu se realizovati bez prikqu~ewa na gradski sistem infrastrukture, instalacije centralnog grejawa ili prikqu~ewa na daqinski energetski sistem u zahvatu. 12. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, TEHNI^KI, SANITARNI I BEZBEDNOSNI USLOVI 12.1. Osnovni uslovi za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine u okviru ovih zona stanovawa ostvaruju se rekonstrukcijom postoje}ih i izgradwom novih objekata u skladu sa planiranim karakterom zona stanovawa Generalnog plana, tehni~kim i sanitarnim propisima, odnosno planskim ure|ewem prostora parcele, lokacije, bloka i {irih zahvata u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta. Osnovni bezbednosni uslovi vezani su za primenu seizmi~kih propisa, protivpoàrnih propisa i uslova odbrane za za{titu stanovni{tva, koji su obavezni kod projektovawa i izgradwe objekata. 12.2. Kod uvo|ewa programa poslovawa, posebno kod specifi~nih programa poslovawa i proizvodwe na ve}im parcelama, obavezno se defini{e karakter programa i mere za{tite na lokaciji, odnosno izra|uje analiza uticaja objekta i delatnosti na okolinu, sa svim elementima za{tite u okviru objekta, instalacija, opreme, parcele i zahvata.

224

4.2.2.2. PRIVRE\IVAWE

RADNA ZONA 1 - INDUSTRIJASKA ZONA KRAGUJEVAC CELINE 1, 2, 3, 4 DOMINANTNA NAMENA: svi programi privre|ivawa:

- Doma}a i strana preduze}a u oblasti prera|iva~ke industrije - Izme{tawe pojedinih delatnosti iz centra grada uz iskori{}avawe tih

prostora za adekvatnije sadràje - Logisti~ko-transportni centri industrijske zone i sl.

MOGU]E PRATE]E NAMENE : uslu`ne delatnosti, poslovawe, saobra}ajni objekti (teretni terminal, robno-transportni centar), zelenilo, objekti prate}e saobra}ajne i komunalne infrastrukture

U delovima CELINE , uz koridor autoputa prema Bato~ini, izgradwa i organizacija radnih kompleksa vr{i}e se u skladu sa zna~ajem ove saobra}ajnice i karakteristikama prostora kako u nameni (komercijalno-uslu`ne delatnosti) tako i u oblikovawu prostora.

Realizacija programa industrijske zone vr{i}e se fazno na pojedina~nim lokacijama, a na osnovu planova detaqne regulacije, prema slede}im pravilima:

- gustine zaposlenosti moraju biti prilago|ene normativu za odre|enu vrstu privre|ivawa

- stepen iskori{}enosti - mah 60% - tehnolo{ke i saobra}ajne povr{ine - mah 25% - zelenilo min. -15%

- ukoliko ne postoji potreba za tehnolo{kim povr{inama one mogu pre}i u kategoriju povr{ina namewenih za izgradwu objekata

- stepen izgra|enosti mah 2,0 - izradu urbanisti~ke dokumentacije prate i odgovaraju}e ekolo{ke

analize prema vaè}im zakonskim propisima Za deo CELINE 1 koja obuhvata I fazu realizacije industrijske zone na

potezu centralnih skladi{ta, uz formiranu saobra}ajnicu, mogu}a je izgradwa na osnovu Urbanisti~kog projekta, Akta o urbanisti~kim uslovima, a prema op{tim urbanisti~kim parametrima za zonu, prema programu i projektnoj dokumentaciji, a po potrebi i na osnovu plana detaqne regulacije.

Za zapo~etu realizaciju mawih radnih kompleksa na lokacili Miloduh, do izrade odgovaraju}eg Plana detaqne regulacije koji }e ovaj prostor integrisati u industrijsku zonu, mogu}a je izgradwa na osnovu elemenata dobijenih uslova za izgradwu, na osnovu Akta o urbanisti~kim uslovima, a prema parametrima iz Generalnog plana, uz sagledavawe op{tih uslova urbanisti~ke celine i uèg zahvata (organizacija kompleksa, saobra}ajno re{ewe, gra|evinska linija i dr.) i po potrebi, osnovu posebne analize a{tite koja je od uticaja na ìvotnu sredinu.

225

RADNA ZONA 2 - "LEPENICA" CELINE 1,2,3, DOMINANTNA NAMENA: privre|ivawe:

- prete`no zadràvawe postoje}ih delatnosti - mogu}a je transformacija postoje}ih radnih kompleksa ka tercijalnim

delatnostima obzirom na direktan uticaj kontaktnih zona - uvo|ewe proizvodnih i uslu`nih programa prema zahtevima trì{ta, uz

tehnologije koje ne remete ekolo{ke uslove okruèwa.

MOGU]E PRATE]E NAMENE : uslu`ne delatnosti, poslovawe, saobra}ajni objekti, zelenilo, objekti prate}e saobra}ajne i komunalne infrastrukture.

CELINA 1 Zonu du` Ulice \ure \akovi}a karakteri{u formirani ve}i radni kompleksi orjentisani u {irim izlaznim frontovima prema Ul. \ure \akovi}a.

