YU ISSN 0350-1 231

9 770350 123001

Proizvodnja stvarnosti

Casopis za naiikii i lehnologijii

GnkRKSijnISSN 0350 - 123XEAN 9770350123001

A[(iil 1991

Rroi ?28Godina XX

Panoptikum Sir. 4 Geologija: Vatra sivaranjn str. 51

Intervju: Zak Kusto str. 8 Percepcija: Smicalke za od sir. 52

Nagradna igra sir. 12 Jubileji: Tride.KI godina ii kosniosii str. 53

Medicina: dr Todor Jovanovid - AIDS str. 14 Kosmologija: Tvord univenuma sir. 55

Aliernalive: Kisele vode sir. 16 Astronomija: Mesefevi vulkuni sir. 58

Argumenti: dupe panieine masine .SD-. 18 Vrteca karla zvezdaiiog neba str. 60

Kkologija: Pesiiddi sir. 21 Aslronaulika: OrhUaina slanica Mir .sir. 61

Ekologija: Obedska hara str. 24 Antropologija: Omogeneza ranih hominida str. 66

Raiunar.itvo: Unix sir. 29 Otkrica: Nepoznata uiorija Slovena sir. 69

Geofizika: Du U je Zemtja fologeiiidiia? str. 33 Psihologija: Pravo i ladw ja .sir. 71

Geologija: Predvidanje zemljolresa sir. .?5SF Uteratura: Isak Asimov str. 76

Fenomeni: Polja mova str. 38 SF prica: liagovi brie .sir. 78

Muzeologija: Evoludja kao speklaki .str. 42 Eureka sir. 80

Tehnologija: InleligeiUne zgrade sir. 45

h<laje i iiaiu/m DP 8IGZBulevar voivode Ml§l£a 1711000 Beograd

ulefval

redakcija 650-161. 651-666/035

pniplaia 650-526

Agencija BIGZ 653-049Tefex 11855 BIG2Telefax BIQZ, 651-841

GUNBKALNI OIREKTOKlli|a Rapaic

DIREKTOR NOyi\SKOaSEKTORAZoran Nikodijevid

K D. OLA V\00 I

ODGOVORNOG GRRDMKAmr Bade Qrujid

REDAKCIJAMin'ana llld

Sanja Cosic, DuSar Mljalovi'd

(tehnifiki urednik), Jelena Hadevid--Kosanovid (sekretar redakcije).

Akademik Tatomir Andelid, akademikMiomfr Vukobratovid. dr. Radivoj Pe-Irovld, inz. Dragan Cvelkovid, Vo)aColanovid, Zvezdan Durld, VesnaCosid, dr Etorde Grujid, Tanaeije Ga-vranovid, Mirza Huskid, AleksandarJemcov, dr Radovan Jovid, dr DuroKorjga, dr Neven KreSId, dr llija Lakl-

devld, Du§ica Lukid, Ivan Maslilovid.

Damir Mikulldid, Dejan Predid, dr. Po-lar Radidevid, Ljlljana GraCanin, drPelar Jovanovid, Dejan Ristanovic,Slevan Topalovie. Qaviilo Vudkovid,Marko fOrid, Vanda Adler, Desa Bo-2ln, dr Milan Bo2ld, dr Dorde Ignjato-

vid, mr Dojan Mllojidid, dr Dragan Pa-nid, Bozidar Travica — dopisnik Iz

SAD, dr Jovan Sevaljevid

I'RETRLATA V ZEMUI— Za jednu godinu 360,00— Za Seat mesed 180,00

Na 2lro radon 60802-603-23264

PRETPLATA 7.A I\OSTRA\STVO:USD 43,00, DEM 67,00, CHF 55,00,

GBP 23,00, FRF 226,00

na devizni racun Beogradske banka60ei1-620-6-82701-g99-01068 ill

medunarodnom podtanskocn

uplalnicom,Posebna doplafa za avionsko slanje.

Na osnovu miSljenja Sekrelarijata zaInfonnaclje SR Srblje bro] 413-01-47od 4.2,1991, plada se osnovnt porezna promet po ovIaSdeno] larill od 3

A L A K S I

Rec redakcije

J IGALAKSIJAIPaiioplikiini

Ako je proSii broj ..Galaksije" nastao u uslovima

ptanerarne neuroze izaivane ralom u Zalivu,

aprilska „Galaksija", stvarana je u vremenu kada se

korak po korak, u lackama od jedan do iesi

osvajana podriiija slobode. Zahtevi bfiogradskih sliidenala

i pre samih demonstracija nataze se odavno formulisani najednom mestu. Svi nose podznak slobode i prava, jednakih

za sve, jer. kako £!an jedan Univerzalae dekiaracije

ljudskih prava kaie: „Svi ljudi rodent su Jednaki i

slobodnl It dostojansivu i pravima“, a kako je naSa

zemlja obavezna da posluje sve zahteve Univerzalne

dekiaracije ljudskih prava, ona pripadaju svakomJugoslovenu i svakom iiiaocu ..Galaksije", bez obzira na„rasnu, polnu, Jezicku, rellgijsku, polUiiku, naclonainu

Hi druStvenu prlpadnosi." Pre nego ilo zavirite u

dokument koji je definisao podruija VaSe slobode

podsedamo Vas i na ilan develnaest u kojem je zapisano

pravo svakog ioveka na slobodu miSljenja i sloboduizraiavanja misljenja, i pravo na primanje i davanje

informacija i ideja u svim medijima, bez ogranicenja. I

posh prava na slobodno razvide svoje liinosti, premaeianu dvadeset sedam Univerzalne dekiaracije, svaka imaprava da slobodno udestvuje u kulturnom iivolu svoje

zajednice, i da uiiva umetniika dobra. Nadamo se da u

ostvarenju Vaieg prava na dobra koja daje nauka i njen

napredak i mi doprinosimo. U isto vreme se nadamo da

Va£e pravo na iivol, slobodu i sigurnost niko i nikada

(viSe) nece ugrozili. Prvi korak ka slobodi jesie svest Hi

samosvest o njoj, a ona je proieklih dana golovo

maierijalizovano Seiala pod prozirima naSe redakcije, koja

Vas joSjednom podseca da je slaino obrazovanje jedno odprava koje Vam svojim potpisom ispod Dekiaracije

Liniverzalnih prava ljudi ova zemlja mora garantovali.

12.04.1961. prvi iovek zakoralio je u kosmos.

Sedam se komenlara svog oslarelog dede koji je lorn

prilikom rekao: ..Lain!" Sedam se i prvog Ikara,

kosmonatiia Vladimira Komarova koji je poginuo 1967.

godine. Povodom iridesetogodisnjice dovekovog leta u

kosmos ispridademo Vam pridu o njegovoj irivi. Islorija

kosmonautike nije samo manifestacija znanja i modi, onaje i luina i straSna. I had smo olpratili taka Kusloa doDunava na kojem de sa svojom ekspedicijom bid do kraja

godine, i dok smo Vam pomagali da na Mesecu pronadete

viilkane, mi smo se i posvadali. Fenomen iiinih polja u

Engleskoj zbunio je celu redakciju i u jednom trenulku

izazvao sukob velikih razmera. Da li su impresivni otisci u

iitnim poijima Engleske trag posetioca iz svemira Hi tek

banalna lurisiidka nameiialjka, prosudite sami. I poSto se

pridruiile akciji za oduvanje Obedske hare, jedinslvenog, a

ugroienog eko-sistema, dajte znak i recite: „\eka igre

pncnu!" Srcaw. m

POTRAGA ZA CISTIJIM TALASNIMDUZINAMA

Be2lini komunikacloni sistemi

raznth vrsta skupljaju i §alju fn-

formacije po cetom svetu I tako

obezbe^uju vezu medu udalje-

nitn zemljama. All naglo pove6a-nje broja satellta I ostale polreb-

ne opreme doyodi I do zaguSe*

nja na svIm korlSdenIm frakven*

cljama. Da bi se ovaj problemreSlo, provode se mnoga Istrail-

vanja, a najperspektivnije deluju

ona koja se bave razvojem ure-

daja I sistema koji bl radlll na ml-

llmetarskom I submINmetarskompodrudju ' spaktra, odnosno naznatno vISIm frekvencljama oddosada korlSPenIh.

IstraiivaSI sa Bath Unlvarzl-

teta u VellkoJ BrKanijI su projek-

tovall I napravlli specijaina Inte-

gralna kola za rad na mlllmeiar-

skom podrudju. Ova kola sadr2evISestruke diode I planarne an-

lenske slrukture reda vellfilne

mikrona sa primenom u konver-

torlma visoklh frekvencija koji septimenjuju u komunikacionim sl-

slemima, radio-astronomljl I da-

IJInsklm anallzatorlma zemljine

atmosfere.

Grupa za „millmelar8ku teh-

nologlJu° paraleino radl I na ure-

dajlma na bazi rezonantnog fo*

nelovanja I novim delektorlma

millmelarsklh talasa koji bl semogli koristitl u radloastronomljl

ZB traslranje frekvencija od pre-

ko 1000 GHz.

Odredena Istra2lvanja seobavijaju I u oblasti podvodneakusttke — jedno od takvih istra-

2lvan]a se odnosi na razvoj sl-

stema za vizuallzaclju zvudnlh

polja, a proudavaju se I Interak-

clja zvuka sa podmorskim sedl-

mentlma I vrSI klaslflkacija mate-rljala morskog dna. .

veStaCka riba istrazuje morskoDNO

Na slid je prikazana .riba" vanvode — red je o uredaju koji je

opremljen soflsliclranlm akustid-

kim sistemom za skeniranje

okeanskog dna koji pru2a mno-go detaijnlje podatke nego dosa-

daSnjl uredaji ove vrste. Oobljeni

podaci se snimaju na magnetnu

iraku u digitalnom obliku, tako

da mogu da se korlste za radu-

narsku obradu, a korlste Ih kar-

togratl I Istra2ivadl raznih profile.

Prindp rada se zasniva na

akustidkim elektronsklm elemen-

tima za precizno merenje faze I

amplitude snimljenih sonamlh

signals. Ova tehnika omoguda-

va veoma tadno odredivanje

podmorske topograflje sa finim

detaljima I uz 256 nivoe dublne.

Zavisno od toga da II se korlsti

verzija od 300, 200 III 100 KHz,slstem, nazvan Bathyscan, Imadomet od 200 do 500 m na dubl-

nama od 75 do 200 m.Tokom isirailvanja, karakte-

risUke morskog dna se konti-

nualno prikazuju u punom ill

konlurnom obliku, sa udestanoS-du od oko 1500 pojedinadnihzvukova u sekundl, na kolor gra-

fldkom ekranu na matidnom bro-

5/Aprj[ 1991.

du. U Isto vreme se snima I geo-grafska lokaclja. kao I drug! rele-

vantni podaci (poloiaj, dublna,

spuStanje, nagib, ltd).

SIstem je Izraden specijaino

za kori^enje u veStackoj tibi,

uredaju koji je dovoijno kompak-tar> i fleksibllan da se mo2e kori-

sliti sa raznim tipovima brodova,dime se ellmini§e potreba zaspecijalnim (vrio skupim) brodo-

TOPLOMER NA BAZI KOSMICKETEHNOLOGIJE

Infracrveni senzori. slifini onimakoji se koriste u astronomskimsatelitima za registrovanje spek-tara zvezda I galaksija, se sadakoriste u toplomerlma koji sestavijaju u uvo. Jedna kalifornlj-

ska kompanija je, u saradnji saNASA-inom Jet Propulsion La-boratory, razvila infracrveni u§nitopfomer koji registruje tempera-luru sa bubne opne ne dodiruju-

£i je.

TaCnost termometra se kre-

de u granicama O.rC, a za odi-

tavanje je polrebno svega dvesekunde. Pored brzine i tadno-sti, novi termometar ima i lu

prednost da ne dodiruje sfuzo-ko2u pa ne mo2e da prenosi in-

fekcije, §to predstavija naroditoVeliki rizik kod beba ill tedkoobolelih pacijenata.

Prillkom upotrebe. sonda sepokriva omotadem (koji se posleupotrebe baca) t postavija u udnikanal. Bubna opna zradi toplotu

koja izbacuje elektrone u senzo*ru sonde Iz njihovih orbitala. Slo-

bodni elektroni obrazuju elektrld-

nl potencijal koji zalim mikropro-cesor ugraden u sondu konver-tuje u (elesnu temperaturu i pri-

kazuje na LCD ekranu.

Udeo NASA-ine laboratorije

je rad na iniracrvenom senzoru,kao najkomplikovanijem i naj-

osetljivijem delu uredaja. Naud-ni« Jet Propulsion Laboratorysu proveli 30 godina na razvoju

senzora za astronomske sateli-

te, a ovaj termometar predstav-ija prvi uredaj namenjen diremtrildtu na kome Je primenjena ta

tehnotogija.

Krdni nadadi nedeljama napomobude. Iznenada, snadan crni

miaz podinje da dikija u vis, dokumazani radnici u odudevijenjupune svoje dedire novopronade-nim bogatstvom. Tedko je otresti

se starih predstava . .

.

Tradicionaini naftadijod uvekmogo da se sretnu, ali u ovomposlu sve vedu ulogu igraju nau-ka i naudnici. Nafta se formiraJa

od organskog materijala — pre-te2no morskih algi i planktona,koje su, da bi se pretvorili u naf-

tu, moral! da leie milionima go-

dina duboko pod zemljom naogromnim pritiscima i tempera-turama od 60 do 130*0. Zbir

svih ovih usiova se mogao stedt

samo na mestima gde je zemlji-

na kora bila izioiena naglim ra-

sedima.Da bi se formirala odgovara-

juca slika naftonosnog regions,

moraju se razumeti i poznavatiodredene vrsle deformacijazemijine kore — na slid je prlka-

zan proiesor Derek Blandel(Blundell) sa Londonskog Uni-

verzlteta, bivdi predsednlk brl-

_ •11

tanskoy Geolodkog'Drustva samodelom takvih deformacija.

Da bl se vizualizovale geolo-dke strukture na dubinama nakojima se mogu obrazovati naf-tonosnl rezen/oari u porama ste-

nja, Izvode se opseina seizmld-ka Istra^ivanja. U ovim islrailva-

njima se koriste nizovi prljemni-

ka (geofona) rasporedenih du2linije duge 10 km I snaini vibra-

tor! koji dalju kodirane seizmidkesignals kroz tio. Dodatne Infer-

madje o formaeiji stena i sedi-

mentnlh slojeva koji bi mogli dasadrfe naftu i gas se dobijaju

eksperimenlalnim budenjem.Dok naftne kompanije pri

eksploataciji nafte idu od Sest doosam kilometara dubtne, naudnaistraiivanja koja koriste seizmiiSke metode dopiru I do 90 km, uslojeve ispod Zemijine kore: nataj nadin se mode rekonstruisatl

Istorija podrudja koje se istraiuje

i do 2 milijarde godina u pro-

dlost. Jedan od naftonosnih re-

giona je i Severno more, koje je

podelo da se formira pre 250 ml-liona godina kao pukotina, ageolodki pokreb na mestu .gre-

lke‘ su nastavili da se nidu jod

punih 200 mlllona godina. Inter-

na geometrija regions, kao i vre-

menski period! u kojima su for-

miranl pojedini delovi su blisko

povezani sa vremenskim perio-

dima u kojima je dolazilo do du-bokih pokreta u Zemijinoj kori —ovi podaci su od najvede vadno-stl za otkrivanje delova regionsu kojima su postojall usiovi zaformiranje nafte, kao i za prona-ladenje nadina na koji je nastalanafta migrirala kroz stenje I

obrazovala rezen/oare.

Jedno od pomagala koje

profesor Blandel korlsti je modelnapravijen od peska, mike i dru-

glh sltdnih materijala. Pomodutakvih modela je mogude simull-

rati efekte dublnskih anomalija

Zemijine kore pri nastajanju se-dimentacionih basena.

Za vedinu degustatora procenakvaliteta odiedalog, dozrelog vl-

na je obidan rutinski posao: is-

tandana nepca odmah osete dali je vino slatko ill suvo, lako Hi

„tede". Cela sWar se ipak kom-plikuje kada je u pitanju vino ko-

je je tek u procesu zrenja, kadaje to, na primer, novi Bordo, tekzatvoren u hrastovo bure gdetreba da zri modda punih desetgodina pre nego Sto dostignesvoj puni sjaj. Po svim standar-dima takvo vino je jo§ „nezrelo“,

ali ipak profesionalci koji rade uindustriji vina moraju da ga pro-baju kako bl pokudali da predvi-de kollko de biti dobro.

Atmosfersko vreme Je pro-menljiva koja najvide utide nakvalitet novog Bordoa. Premalo

kISe tokom zime mode zaustaviti

rast plodova, a previSe kiSe to-

kom sezone berbe mode raz-

vodnltl ukus. Ukoliko je tempera-ture previde niska, grodde de biti

kiselo, a ukoliko je previsoka bi-

de pomalo bijutavo. Pre nekoliko

godina Orli Edenfelter, ekonomi-sta iz Prinstona i ljubitelj vina,

dodao je do zakijudka da je,

ukoliko su poznate vremenskeprilike tokom godine, verovatnomogude prognozirati kvalitet

berbe. I

„Shvatlo Sam da predvidanje I

cene i kvaliteta vina mode biti

poput predvidanja cene bilo kog I

drugog proizvoda na trdidtu. Po- I

trebne su samo dobra jednadina,

I ladne vrednosti promenljlvih.* J

— Edenfelter je nedavno objavio '

j

da je iMStavio „8ordo jedna^inu"

koja bi mogla da uspeSno obavl

taj posao. Formutom su obuhva-bene promenijive poput koliCine

padavina pre po6etka sezonerasta u aprilu, prosedna tempe-ratura u periodu od aprila doseptembra, i kt§a u doba berbe,

u avguslu i septembru. Rezultat

koji se dobije po obavijenom ra-

Cunu je broj od nula do sto kojI

predslavlja ocenu berbe.

Da bi testirao ovu jednaCInu.

ESenfelter je prikupio podalke o

vremenskim usiovima i kvalitetu

berbi od 1952. do 1980. godinei svojom jednafitnorn na osnovunjlh ra£unao ocenu berbi. Dobi-

jene rezultate je uporedivao saprodajnom cenom vina iz tih go-

dina, koja je odredivana poSto bi

Vina „odiezaia'' bar pet godina. Usvakom pojedinadnom siudaju

visina ocene se poklapala sa ce-

nom Vina. .Jednafinom se mozenapraviti raziika izmedu dobre i

io^ berbe, a tr2iite to i potvrdu-

je", kaie ESenfeiter.

NOVt FILM O NIKOLI TESLI

Prema zvanidnoj informaciji iz

dasopisa „TV vreme Los Ande-iesa", u toku su pripreme novogfiima 0 Nikoli Tesii. NaSeg naud-nika igrade D2ef Goidblum, a re-

2iju preuzima Dejvid Lind (.Diviji

u srcu*^, duveni i kontroverzni

rediteij jod kontroverznijih fiimo-

va koji nose snaian autorski pe-

dat. netipidan za ameridku Aim-

sku produkciju- Diet Goldbium,

fiimska i TV zvezda, nadoj pubii-

ci je poznat najvide po uiozi eks-

centridnog naudnika u fiimu „Mu-

va'. O ovom projektu Goidbium

je prvi put govorio u intervjuu na

programu CNN-a.

Tesia Memoriai Society inc.,

sa sedidtem u Njujorku, obave-itava sve zainteresovane za rad

ovog udruienja da i sami mogupostati njegov dian, Godidnjapretpiata za dianove iz Jugosia-

vije iznosi 5 dolara, u dta je

ukijuden i bespiatan primerakgodidnjaka .The Tesia Joumai*.

Udianjenje se vrdi pristupnicom

(podeijrw na engieskom, a mo2e

i na srpsko-hrvalskom jeziku) naadresu: Mr. Nicholas Kosatvo-

vich. Executive Secretary Trea-sures, 453 Martin Road, Lacka-wanna, New York 14218, USA.

eiiia obavedtenja mozetedobiti kod Dudana Mirkovida,

korespodenta udruzenja uBeogradu, na telefon 011 541-•688.

TELESKOP VISOKO U PUSTINJI

Jedno od najdistijih i najsuvijih

mesta na svetu je Cerra Para-na!. 2664 m visoka pianina u pu-stinji Atakama u Ciieu. Zbog to-

ga je ova pianina odabrana kaonajpogodnija lokacija za VLT(Very Large Telestxtpe) JuineEvropske Opservatorije (ESO -European Southern Observato-ry). Sestogodidnje meteorolodkoistraiivanje je pokazaio da je

Paranai, zahvaljujudi povoijnoj

kiimi i dislom, nezagadenom va-zduhu, jedno od najpovoijnijih

mesta na svetu za smedlaj op-tidke astronomske opservatorije,

po karakteristikama biisko Mau-na Kea na Havajima. MaunaKea inade vaii za najpovoijniju

iokaciju na svetu za optidku i in-

fracrvenu astronomlju.

Mada Mauna Kea ima pred-nosl vece visine, tako da almo-sferska voda manje utide na in-

fracrvena spektroskopska mere-nja, Sero Paranai ima vide ve-drih nodi i stabiinije atmosferske

priiike. Sto se tide odtrine stelar-

nih objekata kako u optidkim la-

ke i u infraervenim posmatranji-

ma, Paranai de bill boiji od giav-

ne ESO iokaeije La Silja (La Sii-

la), Oiie, koja je dobro poznatapo odiidnim usiovima za osma-tranje.

VLT se sasloji od detiri tele-

skopa od po 8.2 m koji mogu darade i nezavisno i zajedno, u

kom sludaju VLT postaje ekviva-

lentan teleskopu od 16 m, sto gadini najvedim optidkim telesko-

pom na svetu. Instalacija bi tre-

balo da podne 1995. i da Iraje

do kraja 1996. godine. Krunaprojekla de biti satelltska vezaizmedu Paranala i centrale ESOu GarSingu, Nemadka, dime dese omoguditi daljinska kontrola

sistema. Posto de se ova vezaostvarivati brzinom od 6 maga-bauda (megabita u sekundi), da-ljinska kontrola de t:^ boija i pre-

ciznija od one koja se primenjuje

uLaSiiji.

NOVE GENERAClJE INDUSTRIJSKIHROBOTA

Cilj novog trogodiSnjeg istrazi- stvaranje nove generaeije indu-

vadkog programs na Edinbur- strijskih robota koji de predmete

dkom univerzitetu u Skotskoj je ,sagledavati" u tri dimenzije I

6/Galaksija 228

modi da ih raspoznaju na bes-krajnoj traci, vrdedi na taj nacinodgovarajudu selekciju Izmeduraznih delova koji se nalaze natraci.

To je jedan od devet planira-

nih projekata za Istraiivanje i

razvoj u oblast! industrijske leh-

nologije na kojem zajednicki ra-

de Britanija, Savezna RepublikaNemadka, Svajearska, Francu-ska, Holandija I Italija u okviru

Evropskog instituta za tehnologi-

ju.

Dr Robert Fiier, jedan odpredavada na EdinburSkom uni-

verzitetu, sa Katedre za vestad-

ku inteligenclju, koji de vrgiti is-

trazivanja za usavrSavanje vi-

zuelnog sistema robota obja-

dnjava to na slededi nadin: „Ve-6'na Ijudi koji na TV gtedaju ka-

ko funkdoniSe neka rrjontaina

llnija na kojoj robot! obadjajuodredene radnje u nekoj fabrici

automobHa, pretpostavljafu da je

ved nastupila era tnteligentnih

robota. MeduUm, vedrna robota

na ovakvim pos!ov!ma sposobnaje da obavtja samo jedan odre-den! zadatak, racimo da buii ru-

pe odredenog prednika na jed-nom meslu nekt^ de!a karoseri-

je, u odredenim vremenskimrazmadma. NaS zadatak. koji

predstavtja pravl izazov, sastoji

se u tome da napravimo robotekoj! bi bit! sposobn! da raspozna-

ju odgovarajude deiove u odre-

denoj sredini. na primer, bes-krajnu traku i razne delove koje

ona prenosi, ! da ih uzimaju ! po-

slavljaju na odredeno masto uprocesu proizvodnje."

Da bi ovo bilo mogude, po-trebno je predmete koji su desfoslo2enog oblika u tri dimenzije,

predslavili radunaru koji upravija

procesom i koji bi tako bio spo-soban da odabere ill raspoznapredmet prema njegovom real-

nom izgiedu.

Dr Ftder i dr Dton Halam po-kudade da sadadnji ciklus raspo-

znavanja kod robota svedu namanje od minuta, koristedi osamill desnaest transpjutera kojji deubrzati proces proradunavanja.

Podatke o polodaju delova r

pravcu u kojem se nalaze dava-ce dve kamere koje de posma-trati predmete u odredenomsnopu svetlosti koju de bacati la-

ser preko povrdine tih predmeta.Podaci o rastgjanjima bide korid-

deni za isertavanje jedne mate-maticke slike koja de predmetprikazivati deo po deo, premanjegovim povrdinama. Svaki deopovrdine bide uporeden sa po-

dacima o povrdini dela koji suved uneti u memortju radunara.identifikaeija predmeta pri tomene sme trajati du2e od par se-kundi.

NOVI PRINCIP PEdENJA HRANENovi univerzaini aparat za pri-

premu hrane u stanju je da za-

meni sve sadadnje sisteme pe-

denja, a da pri tome hrana osta-

ne u potpunosti zdrava. Original-

nost poslupka je u kombinaeiji

dva izvora energije: infra-erve-

nog zradenja i vodene pare bezpritiska i tri nadina pedenja: ter-

malna provodijivost, prenos to-

plote kretanjem gasova i zrade-

nje. Prednosti svakog od ovih

na6'na pedenja su Sto se dopu-njuju, a njihove pojedinadne ma-ne uzajamno anuliraju.

infra-erveno zradenje odliku-

je vrio slaba termidka inereija;

predgrevanje nije potrebno, di-

me se posti2e udteda energije.

Zradenje je apsorbovano u na-mirnicl kroz koju se dalje preno-si. Ova apsorpeija, a zatim i za-grevanje hrane su povrdinski, aunutrainjost namirnice se grejeputem provodijivosti. To je utoli-

ko efikasnije, ukollko namimicasadrii vide lednosti. Pedenje vo-denom parom bez pritiska je br-

zo i dietetidno. Rzidki fenomenisu slededi; s jedne sirane, kon-denzaeija vodene pare na hrani

ostavija svoju latentnu toptotu is-

paravanja, sa druge strane ovakondenzaeija favorizuje cirkula-

eiju gasova i povedava efika-

snosi procesa pedenja. Toplolna

provodijivost doprinosi opstemzagrevanju. Novi aparat Noristi

kombinaciiu ova tri na£lna.

Energija se kontrollSe i doteruje

pomo£u dva infra-grejada, po-stavljenlh na gornjem i donjemdelu aparata, a kolidina unesene

vode omogucava da se doziradoprinos svakog od naSloa pe-tenja. Ova) proizvod patentirala

je francuska flrma Welcom Inler-

natlonal Innovation Developpe-

Ameriaka vlada je investiraia 12miliona dolara u istraiivaaki pro-

gram za razvljanje magnetskoglevitacionog voza (maglev train)

koji ce modi da konkuride stid-

nim vozovima koji se razvijaju u

Japanu i Nemadkoj. Do sada je

primljeno preko 250 predloga

koji se razmatraju u A^onneNational Laboratory u llinoisu.

Rukovodilac istrazivanja smatrada bi razvojna faza mogla datraje dve godine. Po nj^vimredima. ameridka vlada ima tri

alternative; da nidta ne preduzi-

ma, ved da sadeka zavrdetak

nemadkog ill japanskog projektai zatim otkupi lehnologiju, da sa-raduje sa Nemctma ill Japanci-ma u zajednidkom projektu ill darazvija sopstveni projekat. Trecaopcija bi koltala od 500 milionado milijardu dolara zakijucno saizradom prototipa.

Projekat se sastoji iz dva de-la: PrvI deo obuhvata razvoj levi-

tacionih, upravijadkih i sistemaza kontrolu voza, dok se drug!

deo bavl pmcenom kompletnogsistema, u §ta je ukijudena pro-

cena uticaja na okolinu i poten-cijalnih tiziolodkih uticaja mag-netnih poija na ljude.

Magnetno-levilacioni vozovisu zamiiljeni kao zsmena zamedugradske avionske linije narastojanjima manjim od 960 km.dto predstavfja rastojanje koje bi

takav voz, kredudi se brzinomod 430 km/h prevalio za dva sa-ta. Poredenja radi, slidan proje-

kat u Japanu bt trebalo da budepotpuno zavrSen tokom 1994.Japanski voz se krede po super-provodnim magnetima i testiran

je na 43 km dugoj opltnoj pruzl

btizu Tokija.

BAKTERIJA KOJA RAZLAZE HAFTUNedavno objavijena vest u novi-

nama da je zemunska Galenikau saradnji sa „Bakteplusom'‘ iz

Pandeva uspela da proizvedebakteriju koja razlaZe naftu Iza-

zvala je veliku paZnju javnosti.

Narodito zbog velike ekolodkekatastrote, iziivanja nafte u Per-

sijskom zaiivu.

i.DEGRAFEN" Je mikrobiolo-

dki proizvod koji je Galenikaadaptirala za nade usiove, zaobradu olpadnih voda. Proizvo-

dad je preporuduje za primenu uprocesima: rafinaclje nafte, pe-trohemije, sinteze aromatidnihjedinjenja, sinteze alifatidnih je-

dinjenja, gasifikacije uglja, celu-

toze r papira. Koristi se za pre-

diSdavanje zauljene vode, pododredenim usiovima i odredenimtretmanima vode da bi mogla dafunkcioniSe. Moraju se obezbe-diti usiovi da bakterija kao 2ivi

organizam preZivi. Da bi bakterl-

ja mogla da egzislira polrebni suodredeni temperaturni usiow i

izuzimanje toksidnih materijala,

kao i odredena kolidina hranijivih

materija. Degrafen uz dodatak

kiseonika ZM i kao takav mi-

kroorganizam eliminiSe zauljenematerije iz vode.

Industrijska primena ovogproizvoda potpuno zadovoljava.InZenjer Stojan Stojanovid, ruko-

vodilac poslova ekologije ,Gale-nike" iz Zemuna kaie: „Degra-

fen smo aktivirali, jer smatramoda ima odredenu otpornost i da-je bolje rezultate. Ved smo radii!

na nekim postrojenjima, prime-njivana je u Pandevu, Rijeci, Si-

sku odnosno rafinerijama u tim

gradovima, zatim u Maglaju, Kr-

kindi za preci§davanje otpadnihvoda i pokazuje dobre rezultate.

Mada su to bill vrio heterogeniusiovi sa ovim bloloSkim siste-

mom za prediSdavanje vode do-bili smo zadovoljavajude rezulta-

te. Sve su to, medutim bile dale-

ko manje kolidine nego $lo bi to

bik) potrebno u Persijskom zali-

Slidne bakterlje korislile sudruge kompanije u svetu, kadasu morale da interveniSu u slu-

dajevima iziivanja nafte Iz tanke-

rs.

Izlog knjige

TRAGOMATLANTIDE

„Tragom Atlantide", PersI Harison Foset, edicija „Sekstant“, Do-slje, Beograd

Olegendarnom iddezlom

kontinentu Atlantidi, nakojem se nalazlia miste-

riozna civilizacija, tokomposlednjih docenija ispredale suse mnogobrojne pride, legends i

naudne hipoteze. Za mestomgde se nalazlia ova veoma raz-

vijena kultura tragali su mnogistrudnjaci all i razni istraZivadi

krstaredi nepoznatim predelimazemijine kugle na kopnu i moru.No, I pored toga, pravi dokazi zanjero postojanje ili tadnu lokaci-

ju do danas nisu pronadenl.Medu mnogobrojnim tragadi-

ma za ostacima Atlantide bio je

i Persi Harison Foset, engleski

istraZlvad, arheolog i etnolog,

koji je sr^inom dvadesetih go-dlna ovog veka nestao bez Iraga

u bespudima juznoameridkihdZungli. Pre svog nestanka ovajpustolov je vodio dnevnik u ko-

me opisuje svoju prethodnu eks-

pedlciju koja je imala za cilj dapronade dokaze o postojanju

Atlantide na podrudju juzneAmerike. Po nje^vom dubokomuverenju on je pronadao dokazeda se na ovoj teritoriji nalazeostaci te legendarne visoko raz-

vijene civilizacije. Nedavno iza-

dla knjiga „Tragom Atlantide", u

izdanju izdavadke kude Dosije iz

Beograda, predstavija svedo-danstvo, odnosno dnevnik, Per-

sija Foseta o tom istraZivadkompoduhvatu. Naime, on je pomo-du pisanili dokumenata jednogporlugalskog isiraZivada iz 16.

veka neobidnog kipa kojeg je

dobio od svog prijateija, i psiho-

metrije dodao do znaka koji gaje upudivao gde da traga zaAtlanlidom. To mesto se nalazilo

na podrudju Braziia. Smatrajudida je nedvosmisleno u pravu on

u nedavno ot^avljenoj knjizi

.Tragom Atlantide" i kaie: „l dru-gi su psihometri drzali u ruci taj

kip I opisali svoje utlske, koji setadno podudaraju s gore opisa-nima. U svakom sludaju, pa makakvo bilo njegovo poreklo,smatram ovaj kip kljudem, koji

ce mi moida pomodi da otkrijemtajnu izgubljenog grada za kojimIragam. Stoga, kad nastavim totraganje, ponedu sa sobom i

ovaj kip. Hipoteze o vezi izmeduAtlantide i delova teritorije dana-dnje Brazilije ne sme se odbaciti

s prezirom, a vera u postojanje

te teze — bez obzira na to da ti

ona ima ili nema naudnu potvrdu— omoguduje nam da razjasni-

mo mnoge probleme, koji bi ina-

de i dalje predstavijali neredive

zagonelke".

Bez obzira dto do naudnepotvrde Fosetove hipoteze oAtlantidi nikada nije dodio, nje-

gova knjiga, sada objavijena I

kod nas posle vide decenija,

predstavija uzbudijivo putopisnodtivo koje se ne ispudia iz rukukada ditalac podne da ga dila.

Fosetov dnevnik je i svojevrstan

uzbudijiv opis njegovih susretasa ostacima nekada mocne civi-

lizacije na podrudju Braziia koja

je u njegovo vreme bila pokrive-

na gustim rastinjem brazilskih

prasuma. All „Tragom Atlantide"

je I rad jednog arheologa i elno-

loga, za koga su istina govorili

da je sanjar, all koji je znao dauodi naudno vaZne dinjenice ko-

je danadnjim strudnjacima po-madu do bolje rekonstruidu di-

vot, kulturu, religiju i domete juz-

noamerlckih civilizacija.

.S'. Siojandev

Pretplatom na

„ Galaksiju“

Stedite 20%

i)P?T^^r-^'.LV- -^c'

«

\M

1 1 U ^^k U JiMhihi P"-'^'§

W^BW^KTr '' |A^HH

Velika ekspedicija je podela. Ono Sto je Magris uradio uesejistici, to iuveni t,ak Kusto dini na vodi, na lepom,plavom-sivo-zutom Dunavu. Kada smo saznali da je

ekspedicija istrazivanja ove reke podela i da je organizuje samKusto, prvo smo se zapitali kako posle svih onih morskihdubina izgleda roniti u temeljno, multidisciplinarno, sistematski

zagadenoj red. Dunav je od svih mitova sa^uvao samosimbolicki sloj koji se odnosi na srednjoevropski krug zemaljadja se tajna veza oseca ponajvise u knjitevnosti. GospodinKusto kaie da je podunavlje kaskada zemalja sada otvorenih zakomunikaciju. Cilj ekspedicije koja se odvija na ledolomcu, uhelikopteru, kamionu i na 6amcima je da sagleda celinu basenai njegovih eko-sistema. Tim povodom prisustvovali smokonferenciji za Stampu koju je odrzao g. tak Kusto, doduSe, nena Dunavu, ve6 u nezanimljivom prostoru luksuznogbeogradskog hotela. Sta radi i sta priia ziva legenda na suvom,tak Kusto?!

Gospodine Kusto, objasnite nam zapoietak osnovne razloge VaiSe eks-

pedicije na Dunavu.Da li da govorim na francuskom

III na engleskom?— Na engleskom, molimo Vas.

Dobro . ..(NastavIJa na francuskom)

Najpre, ja sam vrio zadovoljan da samovde . .

.

- Motda bi bilo bolje na engle-

skom . . .

O.K. Kao Sto vidite, pored mene je

jedna devoj£lca. Ona ima jedanaest go-dina i zove se Dijan Triple. Ona je veo-ma vaian simbol naSe ekspedicije. Pro-Sle godine u januaru, kada smo bill usrcu naSe borbe za o£uvanje Antarktika,

u ekspediciji je bilo Sestoro dece, pojedno za svaki kontinent. Distribuirali

smo oko hiljadu kaseta sa snimcimaove dece. Snimci su stigli do polltiCara

mnogih zemalja koje su odgovorne zao6uvanje Antarktika. Mislim da smoukijudivanjem dece uticali na stavovepolitiSara. Morale imati u vidu da onoSto ekolozi rade nije namenjeno namaveb bududim generacijama. Ne smemoniSta diniti bez prisustva predstavnikabududih generacija. Da bismo naSemradu dali stvarno znadenje, na kraju

ekspedicije napravidemo veliki miting

dece iz svih zemalja koje su ukijudeneu ekspediciju na Dunavu.

