GASTRO TURIZAM - vps.ns.ac.rs · GASTRO TURIZAM Iz udžbenika: Pivac, T., Dragin, A., Dragićević, V., Vasiljević, Đ. 2016. Selektivni oblici turizma – Primeri dobre prakse u

GASTRO TURIZAM

Iz udžbenika:

Pivac, T., Dragin, A., Dragićević, V., Vasiljević, Đ. 2016. Selektivni oblici turizma – Primeri

dobre prakse u svetu i stanje u Republici Srbiji. Prirodno-matematički fakultet: Departman za

geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad

Gastronomija je neretko centralni deo turističkog iskustva. Poslednjih godina kretanje

zarad konzumiranja hrane postaje sve masovnija aktivnost (Bessière, 1998; Hall, Sharples, 2003;

Quan, Wang, 2004). Mnogi akteri u turizmu (npr. hoteli, restorani, lokalna zajednica) su shvatili

značaj gastronomije kao pokretača kretanja turista sa jedne strane, odnosno stimulisanja

lokalnog, regionalnog i nacionalnog ekonomskog razvoja sa druge. Da hrana postaje jedan od

najdinamičnijih i kreativnih segmenata turizma potvrđuju i Ujedinjene nacije dokumentom

Globalni izveštaj o gastro turizmu, koji je UNWTO objavila 2012. godine. Ovim izveštajem je

data opširnija analiza trenutnog stanja turizma zasnovanog na hrani i piću (tzv. gastro turizam –

engl. food tourism), identifikovan je značaj gastronomije u razvoju turističkih destinacija širom

sveta i prikazani su svetski trendovi u gastro turizmu (World Tourism Organization, 2012).

Da li Srbija gradi brend kao turistička destinacija na ponudi hrane i pića?

Šta su to domaći, šta nacionalni, a šta etno gastronomski proizvodi?

Koliko prosečan turista odvaja finansijskih sredstava za hranu i piće tokom putovanja?

I kakve koristi ima lokalno stanovništvo od gastro turizma?

Tipični proizvodi, uglavnom domaća hrana i vino, dobili su odgovarajuću funkciju da

karakterišu turističku ponudu zemlje ili njenog dela kao turističke destinacije i u mnogim

slučajevima oni jesu glavna atrakcija na teritoriji. Gastro turizam pruža autentičan doživljaj u

sofisticiranom stilu i u prijatnom ambijentu, često povezani sa ekonomskim blagostanjem, uz

konzumiranje ekskluzivnih, visokokvalitetnih lokalno uzgajanih proizvoda (Demirović et al.,

2015).

Hol i Mičel definišu gastro turizam kao posećivanje primarnih ili sekundarnih

proizvođača hrane, festivala hrane, ugostiteljskih objekata za proizvodnju i usluživanje hrane i

određenih destinacija za degustaciju i/ili doživljavanje atributa regionalnih specijaliteta, pri čemu

je hrana primarni motiv putovanja (Hall , Mitchell, 2005).

Osim toga, gastro turizam je iskustveno putovanje koje se odnosi na određeni način

života koji uključuje upoznavanje različitih kultura, sticanje znanja i razumevanja kvaliteta ili

atributa vezanih za turističke proizvode, kao i kulinarske specijalitete proizvedene u određenom

regionu (World Tourism Organization, 2012).

S aspekta zdravstveno bezbedne ishrane i prirodne sredine, može se reći, da je turizam

zavistan od poljoprivrede, a sa druge strane da direktno ili indirektno podstiče prosperitet

poljoprivrede, odnosno ekonomije (Vujović, 2007). Tako je agro turizam deo gastro turizma, koji

je dalje deo kulturnog turizma1. Pojedini autori vinski i pivski turizam takođe smatraju

podskupovima gastro turizma (Hall et al., 2003; Wolf, 2006; Cheng et al., 2011).

Hol i Mičel su izvršili tipologiju gastro turista na sledeći način (Hall, Mitchell, 2005):

Gurmanski turisti - posećuju skupe i visoko rangirane restorane ili vinarije;

Gastronomski/kulinarski turisti2 - iskazuju interesovanje i za kulturu i prostor u

kojem se proizvodi hrana i vino i

Turisti hrane - zainteresovani su za specifične kuhinje u svetu ili regionu.

Gastro turisti žele da isprobaju proizvode lokalne kuhinje, karakteristične za neku zemlju

ili regiju, za razliku od masovnih turista koji često traže hranu i u inostranstvu koju inače

konzumiraju kod kuće.

Gastro proizvodi sadrže snažnu referencu lokalnog, jer istovremeno na tržištu

predstavljaju određeno geografsko područje, tradiciju, kulturno nasleđe, identitet lokalne

zajednice, ali i svoj identitet. To su tzv. domaći proizvodi, ako karakterišu državu - nacionalni

proizvodi, a ako karakterišu neki narod - etno proizvodi. Tako gastro turizam stimulativno utiče

na lokalni razvoj, jer može:

produžiti turističku sezonu,

diversifikovati ruralnu privredu,

stimulisati poljoprivredu,

otvoriti nova radna mesta,

doprineti regionalnoj atraktivnosti,

održivosti lokalne sredine i

promociji kulturnog nasleđa, odnosno jačanju lokalnog identiteta i osećaja

pripadnosti određenoj zajednici. Sve to uglavnom ne zahteva veće investicije

(World Tourism Organization, 2012).

Gastro turizam se može posmatrati kao kreativno privređivanje i to aktivnim

uključivanjem potrošača (kroz škole kuvanja, gastro radionice, festivale hrane itd.),

stimulisanjem veze između globalnih i lokalnih kultura i generalno negovanjem kulturnog

nasleđa (Richards, 2011). Kakvi su bili začeci gastro turizma i koje su vodeće destinacije danas?

U XV veku, komercijalni objekti u Velikoj Britaniji, koji su nudili hranu, postali su

popularni, ali dostupni samo putnicima. Do kraja XVIII veka povećanje broja poslovnih

aktivnosti imalo je veliki uticaj, unapređujući razvoj pomenutih komercijalnih objekata, pa je sve

više bilo kafića, hotela i pansiona.

U XIX veku hoteli su počeli da služe jela, međutim, ti obroci su bili služeni po sobama, a

ne u javnim prostorijama (Warde, Martens, 2000). Do kraja XIX veka hrana počinje da se

konzumira na javnom mestu svakome ko bi to sebi mogao i želeo da priušti. U XX veku

obedovanje van kuće je postalo zabava i zadovoljstvo – deo životnog stila. Tu je, pored

hedonizma u konzumiranju, postalo važno socijalno okruženje (Warde, Martens, 2000).

1 kuhinja je deo kulture 2 Termin ,,kulinarski turizam“ prvi je počeo da koristi Long 1998. godine izražavajući preko njega ideju o

doživljavanju druge kulture kroz hranu, ali i vino (Kivela, Crotts, 2005) kod stranih turista koji planiraju da putuju

na osnovu želje da iskuse drugačije i „egzotične“ kulinarske specijalitete i tradicije u većoj ili manjoj meri (Long,

2004). Glavni cilj ovakvih turista je bio da istraže, iskuse i uživaju u jedinstvenoj gastronomiji (ili kuhinji) određene

destinacije (Wolf, 2006).