Realizacija o~ekivane ve}e transformacije zahteva}e reorganizaciju postoje}ih prostornih celina uvo|ewem javnog saobra}aja po dubini postoje}ih kompleksa i odgovaraju}i stepen infrastrukturnog opremawa, kroz izradu planova detaqne regulacije, prema slede}im parametrima:

- stepen iskori{}enosti - mah. 60% - tehnolo{ke i saobra}ajne povr{ine - mah 25% - minimalan procenat ozelewenih povr{ina - 15% - ukoliko ne postoji potreba za tehnolo{kim povr{inama one mogu

pre}i - u kategoriju povr{ina namewenih za izgradwu objekata - stepen izgra|enosti - do 2,00 - povr{ina za parkirawe prema normativu za svaku delatnost, odnosno

prose~no 1 parking mesto na 70 m2 korisnog prostora. - gra|evinsku liniju novoizgra|enog objekta i dogradwe defini{e

prete`no uspostavqena gra|evinska linija. - rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwih granica parcele 1/2

h objekta, u koliko je zadovoqen protivpoàrni uslov. - vertikalna realizacija od P do P+3: uzimaju}i u obzir funkcionalne

visine spratnih etaà mah visina objekta do 15 ,00 m - mogu}a etapnost realizacije, a prema sagledanom konceptu celine.

CELINA 2 U delovima ovih celina karakteristi~na je usitwena struktura formiranih preduze}a i postojawe neizgra|enih, nerealizovanih prostora. Za ovu celinu predvi|ena je izrada planova regulacije na osnovu slede}ih urbanisti~kih pokazateqa: - procenat izgra|enosti - mah 60% - tehnolo{ke i saobra}ajne povr{ine - mah 25% - minimalan procenat ozelewenih povr{ina 15%

226

- ukoliko ne postoji potreba za tehnolo{kim povr{inama one mogu pre}i u kategoriju povr{ina namewenih za izgradwu objekata - stepen izgra|enosti - do 1,5 - spratnost od P do mah. P+2 (mah za upravni i administrativni deo objekta) do H = 12,00m Ostali parametri kao za CELINU 1 RADNA ZONA 2 "LEPENICA" RADNA ZONA 3 - "ZASTAVA" CELINE 1 i 2 DOMINANTNI NAMENA: svi programi privre|ivawa : - metaloprera|iva~ka industrija - industrija saobra}ajnih sredstava - proizvodni programi prema zahtevima trì{ta i sl.

MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, me{ovito poslovawe, objekti obrazovawa ( sredwe stru~ne {kole , vi{e {kole), saobra}ajni objekti, zelenilo, sport i rekreacija, objekti prate}e saobra}ajne i komunalne infrastrukture.

Prostorna reorganizacija koja prati poslovnu reorganizaciju odvija}e se unutar postoje}ih granica tako da formirane celine imaju mogu}nost nezavisnost funkcionisawa {to predstavqa prelazak iz kompaktnog industrijskog kompleksa u otvorenu gradsku zonu. Realizacija je na osnovu plana detaqne regulacije koji }e se raditi za zaokruène celine u okviru kompleksa Zastave i koji }e definisati uslove daqe izgradwe kao i uslove saobra}ajnog i kompletnog infrastrukturalnog povezivawa.

- gustine zaposlenosti prilago|ene normativu za odre|enu vrstu privre|ivawa - izgra|enost pod objektima mah 60% - tehnolo{ke i saobra}ajne povr{ine mah 20% - ukoliko ne postoji potreba za tehnolo{kim povr{inama one mogu pre}i u kategoriju povr{ina namewenih za izgradwu objekata - zelene povr{ine min. 15% - stepen izgra|enosti mah 2,0 - spratnost od min. P do mah P+3 (visinska regulacija mah 15m)

- broj parking mesta prema normativu za svaku delatnost, prose~no 1 parking mesto na 70m2 korisnog prostora izuzev kada je javnim parking prostorom zadovoqen potreban kapacitet. - obzirom na neujedna~enu izgra|enost u okviru postoje}ih kompleksa u slu~aju da je postoje}i procenat izgra|enosti parcela (ili drugi urbanisti~ki parametar) vi{i od maksimalnih vrednosti zadràva se postoje}i, bez mogu}nosti uve}awa. - rastojawa gra|evinskih linija novoizgra|enih objekata ili dogradwi od bo~nih i zadwih granica parcela min. 1/2 h objekata, ukoliko je zadovoqen protivpoàrni uslov.

227

- mogu}a etapnost realizacije, a prema sagledanom konceptu celine - potrebna ekolo{ka provera za potencijalne zaga|iva~e.

RADNA ZONA 4 MALE ZONE PRIVRE\IVAWA U DISPERZIJI POSTOJE]E LOKACIJE Ovoj grupi pripadaju male lokacije me{ovitih namena privre|ivawa.