- Oikuda Dunav?Krajnje je vreme da mi, Evropljani, ra-

dimo za bolju bududnost naSe dece, zarne? Kada smo planirali ovo istraiivanje,

neki ljudi su mi rekli; .,Ali, g. Kusto, pa vi

ste specijalista za more." To. naravno,nije istina. Pre mnogo vremena istraii-

vali smo Nil, od njegovog izvora do Me-diterana. Izudavali smo eko-sisteme nasvim podrudjima oko Nila. Taj posao je

ukijudivao i neke razvojne programsUjedinjenih nacija. Potom smo istraiivali

u Kanadi, reku St. Luis i duvena kanad-ska jezera. Bill smo na Misisipiju u Ame-rici. NaSa ekspedicija u Latinskoj Ameri-ci trajala je dve godine. Proudavali smoAmazon, boravili u Sest zemalja Ju2neAmerike — u Boliviji, Ekvadoru, Peruu,Venecuell, Brazilu. Mislim da smo posti-

gll znadajne rezultate. Posle naSe eks-pedicije i raporta vladama ovih zemalja.podele su i legalfzovane su akcije za za-Stitu §uma Amazonije. Naravno, to nije

dovoijno i na tome joS radimo, iako je

ne§to ved uradeno.— Da li ste imali nekih prohlema sa

vladama kada ste traiili poirebne dozvo-le?

Ne, uopSte ne. Znate, ja nikada usvojoj karijeri nisam_ imao problems.Nigde, ni sa jednom zemljom.

— Kakav je brod kojim plovite?

To je madarski ledolomac. To je

ujedno i kuda, dom za dianove ekspedi-cije. Nadi ljudi ilve na tom brodu doktraju merenja, zatim odiaze u hotels, on-da se opet vradaju na brod, itd. Brod po-seduje i vrio razvijen sistem komunikaci-ja. U stvari, ekspediciju dine ovaj ledolo-

mac, detiri kamiona, detiri gllsera. Slu2i-

mo se i avionima i kolima.— Koliko clanova broji ekspedicija?

Trideset detiri, za sada. Roniladka i

meradka ekipa sa brodova odiaze u ka-mione. Sam put nije uvek blizu reke, ta-

mo gde jests tu se sastajemo. Nad brodima i platformu za helikopter.

— Gospodo, idemo dalje sa pitanji-

ma, iivolite.

— Koji su Vaii glavni objekli posma-tranja i merenja zagadenosli?

Nad cilj nije samo da izmerimo zaga-denost. Nad cilj je Integraini eko-sistemditavog basena Dunava. To je za naspravi izazov, jer Dunav je, vide .negoAmazon prava kaskada zemalja. Ovezemlje koriste prednosti podunavija, i to

1 0/Galaksija 226

Cesto veoma sebicno i egoistiCno. Po6e-tak naSeg rada je stav da je Dunav pra-

vo blago, riznica, all zajednidka riznica

mnogih zemalja. Nedavno sam bio u

BudimpeSti gde je, kao sto znate odrza-

na konferencija mlnistara za ekologiju

ovih zemalja - Nemabke, Austrije, Ma-darske, Jugoslavije . . . Nasa ekspedici-

ja trajace do kraja ove godine, mozda I

duze, ako bude potrebno. 2ellmo da na-

pravimo osmafranja u sva cetiri godi§nja

doba. Jesen smo vec uradili, zimu radi-

mo sada. Na kraju nam ostaje analiza i

sinteza onog sto smo uradili. Da bismoinformisali publiku u sto deset zemalja

sveta, distribuirabemo cetvorocasovni

TV film 0 Dunavu. To je veliki zadafak I

drago ml je da smo dobro primljeni kodsvih Vlada, posebno ovde. Sada znate

sta radimo, all ja sam spreman da odgo*vorim na sva pitanja, I na ona indiskret-

na . ..(Smeh) . .

,

- Gospodine Kusto, ko placa ovuekspediciju?

Moja fondacija. Ona ima dva izvora

novca. Jedan su njeni dianovi ima ih

350.000 I svi uplabuju po dvadeset pet

dolara godiSnje. Pomno2ite to I videcete

kollko je to mnogo novca. Drugl Izvor

novca su ugovori za produkciju fllmova

koje uradlmo tokom ekspediclja. Dobija-

mo oko millon dolara po satu fllma. Ne-mojte misliti da na tome zaradujemo.

Gubimo, nesto maio novca gubimo, all

to uglavnom isplacuje ekspediciju- Zna-te kako je to — televizija parazitira nanauci, nauka na televiziji. To je reverzi-

bilno. Mi televizijskim novcem isplabuje-

mo nauku.— Na kojim specificnim podrudjima

date vrSiti merenja?Na celom rebnom sistemu.— A rezuUati?

Objavibemo ih i dati ih svim zemlja-

ma.— Kakvu reakdju vlada oiekujete?

To se nas ne tide. Mi radimo svoj po-

sao kako najbolje znamo. Rezuttate da-jemo vladama. Tako smo uvek radili.

Nas posao nije da bislimo vec da pokre-nemo ljude . .

.

— Gospodo. Uvoliie za puanja . . .

— Moida Dijan Triple mo2e da vamobjasni sta ona ovde radl.

D. Triple: Sva deca svugde na svetusu budubnost. Mislim da je ovo veomavazna akcija, za mene, za moje prijate-

Ije svuda. — Sebab se da smo iz heli-

koptera videll fabrike koje Ispubtaju dim,crveni dim, plavi, 2uti, sivi. Sebab se ka-

ko smo se gublll I kasljali?

— Moiete li nam dad lacan plan da-

Ijeg kreianja ekspedicije?

Sa broda koji nam je ujedno I kubakrebu ekspediclje avionima, helikopterl-

ma, kamionima I kolima, I brzim bamci-

ma. U avgustu I septembru ja sam libno

plovio I pregledao svaki kilometar Duna-

va. Ledolomac je sada, u martu, na Dra-vi, zatim plovi na Savu, a onda na Tisu.

U julu je u Nemackoj. Nab cilj je da ispi-

tamo ceo basen Dunava. To je ogromandeo Evrope sada otvoren za slobodnukomunikaciju. U toku ekspediclje cestobemo se vrabati u sve zemlje. U martubemo biti u Jugoslaviji, Bugarskoj i Ru-muniji, u aprilu u delti, i to be biti kraj

drugog dela ekspediclje. U maju pocinjetrebi deo, u julu cetvrti, u septembru peti

I poslednji do kraja godine. Za sada ta-

ko planiramo- Mozda be biti nekih pro-

mena.- .fto Vas II Jugoslaviji, koja mesia

Vas ovde najvise zanimuju?

Nas ne zanima pojedinabni pogled

na odredenu zagadenost. Nas zanimaintegrativno ekolosko osmatranje. Nabaproubavanja su I sociolobka i energet-

ska, ona se tibu I sistema plovidbe. Za-nimaju nas posledice. Mi radimo za bu-dubnost. Izabrali smo nekoliko tabaka unekoliko aspekata. O kvalitetu vode Du-nava govoribemo kad dobijemo konac-nu sliku. Jedan aspekl je odnos nauke i

zagadenja, i taj primer, vrlo dobar pri-

mer, imamo ovde. Ovde, nedaleko senalazi prelepi univerzitet a odmah tu,

pored, zagadena voda. Oerdap je tako-de vrlo interesantan,

i ekoloski i kultur-no-

Da li se irenuino neki Hanovi eks-pediajc naliize u Jugoslaviji.

Da, trenutno se osmoro ljudi nalazi

na Plitvicama. Posle ronjenja videli smoda u nekim delovima ima izuzetno mno-go ribe, to je dobro. Neki ljudi su naOerdapu, a neki u KopaCkom ritu. Docidemo u Novi Sad, zatim opet u Beo-grad, do Save.

— Da li je Sava zagadena kaa Du-

To za sada ne znam. Trenutno ispi-

tujemo ni^e delove Save. U junu cemoidi do izvora.

— Da li su jugoslovenski naucniciukljuieni u ovaj projekat?

Za sada ne, all upravo va§e mtnistar-

stvo radi na tome.- Kakvu vrstu pomodi ocekiijete od

naSih autoriteta?

Ocekujem pre svega savete od va§iheksperata na svim poijima. Mi imamomalo iskustava sa ovim podruCjem.Znamo kako su izgiedale sli6ne studtje,

all ne za ovaj lokalitet. Zato su nam po-trebni saveti struCnjaka.

— Moiete li nam redi gde su erne tac-

ks Dunava? Postaji misijenje da je Ne-maeka najveci zagadivai.

(Smeh). Oh, pa ja zaista ne ielimsada, u ovoj fazi da ka^em: „Eno gadrzile gal" Ali, imam utisak, mozda gre-sim, da je sa svakim korakom (ntz reku)stanje sve gore. Nemamo za sada do-voljno dokaza da to potvrdimo, raspola-iemo samo prvim analizama. Najgore

1 1/April 1991.

za ceo Dunav je to sto nema protokakoji bi vodu koja dolazi procisKo, i obr-nuto, onu zagadenu koja odiazt filtrirao.

Tesko je tadno odvojiti mesta zagadenjai to je jedan od mno§tva problema. Nemislim da Nemacka jedina snosi odgo-vornost.

- Da li je tacno ako kaiemo da jevaSa ekspedieija poceiak politidke misije,

posebno za zemlje srednje Evrope?Da, ako tako zelite.

- Da li postoje neke anaiogije izme-dti Dunava i Sene? Hodele li neka isirali-

vanja primeniti na proci.idenje Sene?Francuska ima dohru lelinologiju procis-denja rode.

Francuska i prociscenje vode — nebih rekao. Francuska ima dobar sislemproizvodnje vode za pice, all to je zboggeografskih karakleristika i profits. Uo-slalom, na§ posao nije da distimo vecda kaiemo da li je cisto ili ne, da pokre-nemo ljude na dobre akeije.

- Kada dele opet bid u Beogradu?Ne znam tacno, mozda uskoro. Sa-

da se vradam u Pariz, a onda idem uBarselonu. Dobio sam nekakvu nagra-du . . . Moj zivot je takav, planiram i on-da mozda eksplodiram.

— Gospodine Kusto, kakve de bidposledice rata u Zalivu po Evropu?

0, ne strasne. Bide prijavo, ali to nije

straSno. Vi verovatno ne znate da samja 1954. godine otkrio naftu u Zalivu.

Ha, hal To je moja nafta. Mozda bi tre-

balo i ja da se slidim zbog svega. 1954.ronio sam u Zalivu i ved tada sam znaoda je to siromasno more, bez mnogo zi-

vota, sa malo riba. Naflna mrija tamo ni-

je toliko tragicna kao na Aljasci. Tamoje klima topla i more de se brzo prodisti-

ti. Tamo nema mnogo 'zanimijivih zivoti-

nja koje treba spasiti. Zato mislim da uZalivu nije tako strasno kao 5to to novi-nari predstavijaju.

— Jedno lidno piianje. Sta je VaS sa-vet za dobar i dug zivot?

Odgovoridu Vam pricom o gospodikoja je u Engleskoj proslavijala svoj stoti

rodendan. Moj otac je bio pozvan nakonfereneiju za novinare koju je odrzalastara dama. Primila je novinare dr^edi uruci dadu konjaka i pusedi cigaru. Novi-nari su je pitali: „Ako bisle sve moraliponovo da prozivite, sta biste radili?“

Rekla je; „Sve isto samo deSde"." Mislimda je to dobar princip - radimo ono storadimo, sve isto, samo desde i ^esde.Budite aktivni, zaboravite liftove, idite

stepenicama. Sve treba raditi na teli

nadin.

- Sta jedete?

Sve. bez gojenja, naravno.— Da li se osedate uniorni posle svih

ekspedieija?

Ne, ne. Vreme je kratko, dragi moji.Prekratko. Treba mi vise vremena.

Sanja Cosid

NAGRADNA IGRA . . . NAGRADNA IGRA . . . NAGRADNA IGRA .

,

Sponzori:Privatno preduzece„DIZNILEND“:JEDINA SKOLA KOJA VOLI

SVOJE OAKE . .

.

I KOJU OACI VOLE!

ELITE & EUROHITCOMPUTERS: DIREKTNO SATAJVANA NAVAS KOMPJUTERSKI STO . .

.

PO NAJPOVOLJNIJIM CENAMAI USLOVIMA KUPOVINE

Izmedu ralnih, dru§lvenih, politickih, ljubavnih, opasnih hazardnih i mnogihdrugih igara, redakcija „GalaksiJe“ odiucila se za NAGRADNU IGRU. Neielimo ni gubilnike ni dobitnike, zelimo same srecnike kojima Je namenjenkompjuter, putovanje u Ameriku, vredna izdanja knjiga, diskete, kasete . .

.

Vi§e 0 ostalim nagradama u sledecem broiu. NEKA IGRE POCnu.Svaka igra ima svoja pravila, Nasa su kratka i jasna. U ovom, majskom

i junskom broju objavijujemo po jedan nagradni kupon. Samo ukoliko uzsvoje podalke na na§u adresu po§aljete ova tri kupona. stidete pravo naudeSde u izviadenju imena dobitnika koje ce se obaviti u junu. Dakle, sfrp-Ijivo ditajte ..Galaksiju". seckajte kupone i odmah nakon iziaska junskogbroja „Galaksije'‘ posaijite ih uz svoje podatke na adresu: redakcija „Galak-sije", Bui. vojvode Misica 17, 11000 Beograd. Sredno'

GRbPKSm

NAGRADNA IGRA . NAGRADNA IGRA . . . NAGRADNA IGRA .

.

DIZNIIEND" i „Galaltsna"„DIZNILEND“, preduzece za izradu, organizaciju i prezenlaciiL) kullurnih

*„DIZNILEND“, preduzece za izradu, organizaciju i prezenlaciju kullurnih.umetnickih

i naucnih programa, ostvaruje raznovrsne programske zadal'keu oblasti obrazovanja. Za ucesnike svojih programa, ..Diznilend" je spremioposebno izneriadenje. Uz kupon objavijen na ovoj sfrani, polaznici,.Diznilendovih“ prograr^a sticu pravo na uceSce u posebnoj nagradnoi igri„Di2nilenda'‘ i .,Galaksije". Nagrada je putovanje za dve osobe u..Diznilend", a izvlacenje imena dobifnika u maju. Ukoliko ucestvujete unekom od „Diznilendovih'‘ programa, isecite kupon, i uz svoje podatkeposaijite ga na adresu redakcije, i to sto pre.

Kupone saijite na adresu:redakcija „Galaksiie“, Bui.

vojvode MiSica 17, 11000Beograd

L A K S J A 14/Galaksi|a 228

Medicina

Prim, dr sci dr Todor Jovanovic, samosralni islrazivad iz Beograda,dokiorirao iz ohlasti imuiiologije, preciznije — na pitanjima alergijskihmehanizama, ved celvrru godinii svojim delotvornim medikamemom ledi

pacijeme, zrtve dosad neizletive bolesti. O tome neposredno i verodostojnosvedoce i njegovi pacijenti. Obavezan ugovorom s beogradskom fabrikomlekova ..Calenika" koja se. sa svoje strane, takode poduhvatila provereotkrivene supstance, dr Jovanovid nije zasad Slobodan da nesio vise objavi osastojcima svoga olkrica. Rec je, u svakom slucaju, o izuzeino eftkasnojimunomodulaiornoj supslanci.

Istovremeno, dr Jovanovic se ne slate ni po svim taikama sa slikom -inace jos uvek dominantnom u ovome (asu n svetu nauke — hioloskogdelovanja virusa. U strucnim svciskim puhlikacijama, medutim, sve sevedma obelodanjuju pogledi, prvenstvetio iz pera Svedskih autora, hliskionome Sto zastupa beogradski naucnik. Kada je joS pre tri godine govorio osvome videnjii, anticipirajuci najnovije iivide, nailazio je, veli, na leskttnevericu. Ako nesumnjivi rezultaii lecenja potkrepljuju leoriju, koliko godbiia zasad provokalivna njena osnova, njena se naucna konkurentnost morapriznati. No, kojim je ona uvidima vodena? O tome za dilaoce „Galaksije"piSe specijulno sam dr Jovanovic.

LEKOVITATEORIJA

Bez obzira da li je SIDA oduvekpostojala, uskoro 6e se navrsili

puna decenija otkako je medicinaprepoznala bolest koja udara u

same osnove dovekove odbrane. SIDAili AIDS skrabenice su za steceni sin-

drom imunolo§ke deficitamosli. Ukratko,HIV viais, u svojim razlicifim varijeteti-

ma, izaziva slom naSeg imuniteta, neu-tralise ceo sistem unutra§nje odbranena§eg organizma, kontrola nad celijamakoje proizvode antitela biva izgubljena,i tako oslobada pul svakojakim sekun-darnim zarazama koje nas onda dokraj-cuju, poSev od najobifinije upale pa dona izgied neprijatnog, inafie retkog lipa

raka koze, takozvanog Kaposijevog sar-koma.

Francuski I amerifiki naudnici kojimadugujemo otkride navodnog uzrocnikatajanstvene bolesti povezuju ga sa in-

fektivnim faktorom poznafim kao retrovi-rus, i pretezno se sla2u da HIV nemasvoj sopstveni, samostaini zivot. Kakose razumeva njegov osnovni mehani-zam delovanja, on — za razliku od bak-terija — ne uzima hranu, ne proizvodinikakav otpad i ne reprodukuje se delje-njem. U pitanju je, tvrdi se. proteinskakapsula s neSlo genetskog gradiva(RNA) i nekoliko enzima, koja za svojeodrzanje koristi ljudske delije. Posto uorganizam dospe seksualnim odnosom,izmenom krvi ili neke druge telesne ted-nosti, HIV moze da „duti'' i deka po de-set i vi§e godina, skriven u tkivu ili orga-nima. A kada se aktivira, tada mu imuni-tetrie delije koje proizvode odbrambenaantitela potpadaju i, preuzevdi njegovkod, podinju same proizvoditi HIV virusekoji opet tnficiraju druge imunitetne deli-

je — i ceo se imunoloSki sistem rusi po-pul, kako kaze jedan komentator, kudeod karata.

No, upravo iznesena slika je potpunopogreSna slika stvarnog dogadanja i

razvijanja HIV virusa. Ovaj virus je hi-

bridna tvorevina, i zato je tako modan.Kad ude u krv, tamo napravi pravi haos,potpuno parali§e borbena, imuna tela.

Imunokompetentne delije bivaju onespo-sobljene za imuni odgovor. Kad se virusnaSao u krvi, podinje, posle duieg ili

kradeg vremena, da se reprodukujestrahovitom brzinom. UniStava organi-zam. Napravijen je da fai uni§tavao. Dabismo to razumeli potrebno je da pro-menimo poslednjih godina u nauci uvre-zeni pogled na virusni mehanizam, nanadin kako virus HIV opstoji u organi-zmu.

Spoijnji omotad, recimo oklop pro-teinske kapsule HIV, snabdeven je pri-

veskom koji se tadno uklapa na prive-ske, receptors delija, limfocita, zaduie-nih za nas imunitet. To je kao kada uti-

kad udenemo u utidnicu. I tako se, pre-ko receptora, virus odjednom oslobodisvoga omotaca i nade usred imunitetnedelije, postajudi njena stalna karakteri-stika. Virusni epzimi menjaju unutraSnjegenetske informacije u deliji. Nastaje

najpre takozvani provirus koji se potomintegrise u hromozome celije domacina.Zauzima mali deo genetskog koda deli-

je, mali all od presudnog znacaja. (5ell-

ja, jednostavno, biva prinudena da stva-

ra nova HIV Cestice, viruse uljeze, koji

se rasprsavaju I inficiraju ostale dellje.

Proces ide lancanom progresijom, Da-nas u svetu stotine I stotine vrhunskihnauCnIka rade na iznalazenju leka koji

bi bar prekinuo lanac u nekoj etapi, koji

bi dovoijno delotvorno spreCio masovnomnoienje virusa u organizmu. U ovombasu se, samo u Americi, radi na dvade-sel I jednom lakvom leku koji bi mo2daomogudili, ako ne iziecenje (a premaopisanom mehanizmu delovanja virusa,

slvar je dak i leorijski neizIeCiva), baroviadavanje procesom, kao sto se to 6i-

ni, na primer, u sludaju dijabeta ili kon-trole krvnog pritiska.

Virusi pretvaraju celije u fabrike kojeprodukuju jos vise virusa. No, to uopstenije tako. Stvar je apsolutno pogreSnopostavijena. Iz te pozicije lek se ne ma-ze ni pronaci. I nikakva tu vakcina nemaze biti efikasna. Mi nemamo dak niefikasnu vakcinu protiv virusa gripa. Vi-

rusi mutiraju. Nikada nisu isti. Zavisnood okolnosti i sredine, menjaju nepre-stano svoje receptore na svojoj povrSini.Dok napravite vakcinu protiv ovog re-

ceptora, on se ve6 izmenio, i vakcina vi-

de ne deluje na njega. Resenje je u pro-meni, ponavijam, nadeg pogleda na me-hanizam. Naucnici su, naime, vec uslartu pogredno postaviii izgied mehani-zma.

Borbo oko eneraiie

Virus side je retrovirus, i kako je re-

ceno: hibridna tvorevina, jer je na njemuintervenisano genetskim manipulacija-ma u laboratoriji. Ako se napravi upo-redna analiza prvog, drugog i pocelnogtredeg stadijuma AIDS-a vidi se da je to

virusna infekcija sa svim pratecim sim-plomima, a do kraja cetvrtog C stadiju-

ma imamo simptome i oportunisticke in-

fekcije nekih od ranije poznatih, klasid-

nih epidemijskih bolesti. Stoga nema lo-

gike a ni bioloske opravdanosti da sesmatra da virus unosi naredbu da bi hu-mana delija za njega stvorila mlade viru-

se. Godine 1 970, kao sto je poznato, ot-

krivene su NK celije, koje mogu da uni-

§le celije raka. ZaSlo onda ne bi mogleda uniste i virus u pitanju?

U svome radu stimulaciju NK celija

postizem biljnim ekstraktima, i to eks-traktima od korovskih biljaka. A virusAIDS-a ima jadu energiju od svih imuno-kompelentnih delija. Oko njega se sla^unezrele delije I nezreli produkti celija.

Znajudi da B delije stvaraju imunoglobu-line, poslavija se pitanje zaSto ti imuno-globulini nisu tako delotvorni i kod HIVvirusa kao kod drugih infekcija? Odgo-vor je da virus svojom energijom, jer onzradi mikro-bioenergijom i, svojim po-Ijem, paralise imune delije.

Samim tim Sto je HIV virus hibridnatvorevina, neprihvatijiva je hipoteza pokojoj virus unosi naredbu u deliju, te dahumana celija stvara za njega nove vi-

ruse, a da on iz te delije mora da izadesa nekim svojim genetskim informacija-ma. Cak i da je tako, virus je opet hibrid,

i to videstruko zato dto uiazi iz delije udeliju. Uceslalim mnolenjem i vreme-nom hibrid degenende i stoga se kodjednog malog broja ne razvijaju antitela.

Sto se tide mehanizma deiovanja vi-

rusa HiV, i tu se razilazim sa zvanicnimshvatanjem. Smatra se da virus uiazi uT4 limfocite i da je taj limfocit glavni re-

gulator imunokompetentnih delija — dasve od njega polazi i da on pomaze svedruge mehanizme, te se zato I zove hel-per. Virus kada ude u krv i u limfocit T4paralise celokupan odbrambeni sistemkao kada se na jednu vojsku bace bojniotrovi, pa vojska ne mo2e efikasno daratuje, ili ako ratuje - ratuje sa stravid-

nim gubicima. Medutim, ja smatram davirus uiazi u iimfocit T4, razara ga, hranise njime kao embrion u jajetu. Kad udeu krvotok modan je kao meduza koja zi-

vi u moru, a kad se izbaci iz mora ne-modna, brzo izgubi svoju energiju i

osudi se. Isti je sludaj s virusom HIV dokje u krvotoku. Cim izide iz krvotoka, onpraktidno nema nikakvu snagu. Otudasam i patentirao svoju mapu deiovanjavirusa HIV na kojoj se vidi da su presud-ne NK celije. One su u samom ceniru i

predstavijaju vodece imunokompeten-tne delije. Praktidno. NK delije predstav-ijaju ..generate" imunog sistema upravozato dto mogu da proizvode medijatoreinterieukine ili iimfokine I interferone.

Znadi. NK delije proizvode sve te medi-jatore, kao dto ih proizvode i monocitimakrofagi, kao i helper delije, a na svomomotadu ne razvijaju receptor CD4. Toje jedna od kljudnih tadaka u mojoj teo-riji u kojoj se razilazim od rasirenog tu-

madenja. Jer, CD4 razvijaju i T4 limfociti

i monociti i mozdane delije i delije koSta-ne srzi, jedino ih ne razvijaju NK delije.

I zato virus u njih ne moze ni da ude. I

kada se stimuliSu NK delije, i njihova ak-fivnost, tada su one jedine koje moguda razaraju i ubijaju i inficirane delije i

sve viruse, i da razaraju sve belandevi-ne koje su strane organizmu.

Polazedi od fiziologije biljaka, pretpo-stavio sam da ako se milohondrijama —koje su, praktidno, akumulalori delije —dd dovoijno „sfruje", modi de da savla-daju mikrobioenergiju virusa. Da bi uni-dtili virus, ili deliju koja nosi virus, mimoramo da neutraliSemo energiju poijavirusa, pa onda da savladamo i energijusamog virusa. Dakle, NK delijama i dru-gim imunokom^tentnim delijama trebapovedati energiju da mogu da neutralisuvirusnu energiju poija virusa, pa onda i

samu energiju virusa. Takvu energijuNK delijama mogu dati jedino korovskebiljke koje se nalaze u mome terapij-

skom medikamentu. Stoga je vrio vaznoda se zna §ta se dogada u samoj deliji.

15/Aprll 1991,

Polrebno je poznavati organele, plasti-

de, mitohondrije, respiratorni lanac, puthromoproteida, hromoprotelna, a prven-stveno fitocitohroma C, odnosno hemakao njegovog najva2nijeg dela koji uiazi

u membranu mitohondrija, centrion i li-

zozimi. Taj metabolizam se zavrdava naHjOj, — vodonikperoksidu ili najonskomvodoniku i kiseoniku. To je onaj ..sistern

paljenja", u strucnoj iiteraluri poznat kaoBRN, koji moze preko delijskih lizozomada razori svaki virus. Ovde je najvedaopasnost — a kod HIV infekcije se tone sme prevideti — da kad se virus sa-krije, svaka kompetentna delija koja do-de do delije u kojoj je virus, ona vidi svo-ju deliju. Ako nema dovoijno snage daje razori — mada se te delije vrIo destoiziafu i signaliziraju da je u njima „nepri-jatelj", to jest virus, energija se akumuli-ra preko adenozinmonofosfata, difosfata

t trifosfata, i onda su sve reakcije deli-

miCne, polovicne. Zahvaljujudi jedinoogromnoj energiji koju poseduju korov-ske biljke, virus mozemo da unigtimo.Te biljke su hranjive, apsolutno netok-sidne i mogu da ih koriste trudnice, be-be, deca I odrasli svakog dana za rudak,a toksidnost je lolika kao kad bi svakogdana jeli spanac, a pomaiu organizmuda neutralise virusne partikule, ali i kom-pletne viruse.

Za stepen iziedenja najboiji je, pomeni, pokazatelj kretanje leukocitarneformula: izradunavanje brojdane vredno-sti monocita makrofaga, ali i broj limfoci-

ta i broj leukocita. Na osnovu toga semoze nedvosmisleno zakijuditi da li jedoSlo do poboIjSanja nakon upotrebemedikamenta. Pri tome su bitni i znaciaktivnosti NK delija. Zatim, testovi veza-ni za imunoglobuline, B delije, te koinitestovi, broj eritrocita i trombocita. Upra-vo broj trombocita je veoma vazan zbogtoga sto trombociti ne dovode samo dozgruSavanja krvi — do hemostaze —nego u svom sastavu imaju enzimskesisleme sa ogromnim uticajem na imu-nokompetentne celije. Ako Je broj trom-bocita smanjen, onda teze dolazi do sti-

mulacije imunokompetentnih delija. Po-trebno je, sto ja i dinim u svojoj praksi.

insistirati i na analizama stepena prisu-

stva gvozda i bakra, jer je njihov meta-bolizam vazan zbog metaloenzima, ali i

zato sto gvo2de uiazi u hem i Ima va2nuulogu u metabolizmu uopste.

Dokazano je da metabolidkih proce-ss u organizmu ne bi moglo biti bez pri-

sustva metala u tragovima, odnosno mi-kroelemenata ili oligoelemenata, koji susastavni delovi enzima. naime meta-loenzima. Poznato je da trecina od svihenzima u organizmu ne bt mogla daobavija svoju funkciju bez prisustva tih

mikroelemenata. Bez njih dovek ne bi

mogao da koristi belandevine kojeuglavnom stvaraju biljke, i ne bi mogaoda ih razgraduje putem fermenata doaminokiselina koje su neophodne za re-

generaciju delija i tkiva i normaino fun-

kcionisanje metabolizma. Jedan od naj-

GALAKSIJAMineralne vode

Koriscenje, kontrola i zastita izvora zdravija

VILIHSKO I

BAVOUE PiftNa prastorinui Srbije, nekadasnjoj inladoj vidkunskoj ohlasii,

ludiizi se izuzetno veliki hroj iz^’oi'o initieralnih i

lermomineralnih voda. Po iicesudosti javljanja, njihovojgeohemiji i dnigim osohenostima tesko je naci lakve prostorebilo gde a sveiu!

vaznijih mikroelemenata je magnezijum,koga u organizmu normaino ima 20—30grama. Distribuciju i melabolizam mag-nezijuma va2no je pratiti narodilo kodHIV/AIDS pacijenata zbog acidobazneravnoteze i elektropotencijala jonskih si-

la. Magnezijum pripada grupi tvrdih me-tala koje karakteri§u snazni elektroni sasna^nim elektri5nim potencijalom joni-

zacije, I na laj naiiin dolazi do stvaranja

snazne mikrobioenergije u iSelijskoj pro-

toplazmi i u njenoj okolini. a ta mikro-

bioenergija {MBE) svojom jafiinom re-

meti normalan rad i funkcionisanje imu-norelevantnih belija organizma vaJnihza odbranu od virusa HIV. Inace, u imu-

norelevantne belije spadaju T I B limfo-

cili, NK delije (prirodne ubice stranih te-

la), monociti makrofagi, antilela, limfoki-

nl (Interleukin 112 1 interferon) I drug!

medijatori koji su neophodni za interie-

lijsku komunikaciju. U organizmu HIV/AIDS pacijenata dolazi do smanjenjamagnezijuma zbog njegovog u5e§6a u

enzimu reverzne transkriptaze — giav-

nog enzima koji podstiCe razmnozava-nje HIV virusa. Kod tih pacijenata mag-nezijum se smanjuje i zbog poremebajau digestivnom traktu usied dijareja. kon-zumiranja raznih lekova koji se koriste

u HIV terapiji, all I usied stresnih situaci-

ja kojima su pacijenti iziozeni. Hrana i

lekovi koji sadrze alumlnijum i fosfor

smanjuju apsorpciju fosfora iz digestiv-

nog trakta. Joni magnezijuma se direk-

tno ugraduju u pojedine enzime, a nekeenzime - poput mutaza i transferaza— aktiviraju. Zdravom Coveku je potreb-

no da unese u organizam 0,5 gramamagnezijuma dnevno pri normalnimradnim opterecenjima. dok je u sluCaje-

vima psihofiziSkih opteredenja potrebnodetiri do pet puta vide.

Moze se postaviti pitanje zaSto sti-

muUsati unoSenje povedane kolidine

magnezijuma u organizam, kada se znada on ulazi u sastav enzima reverzne

transkriptaze koja usiovijava razmnoza-vanje HIV virusa. Magnezijum, ipak, tre-

ba stimulisati, narodito za vreme mojeterapije koja kod HIV/AIDS pacijenata

traje 28 dana, zato dto prisustvo magne-zijuma, kao §to smo ved rekli, poboljsa-

va metabolizam I stimiulise druge enzi-

me da razloie vidak belancevina kojeopterecuju krvotok.

A usied pojadanog metabolizma zavreme moje terapije, koja je snaianimunomodulator, rekao bih u zakijudku,

dolazi do slabljenja elektropotencijala vi-

rusa I stvaranja blago kisele sredine ko-ja je nepovoijna za razmnolavanje viru-

sa, a povoijna za virusolitidno deiovanjeantitela i imunih celija.

Kljudne su, na kraju, po meni, kadaJe u pitanju odredenje stanja HIV infek-

cije, sledede stvari: aktivnost NK celija,

monociti makrofaga, eonozofili, kao i kli-

nidka slika — kako se pacljent oseda,da li nestaju promene kao sto su febril-

ne temperature, blage pneumonije, dija-

reje, gubitak teJine, pa dak i Kapodijevsarkom.B

M ineralnim vodama, posebno toplim,

dovek je, od kako je postao svesnobide, pridavao veliki znacaj kao izvo-

ru fivola. Lekari su se ved u slaromveku bavili analizom voda. Plinije razlikuje

sumporovite, kisele, slano i gvo2dovite vode,Hipokrat tvrdi da su vode koje pre kljudaju,

distjje od onih koje teze kljudaju. Vitruvlje di-

stodu vode procenjoje na osnovu zaostalekolidine supstanci posle isparavanja vode.

U srednjem veku pojavljuje se hemija uslu2bi medicine. Pored drugih i Turnajzer(16. vek) objavijuje rad o ,hladnim, toplim,mineralnim i metalnim vodama” u kojima seodreduju kolidine soli. Vaino je ukazati i r^a

hemijske analize duvenog hemidara RobertBoJIa (17 vek), koji je upozorio I na potrebuispitfvanja okoline Izvora, Sto Je on na odre-den nadin preteda o potrebi zaltite i prostoraoko izvoridta.

Veliki napredak u izudavanju mineralnihvoda su dali naucnici iz Francuske, Svedske,Austrougarske i drug! u osamnaeslom veku.

U Srbiji se posle turske vladavine prislu-

pile ispitivanju mineralnih voda. Po naloguKneza Miioda. 1834. godine u Bed su poslati

na analizu uzorci voda Iz Ribarske, .losanid-ko, Brestovadke, Velike banje, Banjice(Svrijig), ViSnjidke I Palanadke banje. Kasnijepreko E. Lindenmajera, S. Lozanida i M. Lo-ka ta ispilivanja se Sire i, pored povremenihzastoja, neguju se, i to vrio ozbiijno, I danas.

U novije vreme i strani naudnici ispituju

naSe mineralne vode i dolaze do zakijudka,da u nadim mineralnim vodama dovek moioda nadoknadi mnoge izgubljene faktore rav-notoze ljudskog organizma, koji su posledicadivota u savremenoj civilizaeiji. Jedan Svaj-

carski lekar, ispitujudi nase mineralne vode,izmedu ostalog, dodaje ,.da pravilnim unose-njem doda/u godine nasem livolu, a ne sa-me iivol naSim godinama".

Blagotvorni mikroelemcnti

Pored niza pozitivnih faktora iz mineralnihvoda. nauka je dodla do saznanja da mikroe-lementi iz ovih voda potstidb disanje, rast i

razmnozavanje. Uz to deluju povotjno i na kr-

votok i nervni sistem i pomaZu u navikavanjuorganizma na okolinu. Veliki znacaj ima i pri-

mena mikroelemenata u poljoprivredi. Utv-rdeno je da Je zemijistu potrebno dodati malekolidine mikroelemenata da bi se dobio vedi

prinos. Dodaju se i pri ishrani zivolinja, naro-

dito Zivine, da bi se dobilo zdrave i produkliv-

ne vrsle.

U poslednje vreme dobijaju sve vedi zna-daj u procesima koji se odigravaju u Zivomorganizmu od delenja deiije, pa do rada mo-zga. Ovi procesi su rezuttat siofenih hemij-'skih pretvaranja u kojima udestvuju i mikroe-lementi.

U Srbiji postoji veliki broj izvora ovih vo-da, iako su to u najvedem vode vulkanskogporokla, svaka ima odredenu specificnost usvom hemizmu, mineralizaeiji, radioaktivnosti

i prisustvu retkih i lekovitih hemijskih eleme-nata (cezijum, litijum, rubidijum, stroneijum,

selen i drugi).

U Srbiji su najpoznatije sledede vode koje

se flasiraju i koriste kao stone mineralne vo-de: „Knjaz MiloS" u Arandelovcu, „Vrnjci" u

VrnjadkoJ banji, ..Karadorde" u SmederevskojPalanci, .Mivola" u Trsteniku, .Klokot" u Ko-sovskoj Vitini, „Minakva'' u Novom Sadu, „Mi-lan Toplica” u Beloijinu i „Heba'' u Bujanoveu.

Naudna isprtivanja mineralnih voda suutvrdila da ta zivotna tednost nije jednostav-na

I

prosta kao §to so desto misli. Naprotiv,u njima je prisutno t preko 50 makro i mikroelemenata. koji su desto lekoviti, ali, u nekimsludajevima, ako predu odredenu granicu,mogu biti dak toksidni

i dteini (floor, olovo,kadmijum, nikal I drugi).

Sve ovo, kao i drugi laktori, namecu kaopotrebu da svaka mineralna voda mora daima studiju o znadaju tih elemenata i jedinje-

nja i njihovom uticaju na Zivi svet. Same nabazi ove studije, savremena medicina moleizdati pouzdan atest o njihovoj mogudoj leko-

vitosti i nacinu upotrebe.