Aleksandar Baltazar Lorent (1758-1837), francuski advokat i pisac, povezao je

gastronomiju sa buržoaskim načinom života. Godine 1920. objavljena je prva gurmanska

literatura u Francuskoj, kao vodič o lokalnoj hrani za turiste, čija je funkcija bila da promoviše

regionalni gastro turizam.

Danas najpoznatiji gastro vodič je Mišelinov vodič (Le Guide Michelin). Prvi broj je

izašao 1899. godine, kada ga je Anre Mišelin objavio da bi vlasnici automobila mogli da znaju

gde da natoče gorivo, servisiraju automobil, ali i u kojim gostionicama da obeduju. Vodič je

nastao tako što su braća Mišelin putovala kroz Francusku i anonimno sakupljala brojne

informacije, na osnovu kojih su ocenjivali restorane. Par godina kasnije ovaj vodič je postao

„gurmanska biblija“ planetarnih razmera, a mesto u njemu ambicija brojnih restoratera. Danas se

Mišelinov vodič smatra najznačajnijim vodičem restorana i vrhunskih kuvara, sa tiražom u više

od 20 zemalja. Mišelin nagrada je retkost, a izražava se zvezdicama (1-3*), sa sledećim

značenjem:

1* – veoma dobar restoran (hrana) u svojoj kategoriji (oko 2.250 restorana u

svetu),

2* – odlična kuhinja, vredno putovanja (vredno skretanja sa puta) - restoran prve

klase u svojoj kategoriji) (oko 400 restorana u svetu),

3* – izuzetna kuhinja, vredno dalekog putovanja (vredno specijalnog putovanja

samo zbog obedovanja u tom restoranu) - često veoma skupi restorani sa obimnom vinskom

kartom (manje od 100 restorana u svetu).

Restorani se ocenjuju na osnovu anonimnih inspekcija kritičara. Zvezdicama se samo

ocenjuje ono što je servirano (jelo), bez obzira na vrstu kuhinje, a ne uzimaju se u obzir enterijer,

dekoracija, kvalitet usluge i postavljanje stolova.

Kriterijumi za ocenjivanje su:

kvalitet proizvoda (sastojaka),

veština stvaranja mirisa i kuvanja (veština pripreme hrane i kombinacija

začina),

originalnost kuhinje (stepen kreativnosti),

cena (pristupačnost – lokalni standardi određuju prosečnu cenu) i

doslednost posetilaca.

Dobijanje Mišelinove nagrade je stvar prestiža, ali i osvajanja tržišta. Tako je npr. 2011.

godine u Velikoj Britaniji od 5.500 prijavljenih restorana za Mišelinove zvezdice, 74 dobilo 1*,

17 restorana 2*, a samo 5 su obeleženi sa 3*.

Alan Dukas (hotel Dorčester) je jedini hotelski restoran u Velikoj Britaniji koji ima

Mišelinove 3* (http://www.dorchestercollection.com/en/michelin-star-restaurants;

http://lifepressmagazin.com/zivot-2/restorani-putovanja-2/kako-su-pocele-sijati-miselinove-

zvezdice/; http://possector.hr/ugostitelji-pisu/gurmanska-biblija-miselin-zvjezdice).

GASTRONOMSKA KULTURA DESTINACIJE

Lokalna, autentična, zdravstveno bezbedna i jedinstvena gastro ponuda predstavlja

značajan resurs za privlačenje posetilaca (Kalenjuk i sar., 2011; Ceranić, 2009; Maletić i sar.,

2011). Tako hrana i turizam igraju veliku ulogu u savremenoj ekonomiji, mnogo veću nego što

bi se zaključilo na osnovu podatka Rabotića (2013), koji navodi da se na putovanja motivisana

gastronomijom (primarni motiv) još uvek odlučuje mali broj ljudi – svega 3% međunarodnih

turističkih kretanja, što je zapravo u pogledu inostranih turista već cifra od oko 3,5 miliona

dolazaka. Ovakvi gastro turisti često pripadaju imućnijem, obrazovanijem staležu i uglavnom

putuju bez dece (Rabotić, 2013).

Čak i kada neka specifična lokalna hrana nije glavni motiv za izbor destinacije,

činjenica je da ishrana u svetu sve više zauzima značajnu ulogu kao sekundarna ili delimična

motivacija turista. Utvrđeno je da je konzumiranje hrane u restoranima druga omiljena aktivnost

stranaca u poseti SAD-u i najomiljenija aktivnost za američke turiste kada posete druge države


Prema mnogim istraživanjima, znatan deo turističke potrošnje odlazi na hranu. Kvan i Vang

ističu da ta potrošnja iznosi oko 1/3 ukupnih turističkih troškova (Quan, Wang, 2004). Zbog toga

su hrana i piće od ogromnog značaja za kvalitet odmora, odnosno turističko iskustvo, jer turista

traži „vrednost za novac“.

Gastro ponuda ima specifične fizičke, materijalne proizvode, definisanog oblika, boje,

strukture, ukusa i mirisa. Gastro proizvodi se mogu skladištiti i čuvati, za razliku od usluga koje

nemaju fizičke atribute, neuhvatljivi su i neopipljivi (Tešanović, 2009; Škrinjar i sar., 2010) i

koje turista ne može da ponese sa sobom.

Gastronomsko iskustvo

Vrednosti društva su se promenile i, danas su proizvodi kao što su vino ili hrana

povezani sa odmorom i relaksacijom. Više se ne posmatraju samo iz egzistencijalnog ugla, već

kao kulturološki, edukativni, hedonistički element.

UNWTO navodi da je hrana kulturni elemenat, iskustvo slično poseti muzeju ili

muzičkom koncertu.

U Evropi, primarni zahtev za gastro putovanja (pretežno hrana i vina) se manifestuje

kroz oko 600.000 izleta svake godine. Sekundarna potražnja za hranom i pićem je procenjena na

20 miliona putovanja godišnje. Kako je ovaj segment turizma mlad, prema istraživanjima

eksperata očekuje se rast između 7% i 12% godišnje. Samo u Portugalu, sektor vina sada

predstavlja oko 17% ukupne proizvodnje u poljoprivrednom sektoru, a gastro turizam se

poslednjih godina jako razvija (World Tourism Organization, 2012).

Brojne studije ističu da turisti bivaju privučeni i putuju u one destinacije koje su

izgradile reputaciju mesta koja ulažu u kvalitet lokalnih proizvoda. U turističkom svetu postoje

uticajne destinacije čiji je imidž povezan sa gastronomskim vrednostima, poput: Španije,

Francuske, Italije, Grčke, Belgije, Portugalije, SAD-a (posebno Kalifornija), Brazila, Perua,

Meksika, Novog Zelanda, Južnoafričke Republike, Australije, Čilea, Malezije, Japana,

Indonezije, Balija, Singapura ili Kine. Zanimljivo je istaći da je, na primer, mediteranska kuhinja

Španije, Grčke, Italije i Maroka uključena u UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine

čovečanstva u novembru 2010. godine (World Tourism Organization, 2012).

Na imidž destinacije najviše utiče stečeno iskustvo turiste. Ovde treba dodati i to da

zadovoljstvo turiste sa kupovinom zavisi od učinka proizvoda u odnosu na očekivanja.

Zadovoljstvo destinacijom dovodi do lojalnosti klijenata i to zauzvrat stvara potrebu za

ponovnom posetom. Gastronomska ponuda može da stvori lojalne potrošače – kroz gastro

turizam se ispunjava fiziološka, emotivna, socijalna, edukativna, ali i druge brojne potrebe

turista.