DOMINANTNA NAMENA: privredna delatnost malih i sredwih preduze}a

MOGU]E PRATE}E NAMENE: uslu`ne delatnosti, me{ovito poslovawe, poslovno stanovawe (kao povremeno i privremeno) koje ne podrazumeva odgovaraju}u infrastrukturu, zatim zelenilo i objekti prate}e saobra}ajne i komunalne infrastrukture. Mogu}a je i prenamena ovih kompleksa u komercijalne delatnosti u okviru drugih namena (javne namene, i sl.). Planirawe realizacije takvih programa odvijala bi se kroz obaveznu izradu planova detaqne regulacije (ukoliko nije formirana regulacija) za prostorno-funkcionalnu celinu, a prema pravilima gra|ewa za odgovaraju}u namenu, op{tim standardima za pojedine funkcije kao i uslovima kontaktnih zona, prema slede}im pravilima:

- Gustina zaposlenosti: prilago|ena normativu za odre|enu vrstu privre|ivawa

- Izgra|enost pod objektima mah 70% -Tehnolo{ke i saobra}ajne povr{ine mah 20% - Zelene povr{ine min 10% - Stepen izgra|enosti mah 2,0 - Spratnost od min P do mah P+2 (visinska regulacija mah 12,00m) - Rastojawe gra|evinske linije od regulacione linije min 5m, izuzev

u slu~ajevima kada pozicija postoje}ih kvalitetnih objekata formira prete`nu gra|evinsku liniju, a ne ometa saobra}ajnu preglednost kao ni uspostavqeni sistem regulacije i gra|evinskih linija u okruèwu

- Rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwih granica parcele min 1/2h objekta, u koliko je zadovoqen protivpoàrni uslov

- Broj parking mesta prema normativu za svaku delatnost, a prose~no 1 parking mesto na 70m2 korisnog prostora

-Ogra|ivawe parcela prema karakteru kompleksa i nameni objekta - Mogu}a etapnost realizacije, a prema sagledanom konceptu celine - Potrebna ekolo{ka provera za potencijalne zaga|iva~e.

U zonama privre|ivawa, u svim celinama za koje je planirana realizacija na osnovu planova regulacije, mogu}e je izdvojiti delove u kojima je sprovo|ewe mogu}e vr{iti i direktno na osnovu Generalnog plana, ukoliko je odre|ena lokacija ure|ena i regulisana, a zahteva dogradwu, nadgradwu postoje}ih objekata ili kompletirawe lokacije objektima prate}e

228

infrastrukture. U tom slu~aju obavezna je izrada urbanisti~kog projekta, sa odgovaraju}im analizama za{tite. NOVE LOKACIJE

DOMINANTNA NAMENA: privredna delatnost malih i sredwih preduze}a

MOGU]E PRATE}E NAMENE: uslu`ne delatnosti, me{ovito poslovawe, poslovno stanovawe (kao povremeno i privremeno) koje ne podrazumeva odgovaraju}u infrastrukturu, zatim zelenilo i objekti prate}e saobra}ajne i komunalne infrastrukture. Realizacija ovih zona vr{i}e se planovima regulacije prema slede}im pravilima:

- Gustina zaposlenosti: prilago|ena normativu za odgovaraju}u vrstu privre|ivawa

- Izgra|enost pod objektima mah 40% - Tehnolo{ke povr{ine mah 20% - Zelene povr{ine min 20% - Stepen izgra|enosti mah 2,0 ( 1,2 ) - Spratnost od min P do mah P+2 (visinska regulacija mah 12,00m) - Rastojawe gra|evinske linije od regulacione linije uskla|eno sa

uspostavqenom regulacijom u okruèwu, a min 5m od regulacione linije - Rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih iu zadwih granica

parcele min 1/2H objekta ukoliko je zadovoqen protivpoàrni uslov - Broj parking mesta prema normativu za svaku delatnost, a prose~no

1 parking mesto na 70m2 korisnog prostora - Ogra|ivawe parcele prema karakteru kompleksa i nameni objekta - Mogu}a etapnost realizacije prema sagledavawu koncepta celine.

RADNA ZONA 5 PROSTORI PRIVRE\IVAWA U OKVIRU NAMENE STANOVAWA U okviru zona osnovne namene stanovawa mogu}i su razli~iti oblici privre|ivawa (kao deo proizvodne, komercijalne, uslu`ne i dr. tercijalne delatnosti) u svemu prema odgovaraju}im pravilima za odgovaraju}e zone i celine definisanim u okviru poglavqa 4.2.2.1. Ova pravila se odnose na delatnosti u stambeno-poslovnim objektima, drugom objektu na parceli porodi~nog stanovawa, pretvarawe stambenog u poslovni prostor u objektima porodi~nog i vi{eporodi~nog stanovawa. Prostori za privre|ivawe obuhva}eni su i namenom stanovawa ukoliko namena privre|ivawa u okviru te zone pojedina~no ili ukupno u kontinuitetu ne zauzima prostor ve}i od 1 ha a zadovoqava:

- ekolo{ku proveru za potencijalne zaga|iva~e - saobra}ajne uslove koji ne ometaju funkciju osnovne namene sa

parkirawem iskqu~ivo u okviru parcele bez ometawa javnih povr{ina (normativ 1 parking mesto za 70m2 korisnog prostora)