Vocina hemijskih elemenata ima dozvo-Ijene kolidinske granice po litru vode. To vali1 za gasove, radioaktivnost i mineralizaciju,

naravno da sve ove faktore treba da analizira

pomenula studija. Ovde je inferesantno do-dati da je znadaj ovoga shvatio i duveninaudnik Paracel/us (1493-1541), koji se uvezi ovoga izrazio na sledeci nadin: „Sve ma-terije su otrov, a doziranje dini da one ne bu-du otrov".

Ako se ukratko osvmemo na neke ele-

monte (kalijum, litijum, magnezijum i selen) i

odredene njihove uticaje na iivi svet, mozesc tadno redt koje su to banje lekovite, a kojestone mineralne vode.

Nauci je poznato da je kalijum biogenielement i nijedan drugi ne mole da ga zameni

17/April 1991,

Postojanjem ove sluzbe bllo bl spre£enoda se ilegaino prodaje .Davoija voda“, kojaizvire Iz sam^ kratera mladog vulkana naRadan Planini, a koja sadrii visoke sadr^ajeotrovnih sumpornih jedinjenja, zatim nedo-zvoljene visoke kotidine gvoida, nikla, alumi-nijuma i dr. Posebno je opasna njena pH (kl-

selost) koja iznosi oko 2, a vec na pH 4 izu-

mire sav iivotinjski i biljni svet. Zatim, znalobi se da su najbolje stone vode .Karadorde"i „Mivela“, zatim da su mineralne vode .KnjazMiloS" i „VrnJci‘ izuzetno lekovite, all samokao banjske mineralne vode. Znalo bi se daje ..Heba" isto take lekovita banjska minerat-

na voda, all da je zbog visokog prlsustva ga-sa fluora (do 12 mg/I) kao stona vrio stetna.

To posebno vaii I za mineralnu vodu „MilanToplica" sa sadrzajima fluora fiak do 34 mg/I.Dozvoljena gomja granica za fluor je 1 ,5 mg/I.

Inleresantno Je naglasitl da su mineralnevode Bogutovadke banje I Gornje Trepce izu-

zetno lekovite kao banjske i neobicno povolj-ne i kao stone mineralne vode itd.

Da bi ovo blago, koje daje priroda, saCu-vali mora se ozbiijno misliti o njihovoj zastili

od zagadenja i drugih Stetnih uticaja. Da sepotsetirao da Je jo§ 1808 godine SvajcarskaVlada izdala dekret o zastiti voda. iza togase javija 1902 Zakon o zdravstvenoj zaStiti uFrancuskoj, a zatim u tom smislu slede I dru-

ge zemlje Evrope.

U ovim dokumentima se zabranju)e kopa-nje bunara na rastojanjima manjim od 100metara od mesnog grobija, a zatim se pomi-nju pojmovi obim neposredne zastite I

obim Sire zastite podzemnih voda . .

.

Da bi se u danaSnjim usiovima obezbcdi-la zaitita podzemnih mineralnih voda utvrde-

ne su zone sanitarne zastite, koje se sastojeiz tri pojasa:

U prvom pojasu (pojas strogog reiima)sprovode se mere kojima se ograduje vodo-zahvatni uredaj (bunar. kaptaza i sliSno) I

glavne vodovodne instalacije od mogucnostiprodiranja zagadivaca;

U drugom pojasu (pojas ogranicenja)ogranicava se stanovanje i vodenje domaPin-stva kao I proizvodna delatnost od strane Iju-

di, koja moze za sobom povuci kvaronje oso-bina vode. Tafinije ovo je granidna zona gdese ukijuduju i povrSinske i podzemne vode i

vode mineralnih izvora kdje se eksploatidu;

Treci pojas (pojas nadzora) ukijuduje te-

ritoriju na kojoj se vodi raduna i prate even-tualne infektivne pojave oboljenja kod Ijudi,

vezanih za naselje ili koji posecuju naselje u

kome se nalazi vodozahvatni uredaj, Ovajtreci pojas, ili zona istrazivanja, obuhvata zo-nu hranjenja i formiranja Ie2i§ta, tj. u SIremsmislu ceo basen podzemnih voda, koja suu vezi sa datim leziStem mineralnih voda.

Ovde ireba naglasitl da postoji opasnosti pored svih preduzetih mera da dode do ze-gadenja mineralnih voda i u dubljim vodono-snim horizontima, kada je likvidacija lakvogzagadenja vrio tedka, a desto I nije moguda,pa je preporuka da kaptaJe Ireba da buduIzvan naselja.

Podzemne mineralne vode imaju vetiki

znada] u 2ivotu doveka, posebno u odrede-nim kriznim situacijama, jer su u odnosu napovrSinske vode. zaStidene od direkinog za-gadenja putem otrova Ili na drug! nadin. ZatozaStita podzemnih voda treba da bude sa-stavni deo opSteg programs zastite prirodnesredine u celini i reSava se kompleksno. Tobi bio osnovni smer u strategiji zaStile pod-zemnih voda.B

Dr ing. Milorad M. Teofilovid

u zivoj deliji. Pored toga ncdostatak kalijumaizaziva dilav niz poremedaja u organizmukao §to su poremedaji u radu srdanog midida,

bubrega. organa varcnja i dr.

Litijum (kao litijum karbonat) vrio je efi-

kasan u locenju nekih mentalnih oboljenja,

prekomerne agrosivnosli i nekih vidova kan-cerogenih oboljenja. Izmedu oslalog, belgij-

ski institjt ..Border sa njegovom primenompostiie znacajno rezultate i u ledenju mlobla-

sticnih leukoza (kod odraslih).

Kalcijum i magnezijum su odiidna od-brana coveka od toksidnih melaia (olovo,

kadmijum) i mineralne vode koje ih sadrJeImaju Veliki znadaj u meslima gde je razvije-

na industrija, posebno metalna. Sam magne-zijum je iivotni element jer je on, izmeduoslalog, brana protiv srdanog intarkta, uz toneutralise nervne I druge poremedaje kod Iju-

di (visoke vrednosti magnezljuma ulvrdenesu u mineralnoj vodi .Mivela" — 293 mg/li-

tar), Kalcijum je bilni saslojak u kostima i zu-bima kod 2ivlh bica (90% je u obliku kaicijumfosfata i kaicijum karbonata).

Selen je podeo tek nedavno da se istra-

Juje u mineratnim vodama. Ulvrden je prvi

put u mineralnoj vodi ..Karadorde" i to u koli-

dinama do 0,01 mg^, a to su vrednosti kadaje tekovit. Vede kolidine selena mogu bit! i

toksidne.

Selen je jako potreban coveku, poljopn-vredi i nekim fivotinjskim vrstama. On moSeu doveku da neutralise otrovne elemente,kao Sto su kadmijum, ziva i olovo i odredenekancerogene supstance. Slalnom upotrebom

selena doveku se maze produziti zivol za 15

godina. Mineralne vode sa selenom Stite i ja-

caju imuni sistem doveka. Posebno je zna-dajno da organska jedinjenja selena imaju

zastitno dejstvo protiv jonizujudeg zradenja,

Sto je izvanredno znadajno za vreme u kome2ivimo.

Imajudi u vidu prisustvo ovih elemenatau mineralnim vodama, kao i niz drugih makroi mikro I odredenlh jedinjenja, zatim visinu

mlneralizacije, pH (kisetost) i drugo, namecese da ih treba koristiti kruSno sa ciljem da seravnomemo ponavljaju, na koji nadin se po-sti2e neutralisanje udestalosli prirfianja ne-

kog negativnog elements Ili (aktora.

Naudnom analizom hemijskog sastava I

drugih osobina mineralnih voda u Srbiji, a po-sebno medusobnih odnosa u njima odrede-nlh kljudnih elemenata, doSli smo do zakljud-

ka da prva mesta zauzimaju ..Karadorde" i

..Mivela", samlm lim ove dve mineralne vodeIreba da imaju vedu udeslalost u tom krut-

nom koriSdenju slonih mineralnih voda.

Potreho in sistemskimispitivanjima

Moramo sa iaijenjem konstatovati da uIzuzetno bogatoj Srbiji sa mineralnim voda-ma, koje se izudavaju viSe od jednog stoleda

ni danas ne postoji zvanidna, organizovanaslulba koja bi vrSila ispitivanja novootkrivenihili do sada nepoznalih izvora — sluJibu kojabl imala ovIaSdenje da zabrani upotrebu vodekoja se pokaie Stetnom po zdravljo Ijudi.

GALAKSIJAArgumenti

Vestacka inteligencija

GLUPEPAMETNEMARINE

Do jude nesliiceno razmnozavanje kompjiiterske tehnike

kreiralo je novo paradigmaticko informaticko neho, sveznajuce

i svevidece, cija racionalnost, obestraScenosl i neumoljiva

logiCnost, sveohiihvatno zaogrce svet. Ova nova onostranost,

covekovu inteligenciju trpa na sporedni put evolucije, a njenu

sudbinu u odnosu na vesiacku inteligenciju vidi i kao poraz

ljudskog uma. Otprilike, kao sto nemilosrdno takmicenje

dominira najboijim naporima evolucije, te su recimo,

placentarni sisari brzo prevazisli svoje torbarske savremenike u

Australiji, tako je i poraz ljudskog uma u odnosu na vestacki

samo pitanje vremena. Tehnidki lobi pogodila su i suprotna

reagovanja: da su kompjuteri ipak samo glupe masine, a ako i

nisu bas, e onda ih treha blagovremeno postaviti na pravo

mesto, tj. za obavljanje tzv. prljavih i mucnih poslova namesto

£oveka.

Acitava stvar nadrasla je metode po-

larizacije suprotnih misljenja, oslav-

IjajuCi mesto samo za „kako". Jer, i

nakon nekoliko dekada groznicavih is-

trazivanja odgovor jo§ nije poznat. Akopretpostavimo da je 6ovekova evolucija

do§la blizu svog optimuma, sto implicira

da je covekova inteligencija sa svimsvojim siabostima mogudi optimum unu-

tar ogranicenog empirijskog sveta. ondabi to mogia biti i gornja granica mogud-nosti veStadke inteligenclje. Na stranu

sto bi vestadka inteligencija, odnosnoneki njeni tvorci najvise voleli da ekstra-

huju sapiensa bez homoa, all razdvaja-

nje ovoga dvoga izgieda ipak i nije u

potpunosti mogude. Jer, iako projektant

sistema vestacke inteligenclje ne bi na-merno ukljudio problematicne osobineljudske inteligenclje u sistem, ove osobi-

ne bi se mogle javiti kao nuzni bodniefekti inteligentnog ponasanja. Ljubav i

mrznja, kao epifenomen nekog kom-

pleksnog sistema, mogle bi se eventual-

no registrovali, iako nastojanja progra-

mera nisu isla u tom pravcu.

Shvatanje da de hladna, totaino ra-

cionalna automatizacija posramiti dove-ka u procesu logidkog resavanja proble-

ma svakodnevnog 2ivota odved je sum-njivo, kao i stav da vestadka inteligenci-

ja nece biti usiovijena ljudskim siabosti-

ma kao sto su emocije i ne-logidko raz-

midljanje. Predrasude i nade padaju jed-na za drugom. Jedna od najrasprostra-

njenijih naprosto je podrazumevala daako simuliranje dovekovih mocnih inte-

lektualnih dostignuda, kao dto su igranje

§aha i dokazivanje teorema, ne pred-stavljaju teskodu za kreatore ekspertnihsistema, tada resenje jednostavnih pro-blema kao sto je rad na proizvodnoj tra-

ci, treba da se pojave kao neki usputni,

Iako redivi problem!. Na zalost — pogre-sno! Ni dan danas ni jedan dizajner ro-

bota ne moze predvideti i programirati

1 8/Galaksi|a 228

redenja za svaku mogudu eventualnost

unutar okruzenja u kome deluje robot.

Stoga je sasvim razumijivo iznenadenjeistrazivaca vedtadke inteligenclje kadasu shvatili da su intelektuaini aspekti

najlakdi za simuliranje na kompjuteru.

Kao i da intelektuaino impresivni proble-

mi nisu i najtefi. Po svemu sudedi, prak-

licke imiementacije statickih i apstrak-

tnih intelektualnih problema generisale

su pogredan osedaj optimizma u nekomkratkorodnom potencijalu vedtadke inte-

ligencije kao komercijalnog softvera. Ada se istrazivaci ne penju na drvede dabi dosegli mesec, kako ih zli jezici ogo-varaju, ved da je kako stvari stoje lakde

dosegnuti mesec nego resit! neke nao-ko banalne probleme, novo je videnje

tehnolodkih gurua.

Ako posmatramo operacije na rad-

nom mestu za proizvodnom trakom, naprimer, trazenje standardnih defekata

kod komponenti ili zavarivanje fiksira-

nog modela, Iako je zapaziti da su to

jednostavni mehanicki poslovi koji sebeskrajno ponavijaju. Najvedi problemza coveka koji ih radi su dosada i kon-sekventno gubljenje painje. Kompjuteri

ne pate od dosade, a paznja je jedna

od njihovih jadih osobina. Ako lepo sta-

vimo na gomilu komjuter, nesto senzorai program koji integride upravijacke i

senzorne intormacije na pogodan nadin,

eto super manueica! Ovaj industrijski ro-

bot varide dan i nod bez zamora i odmo-ra, Hm! Da li ce? Nepredvideni treptaj

sijalice, minimaino pomeranje proizvod-

ne trake i delova na njoj i robot! vridte

za pomod. Proizvodnja staje i trail seredenje od doveka. U demu je stvar?

Pa, odsustvo jednostrane painje je je-

dan deo odgovora. Ljudi staino preispi-

tuju svoje okruienje i zato mogu dapredvide i shvate neke probleme koji seodnose na odvijanje njihove aktivnosti.

Recimo, ako je neki prethodni zadatakna proizvodnoj liniji narusen, tada dovekodekuje i poremete u odvijanju svog za-

datka i obidno je u stanju da predvidi

prirodu poremedaja. Ne treba zanemari-ti ni iskustvo, a ni opste znanje koje semoie ukijuditi u resavanje bilo kog pro-

blema, kao na primer da zakrivljene po-

vrdine imaju tendenciju kotrijanja, ili daispusteni objekti teie da padnu dole.

Ovo obilje znanja jeste osnova uspe-dnog adaptivnog ponasanja i kljud ade-kvatnog resavanja lode struklurisanih

problema. A stvarnost je tkanina sadi-

njena bas od takvih lode strukturisanih

problema. Istina, ljudi se tradicionaino

ne dive znanjem vodenim sposobnosti-

ma resavanja problema manuelnih rad-

nika, a padaju nidice pred najglupavijim

robotom.

Uprkos velikim ocekivanjima, do„prave" vedtadke inteligenclje nije se do-

dlo. Problem! robotike i ekspertnih siste-

ma su bill laki u poredenju sa stvarnimrazumevanjem inteligentnog ponadanjai udenja. Okrugll sto svetskih eksperata.

Dik Sefer: Osnivai I vlasnik Technologic Farmers, konsulianiske I Nikolas Negropoiiie: Pro/esor lehnologlje medija I suosnivac I

itdavaike kuie, urednik Computer Letter, nedetjnog iasopisa za direktor Media Laboratory na MIT-u. RukovodUac je Istraiivanja

flnansljska pitanja kompjaierskih kompanija, novlh nailna lalerakclje ljudi so tehnologljom.

RiC Maloi: Glavni I odgovoml urednik BYTEWEEK-a. h'etliriko hugm: Suoslvai I predsednik Syiiaptics Inc., koja je

posvecena krelranju liardvera za neiiralne nireze I oslale apUkacije

mailnske liiiellgenclje. On je osinislio, projeklorao I sarodivao kodmiwgih najranijlh mlkroprocera, nkijuiajuci INTEL-ov 8008 I

8080, I 7.80 za ZII.OG-a, firmu kojtt je on osnovao.

eiJI dijalog (u skradenom obliku) prenosl-

mo za bitaoce Galaksije, samo je to

potvrdio.

Deni Hills: Jednim delom, ono §to

zadrttava razvoj )e binjenica da je to

ekstremno teiak problem. Ne bl trebalo

da obekujemo znabajan napredak u sle-

deblh pet ill deset godina. To je funda-

mentalno jedan od najteiih problema

kojih smo se ikada dodirnull. Sliban je

problemu razumevanja mehanizama 21-

vota. Ljudi nlsu bill iznenadeni kada po-

sle pronalaska mikroskopa nismo postl-

gll razumevanje 2ivota tokom narednih

pet godina. Jo§ uvek ga proubavamo.

Jo§ uvek razumemo samo neke najpro-

stlje stvarl.

D2erl Purnel: To je samo teiak,

veoma tvrd problem, to je sve. Ne zna-

mo aigorltme. Ne znamo bak ni da li

smo Hi nismo na pravom putu da dode-

mo do algoritama.

Dionatan Saks: Mislim da nisam odonih ljudi koji ka2u da kompjuterl nikada

nede postidl Inteligenciju, all ja to neodekujem. Mislim da je put do toga veo*

ma dug i kompjuterl moraju postati mno-go modniji. Tu postoji konceptualna ba-

rijera kada, na neki nadin, mo2ete napl-

sati program koji je sposoban da udi I

da postane pametniji od osobe koja gaje napisala. Mislim da postoji kvalitativ-

na razllka izmedu toga i bilo dega §to

danas postoji.

Sejmor Pejpert: Mali udeo inteligen-

cije naziva se glupavost, i veStadka inte-

ligencija nuino mora prod! kroz tu fazu.

U ranim danima smo, medutim, sanjali

0 velikim problemima. Veliki problem je

razmISIjanje o prirodi inteligenclje. Kadaste jednom bill u stanju da napravite

mall sistem koji je mogao da se isplati

tada je on mogao da se koristi u real*

nom svetu. Medutim, time se energija

midijenja iscrpljivala na mallm problemi-

ma. Dugorodni cilj je napraviti zaista in-

tellgentnu madinu. Verovatno de prodi

slededa generacija pre nego dto to bu-

demo u stanju da uradimo.

DIk Sefer: Uloga madina je da rade

za ljude. Mofete li zamisliti da kroz 15

ill 500 godina ljudi Idu uticama i umesto

da ka2u „Ne ubijajte iivotinje. ne nosite

20/Qalak*l|a 22B

krznene kapute", govore „Budite ljuba-

zni prema va§oJ ma5ini“? Ja ne mislim

da sam za to spreman, all to nlje Iraclo-

nalno.Nikolas Negroponte: Razlog Sto

do sada nemamo rezultate o kojima segovorllo je, prema mom miSIJenju (veruj-

le ml, ono, ne dell mnogo Ijudl), u tomeSto je zajednica Istra2lva£a pre otprilike

deset godlna poCela da radi na lakimproblemima i na neki nadin napustlla

one te§ke. Podeli su da rade na roboticl

I ekspertnim sistemima Sto je bllo lako

u poredenju sa stvarnim razumevanjemIntellgetnog pona§anja I udenja u svojoj

ranoj fazl.

Pol Kerol: Vedina podetnih naporau oblasti ekspertnih sistema blla je po-

gre§no vodena. PokuSavall su da dupli-

ciraju sve Sto je Jedan neverovatno spo-soban ekspert u svom podrudju znao, azanemarill su sisteme sa dirom prime-

nom — usiuilvanje kupaca ill ne§to dru-

go. Ljudi su u meduvremenu promenlll

fokus I od sada na dalje rad u oblasti

veStadke Inteligenclje bide mnogo profl-

tabllniji.

Rid Maloj: Problem je samo u tomedto suite jedan procesor da uradi prevl-

de, I to je pravllo u svetu vedtadke Inte-

llgenclje. U neuralnim mredama vl urav-

noteiujete stvarl primenom mnogo ve-

deg broja vrio jednostavnih procesora i

time omogudujeie obavijanje slodenijih

stvarl. Medutim, mislim da problem nlje

tollko u vedtadkoj Intellgencljl, ved u

obedanju vezanom za vedtadku Intell-

genclju. A to je ono sa dime su Ijudl dl-

veil. All, tu postoje I neki korlsnl efekti.

NapravIjenI su neki dobri ekspertnl si-

stemi, I Ima dosta veoma dobrih rezulta-

ta. Ostaje dlnjenlca da de mnoge stvarl

koje je obedavala vedtadka intellgencija

bit! postignute neuralnim mredama.Federlko Fagin: Jedan problem sa

vedtadkom intellgencljom, po mom ml-

dijenju, bio je prlstup u kome se provideoslanjalo na loglku.

I druga stvar, koja

jeste sekundarna, je zaista ogromnakompjulerska mod potrebna za redava-nje problema klase vedtadke IntellgencI*

je. Ona je ogromna bllo da koristite star!

metod vedtadke Inteligenclje ill novi me-tod neuralnih mreda. Potrebna je formaradunanja koja se oslanja na udenje, I

to udenje onako kako se stvarl u real-

nom svetu dogadaju, bez nadzora, beznekog ko de redi madinl dta da radl. Svedto je vedtadka Intellgencija do sada po-stigla je razlaganje problema na logidke

delove I komponente. To je ono dto do-nose neuralne mrede — dto je novo —saznanje da ne morate programiratl utradiclonalnom stilu I pokudavatl da kori-

stite loglku. Naravno, to ne znadi da tu

logicl nema mesta. Logika je veoma po-godna za odredene klase problema, all

ne za sve.

rim mruinjaka saElekiroiehniikog

fakullela predsiavija

softvenku grupu usaslavu koncemaITT-a koja rtiava

najodgovomljezadalke u v«zi sa

nov/m generacljamalelevizora

Pride 0 timu prof. dr. Toml-slava Tomica podinje prefietirl godine kada je sanjim slupio u kontakt dav-

no svrdeni student ETF-a, LjuboMIcId, tada ved potpredsednikvellkog koncema ITT-a (Interna-

tional Telecomunlcatlon) I ponu-dlo mu mall posao u okviru firms

Intermetal (lirma u okviru ITT-a)

vazan za pisanje eoftvera u no-vo) lehnolodkoj ganeraciji televl-

zora koje je ITT Izneo na trildte.

Prof. dr. Tomlalav Tomid okupioje grupu tek zavrdeniti studenataI aa njima krenuo u oavajanje

novlh 1 nepoznatih prostornlh

mogudnoatl koje su se olvarale

Iza te ponude. Danas ovaj tim

predsiavija softvarsku grupu du-venog ITT-a koja reSava najod-

govornlje zadatke u vezi sa no-vlm generacljama lelevizora 1

funkclja kojime mi upravijsmo Iz

foteija I krsvela u naSIm soba-ma. Signal koji dolazi na antenuTV prijemnika sastoji se Iz vide

delova kojI nose svaki za sebeodredenu Informaclju koje seobraduju da bl rezuitat bio sllka,

ton, boje f slnhronlzaclja svegadto ml uodavamo sa ove stranelelevizora. Postoje dva nadinaobrade signala, jedan Je analog-ni drug! dlgllalnl.

Analogna obrada signalavrdi se na taj nedin dto sve vre-

me se radl sa signalom u osnov-nom opsegu I odatle se Izdvaja-

ju potrebne komponente dlrek-

tno Iz signala raznim kollma I fll-

terlma.

DIgllalna obrada vrdI se takoda polto se signal u tjuneru pre-

vede na osnovni opseg IzvodI sedigttallzacija (analogno-dlgltalna

konverzija). Sto to znadi? Pred-stavlmo dvodimenzionalnl signal

osnovnog opsega. Svaki vrhamplltudne vrednosti po Y-osImode da se predstavl kao brojnavrednosi u blnarnom sistemukako je Y-osa razvijena. Koordl-nata X-ose je vreme. Na taj na-din Imamo dva velldine kojeobrazuju blnami kod, dto omo-gudava radunsku obradu datogsignala.

Na prvi pogled moZda izgle-

da komptlkovano, all je operativ-

nosi sa digilalnlm signalom lak-

da s obzlrom da se obradujublnami brojevi.

Qrupa profeslonalaca saETF-a Izraduje softver za kon-trolere dlgltalnlh I analognlh tele-

vlzora, deo u televizorlma koji

komunldra sa pojedinim proce-sorlma koji obraduju evaki zasebe odredeni signal koji se kaokrajnji produkt javija kao tonskasllka ill zapis bllo kog oblika.

Kontroler na oanovu podatakaodreduje kako de se ponadatlprocesori u sistemu.

Postoje dve vrste procesorau kontroleru za koje ee radl sof-

tver. To su 8046 I 65002. Sof-

tver koji im udabnjuje Zlvot omo-guduje kontrolu I komunikacljusa procesorlma koji ostvaruju

postojanje teleteksta, zatim slike

na televizoru, zvuka kao I svih

ostallh funkclja modemlh televl-

zora koje omogudavaju celovl-

tost upravijanja njime. Ovo je

kratak opls rada tima sa ETF-a I

Madlnskog fakulteta. grupe pro-

feslonalaca koja danas, posle

Cetirl godine afirmacije, nepre-kldno saraduje sa Nemcima,Madarlma, Skotima, Hongkon-Zanlma I mnogim drugim zakite-

resovanlm partnerlma.

Dragoljub Cucii

Vesna Cosid

G A L A K S I J A

Ekologija

PesticidI — dar tehnologije Mi pretnja tisinom

OPASNEIGRE

Rano povrce i voce svake godine ozivi razgovore na temu

(zlo)upotrebe sredstava za zaStitu bilja. Na zalost, tadno je da se

u nasoj zemlji ,prska’ mnogo i nekontroUsano. lako medupesticidima Una i onih koji su jaci otrovi od bojnih, prica o

njima ne sme imati samo jedmi, obavezno ruzno stranu.

21/April 1991.

Krajem pedesetih i poCetkom Sezdese-lih godina, na poijima u Velikoj BrilanijI

umrlo je na hlljade golubova jer su jell

semenje koje je bllo oblo2eno jednomvrstofTi ciklodeinskog pesticida. Uskoro, po-

£ele 8u da umiru i ptice grabljivice koje su sehranile zatrovanim golubovima. Nekako u to

vreme isto se dogadalo i u SAD, i ta pojava

Je inspirlsala Rej£el Karson da 1962. godine

napl§e potresnu i ubedijivu, sada vet .Istorlj-

sku" knjigu „Tiho prolebe° koja predskazujebudubnost ii^nu lepote i veselosli: u naslovu

tog dela skrila se ideja o svetu bez pdca pe-

vailca, uniStenIti pesticidima. Ipak, odondasu se stvari donekte promenile, i medu Ijudl-

ma, I medu pesticidima.

Pesticidi su sredstva koja se koriste zakontrolu §leto£ina: insekata, krpeija, grinja,

glodara, Stetnih plica, nepoieijnib vrsta riba,

gijivica, biljnih bolesli i korova. Oni koji su na-

menjeni uniStavanju insekata zovu se insekti-

cidi, korova — herbicidi, gijivica — fungicidi,

itd. To su uglavnom hemijska sredstva koja,

popul izduvnih gasova i neorganskog otpa-

da, predstavijaju zagadivade zemijl§ta, vod^i vazduha, pa im se tako pripisuje udeo odsedam procenata u sveukupnom zagadenju

biosfere (Sto je, ka2u, manje od zagadivanja

veStadkim azotnim dubrivima).

Preteda sintetidkih organskih pesticida i

sigumo najpoznatiji medu njima je famozni

Slahm opasnosi. Kako se moie bezholno savladali?

22/Galaksl|a 22B

DDT — dihlorodifenillritiloroetan — iije |e in-

sekticidalne osobine 1940. godine otkrio je-

dan §vajcarski hemtear zaposlen kod J. R.Geigy. DDT je u javnu upotrebu uSao 1945.godine, i otpoCeo novu eru u poljoprivredt,

gde je kao jevtino i efikasno sredstvo u borbiprotiv mnogib nepo2eljnih (a uzgred i pozelj-nih) vrsta bio najviSe koriiden.

DDT pfipada grgpi organohlornih pestici-

da - to su organski molokuli kod kojih sujedan ill viSe atoma hlora zamenjeni atomimavodonika. Takvi molekuli su hemijski slabiini

i mogu se dugo odrJati u prirodi.

Poletni

Suodene sa mogudnoslima koje ja nago-vestila §iroka upotreba DDT, rtauka, industri-

ja i poljoprivreda nezadriivo su krenule urazvoj, proizvodnju i koriSdenje novih ( svebrojnijih vrsta preparata. Tako je na primerjoS pre detvrt veka u SAD vide od pel slolina

hemijskih jedinjenja u raznim kombinacijamakoriScerw za proizvodnju oko Sezdeset hilja-

da razliditih pesticida, a od mnogo hiljada

proizvedenih tona dak pelnaest odsto je ko-'

riSdeno za kudne i baStenske potrebe.Danas je razvoj novih pesticida veoma

ozbiljan, mukotrpan i skup naudnidki posao,toliko Skup da ga sebi mogu priudtiti samonajveci t najmodniji. I li veliki se medusobnoudru2uju, lake da se odekuje da de ih uskoroostati tek dvanaeslak. Najvedi od najvedih su

BASF, Bayer i Hecht iz Nemacke, Ciba-Gei-

gy i Sandoz iz Svajearske, fCI iz V, Britanije,

Santo i Dow Chemicals iz SAD, Rounepou-lence iz Francuske i u poslednje vreme, za-mislile, Mitsubishi iz Japana. Ostale zemljeuglavnom kupuju. Neke, kao na primer Izrael

ili Madarska, oslanjaju se na svoje dobre he-midare koji desetak godina, koliko Iraje pa-tentno pravo na rwvu vrstu pesticida, iskori-

ste da naprave precizne analize preparata i

pripreme tehnologiju za proizvodnju koja kre-de odmah po isteku zakonskih prepreka. Unadoj zemiji obavijaju se samo sitne dorade,prepakivanje ili pak samo lepljenje novih eti-

keta na kupljeni materijal, Sto su radnje koje,

Zajedno sa porezima i trgovadkom zaradomposkupljuju „finalni proizvod" za ditavih sfoposto. I dok u dilavom svetu opstaje samodvanaest velikih, kod nas ima mesta i za svihpelnaest! (Najpoznatiji: OHIS - Skoplje,Zorka — Sabac, Galenika — Zemun, Pliva- Zagreb, Krka -- Novo Mesto).

U pridi 0 pesticidima moze se ponovo is-

pridati uvek isti detalj o greSci, propustu ili

previdu da se uporedo sa prvim uspesima uprimeni budno motri i na sporedne elekte,Samo strudnjaci znaju kako je te§ko odriatizdravu biljku i obezbediti siguran prinos, po-gotovo u usiovima intenzivne proizvodnje;koliko ima razliditih bolesti koje napadaju ko-ren pSenice, njenu vitku stabijiku, pa cvet,klas . . . Onda, svi oni Sirokolisni korovi-napa-snici koji se nezadriivo Sire i guSe usev, pa

insekti, moljci, glodari . . , Lako je zamislitioduSevIjenje sa kojim se krenulo u osvajanjehemijskih preparata koji su obedavali lakuborbu sa svim tim nedadama. Nauka je takovrio brzo mnogo naudila o sintetidkim pestici-dima, - 0 njibovoj pripremi, uprotrebi, akutnojtoksidnosti na mnoge zivotinjske vrste pa i nacoyeka, ali je zato nevoijno i veoma sporoudila 0 tadnim mehanizmima njihovog uticajana zive organizme, kao i o efektima njihovogzadr2avanja u vodi. zemIjiStu i vazduhu, anarodito u fivotinjskim tkivima,

Pesticida ima svuda: noSeni vazduSnimstruianjima, vodenim tokovima, praSinom i 2 i-

vim organizmima, preili su veJike razdaijine i

zauzeli celu planetu. Njihovi tragovi nadenisu u pingvinima na Aniarktiku, a DDTjeotkri-ven i u ribljem ulju riba ulovijenih daleko naokeanskoj pudini, Masovna uginuda ptica i n-ba, kao i prva istraiivanja njihovih tadnih uz-roka upozorila su proizvodade kao i vlade po-jedinih zemalja da pesticidi, kao Stroke ras-proslranjeni otrovi, mogu imati nepredvidijiveuzgredne etekte.

Painja je prvo poklonjena DDT-ju, Onubija insekte delovanjem na njihov nervni si-

stem, ali nema nikakvo akuino dejstvo na to-plokrvne zivotinje, Medutim, i DOT i DDE, du-goZiyudi produkt raspada DDT, pokazuju ten-deneiju da se ne iziuduju, ved akumuliraju umasnim tkivima zivotinja mesoidera i ptica,

pre svega grabijivica, koje stoje na vrhu lan-es Ishrane.

Pri dovoljno visokim sadrzajima - desel

mllionilih delova po jedinici tezine tkiva kodptica grabijivina DDE izaziva tan|enje ljuske

na iajima Po jednoj od verovalnih leorija, to

se dogada tako Ito DDE inhibira receptor

hormorra progeslerona u ziezdama koje Iu6e

Ijusku, §lo dalje smanjuje brzinu odiaganja

kalcijum karbonala, najvainije komponenteljuske. Tako jaja postaju veoma krhka, pa semasovno lome jo§ u gnezdu, pod nogareabri^nih roditeija koji tako nc mogu do£ekatl

potomstvo.

S druge strane, neki insekti su razvili ol-

pornost na DDT (selite se upornih i neunlSti-

vlh bubaSvaba), ludebr enzime koji ga razgra-

duju u DOE koji opet nema Insekticidalne

osobine.

Zbog svega ovoga DDT je joS sezdesetih

godina u mnogim zemljama zvanidno zabra-

njen za upotrebu u poijoprivredl, all se nlje

stalo sa njegovom proizvodnjom, jer ga joS

uvek koriste siroma§ne zemlje Iredeg sveta,

a po polrebi se primenjuje i u sumarstvu,

zbog svoje dugovednosti koja lskl|uduje po-trebu destog zapraSivanja.

Otrov |e wvek otrov

I ostall peslicidi pokazuju isla pogubnadejstva rra nedu^na stvorenja — njihove po-ieijne olakiavajuce osobine su da se raspa-

daju mnogo brite i da se ne zadrzavaju pre-

dugo u organizmima koje nisu uspeli odpn/eda ubiju.

Uopsteno, na pesticide su najosetijiviji lju-

skari (slatkovodnl I morski rakovi), meku§ci(§koljke), ribe, potom vodozemci (iabe i da-

2devnjaci). zatim gmizavci, ptice pa sisari.

Neki peslicidi su dovoljno toksiCni i prime-

njuju se u dovoljno velikim kolidinama da ubi-

ju ptice ubrzo nakon primere. Mnogo deSde,

oni imaju indirektno ill dugotrajno dejstvo: ii-

votinje mogu uginuti i podto su pojele olrova-

ne insekte, ribu ill neku drugu vrstu. Nefatal-

ne doze nekih hemikalija mogu znaino uma-njlll reproduktivni kapacitet Hi ugroziti sposob-nost mladunaca za bpstanak. Indirektan efe-

kat je i unidtavanje insekata koji predstavijaju

iskijudiv jelovnik pojedinib viSih zivotinjskih

vrsia. Peslicidi ubijaju ribe na vISe nadina;neki brzo, a neki mesecima ill godinama. Uorganizam riba oni prodiru preko dkrga Hi

hrane, neki napadaju nervni sistem ill krvo-

tok, a neki druge vitalne organe. Pojedina je-

dinjenja se akumuiiraju u masnim tkivima i

ziezdama zivotinja (pa i ljudi) u dozama koje

nisu fatalne po sam organizam, all se zato ta

Jedinjenja mogu pronadi u mieku ill jajima,

kao ito su pronadena i u ljudskom mieku.

Kolidlne odioiene u telesnim zalihama masli

mogu se odjednom aktiviratl u vanrednim si-

tuacijama nedostatka hrane kada se organi-

zam preorjentiie na koriidenje svojih unutra-

injih rezervi — i ipak se pokazati fatalnim.

Mo2da joi niko ne zna tadno kakav po-

mor mikroorganizama u zemijiitu izazivaju

prekomerne doze peslicida. Podkiga iz koje

nide sve ito je zeleno nije mrtvi, stenini sups-

tral, ved veoma naseljeno i dinamidno mestokoje mnoge vrste bakterija i bubica uzurbanorazgraduju. preraduju. obogaduju, provelra-

vaju . . . Kada na to radno i veselo druitvopadne otrovna kiia, sve zamre i utihne, i nezna se uvek pouzdano ko de i kada nastaviti

rad.

U naioj zemiji takoreci se uopite ne redeanalize kojima bi se utvrdio nivo zatrovanosti

iivog sveta pesticidima. Razlog je ekonomski- isiraiivanja ove vrste spadaju u lunda-

mcntalna, ona u koja treba ulagali novae ko-

ga i inade nema, a za uzvrat dobiti samo re-

zullat. U skorije vreme radove iz ove oblasli

objavijivafa je samo istraZivadka grupa iz 2a-voda za farmakologiju I toksikologlju Veteri-

narskog fakulteta rz Zagreba. (Galaksija je otome pisala u novembru 1969. godine.)

U ekonomski snainijim sredinama gdeznaju da 2abe nestajii, gde su zmije posled-njl put videne negde pred rat i gde se broji

svaki uginull ervendae, ovakva istrazivanja

su veoma potrebna, kako .zetenima". tako i

proizvodadima ovih prekopotrebnih otrova:rezultati se koriste kao putokazi pri razvojunovih preparata koji treba da su sve efikasniji

i selektivniji.

Medu pesticidima ima preparata koji suveoma. veoma opasni — neki su jadi od kla-

sicnih bojnih otrova, koriste se strogo kontro-lisano u minimalnim koiidinatna od po nekoli-

ko grama po hektaru, a razgraduju se veomabrzo. Neki su zaista i koriideni u ratu, recimovijetnamskom, u ..totalnim operaeijama" kadaJe trebalo pobiti sve JIvo. S druge strane, okopolovine svih vrsta su relativno blaga sred-

siva, biaza od tekova za ijudsku upotrebu.