Nasuprot mnogih drugih oblika turističkih kretanja, gastronomske destinacije su obično

dostupne tokom cele godine, u svako doba dana i u svim vremenskim uslovima (Richards, 2002).

Gastronomski imidž turističkog odredišta

Anketno istraživanje kao deo studije Globalni izveštaj o gastro turizmu (UNWTO) je

sprovedeno u preko 80 zemalja među organizacijama privatnog, javnog i nevladinog sektora, a

čije su aktivnosti u vezi sa turizmom. Prema rezultatima, 88,2% ispitanika smatra da je

gastronomija strateški element u definisanju brenda i imidža svakog odredišta, dok je ostatak

(11,8%) mišljenja da gastronomija ima sporednu ulogu. Međutim, 67,6% ispitanika smatra da

njihova zemlja ima svoj gastronomski brend, odnosno njih 32,3% je mišljenja da njihova zemlja

nije robno zaštitila svoje gastronomske proizvode i da bi trebali više da se posvete gastro turizmu


Prema istom istraživanju, a u pogledu segmenata gastro ponude, na prvom mestu po

privlačnosti turista su događaji koncipirani na hrani. Nakon toga slede gastronomskih putevi

(rute), časovi kuvanja i radionice na temu gastronomije, pa sajmovi hrane lokalnih proizvoda i

posete tržišta i proizvođača (World Tourism Organization, 2012).

Gastronomske rute postaju bez sumnje jedan od najrazvijenijih proizvoda u ovoj oblasti.

Gastronomski put sveobuhvatna sistemska, tematska turistička ponuda, generalno brendirana, sa

definisanim jednim ili više itinerera u datom geografskom području, čime je obuhvaćen niz

turističkih proizvoda (kao što su salaši, restorani, poljoprivredna gazdinstva, događaji...) i koji su

navedeni u turističkim vodičima. Odlikuju ih određena autentičnost i kvalitet, kao i specifične

aktivnosti vezane za proizvodnju, odnosno konzumiranje gastronomskih proizvoda.

Kod gastronomskih ruta, turista se informiše o različitim atributima prostora koji

obilazi, čime se vrši promocija, a potencijalno se unapređuje i ekonomski razvoj cele oblasti.

Prema pomenutom UNWTO izveštaju, gastronomska ruta će biti uspešna ako uspe da aktivira

gastronomsko nasleđe određenog prostora i pretvori ga u gastro turizam kao atrakciju za turiste,

dok ga u isto vreme diferencira od konkurencije, pružanjem gostima nova uzbuđenja i autentična

iskustva.

Ovakva turistička ponuda šireg koncepta podiže elemente gastronomske kulture

destinacije na zavidan nivo (tzv. dodatna vrednost). Primere takvog složenog brenda možemo

naći i u našem okruženju, npr. mediteranska ishrana, ili novije termine kao što su zdravo, održivo

ili multikulturno kuvanje (kuhinja). Na ovakvim i sličnim konceptima svoju ponudu baziraju

mnogi ugostiteljski objekti širom sveta, ali i čitavi regioni (World Tourism Organization, 2012).

Tradicionalno bavljenje poljoprivredom i gajenje pojedinih proizvoda na određenim

područjima doveli su do karakterističnih proizvoda koji mogu predstavljati nacionalne,

regionalne pa i internacionalne brendova. Do sada je u Srbiji kod Zavoda za zaštitu intelektualne

svojine zaštićeno 49 domaćih proizvoda sa oznakom geografskog porekla (januar 2014) – mesne

prerađevine, med, vino i dr.

(http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:473928-Zasticeno-je-49-

srpskih-proizvoda-samo-tri-i-u-inostranstvu). „Proizvodi sa oznakom geografskog porekla

garantuju da su njihova specifičnost i kvalitet nastali u spoju prirodnih resursa (klime, zemljišta,

posebne rase, sorte) i tradicije, znanja i veština koje se prenose s kolena na koleno”

(http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_ogp/Poreklo%20i%20tradicija_reduced.pdf

). Roba koja ima zaštićeno geografsko poreklo, prema Lisabonskoj konvenciji, ne podleže

carinskim barijerama, nema propisanih kvota za njen izvoz na tržište Evropske unije, a na

domaćem i inostranom tržištu prodaje se skuplje od proizvoda koji nemaju to obeležje

(http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:473928-Zasticeno-je-49-

srpskih-proizvoda-samo-tri-i-u-inostranstvu). Ipak, Lisabonskim sporazumom o međunarodnoj

zaštiti imena porekla proizvoda, međunarodno su zaštićena samo tri srpska proizvoda

(http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:521405-Zasticena-samo-tri-

srpska-brenda).

Vino se izdvaja kao najznačajniji prehrambeni proizvod u turizmu, jer se razlikuje od

svih ostalih poljoprivrednih proizvoda, tako da njegove bezgranične varijante premašuju čak i

broj sireva. Sve je više ljudi, iz gotovo svih zemalja, koji postaju zainteresovani za vino, jer vino

je postalo izvor susreta sa novim ljudima i novim iskustvima. Ovaj poluluksuzni proizvod je, kao

nikada pre, postao dostupan velikom broju ljudi (Pivac, 2012). Vinskom turizmu se kod nas

pridaje sve veća pažnja. U praksi se pokazalo da su turisti koji idu u obilaske vinskih puteva

(ruta), potrošači koji višestruko pomažu vinskom regionu i to direktno kroz potrošnju ne samo

vina već i hrane specifične za posećeni region (Deđanski, Puzić, 2010).

Sa aspekta turizma posebno je interesantna organska poljoprivredna proizvodnja gastro

proizvoda (Hrabovski-Tomić, 2010; Đenadić, 2010). Srbija ima veliki potencijal za organsku

proizvodnju, jer poseduje kvalitetno zemljište, klimatske pogodnosti i brojne poljoprivredne

proizvođače (Zubović, Domazet, 2007; Parušić i sar., 2008).

Promotivne aktivnosti u gastro turizmu

Na sve konkurentnijem turističkom tržištu, svaki region ili odredište treba da bude u

stalnoj potrazi za jedinstvenim proizvodima, čime će se diferencirati od ostalih destinacija (kao

npr. prethodno pomenuta vina). Turizam često ima „najjači glas” u komunikaciji zemlje sa

svetom, pa vremenom može da nadjača ekonomske, političke, pa čak i kulturne poruke

(Besermenji i sar., 2015). Lokalna gastronomska ponuda, jedinstvena kao takva, područje je za

formiranje prepoznatljivih resursa koji se mogu koristiti kao marketinški alat za privlačenje

većeg broja posetilaca i ostvarivanje veće potrošnje. Hrana je predstavnik kulture. Turizam

omogućava da ljudi upoznaju različite kulture i osete različite ukuse, što upravo pružaju domaći

gastronomski proizvodi (World Tourism Organization, 2012).

Kako Hol i Mičel navode, hrana je na turističkom tržištu postala priznata kao:

– deo lokalne kulture, koju turisti troše;

– deo turističke promocije;

– potencijalna komponenta lokalnog poljoprivrednog i ekonomskog razvoja, i

– regionalni faktor na koji utiču obrasci potrošnje i želje turista (Hall, Mitchel, 2001).

Prema istim autorima koristi gastro turizma za regiju uključuju:

– povećanu tražnju za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i gastronomskim

specijalitetima;

– izgradnju brendova;

– marketinške informacije za proizvođače i dobavljače (neposredan uvid u ukus

potrošača);

– obrazovne mogućnosti za posetioce i stanovnike;

– regionalnu i lokalnu distribuciju potrošnje, kao i

– zaštitu intelektualne svojine (Hall, Mitchell, 2006).