- komunalne uslove

229

- uslove oblikovawa koji se uskla|uju sa uslovima oblikovawa gradskog prostora, celine poteza i ambijenta ui kome su locirani

- urbanisti~ke pokazateqe za odgovaraju}u zonu. Privre|ivawe u zonama stanovawa ne sme ugroziti osnovnu namenu u kojoj se razvija. Za sloènije programe privre|ivawa u okviru ostalih zona obavezna je izrada odgovaraju}eg plana regulacije. 4.2.2.3. SISTEM CENTARA

Sistem centara predstavqa osnovnu funkcionalnu mreù koja povezuje gradski kompleks prostora i namena, a pre svega stanovawe i rad sa funkcijama uprave, usluga i poslovawa, odnosno dru{tvene opreme i prate}ih funkcija, koje imaju gradski odnosno regionalni, op{ti, lokalni ili specifi~ni karakter. Pri tome, prema nivou i karakteru centara, u wima objediweno funkcioni{u sve ove namene, sa tendencijom da se stanovawe prevodi u vi{e nivoe funkcija, odnosno poslovno i dvojno stanovawe, pre svega u {irem a posebno uèm zahvatu gradskog centra, odnosno op{tih i op{tinskih centara koji imaju va`nu ulogu u formirawu gradske funkcije na ~itavom podru~ju Generalnog plana. Lokalni centri se razvijaju u okviru naseqa, blokova i lokalnih jedinica stanovawa, a linijski i poslovni centri u okviru {irih zona stanovawa i rada, sa programom pro{irewa ovih osnovnih gradskih namena u funkcionalnom a pre svega u produktivnom smislu. Centri predstavqaju sintezu javnog i pojedina~nog interesa, koja na svim nivoima predstavqa i razvija grad. Realizacija u okviru zona centara vr{i se na osnovu jasno definisanih planova i programa, prema Generalnom planu, potrebama funkcija i gra|ana, rastu materijalnog nivoa sredine i zahteva vremena, sa elementima obnove i izgradwe, trajno i kontinualno. Pri tome prvi prioritet, saìmaju}i prostor koji predstavqa Kragujevac kao maticu i predstonicu srpske dràve, kulture i industrije i sluì svima, ima gradski centar objediweno u svom prostornom, gra|evinskom, istorijskom i funkcionalnom delu, na po~etku tre}eg veka gradwe i postojawa. Poseban program u okviru rekonstrukcije i obnove gradskog centra ima funkcionalno i prostorno pro{irewe zahvata, u delu postoje}ih lokacija i kompleksa Vojske i Zastave koje imaju specifi~nu istorijsku podlogu od velikog zna~aja za Kragujevac i Srbiju. To se pre svega odnosi na kompleks garnizona i doma Vojske, kasarnu Vojvoda Putnik i pro{ireni zahvat Milo{evog venca sa prostorom i objektima crkve Sv. Duha, upravnim kompleksom Zastave i lokacijom vojnoindustrijske {kole. Ovaj prostor se u okviru programa za{tite i obnove, a posebno {ire gradske funkcije i afirmacije Kragujevca kroz poseban program i plansku dokumentaciju integri{e u zahvat gradskog centra.

Odnos funkcija u okviru centara, izgra|enosti i osnovnih povr{ina u okviru pojedinih funkcija, definisan je sistemom sa slede}im nivoima centara :

230

- OP[TI CENTRI ........... gradski i op{tinski - LOKALNI CENTRI....... naseqe, blok i mesna zajednica

- LINIJSKI CENTRI..... {ira regulacija i potez - POSLOVNI CENTRI.... zone rada i me{ovite namene