Nova istrazivanja na ovom polju nagove-itavaju da ce do kraja veka vetiki bro] hemij-

skih supstanci bit! zamenjen bioloikim prepa-ralima - organskim makromolekulima, mi-

kroorganizmima Hi kulturama tkiva. koji imaju

niz prednosli, all koji ce pred nauku postaviti

niz novih i neodekivanih problema. Ti ZivI or-

ganlzmi se tako projektuju da ne mogu na-ikoditi doveku jer umiru na temperaluramanizim od naie lelesne. Medutim, jedna odglavnih odiika Zivota uopite je prilagodljivost,

pa se inoZe zamislitl kakve bismo nevolje do-

pali ukollko bi se neke od tih bezazlenih po-sluinih kreatura popele na termometru zaneki stepen viie. Isio tako ved se moZe raz-

miiljati i o tome ita treba raditi sa opasnim,kancerogenim materijama koje neki od bio-

preparala mogu luditi.

Ukoliko se peslicidi prihvate kao nemi-novnost savremene poljoprivrede koja treba

da obezbedi hranu za sve viie milijardi ljudi,

na njih ne treba gledali sa mrZnjom, ved sazahtevima za racionalizaeijom upotrebe koja

se mora obavijati strudno, odgovorno i kon-irolisano- Upotrebu pesticida mogu smanjiti

naudna dostignuda drugih dtsciplina, poputrazvoja useva otpornih na pojedine boiesti,

Hi razvoj uspeinih prognoza boiesti zasnova-nih na poznavanju lokalnih usiova i tadnim

meteoroloikim prognozama. Isto tako, zapra-

sivanje se mole izbedi i dosiednom prime-

nom nekih dobro poznatih pravila, poputonog da na istoj parcel! ne treba sejati isti

usev iz godine u godinu.

Kakva je situaeija kod nas? Ukratko, ne-

vesela. Uvoz i upotreba su regulisani dobroodmerenim zakonskim propisima koji su po-

negde dak i stroZi nego u razvijenim zemlja-

ma. Tako nail uvoznici imaju pravo da kupu-ju samo one preparate koji su regislrovani i

koji se ved nalaze u upotrebi u zemljamaproizvodada, a na ambalaZi su duZni dailampaju upozorenja i navedu letalne kolidl-

ne za insekte, ribe i toplokrvne Zivotinje. Do-ze se odreduju prema uputstvima proizvoda-

da, a obavezni vremenski period od tretmana

do iznoienja na trZiite, tzv. karenca (to je

period potreban da se preparat razgradi),

propisan je za svaki proizvod posebno i obid-

no iznosi viie nego u drugim zemljama. Si-

luacija se ipak znaino pogoriava kada se sapropisa pr^e u praksu.

Prodaja peslicida je liberalizovana, pa seoni tako mogu kupiti u svim poljoprivrednim

23/April 1991.

apotekama, pa i samoposlugama (to su razni

sprejovi za muve, komarce i ostalu gamad).Privatna lica mogu da kupe praktidno svaki

preparat u proizvoijnim kolidinama — nedo-stupni su im samo peslicidi iz tzv. prve grupeotrova i fumiganti, a kuplgeni proizvod mogukoristili proizvoIjrH). U zemiji ne postoji nika-

kva organizaeija koja bi se kontinuirano bavi-

la obrazovanjem na ovom polju. Do pre ne-koliko godina u Srbiji I Vojv<xlini su se povre-

meno odrZavali seminar! za poljoprivredne

apoteke i kooperante, all ni njih viie nema. I

tako, dok na zapadu visoko obrazovani far-

mer! desto zaititu svojih poija prepuitaju

struenim servisima, radi ito opiimalnije potro-

inje vremena i sredslava, dotle ovde obidnopolpuno neuki ljudi uzimaju stvar u svoje ru-

ke.

Jedini predvideni mehanizam za kontrolu

prodora pesticida na tr^iite hrane su opitin-

ske inspekeije dija oviaidenja nisu bas spret-

no reiena. Inspeklor koji posumnja da je

plod tretiran neposredno pred iznoienje napijacu I da nlje poitovan rok neophodan dase otrov! razloie, mo2e uzeti uzorak za ana-lizu. Medutim, troikove svih analiza sa nega-tivnim reziiltatom snosi opitina, pa se takosuviie revnosnim inspektorima cesto preba-

cuje da smanjuju dohodak opiline.

To ito u druitvenim dobrima postojestrudnjan za zaititu bilja u prvi mah deluje

kao olaksanje. all Ireba imati u vidu da je re-

cimo u Srbiji samo iest posto obradivogzemijiita u druitvenom vlasniitvu. To isto ta-

ko ne znadi da poljoprivredna dobra ne kori-

ste pesticide obiino - naproliv, po zvanidnimpodacima Pokrajlnskog sekretarijata za po-

Ijoprivredu Vojvodfne pre deliri godine je ta-

mo na parcelama zaseianim iedernom re-

pom u proseku potroieno po 27 kilogramapesticida po hektaru. Ukoliko ovo nekome iz-

gleda mnogo, da kazemo da se polroinja pe-slicida za osnovne poljoprivredne kuilure:

pienicu, kukuruz, suncokret, iedernu repu i

soju i dalje povedava.Vek trajanja pesticida odreduje se u od-

nosu na temperature i via^nost zemijiita i

biljnog pokrivada. Za velike kolidlne, koje sa-mo zbog neispravne prskalice negde mogubit! i stosiruke od propisenlh, niko i ne znapodatke o trajanju, jer proizvodad takve mo-gudnosti uopite ne ispituje jer ih smatra ne-dopustivim i iskijudenim. Ukoliko ekoloikasvest i nije bai ojadala u naioj sredini, utoli-

ko aktuelna ekonomska kriza ima i svojih do-brih strana, jer je naterala odgovome da sepobrinu da ito br^e i ito jednostavnije sma-nje potroinju pesticida za trecinu Hi dak i po-lovinu, i tako uitede znatna sredstva, a usputi poitede prirodu. Trebalo je setiti se da sekulture seju u trakama i da je zato dovoljno I

prskati ih u trakama a ne povriinski kao dosada, da se u vedoj meri napadnute parcelemogu obefe^lli i samo one pojadano leciti, dane treba uvek troiiti herbicide samo zbogjedne vrste korova koji i ne mo2e bill ozbiljna

konkureneija osnovnoj kulluri i da je bolje is-

kljudill avijaclju, jer se tako Iroil viie pestici-

da, raspriivanje je veliko jer je i visina velika,

a i vazduina strujanja znatno raznose otrovei odnose ih tamo gde ne treba da stignu, naokoino drvede i vodene povriine.

Dok se joi dinllo da zimi nema kraja seni-

ce su jednoQ hladnog i maglovltog julra u Ka-lemegdanskom parku najavile prolede — onosigurno nede bit! tiho. Tako nam se opet pru-ia jedinstvena prilika da veselo dodekamoSunce. Pa, ako mislile da na to imate prava,

uirivajte!

Mirjana llic

GALA K S I J A 24/G8laksjja 226

Hkologija

OBEDSKABARA

!Obedska bara — u svetu cuveno mocvarno podrucje, prostire se

;

na terenima donjeg Srema, svega tridesetak kilometara od' Beograda. Nastala je pre vise hiljada godina, kada je Sava

napustila svoje korito i skrenula juznije. Nekada, jedno odnajslavnijih gnezdilista ptica, Obedska bara danas gubipostepeno svoj znacaj, zahvaljujuci kompleksnim prirodnim, i

I

antropogenim uticajima. Da bi joj pomogli prirodnjaci Srbije

j

kredu u aktivnii zastilu njenih vrednosti, u okviru koje

organizuju i medunarodni istrazivadko-radni kamp, sa udeScem

I

mladim ljudi iz celog sveta.

Letimi6an pogled na kartu donje Posavi-ne dovoljan Je da se uoCi veoma neobi-Can, krivudav tok reke Save. Zbunjujenjeno Cesto meandriranje na naizgied

ravnom prostoru ) mnogobrojne mrtvaje, ro-kavci, depresije i lesnl odseci koji je okruiuju,pa se njihov naslanak i geneza teSko moguu prvi mah objasniti nekim savremenim racio-nalnitn razlozima. Ipak, u slozenim nitlma i\-

vota prirode, razlozi uvek postoje i oni suobidno duboko usiovijani i protkani dogadaji-

I

ma iz proSlosti. Obedska bara, kao jedan odnajlzrazenijih i najiepgih segmenala mozaikastaniSta donje Posavine, u izgiedu tih predelai sama duva svoju proskjst i sudbinu, kojajojje u bududnosti unapred predodredena neu-mitnom sukcesijom prirodnih procesa. Covekje svojom savremenom lehnologijom 2ivotatu sudbinu delimidno izmenio i ubrzao, ali jeperspektiva njenog poraznog zavrSetka osla-la ista.

Da bismo prirodne i antropogene procesena Obedskoj ban usmerili u zeljenom pravcu,moramo poznavati dogadaje iz proSlosti koji

su ih usiovili. Vratimo se zato na prostoreSrema od pre dvadesetak hiljada godina, ka-da je ustvari poCelo globaino formiranje da-naSnjeg toka i izgieda reke Save i okotnihpredela.

Prasava, koja je tekla tim prostorima joSod starijeg pleistocena (pre oko 2.000.000godina), podela je, usied poslednjeg jadegzahladenja klime (Wirm III) i oskudnih pada-vlna, da usporava svoj tok i intenzivno akumu-lira velike kolidine redno-eolskog nanosa i datako stvara usiove za pomeranje svoga kori-

ta. Ona je medutim i tada, preko donjeg Sre-ma tekla znatno severnije nego danas.

Obedska bara I okoini meandri, koje poznaje-mo u danaSnjem obliku, podell su da se nazl-

ru tek u holocenu (pre 10.000 godina) i pred-stavljaju rezultat komblnovanog dejstva holo-

censke kiime i tektonskih pokreta. Naime, utom periodu Sava se potpuno pribija uz juz-

nopanonsku rasednu zonu, koja dolazi do Iz-

raiaja svojih daijnjim tonjenjem. Ona odstu-pa na sever samo u zonama gde je nanosi-ma potiskuju velike reke sa juga (Drina, Kolu-bara). U tako (ormiranom okru2enju, Sava u

svojoj aluvijalnoj dolini pronalazi nove putevetoka I dubi korito, deslo se radvajudi na visekrakova. U tome joj pomaze holocenska kli-

ma, koja joj svojim obllnim padavinama, dajeveliku snagu i razornu mod. Od nekadadnjemime Wirmske reke, Sava postaje neobu-zdana matica. Ona se tada (pre 12.000—9.000 godina) §iri i stvara niz sporednih toko-va praveci hidrografsku mre2u i oblike reljefa,

koje i mi danas moiemo jasno razaznati uobliku mrtv^a, rukavaca, lenlh terasa ltd.

Zanimijivo je da je nakon tog jako viaz-

nog perioda, dodao suSni (borealna faza),

koji je smanjio dotok Save i izazvao sudenjei nestanak mnogih manjih rukavaca t mrtvaja.Ipak polo2aj glavnog toga reke nije pretrpeobitnije promene, iako je bio znatno oslabljeni suzen zasipanjem nanosima i intezivnim na-vejavanjem lesa.

Rottenie slave

Pre oko 7.000 godina Sava se opet „bu-di“, jer klima iznova postaje vlaina, sa punopadavina. Ona popunjava depresije I svojomsnagom dubi nove puteve. Probijanjem glav-

nog toka nedto ju2nije od danadnjeg Vitoje-

vackog ostrva, ona najzad, pre oko 6.500-

6.000 godina, uspostavija aktivni tok potkovi-com Obedske bare. Tako je rodena i (ormlra-na Obedska bara, kakvu danas poznajemo,s tim da je tada predstavijala maticu reke i

da je bila obrasla vegetacijom samo poobodnom delu.

Jos pre nastanka korita Obedske bare,bio je ved formiran meandar Kupinski kut,

Reka je tako u novonastaioj situaciji, pravilaveliku okuku na sever kod Crepovca, da bi

se kasnije u luku opet vradala ka jugu kodPlandista. Rad matice, neminovno je pri ne-kom jako visokom vodostaju, pre oko 4.500godina, doveo do presecanja i zasipanja te

velike okuke (ulaza u zapadno korito Obed-ske bare) i glavni tok skrenuo na jug, direk-tno u meandar Kupinski kut.

U celoj pridi to je presudan trenutak, jer

je najzad nastala Obedska bara — mrtvaja,koja de postati duvena dirom sveta.

Pocetak njenog zarastanja I stvaranja us-lova za formiranje vellkih kolonija ptica mod-varica, ipak nije ozbiijnije realizovan ni u na-rednih 2.000 godina. To je posiedica perma-nentno visokog vodostaja Save, koja je I da-Ije redovno plavila celu Obedsku baru i stva-rala od nje aktivni sporedni tok.

Podetkom nove ere, pre oko 2.000 godi-na, klima postaje suvija i hladnija i aktivnoproticanje vode kroz Obedsku baru postajesve rede. Manji protok je usiovio slabiju ero-ziju i korito starog meandra sve izrazitije pre-

lazi u pravu mrtvaju. Ono se intenzivno punitalozenjem velikih kolidina nanosa, koje Savaubacuje pri visokim vodostajima. Ceo procespratl intenzivno naseljavanje bujne vegetacije,koja osvaja priobalne delove mrtvaje I tezi dase siri u svim pravcima. Moiemo pretpostavi-

ti da je proces zarastanja, koji je u toj fazi

imao izuzetno progresivno znadenje za iivl

svet, do pre 1000 godina toliko odmakao daje definitivno stvorio idealne usiove za iivot i

gnezdenje stotinama hiljada ptica i drugih il-

votinjskih i biljnih vrsta.

Bujni razvoj iivog sveta na Obedskoj ba-rl, od njenog nastanka pa sve do sredine XIXveka, tekao je uglavnom spontano, usiovijen

sukcesijom prirodnih procesa. Ipak, ved tadaoko nje zlvl dovek, koji vrdi prve uticaje nanjen Izgied I funkclonisanje. Visoke obaleObedske bare I bogatstvo biljnih I ilvotinjski

vrsta, usiovili su da je dovek tu u organizova-nim zajednicama (naseljima) iiveo od mla-deg kamenog doba, u neolitu. Covek se tada

Caplje kaSikare na koloniJI Ohedske hare

osim lova, bavio i stoCarstvom I zemljorad-njom, pa je njegov pritisak na ilvolinjske

predstavnike Obedske bare, kao Izvora hra-ne, verovatno bio u opadanju. Takav nafiin

2lvota bio je medutim prvi korak u redukova-nju i uniStavanju iivog sveta Obedske bare,

jer je sa sobom doneo prva znaCajnija krCe-nja okoinih §uma, stvaranje paSnjaka i orant-

ca i provodenje intdjafnih melioraclja.

U dugom vremenakom periodu nakon to-

ga, sve do sredine XiX veka, ti procesi suuglavnom biii iokainog karaktera, pa niau bit-

nije uticaii na sastav i brojnost livog sveta.

Naime, Sava je osim Obedske bare, redovnou prolefie piavila ogromna proslranstva do-njeg Srema i tako od njih pravila jezero, gdesu plice - kolonisti sa Obedske bare, imaiehrane u izobtiju, Nebo se tada verovatno pre-iivaio u najiepSim bojama, od slotina hiijada

ptica koje su njime svakodnevno ieteie.

Takvo veiidanstveno stanje Obedske ba-re i okoiine, zatekli su pre sto pedeset godinai prvi ijudi - prirodnjaci, koji su doSli da je

upoznaju i opiSu u svojim radovima.

Prve podatke b njoj objavtiuje fiuveni J.

F. Nojman 1837., a iza njega siede R. To-bias 1840., Ch. Lendbek 1843. i Baron vonLobenStajn 1851. Svi oni sa puno divijenja I

po§tovanja piSu o Obedsko] bari kao o ovo-zemaljskom raju, tako da su je ved tada nadi-

nlil opSte poznatom i siavnom SIrom sveta.

Eldorado nHca

Ziatni vek Obedske bare, s obzirom da je

ona teritorijaino pripadaia Austriji, bk) je ucentru pa2nje Beda. Pa2nja je pre svega biia

usmerena u iovadkom i trgovadkom pravcu.

a manje u istraiivadkom. Iz bedkog muzeja,od 1853—55., redovno doiaze preparatori J.

Etinger i J. Zelebor da iove ptice i prikupljaju

jaja za zbirke. Na udaru su pre svega biie

dapije, koje su oformiie ogromnu koloniju uvrbama i trsci pojedinib deiova mrtvaje, neka-dadnjeg aktivnog korita Save. U tom perioduu medoWtoj kolonijl su gnezdile slededevrste: Crni ibis (4500 parova), EgipatskI iuli

ibis (10), Oapija kaSIka (500), Siva dapija

(500), Crvena dapija (200), 2uta dapija

(1500), Mala dapija (100), Nofina daplja-gak

(5000), Capija bukavac (SO), Vellka bela dap-ija (10), Mala bela dapija (2500) I Mall kormo-ran (500).

Nikada pre I posle toga na Balkanu I

Evropi, nije zabeleiena njihova takvo gnezdl-IlSna koncentracija. J. Zelebor, kojI je 1655.boravio u Indijl I u dollnl Nila u AfricI, a1857—59 proputovao svet, pisao je iz Gra-nade: JoS sveudilj nisam naSao lakve zgodeza ornitologa, kao Slo je Obedska bara, kojada ml oslatl nezaboravna. Islina je, imadebara i vodenlh ptica u obilju I drugud, all suvise reSlrkane I r}eprislupadrtije nego naObedskoj bari, kojoj ulstinu ne nadog para,

pa se ona u tom pogledu moie smatratl eldo-

redom za ptice". U ove red! ne trebo sumnjatijer verovatno nema doveka, koga ne bl opdl-nlo prlzor meteJa u tadadnjoj kolonijl, krajemjuna, kada se u vazduhu odjednom nadebezmalo 100.000 ptica, poletaraca i rodllelja.

RadunajudI I druge vrste vodenlh stanidta (dl-

gre, patke, guske, liske, gnjurcl, barske ko-ke . . .). procenjuje se da je u zoni korita

Obedske bare gnezdilo ukupno oko 60.000parova. £ Hodek jedno junsko jutro 1876, uzrub potkovice bare, ovako opisuje: „Kada po-

gledamo prema Bari, vidimo grupe ptica koje

se vraSaju sa Ishrane I to u takvom broju dagotovo ne moiemo poverovall kako za svenjlh Ima dovoljno mesta u Bari, a pogotovogde Im se nalaze tollka gnezda , . . Kao neklvrt pun cvede, Izgiedaju nam ptice, koje suse u kolonijl gusto prlblle uz svaki Sbun I sva-

ku granu".

Tedadnje prirodnjake medutim, nlsu opdl-

njavate same ptice. Jedinstveno bogatstvoprirode, sadinjavale su I mnoge druge biljne I

ilvotinjske vrste, koje su u vellkom broju na-

stanjivale te prostore, gradedi Izuzetno Slove-

ne Jivotne zajednice. Stoletne hrast^ §umekoje su okruilvale korlto I stepske^Bre okosela Kupinovo, dodatno su upotp^^ale utl-

sak.

Nakon svega toga, vizlju skore propasti

prirodnog raja Obedske bare, tadadnji prirod-

njaci nlsu mogll ni zamislltl, jer nlsu znall za

grandlozni proces ljudske ekspanzije koji je

predstojao, noden teJnjom za globalnim me-njanjem I prilagodavanjem svega oko sebe.

Nepovoijni prirodni I antropogenl procesi

krajem XIX I tokom XX veka, usiovlll su daObedska bara I njen 2lvl svet trpe drastidne

promene, koje nemlnovno vode ka njihovom

potpunom nestajanju. Od nekadadnjih 15000parova dapljl u kolonijl, 1930 je ostalo 4000,

1957 samo 1000, a danas se taj broj krede

izmedu 400 1 800 parova. Drastidna redukeija

brojnosti zadeslla je I druge biljne i {Ivoiinj-

ske predstavnike.

Postavtja se pitanje, dia je usiovllo to Iz-

razlto negativne trendove I u kom se onl obll-

ku Ispoljavaju. Da bismo na njega odgovorill

zadrdademo se na kolonijl dapljl, koja je blla

27/ApHI 1991.

Gnezdo iapljt u cuvenoj koloaljl maivarlcaBanka kamjala, vnta Iz moivanilh delovaSfblje

I ostala najboiji bioin'dikator negativnih promena okolne sredine. Za n]lhov opstanak i

proaperitel na prostoru Obedske bare, neop*hodna su dva osnovna predualova: pogodnomeslo za nesmetano gneidenje I dovoijna

kolldina hrane za porodicu tokom celog re-

produktlvnog perloda. Anellzirabemo neke(akiore, koji bi mogli da budu uzrok njibovog

nelspunjavanja.

Kriwiaa FwdlBiUMlfl

U poslednjib sto pedesel godlna, trend

zara$6ivanja korlta Obedske bare Je naatav-

Ijen nesmanjenim tempom. Moglo bl ee 6akrebi da je u zadnje vreme zbog suSnih godlnaI znatno intenziviran. Za baplje, prave kraijice

ugro2enog kraljevstva, taj trend Ima u odno-su na mesto gne2denje I pravijenje gnezdaglobaino povotjne efekte, jer sprebava nepri-

jatelje da do njlh dodu, obezbeduje vebi Izbor

lokaclje I bolju atabilnost gnezda.Prirodne nepogode, kao faktor redukclje

brojnosti, lakode ne mogu Imatl trajne nepo-godne efekte. Na primer, u Junu 1869. nevre-me sa gradom je unIStilo celu koloniju, ua-

mrtlvbl 24.000 odraalih I 50.000 mladlh bapljl

Veb 1872. 1 1877, kolonija se sasvlm oporavi-

la. Slibnih primera Ima I Iz 1952. 1 1980.

Lev kao faktor uznemiravanja I smanjiva-

nja brojnosti bapljl, od uvek je bio prlautan

na Obedskoj barl. Za potrebe raznih muzejaEurope I ienske mode (pera bapljl u SeSIru),

Izvezena su od 1953—55. nebrojena kola

pretrpana ilvlh I mrtvim pticama I njihovim ja-

jlma. Za kratko vreme £. Hodek \e 1671 . uloviD I odneo bak pet hlljada ptica. Austrljskl

prestolonaslednik Franjo Ferdinand, kojI je

besto boravio na barl, odstrello je sa svojomsvitom u lovo 10.— 12. Juna 1892. 819 mob-varlca. Kraljevlb Rudolf je medutim, za tri da-

na u maju 1865. sa prainjom ulovio bak 1306ptica, uglavnom bapljl. U XX veku, tu su lovili

predstavnlcl dlnastlje Karadordeviba I mnogidrugl. Ipak, opbll je utlsak, da lovni pritlsak

takode nlje uticao na trajno smanjivanje broj*

nosti bapljl u kolonijl, Jer je lovlla samo po-vlabbena vlastela, a Obedska bara je uz to

od 1 874. u2lvala posebne mere zaStIte I tretl-

rala se kao Kraljevsko lovibte. Caplje su lakoneuznemiravene Izmedu pojedinlh lovova,

uspevale sasvlm da povrale nekadaSnJu broj-

nost,

Na osnovu predhodnih zakijubaka mo2e-mo sasvlm precizno konstatovatl da promeneneposrednih usiova gne2denja I negativni

faktorl koji su na njih povremeno delovall, nl-

su u Istorijskom kontekstu dovell do smanjl-vanja, odnosno neslanka pojedinlh predstav-nlka navedenlh grupa ptica.

Na nekadabnjim prostorlma Oonjeg Sre-

ma, koji su okru2lvali Obedsku baru, vlainlh

stanibta bilo je u izobilju. Redovne proletnje I

jesenje poplave I dugotrajno visok nivo oced-

nlh i podzemnlh voda, pru2all su pticama

Idealne hranidbene usiove. Od Surblna doGrabovaca, prufalo se nepregledno mobvar-

no prostranstvo, Ispresecano poljima I $uma-ma. Uz to Srem je bio slabo naseljen ljudima,

tako da su ptice Imale nesmetan pristup nemnoga podrubja.

Veb su pn/l Istra2lvabl uoblli, da baplje u

potrazi za hranom odiaze od kolonlje I do 20kllometara. To znabi, da I u nekada relativno

povoijnim 2lvotn(m usiovima, hrane za brojnu

koloniju nlje bllo dovoijno bak nl u bllzinl pot-

kovlce. Boris Garovnikov, je na osnovu te2i*

ne prosebnog dnevnog obroka jedne ptice iz

kolonlje I njihovog broja u 1869., Izrabunao

da je tada svakoga dana za Ishranu mladlh I

odrasllh bapljl, bllo polrebno preko 2,5 tonahrane. Tu, nesumijrvo ogromnu kollbinu, u2azona bare I okoline, nlsu mogle pru2lti. Ptice

su zato, svakodnevno letele na udaljena hra-

nilibta.

Stvarl su se iskompllkovale krajem pro-

blog, a naroblto u ovom veku, kada su ljudi

masovno naselill prostore Srema I zapobeli

opseine hidromellorativne radove. Sukcesiv-no su prokopavani kanall radi IsuSIvanja bara1 mobvara I njihovo'g prevodenja u poljoprl-

vredno zemljibte. Sava je ogradivana naslpi-

ma, da bi se sprebllo njeno nekontrodaanoizilvanje. U biroj zoni severno od Obedskebare (opbtina Peblncl), Iskopana je mre2aodvodnih kanala, najgubba u Vojvodinl. Upo-redo sa tim, na vellklm prostorlma su krbenestoletne hrastove bume, radi dobljanja drve-

ne grade I oslobadanja novlh poljoprivrednih

povrSina. .

Svi tl zahvati dovell*su do korenitih pro-

mena opbtih hIdroloSkIh prilika bireg podrub-

ja, kako podzemnlh voda, tako I vodnog re2i-

ma Save. Nestala su nekada prostrana plltka

vodena stanibta, a poplave na stebnjenim

aluvljalnlm ravnima su poslale jake I kratko-

trajne.

Za boveka je ceo proces imao pozitivne

pobetne efekte, za ptice iz Obedske baremedutim, sasvlm porazne. Moglo bl se rebi

da je to bio svojevrstan predznak njihove pot-

pune propasti. Naime, uporedo sa razvija-

njem I Inteziviranjem hidromellorativnih rado-

28/Galak«lfe 228

Noiaa iapija — gak, danas najbrojnija gnezdarica kolonijt

va, po£eo se rapidno smanjivatl Pro] vrata I

JadInkI, koje au gnezdile u kolonijl moCvarIca.Rice 8u JednoBtavno zbog smanjivanja hra-

nldbene ponude, neatajale. Neke su, kao crni

Ibis, mall kormoran I vellka bela iapija, pot-

puno Izumrie, dok su drugs dodle na Ivicu

agzistenclje.

Vrwiw borif

Redanje, 2ivol I nestanak Jednog tipiinog

reinog meandra, kakav je Obedska bara, uprirodi Je ranije bio uobliajena stvar. I pranjenog naslanka, poatojall su mnogi drugl,

koje je zub vremena zatrpavanjem I zaresta-njem, potpuno Izbrisao iz reljefa. I Obedskojbar! po prirodnim zakonima sleduje Ista sud-blna. Po ialim tim zakonima medutim, na ne-kom drugom meslu Sava bl trebala jednogdana napuatitl staro korito I omoguiltl 2lvot

nakoj novoj Obedskoj barl I njenlm biljkaira i

ilvotinjama. Time bl se Istorlja I cela ova prl-

ia Iznova ponovlli, pa niko ne bl bio oSteien.Danas medutim, kada se tevek umeSao

u gotovo sve prirodne procese I poieo da Ih

aktivno usmerava u ieljenom pravcu, ponav-Ijanje Istorlje praktKno vISe nlje mogude.Zbog toga moramo da odluCimo; hodemo 11

pustiti da prirodna sukcesija, ubrzana dove-kovim delovanjem udini svoje I duveno mod-varno podru^e preWorl u dumu III demo seaktivno ukijucitl u borbu da te procese zau-stavimo, pa dak I preokrenemo u suprotnompravcu. Za sve one, koji vole prlrodu I pozna-ju vrednosti I znadaj Obedska bare, dlleme

nema. Jedino reSenje je aktivna borba zanjenu zaSlItu I revltallzeclju. U nadim dana-Snjim vremenima, krize para I morale, medu-tim vreme od proklamovanlh clljeva do kon-kretne realizacije deato je beskonadno. Da bl

se la zamka najzad Izbegla, udruienim sna-gama, strudnjaci raznih profita iz PokraJIn-skog zavoda za zadtitu priroda Iz Novog Sa-da, Prirodnjadkog muzeja Srblje I Mladih Is-

tra2ivada Srblje, potpomognuti „Gelaksljom",

kradu da najzad reallzuju mnoge ved odavnosmldljena zehvate, koji iz raznih razloga jo5

nisu realizovanl. Sadadnja stanje prlrode

Obedska bare ne dozvoljava dalje odiagenje.Na osnovu pouka Iz prodlosti, Jasno je da

borba za Obedsku baru, kao oduvanu prlrod-

nu modvamu cellnu, gde de njeni slanovnici

modi da zadovolje sve svoje 2lvotne potrebe,

mora da se vodi na znatno SIrem pc^rudjuod same polkovice. U to podrudje, kao njeni

nerazdvojni delovi, spadeju prostrane po-plavne zone Vltojevadkog I Grabovadkog ost-

rva, kao I dume Jasenske i Kupinskog kuta.

Problem oduvanja Obedske bare je veo-ma 8lo2en i zbog toga $to su u njega svojimInteresima, posredno I neposredno ukijudenemnoge radne organizacije I prlvredne grane.One su u principu ovakvom stanju I same do-prlnele, I to svojim jednostranim delovanjem.Sade je prillka da svi a pogotovo Poljoprl-

vredna dobra, Vodoprivreda, Sumarstvo I

Elektroprivreda, koJI su ostvarivall profit naradun ugro2avanja Obedske bare i njenogokru2enja, uzvrate na pravi nadin I pomognuda se nade najpovoijnija reSenja koja nedeugro2avati prlrodu.

Radnl, ekolodko l8tra2ivadki kamp, koji seorganlzuje na Obedskoj barl u avgustu I sep-tembru 1991, sa udeddem mladih ljudi sasvih konllnenata sveta, predstavlja jednu odprvlh konkrelnlh akclja, koja de trajall vide

godina. Mladi istra2lvadl Srblje svojim Isku-

stvom garantuju dobru organizaciju, a strud-

njaci iz Zavoda I Muzeja, uspednu realizaciju

prlpremljenog programs. Planira se: uktanja-

nje suvidne vegetaclje Iz zapadnog dela korl-

ta bare: produbljivanje I dlddenje vokova koji

su vodena arterija sa Savom, radi pospediva-nja protoka vode; pravijenje brane na Izla-

znom voku kod Kupinova; dlddenje otpadekecivlllzaclje: priprema povrdina za dodatnu Is-

hranu dapljl; prstenovanje ptica radi pradenjastanja populaclje I njene dlnamlke; postavlja-

nje tabll upozorenja I obavedtenja . . . I td.

sumsko gazdlnstvo iz Sremske Mitrovice,

kao zakonski vlasnik I upravijad Obedske ba-re, prlhvatllo je celu Ideju I obedalo aktivno

udedde u njenoj realizacljl. Slldnu spremnostIzrazlll su I hotel ..Obedska bara" I Vojna us-

tanova na tom podrudju. Nademo se da depomodi I drugl, kojima je stalo de se Obsd-ska bara oduva, onako kako zastu2uje.

Spremne su da pomognu I medunarodne or-

ganizacije za zadtitu prlrode.

Ramzarska konvencije, koja zadu2uje I

obavezuje, registrovala je Obedsku baru1976. kao svetski znadajno podrudje.

Tu dast Obedska bara je doblla zahvalju-

judl staroj slavl, od koje je malo toga ostalo.

Pomozimo joj da je opet povratll

Slobodan Puzovii!

GALAKSIJARacimarstvo

„Plan Vh spoijnieg

svemiraPise: mr Dejan S. Milojicic

„Zainteresovani ste za nepoznato, misteriozno i neobjasnjivo —zato ste o\’de“, cuo se glas Criswell-a, prigusen i podrhtavajuci.

Njegova crno-bela pojava na platnu i prve reci u kultnom filmu„Plan 9 iz spoljasnjeg svemira'' savrSeno odgovarajii malenomprostoru beogradske Kinoteke. Ali ja se nisam nalazio uomiljenoj bioskopskoj dvorani. U Royal Lancaster Hotelu, uLondomi, odmah iznad Hyde Parka, ocekivao sam najavu

rada „Plan 9 iz Bell Labs", prvog na UKUUG konferenciji

(United Kingdom UNIX User's Group). Ocekivao sam RobPike-a Hi Ken Thompson-a, a ne misterioznu figuru, priguseno

svetlo i najavu naucno fantasticnog filma. Bio Je to samo prvi u

nizu gegova ekscentricnih genijalaca iz Bell Laboratories.

Na Konterenciju korisnika UNIX-a iz Ve-like Brjtanije (UKUUG) doSao sa/n

igrom, za mene, srelniti slu£ajeva.

Upravo u to vreme sam se nalazio u

Lxindonu, gde sam u okviru jedne vrste obu-ke radio u IBM Centru u Chiswick-u. Znajublunapred za konterenciju, produiio sam svo]

boravak i tako prisustvovao konferenciji koju

su orgarrizatori sa pravom nazvaii; ,.UNIX,

The Legend Evolves" — „UNIX legenda na-staje". Organizatori su ieleii da ova konfe-

rencija bude istorijska i u tome su uspeii. Do-veli su ekipu najzvuenijih imena u svetuUNIX-a: na prvom mestu Thompson-a i Flit-

chie-a, a zatim i Brian Kerninghan-a, Rob Pi-

ke-a, Anrew Tanenbaum-a i mnoge druge.

Odavno sam Zeleo da odem na jednu odkonferencija korisnika UNIX-a. Njihov sad-rzaj, neformaino ponaianje govornika I slu-

Saoca oduvek me je privla£ilo. Sebam se pri-

ce moga kolege koji je bio na jednoj od pret-

hodnih konferencija. „Prvi dan smo svi doCIi

u odelima, ugladeni. Kada smo uSIi u salu

primetili smo na podu, kraj bine. Jednog hipi-

ka. Sedeo je prekrCtenih nogu > razmrsivao

dugu, u kiku povezanu, kosu. Kada su seupalili rellektori konterenciju je otvorio laj isti

hipik, a kasnije iziozio jedan od najinteresan-

Inijih radova. Samo smo prvi dan doSli u ode-lu."

Ipak, na ovu konterenciju me je od sveganajviSe privukao prvi najavijeni rad, najavaPlana 9 — novog operativnog sistema koji bi

trebalo da izade iz Bell Laboralorija.

Plait 9 — okcMtenie xadixirlbuiran rad

Plan 9 je .Distributed Computing Environ-

ment". Najbiizi prevod ove definicije je distri-

buirano okruienje za rad {.Computing" treba

ovde shvatiti u §irem smislu, ne samo kaoraCunanje). Okrulenje se sastoji od pojedinih

racunara koji predstavijaju procesne — CPUservere, faji servere I terminale. Pojedini ra-

cunari su povezani fajl-orijentisanim protoko-

lom i zajedniCkim lokatnim prostorom imeno-

vanja (.Local name space"). Na ovaj naCin,

kori§Cenjem specijalizovanih elemenata,

umesto elemenata opste namene, ielelo sepostici efikasnost, zaCtIta, jednostavnost i

pouzdanost, na nivou koji se retko posti^e u

postojecim distribuiranim sistemima.

Plan 9 je okruzenje opite namene, viCe-

korisniCko I portabiino na razliCitim arhitektu-

rama raCunara I raCunarskih mreta. UNIX je

nekada bio poznat po svojoj portabilnosti —lako se prenosio na nove arhilekture raCuna-

ra. Vremenom je, medutim, §to zbog izuzet-

nog napretka lehnologije, a 3to zbog zaslare-

vanja, izgubio ovaj kvalitet. S druge strane

UNIX nije inidjalno bio zamiCljen kao distri-

buirani operativni sistem. Vremenom je I to

postao, ali mora se priznati, he na prirodan I

sponlan naCin, ve6 Cesto sa nametnutim re-

Senjima. Zbog toga je jedan od prvih ciljeva

eksperata iz Bell Labs bio realizacija komer-cijalnog, praktiCnog sistema, koji 6e se lako

prilagodavati promenama neprekidnog raz-

voja personalnih maCina sa bit mapiranomgrafikom, povezanih u mreze srednje i vellke

29/April 1991-

brzine. Oo sada su ovakvl sistemi realizovani

^ezivanjem grafiCkih radnih stanica u mre-ze srednjih brzina. Ovo reCenje je bilo dostaskupo. Svakih nekoliko godina radne stanice

su zastarevale i bile zamenjivane za savre-

menije modele i pre nego §to bi im pro§aoradni vek i Sto je jo§ vatnije, pre nego §to bi

se otplalila u njih ulozena investicija. Sa dni-

ge strane, radne stanice kao jedinstvena ce-

lina, ipak su bile suviSe spore, izolovani si-

stemi za koje je neophodna posebna admini-

stracija, preskupe da bi se na njima samo iz-

vr§avao sistem prozora. RealizujuCi specijali-

zovan distribuirani sistem postigli bi se slede-

ci ciljevi: manja cena proizvoda, kvatitetnije

odrzavanje, vede performanse, vi§i nivo pou-zdanosti I efikasnija zaCtita.