Hrana je jedan od ključnih segmenata svih kultura, glavni element globalne

nematerijalne baštine i sve važnija atrakcija za turiste. Veza između hrane i turizma može pružiti

platformu za lokalni ekonomski razvoj, a iskustva konzumiranja domaće hrane pomažu u

formiranju brenda destinacija i pružaju podršku lokalnoj kulturi koja je privlačna za turiste

(Hjalager, Richards, 2002; OECD, 2009). Bor i Gilmor (1999) tvrde da potrošač više ne plaća za

osnovne usluge, nego za kompletno iskustvo. U slučaju hrane, ljudi su spremni da plate za

dodatne vrednosti koju nude iskustva konzumiranja hrane, što otvara vrata lokalnoj kulturi,

kreativnosti i pejzažu, suprotno svakodnevnom doživljaju (Besermenji i sar., 2015).

Gastro ponuda stvara osnovu brendinga i marketinških aktivnosti, uključujući:

Partnerstvo između proizvođača hrane, restorana i turističke privrede u celini,

Postavljanje standarda za lokalnu hranu,

Svakodnevno pozicioniranje, naglašavajući atraktivnost načina života u vezi sa

gastronomijom,

Identifikovanje niše,

Koncept i pakovanje,

Razvoj restoranskih specijaliteta,

Formiranje nacionalnog ili regionalnog brenda kroz gastronomiju.

Brojni primeri dobre prakse u studiji OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i

razvoj) pokazuju da kritični faktori uspeha za iskustvo konzumiranja hrane u turizmu uključuju

sledeće:

Obezbeđivanje dobre kulinarske ponude na domaćem tržištu, stimulišući

uvažavanje gastronomskih proizvoda, koji su takođe atraktivni za posetioce,

Razvijanje mreže kvalitetnih restorana u inostranstvu, što pomaže profilisanju

nacionalne i regionalne kuhinje,

Razvoj izvoza hrane i vina,

Obrazovanje i obuka i privlačenje talenata,

Pozicioniranje kuvara na svetskoj rang listi,

Povezivanje iskustva konzumiranja hrane sa turističkim potrebama,

Predstavljanje autentične domaće kuhinje.

U oblasti marketinga, odnosno promocije, važno je za destinaciju da iskoristi domaće

gastronomske proizvode za definisanje strategije potrebne za izgradnju imidža i brenda

destinacija. Kako navodi Svetska turistička organizacija pri Ujedinjenim nacijama, ključni

faktori su: kuvari koji plasiraju gastronomsku ponudu određene teritorije, zatim razvoj

adekvatnih, verodostojnih promotivnih alata – npr. gastro vodiči i organizovanje događaja na

temu hrane, korišćenje svih medija, uključujući i Internet, što podrazumeva i društvene mreže


U pogledu promotivnih aktivnosti, a, prema rezultatima anketnog istraživanja

sprovedenog za potrebe Globalnog izveštaja o gastro turizmu (UNWTO), najviše se koriste

sledeći alati: organizovanje događaja, brošure i druge publikacije tog tipa, pa sajtovi posvećeni

gastro turizmu (78%). Manje učešća imaju promotivne alatke kao što su turistički vodiči (61%),

blogovi (43%) i putovanja za novinare i turoperatore (13%). Samo 4% organizacija je istaklo da

koriste društvene mreže za promociju gastro turizma (World Tourism Organization, 2012).

GASTRO TURIZAM U SVETU

U evropskim okvirima, imidž Francuske je oduvek bio vezan za hranu i vino. Ugled

prehrambenih proizvoda, vinograda i restorana tradicionalno dominira nacionalnim i regionalnim

marketinškim strategijama, bez obzira da li se radi o domaćem ili internacionalnom tržištu.

Francuski regioni koriste ugled svojih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda da bi sebe

pozicionirali kao tradicionalnu, ruralnu, autentičnu regiju i da bi se istakli na globalnom tržištu

(Bessiere, 1998; Frochot, 2003).

Vladine službe u Velikoj Britaniji su prepoznale vezu između turizma i hrane i krenule

u otvaranje agencija za promociju regionalnih kulinarskih sektora. U Engleskoj i Velsu,

organizacija Hrana iz Britanije (eng. FFB - Food From Britain), koju podržava vlada, uključuje

kao deo svoje misije podsticaj razvoja sektora britanskih specijaliteta hrane i pića (Boyne et al.,

2003). Istraživanja pokazuju da bi 86% Britanaca uživalo u lokalnoj hrani u inostranstvu i da bi

izbegli obrok u hotelu radi obroka u lokalnom restoranu (Rabotić 2003).

Što se tiče ekonomskog značaja gastro ponude za neku zemlju, dočarava podatak da je

među razlozima za posetu Španiji, enogastronomija jedna od najbrže rastućih motiva dolazaka

turista tokom proteklih godina. U 2011. godini više od 5 miliona turista je reklo da im uživanje u

konzumiranju španske hrane i vina predstavlja jedan od glavnih razloga za odabir Španije kao

turističke destinacije, za šta je Španiji samo od 10% ostvarenog turističkog prometa donelo preko

5 milijardi evra. Sektor hrane i poljoprivrede u Španiji predstavlja 7,6% BDP i zapošljava više

od 400.000 ljudi (World Tourism Organization, 2012).

Italija. U 2012. godini 5% od ukupnog broja italijanskih turista je izabralo destinacije

vezane za hranu i vino, odnosno, od tog procenta 64,3% su činili strani turisti i 35,7% Italijani,

Turizam hrane i vina je u 2012. godini, u poređenju sa prethodnih pet godina, u porastu, beležeći

oko 5 milijardi prometa i na taj način postaje jedan od glavnih razloga za odmor “Made in Italy“.

U maju 2013. godine 35% Italijana se izjasnilo da je za uspeh odmora u Italiji upravo zaslužna

raznovrsnost gastronomske ponude. Tipični proizvodi (vino, sir, maslinovo ulje, salame ili

konzervirani proizvodi) postali su suveniri, koje su kupovali turisti (čak 69%). Ova prednost

gastronomskih suvenira je superiorna u odnosu na sve druge alternative kao što su zanatski

suveniri (keramika, predmeti od drveta ili tkanine) koji su kupljeni od strane samo 18% turista,

ili komercijalnih proizvoda (kao što su razglednice, magneti i majice) koji su izabrani od samo

6% turista (Lanfranchi et al., 2013).

Turizam Kanade se bazira na ,,prirodnim” atrakcijama (brojne aktivnosti u prirodnom

okruženju) i poznat je po poljoprivrednim proizvodima. Sve je više organizacija koje promovišu

destinacije i koje tretiraju kulinarski turizam kao deo celokupne marketinške strategije.

Kanadska turistička komisija (eng. CTC - Canadian Tourism Commission) postala je svesna da

mnogi turisti doživljavaju hranu kao deo ugođaja putovanja, pa je 2002. godine počela da razvija

kuhinju kao deo novog turističkog proizvoda prikazivanjem kanadskih raznolikih kultura i

zajednica (Hashimoto, Telfer, 2006; Ignatov, Smith, 2006).