1. URBANA STRUKTURA, ZONSKI KARAKTER I PROGRAMSKI OSNOV OP[TI CENTAR “STARI GRAD“ - GLAVNI GRADSKI CENTAR

Gradski centar obuhvata pro{ireni prostor tradicionalnog centra varo{i Kragujevac, na potezu Milo{evog venca i Stare varo{i, sa povr{inom zahvata od 110,00 hektara u okviru mesnih zajednica Centar grada, Bubaw, Palilule, Erdoglija i Lepenica. U ovom zahvatu su sve osnovne gradske funkcije i objekti stanovawa sa preko 3.000 stanova, odnosno blizu 450.000 m2 bruto razvijene povr{ine objekata, sa 8.700 stanovnika i kapacitetom od 7.000 zaposlenih, kao i zone za{tite sa objektima kulturnog nasle|a od velikog i izuzetnog zna~aja u okviru Milo{evog venca i kulturno - istorijske celine Staro gradsko jezgro Kragujevca. U svim programima koji se oslawaju na potrebe grada i regije, postoje}u urbanisti~ku dokumentaciju i planove razvoja u okviru podru~ja Generalnog plana gradski centar je centralno i prioritetno podru~je, sa realizovanim konkursom za urbanisti~ko - arhitektonsko re{ewe sredi{ne zone grada " Prodor ". U zahvatu gradskog centra treba da se izgrade najzna~ajniji gradski objekti i uredi {iri prostor gradskog trga sa re{ewem pristupa, javnog i miruju}eg saobra}aja, kao i da se izgradi 285.000 m2 novih objekata, odnosno obezbedi novih 11.000 radnih mesta u programima grada i svim ostalim oblicima poslovne inicijative i delatnosti na najvi{em nivou tehnologije i poslovawa, koji zna~ajno podiù kapacitet centra i grada u celini. Osnovni plan za rekonstrukciju, izgradwu i ure|ewe prostora u ovom zahvatu je obnovqeni Plan detaqne regulacije gradskog centra, koji kao jedan od prvih prioriteta urbanisti~ke razrade Generalnog plana, defini{e uslove za detaqnu razradu blokova, lokacija i programa, izgradwu i za{titu objekata na ovom podru~ju. Planu detaqne regulacije ovog prostora, treba da prethodi studija urbane forme ovog dela grada, ~iji bi ciq bio uspostavqawe pravila specifi~nih i primerenih duhu grada: vrste intervencija, odre|ivawe maksimalnog obima pojedina~ne gra|evinske operacije (iskazane kroz kvadraturu koju moè da podnese jedna lokacija, ukazivawe na sva mesta za koje je, prilikom interpolacije, obavezno uraditi prostornu analizu. Do dono{ewa novog plana detaqne regulacije primewiva}e se postoje}a urbanisti~ka dokumentacija koja je odgovaraju}im odlukama Skup{tine grada progla{ena vaè}om, u delovima koji nisu u suprotnosti sa re{ewima Generalnog plana, dopuwena Pravilima gra|ewa zona stanovawa u zahvatu centra, javnih namena i poslovawa. Za {iri konkursni zahvat sredi{ne zone " Prodor " radi se poseban plan detaqne regulacije, na osnovu programa i konkursnih re{ewa, a tako|e i za pro{ireni zahvat gradskog centra sa namenskim prostorom kasarne Vojvoda Putnik, nakon preme{tawa Vojske na odgovaraju}e lokacije van zahvata gra|evinskog podru~ja Generalnog plana.

231

OSTALI OP[TI CENTRI - AERODROM, PIVARA I STANOVO

Prema konceptu Generalnog plana op{ti centri pokrivaju funkciju centara vi{eg reda na nivou op{tinskog i reonskog centra. Za izgradwu i ure|ewe prostora u ovom zahvatu radi se plan detaqne regulacije u okviru {ireg funkcionalnog zahvata urbanisti~ke celine ili naseqa, odnosno samostalno za lokaciju i osnovni zahvat, prema posebnom programu na osnovu kapaciteta i sadràja centra, odnosno Generalnog plana. Za op{ti centar Aerodrom formiran je i delimi~no realizovan poseban blok centralne funkcije povr{ine 3.00 hektara, kao najve}i op{ti centar posle op{teg gradskog centra Stari Grad. Do dono{ewa novog plana detaqne regulacije u ovom zahvatu primewiva}e se postoje}a urbanisti~ka dokumentacija koja je odgovaraju}im odlukama Skup{tine grada progla{ena vaè}om, u delovima koji nisu u suprotnosti sa re{ewima Generalnog plana, dopuwena Pravilima gra|ewa zona centara, javnih namena i poslovawa. Za zahvate op{tih centara Pivara i Stanovo treba doneti planove detaqne regulacije prema posebnom programu, u okviru novog naseqa Metino brdo i {ireg zahvata dru{tvenog centra Stanovo na prostoru doma zdravqa, mesne zajednice i pijace, kombinovano sa stambenim objektima visokih gustina tipa A1.2., odnosno A1.3. u {irem zahvatu centara.

LOKALNI CENTRI U ZAHVATU GENERALNOG PLANA

Kao nova funkcionalna kategorija centara sa va`nom ulogom na nivou urbanisti~ke celine, odnosno naseqa, ve}eg bloka i nakon formirawa nove organizacione strukture grada mesne zajednice u okviru gradske op{tine, lokalni centar se uklapa u okruèwe i van osnovne namenske lokacije, kroz {irewe programa usluga i poslovawa na parcele i objekte u kontaktnom zahvatu, sa kojima formira kompleksnu prostornu celinu, razvijaju}i funkcionalni i gradski karakter zona stanovawa u kompletnom zahvatu Generalnog plana. Lokalni centri na nivou ve}ih naseqa i mesnih zajednica obavezno sadrè dru{tveni deo, sa odgovaraju}om ispostavom gradske upravne, socijalne i kulturne funkcije za gra|ane lokalnog podru~ja. Izgradwa i ure|ewe prostora vr{i}e se na osnovu postoje}ih i novih planova regulacije tih celina. Postoje}i planovi primewiva}e se u delovima koji nisu u suprotnosti sa re{ewima Generalnog plana, odnosno dopuweni Pravilima gra|ewa za zone centara i stanovawa. Za zahvate van javnih namena mogu se raditi urbanisti~ki projekti sa ovim programom, a za definisane parcele u javnom i pojedina~nom interesu i akt o urbanisti~kim uslovima za izgradwu objekata i ure|ewe prostora u uèm i {irem zahvatu centra.