Tako je doneta odiuka da se realizuje

potpuno novi sistem. Element! realizacije subill novi prevodilac, operativni sistem, mre2nisoftver, komandni interpreter, sistem prozora

i .terminal". Sistem se sastoji od servera pro-

cesorske snage (.CPU computing servers"),

koji koncentriSu procesnu snagu sistema.

CPU servere Cline nepreoptereCeni multipro-

cesorski sistemi. Faji serveri koncentriSu pro-

stor za smeCtanje podataka sistema, cine ih

posebno dodeljeni sistemi specijalizovani zaovu funkciju, iako bi to u principu mogli dabudu i isti sistemi koji Cine CPU servere. Ter-

minale predstavijaju dodeljeni raCunari (sa bit

mapiranim displejem i miCem) na kojima se

IzvrCava sistem prozora. Pojedini element!

komuniciraju preko jedinstvenog protokola naodgovarajuCoj mre^i. Jedan sistem sastav-

Ijen od CPU i faji servera i odgovarajuCegbroja terminals bi trebalo da zadovoiji potre-

be jednog raCunskog centra ili neCto veCe.

Medutim, sistem bi mogao dalje da narasta.

Aulori sistema su imali na umu realizaciju

distribuiranog sistema koji bi pokho ceo Bell

Labs, §to predstavija oko 30.000 korisnika,

hiljade CPU i faji servera.

Plan 9 ne podriava mnoge pogodnostiCesto sretane u savremenim distribuiranim

sistemima. Posedujuci ogromno iskustvo ste-

Ceno razvojem UNIX-a, radeCi na njemu, sanjim i za njega tokom protektih dvadeset go-dina, eksperti Bell Labs nisu poSli za mno-gim, ponekad i pomodnim eiementima savre-

menih distribuiranih sistema. Tako, na pri-

mer, u sistemu Plan 9 nisu podrfani: Unifor-

mni distribuirani prostor imenovanja (.namingspace"), migracija procesa, laki (.Ligh-

tweight") procesi, distribuirano keSiranje fajlo-

va, personalne radne stanice, podrCka X pro-

zora („X Windows') ltd.

Ka«*«aDdla xarvara

Server! distribuiranog sistema Plan 9 subazirani na Silicon Graphics raCunarima, mul-tiprocesorskim maCinama sa Cetiri 25MHzMIPS mikroprocesora, 128 MB/te-3 memori-je i bez diskova. Povezani su sa faji serveti-

ma preko brze DMA (Direct Memory Access)magistrale, brzine 20 MByte-a u sekundi. Saterminalima i ostalim sistemima na kojima sene izvrSava distribuirani sistem Plan 9, serve-

ri su povezani preko Oatakit i Ethernet kon-

trolera. CPU sen/eri su tako dimenzionisani

da nisu preoptereCeni, tj. daje u svakom tre-

nutku jedan od procesora Slobodan da preu-zme pridoCIo optereCenje. Koncepdja serve-

ra omoguCava da se u sluCaju preoptereCe-

nja sistema koje nastaje promenom apiikaci-

ja ili broja korisnika, sistem moZe jednostav-

no proSiriti odgovarajuCim brojem novih ser--

vera. SliCno kao Cto se u sluCaju punog diska

kupuje novi da bi se zadovoijile novonastale

)

I

potrebe, tako se sistem proSiruje i CPU ser-

verima. CPU server! su trar)sparentne jedinl-

ce. One same pruzaju kapacitel procesiranja.

Svi podaci se nalaze na faJI serverima. NaCPU serverima se IzvrSavaju prevodenja,

obrada (eksta I razIKIte aplikadje. Svaka odapifkacija se moie izvrSavati na bllo kom odprocesora.

Na faji serverima se duvaju svI train! po-

daci sistema. Arhltektura taJI servera nije

neophodno razli£lta od CPU servera, semSto podriava trajne podatke. U stvari, u slste-

mu Plan 9 taji servers i CPU servere zaisla

I dne Isti raCunari, Silicon Graphics, sa tomrazllkom §to faji serverl Imaju dva procesora,

64 M6yte-a memorije, 600 MByte-a diskovaI 300 GIgaByte-a diuboks optl5kih diskova

C,WORM“ — „Wnte Once Read Many^). Faji

server omogudava korlsniku sliku jedlnstve-

nog faji sistema. Fizidd, ova) faji sistem senalazi na dJuboksu, a korisnlk mu prislupa

preko dvonivoske hijerarhije ke§a koju ^Ine

magnetni disk I RAM („Random Access Me-mory‘) memorlja. Korlsnlci ne keSIraju podat-

ke, ved je keSIranje centralizovano u faji ser-

veru. Najzanimijivija je funkclja bekapiranja

sistema koja se obavija jednom dnevno. Faji

sen/er zamizne svoje aktivnosti I zapISe dilav

faji sistem na optidki disk. Na ovaj nadin suomogudene a2ume verzlje prethodnih pro-

grams koje su trajno zaiksane na optidkomdisku, a svi korlsnlci im mogu pristupitl kaopoddirektorijumu jedinstvenog faji sistema.

T^wwlwiill m elrtnin Waii

Terminali u sistemu Plan 9 imaju posebnunamenu. To nisu terminal! u klasidnom sml-

slu. Nallk su na radne stanice bez diska.

Imaju 4—8 MByte-a memorije. 25 MHz Moto-rohn 68020 mlkroproMSOr, 1024x1024 plk-

sela dlsplej sa dva bila po pikselu, tastaturu

i miS. Sa CPU I faj) serverima su povezanipreko 2 Mbit/sekundi brzom mreiom. iako naprvi pogled mala, ova brzina u poipunosti za-

dovoljava namenu; da omogudi da se sistem

prozora izvrSava na termlnallma. Naravno,kada bl se prevodenje Hi neka ^ikaclja izvr-

Savala na termlnallma bila bl to suvide rnala

bizina. Medutim, namena lerminala je upravo

ono dto mu Ime ka^e: ne da se na njima izvr-

davaju program! ill se prevode — to je zada-tak CPU servera, ne da se na njemu smedta-

ju fajlovi — to je zadatak faji servera, ved dase izvrSava sistem prozora I editovanje. Ter-

minal u Sistemu Plan 9 se zove „Gnot", prl

demu se „G' ne Izgovara. Terminali su izra-

deni u samlm Bell Labs. Cena svakog termi-

nals je dovoijno niska da svako u Bell Labsmoie da Ima dva. Jedan na kome radi naposlu I drug! koji se nalazi u kudl. Samo sanza nas, zar ne. Da, bio je to dugo I moj san.

Dok nisam dobio radunar kod kude. Kupio,

zapravo, I tek onda shvalio kollko je to dobro,

a kollko lode. Narodito za onog koji ne moieda se odvoji od onoga dto je zapodeo. Tadasam shvalio I zadto na zapadu, on! koji to

mogu, daju svojim radnicima da nose radu-

nare kudi. To se Isplali. Radice vide za tebe.

Naravno, kada se radi o genijalcima iz Bell

Labs, onl bi ionako Imall te radunare kudi. Sadrugs strane, zamisllte da radite osam sail

neprekidno na radunaru na poslu, zatim jod

pel dest kudi, zatim da ga korlstite za adminl-

strativne poslove, kucanje teksta na primer,

zatim za elektronsku podtu, da objasnite de-

tetu zadalke . . . Ponekad je dobro nematiradunar kod kude, all bstavimo ovu lemu dru-

gim saradnicima Galakslje, doktorlma, pslho-

lozima. Ubeden sam da de sve vide ! vide

Imati posla.

Vralimo se unapred optuienim „Gnot"termlnallma. Na njima se Izvrdava operativni

sistem slidan onome koji se Izvrdava na ser-

veru, samo dto je uprodden. Prilagoden je

jednom korlsniku I izvrdavanju sistema pro-

zora I editovanju.

PodrlKa «i roretu

U sistemu Plan 9 su podriane razlldite

vrste mre2a. Korlddenje mreZa je u vellkoj

merl transparentno. Na primer, CPU server

!

(aji sen/er su povezani pomodu brze DMAmrede, all bl Isto tako mogll bit! povezani I

preko serijske linlje, s tim dto bi to bllo pocenu performansl. Terminal! su povezani pre-

ko posebne mre2e, all terminali koji se nala-

ze po kudama, zbog cene su povezani preko

modema i serijske llnije.

30/Galakslja 228

Sisfwi ttraaorn

Jednu od sesija na konferenclji Rob Pike

je podeo pozlvom da se nagradi sludaoc koji

smlsl! najzanimijivlju uvredu za X prozor (,i(

Windows'^. Rob Pike se dugo bavio siste-

mom prozora I smatra da su X prozori nedo-pustlvo rogobatni, glomazni I da su postali vi-

de pomodnost nego odraz stvarne potrebe

za elegantnim sistemom prozora. Na seb!

svojstven nadin, ovim pozivom, on je izrazio

svoj bunt. Bllo je mnogo predloga, a I nagra-

da je bila primamijiva — originalna knjiga po-

kojnog Joe Ossana-e, prirudnik za Iroff, pro-

gram za formatiranje teksta. Jedan od zanim-Ijlvlh predloga je bio: ,,Kroz X Windows sve-tlost prolazi u pola svoje brzlne^ Ipak, nagra-

du je dobio odgovor: „X je bolest termlnala"

Hi u orginelu „X is terminal lliness". Rob je

bio zadovoljan. Ja sam dugo merkao orlglna-

lan prirudnik. Bllo ml je 2ao dto nisam konku-risao, premda sam bio ubeden da nad bal-

kanski humor tedko mode da prodre kroz gu-

stu iondonsku maglu. Stvarno sam se kajao.

Ipak, da vidimo kako to Rob Pike zamidija

dobar sistem prozora, kad vec vreda gotovostandardni sistem X prozora. Odgovor je jed-

nostavan: jednoslavnol Sistem prozora je

realizovan preko specijalizovanog, nezavl-

snog servera. Server se Izvrdava u korlsnld-

kom prostoru. Server je predstavljen fajlom

/dev/cons. Svaka kontrola prozora obavija sepristupom ovom fajlu. U odnosu na MIT Xprozore koje su utrpall u UNIX Rob nudi ele-

gantno i prevashodno jednostavno redenje

koje nudI jod mnoge druge pogodnosti all to

je ved Iznad nivoa ove pride o Planu 9.

Xaitfka

O zadtiti se u Sistemu Plan vodi radunana Indirektan nadin. Znadajno je poboljdanaved samlm pristupom organlzaclje celokup-

nog sistema. To se u prvom redu odnosi narazdvajanje CPU I faji servera. CPU server

ne poseduje fajlove, a faji server ne vrdi dl-

rektnu obradu fajlova ved ih samo prosledujeCPU serveru. Protokol komunlkaclje Izmerlu

ova dva sen/era je strogo kontrolisan I nemo-gude je dobiti posebna prava prislupa fajlovl-

ma. Naravno, kao I na svakom sistemu, od-govarajuda, specijalna prava pristupa postoje

za sistem administratora. Medutim, ona va2esamo za rad sa konzole I to za bekapiranje

faji sistema, krelranje I brisanje fajlova, a neza — ditanje III menjanje prava pristupa. Ta-ko da se sadriaj jednog fajia, za koji postoji

pravo pristupa na ditanje samo za vlasnika,

nede proslediti nikome, pa dak ni sistem ad-

mlnistraloru. Ovde se sada postavija pltanje

autentidnosti (.authentication") pojedinlh korl-

snika. Ovu funkclju trenutno preuzima mre^a,a u planu je realizacija posebnog menadde-ra, nalik na poznati .Kerberos" sistem saMIT-a,

liaiiilwostwvwilw !• iwiiboHa

Primetidele da se u sistemu Plan 9 radi omnogo flnesa I da sve nalidi jedno drugom.Slldnl su radunar! za faji server I CPU server,

slldni su operativni sistem! koji se izvrdavaju

na termlnallma I serverima ild. Sve je slidno,

a u stvari I nIje. Zaista su u pitanju finese I

fina distribucija pojedinlh zadataka ^ovara-judim elementima sistema. Na ovaj nadin se

ielefo I postiglo'da je sistem skalaran — dase mo2e Iako prodirivatl, da je transparentan

— da postoji isto okruienje bez obzira da li

radite kod kude III na poslu. da je pouzdan i

dobro zadtiden — jer su kritidne funkclje kon-

GALAKSIJAcentrisane, cenlralizovane u serverima ltd.

Upravo u ovoj finoj raspodeli odslikava seduboko poznavanje problema savremenlhdistribuiranih sistema, a kroz attiilekbiru

predlo2er^ sistema i njene elemente, potre-

ba stvarnih korisnika.

Sistem Plan 9 je namenjen komercijalnim

korisnicima. Da bl to dokazall, projektanll suI samI, golovo u potpunosll, preSII da radena ovom sistemu. Operativni sistem za multi-

procesorski Silicon Graphics Sistem sastoji

se od 454 llnije asemblerskog koda (veclnu

ovih llnija CinI duvanje i restauriranje regista-

ra procesora prillkom prekida), 3647 llnija Ckoda I 774 llnija deklaracija (Jnclude" fajlovi).

1020 llnija koda sadinjava Interfejs za 29 si-

stemska poziva. Dosta lunkcionalnostl ope-ratlvnog sistema sadriano je u drajverima

servera koji se IzvrSavaju u korlsnifkom pro-

sloru. Drajveri I mre2nl softver dine narednlh

951 1 llnija koda. Veoma je mala razlika u ko-

du za procesore MIPS 68020. Operativni si-

stem je veoma efikasan. Na primer, 45 fajlo-

va izvomog koda operativnog sistema preve-

de se za deset sekundl, a za narednih desetsekurxJI se unesu u memoriju (louduje).

U Planu 9 nlje podrian prlncip lakih pro-

cess. 2r1vovan je moida I debar konceptzbog odgovarajudlh nejasnoda na kojI ovaj

koncept nema dobar odgovor. Slldan je slu-

6aj i sa migracljom taskova. Gde god se po-javljuje moguCnost kompllkovanja I neprirod-

nog redavanja problema, osnovni prlncip je

bio da se takvi pristupl zaobldu. Projekianti

Plana 9 su dosledno prallll nadelo da je naj-

jedrtoslavnlje redenje obldno I najbolje. SvI

pojedini element! Plana 9 su relativno jedno-slavnl, prava snaga reSenja Je nadin na koji

su onl spojeni I na koji je raspodeljen lerel

funkeija koje obavijaju. Primer terminals je

najodlglednijl. lako na prvi pogled podsecana X terminale, koji danas sve vide dobljaju

na popularnosti zbog ekonomidnosll redenja.

termlnall u Planu 9 se dosta razllkuju od ko-

mercljalnlh X termlnata. Onl poseduju mnogovedi nivo lunkcionalnostl, skldajudl velikI teret

sa CPU servera. Terminal! su u stvarl vide

nallk na radne stanice. Medutim, nlsu nl rad-

ne stanice jer na njima se ne Izvrdava prevo-

denje, ved najvile editovanje teksta.

Hteo bilh jod samo jednu Impresiju da iz-

nesem za kraj. Na celoj konfereneiji je vlada-

lo izvanredno druZenje. Ljudi su se susretall

tokom uobidajenih rudkova, pauza za kafu I

daj I razmenjivall Iniormaclje. DoaJenI UNIX-asu sve vreme bill lu sa nama i strpljlvo odgo-varall na nada mnogobrojna pitanja. Na me-ns je najvide ostavlla utisak Izjava jednogmomka. Ispridao mi je za vreme rudka da re-

dovno dolazi na konferenclje upravo zbog te

almosfere. Seda se da je svojevremeno namreZu poslao pitanje u vezi jedne gredke naUNIX-u. Posle lek nekollko mlnuta dobio je

odgovor I to lidno od Dennis Rilchle-a. Shva-tio je da kada ocu UNIX-a nlje problem I is-

pod dasti da odgovorl nepoznatom mladidupreko elektronske poile, to dudno drudtvo

gurua I nodobdlja nad termlnalom ima i drugokvalltete pored neizmemog znanja. Upravola atmosfera jednakosti, prisnosti I nesebid-

nostl moZda je I najvece znanje koje sam do-neo sa konferenclje. Tl mladidi I starcl, dokto-

ri u farmerkama I hakerl UNIX-a, drznuli sedanas kada je vaZnIje imati I borltl n^o znati

I voletl da pruZe malo paznje I znanja I osta-

lima izvan svoga carstva bajta i MIPS-a. Po-nekad zaZallm zaSto ne podaljemo sve do-made I strane polltidare I drZavnIke na UNIXkonferenclju. Naudill bi joS ponedto sem ku-canja po tastaturl.

\ azduhoplovstvo

„leteci traktor^^

xa 21. vekVeana od oko 12.800 poljoprivrednih aviona

koliko ih u ovom trenutku leti u svetu na kraju

su svog radnog veka. Zato se od strane

mnogih proizvodaCa aviona najavljuju novi

modeli tzv „trece generaeije". Da i mimozemo imati svog konja za trku svedodi

projekatJPA — 01.

Konkurs Agrozajednlce Ju-

goslavlje raspisan 1983.

godine Imao je za cilj po-

krelanje razvoja poijoprl-

vrednog aviona domade kons-trukeije i proizvodnje. Od ukup-no 24 predloga koji su prlsligll,

izabrano Je, uz strudnu pomodVazduhopiovnog Inslltuta u 2ar-

kovu, delirl elaborata medu koji-

ma su blit i YU-AG maSInskogfakulleta (o kojem je Galaksija

ved ranlje pisala) i JPA — 01,

predlog grope autora: Sloboda-ns Boljanovida I 2ivole Petkovl-

da, dipl. InZenjera iz JAT-a I dr.

Zdravka Gabrijela, profesora naSaobradajnom fakultelu u Beo-gradu. Ovaj trodlani tim osmisllo

je letelicu za koju su mnogi tadatvrdili da ide IsuviSe ispred svogvremena. Red je o kanar-kon-

cepeiji sa manjim krilom napred,

a vedim nazad i centrom teZi$ta

u sredini, vingletima, potlsnim

turboellsnim motorom I stajnim

trapom tipa tricikl.

— Ispitali smo mnogo razlidi-

lih reSenja, I na kraju zakijudill

da je ovakav dizajn idealan zapoljoprivredne avione 21. veka.

Tu je, pre svega, kanar (patkaj— koncepeija koja ce obezbediti

vedu nosivost i kradu ooletno-

-sletnu stazu. Motor u repu I potl-

sna ellsa stvaraju minimum bu-

ke u pilotskoj kablnl. te ne kvare

.tepih* hemikata koji ostaje iza

prskada na velikom krilu. Vlngle-

tl, pored toga dto smanjuju indu-

kovani otpor, preuzimaju ulogu

vertikalnog slablllzatora. Konad-

no, stajni trap tIpa tricikl dozvo-

l|ava pilotu da ima odlidnu pre-

glednost, slidnu onoj iz lovadkog

aparala, kaZe inZ. ^Ijanovid.

Kada se zna da su najvede

slabosli danadnjih poljoprivred-

nih aviona upravo slaba prednja

vidijivost zbog glomaznog Kfip-

nog motors u kljunu, odnosnoskoro nepoanoSijiva buka kojo;

je izIoZen pilot lako |e poverova-tl tvrdama inZ Boljanovida da bl

JPA-01 mogao biti i velika izvo-

zna Sanss za naSu vazduho-plovnu inoustriju Izvrdeni prora-

dunl pokazuju da bi nosivost bila

ravno 1800 kg tednih III pradka-

stlh hemikata. a produktivnost

dak I do 160 hektara na sat, §to

je izvrsno za letilicu pogonjenumotorom od 680—870 konjskih

snaga.— Joi nije izvr&en izbor tur-

bine. ali smo razmolriti bro/ne ft-

pove engleskih i amenikih proi-

zvodada. U obzir dolazi i Irancu-

ski motor .,Aslazou“ koji u licena

proizvodi DMB iz Rakovice, na-

ravno sa modifikovanim redukta-

rom, po&to se u sadaSnioi verziji

upotrebljava za pogon helikopte-

ra. Bitan /e, takode, i pravilan iz-

bor elise. To mora bili metalnapetokraka reverzibilna elisa ma-log prednika kako ne bi ulicala

na ravnomernosl prskan/a.

NAJPOVOLJNIJE!, PC AT RACUNARI

VEC OD 18 000 DINARA

33/April 1991.M-

Daijinska detekcija

FOTOGENliNA

ZEMLJANaSu planetu u svakom tremitku na razli^ite naiine snima

desetak satelita, vasionskih letilica i aviona. Snimanja se vrSe i

sa povrSine Zemlje. Danas bi se teSko mogla zamisliti

meteoroloSka prognoza bez satelitskih snimaka, a sa njih se

dobijaju i najubedljiviji dokazi o naruSavanju eko-sistema, kao

Sto su razvoj rape u ozonskom omotaCu, povedanje temperature

okeana, Sirenje pustinja.

Da bi se na pravl nabin prouCili I upotre-

blli ovakvl snimcl razvljen je metod.prlkupljanja Informacija putem sisle-

ma koji nlsu ti direktnom konlaktu sa

objektom III pojavom koja se Ispltuje". Metod

se u origlnalu zove „Remote Sensing", a kod

nas Je prevedeno kao ,daljlnska detekcija".

Inlormadie koie prlkupljamo obICno pred-

DerJup i Maikn iiiiija

stavljaju zapis elektromagnetne energlje eml-

tovane III reflektovane sa dele Zemljine po-

vrSine. Zapisivanje elektromagnetne energlje

mo2e Be obavijati klasibno, cmo-belom I ko-

lor fotografijom, Infracrvenlm crno-belim I ko-

lor snimcima, I savremeno, lnfracrver\im ter-

malnim snimanjlma, multispektralnim skener-

skim I radarskim snimanjlma I dr., I to u vidu

magnetnih traka — skenograma I termogra-

ma.

Sa ovakvih snimaka mogude je dobijanje

I kvalitativno I kvantitativno novlh podataka.

Tako se mogu utvrditi pojedina svojstva koja

su Inede nedostupna neposrednom leren-

skom osmatranju. Snimak terena je dostupan

uvek, nezavisno od meteoroloSkIh I kllmat-

sklh usIovB. I najneprohodniji tereni na ovaj

nadin postaju lake pristupadnl oku Istraiiva-

da. Time se naravno u velikoj meri povedavaI brzina rada na takvim podrudjima.

Snimcl se analiziraju dvojako, logidki (a-

nalogna III vizuelna anallza) I formalno, (Ins-

trumentalna III digitalna anallza). U svim ve-

dim centrlma na analizi podataka rade veliki

radunarskl sistemi kojI odreduju razllke u to-

novima koje se ne mogu usianovltl gollm

okom, merene vrednosll kodiraju bojama,

predstavijaju Ih Izollnijama, otkianjaju smet-

nje. Medutim, dovek je nezamenjijiv kod In-

terpretaclje, jer radunarl ne mogu uvek tadno

da utvrde poreklo razllka u tonovima (obiak

se Interpretira kao deo terena). Zato je Inter-

pretaeija snimaka u daljinskoj detekeiji Isklju-

divo logidka.

Snimcl u daljinskoj detekcljl se dobijaju I

terestridkim snimanjlma (sa Zemlje), aero

snimanjlma I kosmidkim snimanjlma (pomodukosmidkih brodova I veStadkih satelita). Naj-

vlSe se korlste posiednja dva I zesluZuju naj-

vlSe naSe paSnje.

Danas oko Zemlje kruii vellkl broj ko-

smidkih letilica. brodova sa ljudskom posa-

dom, I vedtadkih zemijinlh satelita. Najvedl

bioj snimaka dobija se sa satelita iz progre-

ma LANOSAT 1, 2, 3. 4, 6, zatim SPOT 1

KOSMOS.SatelitI LANDSAT serlje (prvi je lansiran

1972. a poslednji 1984) imaju skoro polarnu

putanju. Prosedna visina prva tri satelita blla

IS 900—950 km, dok se druga dva nalaze

na visini od 705 km. Za vreme jednog obila-

ska satelll napravl 248 snimaka, a svakih 18

dana nade se na Istoj putanji. Prva trI satelita

korlstila su kao senzore RBV (Return BeamVIdIcon) kameru koja je radlla u tri spektralna

podrudja; 0,46—0,60nm (zeleno), 0,56—

O.eSum (erveno), 0,66—0,82(im (inira-erve-

no) I MSS (Multispectral Scanner) koja je ra-

dlla u detirl spektralna podrudja: 0,5—0,6iim,

0,6—0,7|im, 0,7—0,9pm, 0,9— 1,1pm, all vi-

de nlsu u upotrebi, CetvrtI I pet! satellt ume-

sto RBV kamere korlste TM (Thematic Map-

per) sistem za tematsko kartiranje kojim se

pokriva sedam speklralnlh podrudja: kanall 1,

2, 3, 4, 5 pokrivaju talasne duilne od 0,45—

1,75 pm, kanal 6 talasnu du2lnu od 10,4—

12,5pm, kanal 7 od 2,08—2,35pm.LANDSAT sistem kontrollde NOAA (Na-

tional Oceanographic and Atmospheric Ad-

ministration) putem komandnog centra u NA-

SA Oodard Space Flight Center u Creenbelt-

u. PodacI sa satelita se obraduju za redlome-

irljsku korekclju I geometrijsku projekclju I

prenose na CCT (kompjuter kompallbllne tra-

34/Galeksl]a 226

Predeo Homoljskth plaiilna

ke). Potom se pomo6u laserskog snopa pre-

nose na film od 24 mm (crno-bell). TakavMSS i TM crno-beli negativ film se upotreb-IJava za pravijenje veSta^^ki obojenog i prlrod-

nog kolor kompozlta. VeStabki (false) kolor

kompozit se dobija registrovanjem crno-belealike ze svako talasno podufije a zatim njlho-

vfm eksporriranjem kraz obojene flltere nakolor film. Prirodnl kolor se doblia same kodTM kanala 1, 2, 3.

Prvi evropski salelit za daljinsku detekeijubio je SPOT 1, lanstran 22. februara 1986.Nastao Je kao zajedni6ki projekat Francuske,Svedske I Belgije, a njime se rukovodi Iz

CNES-a (Centre National d'Etudes Spatla-les). Ova) satelit se krede na vlsinl od 832km, a svakih 26 dana nade se na istoj puta-nji. Dve identifine HRV (High Resolution Visi-

ble) kamere smeStene na satelit mogu da seakiiviraju potpuno nezavisno jedna od drugs.Svaki instrument zahvata na povrSInl Zemljetraku Sirine 60 km, a kada oba instrumentaIstovremeno pokrivaju jednu zonu tada je tra-

ka ilroka oko 177 km, zbog bodnog prekla-

pania od 3 km.SPOT radi na dva nadina; multispektraino

I panhromatski. Multispektralna snimanja sevtie u tri spektralna podrudja; zelenom od0,5—0,59pm, ervenom od 0,61 —0,68pm bli-

skom infractvenom od 0,79—0,89 pm, sa re-

zoludjom od 20 m (rezoludja — najmanjiobjekt koji se na snlmku mofe zapazill).

U panhromatskom obliku snimanja seobavljaju u jednom spektralnom podrudju od0,51 —0,73 pm sa rezoludjom od 10 m.

Jedna od najva2nijih karakterlsllka

SPOT-a je pokretno ogledalo koje omogudu-Je pomeranje do 27 stepeni, levo Hi desno odpravea kretanja safelita, tako da je mogudocentar snimka postavlli bllo gde na trad Slri-

ne 950 km koju instrument! pokrivaju. Ovatehnika obezbeduje vrio brzo ponovno po-smatranje 2eljenib podrudja.

Jedlnstvena karakterlstika ovog satellta je

dobijanje stereo parova, tj. snimaka istog te-

rena snimtjenlh pod razlidttim uglom. NJIho-vim istovremenim posmatranjem - levimokom lev! snimak, desnim okom desni — po-stlie se trodlmenzionalnl utlsak koJI omogu-dava bolje I lakie odredlvenje karakterlstika

nekog lerena. Ovakvi snimol se kod SPOT-adobljaju komblnovanjem dva snimka zabele-iena na razllditim orbitama i pri razliditlm

uglovfma snimanja kamera.Za razliku od LANDSAT-ovlh satellta

SPOT ne obavija kontinuirana snimanja vedse ona vrSe prema potrebama narudloca.SPOT-ovi snimol inade pokrivaju povrSinu od60x60 km. Svi podaci sa SPOT-a mogu sedobiti u obliku COT, fotografskog filma ill sni-

maka razllditih formata.

SovjetskI Savez ved dug! niz godina ani-

ma zemijinu povrSinu u okviru svojih kosmld-kih programa. Na iatost njihovr snimol su te-

ie dostupnl SIroj naudnoj javnostl ito je po-sledica doskoraSnjlh politidkih prillka. Zato je

poznato relativno maio podataka o nadinimasnimanja njihovih satellta.

Osmatranja Zemlje onl vrSe na vISe nadi-

na: sa vaalonskih brodova I orbitalnlh stanlcasa ljudskom posadom pomodu MKF-6M MSSkamere koja snima u trI spektralna podrudja(ervenom, zelenom, Infra-crvenom); sa sateli-

la KOSMOS serlje automatskim kosmidkfmkamerama projektovanim za dobijanje mno-dtva snimaka razlldite razmere, takode MSSkamerama II sa Sest kanala; 0,46-0,50pm,0,52-0,56 |im, 0,58-0,62 pm, 0,64-0,68pm, 0,70 —0,74 pm, 0,78—0,86 pm. Rezolu-eija kod KOSMOS-ovth snimaka je 30 m, asnimol prekrlvaju povrdinu 185x185 km*.

U nadoj zemljl za potrebe daljinske detek-eije najviSe su korlSdeni LANDSAT-ovi i KO-SMOS-ovI snimol, a u novlje vreme se svevide koriste SPOT-ovi., SatelitskI snimol sekupuju u Inostranstvu, I to svaka radna orga-nIZBCiJa za sebe, dto.govorl o mogudnosti(tadnije nemogudnosti) SIreg razvoja daljin-

ske detekeije kod nas. Samo Jedna generaol-

Ja LANDSAT-ovlh snimaka za podrudje Jugo-slavije koJta oko 5000 ameridklh dolara, UJugoslavIJI ima vrIo malo savremene opreme.Najvedi centri, Jugoslovenski centar za da-ljinsku detekeiju u Beogradu, Savjel za daljln-

ska Istrailvenja I folointerpretaclju JAZU uZagrebu, Rudarsko-geolodki fakultet u Beo-gradu, Geolodkl institut u Beogradu, semINA-projekt-a iz Zagreba, poseduju samoInstruments za vizueinu analizu I Interpretaol-

Ju snimaka, INA-Projekt raspolaie I opremomza infra-ervena termalna snimanja I opremomza Instrumenlainu obredu podataka. Nl jedannaS centar nema uredaje za obradu I pobolj-

danje satelllskih snimaka, mada je to vedodavno uobidajen postupak u zemljama koje

su manje razvijene od nade, Nadi strudnjaci

koji se have ovom problematikom vide se ca-ne u svetu. Od njth Ireba pomenuti dr, Miro-

slava Markovida, profesora na RGF-u, dr.

Radmilu Pavlovid, takode sa RGF-a, ing.

Branimira Koddeca iz INA-ProJekla Zagreb,Ing. Jovu Marida iz Geolnetltuta u Sarajevo.

SatelitskI snimol se koriste u razlldite

svrhe: na pr., pomodu njib se omogudava po-smatranje periodidnog povedanja zagadeno-sti vazduha u velikim urbanim podrudjima I

kretanje sveiih vazdudnih masa na istompodrudju, dto omogudava pametnije planlra-

nje pravaca bududeg direnja grada.GlobaIni planovi razvoja poljoprivrede po-

drazumevaju jako dobru Informisanost ovlainosti tia, vrsti zemljidta, klimatskim reglo-nalnim usiovima, kao i o mikrokllmi. Prikup-

Ijanje takvih podataka ranlje je bio prilldno

dugolrajan I skup posao, a danas Ih sve nto-

2emo „ skinuti' sa nekoliko snimaka jednogpodrudja.

U geologiji, hidrogeologljl, Istra2ivanju le-

2llta mineralnlh sirovina I kartografljl, sistem

Istra2lvanja svodio se na .teren-kabinet-te-

ren" demu, a sa upotrebom satelitskih snima-

ka sudtinski se Izmenlo, pa se sad predstav-

Ija demom ..kablnet-teren-kablnet" dto punoolakdava posao, narodito u predellma koji su

slabo prohodnl III sasvim nepristupadnl (pra-

dome, vlaoki pianinski masfvl, pustinje, polar-

ne oblesti).

SatelitskI snimol isto tako mogu upozoriti

na opasnosti od razllditih vrsta prirodnih ne-

pogoda-uragana, poplava, podara, erupclja

vulkana, cunami talesa.

o animal

Aero snimei prredstavijaju fotografsko,

skenersko 1 radarsko registrovanje elektro-

magnetne energlje sa manjih vlsina, od 1—

S

km, obldno snimanjem iz aviona ill Iz helikop-

tera.

Aero snimanja se vrde u redovima koji suuglavnom postavijeni po geografsklm pravcl-

ma: sever-jug III Islok-zapad. Redovi imajubodni preklop od 10—40% a snImei uzdu2nfpreklop od prlbli2no 66%. Kamera ugradenau donjl deo aviona (obidno se korlsti DC-4)te2l oko pola tone.

Fotografska snimanja daju podatke u vl-

du pozitiva III negativa, I najdedde kao stereosnlmke. Kod ovih snimanja se korlsti rol emo-bell III kolor film. Crno-bell dedde jer je boija

tonska razlika.

Metod aero snimanja lermalnim I infra-

crvenlm MSS primenjuje se ved dugo u sve-

tu. Skener rsgistruje temperaturne razlike

na Zemijinoj povrdini, bez obzira koHko onemale bite, sa tadnoddu do 0,2°C. Rezultati

snimanja sa obraduju I prenose na film. Film

je crno-beli, pa de razlldite temperature biti

predstavijene razliditlm sivim lonovima. Ta-kav snimak se prenosi na kolor monitor koji

svakom tonu daje odredenu boju.

Vrio desto je teren koji se posmatra, na-rodito u tropskim oblastima, prekriven oblaci-

ma. Ovaj problem je prevaziden upotrebommikrotalasnih osmatranja koja ne zavise odvremena III danjeg svetla. Instrument za ova-kvo snimanja je SAR (Synthetic Apreture Ra-dar), koji daje polrebnu rezolueiju. Na mikro-talase je posebno osetijivo tio zasideno vo-

dom. Ovakvi snimei najbolje se komblnuju saSPOT-ovim snimcima.

Fotografska snimanja koriste se najdeddeza odredivanje morfolodkog, litolodkog karak-

tera terene III njegove struklure.

Termalna aerosnimanja Imaju primenu ugeologiji prI Istra2lvanju leilSta mineralnlh si-

rovina, u hidrogeologiji odra2avaju situaclju

voda na povrdini I Ispod nje. U ekologlji suvrio va2ne termalna snimanja okeanskih po-vrdlna jer omoguduju otkrivanje izvora zaga-denja, opseg ugro2enog podrudja I kretanje

nwrsklh struja. U dumarstvu se primenjuju zautvrdivanje bolesli vegetaeije u ranom stadi-

Jumu. Trebalo bi da daljinska detekeija koja

se u nadoj zemljl korlsti ved 17 godina nademnogo diru primenu u svakodnevnim istradl-

vanjima. Jer, bez obzira na izdatke koji deka-ju svaku naudnolstrailvadku organizaclju ko-

ja korlsti ovu metodu, ona Ipak mnogo vide

dtedi novae I vreme, a da ne govorimo o ve-

doj verodostojnosli I objektivnosti ovako dobi-

jenih rezuitata.

Asja Radojlovid

36/Gaiaksl)a 228

Dragl moji!, )o§ uvek sam veoma uz-

biKJena i nisam u stanju da mimorazmiSljam. Upravo prolaze dani ko-

je du pamtiii celoga 2ivota. Ml koji

'smo ih preiiveli Cull samo kako je cela za-

padna obala Amerike pretvorena u pustoS.

JuCe je neko rekao da je Cikago 20 metarapod vodom, da je New York potonuo, a LosAndeles je postao ostrvo. Ovde u San Fran-

cisku, grad skoro da vi§e i ne postoji .

.

Pismo koje je Eksa Kembel (Exa Cam-pbell) napisala svojim roditeljima 1. maja1906. godine, c^lsuje sav uzas nastao poslezemljotresa kojI je podigao San Francisko

18. aprila te godine. JaPIna u epicentru od8,3 stepena po RiPterovoj skall I energija ko-

ja se tom prilikom stvorila, bila je §ezdesetpiita vePa od one koja je pogodlla Isti grad17. oktobra 1989. godinel

Na$a planeta je u stanju neprekidnogkretanja. Kre6u se fjudi 1 automoblll, lete ptice

I pomeraju kontinenl. Ovo poslednje potvrdu-

je teoriju o nezavrSenom procesu formiranja

planeie Zemlje. I pored toga, ml ilvimo nakontinenllma koji se kredu, sudaraju izmedusebe I podviafie jedan pod drugl. Vl§e od po-lovlne stanovnika Zemlje 2ivl u zonama gdeau geoloSkI procesi veoma burnl. PlanInskI

venae Himalaja, Kavkaz, nastao je na meslugde se dve kontinentalne plote p^vlade jed-

na Ispod druge. U tom gusto naseljenom de-lu sveta visoku cenu su vet platlll u Armeniji.