U SAD-u početke razvoja gastro turizma Donovan i Dibres vezuju za Dan oslobođenja,

koji je nastao u Teksasu kao afro-američka proslava kraja ropstva, na kojoj je hrana sa roštilja

glavna atrakcija. Dan oslobođenja funkcioniše kao kulinarska turistička manifestacija (Donovan,

Debres, 2006). Gastro ponuda je ušla i u filmsku industriju, kao glavna ili sporedna tema nekih

blokbaster filmova i serija, a mnoge poznate ličnosti su se upustile u kulinarske vode izdavanjem

kuvara, otvaranjem restorana ili plasiranjem kulinarskih TV emisija. Tako su npr. restorane

otvorili Rober De Niro, Dženifer Lopez, Eva Langorija, Britni Spirs, Ešton Kučer, Džastin

Timberlejk, Džej Zi, Đulijana i Bil Renzik (http://www.hollywoodreporter.com/gallery/celebrity-

owned-restaurants-pics-279280).

Kuhinja Hong Konga je poznata po egzotičnom spoju „istočnih“ i „zapadnih ukusa“, uz

široku lepezu različitih kulinarskih užitaka. Kulturna mešavina i reputacija vezana za kvalitet

učinili su od Hong Konga „gurmanski raj“. Gastronomija Hong Konga igra veliku ulogu u

kreiranju visokokvalitetnog iskustva putovanja i trendu vraćanja. Pokazalo se da je gastronomija

Hong Konga značajan faktor koji je pozitivno doprineo želji turista da se ponovo vrate u ovaj

grad. Naime, gastronomija je od sve većeg značaja za ceo spektar turističkih proizvoda i usluga

koje se tamo nude (Kivela, Crotts, 2006, 2009).

Južna Koreja. Veze između hrane i lokalnog, regionalnog i nacionalnog razvoja,

uzrokovanih putovanjima ljudi, su uočene, pa mnogi narodi sada postaju svesni značaja turizma

u tom segmentu. Tako je u maju 2009. godine donet Hansik Osnivački akt, a osnovana je i

Razvojna agencija Hansik Globalization, koju čini 36 članova iz relevantnih ministarstava,

akademskih institucija i direktora kompanija prehrambene industrije. U rad Razvojne agencije

Hansik Globalization su uključeni Ministarstvo za hranu, poljoprivredu, šumarstvo i ribarstvo,

Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine, Ministarstvo kulture i turizma, Ministarstvo nauka i

ekonomije Južne Koreje, kao i lokalne vlasti širom zemlje. Pokrenut je i Hansik Globalizacija

Projekat. Inicijativu je pokrenula prehrambena industrija, sa željom da uz podršku vlade i

srodnih institucija ojača svoju ulogu na svetskoj sceni, promovisanjem izvoza hrane. Među

prvim aktivnostima je bilo razvijanje strategije da korejska kuhinja postane turistička atrakcija,

na čemu se radi od 1999. godine. Turistička organizacija Južne Koreje je formirala gastro ture

širom zemlje, a u ponudu su uključene poznate ličnosti, kao što su vrhunski kuvari i renomirani

korejski zabavljači. Ove gastro ture svake godine privlače sve veći broj turista. Lokalni

specijaliteti i prehrambeni proizvodi, kao i tradicionalni korejski maniri, promovišu se kroz TV

emisije i na sajtu Turističke organizacije Južne Koreje (što je praćeno istorijskim tekstovima i

raznim ilustracijama). Osim toga, Ministarstvo kulture, sporta i turizma Južne Koreje je razvilo

turistički proizvod baziran na temu korejske kuhinje, gde gosti mogu učestvovati u procesu

pripreme korejske hrane. Tako je pored kulturološkog i hedonističkog aspekta, akcenat dat i na

edukaciju (Besermenji i sar., 2015). Ministarstvo kulture, sporta i turizma plasira reklamne

pakete korejske kuhinje u inostranstvu, u čemu učestvuje i Korejski kulturni centar. Organizuju

se časovi korejskog kuvanja, plasiraju se video-snimci, prikazuju fotografije, distribuira se

promotivni materijal i sponzorišu brojni događaji. Pored toga, Ministarstvo je pokrovitelj

međunarodnih susreta vezanih za hranu, kao što je 2012. godine bila Skupština Svetske

asocijacije društava kuvara (General Meeting of the World Association of Chefs’ Societies)

(www.visitkorea.or.kr; World Tourism Organization, 2012).

U Singapuru je vlada razvila koncept „Nova azijska - singapurska kuhinja“,

marketinški potez u cilju privlačenja posetilaca da uživaju u njihovoj kuhinji (Scarpato, 2002).

Pored toga, Singapur je od 1997. godine počeo da organizuje Singapurski festival hrane i Svetski

samit gurmana. U Singapuru se dosta ulaže u formiranje i stvaranje slike gastronomske

destinacije. To je kosmopolitski i multikulturalni grad. Singapurski turistički odbor je osnovao

Odeljenje za hranu i piće kako bi se razvijao i promovisao kulinarski turizam. Osim toga,

Singapur je uveo 10 obaveznih jela za koje se očekuje da postanu predstavnici singapurske

kuhinje. Taj grad napreduje postajući destinacija sa hranom višeg kvaliteta (Hjalager, Richards,

2002) i razvijajući karakterističan oblik gurmanskog turizma prilagođenog uslovima koji tamo

preovlađuju (Henderson, 2004).

U Australiji razvoj turizma hrane i vina je usko povezan sa rastom malih proizvođača

(Hall, Mitchell, 2001). Proizvodnja uključuje posebna vina, sireve, čokolade, ulja, voće i povrće.

Ona je prisutna u životu i radu velikog dela australijskog doseljeničkog stanovništva što je

učinilo tu državu kulinarskom destinacijom međunarodnog profila (Crispin, Reiser, 2008).

Jedinstvenost autralijske gastronomije, pored akcenta na zdravoj, svežoj i nesvakidašnjoj hrani,

ogleda se i kroz postojanje „spoljnih trpezarija“ – obedovanja u prirodi. „Fusion“ kuhinja je

jedan od novijih trendova u gastronomiji, koji je sve prisutniji u australijskoj kuhinji. Naveden

tip poslovanja predstavlja stil kuvanja u kojem se susreću sastojci brojnih svetskih kuhinja, a

rezultati su novi i neočekivani ukusi (http://www.australia.com/en/things-to-do/food-and-

wine.html).

Hrvatska je prepoznala budućnost gastronomskog turizma i počela je da radi na

njegovoj afirmaciji. Ministarstvo turizma je od 2007. do 2009. godine kroz programe tematskih

puteva, gde je bio uključen veliki broj vinskih ruta, uložilo 800.000 kuna (oko 110.000 evra),

dok je tokom 2011., 2012. i 2013. uložilo još 3 miliona kuna nepovratnih sredstava za projekte

koji se odnose na razvoj gastro turizma. Najveći deo sredstava dodeljen je poljoprivrednim

gazdinstvima koja će biti i dalje zastupljeni kroz programe Ministarstva. Gastro i enoturizam

jedan su od proizvoda koji su prepoznati u Strategiji razvoja turizma Republike Hrvatske do

2020. kao jedan od proizvoda na kojima će se graditi budućnost hrvatskog turizma. Strategija

predviđa podsticanje razvoja gastro-enoloških tematskih puteva (npr. vinski putevi; putevi

maslinovog ulja; sira; bučinog ulja i sl.), gradnju i opremanje novih objekata usklađenih s

lokalnom arhitekturom, uvrštavanje hrvatske eno i gastroponude u svetske gurmanske vodiče,

tematiziranje hrvatskih regija kako bi se iskoristila eno-gastronomska različitost, podsticanje

klasterskog povezivanja lokalnih proizvođača poljoprivrednih proizvoda s ugostiteljskim

sektorom i stvaranje specijalizovanih regionalnih agencija za razvoj gastro-enoloških putovanja s

ponudom složenih programa“ (http://www.glas-slavonije.hr/223378/7/Buducnost-hrvatskog-

turizma-gradit-ce-se-na-gastro-i-enoturizmu). Oko 160.000 građana Hrvatske posećuje vinske

putevi, pri čemu ih 61% kupuje lokalna vina, a 63% lokalne prehrambene proizvode, 53%

posetilaca naručuje lokalna vina u restoranima. Gastronomija i enologija, kao turistički proizvod,

najviše su se razvili na području Istre, a zatim u Dalmaciji i Slavoniji

(http://www.mint.hr/UserDocsImages/130426-Strategija-turizam-2020.pdf).