LINIJSKI CENTRI

Formiraju se u okviru {ire regulacije i poteza na va`nijim funkcionalnim i saobra}ajnim pravcima, na vezi sa op{tim i lokalnim centrima, odnosno na pristupnim pravcima u okviru {ireg zahvata Generalnog plana. Pro{iruju funkciju i produktivni kapacitet kontaktnih zona stanovawa, sa kori{}ewem gra|evinskog fonda za lokalno zapo{qavawe. Izgradwa objekata vr{i se na osnovu postoje}e urbanisti~ke dokumentacije dopuwene Pravilima gra|ewa zona stanovawa odgovaraju}ih gustina, odnosno

232

kroz akt o urbanisti~kim uslovima na osnovu Generalnog plana ili urbanisti~ki projekat za parcelaciju ili preparcelaciju.

POSLOVNI CENTRI

Poslovni centri formiraju posebne namenske koncentrisane zone i blokove poslovawa u kontaktu ve}ih zona rada, op{tih i ve}ih lokalnih centara, i va`nijih saobra}ajnih pravaca. Na ovim potezima se grupi{e namensko poslovawe koje zahteva posebne organizacione, prostorne i pristupne uslove, a naro~ito na {irem potezu Industrijske zone Kragujevac, pristupa sa Koridora X i Severne saobra}ajne obilalaznice. Realizacija ovih zona vr{i se organizovano, fazno i kontinualno sa realizacijom kontaktnih funkcionalnih zona i saobra}ajnica, na osnovu posebnog programa i plana detaqne regulacije {ireg zahvata. Direktna pravila gra|ewa se defini{u na osnovu prete`ne namene i funkcije poslovawa, prema op{tim pravilima kontaktnih zona i specifi~nostima zahvata koji se analiziraju i defini{u programom za izradu plana detaqne regulacije, a realizuju urbanisti~kim projektom parcele, bloka ili {ire lokacije u skladu sa razvojem programa, namenskim obezbe|ewem i ure|ewem zemqi{ta.


GRADSKI CENTAR - Blokovska gradwa, prete`no neprekinuti niz, sa vi{espratnim objektima na regulaciji u okviru individualnih i objediwenih parcela, za zone stanovawa visokih gustina tipa A2.1. Za zone stanovawa tipa A1.1. slobodnostoje}i objekti prete`no visoke spratnosti i prate}i objekti niè spratnosti blokova i naseqa, povezani u lokalni sistem regulacije sa objektima susednih lokacija i namena. Obavezno je povezivawe objekata, blokova, unutra{weg i otvorenog prostora u {iri regulacioni, prostorni, fizi~ki i funkcionalni sistem gradskog centra. Za zahvat Prodora i pro{ireni zahvat gradskog centra realizuje se specifi~na struktura, sa konkursnom i programskom osnovom, otvorenim ure|enim povr{inama, funkcionalnim ure|ewem i kori{}ewem podzemqa i osloncem na za{ti}ene poteze i tradicionalnu regulaciju. U okviru ove strukture specifi~na re{ewa po karakteru i spratnosti podleù posebnoj analizi i valorizaciji u okviru programske i planske podloge za realizaciju.

OSTALI OP[TI CENTRI

Kao elementi nove strukture centara prilago|avaju se programu i lokaciji, pri ~emu se mogu primeniti savremena re{ewa u okviru odnosa poslovnih i javnih funkcija, stanovawa, specifi~nih programa i ure|enog otvorenog prostora zahvata i lokacije. Na lokaciji op{teg centra Aerodrom obavezno je vezivawe na realizovanu regulaciju i fizi~ku strukturu zahvata.

LOKALNI CENTRI

Prema karakteru uèg i {ireg zahvata, u okviru bloka i naseqa, sa vezivawem za kontaktne i {ire susedne zone stanovawa, rada i specifi~nih namena.

233

LINIJSKI CENTRI

Neprekinuti ili prekinuti niz na regulaciji, odnosno funkcionalni niz slobodnostoje}ih objekata, prema pravilima osnovne zone i tipa stanovawa u zahvatu.

POSLOVNI CENTRI

Prema karakteru programa i lokacije, odnosno susednih zona rada, stanovawa i centara, sa objektima savremene struktrure i vi{eg nivoa obrade, prete`no niè i sredwe spratnosti, na parceli, u bloku ili nizu, u skladu sa re{ewem plana detaqne regulacije bloka, poteza ili {ireg zahvata.


GRADSKI CENTAR

Prema programskom kapacitetu zone gradskog centra prose~ni stepen izgra|enosti ukupnog bruto zahvata ide do 1.4 . Za specifi~ne zone i blokove stanovawa visokih gustina tipa A1.1. i A2.1. u zahvatu urbanisti~ki parametri se prilago|avaju karakteristi~nim parametrima ovih zona. Za posebne zone globalne rekonstrukcije i nove izgradwe kapitalnih objekata poslovawa, javnih delatnosti i specifi~nih funkcija stepen izgra|enosti ide od 2.8 do 4,2 u uìm zonama rekostrukcije i obnove, a iskori{}enosti zemqi{ta do 70 (izuzetno 90 za prate}e objekte niè spratnosti ), ra~unaju}i u okviru neto povr{ine planske ili programske lokacije i zahvata ove namene. Pri tome se u okviru ovih zona ne moè planirati i realizovati izgra|enost mawa od 1.4 a iskori{}enost od 50, i to za zahvate sa izrazitim programom otvorenih i ure|enih povr{ina. Podzemne prate}e etaè objekata i partera ulaze u programsku, ali ne i u obra~unsku izgra|enost bloka i lokacije.