Iranu I Turskoj. Kretanje kontinenata je ne-

moguPe videtl, all je dovotjno da se pacIfiPka

ploPa pomerl za Pest centimetara godIPnje,

pa da se cela Kallfornlja proglaa opasnomzonom. Ipak, dok traje kretanje opasnost I nl-

je vellka, all kada se ono zaustavl nastaje pa-

nlka u seIzmotoPkim IstrailvaPkIm centrlma.

Ogromna energija se nagomliava I kada do-

voijno naraste, kretanje se vrPi u skokovima.

To je zemljotresi

Upravo lose desllo 17. oktobra 1989. go-

dine nedaleko od San Franciska. De strane

San Andreas pukotine su kliznule jedna po-

red druge taPno u 17.04. Zapadna strana seuzdigla podi2uPi ceo planlnskl venae. Osamsekundl je bllo dovoijno da se blokovi pome-re brzinom od dva metra u sekundl, na severI jug. Ogromna energija oslobodena kreta-

njem krenula je prema stanovnlclma Kallfor-

nlje. SeIzmiPki talasi su se valjall prema jugu

u I prvo nalpli na grad Santa Kruz, samo 16kilometara od epicentra. U strogom centru

greda ostavlll su puatoP. Dalje Je bio na redu

Valsonvil. VePIna zgrada je unIPtena, a glav-

na ulica u avetinjsku. Udar na San Hoze je

bio jak, all je vePina zgrada Izdriala. Na kraju

je na red doPao I San Francisko. Teg Pasana gradskom stadlonu 62 hiljade ljudi sespremalo da posmatra derbi u ameriPkomfudbalu. Na svu srePu, ceo stadlon se nalazi

na ogromnoj slenl kc^a apsorbuje udar, all

pravl veliku paniku. Malo dalje od stadiona

nalazi se deo grada koji se zove Marina dls-

trlk. Nastao je pre mnogo godina nasipanjempeska I zemlje i stvaranjem povrPina pogod-

nlb za 2ivot. Takav teren se pokazao I Ideal-

nlm za prostiranje seizmIPkih talasa. Onl sepojaPavaju i Izazivaju efekat vibraeija ziee nagitarl. Autoput broj 860, koji Ima oblik beton-

skog sendviPa. popuPta I blokovi od Pesto to-

na se ruPe na donji nivo. Kraj znate. PrIPa

kako Pe se jednoga dana cela Kallfornlja pre-

tvoritl u ostrvo mozda I nlje samo priPa.

Hevidliiwi aemliotresi

PoPetkom ovog veka nauPnici su definl-

sall sedam oblasti na naPoj planetl koje su

Izrazito seizmiPkl aktivne. Izvan njlh postojala

je mala moguPnost nekog jaPeg potresa. Ovateorija je trajala krape i od najkraPeg zemljo-tresa. New York, jedan od gradova koji senalazi u mirnoj zoni, zatalasao se na 5.5 sle-

penl po Rlhleru, a onda je utvrdeno da sedugaPak rased nalazi taPno Ispod Menhetenavenijel Danas ne postoje tako kategorIPnepodele, all zato po^ojl zlaino pravllo koje je

sigurno taPno: kada je o zemijotresima reP,

pravila nemalCela Sevema Amerika je danas seIzmiPki

najbolje istraleni kontinent. Utvrdeno je da je

Kalifomrja rIziPna, a da su Panse za jaPi po-tres u IstoPnom delu Amerike nePto manje.Naravno, ima I suprotnih primera. Grad Carl-

ston u Juinoj KarolinI sravnjen je sa zemljompre laPno 105 godina a od Istog zemljotresasu se ruPIII zidovi u Clkagu, 1200 kilometaradalje. Pojava ovako razornih zemljotresa naistoPnoj oball SAD nlje sasvim objaPnjena.Dok se za Kallforniju stvaranje usiova za po-tres mote pratiti na povrPInl, dotle za ostall

deo AmeriPkog konllnenta vladaju usiovi

podzemnog kretanja nabora I stvaranje veo-ma slo2enlti geolopko struktumih elemenatakoji u odredenom trenutku postaju uzroPniksnaZnIh potresa. Za sluPaj Carlstona, taPanepicentar zemljotresa nikada nlje pronaden.

Pored Juzne Karoiine I dollna Misisipija

je zagonetno seIzmiPki aktivna. PoPto sezemljotresi dePavaju veoma retko, fjudi I gra-

devlne nlsu uvek spremne da ga doPekaju.

Slikovito zvuPI priPa ljudi sa seizmiPkog instl-

tuta u San Francisku, da mnoge kuPe u Ame-rici jedva da mogu da izdrze i silu gravitacljel

GeofIzIParl se naravno nisu uirkivall dadaju taPno objapnjenje za polrese na IstoPnoj

obali SAD, all je poznato da se oba ameriPkakonllnenta polako udaljavaju od evropskog I

to na velikom rasedu koji se pruPa celom du-Zlnom dna Atlantskog okeana. Udaljavanje

ovih kontinenata je jedva moguPe I izmerib,

all je sasvim dovoijno da Izazove poremePajeu ravnoteSI tektonskih ploPa.

Kskfiaw .prsAddstiZ

Pitanje je staro koliko I sami zemljotresi.

Zbog nemogupnosti da se pronade odredenapravllnost u nastanku, javtil su se razni proro-

ci zeijni slave, tvrdePi kako su sigumi da su

sledePi zemljotres videli u prvoj Poljicl jutarnje

kafe! Pre vile vekova u staroj KInl, ljudi su

dr2afl kanarince u svojim sobama, jer su ve-

rovail da mogu osetiti predstojeci potres i

svojim pevanjem upozoriti sve u kuPi. Narav-

no, kanarinci su pevall I kada su dobro ras-

po!o2enl, tako da taj sistem zaPtIte nije uvekpouzdano radio.

Pravl podaci o uspePnIm prognozamazemljotresa za sada ne postoje. Naravno,

ima mnogo razliPItih priPa I tegendl o ljudima

koji su osePatl potres I tako spasill PovePan-stvo od uniptenja. Mnoge zemlje rade na iz-

radl kratkoroPnIh prognoza, sa manje ill vIPe

uspeha, Pto je sigurno i u direktnoj vezi saekonomskom moPI te zemlje. Ovako kom-pleksna Istra2lvanja su veoma skupa i zatite-

vaju veliku struPnost.

Kao I u mnogo drugih oblasti, Japan' je

raz\4o uspePne sisteme koji u odredenim us-

lovima mogu ukazivati na skoro pojavu zem-ljotresa. Stanovnlcl te ostrvske zemlje se odmalena uPe da 2ive sa stalnim podrhtava-

njem tia, a sve gradevine novijeg doba su u

moguPnostI da Izdrie veoma snaine potre-

se. U Japanu vet dugo postoji ageneija zameteoroloPka Istrailvanja (JMA), koja se bavi

utvrdivanjem moguPnosti za jak zemljotres, asve na osnovu slo2enlh geofIzIPkIh IstraZIva-

nja. U sluPaju povePane opasnosti, grupa odPest nauPnika je duPna da u roku od sat vre-

mena dode u cenlar JMA. Oni su izmedu se-

be u stalnoj vezi putem mallh radio-prljemni-

ka (joejdiera), a ne smeju napuPtatl grad bezpreihodnog odobrenja! Na sastancima, dobi-

jeni podaci se detaijno razmalraju ako za-

jedniPki zakIjuPe da je situaeija opasna, oba-vePtavaju japanskog premijera, koji preko ra-

dija i t^evlzije obja\4juje naeiji da krene usklonipta. Premda se ovaj sluP^ joP uvek nlje

desio, svi gradani Japana stalno ve2baju ovepostupke svesni da Pe im to jednog danamo2da spasti glavu.

U Japanu postoji pravilo da svaku mo-guPnost Ireba iskorlstiti do maksimuma.Potvrda lih rePI nalazi se u projektu koji je

nedavno zapoPet. Na morskom dnu, negdeIzmedu Filipina i juZnIh japanskih ostrva, veP26 godina se nalazi lelefonski kabi i to baPna mestu gde se vipe pula nalazio epicentar

razornih zemljotresa. Montiranjem podvodnihseizmometara na njega moguPe je slaino

pratiti promene pritlska i temperature mor-skog dna i dobiti podatke koji mogu upuPivabna povePanu seizmIPku aktivnost.

S druge strane zemijine kugle — u Kall-

fomijl, razwjene su veoma originalne ideje zakratkoroPnu prognozu zemljotresa. Negde napola puta Izmedu San Franciska i Los Ande-lesa nalazi se grad Parkflld, koji je postao pri-

mer u svim Pkolskim knjigama seizmologije.

Kako se nalazi laPno Iznad glavnog rasedaSan Andreas, podrtitavanje tIa je srazmemoPesto. Ipak, utvrdena je odredena periodiP-

nost, tako da se svake 22 godine Parkfild do-bro zalrese. PoslednJI put to je bllo joP 1966.godine tako da tu i nlje potrebno mnogo nau-ke da se napravi uspePna prognoza. Skote I

fabrike u Parkflidu Imaju uobiPajeni nedeijni

ritual probnih uzbuna, a temeiji mnogih kuPaliPe na bunkere. Oko samog grada nalazi sena hiljade iasersklh seIzmiPkih prijemnika(geofona) pobodenlh u zemlju i sve to neodo-Ijlvo pr^sePa na predslavu koja se zove .7stepeni Rihterove skale — danas u vaPemgradul'

HowiiHUfr fcao nrorok

Za Parkfild se zna da ga uskoro oPekujepotres, all Pta je sa oslallm delom Kalifomije?

TipIPna dugoroPna prognoza kaze da jxi-

stoji moguPnost od 30% da grad Los Andelesu narednih 30 godina bude pogoden zemljo-

tresom od 8 stepeni po Rlhteru! lako na prvi

pogled tih 30 procenata I nlje bap vellka mo-guPnost, predvidena jaPIna od 8 stepeni bi

mak) toga ostavila u jednom komadu. MoPdabaP zbog toga, u najvePem kalifomijskomgradu se sprovodi jedna zanimijiva Ideja: oko100.000 vlasnika kuPnih kompjutera da bi do-

bill po jedan seizmiPki prijemnik koga bi jed-

nostavno zablll u zemlju Ispred svoje kuPe.

Preko posebnog dodatka bl se povezali sakuPnIm raPunarom, a zatim svih 100.000 po-

dataka bi se danonoPno slivalo u center US-GS (United States Geological Survey). Dobi-

jenl podaci o mikroseizmipkoj aktivnosli nateritoriji Los Andetesa bi se kompjulerski

obradivali tako da bi postojala stalna sllka onajmanjim poremePajima. Teoretski, ovo je

moguPe i u naPPj zemljl, jer bl svIm viasnici-

ma kuPnih raPunara svakako bio veliki Izazov

37/April 1991.

'll 1 5.

5

I e ||

111 E If-S

JiaisS?Ptilsli illVilllllll

da doznaju §ta se deiava ispod njihovih po-druma.

Op^anja do kojiti su doSli zaJedniCki so-vjetskl j amerlCki naudnici, lakode mogu Imati

uticaja na kraU<oro6nu prognozu. Fenomenjeotkriven sasvim slueajno merenjima sa so-vjetskog satelita .Saljut 7‘. Poznato je daZemlfa ima elektromagnetsko polje koje sestaino menja. Promene su minimalne u nor-

malnim usiovima i uglavnom su povezane sapojavom Sundewh pega. Rutinsklm mere-njem sredinom 1985. godine uo£ene suogromne oscilacije efektromagnetskog poija

Zemlje bez stvarnog razloga. U islo vreme,sv) radio-prijemntci u okolini planine SantaKmz registrovali su pojavu signals niskih fre-

kvenclja i to 30 pula jadlb od uobidajenih.

Ubrzo se sve smirllo, da bl se isla situadja

ponovila samo tri sata pre zemijotresa. Sig-

nali potpuno isle frekvencije, ovaj put su lo*

mili igle za regisirovanje Jadne signala na ra-

dio-prijemnidma. Ove pojave donekle obja-

Snjav^u I dudnu uznemirenost iivotinja ne-posredno pre zemijotresa, jer Je poznato davedina njih moze da duje mnogo §iri frekven-tnl opseg nego §to je tu u stanju dovek.

Jo$ jedna pojava koja je uodena nepo-sredno pre Jadlh potresa zahteva dodatnaobjaSrfjenja. Predznim merenjem ustanovlje-

no je poslojanje tihih zemijotresa, pojavepodrhtavanja tia koja se javija neposrednopre glavrtog udara. Radi dto tadnijih podatakaodredeni podad se dobijaju direktno sa geo-st'acronarnlh satelita. S obzirom da se Infor-

madje o predstojedem potresu prenose dosatelita putem radio-talasa brzinom od300.000 kilometara u sekundi, a da je brzinaseizmidkih ,,8" i .P" lalasa tek negde izmedudva i deset kilometara u sekundi, ljudi naZemljl, uz pravovremeno upozorenje sa sate-

lita, dobili bi prednost od nekoliko desetinasekundi. lake naizgied kratko vreme, ipak je

dovoijno da se iskijudi struja, u Skolama daci

legnu pod svoje klupe, a nuklearne elekirane

prestanu da fade. Sistem ovakvog upozore-nja jod uvek nije proveren u praksi, ali se ve-ruje da de biti veoma uspedan. Sa leslira-

njem ovakvih nadina upozoravanja treba po-detl dto pre, jer Je samo u periodu od 1980.do 1986. godine Kalriorniju zadesilo oko23.000 zemijotresa jadine od 1,5 do 6,5 ste-

peni po Rihterovoj skali, Hi po jedan zemljo-

ires svaka dva I po salal

All nisu geolizidari jedini koji se bave plta-

njlma vezanim za kratkorodno predvidanje

zemijotresa. Ljudi razliditih obrazovanja, pa I

veltkl broj laika uvek je u tome video svoje

meslo.Posiednjl poznat sludaj desio se nedavno

u ameridkoj driavl Misuri, kada je izvesnl

Iben Broving tvrdio kako de oblast 250 kiio-

melara jugoistodno od St. Luisa biti epicentar

jakog zemijotresa na dan 3. decembra 1990.

godine. Tvrdnja je dobila na ozbiijnosti kadase saznalo da je Isti dovek za samo 24 satapogredio pri prognozi kalifornijskog zemijotre-

sa. Tada je on rekao da de se 16. oktobra,

na nadoj planetl desitl vide snainlh potresa,

kao I da se aktivirati odredeni broj ugade-

nih vulkana! Naravno na seizmolodkom Instl-

tutu driave Misuri se nisu slagall sa ovakvjmprocenama. Nisu pomogli ni podaci da se po-

tres od 6 stepeni dedava u proseku svaki ire-

di dan negde na nadoj planeti. Tog ranog de-

cembarskog dana, sve dkole i fabrike suostale zatvorene, a stanovnici jugozapadnogMisurija su iskoristili dan da posete svoje pri-

jatelje na drugom kraju Amerrke.

JuaoKlowiin i xamliotraai

Poznato je da je nada zemlje veoma sei-

zmolodki akiivna i svako od nas je bar jed-

nom bk) u prilid da se nade na putu seizmid-kih talasa. Upravo zbog tako kompleksnoggeolodkog sastava seizmolodka istraJivanja

su intenzivna u skoro svim delovima zemlje.Na teritorlji Jugoslavije postoji ukupno 19 sei-

zmolodkih stanica, a od tog broja devet je u

Cmoj Gori, koja je u poslednje vreme i najvi-

de na udaru. Po pilanju dugorodnih progno-za, uradene su mape Jugoslavije sa delalj-

nim rasporedom najjadeg mogudeg potresa.

Pri izradi mape koriddeni su podaci o zemljo-tresima 100 godina unazad. Ved na prvi po-gled, izdvajaju se izuzetno trusne oblasli navecem delu Jadranske obale, Makedonije I

kompletan obodni pojas Dinarida. Ipak, kadaje u pilanju kralkorodna prognoza, nije se da-leko odmaklo. U razgovoru sa Branislavom

Glavatovicem, direktorom seizmolodkog za-

voda Cme Gore i jednim od nadih najvedihstrudnjaka u ovoj oblasti, saznali smo da supostojali veoma brojni projekti koji su imaii za

cilj naladenje parametara koji bi ukazivafi naskoru pojavu zemijotresa, ali zbog finansijske

siiuacije malo toga je i uradeno.

Jod pre rata, u strumidkom selu Veljuse,

postojali su ljudi koji su imall zadatak da trde

po selu i upozoravaju narod da bezi u brdajer se sprema veliki zemtjotres. I pored svih

problema, danas se to radi na mnogo naud-nijoj osnovi. Posiednjl primer je saradnja in-

siituta za tiziku iz Beograda i zavoda zaokeanografiju iz Kotora, koji su zajednidki

merili pojavu plemenitog gasa radona u BokoKotorskom zalivu. Uz modnu kompjuterskupodrdku i hardver koji je projektovan u „Elek-

tronik design" u Beogradu, dobijeni su rezul-

tati koji nedvosmisleno upuduju na poveza-nost zemijotresa i pojave ovog gasa u zemiji.

Ipak, na tome se i stalo Jer je za nastavakistraiivanja bilo posebno i mnogo novca.

Poslednjih godina, na teritorlji Ji^oslavije

je vladato relativno seizmidko zatidje. Tek uposlednja tri meseca dolazi do izvesnog po-vedanja te aktivnosti, tako da belezimo polre-

se kod Metkovica, kod hidroelekirane na Pivi,

tresta se i Devdelija na 5,5 stepeni Rihtera,

a ni kod nadib suseda u Italiji nije bad bilo

mirno. Nastavijaju se I intenzivna istraiivanja

nafte i prirodnog gasa na malo neobican na-

din: u iskopanu rupu se stavi vide kilogramseksploziva, koji posle detonacije proizvodi

vedtadkl zemljotres, a mreza prijemnika napovrdini zemlje beleil odbljanje takvih talasa

od slojeva unutar zemljine kore! Pored dobi-

janja sitke geolodkih struklura u kojima semoida nalazi nafta, ovako se dobijaju i vred-

ni podaci za moguda kretanja t strukturne de-formacije.

U Jugoslaviji de se I dalje dogadatl geolo-dki potresi, hteli ml to ill ne. Kao prirodna po-java zemljotresi su posebno nepotrebni u ovabuma vremena. Kako smo navikll da za svedto nam se dedava pronademo krivca, zazemljotres ne mo2emo okriviti ni ljudski ni

lehnidki faktor, jod manje druge narode ill po-jedine zemlje. Biti uspedan i predvideti prvi

slededi zemljotres postala je privjlegija pa-metnih ljudi. All u danadnjoj poplavl raznih

gSpasiteIja" sa TV ekrana, ko jod misli o zem-Ijotresima.l

Ivan Mastilovic

I

Da li su misteriozni krugovi urezani u poijima

Britanije poruke zvezda ili delo prirode?

POUASNOVA

Nedaleko od misterioznog kruga megalita Stoimhendza, na

zitnim poijima juzne Engleske pojavio se novi fenomenurezanih krugova. Proslog leta je jos nevideni posetilac preleteo

preko zita u klasu vise od ietristo piita. Za sobom je ostavljao

knizne figure u polju. To se desavalo skoro iivek nocu,

ponekad propraceno cvrkulavim zvucima i pokretnim

narandzastim svetlom.

Unutar svake od savrseno obllkovanih

kmznih povrsina, 2ito je polo2eno, all

ne i polomljeno. Raslude stabljike suspiraino polegnute cas u smeru kazalj-

ke na satu, cas suprolno. Gledano iz vazdu-

ha, mnogi krugovi cine slozene oblike, raspo-

redene u koncentribne prstenove, nalik nastrelja&ke mete, ili recimo na nizove dzinov-

skih ogrlica ukraSenih spoljaSnjifn lukovima i

povezanih popre£nlm linijama. Ako Je knig

nastao na pocetku sezone, dok je iito jo§ ze-

leno, stabljike koje se brzo razvijaju uskoro

se podizu i nastavijaiu da rastu uspravno, ta-

ke da se krug brzo gubi iz vida, ostavivSi za

sobom same jedva vidijivi rez u vegetaeiji.

Ponekad se krug obigledno oblikuje sa ta-

kvom silinom da su biljke oko centra potpunounistene. Istrazivadi iz ditavog sveta pokuSa-vaju da otkriju §ta uzrokuje ovu pojavu. Napl-

sali su barem pola tuceta knjiga o ovim kru-

govima - all niko jo§ nije dao potpuno obja-

Snjenje. Komplikovane teorije koje nicu izne-

nada gotovo kao i sami krugovi, obuhvatajusve: od posele vanzemaljaca i isprobavanjaorulja .rata zvezda" do nalela lornada i pro-

slih staromodnih podvala.

Fondaeija Kestler obedala je nagradu odpet hiljada funti osobi koja potpuno razre§i

enigmu. Londonski list .Sunday Mirror" nudi

dak vecu nagradu od deset hiljada funti pro-

nalazadu genijalnog resenja. All niita ne mo-le da nadoknadi Sletu farmerima na dijim po-

ijima su se krugovi pojavili. Ne samo da suovom pojavom njihovo zito i letina polegnuti

ili unisleni. vec su i preoslala okolna poija

osvojile gomile radoznalaca koji nadiru, gra-

ve fotogratije i osmatraju krugove izbliza. Ne-koliko hempdirskih farmerskih porodica, da bi

spasle dto se spasti mole u toj nezavidnojsituaeiji, pocele su da naplacuju svakom po-

setiocu ulaznicu od jedne funte. Povika okokrugova je skorijeg datuma, ail ova pojava

na engleskim litnim poijima Ima dugu istoriju.

Mnoge logende iz Srednjeg veka spominjukrugove koji se preko nodi stvaraju u poijima.

Jod ranije, mudraci su pridali pride o vilama

koje igraju u polju ill o davolima koji dolazenocu i urezuju krugove u litu. Vekovima, ka-

lu neki naudnici, zito je bivalo polagano uvekiznova. All to je bilo samo povremeno videnoI retko prijavijivano. Oanas, uz prisustvo novi-

nara. istralivada i turista, sve vise ih biva

pronadeno-

lako su krugovi bill uodeni i u nekim delovimaSAD, Kanade i Australije, najvide ih je iskrslo

u podrudju Engleske koje se zove VesekskiProiaz ili Vesekski Trougao — trouglasta po-

vrsina zemlje, sa svakim krakom dugackimdetrdeset milja, u julnom centralnom deluzemlje. U poslednjih deset godina, fenomenje postao vidno rasprostranjen, krugovi seformiraju sve dedee, na sve vide lokaeija, i

sve su dudnijih oblika. Neki od oblika razvija-

ju se tokom vremena. kao sto je to sludaj savelikim krugom oko koga su prodlog majapronadena tri nova koncentridna kruga. Ne-koliko dana kasnije, znatizeijni posmatradizapazili su i detvrti prsten, hiljadu stopa dirok,

koji je obuhvalao ostala tri i koji je neke ljude

podstakao da uzrok tome traie u nekom 6ud-nom virusu ili gijivici. Drugi su ove oblike pii-

pisivali jezevima ili 6ak hipicima.

.To je misterija", slale se i Kolin Endrjus.

elektroinlinjer i mesni vladin sluzbenik u

Hempdiru, koji sebe predstavija kao jednogod tri najveca istralivada fenomena krugova.Endrjus sa puno livahnog britanskog entuzi-

jazma prilazi resavanju problems, all mu je

njegov nadin istralivanja doneo i mnogo ne-prijatelja u zvanidnoj nauci. Neki smatraju daje njegova knjiga na tu temu, Kruini dokaz,

koju je napisao zajedno sa Pat Detgadom,prepuna ..krulnog prosudivanja", tj. da ne re-

39/Apr!l 1991.

lava niSta. Endrjus Ka2e: ,iNema nikakve

sumnje da ye ovaj fanomen izvan tizike i nau-

ka kakvu poznajemo.

"

Dobro. onda ita |e to?

.Pojavijuje se u poslednje vreme nevero-

valan broj podataka koji upuduju na umeSa-nost nekih oblika inteligencije". kaie Endrjus,

.Ne wislim na vanzemaijsku inteligenciju, ali

ye i ne tskljuPujem." Dokaz za ovaj komenlarjeste ono Sto Endrjus zove .preciznim sme-Stanjem krugova". Oni nikada ne stoje haotid-

no prelazedi ivicu polja~ islide on, Jako suneki krugovi obima od viSe stolina slopa. Na-protiv, oni su poredani u grupe, udaljeni sa-

mo ind od puta Hi brezuljka, kao da ih je lu

smeslila nevidijiva ruka.~

Endrjus je pokuiao da prodre u tajnu

kreatora krugova jula i avgusta proSle godi-

ne. svojom operacijom „Crni kos“, koja se sa-

stojala u stalnom nadziranju ravnice Selizbe-

ri. u srcu poija krugova. Njegova stru£naoprema sastojala se od infracrvenih kamera,kamera za snlmanje pri slabom svetlu, ter-

midkih kamera < kasetofona. Sam Endrjus bio

je kod kuce u krevetu, kada je usiedilo uzbu-denje prouzrokovar>o blic-svetlima na jednomod monitora, ali ga je telefonski poziv brzoodvukao na teren u detiri sata ujutro.

Kada je svanulo, posmalradi su, istina

mogli da vide krugove, ali su ubrzo shvatili

da je neko s njima terao Segu. Termicke ka-mere su registrovale tela saljivd2ija.

„Na$e meslo je postalo poznato", snu-

zdeno primecuje Endrjus. (Ovo ne iznenadu-

je poslo britanska Stampa poprilidno pa^njepoklanja idejama i akiivnostima Kolina End-rjusa).

Nedugo posle operacije „Cmi kos“. beleZi

Endrjus, britanski vojni istrazivaci snimili sunarandiasio svello na nebu koje se polakokrece prema istoku, tonudi ka zemlji, a ondase opet nagto uzdi^udl, pre nego §lo bi defini-

tivno nestalo iza gusle §ume. Sledcdeg da-

na, nekoliko krugova se pojavilo na putanji

narand2astog svetla.

Ozbiljno stvar

„Endrjus i Delgado su za mene nocnamora“, zali se Terens Mejden, atmosferski fi-

zidar i osnivad Organizacije za istraZivanja

tomada i oluja (TORRO), kao i Grupe za is-

trazivanje pojave krugova (CERES)..Njihovo verovanje u prisusivo paranor-

matnog, ne samo da priviadi varatice, vedotezava saradnju sa naudnicima u svelu, ko-

je nije iako ubediti da je ispitivanje (enomenakrugova ozbiijna slvar."

Mejden je prvo zapazio dva iitna kruga

na nekih pet milja od njegove kuce u Viltdaj-

ru, avgusta 1980. godine. Odmah Je napisao

jedan naudni dianak u kome objaSnjava poja-

vu krugova meteoroloSkim fenomenima i po-

slavija svoju teoriju: krugove prave vrtlozi ve-

tra. veruje Mejden. koji se siiovilo spuSlaju

na zemi/u i obiikuju kiasje u iormi svojih stru-

ja. Mejden se nadao da de doci do dodatnih

dokaza kada je proSlog leta mesec danaproudavao krugove uz pomod dobrovoljaca i

privatnih fondova, ali grupa nije imala dovolj-

no srece da uhvati proces pravijenja krugo-

„ro je kao da hodele da snimite nesredu

na putu u Irenutku kad se deiava", objaSnjs-

va Mejden svoj neuspeh. ,Nije u pilanju ret-

kost dogadaja. slvar je u tome Sto treba daznate gde i kada treba da budele i da aktivf-

rate svoje kamere pre podelka desavan/a."

Posle deset godina istrazivanja, Mejden za-

kljuduje da tajna krugova Ie2i u medudejstvu

svetlosti i vazdudnih struja koje stvara sloj

vazduha na breZuljcima i oko ugrozenih po-

ija. Ustanovio je da leti tokom noci vazduh

miruje nepokrelan oko breJuljaka, sve do pr-

vog strujanja vetra, negde pred jutro, koje

podinje da ga pokrede bas na podrudju Zilnih

poija. Kada ovi vetrovi naiete na bretuijke.

oni se odbiju od njih stvarajuci rolirajude slu-

bove vazduha. Obidno se ova vrsta stuba. Hi

„vflfoin/ vihor", rastura neredovno, ali dovolj-

no desto. pa onda vazduh nastavija da se uli-

va u vrttog iz svih pravaca, rolirajuci iznuira i

spolja. Zatim se rolirajuci stub mole podicido vecih visina gde vazduh prodire u stub i

rolira ga velikom brzinom. Zatim se vihor

„smiruje'‘, smatra Mejden, pada na zemlju i

oslaWya svoy pedal na iitnim poijima.

Druga geografska podrudja imaju istu ta-

kvu kombinaciju usiova za stvaranje vihora,

kale Mejden, ali ne i milje litnih poija na ko-jima de ostaviti svoje obeleije. Krug urezanu pesku ill snegu nestaje sa prvim vetrom. Usvemu tome imaju udela i elekirosile, misll

Mejden. Podto se stvorio vihor u vazduhu, onodvaja elektrone od molekula, pretvarajuci Ih

u jone, koji svetiucaju u mraku. Cestice pole-

na, pradine i morske soli koje lebde iznad po-ija povedavaju brzinu stvaranja elektridnog

naboja unutar vrtloga, oslobadajudi zvuk na-lik na zujanje i svetiucanje naranddaste, 2utei crvene svetlosti. Iz daljtne vihor mo2e tiditi

na svetlecu loplu, a buka koju ispusta podse-da na brujanje, zujanje ili dak zvuk sirene.

Mejden je zapoden rad na ozbiljnoj naud-noj Studiji 0 krugovima 1983. godine, koja bi

trebalo da izade iz stamps sledede godine.U meduvremenu napisao je dva manja dela,

poglavito kao odgovor na fantastidno izjave

Kolina Endrjusa i Pat Delgado (Fenomenkrugova i njihova misterija i Krugovi sa ne-

ba).

tiivar politt

i druga brojna islrailvanja prikijuduju seMejdenovoj teoriji, u koja spadaju ispilivanja

Dieni Rendies i Pota Falera Iz britanskog Is-

trazivadkog centra za NLO, koji su autori de-la Koniraverze krugova I novijeg itilni krugo-vi: razreiena misterija. Paler je takode izda-

vad i urednik nov^ naudnog lista koji se zove.Cuvar poija", koji razmatrajudi klimatski fak-

tor u fenomenu krugova, zauzima dvrsto me-teorolodki Slav. Pored Falera i Rendlesove,Mejdenovu teoriju potkrepljuje i veliki brojNLO-a videnih u ViltSajru. To je stoga Sto jakielekiridni efekti, za koje se smatra da stvara-

ju naboj u vrtlozima koji su uzrok naslajanja

krugova — mogu pomerati igiu kompasa,zaustavijati salove, prouzrokovali neslanakstruje i ispunili almosleru zvucima zujanja i

pucketanja.

Ovo je u vezi i sa evidenliranjem pojavaNLO-a. ..Zaista", istide Rendlesova, .krugovi

se pojavijuju na meslima koja su blizu meslana kojima su videni neidenlilikovani ietedi

objekti. Ali, zapravo je fenomen kruga taj koji

stvara iiuziju o vanzemaijskom svemirskombrodu, a ne neka bica iz kosmosa koja ivrija-

ju svoje poruke po poijima. Za sada imamodvadesetdelvoro odevidaca, a svi izveStavaju

o almoslerskom vriiogu — siidnom tomaduili vihoru." Postoji veliki broj dokaza iz prveruke da' se 90—95 poslo iitnih krugova lor-

mira izmedu tri i pet sati ujulru. (Drugi, mistid-

nije orijentisani posmatradi poija. bdijuci u zi-

tu, nisu zapazili nikakav vrtiog, ved su ume-slo toga pridall o stotinama „crnlh, dtapidaslih

predmeta", ili ,bidevima“, koji su, po jednomodevidcu, „skakutali gore-dole po povrdlni 21-

ta.")

S obzirom da krugovi Izgieda postaju svebrojniji I sve slo2enlji, Rendlesova nudi izve-

slan broj realnih mogucnosti koje mogu uti-

cati na usiove stvaranja krugova, od prskanja

40/Galaksl|a 228

Zoiiirieiiefigure lie daju mira isiraiifaciiiia

Trouglasll „pecnli" ii iitu

pestiadima pa do premestanja ograda, dostvaranja hlorolluorokarbona u almosleri I dorazaranje ozonskog omolada. Mejden smatrada se broj krugova ne povocava mnogo, iako

ima nekoliko novootkrivenih.

..Nazivaju nas razbijadima iluzija", kaleRendlesova, koja nalazi da je geometrijskapravllnost krugova nista vise tascinantna odsloZenlh oblika sneznih pahuijica. .Ljudibira-

dije da im se ponude najiuda moguca rese-

nja."

Neka od rmjtrezvenijih resenja datiraju od23. juna proSle godine, kada je Mejden vodio

prvu medunarodnu'konferenciju o fenomenukrugova, koja je okupila naudnike dak iz Ja-pana i SAD na jednodnevnom sastanku od-rzanom na Oksfordskom univerzitetu. Cilj

ovog saslanka, na kome su bili prisuini i Ko-lin Endrjus i Pat Delgado, bila je razmena mi-$ljcnja izmedu predavada i publike. Na kraju,

Mejden je rekao kako potpuni odgovor izisku-

je vise isiraiivanja koja bi obelodanila svedetalje. U meduvremenu. rekao je, ova poja-

va de se I dalje manifestovati u stotinamarazlicitih oblika. od kojih vecina jod nije ni vi-

dena i ne mo2e se ni pretpostaviti.

Pojdvale„BHo je zabavno samo sluSati ove ljude",

komenlarise Dion Snou, ameridki profesor

meteorologlje na Perdju Univerzitetu, koji je

prisustvovao konferenciji. „Mnogo diskusije,

ali malo sivarnih naudnih dokaza. Vecina

41/Aprll 1991.

Skupina krugova u seyemom ViUsajru

,studija o iitnim knjgovima, svode se na pre-priCavanja peseta nalaziSlu i filozofiranja onjima."

Jedino sa cime se Snou slaze je Mejde-nova konstataeija da je vedina krugova delovrtloga. On se slaze da vrtlozi obllkuju u za-vetrini brezuljaka 2itna polja u krugove. isto

kao §to to dine u uglovima visokih zgrada NjuJorka, gde se slvaraju kovltlaci pradine i ot-

padaka koji potom vrio brzo neslaju. Medu-tim, Snou misli da su mnogi razvijeniji obliciu poijima podvale, nameSlene da privlade in-

leres medija, din^i fenomen iitnih krugovaslaino aktuelnim. Mritanska Stampa se ludoprovodi sa tim krugovima", kaie Snou, „Vero-vaino da postoji zanimljiv meleoroioSki feno-men iza svega toga, koji bi trebato istraiiti,

all leSko da se moie obavijati ozbiljan naudnirad u toj atmosferi senzadonalizma."

Kristoler CerC, stmdnjak za tornada naMajami Univerzitelu u Oksfordu, drJava Oha-jo, takode je prisustvovao konfereneiji o kru-govima < takode se slaze sa idejom o vrtlozi-

„Nalazim da je sve to vrio bizarno. Tr kon-centriini oblici i lukovi koji Hie na piklogramei erteie u pesku", rekao Je Cerfi, „ne moguse objasnili prirodnim uzrocima. Mozeto tonazvati prevarom. a moiete i umetniikim iza-

zovom."Cert je podstaknut problemom odiucio da

napravi nekoliko laboratorijskih eksperimena-

ta. Planira da konstrulse umanjeni modelonog dela hempdirskog polja gde su se mno-gi krugovi pojavili. Model de slaviti u strujni

lunel. izduvatl dim na njega Iz nekoliko pra-vaca I videtl da li se pojavfjuju vtllozi. Kfjucnopitanje, kaie on, nije da II vrtlozi mogu dastvorc krugove u Zitu, ved da li se oni zaislastvaraju tako cesto, dto de model vrtloga po-kazati.

Teorija o vrtkDztma, medutim, nije jedinonaudno objaSnjenje. Proucavajudi krugove sadrugc strane Engleskog kanala. optidki inzi-

njer ian-tak Velasko Iz CNES-a tvrdi da ni-

j^an meleoroioSki lenomen ne moie daproizvede prslenove na zemiji, a JoS manjeduple prslenove, a da ne ugrozi ..vegelaciju

u sredini prsfenova." Prslenovi mogu biti",

kaZe on, posledica vojnih ispitivanja najnovi-

jib lipova oruija namenjenih ,ratu zvezda".Zaista. kada je Velasko posmalrao originaini

uzorak pod mikroskopom, pronadao je da suslabijike uzete iz Zitnih krugova izgiedale kaoda su podvrgnute nekoj vrsti zagrevanja. ,Za-grevanje moie policali od infraervenih Hi mi-krolalasnih zraka velikog inlenzileta. Takavzrak mogu proizvesli snaini laser! koji se ko-riste kod eksperimenlalnog odbrambenogoruija, usavrSavanog u SAD, SovjelskomSavezu, a mozda i u Vellkoj Britaniji. Mnogo-brojni oblici u iitnim poijima, stoga, mogu bill

prpizvod lestiranja nove odbrambeno sirale-

m"Velasko potkrepljuje svoju argumentaeiju

dinjenicom da je podrudje najvede koncentra-eije krugova ujedno I oblast u kojoj je veliko

britansko vojno postrojenje. Njegove pretpo-

stavke, koje jos uvek smatra privatnim i ne-dokazanim, odbaclli su mnogi britanski i

ameridki istraZivadi intervjuisani za ovaj dla-

nak.