EMISIJE O KUVANJU I RESTORANI KAO MOTIVI PUTOVANJA TURISTA

Razvoju gastronomskog turizma u mnogome su pomogle i mnogobrojne emisije o

kuvanju. Gledajući ih, kod turista su se javljali motivi da posete određenu državu, regiju, grad u

kojima se pripremaju neka jela ili gaje namirnice, strane u krajevima u kojima žive. Takođe

mnogi restorani u kojima rade kuvari renomirani i po tv emisijama kuvanja, znatno bolje posluju

i svoju ponudu čine jedinstvenom.

Među najpoznatijim kuvarima su svakako Gordon Remzi i DŽejmi Oliver. Obojica

trenutno rade za kulinarski TV kanal 24 Kitchen.

Gordon Remzi je čuveni škotski kuvar i vlasnik restorana. NJegovi restorani (25) su

nagrađeni sa ukupno 7 Mišelinovih zvezdica. Ima 14 restorana u Londonu, širom Evrope, u

SAD-u i na Bliskom Istoku. Remzi je globalnu popularnost stekao kao domaćin i voditelj

kulinarskih TV formata, poput Paklene kuhinje ili Master kuvar. Radio je kao šef kuhinje u

londonskim restoranima preko 10 godina, da bi 1997. odlučio da otvori sopstveni restoran.

Nakon samo četiri godine restoran je dobio svoju treću Mišelinovu zvezdicu, a Remzi je postao

prvi Škot sa takvom nagradom (https://www.gordonramsay.com/).

DŽejmi Oliver je rastao u porodičnom restoranu u Eseksu. Sada ima nekoliko restorana,

16 objavljenih knjiga i nekoliko TV emisija. „DŽejmijeva kuhinja“ je postala svetski hit, a

emitovana je u preko 40 zemalja. DŽejmi se posvetio zadatku da obrazuje i motiviše decu da se

zdravo hrane. Kampanja „Bolja ishrana“ primorala je britansku vladu da odvoji 280 miliona funti

za bolju ishranu u školama. Takođe, DŽejmi radi kao konsultant u supermarketima, dizajnira

kuhinje, radi kao kuvar u ulici Dauning, gostuje u emisijama Opre Vinfri i DŽeja Lenoa i

dobitnik je prestižne nagrade TED (što je akronim od engleskih reči "tehnologija, zabava,

dizajn") za 2010. godinu (http://www.jamieoliver.com/about/jamie-oliver-

biog/#yAkucUe2zroM57MR.97).

Prema istraživanjima Britanskog magazina „Restoran“ grad sa najboljim restoranima je

Kopenhagen. U većini restorana ponuda je zasnovana na jelima domaće kuhinje, ali i ona

inernacionalna jela pripremaju se na jedinstven, ali tradicionalan način, što je navelo mnoge

turiste da motiv putovanja u taj grad bude gastronomija. Navedenu tezu potvrđuje činjenica da je

restoran „Noma“ (Kopenhagen) četiri puta proglašen za najbolji restoran na svetu. Ovaj restoran

ima dve Mišelinove zvezdice, a rezervacije se primaju nekoliko meseci unapred (http://noma.dk/;

https://ellizoe.wordpress.com/2011/02/03/noma-restaurant-in-copenhagen-its-18th-century-

interiors-were-designed-by-signe-bindslev-%E2%80%93-henriksen/).

Slike 1. i 2. NOMA restoran

Izvor: http://poshcamel.com/2011/08/09/noma-a-culinary-trend-setter/;

http://conversationsabouther.net/danish-collective-efterklang-create-bathroom-sound-

installations-for-noma-restaurant-music-news/

GASTRO TURIZAM U SRBIJI

Turistička organizacija Srbije je 2012. godinu proglasila godinom gastronomije i

objavila brošuru „Soul food“ u kojoj je predstavljena gastronomska ponuda Srbije po regionima

(http://www.srbija.travel/soulfood-srbija-nova-kampanja-tosa/). Turistička organizacija Srbije je

2015. godine učestvovala u projektu EDEN na temu „Turizam i lokalna gastronomija“, sa ciljem

da identifikuje i nagradi manje poznate i afirmisane turističke destinacije, koje svojom

turističkom ponudom obuhvataju teritorijalno specifičnu gastro ponudu. Poseban akcenat je

stavljen na proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom. Pobednik ovogodišnjeg konkursa je

opština Pirot, dok su prateće destinacije Sjenica i Leskovac (sve tri će biti uvrštene u „Mrežu

izuzetnih destinacija Evrope“). Prošle godine u Srbiji je održan prvi EDEN, a pobednik je bila

opština Knjaževac. Za prateće destinacije bile su izabrane Kovačica, Topola, Kučevo i

zajednička kandidatura Nove Varoši i Prijepolja (http://eastside.rs/index.php/drustvo/887-

turizam-i-lokalna-gastronomija).

Na teritoriji Srbije se tokom godine organizuju brojni događaji, na kojima hrana i piće i

uopšte proizvodi poljoprivrednog gazdinstva tog kraja imaju značajnu ulogu

(http://www.srbija.travel/kalendar-dogadjaja/).

Žig garancije kvaliteta

„Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno

usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili

pravnog lica. Žigom u smisli zakona, smatra se žig koji je međunarodno registrovan za teritoriju

Republike Srbije, na osnovu Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova“ (Sl.

Glasnik RS, br. 104/2009 i 10/2013).

Slika 3. Planinski doručak

Izvor: http://www.turistickisvet-hotnews.com/vesti/planinski-dorucak-od-juna-u-ugostiteljskim-

objektima-zapadne-srbije/

Žig garancije kvaliteta u Srbiji je tzv. „Planinski doručak“, koji se nudi u užičkom kraju.

NJega čine proizvodi karakteristični za taj prostor, a koji imaju tradicionalan način pripreme.

Ovaj žig je uveden u junu 2015. godine, a njime će biti obeležavani lokalni tradicionalni

proizvodi i usluge hotela, restorana i seoskih domaćinstava Zapadne Srbije u težnji da se

standardizuje kvalitet proizvoda i pakovanja i poveća prepoznatljivost na tržištu.