Kapaciteti izgra|enih , otvorenih saobra}ajnih i ure|enih povr{ina prose~no idu u odnosu 50:20:30.

OSTALI OP[TI CENTRI

Prema programskom kapacitetu zona op{tih centara prose~ni stepen izgra|enosti ukupnog bruto zahvata ide do 1.2.. Za specifi~ne zone i blokove stanovawa visokih gustina tipa A1.2. i A2.2. u zahvatu urbanisti~ki parametri se prilago|avaju karakteristi~nim parametrima ovih zona. Za posebne zone globalne rekonstrukcije i nove izgradwe ve}ih objekata poslovawa, javnih delatnosti i specifi~nih funkcija stepen izgra|enosti ide do 2.4. ( izuzetno 3.2 u uìm zonama rekostrukcije i obnove ), a iskori{}enosti zemqi{ta do 70, ra~unaju}i u okviru neto povr{ine planske ili programske lokacije i zahvata ove namene. Pri tome se u okviru ovih zona ne moè planirati i realizovati izgra|enost mawa od 1.2 a iskori{}enost od 50, i to za zahvate sa izrazitim programom otvorenih i ure|enih povr{ina. Podzemne prate}e etaè objekata i partera ulaze u programsku, ali ne i u obra~unsku izgra|enost bloka i lokacije.


234

LOKALNI CENTRI

Stepen izgra|enosti ovih blokova i lokacija se prilago|ava karakteru i kapacitetu centra, odnosno karakteru uèg i kontaktnog zahvata. Pri tome se parametri posebnih blokova i lokacija stanovawa visokih i sredwih gustina prilago|avaju karakteristi~nim i specifi~nim parametrima ovih zona u zahvatu. Za uù lokaciju centra stepen izgra|enosti ide od 1.6 do 2.1, a iskori{}enost zemqi{ta od 50 do 70.


LINIJSKI CENTRI

Urbanisti~ki parametri za ovaj tip centara posebno su definisani karakteristi~nim i specifi~nim parametrima zona stanovawa visokih i sredwih gustina na koje se oslawaju.

POSLOVNI CENTRI

Poslovni centri kao specifi~ne koncentrisane zone razvijaju vi{u izgra|enost, koja se defini{e planom detaqne regulacije prema konkretnom programu i {irem zahvatu. Pri tome se koriste urbanisti~ki parametri za ostale op{te centre u okviru gra|evinskog podru~ja Generalnog plana, za odgovaraju}i programski i planski zahvat, odnosno samostalnu programsku parcelu centra.

4. NAMENA

GRADSKI CENTAR:

Dominantna namena: Poslovawe i usluge, kapitalni i reonski objekti javne namene, uprava, specifi~ne gradske i regionalne funkcije, objekti i programi konkursnog i regulacionog zahvata Prodor, stanovawe visokih gustina A1.1. i A2.1., zone za{ti}enih objekata od velikog i izuzetnog zna~aja, gradski trg i centralni gradski prostori okupqawa.

Mogu}a prate}a namena: verski objekti, mreà i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture.

OSTALI OP[TI CENTRI, LOKALNI CENTRI, LINIJSKI I POSLOVNI CENTRI

Dominamtna namena: Poslovawe i usluge, op{tinski i reonski objekti javne namene, za op{te centre uprava, stanovawe visokih i sredwih gustina prema karakteru zahvata, prostori okupqawa.

Mogu}a prate}a namena: verski objekti, pijace i tr`ni centri, sportski objekti, mreà i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture.

235

U okviru centara nije mogu}no graditi objekte koji po svom karakteru i kapacitetu ne odgovaraju osnovnoj i mogu}oj prate}oj nameni, odnosno objekte sa posebnim prostornim, tehnolo{kim, za{titnim i saobra}ajnim uslovima koji se ne uklapaju u uì i kontaktni zahvat, odnosno remete regulaciju i kori{}ewe prostora na svim nivoima sistema centara. 5. HORIZONTALNA I VISINSKA REGULACIJA

Horizontalna regulacija razvija zahvat centara u skladu sa sistemom {ire regulacicije i prostornim re{ewem, sa otvorenim i zatvorenim povr{inama, i objektima lociranim na regulaciji i po dubini blokova, u nizu ili planiranom sistemu slobodnostoje}ih ili grupisanih objekata. Regulacija defini{e osnovne osovine, regulacione i gra|evinske linije podzemnih, prizemnih i vi{espratnih objekata, odvajaju}i povr{ine i parcele javne namene i javnog gra|evinskog zemqi{ta od ostalih namena i ostalog gra|evinskog zemqi{ta u zahvatu. U delu prate}eg stanovawa svih nivoa centara, a posebno stanovawa sa prate}im funkcijama na individualnim parcelama, vaè pravila horizontalne regulacije odgovaraju}ih zona i tipova stanovawa visokih i sredwih gustina.