Objadnjenja ostalih teorija seZu od nesta-

dluka (tragovi koje su ostavili helikopteri lete-

di gore-dole) do misterija — opomena da ceuskoro dodi do ekolodke propasti, kako to ka-

Ze start sumerski zapis. Neki savremeni po-smatradi misle da su krugovi delo Vila ili pri-

rodnih duhova.„Vec pet godina proutavam ove krugo-

ve", kaZe Aril Roj, podasni clan na odeljenju

za Hziku i astronomiju Univerziteta u Glazgo-vu, istraZIvad dobro poznat po svom Intere-

sovanju za paranormalne pojave, J ne moguda verujem da postoji bilo kakvo realno obja-

Snjenje za to sla su onl i Sla ih uzrokuje.

"

Rojje predsednik novooformljenog Centra zastudtje iitnih polja, koji raspolaZe bazom svihrelevantnih podataka vezanih za krugove uZitu, kao dto su sorte Zita na kojima sejavlja-

ju krugovi, njitiova velidina i meteorotoski us-lovi koji vladaju u podrudjima u kojima se oni

oblikuju. Prvi broj novog iista ovog centra zaistraZivanje krugova u Zitu koji se zove TheCereologisI CSIrudnjak za iitarice") pojaviose prodlog leta, sa namerom da obuhvati .,ve-

sti, prikaze i teorije grupe ili pojedinaca koji

se bave ovakvom vrstom istraZivanja".

Osim uobidajenih tema (atmosterski ieno-

meni, pojave vanzemaljaca, itd.), ovaj list je

izveStavao i o osobama koje pronalaze pod-zemne vode rasljama i o raznim drugim gra-

nicnim (enomenima. Pisac Patrik Harpur koji

proudava alhemiju, daje ovakvo tumadenjeZitnih krugova: „Oni su kao snovi; ispilivatl ih

znaci navesli ih da nas obmanu, tumatili ih

znad zasenili njihovo bogatstvo, objaSnjavati

ih znati pogreSna ih razumeti . . . iitni krugo-vi su kao usta koja nam govore o tudesnostii dubini sivari — govore vise sreu nego glavi,

a vise duSi nego sreu."

..Omni"

NlO-i u DolmacijiOtprilike dva mjeseca nakon pojaveNl.O-a i Iragova koje je oslavio u seluHobanci na Uiokovu — o cemuje Ciaiak-

sija opSimo pisala u prosinackom broju— dollo je do serije pojavljivanja nepo-Znalih objekara u Dalmaciji i JuznojHercegovini.

Prva vijesi glasISe da je uveie 14. siu-

denoga prosle godine prhnjeceno svjetlo

iiad Medugorjem. Vijest nije zavrijedila

ozhlljiiiju paziiju sve dok se iiisu pojavili

otevici iz relalivtto udaljeiwg Trpnja.

Po iskazu iovjeha koji je sa svojomzenom pralio ovaj fenomen iz svog vria,

moie se rekonsirairali dogadaj; Svjeilosi

se pojavUa oko sedamnaesr sail i desel

minuia, imala je ellpsasti oblik i hila

iziizeino jaka. Trajala Je iiekih dvadeselsekandi, nakon lega se pocela smaijivoli

i slabili da hi na krajii polpuiio iscezla,

„Kao da se spusiila u doliiia", kazeocevidac. Poslije desel minuia ponovose pojavila le Irajala kao i prvi pal.

Tjedan dana kasnlje, 21. sludenoga,dvadeseiak kilomeiara jazno od Medu-gorja, na planini Biokovo, locno iznadvrha Motika, oko 22 saia pojavijuje se

lajansivena svjeilosi. Neodredenog je ku-glaslo-izduzenog oblika, le se irideselak

minuia iagano dize i spuSla iznad Bioko-va. Javijeno je Regionalnom ceniru zaobavjeSlavanje i uzbunjivanje koji alar-

mira Aerodrom Split, medulim konlrolalela ne vidi nisia na radarima. To je bila

U pelak I sabolu svjeilecl objeki se nahorizoitlu pojavijuje laino u osamnaesisail i ieirdesei pel minuia, a nesiaje u 22saia! Jaka svjeilosi sejavlja oha pula naIslam mjeslu iznad Baske Vode I kreceod sjeveroisioka ka Jugozapadu gdje na-kon iri sola i pelnaesi minuia iiHezne.

Ovaj pulfenomen je snimio jedan amalerVMS kamikoderom le je Inserl prikazanna HTV-u idute veieri.

Dana 28. sludenoga dvojiea ribara

vide svjeilecl objeki, ovaj pul iznad Vilo-

ra, drugog biokovskog vrha. Svjeilo se

pojavilo u 17:20, bilo je „neobicno ja-ko“, Irajalo 20 minuta, a osim Inienzile-

la, ovaj pui je mjenjalo i — boju.

Mnogi sujevemiji zileiji ovog krajasve 10 povezuju s poiresom koji je iducihdana pogodio Dalmaciju. Tajansivenasvjeilosi je privremeao nesiala, sve doklokom prosinacke no6i nije i posljednji

pal (zasad) videna. PrimjetiU suje s Bra-ce i 10 nad Brackim kanalom, izmeduoloka i kopna. Opel je alarmiran Aero-drom I svjeilo je opiliki uoceno i datevremena promalrano s konirolnog lor-

aja! Tamosnja dezunta ekipa, zasigumonajkompeieniniji I najpoualaniji svjedo-ci, mogli su samo konsialirall da ne zna-ju Slo je lo i da su radari opei — prazni.

7.a zaljenje je iio su ovi dogadajloslali u krugu imeresovanja lokalnlhamalera i novinara, dok nadlezni nisu

nasli za shodno da posalju leljelicu uispillvanje, unaloc linjenici da je vlse-

ko i cak viSesaino pojavijivanje nepozna-te svjeilosi! davalo sasvim solldne izgiede

evenlualnom pokuSaja pribllzavanja sa-

mom izvoru I obijainjenju ovog zanlmljl-vog fenomena.

Goran Vojkovit

Muzeologija

Novi koncept prirodne istorije

EVOLUCIJAKAO SPEKTAM.

Paleontolosku postavku moskovskog prirodnjackog muzeja

posetilo je detiri miliona ljudi. Moramo se pomiriti sa

cinjenicom da masovnost nije privilegija fudbalskih utakmica.

Muzeji i prirodna istorija su u modi. To je in. To je biznis i

investicija za sva vremena.

Obecavamo da povodom pozitivne

kuHuroloske pomame za prirod-

njaCkim muzejima necemo praviti

nikakva poredenja. Jasno je dasamo bogati tnogu sebi dopustiti drskost

I luksuz sistematskog razvoja svesti oistoriji prirode i evoluciji. Jos je jasrtije

da samo bogati mogu ulagati milione

dolara ill fraoaka u rekonstrukcije hra-

mova prirodne proSlosti. Jednom malomAmerikancu poznavanje prirode bezdruStva prestaje da bude skolski pro-

blem onoga 5asa kada krodi u Smltso-

nian muzej u VaSingtonu, koji pre pod-

seca na Hollvud nego na neko dosadnoedukativno muzejsko mesto. Tamo je,

naime, svaki detalj prirode, flore I faunekroz stollne mlllona godina animiran po-sebnom scenografijom, trikovima, sve-tlom i atrakcljama koje bude percepciju,

usmeravaju mastu I razvijaju znanje oprirodi. Ne radi se naravrK), samo o pe-

dagogiji.

Njihove moskovske kolege kazu dadtnosaurusi, po Interesovanju javnosti

mogu ozbiijno konkurisati Mona LIzi. Upitanju je, dakle, kulturolodki fenomen.

Izloibu Paleonloloskog muzeja Akade-mije nauka SSSR-a posetilo Je detiri mi-

liona ljudi. To je pravi trijumt nauke, nje-

ne razvljenostl I njene popularizacije.

Atraktivnost muzeja prirodne istorije

i evoluclje sirom sveta dobija takmidar-

ski karakter. Pre nego dto predu naameridko tio, kritidari redovno uzimaju

za primer Britanski muzej, odnosno nje-

gov odsek za prirodne nauke, i to po-

sebno onaj njegov deo koji se odnosi namore. Podmorska, okeanska scenogra-

fija ovog muzeja sadrzi na svom reper-

toaru dak i buku talasa. Izloiba dinosau-

rusa nije svedena na fosile. Prosle godi-

ne dopunile su je model! koje se pokre-

cu kompresijom vazduha. Pravi Holivud

prirodnih nauka je, prema mnogim mi-

sljenjima, Muzej naroda u Kaliforniji.

Sadrzi pet prirodnih kompleksa sa isto-

43/April 1991.

ka Amerike. Predslavijene su kompletna

flora i fauna, 6ak I nebo tog dela Ameri-

ke. U Muzeju prlrodne istorije u Otavi

nalaze se dinosaurusi koji izranjaju iz

ve§ta£ke praistorijske §ume. U vaSin-

gtonskom Smilsonijan muzeju prisu-

stvuje se „dlrektnom'‘ prenosu obroka

jednog pauka. Ovakva vrsta animacije

postignula je kombinacijom crteia i pro-

jekcije. Pri tome Je svetio veoma vazno,

ba§ kao na fitmu. Sve je dozvoljeno.

Majstori scenografije razvijaju mastu u

svim pravcima. Pari^ani planiraju £ak i

uvodenje mirisnih efekata evolucije.

i konwitt

Pomenuti moskovski hram evolucije,

PaleontoloSkI muzej Akademije naukaSSSR-a, svoje eksponate iziaze na 6eti-

I ri hiljade kvadratniti metara. I toliki pro-

stor je pretesan za presek razvoja priro-

de kroz 570 miliona godina. Eksponati

^ smeStenI u novoj zgradi predstavijaju

sve obllke zlvota u vodi I na zemiji, pre-

te2no sa podruija Azije i Evrope. Pa-

leontolozi su na njima radili gotovo tri

veka. Ovaj muzej osnovao je Petar I

1714. godine, slededim carskim uka-

zom: „Ovde se ima skupljati sve ilo ne-ko na<3e u vodi i na zemiji. kamenje, ko-

sti, ljudske Hi zivoiinjske, riblje Hi pliSje, i

sabrali ih i oblikovati."

Pariz de do 1993. godine doblli jos

jedan Luvr, odnosno Istinsko svetilidte

zoologije. Modem! trendovi muzeologije

opdinili su Francuze do te mere, da je u

projekat rekonstrukcfje Muzeja prirodne

istorije ugradeno i obedanje samogpredsednika Republike. Namereni damuzejske eksponate probude iz dubo-kog sna, Francuzi de svoj muzej obli-

kovati prema merilima spektakla. I ovainstitucija ima dugu tradiciju, od Kraljev-

skog muzeja medicinskih biljaka u 17.

veku, iz vremena Luja XIII, do Muzejaprirodne istorije koji je pre dve stotine

godina ustanovio Konvent. Ova instituci-

ja obuhvata tri kompleksa — paleontolo-

§ki, botanidki i zooloski — a balansira

izmedu galerije evolucije i galerije istori-

je zivota. Pri tome je izralenija teinja

ka evolutivnim programima, i to zato sto

oni vi§e interesuju publlku. Cilj velike

obnove muzeja je privladenje publike

smeStanjem prirodniti nauka u novi, me-' dijski koncept. Kao §to smo rekli, pozelj-

na su sva ma§tovjta sredstva — instant

diungle, kvazi savane I ve§tadki koralni

grebeni, audlo-vizuelnl sokovi, krici iz

§ume i zvuci iz okeana, I naravno light-

show. Jedino na taj nadin 60.000 ptica

ili 500.000 riba ili milion primeraka bes-

kidmenjaka, koji se za sada nalaze naravnom i prema ukusu vremena bezlid-

nom prostoru, nede izgiedati dosadno.U zootoskom delu muzeja, posebnapainja bide poklonjena ugroienimvrstama. U botanidkom delu svake godi-

ne smenjuje se 700 vrsta biljaka. Kaoposeban problem rekonstrukcije galerije

pominje se nedostatak Informacija koje Pateomotoska galerija pariskog muzeja

44/Galakslia 226

(iorilo u ..pririiili". Muzej primilne hlorijr u Sjuiorku

45/April 1991.

Irlriit t‘niliip\. n'za iz'in'dii rvplilii i \iuira

folencijalna mwa pado falalnug iiieieoriia

stoje uz eksponate. On se naravno uvekmoie nadoknaditi u biblioteci u kojoj senalazi 800.000 izdanja. Medutim, i knji-

ge su konzervativan na^ln uCenja, te cebiblioteka postepeno prelaziti i na video

zapise.

Movi aeololki igveifai

Hteli mi to ili ne i ovde su dinosauru-si pomenuti vise puta. Dozvolite da to

sebiCno iskoristimo i prenesemo Vamnovu u nizu pretpostavki o tuinom ne-stanku Junaka iz proSlog broja. Radi se0 tome da su naucnici na nedavnom su-

sretu geologa u Americi imali Ju5nu ras-

pravu 0 mestu na kojem je pre sezdeset

§est miliona godina nastupio konat^ni

kraj dinosauoisa. Radi se o Karipskommoru i njegovoj okolini, i to o cetiri mo-gu6a mesta na koja je pao katastrofaini

meteorit iii kometa. Oni koji su prihvatiii

hipotezu 0 katastrofi kosmigkih razmerapominju podrut^je Haitija. Medutim, me-sto katastrofe moze biti i nedaieko odKoiumbije, u moru. Oni koji se s pret-

tiodnim ne slazu favorizuju Oiksalambna meksiCkoj teritoriji odnosno poluost-

rvu Jukatan.

Ideja 0 krateru u ovom podruCju javi-

ia se jos 1978. godine. i to sasvim siu-

dajno, u toku potrage za nattom u Mek-siku. Ova pretpostavka bazirana je naneobi5nim ostacima stena koji sigurno

nisu poticaii od vuikanske erupcije. Me-dutim, istraiivanje nije mogio biti na-

stavijeno zbog iznenadnog pozara koji

je progutao uzorke. All, poSto je geoiogPenfiid veb obavio izvesne analize pre

poiara, a manji uzorci biii poslati Alfre-

du Vejdiju u Nju Orieans, nove anaiize

od ove godine sugerisu da ostaci stenali£e na „krs" iz kosmosa. Na to posebnoukazuje sadr^aj kvarca u ovim uzorci-

ma. Najveci probiem je to sto naucnici

nisu u stanju da precizno ordede vremei starost ostataka stena, te se ne znada li se on tadno pokiapa sa pretpostav-

Ijenim vremenom katastrofe. Tu su i naj-

veca sporenja, jer mnogi tvrde da su uzor-

ci stariji od sezdeset 9est miiiona go-

dina, dakle nastaii su pre vremena kadasu dinosaurusi brutalno unisteni. Kaomoguce mesto katastrofe pomenuta je i

Kuba, mada ne ba§ ubedijivo.

U nizu istrazivanja koja su vezana zaevoiuciju i paieontoiogiju svet je poseb-no iznenaden otkricem Tetraceraptosa.

Novootkriveni, odnosno novoiskopani fo-

sil ne bi bio totiko interesantan da se nepretpostavija da je ovaj stvor zapravoona, toliko traiena. a do sada neusta-novijena veza izmedu reptiia i sisara.

Tetraceraptos je, dakie daleki predak si-

sara u njihovoj evoiuciji od reptiia. Naprvi pogled pronadeni fosii ima maio ve-ze sa sisarima. Vise iidi na veliku igua-nu. Pronaden je u Teksasu, u formaciji

stena starih 260 miiiona godina. i Sto je

najdudnije ovi fosiini ostaci iskopani sujos 1897. godine i stajaii neproufieni donedavno. Paznju im je obratio studentsa univerzileta u Torontu (Majki Lorin).

Na osnovu detaijnih ispitivanja zakijucio

je da Tetraceratops iezi izmedu peiiko-

saurusa i terapsida, i predstavija do sa-

da nepoznatu, izgubijenu vezu izmedudva tipa reptilskih predaka sisara. Tako,prema Lorinovoj hipotezi, koju je naudnisvet u velikoj meri prihvatio, dobijamopotpuni kontinuitel evoiucije i trista mi-

iiona godina razvoja od reptiia do sisa-

ra.

Sanja Cosic

G A L A K S

Trendovi

Open Link

TO sto se struCni tim evropske „dva-

naestorice" pod ki§obranom „Eure-

ke" bacio na standardizaciju Jnteli-

gentnih" zgrada, s jedne strane je

usiovijeno novom modom u projektova-

nju i uredivanju 2ivotnog okruzenja, a sa

druge strane potrebom da se ta auto-

matizovana i neverovatno komunikafiv-

na ljudska staniSla u6ine kompatibilnim

i optimaino svrsishodnim. Integrisane

mre2e za digitaini prenos (ISDN), skupa

sa ostalim Cudesima novotehnolo§kog

doba, artikulisu novu komunikativnost, u

Cijem korisni6ki familljarno orijentisanom

krilu brzinski rekordi garantuju, kakopermanentna smanjenja tro§kova tako i

sve frenetifiniji prenos podataka.

„Mi ztvimo nad opelom petrohemij-

skoj revoiuciji od pre 100 godina. Petro-

hemijska revolucija nam je dala jeftinu

energiju, jeftinu mehanidku energiju . .

.

To je promenilo teksturu druStva u raz-

nim vidovima. Ova revolucija, informa-

ti6ka revolucija, je revolucija jeftine

energije takcde, all energije druge vrste:

jeftine intelektualne energije . . . Ova re-

volucija ts zaseniti petrohemijsku revo-

luciju. Mi smo u prvoj liniji fronta" — izja-

vio je svojevremeno poput vizionara Sti-

ven D2obs, ta zapaijiva meSavina entu-

zijazma sezdesetih i posiovnosti osam-desetih.

I zaista! Posmatranje zgrada kao de-

ia informatiCke tehnologije postalo je

strateski vaino za biznis najsireg spek-tra. Strategija „Open Link-a" bila je do-

voljno privladna i obe(5avaju6a da se ti-

movi strucnjaka okupe oko ideje 6ija

globalna vizija povezivanja beSe savrSe-

no ostvariva. Jer, mogucnost da sekompjuteri povezuju jednako lako kao i

telefoni, osnovaje ideje Open Link-a, 6i-

ja je baza zasnovana pre svega na ko-

risdenju opti£kih kabiova i modulamihpriklju&aka kojt prihvataju sve tipove si-

stemskih veza.

U Francuskoj, na primer, troglava bi-

znis azdaja koju ^ine proizvoda6i ra£u-

nara, specijalisti za telefone i gradevina-

ri kreirala je potpuno nove oblike stam-

beno — poslovnog okruzenja. KrenuvSi

da radi zajedno, ovaj multidisciplinarni

troiisl otvorio je potpuno nove opcije

razresavanje problems spajanja i flnan-

sijskih dobitaka izgradnjom takozvanih

inteligentnih zgrada. Trebalo se samesetiti. Jer, ovakav na6in kabliranja mozeistovremeno da prenosi telekomunikaci-

je. kompjuterske komunikaeije, i podat-ke sa senzora koji izve§tavaju o stanjusigumosti i limi zgrade. Plus §to se iz

mesta pokazalo, kao Sto Sesto biva, dareSenja koja se u prvi mah pokazujuskupijim, na duzi rok se pretvaraju usvoju suprotnost. Mada su neki tipovi

ovih novih kabiova znatno skupiji od tra-

dicionalnih koakslalnlh, vISestruke suuStede posmatrano na duiu stazu. Pase tako i troSkovi od 1 70 do 500 dolara

za prikljuSak svakog kompjutera Sine

sasvim drukSijim kada se projekal po-smatra iz ugla buduSnostI, Sak i one iza

ugla. Za poredenje: instaiiranje novihkablovskih veza nakon Sto je zgrada za-vrSena mo2e da kosta pet do sedam pu-ta viSe. I svaki put kada se osoba pre-

meSta iz jedne u drugu prostoriju, seieSi

pri tome i svoju raCunarsku opremu, no-ve veze mogu da koStaju od 600 do1500 dolara po kompjuteru. Kada se to-

me doda podatak da je pre pet godinamanje od deset odsto zaposienih u ad-ministraeiji Sirom Evrope imalo terminal

na svom stolu, a najnovija ispitivanja

pokazuju da Se taj broj porasti na deve-deset procenata u 1992 godini, raSunicaje savrSeno jasna.

Nicanje „inteligentnih" zgrada ima i

svoju izrazito socljainu konotaeiju. Sjedne strane zato sto optimizira i umno-zava broj ugodnosti

1pogodnosti kulture

stanovanja onim sreckoviSima koji cineprve laste ovih SF stanova. Da ii su to

hobisti, ljubiteiji, pomodarci, razmaienibogataSi, hiper aktivni biznismeni ili paknovotehnoloski radoznalci, stvar je stro-

gih analitiSara. Pred kojima se veS otvo-

rio i problem za dijalog na temu da Ii seradikaino novim opeijama stanovanjavrSi i novo raslojavanje medu civilizacij-

ski razma2enim stanovniStvom, odno-sno ne zacinju Ii se to neki novi patrieiji,

te Sta bi sa prozora ovih svemirskih bro-dova za zemljane bio u stvan plebs?

Sa druge strane, nova komunikativ-nost koja je najSeSSi adut ovih gradevi-

na, do krajnosti menja radno okruzenje,jer „odlazak na posao" postaje arhaizamsavrseno besmislen i neprimeren inlor-

matidkoj eri u koju su razvijeni zakoraSili

krupnim i uzurbanim koracima, ostavlja-

juSi lomatanje po industrijskom dobuostatku globusa.

„Proces informisanja je integralni

deo nauke, bez Sega se ne mole zami-sliti njeno postojanje i razvoj. Prema to-

f i

I fi

rAiI

INTELIGENTNE

47/Aprit 1991.

me, nau^nici i Inienjeri su obavezni dauzmu na sebe odreden stepen odgovor-nosti za efikasno funkcionisanje izjavio

je jo§ u vreme Reganove vladavine A.

Vajnberg, tadaSnjI sekrelar predsednikaSAD.

Slika sveta kao „globalnog kompjute-ra" ispilila se efeklnom kombinacijom ra-

Cunara i telekomunikacija, dve tehnolo-

gije razlidite istorlje i tradicije, dije je na-

predno dedo, racunarska mre2a, posta-

lo bitan deo infrastrukture postindustrij-

ske ere. Uzbudijiv, IrkackI rast novih

tehnologija, te bujanje komunikacijske

primene kompjutera, definitivno je gur-

nuo na marginu deSavanja sve informa-

lidke inferiorce.

Planetarni bum komunikacijske pri-

f

'l mene radunara, do jude nevidijiv i ma-1 herima futurologije, uveo je radikalne

[I novotarije i u nadin vodenja dijaloga po-' jedtnaca i grupa rasprdenih u prostoru,

otvorivsi mogucnosl i koaulorskog rada

na daijinu putem elektronskih konferen-

cija, cija simulacija klasidnih, licem-u-li-

ce konferencija u realnom vremenu di-

rektno doprinosi produktivnosti umnograda i ucvrddivanju kohezivnosti naud-

nidkih zajednica. Lavina nove komuni-kativnosti krenula je 1974 osnivanjem

Dow Jones News — Retrival Service-a,

organizacije specijalizovane za podrsku

poslovnom odiudivanju. Kada je krajemsedamdesetih osnovana TelecomputingCorporation of America (poznata kaoThe Source), vizija razvijenog dela pla-

nete ulovijenog u radunarsku mre2u po-

staje stvamost. Elektronske zajednice

novi su vid udruzivanja, dija se koncep-

tualna opcija preispituje i u takvim pro-

jektima kao dto je „Elektronski grad". Si-

mulacija grada posredstvom komunika-cionog modela (po§ta, parlament, pro-

davnice, usiuge . ..)

otvorila je i mnogedileme — da li su elektronske zajednice

dostupne samo izabranima, ili je stvar

vrio demokratidna. Kako komunikolodki

pristup socijalnoj stvarnosti utide na na-

din razmi§ljanja, obrazovanje i socijaini

poredak, novi je lavirint, za cije odgone-lanje multidisciplinarni brak drugtvenja-

ka i elektronaca se podrazumeva.

Vesna Cosi^

Razvijeni svet je zahvatila manija nicanja „inleligentnih“

zgrada. Najtesdi adut u prilog ovih gradevina je novakomwiikauvnost, koja do krajnosti menja radno oknizenje,

jer ..odlazak na posao“ postaje anarhizam savrSeno besmislen i

neprimeren informatickoj eri.

VATRA

,vM —*

A K S

Geologija

Pogled u unutrasnjost sveta

STUUtANJAVise od osamdeset posto zemljine povrsine formirano je nekoni

vrstom vulkanske aktivnosti. Vulkani grade planine, stvaraju

nova ostrva, u atmosfeni izhaciiju prasinu i sumpor. U svetu

danas ima oko pet stotina aktivnih vulkana, od kojih je svake

godine na ovaj Hi onaj na£in aktivno oko stotinii.

Erupcije, Izbacivanje lave i vulkan-

skog gasa obicno traju prili^no

kratko u poredenju sa ukupnim ii-

votnim vekom vulkana. Tek nekoli-

clna njih, poput Strombolija u Italiji ill ha-

vajskih vulkana su neprestano aktivnl,

dok vedina ima tzv. „mirne" periode, ka-

da izbacuju tek male kolidine gasa ill po-

nekad i lave, ili su u potpunosti neaktivni

i izgiedaju mrtvi. Vulkani obidno mnogoduie spavaju nego §to su budni. i njihov

san moze trajati decenijama, all i hilja-

dama godina. Vulkan koji nije radio u

.istorijskom periodu" smatra se ugase-nim, all je ta procena veoma nesiguma,

jer istofijsko doba moze biti mnogo kra-

de od vulkanskog sna. Tako je 1973.

godine na islandskom ostrvu Heinaeyiznenada proradio Helgafel koji je sma-tran ugadenim, jer se nije javljao punth

5000 godina. Stoga je mudro sve vulka-

ne koji su nradili" u poslednjih 25000 go-

dina smatrati potencijaino aktivnim.

Eksplozivne, kataklizmidne erupcije

Erupcija vulkana Krafla 19S4. godine.

Lava prekriva okolni leren i polako se

hlodl. Na mesfimo gde se lava srece sa

morem kopno se JoS mala proSiruje.

vulkana relativno su retka pojava. Madase pritikom vulkanske aktivnosti malodta moze uraditi za spas nepokretne

imovine stanovnidtva, predvidanja ova-

kvih dogadaja imaju veliki znadaj zaspredavanje ljudskih zrtava. Najrazomi-

je su velike eksplozivne erupcije pepela,

kao i bujice vode i blata koje ih desto

prate. Tera, Vezuv, Tambora, Krakatau.

Mt. Pele i u najskorije vreme Sv. Jelena,

samo su neka od imena koja prizivaju u

secanje opise kraja sveta. Na svu sre-

du, vulkani obidno imaju mnogo pitomiju

narav sa kojom su ljudi naudili da zive.

Sa izuzetkom Australije, svi konti-

nenti imaju svoje vulkane. Geolozi vec

odavno znaju da vulkanska aktivnost ni-

je nasumice razbacana po zemtjinoj po-

vrsini, vec da je koncentrisana u odre-

denim, strogo definisanim regionima.

49/April 1991.

Ovo saznanje odiicno se podudarilo sateorijom tektonike ploda postavijenomtokom sezdesetih godina. Naime, deve-

deset devet posto od ukupne vulkanskeaktivnosti na nasoj planet! koncentrisa-

no je u pojasevima duz granidnih linija

litosferskih ploda gde one konvergiraju

ili dlvergiraju. Zemija se vrio sporo hladi

tako $to toptota iz njene unutrasnjost! iz-

lazi na povrsinu. U stenovitom omotadukoji se nalazi ispod spoljadnje kore na

kojoj zivimo stene su veoma vrele i na-

laze se pod velikim pritiskom, tako dasu tedne i ponasaju se kao veoma vi-

skozni fluid. Unutar omotada one sekredu dui zatvorenih kru2nih linija gdena jednom kraju hladnije i teze stene to-

nu u dubinu, a na drugom se izdilu to-

plije. Ove konvektivne celije izgiedaju

poput kruzne pokretne trake na kojoj sepasivno ...odmara" spoljasnji sloj, hladna

i kruta kora. Kretanje zemljine kore je

po ljudskim merilima veoma sporo — to

je brzina kojom nam rastu nokti. Kon-vekcija unutrasnjeg omotada iziomila je

koru u nekoiiko ploda koje su se uputile

u razllditim pravcima. Tako Evroazija,

Indija, oba ameridka kontinenta, Afrika i

Australija svaka za sebe predstavijaju

po jednu plocu, a postoje i okeanskeplode: najvedi deo Pacifika sastoji se odjedne plode koja se polako vozi na se-

ver, prema Japanu. Granice izmedu plo-

da su, zbog slozenih geoloSkih processkoji se tu odvijaju istovremeno i zonevulkana i zemljotresa. Ove pojave me-dutim mogu biti stalne i van granidnih

pojaseva. Tako na primer, konvekcione

delije unutar zemijinog omotada su navise od sto mesta narusene sna^nimulaznim strujanjem vrelih stena i ta me-sta su poznata kao vrude tadke. Izvesna

kolidina tih vrelih, tednih stena (magma)probija se na povrsinu tanks okeanskekore i tu formira podvodne vulkane.

Magma nad vrucim tadkama razlikuje sepo svom hemijskom sastavu od one ko-

ja se izilva na granicama litosferskih

ploda: bogatija je alkalnim metalima, na-

trijumom i kalijumom, §to ukazuje na to

da se izvori vrucih tadaka nalaze na du-

binama od nekoiiko hiljada kilometara,

dok je „granidna“ magma plida po pore-

klu. Dok se plode kredu po povrsini

omotada, dotle su vrude tadke u njemustacionarne: posledica ovakvog stanja

je vatrena vulkanska linija koja se pruza

duz plode. Tako su se nanizala Havaj-

ska ostrva.

Erupcije havajskih vulkana su veomadeste i to je delimidno razlog sto su oni

mozda najbolje proudeni vulkani u dita-

vom svetu. Naime, radi novih istraziva-

nja i saznanja tu se na nekolicini najak-

tivnljih vulkana poslavijene stalne naud-

ne laboratorije. U poredenju sa eksplo-

zivnlm erupcijama (poput eksplozije sv.

Jelene u maju 1980. godine koja je ta-

kode propradena budnim naudnim nad-

zorom), erupcije havajskih vulkana su

mime i blage, pa to vulkanolozima omo-guduje da ih posmatraju iz neposredne

Izlivii if iz iiajveceg vulkaiia na sreiu,

havajske Mount Lot, poloci lave leku

nanize hrzinom od SO km/h. Zasticenisprcijalnim odelima, vulkanolozi mogiiizdriaii okoliiu lemperaniru od II50’‘C.

blizine, setajudi se tek na nekotiko kora-ka od nadolazece lave. Pfoudavanjaove vrste pomogla su naudnicima dasteknu prilidno dobar uvid u mehanizmenastanka i rada vulkana.

Nije mogude navoditi pojedinadnovulkane koji su glasoviti ill specifidni popojedinim svojim osobinama. Oslavljaju-di sve ostale za neki drugi put, moiemo

l ulkaiiika osirva papal lielog osirva uZalivu IzobiIJa na Novom Zelandu obicnoimoju obllk kupe koja se sirmo uzdize iz

mora. Miioge hiljade okeanskih osirva asivari su vulkani koji raslu sa okeanskogdaa — neki i vise od SOOO metara pre negoilo se probiju do povriine. Vulkansko osirvomaze nasloll svuda gde islopljene siene iz

dublna uspeju da probiju lanku okeaaskukoru.

se Jos kratko zadrzati na Havajima o ko-

jima madtaju mnogi geolozi. Ukoliko seusvoji napred navedeni kriterijum pode-le vulkana na ugadene i aktivne, moite

se redi da na Havajsklm ostrvima Imapet aktivnih i barem jedan ugaseni vul-

kan. Pet aktivnih su Haleakala na ostrvu

Maui, Haulalal, Mauna Loa i Kllouea naVelikom ostn/u (Havaji), i Loilu, podvod-ni vulkan oko 40 km jugoislodno odglavnog ostrva. Mauna Kea je ugasenivulkan koji Je od vremena kada su po-

slednji lednici iddezll sa njegovog vrhakrajem poslednjeg ledenog doba, pre

oko 9000 godina, u bar tri navrata izba-

civao lavu. SvI su izgiedi da de se opetprobuditi, iako moida tek kroz hiljadu

godina. Pod njim se sada JavIJaJu zem-ijotresl, poslednji u seplembru prodle

godine. Mauna Kea Je inade poznaia i

po tome sto Je na njoj postavijena duve-

SO/GalaksiJa ^26

51/Aprll 1991.

na astronomska opsetvstorija, jar seinaCe ova planina smatra najpogodni-

jem mestom na Zemiji za osmatranja (o-

kom cele godlne.

Kilauea ja trenutno najaktivniji havaj-

skl vulkan, all je za spisak rekorda mno-go znaCajnIja Mauna Loa, pravo 6udopiirode, najvedi vulkan a ujedno i najve-

da planina na svetu: podnoije joj se na-lazi na 5000 m dubokom okeanskomtiu, a vrh joj se skoro isto toliko Izdl2e

nad povrdinom vode. Zemijina kora sepod te2inotn havajskih vulkana ugnulaskoro deset kllometara, i kada se to do-da na dubinu okeana i visinu planine,

tada se ukupna debijina stene MaunaLoa moie proceniti na ditavih dvadesetkilometaral

Sta nam vulkani na Zemiji mogu ia-

pridatl 0 vulkanlma na drugim svetovi-

ma? Pitanja o ponaSanju vulkana naMarsu. Veneri, Jou I drugim mestima uSundevom sistemu morade da sadekajutadne odgovore koje de dobili od nekihbududih kosmidkih sondl. Dva opSta za-kljudka ipak se mogu Izvesti ved Iz do-sadadnjlh saznanja. Prvo, najvedi vulka-

ni na Marsu I Veneri su slldnih oblika

popul zemaijskih, all Im nedostaju dobrorazvljene riftne zone. Drugo, najvedi vul-

kani na Marsu I Veneri su mnogo vedi

Vulkan fudilje iwjvlui planina u Japanu (J776 in), Jnpanci ga smainiju iveilmmesiom, I svake godint dixeilne hltjada hodoiaxnlka xe uspinju na njegiiv vrh.

Povrilna Zemlje Je popul ivrde orahove(Juske. Ta IJaskaJe Ispucala na mnogomesla. NJenI komadi zovu se ploie, a debelesu oko M Aim. Umesio da miruju, one se

kreiu laruil se Jedna o drugu. Dok suceniralne oblasll ploia siabilne, dolle se nanjikovim ivicama dogadaju mnoge humepromene.

od Mauna Loe, najvedeg vulkana naZemiji. To je verovatno zato Sto su tamoplanetarne kore staclonirane, a ne raz-

bljene u pokretne plode kao kod nas.

Kollko je vremena bilo potrebno da na-

raste najvedi vulkan na Marsu? Koriste-

di se podacima o kolldini magme kojase nagomilava pod Havajima, moie segrubo proceniti da je najvedi marsovskivulkan, Olimpus Mons, mogao narasti

tokom dvesta mlllona godina.

Vulkanizam je najvedi geolodki evo-lucioni proces na stenovitim planetamai satelitima. Sve dok ne budemo u sta-

nju da podaljemo automatsku vulkanolo-Sku opservatoriju na druge svetoveSundanog sistema na§e razumevanjeprocesa koji se tamo odvijaju zaviside

od poznavanja zemaijskih vulkana, na-rodilo onih najaktivnijih.

52/Galak8lja 226G A L A K S J AH1

Percepcija

Objasnjenje vizuelnih iluzija

SMICAIICE ZA OCiOpiicke varke pokazuju da je mse samodopadljivo verovanje

da \-run'i iivrk vidinui onnkvima kokve icsii zapravn — zahliida.

KInsUnI p rimer opilike varke: Koja vodoravna IlnIJii Je dula?

Opti£Ke varke su silke Crju veli6inu, po-

lo2aj, zakrivljenost ill pravac opa2amona pogreian nafiin. Dve linlje jadnake

du2ine u nekom tiku, na primer, moguda nam Izgiedaju kao da eu razll6lte. ZaSto

se to dogada?Kod normalnog, trodimenzionalnog gle-

danja, dve linije nejednake du2ir>e na razliil-

tim raatojanjima od posmatrada mogu da

stvore na mre2nja£l likove Isle dullne, all one

se ne opaiaju kao lalovelne, zbog toga §to

cenlar za vid uzima u obzir dlnjenlcu da one

Ie2e na razlldltlm udaljenostlma.

Sistom oko — moaiakLinije izgiedaju duge onollko kollko su to

dolsta uk Irodlmenzlonalnom svetu, po svoj

prillci zbog toga §to opazajnl mehanizam po*

znat pod nazivom .postojanost velldine" potl-

re razllke uzrokovane rastojanjem. On, nai-

me, stvara Ispravan ullsak da je udaljenija li-

nlja zapravo du2a nego Sto izgieda. Smatrase da .postojanost velldine" uzrokuja i geo-

metiijske optl£ke varke, jer se center za vid

prema linijama koje su (na crteiu) na istom

rastojanju ponaSa kao da one (u prlrodi) leie

na razllfiilim udaljenostlma.