Žigom garancije kvaliteta Planinski doručak biće zaštićene prerađevine od mesa, mleka,

voća, lekovitog bilja, žitarica, meda, rukotvorine i usluge ishrane i smeštaja u ugostiteljskim

objektima. Cilj je da se standardizuju zaštićeni proizvodi i njihova pakovanja kako bi bili

prepoznatljivi na tržištu i da se nađu u ponudi ugostiteljskih objekata, da bi se turistima na pravi

način prezentovao „ukus Srbije“. Vlasnik žiga je Turistička organizacija regije zapadna Srbija

(http://www.turizamuzica.org.rs/planinski-dorucak-jedinstvo-zapadne-srbije/;

http://www.turistickisvet-hotnews.com/vesti/planinski-dorucak-od-juna-u-ugostiteljskim-

objektima-zapadne-srbije/).

-----------

Hrana sve više postaje glavna atrakcija za turiste koji žele da degustiraju nešto novo, bilo

da su to egzotične poslastice ili vrlo jednostavni tradicionalni specijaliteti nekog podneblja.

Hrana postaje bitan motivacioni faktor koji sve više privlači nove turiste da posete nove

destinacije. Trend gastro turizma je u porastu kao i želja turista da pređu kilometre kako bi

probali lokalne i tradicionalne specijalitete nekog kraja. Turisti sve više pokazuju interesovanje

da učestvuju u aktivnostima koje sprovodi lokalno stanovništvo, bilo da je to lov na divljač,

ribolov, obilazak fabrika sira, vinarija…

Promene koje donosi trend gastro turizma:

Porast trenda gastro turizma uzrokovan je ekonomskom moći stanovništva koja ima

veliki uticaj na potrošačke navike turista,

Porodice koje žele da otputuju na gastro putovanje svakako će birati destinacije slične

svom demografskom području i domaćim navikama,

Turisti koji su naklonjeni multikulturnim destinacijama želeće da probaju jedinstvene

recepte koji su autentični za određeno područje,

Turisti koji vode računa o zdravoj ishrani, žele proizvode i specijalitete vrhunskog

kvaliteta sa sertifikatom kontrole kvaliteta. Potražnja za takvim namirnicama donosi

dodatne rashode, ali i olakšava razvoj lokalnog biznisa,

Tokom odmora na udaljenim destinacijama, hrana je užitak ali i prilika da se porodica ili

prijatelji okupe tokom obroka što omogućava jačanje veze među ljudima,

Doba Interneta je olakšalo poslovanje svih privrednih grana, pa tako i dobijanje

informacija o dostupnosti različitih prehrambenih artikala, njihovom poreklu, ponudi,

rezervacijama i popustima u restoranima širom sveta,

Slavni kuvari, TV emisije o kuvanju i drugi mediji igraju značajnu ulogu u povećanju

potražnje za specifičnom hranom…

LITERATURA

Besermenji , S., Pejanović, R., Dragin, A., Pivac, T., Košić, K., Blešić, I., Demirović, D., Simat,

K. (2015): Istraživanje stavova poljoprivrednih proizvođača u Sremskom upravnom

okrugu o mogućnostima plasiranja domaćih proizvoda na domaće turističko tržište.

Projekat Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina - Pokrajinski sekretarijat za

poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-

matematički fakultet - Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad, 1-16

str. (projektna publikacija).

Bessiere, J. (1998): Local development and heritage: Traditional food and cuisine as tourist

attractions in rural areas. Sociologia Ruralis 38(1), 21–34.

Boyne, S., Hall, D., Williams, F. (2003): Policy, support and promotion for foodrelated

tourism initiatives: a marketing approach to regional development. Journal of Travel and

Tourism Marketing 14(3/4), 131-154.

Ceranić, S. (2009): Menadžment u malim i srednjim preduzećima. Monografija, Beograd.

Cheng, M., Godwin-Charles, O.A., Hamouz, F.L. (2011): The Development of Culinary Arts and

Food Science into a New Academic Discipline-Culionology. Journal of Culinary Science &

Technology 9 (1), 17-26.

Crispin, S.J., Reiser, D. (2008): Food and wine events in Tasmania, Australia. In M. Hall & L.

Sharples (Eds.). 2008, Food and wine festivals and events around the world. Elsevier,

Sydney.

Deđanski, S., Puzić, G. (2010): Menadžment razvoja vinskog turizma u Srbiji kao osnova

razvoja lokalnih zajednica. Ekonomika poljoprivrede 57 (3), 463-473.

Demirović, D. Dragin, A., Pivac, T., Košić, K., Blešić, I., Simat, K., Pejanović, R., Besermenji,

S. (2015): Gaps in Tourism-Hospitality-Agriculture Links. CTTH 2015, Prirodno-

matematički fakultet - Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad.

Donovan, A., Debres, K. (2006). Foods of freedom: Juneteenth as a culinary tourist attraction.

Tourism Review International 9, 379-389.

Đenadić, M. (2010): Zdrava hrana kao faktor turističke konkurentnosti Srbije. Ekonomika

poljoprivrede 57(4), 681-690.

Frochot, I. (2003): An analysis of regional positioning and its associated food images in French

tourism regional brochures. Journal of Travel and Tourism Marketing 14(3), 77–96.

Ignatov, E., Smith, S. (2006): Segmenting canadian culinary tourists. Current Issues in Tourism

9 (3), 235–255.

Kalenjuk, B., Tešanović, D., Škrinjar, M., Vuksanović, N. (2011): Gastronomski potencijali

Vojvodine u funkciji razvoja turizma. Zbornik Departmana za geografiju, turizam i

hotelijerstvo 40, 180-187.

Kivela, J., Crotts, J. C. (2005): Gastronomy tourism: a meaningful travel market segment.

Journal of Culinary Science and Technology 4(2/3), 39-55.

Kivela, J., Crotts, J. C. (2009): Understanding Travelers' Experiences of Gastronomy Through

Etymology and Narration. Journal of Hospitality and Tourism Research, 33(2), 161-192.

Kotler, P. (2002): Marketing Management, 11th edition. Prentice Hall, London.

Lanfranchi, M., Giannetto, C., Dragulanescu, I. (2013): A New Economic Model for Italian

Farms: the Wine & Food Tourism, Journal of Knowledge Management, Economics and

Information Technology, 222-235.

Hall, C. M., Sharples, L., Mitchell, R., Macionis, N., Cambourne, B. (2003): Food tourism

around the world. Development, management and markets. Butterworth-Heinemann, Oxford.

Hall, C. M., Mitchell, R. (2001): Wine and food tourism. U knjizi Douglas Norman, Douglas

Ngaire, Derrett Ros, Special Interest Tourism. Wiley, Sydney.

Hall, C. M., Mitchell, R. (2001): Wine and food tourism. In N. Douglas, R. Derrett (Eds.),

Special interest tourism: Context and cases (307-329). John Wiley, Brisbane.

Hall, C. M., Mitchell, R. (2005). Gastronomic tourism: Comparing food and wine tourism

experiences. In M. Novelli (Ed.), Niche tourism: Contemporary issues, trends and cases

(73-88). Elsevier Butterworth-Heinemann, Oxford.

Hall, C. M., Mitchell, R. (2006): Gastronomy, food and wine tourism. U knjizi Buhalis

Dimitrios, Costa Carlos, Tourism Business Frontiers - Consumers, products and industry.

Elsevier Ltd, Oxford.

Hall, C.M., Sharples, L. (2003): The consumption of experiences or the experience of

consumption? An introduction to the tourism of taste in Food tourism around the world.

Elsevier Butterworth-Heinemann, Oxford, 1-24.