Visinska regulacija centara defini{e spratnost objekata prema karakteru i kapacitetu osnovnog zahvata, kontaktnom zahvatu, odnosno prostornom re{ewu, na nivou niè, sredwe i vi{e spratnosti. U okviru ove regulacije visoka spratnost objekata, posebno na prostoru gradskog i op{teg centra, podleè posebnoj analizi i valorizaciji u okviru programske i planske podloge za realizaciju. U delu prate}eg stanovawa svih nivoa centara, a posebno stanovawa sa prate}im funkcijama na individualnim parcelama, vaè pravila vertikalne regulacije odgovaraju}ih zona i tipova stanovawa visokih i sredwih gustina. 6. GRA\EVINSKA STRUKTURA I OBRADA Gra|evinska struktura objekata je savremena i raznovrsna, prilago|ena nameni, urbanoj strukturi, zahvatu i nivou centra . Prate}i programi se uklapaju u osnovnu strukturu poslovawa i javnih namena, koje su nosilac programa zona i blokova centralnih funkcija. Obrada objekata je vi{eg kvaliteta i podiè urbani nivo {ireg zahvata, odnosno gradske strukture u celini. Kod objekata ili zona sa reìmom za{tite graditeqskog nasle|a, obrada se prilago|ava uslovima za{tite. 7. PRISTUP I SME[TAJ VOZILA

Pristup u zahvat, blokove i poteze gradskog, op{teg, primarnog linijskog i poslovnog centra obezbe|uje se sa saobra}ajnih poteza magistralne i primarne gradske saobra}ajne mreè, odnosno sa poteza koji se direktno oslawaju na wih. Za sve tipove centara, izuzev centara uèg lokalnog karaktera, obavezna je tangencijalna veza na sistem javnog gradskog prevoza, sa

236

brojem linija koje odgovaraju karakteru i programu centra. Kod ve}ih objekata poslovawa i javnih namena obavezan je servisni, a kod svih odgovaraju}i protivpoàrni pristup. Svi nivoi centara, a posebno gradski i op{ti, organizuju otvorena i zatvorena parkirali{ta sa kapacitetom prose~nog dnevnog i trajnog kori{}ewa, koji se defini{u programom za izradu plana detaqne regulacije zahvata. Preporu~uje se izgradwa podzemnih i nadzemnih garaà, samostalno ili u okviru ve}ih objekata, na pozicijama koje pokrivaju teì{ni i {iri zahvat centra. Svaki objekat , a posebno objekti {ireg programa i ve}eg kapaciteta, moraju imati svoju osnovnu zonu otvorenog, odnosno objekat ili deo objekta zatvorenog parkirawa, {to se defini{e planom detaqne regulacije zahvata. Osnov za realizaciju i izgradwu sredi{ne zone gradskog centra Prodor je izgradwa objekata parkirawa prema planskom i konkursnom re{ewu. U delu prate}eg stanovawa centara svih nivoa vaè uslovi sme{taja vozila odgovaraju}e zone i tipa stanovawa visokih i sredwih gustina. 8. PRIKQUÊWE OBJEKATA NA INFRASTRUKTURU

Za sve tipove centara, izuzev centara uèg lokalnog karaktera, obavezno je prikqu~ewe na kompletni sistem gradske infrastrukture. Ovo se posebno odnosi na gradski, op{ti i poslovni centar, koji se obavezno prikqu~uju na gradski energetski sistem, odnosno lokalnu i globalnu informati~ku mreù. Osnov za realizaciju i izgradwu sredi{ne zone gradskog centra Prodor je rekonstrukcija postoje}eg sistema i izgradwa novih kapaciteta gradske infrastrukture. 9. BEZBEDNOSNI USLOVI I ZA[TITA @IVOTNE SREDINE Osnovni bezbednosni uslovi vezani su za primenu seizmi~kih propisa, protivpoàrnih propisa i uslova odbrane za za{titu stanovni{tva, koji su obavezni kod projektovawa i izgradwe objekata centra i kontaktnog zahvata. Osnovni uslovi za{tite ìvotne sredine obezbe|uju se ure|ewem prostora i izgradwom objekata u skladu sa Pravilima ure|ewa i gra|ewa Generalnog plana i plana detaqne regulacije, prikqu~ewem na sisteme infrastrukture i daqinske energetske sisteme; odnosno analizom uticaja specifi~nih objekata i delatnosti na okolinu, sa iskqu~ewem iz programa realizacije svih onih koji po uslovima kori{}ewa i za{tite, odnosno nameni, ne odgovaraju karakteru sistema centara na nivou Generalnog plana, a posebno gradskog, op{teg i poslovnog centra.

Documents

GENERALNI PLAN KRAGUJEVAC 2015. - urbanizam.co.rs GP.pdf · KRAGUJEVAC 2015. GENERALNI PLAN GRADA Generalni urbanisti~ki plan je najzna~ajniji dugoro~ni razvojni dokument koji donosi