Hashimoto, A., Telfer, D. J. (2006): Selling Canadian culinary tourism: branding the global and

the regional product. Tourism Geographies 8(1), 31-55.

Henderson, J. C. (2004): Food as a tourism resource: a view from Singapore. Tourism Recreation

Research 29(3), 69-74.

Hosany, S., Ekinci, Y., Uysal, M. (2006): Destination image and destination personality: An

application of branding theories on tourism places. Journal of Business Research 59, 638-

642.

Hjalager, A. M., Richards, G. (Eds.). (2002): Tourism and gastronomy. Routledge, London.

Hrabovski-Tomić E. (2010): Turističko-poljoprivredni klasteri u funkciji razvoja turizma.

Ekonomika poljoprivrede 57(3), 487-497.

Hunt, J. (1975): Image as a factor in tourism development. Journal of Travel Research 13, 1-7.

Maletić R., Ceranić S., Popović B. (2011): Mala i srednja preduzeća kao činioci smanjenja

siromaštva u ruralnim zajednicama Srbije. Ekonomika poljoprivrede 58 (1), 121-131.

Meler, M., Cerovic, Z. (2003): Food marketing in the function of tourist product development.

British Food Journal 105(3), 175-192

OECD (2009): The Impact of Culture on Tourism. OECD, Paris.

Paraušić, V., Cvijanović, D., Hamović ,V. (2008): Organska proizvodnja u Republici Srbiji:

Analiza stanja i pravci razvoja. Ekonomika poljoprivrede 55(4), 355-364.

Pivac, T. (2012): Vinski turizam Vojvodine. Prirodno-matematički fakultet, Departman za

geografiju, turizam i hotelijersvo, Novi Sad.

Rabotić, B. (2013): Selektivni oblici turizma, drugo izdanje. Viša turistička škola, Beograd.

Richards, G. (2002): Gastronomy: An essential ingredient in tourism production and

consumption?. In A. M. Hjalager & G. Richards (Eds.), Tourism and gastronomy (3-20).:

Routledge, London.

Richards, G. (2011): Creativity and tourism: The state of the art. Annals of Tourism Research

38(4), 1225-1253

Scarpato, R. (2002): Gastronomy as a tourist product: The perspective of gastronomy studies. In

A. M. Hjalager, G. Richards (Eds.), Tourism and gastronomy (51-70). Routledge, London.

Sivčev, B, Sivčev, I., Vasić Ranković, Z. (2010): Natural Proces and use of Natural Matters in

Organic Viticulture. Journal of Agricultural Sciences, 55 (2), 195-215.

Sl. Glasnik RS, br. 104/2009 i 10/2013.

Stewart, J. W., Bramble, L., Ziraldo, D. (2008): Key challenges in wine and culinary tourism

with practical recommendations. International Journal of Contemporary Hospitality

Management 20 (3), 302-312.

Škrinjar, M., Tešanović, D., Kalenjuk, B. (2010): Recognized serbian gastro products.The

Second International Scientific Expert Conference, Quality and innovation in tourism and

catering, Bled, Slovenija, 475-484.

Tešanović, D. (2009): Gastronomski menadžment. Visoka hotelijerska škola, Beograd.

Tešanović, D., Kalenjuk, B., Blešić, I. (2009): Struktura gastronomske ponude na salašima i njen

uticaj na razvoj seoskog turizma. Turističko poslovanje 4, 103-110.

Tikkanen, I. (2007): Maslow's hierarchy and food tourism in Finland: five cases, British Food

Journal 109(9), 721-734.

Torres, R. (2003): Linkages between tourism and agriculture in Mexico. Annals of Tourism

Research 30 (3), 546-566.

Quan, S., Wang, N. (2004): Towards a structural model of the tourist experience: An illustration

from food experiences in tourism. Tourism management, 25 (3), 297-305.

Vujović, S. (2007): Agroturizam kao podsticajni faktor ekonomskog razvoja Vojvodine.

Ekonomika poljoprivrede 54 (2), 215-230.

Warde, A., Martens, L. (2000): Eating out: Social differentiation. Consumption and Pleasure.

Cambridge University Press, Cambridge.

Wolf, E. (2006). Culinary tourism: The hidden harvest. Kendall Hunt Publishing, Iowa.

World Tourism Organization (2012): Global Report on Food Tourism. UNWTO, Madrid.

Zubović, J., Domazet, I. (2007): Analiza svetskih trendova kao osnov razvoja tržišta organske

hrane u Srbiji. Ekonomika poljoprivrede 54 (4), 521-532.

www.visitkorea.or.kr

http://www.srbija.travel/kalendar-dogadjaja/

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:473928-Zasticeno-je-49-srpskih-

proizvoda-samo-tri-i-u-inostranstvu

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_ogp/Poreklo%20i%20tradicija_reduced.pdf

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:473928-Zasticeno-je-49-srpskih-

proizvoda-samo-tri-i-u-inostranstvu

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:521405-Zasticena-samo-tri-

srpska-brenda

http://www.srbija.travel/destinacije/putevi-vina/

http://lifepressmagazin.com/zivot-2/restorani-putovanja-2/kako-su-pocele-sijati-miselinove-

zvezdice/

http://possector.hr/ugostitelji-pisu/gurmanska-biblija-miselin-zvjezdice



http://poshcamel.com/2011/08/09/noma-a-culinary-trend-setter/

http://eastside.rs/index.php/drustvo/887-turizam-i-lokalna-gastronomija

http://www.srbija.travel/soulfood-srbija-nova-kampanja-tosa/

http://www.srbija.travel/kalendar-dogadjaja/



http://poshcamel.com/2011/08/09/noma-a-culinary-trend-setter/


interiors-were-designed-by-signe-bindslev-%E2%80%93-henriksen/

http://noma.dk/

http://www.jamieoliver.com/about/jamie-oliver-biog/#yAkucUe2zroM57MR.97

https://www.gordonramsay.com/

http://www.mint.hr/UserDocsImages/130426-Strategija-turizam-2020.pdf

http://www.glas-slavonije.hr/223378/7/Buducnost-hrvatskog-turizma-gradit-ce-se-na-gastro-i-

enoturizmu

http://www.australia.com/en/things-to-do/food-and-wine.html

http://www.australia.com/en/things-to-do/food-and-wine.html

http://www.mint.hr/UserDocsImages/130426-Strategija-turizam-2020.pdf

http://www.glas-slavonije.hr/223378/7/Buducnost-hrvatskog-turizma-gradit-ce-se-na-gastro-i-

enoturizmu

http://noma.dk/


interiors-were-designed-by-signe-bindslev-%E2%80%93-henriksen/

http://www.srbija.travel/soulfood-srbija-nova-kampanja-tosa/

http://eastside.rs/index.php/drustvo/887-turizam-i-lokalna-gastronomija

http://www.turizamuzica.org.rs/planinski-dorucak-jedinstvo-zapadne-srbije/

http://lokalnirazvoj.rs/sr/vesti/regionalni-gastronomski-brend-planinski-doru%C4%8Dak-

prepoznat-kao-najbolja-praksa-u-turisti%C4%8Dkoj-industriji-srbije



http://www.turizamuzica.org.rs/planinski-dorucak-jedinstvo-zapadne-srbije/



Documents

GASTRO TURIZAM - vps.ns.ac.rs · GASTRO TURIZAM Iz udžbenika: Pivac, T., Dragin, A., Dragićević, V., Vasiljević, Đ. 2016. Selektivni oblici turizma – Primeri dobre prakse u