Svako od nas imao je priliku da Iskusi ilu-

ziju „naknadnog efekta" u vozu koji se upravo

zaustavio u stanici: u loku nekoliko sekundl

OInl nam se da se kredemo unatrag. Obja-

Snjenje ovog fenomena zahleva dr^ro razu*

mevanje opa2ajnog sislema oko-mozak. Psl-

holozl smatraju da se utlsak kretanja stvara

u mozgu posredstvom narodtlh ,Jedinlca za

detekciju kretanja". Svaka od njih sasloji se

Princip pojave noknadnlh xllka: AkopazIJIvo giedaie 40 sekundl u sredinu

zaslave, a zallm pogledaie u bell papir,

poiiovo ceie vldeil zasiavu — all ceie umesio

crnlb paija vldeil beta, umesw iailh plara,

a ameslo zelealh crveaa. Verovalnotibjaiajenje fenomena: nakon prekomemesiimulaclje reilnalne iellje a oka Jednavrente „prolzvode“ komplemeniarne hoje

od para sudeljenlh delija, koje reauguju na

kretanje u suprotnim smerovlma (napred-na-

trag, gore*dole I slldno). Ovo ustrojstvo, u za-

visnostl od relativne brzine .okidanje" dellja,

pru2a mozgu obaveStenje o vrsti kretanja.

Ako je, medutim, jedan dian para zamo-ren — na primer, dugotrajnim kretanjem na-

pred, kao u sludaju voza — brzina okidanja

nezamorene delije de jedno kratko vremeprevazilazili brzinu okidanja zamorene delije.

Ovu neravnote2u brzine okidanja dve delije

mozak pogredno tumadi kao kretanje una-

trag.

Pojava jiaknadnib sHka" u boji objainja-

va se na slidan nadin. Receptori u mre2njadl,

ka2u psitiolozi, organizovani su u suprotne

parove (crveno-zeleno, p1avo-2uto). Podto

pola mlnula gledamo u cn/enu mrlju, na pri-

mer, u vidnom polju demo izvesno vreme vl-

detl zelenu naknadnu sliku Islog oblika. Uz-

rok je zamor 111 prilagodavanje receplora zacrveno na mre2njadi. U ovom eludaju, kao I

kod lluzije naknadnog efekta, optidke varke

se najjednostavnije tumade uz pomod specl-

fldnlh mehanizama opa2alnog elstema. Po-

nekad, medutim, varka mo2e da se objasnl

Jedino u pojmovima medudejstva I siralegije

ditavog mozga.

Teorllw ao vorifIstra2lva6i su samo u drugoj polovini 19.

veka olkrill vide od dve stoline geometrijsklh

optidkiti vatki. Mnoge od njih poznale su poimenima svojih jironalazada*, kao Slo je siu-

6aj sa Miler-Lajerovim likom, koji se sastoji

od dve paralelne linije sa sirelicama okrenu-

tlm unutra na jednoj, odnosno napolje na

drugoj od njih. Svaka od oviti opKdkIh varki

sastoji se od dva dela: ,pobudujuda‘ kompo-nenta je ona koja Izaziva Izoblldenje, a „po-

kusna" ona koja se izobliduje. U Mller-Lajero-

vom liku strellce su pobudujuda, a vodoravme

linije pokusna komponenta. Ova podeia je,

Ipak, pojednostavijena: izoblldenje pokusne

Nastavak na 73. str.

G ALA 53/Aprll 1991.K S I J A

Juhileji

Uz tridesetu godisnjicu covekovog leta u kosmos

Vfadimiru MihajlovICu Komaro-vu u istoriji kosmonautike pripa-

da posebno mesto, ne samezbog toga §to je on postao prva

kosmidka irtva, ved i zbog toga §to je

njegovo ime vezano za novu etapu ko-smiCkih istraSivanja, etapu stvaranja du-gotrajnih orbitalnih kompleksa koji sada

12. april 1961; hagtirhi km‘f'

kruze oko Zemlje. Tragicne podrobnostiispitivanja kosmifikog broda „Sojuz 1“

prenete su iz dnevnika rukovodioca pri-

premama sovjetskih kosmonauta gene-rala Nikolaja Kamanjina.

Podelkom aprila 1967 g. na Bajkonu-ru je stigla grupa od osam kosmonautakoji ce udestvovati u realizaeiji testiranja

novog kosmidkog broda rz serije „So-

Juz'‘. Na kosmodromu su u toku zaviine

pripreme pred postavijanje raketa — no-

sada sa brodovima „Sojuz 1“i „Sojuz 2“.

Kompletna tehnologija, od detaijne pro-

vere svih sistema u montainom hanga-ru do poletanja, traje osam dana tako

da je bilo izvesno da de lansiranje dvabroda biti obavljeno 24—25 aprila. Pro-

gramom misije bilo je predvideno da sedrugog dana leta aktivnog broda („Sojuz

1"), dva broda pribli2e i spoje. Tokomzajednidkog leta, dva kosmonauta bi iz

broda „Sojuz 2“ pre§la u „Sojuz 1" kroz

otvoreni kosmos i sa njegovim pilotom

vratili se na Zemlju, tredeg dana leta ak-

tivnog broda. ClanovI posada su: ko-

mandir broda „Sojuz 1“ je pukovnik Vla-

dimir Komarov, komandant „Sojuza 2"

je pukovnik Valerlj BIkovskI, brodski In-

ienjer „Sojuza 2“je-Aleksej Jelisejev,

a Istra2ivad na „Sojuzu 2" je potpukov-

nlk Jevgenij Hrunov. Zadatak dva po-

tonja kosmonauta je da IzvrSe prelazak

iz jednog u drugl brod.

Od 9 do 14 dasova pripreme ko*

amonauta je nadzirao profesor Rau-denbah. Razmotrene su sve varijante

spajanja, orijentaelje I utrodak goriva

tokom razlicitih operaeija. U 15fi sti-

gao je Qlavnl — akademik Midin. Onje kosmonautima predlozio da prvospajanje brodova na orbiti protekneu automatskom rezimu. Medutim, vedvide od godlnu dana kosmonauti suse pripremaii za kombinovane opera-clje. Od 200 do 300 metara rastojanja,

proces se odvija u automatskom, aspajanje u rudnom rezimu komando-vanja. Ovu varijantu su zastupali ko-smonauti, predsednik Drzavne koml-sije general Kerimov kao i nekollkostrudnjaka predvodenih kosmonau-tom Feoktistovim.

U toku su medicinske kontrole ko-smonauta. Kontrole traju poprilicnodugo pa kosmonauti prigovaraju le-

karima da im oni zadrzavaju programpriprema. Kontrolu druge iansirne

rampe danas su izvrdill dianoviDrzavne komisije. Definitivno je odiu-deno: lansiranje broda „Sojuz 1“ biceobavljeno 23. aprila u 3.35 d, a broda„Sojuz 2" — 24. aprila u 3.10 d. Togdana su imenovani clanovi osnovnihi rezervnih posada. Dubler Komarovaje Gagarin, a rezervnu posadu broda„Sojuz 2" cine kosmonauti Nikoiajev,

Kubasov i Gorbatko.

I'lfTHflRaketa — nosad i brod „5ojuz 1“

vec je na startu. Giavni konstruktorje razgovarao sa kosmonautima po-dvukavdi da poietanje broda „Sojuz2“ mogu da odioze dva otkaza u radusistema broda „Sojuz 1“

i to, otkazsistema za zbiizavanje „lgla‘' i neras-kiapanje sundevih baterija. Porazgo-varao earn sa Komarovom u detiri

oka. Rekao sam mu da u siudaju ne-kih kvarova konsultuje Zemiju, a usiudaju otkaza veze da odiuduje sa-

mostalno, bez zurbe i staino imati naumu da je giavni zadatak — poieteti i

sleteti uspeSno.

Zasedanje Driavne komisije pode-lo je 22. aprila u 23.30 dasova, a za-

vrdllo se danas u 0.15 d. SvI giavni

konstruktorl kratko su potvrdili: rake-

ta, brod „Sojuz 1“, svi sistemi, svesluibe u potpunostl au spremne za

lansiranje. Raportlrao sam o sprem-nostl svih slu2bl za dodek I prihvat

broda. U 3 d Izjutra stigao sam u ho-

tel kosmonauta. Momcl su ved bill nanogama. Ubrzo nakon toga, Komarovje odveien na start. Na sebi nosi la-

ganl kostim. Do lifts, kosmonautasmo otpratill MIdIn, Gagarin I ja. Ga-garin se zajedno sa Komarovom po-peo do broda I tamo ostao do zatva-

ranja vrata broda.

Lansiranje je obavljeno u nazna-deno vreme. Sva tri stepena su odra-

dlii planirano vreme I, poste 540 se-

kundl kosmidki brod „Sojuz 1“ do-

Prya kosmicka zriya, sovJeKki kosmonaulVladimir Kamarov <1927-1967).

speva na orbitu. Bill smo zadovoljni

uspa§nim pocetkom leta, mada smoznali da glavni zadaci tek predstoje.

Tokom dmgog obrtaja oko Zemlje,

sa Komarovom je uspostavijena vezapreko UKT sistema. Njegov prvi ra-

port sa orbite:

„Osecam se dobro, parameM ukabini su u normalnim granicama,medutim leva sunceva baterija se ni-

je rasklopila, struja punjenja je svega13—14 Ampera, ne radi KT veza. Po-kusaj orijentacije broda prema Suncunije uspeo, orijentaciju cu pokusatl

da obavim rucno ..."

Predali smo komandu: obaveznoorijentlsati brod prema Suncu, mak-simalno ekonomisati eiektricnu ener-

giju. Ide tre6i krug. Komarov javija:

„Pritisak u kabtnl 760, punjenje —14. Sunceva baterija se nlje rasklopi-

la, orijentacija prema Suncu nije us-

pela."Postalo je jasno da je na brodu

„Sojuz 1“ doslo do ozbiijnih kvarovai brod u takvom stanju ne£e mo6i daobavi trodnevnl let. Dr2avna komisija

donosi odiuku da se pripreme za po-letanje broda „Sojuz 2“ nastave, a daKomarov obavi korekciju orbite i dajos jedanput pokusa orijentlsati brodprema Suncu i proveri sisteme stabi-

Uzacije broda.

mLt.iumU 6.45 6 poleteli smo sa kosmo-

droma u Orsk. Letimo u rejon aterira-

nja broda „Sojuz 1" da prihvatimo

Komarova i prevezemo ga na kosmo-drom. Vi§e od 24 6asa nisam spavao,bilo je mnogo uzbudenja tokom leta

broda „Sojuz 1“, bilo je mnogo kva-

rova, opasnosti da ne6emo uspeti davratimo brod na Zemlju, all sada je

sve iza nas, brod je si§ao sa orbite I

treba da sleti SO km istocno od Or-

ska.

Moje dezurstvo je zavr^eno tokomiestog obrtaja broda, all niko iz sme-ne nije otiSao. Komarov je javio daorijentacija prema Suncu u petom

krugu nije uspela, da poku^aj stabili-

zacije broda pomocu jonske orijenta-

cije nije dao ieljene rezultate, da je

ru£na orijentacija u send Zemlje ote-

iana — teiko je odredltl bezanje ori-

jentira. Od sedmog do trinaestog kru-

ga veza sa brodom ne6e postojati.

Tada brod leti nad Atlantikom i Ame-rikom, izvan dometa nasih UKT stanl-

ca, a KT veza ne funkcioniie. Planomleta, ovo vreme je predvideno za od-mor kosmonauta.

Na poligonima, u Moskvi i Jevpa-toriji vodene su dugotrajne konsulta-clje specijalista. Od starts „Sojuza 2“

se odustalo, a preduzete su mere dase i.Sojuz 1“ vrati na Zemlju tokom17. kruga. Ukollko iskrsnu poteskode,pokuiaj povratka 6e usiediti tokom18 ill 19 obrtaja.

U trinaestom krugu, Komarov je

javio da ponovni poku$aj orijentacije

broda prema Suncu I pomodu jon-

skih orijentatora nije uspeo. Odluce-no je da kosmonaut orijentaciju, predaktiviranje kocedeg motors, ostvari

pomodu jonskih orijentatora. Svi po-daci predati su tokom 15 i 16 krugaall, vec na aerodromu mi je javijeno

da spudtanje u 17 krugu nije uspelozbog lodeg rada jonskih orijentatora.

Komarovu je nalozeno da ponovo po-kusa tokom 19 obrtaja, a za orijenta-

ciju da primeni tehniku koja u pripre-

mama nije demonstrlrana. Receno je

da u vreme leta nad osvetijenomstranom planete obavi rudno orijenti-

sanje broda, a da tokom leta u sendZemlje stabilnost saduva primenomziroskopa. Po iziasku iz senke Zem-lje, rudnim komandama de otkioniti

eventualne gredke.Svi smo sa nestrpljenjem odekiva-

li vest! 0 aktiviranju kodedeg motora.Na kraju, stigla je informacija da je

motor odradlo planirano vreme i daje brod krenuo prema Zemiji. U avio-

nu mi je javijeno: „Padobran je otvo-ren, objekt je prizemljen 65 km istod-

no od Orska". Sve opasnosti su osta-

le iza nas! Komarov je uspeo daukfoti neispravnu masinu poddinivdi

je svojoj voiji.

Brod je aterirao u 6.24 d, sada je

8.25 d. Sada su Komarova najvero-vatnije, ved dovezli na aerodrom uOrsku, gde demo ga mi prihvatiti.

Letimo iz Orska za Moskvu. Uavionu su predsednik Akademijenauka Ketdid, kosmonauti Gagarin,Nikolajev, Bikovski, Hrunov, Gorbat-ko, Jelisejev, Kubasov. Sa nama je i

kosmonaut Komarov, mrtav, u kovce-gu.

Nisam spavao vise od dva dana,all ne mogu da zaspim dok u dnevnikne unesem osnovne dogadaje tragic-

nog dana — 24 aprila.

Dok smo isli na sletanje u Orsku,bio sam ubeden da je Komarov vedna aerodromu. Proslo je dva casa od

54/Galakalja 228

njegovog povratka. Medutim, nika-kvih zivosti nema na aerodromu. Na-slutio sam da nedto nije u redu. Po-sle sletanja, receno mi je da se brodprizemijio istodno od Orska, da gori I

da kosmonaut nije primeden.Nada da du sresti Komarova zivog

i zdravog tog trenutka je nestala.

Znao sam da je poginuo, mada je

negde duboko u meni tinjala nada daje, ipak, preziveo. U tim trenucima,telefonom je javijeno da se ranjeni

kosmonaut nalazi tri kllometra odmesta ateriranja, u bolnici gradidaKarabutak. Hitno smo helikopteromkrenuli na mesto prizemljenja broda„Sojuz 1".

Brod je jod uvek goreo. Tamo je

vec bila jedna spasiladka grupa i

mnogo mestana. Prema njihovim re-

dima, brod se spudtao velikom brzi-

nom, padobran se obrtao all nije biootvoren. U trenutku udara, desilo senekoliko eksplozija, brod je zahvatita

vatra. Kosmonauta niko nije primetio.

Meitani su debelim slojem zemlje po-kuiall da ugase vatru. Naredio samda se zemija ukloni i telo kosmonau-ta izvadi. Posle jednodasovnog ras-

kopavanja, u krhotinama broda ugle-

dali smo telo Komarova.Iz Orska sam teiefonom javio Mos-

kvi: „Bio sam na mestu prizemljenja,

kosmonaut Komarov je poginuo,brod izgoreo. Osnovni padobran senije rasklopio, a rezervni nije napunlovazduhom. Brod je udario u zemljubrzinom od 35—40 m/s, posle udaradodio je do eksplozije kocecih moto-ra i izbijanja vatre. O sudbini kosmo-nauta nismo mogli ranije da javimozato sto njega niko nije video, a za

vreme gaienja poiara brod je zasi-

pan zemljom. Tek nakon raskopava-

nja primeceno je telo Komarova".U 21.45d na aerodromu u Orsku,

za oprostaj sa Komarovom postrojen

je bataljon. Preneli smo kovceg sa te-

lom kosmonauta u 11-18. Deset minu-ta kasnije, sleteo je An-12 sa kosmo-droma, kosmonauti su stigli na opro-staj sa svojim prijateljem.

U Moskvu smo doleteli das posleponoci. Na Seremetjevo je iz Zvezda-nog grada stigla supruga Komarova,njegove kolege, kosmonauti.

Od 12 do 22 c neprekidno je proti-

cala reka ljudi pored urne sa pepe-lom nesrecnog kosmonauta koja je

sledeceg dana postavijena u zidine

Kremlja.Na tom mestu, zatvara se dnevnik

generals Kamanjina.Sada, kada se puni trideset godina

od dana prvog Covekovog leta u ko-

smos i kada se, konaCno, doSlo do paneistine o pogibiji kosmonauta Vladimira

Komarova, imam osedaj da je njegova

zrtva jos veda, a njegov podvig }0§

odvafniji.

Grujica S. Ivanovic

G A L A K S

Kosmologija

§ta nas sprecava da igramo ulogu Tvorcauniverzuma?

DRUGASTRANAOGLEDALAMaze li se stvoriti novi ilniverzum od sto kilograma jabuka?Teorijski da, meduiim potrebni fizicki uslovi za tako nesio leze

predaleko od nasih mogucnosti. Nijedna pec Hi lanac

hidrogenskih hombi nisu adekvatna zamena za Veliki Prasak.

Da bi napravili univerzum u laboratorijl

polrebno vam je oko stotiriu kilograma

materijala. Kakvog? Bilo kakvog: zlata,

otova. jabuka, krompira Mi cigala. Dabi se to udinilo najvainije, a i najteie ostvar-

Ijivo, je sabiti sav taj materijal u superguslu i

supervrubu loptu nemerijivo malog pr^nika,

sli6nu onoj iz koje je svojevremeno nastao

nas univerzum. Ako cak i ovo uspemo dauradimo gta se deiava?

Veoma brzo dolazi do promene. Bljesta-

vo sjajna lopta nestaje i na njenorn me^u seformira crna rupa i uz nju nelto joS neobiOni-

je: ekspandirajubi univerzum. Ogromnom br-

zinom, ovo dete — univerzum poprima svevebe razmere i ispunjava se sa sve viSe stra-

hovito vruda materijo. Ekspandirajudi, ta ma-terija se hladi dovodeci do pojave nehomo-genosti i kondenzacija koja se pretvaraju u

zvezde i galaksije. Stotinu kilograma materije

je posluzilo kao svojevrslan oblik semena iz

kojeg je iznikao novi univerzum. Uzmile no-

vih stotinu kilograma i ceo posao moiete

uraditi ponovo.

Mwiwwrawiw m orahoifi liu«d

Posiednjih nekoliko godina su bile

svedok ogromnog pomaka u predstavi

naudnika o univerzumu kao celini. Dokse ranlje smatralo da je na§ kosmos Je-

dlnl koji postoji i koji je ikada postojao,

danas sve vise paznje dobljaju teorije obezbroj univerzuma paralalenih nasem.

Ova zadivijujuca vizija je plod po-siednjih radova iz oblasti tzv. inflatorne

kosmoloske teorije. Originalnl konceptove teorije saCinio je Alan Gut (Guth),

tiziSar sa MIT-a 1981.g. Gut je radio na

modelu Velikog Praska poku§avajuci daga Iskaze preko postuiata Ajnstajnove

Op§te teorije relativnosti. Prema tommodelu kosmos je nastao u VelikomPrasku, eksploziji kataklizmickih razme-ra potekloj iz regions beskrajne gustine

I temperature (slngulariteta). Ideja o Ve-

likom Prasku se pojavila pre gotovo po-

la veka, a Gut Je zapravo pokazao damoderni fizi5ari Imaju ponesto da doda-

Ju ovom opste prihvacenom modeluGut je obratio painju na dve anurna-

lije u modelu Velik(,g Praska. Prva seodnosi na magiieine rnonopole, hlpote-

tidne elementarne bestice koje imaju lit

pozitivne ili negativne magnetne polove— kao kada bi preseki; mail magnet padobili razdvojene juzni i severni pol.

Magnetni monopoli bi trebali postojati u

ranim stadijumima razvoja svemira u

veoma velikom broju Medutim, gde su

oni sada? Teorija Velikuy Praska na to

ne daje odgovor.

Druga anomaiija se odnosi na relik-

tno pozadinsko zraCenje, ostatak Veli-

kog Praska, koje ispunjava ceo svemir.

Ma koliko Siroke ili uske oblasti posma-trali primebujemo da je temperatura

ovog zracenja jednaka u svakom delu

kosmosa. Medutim kako la temperatura

mo^e bit! ista kada medusobno veomaudaljeni region! nikada nisu doSli u kon-

takt i tako postigli termi^ku ravnolezu?To je slicno tvrdenju da Antarktik i Aka-

pulko imaju istu temperaturu u svakodoba dana.

Gut smatra da se ovi problemi moguresit! pod pretpostavkom da je rani uni-

verzum prosao kroz ultrabrzu ekspanzi-

ju tokom Velikog Praska. On je tu eks-

55/Aprll 1991.

panziju nazvao Jnflacijom''. TeSko je

ocenili velidinu Gutove inflacije. Ona bi

odgovarala sirenju univerzuma iz jednematerijalne ta6ke do opsega vidijivog

najvedim leleskopima na Zemiji za vre-

me od 10 sekundi.

Inflacija je elegantno resila problemmagnetnih monopola jednostavno ih od-bacujuci na velike udaljenosti: oni po-

stoje all su suvise daleko da bi bill de-tektovani. Inflacija reSava I drugu ano-

mallju. RazligitI regioni imaju istu tempe-raturu jednostavno posto nijedan od njih

nije dovoljno iziovan od drugih.

Sta je uzrokovalo inflaclju? Ovo je

kljudno pitanje poSto uzrok i priroda in-

flacij^ uvellko odreduje put razvoja ko-

jim 6e „dete-univerzum'' krenuti posle

radanja.

1974. godine pojavila se teorija po-

znata kao velika teorija unifikacije ele-

mentarnih destica. Po ovoj leoriji svi fe-

nomeni koji su u vezi sa sudarima desti-

ca predstavijaju razlidite manifestacije

jedne pojave. Gut se bavio onim dome-nom teorije koji se bavi sudarima viso-

koenergetskih cestica. Utvrdio je da sepritikom sudara oslobada jedan novi tip

energije: tzv. kondenzovana energija.

Kondenzovana energija je energija

koja se oslobada u procesu fundamen-talnih promena stanja materije. Na pri-

mer, promena agregatnog stanja v<^eiz tednog u gasovito zahteva odredenukolidinu energije, dok suprotan proces

oslobada energiju. Ovo su tzv. fazni

prelazl. Kada se univerzum sirto I hladio

posle Velikog Praska prodao je kroz fa-

zni preiaz slidan opisanom kod vode.

Kondenzovana energija oslobodena u

ovom prelazu je omogucila inflaclju.

Zamislite Veliki Prasak kao svojevr-

stan akcelerator. Ako bi sudari destica

u takvom modnom akceleratoru mogli

osloboditi znalne kolidine kondenzova-ne energije tada bi visokoenergetskaped kakva je bila veliki Prasak moglauzrokovatl pojavu kondenzovane ener-

gije takvog oblika kakav nikada nije bio

viden. Rani teoretidari Velikog PraskaniSla 0 tome nisu znali i njihove teorije

ovo nisu ni razmatrale. Gut je pokazaoda bi energija faznog prelaza mogla pri-

siliti kosmos da se Sir! mnogo brie negodto je to AjnStajn bio u stanju i da zami-

sli.

Podjednako je vaina konadna sudbi-

na kondenzovane energije, posto onanije mogla egzistirati do u beskonad-nost. Posle burne inflatorne epohe koja

je Irajala 10"“ sekundi univerzum je

presao u fazu mnogo laganije ekspanzi-

je. Nakon inflacije ogromna kolicina

kondenzovane energije nije mogla ne-

slati tek tako ved je prosla kroz stanovi-

tu transformaciju koja se opisuje jedna-

dinom E=mc*. Od nje je naslalo mnogo,mnogo materije.

Tako je originatna materija kosmosajos vide uvedana. Originalna materija.

prema Gutu, predstavijala je seme, koje

Razvoj svemlra po Inflacionom modelu u kugla opservabilni svemir. Sliko pod a)

okflm velike teorije unifikacije. Dvosmerna predsiavija sUuaciJu pre in/lacije. b} posit

sirelica ozaaiava daijinu horizonia, a siva faznog prelaza i c) daiias.

56/Galaksija 228

A

je oslobodilo kondenzovanu energiju, aova se na kraju pretvorila u materiju po-sle irflacije. Najneverovatnije u svemutome je cinjenica da moiete stvoriti

praktidno sve, od vlati trave do Meseca,pomocu same stotinak kilograma mate-rije.

Stvaronie tivutiie v«»ioiie

Ako je Gut u pravu mi smo potomcisemena koje je veliko koliko i mi sami.Ali postoje i druga poteneijaina semenakoja leze posvuda oko nas — u stvari,

po§to je svaki objekt sastavijen od istih

gradivnih elemenata sve je u stvari spo-

sobno da igra ulogu okidaca Velikog

Praska. Pitanje koje se prirodno postav-Ija je kada cemo biti sposobni da stvori-

mo privatni univerzum u laboratoriji? §tanas sprefiava da igramo ulogu Tvorca?

Prva prepreka je to Sto za sada nemozemo materiju staviti u takve usiove

koji odgovaraju usiovima u kosmi6komprajajetu. Mozda bismo to i mogli uraditi

stavijajuci seme u centar lanca hidro-

genskih bombi postavijenih negde u or-

bitu Jupitera ili Saturna. Cak i kada bl

uspeli sta bi se dogodilo? Da li bi semepreraslo u alternativni univerzum, kom-pletan sa svojom kondenzovanom ener-

gijom, inflacijom i stvaranjem sopstvenematerije?

Situaeija je mnogo kompleksnija ne-

go sto bi se moglo pomisliti. Postoji kru-

cijalna raziika izmedu bilo kakve simula-

eije i usiova u Velikom Prasku. Simuia-eija ukijucuje samo seme, dok je tokomVelikog Praska seme deo kosmosa koji

prolazi kroz iste faze razvoja I karakteri-

su ga ista temperatura i pritisak. Zami*slite posmatrada na povrsini semena to-

kom Velikog Praska. On bi primetio dau delidu sekunde neslaje seme, hidro-

genske bombe oko njega, Sundev si-

stem. pa oak i celokupan univerzum.Spoljni posmatraC na bezbednoj razda-Ijini video bi nestanak semena na Cijemmestu bi se trenutno formirala erna ru-

pa. Nista drugo se ne bi ni videlo. Novo-nastali univerzum bi se razvijao u prav-cu koji ne postoji u nasem. Ostala bi sa-

mo erna rupa koja bi mogla vrsiti uloguspone izmedu njih.

Tako bi protekao proces radanja de-teta-univerzuma u obliku njegovog sop-stvenog Velikog Praska. Treba napome-

57/Aprll 1991.

nuti da ono §to je mogude u eksperl-

mentu va2l I u univerzumu kao cellnl.

Premajednoj teorijl, u naSam univerzu-mu trsnutno se stvara bezbroj novih.

I, na kraju, jedno pitanje vISe: da li je

na$ univerzum prvi u lancu? Ill je on po-tomak nekog nepoznatog roditeija?

Svakome je poznato da se usiovi ustranim zemljama radikaino razllkuju odovih u naloj. Putujte dovoijno daleko I

videbete stranu floru I faunu, kllmu I pej-

za2e. Ovakve razllke bi se mogle javijatl

i medu paralelnim univerzumima.

Kada bl bill u stanju da napravimosvemirski brod koji bl nas odneo ne sa-

me do bllskih planeta Hi zvezda ve6 donajudaljenijih galaksija koje naSI tele-

skopi mogu detektovatl mogll bismoupoznatl krajeve kosmosa gde su flzibkl

zakoni bitno razllditl od na§lh. PutujubI

u jednom smeru moida bl utvrdlll da sunestale elementarne fiestice koje po-znajemo, a da su njihovo mesto zauzeledruge £lju prirodu mo2emo same da na-

gadamo. Ako krenemo u drugom pravcuprimedujemo da su slle mnogo jabe odonlh koje ml znamo III su pak mnogoslabije. Mo2da negde svemir Ima detlrl,

pet III deset dimenzija?Ovakve spekulaclje direktno prolzila-

ze Iz poslednjih teoretskih radova o Gu-tovoj Inftacljl. Dok on nlje izneo Inflacio-

nu teoriju na svetio dana astronomi su£vrsto verovall da su fizidkl zakoni Isti I

u va§oj sobi I na povrSInl najdaljeg kva-

zara. Ovakav kosmos naziva se homo-genlm. Pogledaie II kroz neki vellkl tele-

skop primetlbete da je svemir pribllino

IstI u svim pravcima (tj.. on je Izotropan).

All Inflaclona teorija dovodi u sumnjuova tvrdenja. NaS kosmos, ma kollko

vellki Izgiedao, mo2e predstavijatl samomall fragment cellne koju nedemo spo-znatl, ma kollko vellke teleskope gradlll.

Jedan broj kosmologa dovodi u pita-

nje tvrdenja o homogenosti i izotropno-

sti svemira. Onl smatraju da je univer-

zum nakon I tokom Vellkog Praska bio

Izrazito haotidan sistem kao Sto Je hao-tldna blla I raspodela kondenzovaneenerglje u njemu. Na nekim mestimavrednost ove energlje blla je veda odnule, dok na druglma nlje ni postojala.

RegionI sa kondenzovanom energljomsu prolazill kroz normalnl Inflacloni pro-

ces, dok su ostall uzimall sasvim druga-dlje pravee razvoja, neku vrstu Inflaclje

koja se mogla dak I odvijall u suprotnomsmeru od glavnog pravea. Cak je I mo-gude da su nekI region! nastavlll da selire beskonadno dugo. Podrudja sa veo-ma vellkom kolldinom kondenzovaneenerglje nlsu prodia kroz nikakav procesInflaclje. Do sada su ona mogla zavrdltl

evoluclju I anihlllratl se u sopstvenomVellkom Prasku.

Sve navedeno predstavtja veliku

podrdku onima kojI se bave Idejom uje-

dinjenja detirl prirodne sife dijim delova-

njem fizldaii objadnjavaju sve Sto se de-dava oko nas. Prva od njlh je tzv. jakanuklearna sila koja dr2l nukleone okup-Ijene u atomskom jezgru, daje energlju

zvezdama I izvor je nuklearne energlje.

Druga slla je slaba nuklearna slla koja

kontrollde raspade subatomskih destica.

Treda I mnogo manje egzotidnaje gravl-

taciona slla, a detvrta je naravno elek-

tromagnetna.

Vellka teorija unifikaelje elementar-nlh destica je mo2da najvainijl koraknapred u modernoj teorijskoj fizicl. Onase pita zadto je svaki obllk materlje sadi-

njen od tri komponente — protona, neu-trons I elektrona, zadto postoje detiri

fundamentalne slle, kako deluju na su-batomskom nivou. Ona se dak bavi I pl-

tanjem zadto prostor Ima samo trI dl-

menzlje.

Odgovor na ova pitanja umnogomezavisi od same Istorlje svemira, tadnije

od nadina na koji se Inflacija odvljala.

Medutim, podto se po teorijl haotidne

kosmologlje univerzum podello na bes-krajne sekvence mini-univerzuma, sva-ka sa sopstvenim razvojem I Istorijom,

odgovor je razlldit za svaku od njlh. Slld-

no mo2e va2ltl I za univerzum nastao u

laboratorlji.

Sva raznovrsnost sveta oko nas potl-

de zapravo Iz Istovetnih fizidkih zakona(ako prihvatite izvesne va2ede kosmolo-dke prIncipe sva mesta u svemiru lide

jedna na drugo). All razllka Izmedu na-

deg I alternativnog univerzuma mo2e bitl

mnogo veda. Ta razllka nastaje usied

promenjenih pravlla po kojima se mate-rija Vlada.

Opisatl fizidke prIncIpe na kojima setemelje ti univerzumi je jedna stvar. All

pokudatl da se razumeju posledice prin-

clpa je nedto sasvim drugo. Ovo je pita-

nje na koje se pokudava datl odgovor uposlednje vreme.

Kako bl Izgiedao svet kojim vladaju

drugadiji zakoni od nadlh? Posmatrajmonpr. elektrlcltet. Ova pojava Igra mnogoznadajniju ulogu u prirodi nego dto bi seto na prvI pogled moglo redl. Elektrldna

slla odreduje vrste materlje koje postoje

I odreduje prirodu hemijskih reakeija Iz-

medu njlh. Kosmos u kome je elektrldna

slla mnogo jada nego u nadem karakte-

ride odsustvo tedkih elemenata iz pe-

riodnog sistema — onl naprosto ne po-

stoje (tu spadaju uran, gvo2de, pa dak i

u nekim modellma I kiseonik, vodonik I

azot koji su toliko znadajni za nas). Ko-smos sa slabljom elektridnom sllom

sadr2l sve elemente koje ml poznajemo,all I vellk broj drugih koje dak ne mo2e-mo nl proizvesti u laboratorlji. Nad sop-stvenl 2lvot je skup hemijskih reakeija

koje se odvijaju u telesnim delljama. Uuniverzumu drugadljih hemijskih zakonaniko sa sigurnoddu ne mo2e redl kakvabismo blda bill I da II bl uopdte postojali.

Najmanje jedinice tizidkog sveta, ele-

mentarne destice, Imaju tu osobinu daudru2ujudl se grade makroskopskestrukture. U okviru odredenog scenarija

koji ukijuduje promenu flzIdklh zakonaprotoni I neutroni ne bl bill slabllnl. Nji-

hovo mesto bl zauzele neke mnogo eg-zotldnlje destice. Neutroni I protoni sukonstltuenti atomskih jezgara, pa tako

po pomenutom scenariju atomi ne bi ni

postojali. Sve u nadem svemiru je sa-

stavijeno od atoma. Kakav bi univerzum

bio u drugadijim okolnoslima? To vamnIko sa sigurnoddu ne mo2e redl.

Ako su najspektakularnije pretpo-

stavke teorije velike unifikaelje tadne

najvedi broj dimenzija prostora u razlidi-

tim univerzumima bio bl razlldit. Setimose samo detvrte dimenzije koja je svoje-

vremeno uzrokovala vellko interesova-

nje I naudnih I drugih krugova I du2evremena davala Insplraciju vellkom bro-

ju SF pisaca. Neki od njlh su Imall do-voijno hrabrosti da se upuste u avanturu

opisivanja pete, pa dak I deste dimenzi-

je. Pitanje kojim su se onl bavili bllo je

pogredno u samom podetku. Nlje od in-

teresa kako bl pet<Kllmenzionalni svetIzgiedao bidu iz tridimenzionalnog, vedkako bi zamisllli nas kao blda iz pete di-

menzije . .

.

Miliwrxuni » . .

Praktidno vedtadko stvaranje univer-

zuma nlje mogude podto potrebni fizidki

usiovi za to Ie2e predaleko od nadlh mo-gudnostl. Nijedna ped III lanac hidrogen-

skih bombi nlsu adekvatna zamena zaVeliki Prasak. Poslednja Istralivanja go-vore u prilog tome. Da bl stvorlll univer-

zum, morate ostvarltl realan singularltet

— beskonadnu temperaturu i gustinu

materlje u reglonu dimenzija materljalne

tadke. Ovakve usiove nikada nedemobit! u stanju da ostvarlmo.

lako je vellka teorija unifikaelje bila

tako ..uspedna" u teorijskom domenunjena dosadadnja eksperimentalna pro-

vera je ravna nuli. Nadi akceleratorl jed-

nostavno nlsu dovoijno modni — i vero-vatno nikada nede nl bit! — da ostvare

energlje potrebne za proveru teorije.

Uvek je opasno suvide verovatl u takvestvarl: priroda je uvek suptilnija nego dto

ml to mo2emo da pretpostavimo.

Sve opisane Ideje Ie2e na samomrubu teorijskog i dak ni ne postoji kon-cept njihove provere. Mo2ete Ih nazvatl

nadama, snovima I spekulacijama, I vrio

je lako mogude da de ved sutra biti za-

boravljene. Bez obzira na sve to, mi sto-

jimo na prekretnici u shvatanjima o pri-

rodi kosmosa. Moderns teorije o ele-

mentarnim desticama su nam dale iz-

vanrednu vizlju; univerzum sastavijen

od univerzuma. Hi beskonadne sekven-ce paralelnlh svetova. I jod va2nije odtoga one su ogroman Izazov nadoj ima-ginacIji.B

Rusin Alen

58/Galaksi|a 228A L A K S

Astwnomija

Kako pronaci vulkane na Mesecu

MAll PRINCI KIJES PI

MeseSevi vuikani sii fascinantni zato Sto najbolje pokazuju

sMnost Meseca i Zemlje. TeSko ih je pronaci, ali uz pomocteleskopa i maSte moiete se vraiiti u vreme kada je Mesec bio

mlado i divlje meslo.

Da li Mesec ima vulkane? Na ovo pita-

p]e je bilo lako odgovorlti ii vreme pre

hego Sto su zapotela kosmiCka istraJi-

vanja. Naravno da Mesec tma vulkane— pogledajmo samo sve te kralerel Sezde-selih godina planetolozi su, medutim uoblll

da je ogromna vedina Mesefievlh kratera po-

sledlca udara meteorlla, (e je ideja o Mese-

. <>:

> 1

* t

(i '

^

(

1..H

i

f-

:

. L' e \

• 1 / ii

. P ‘V

. .• • i3

A/I.SAO POSLEPODSE SVSCE pnkozuje

detalje na lapadnom delu inora MareTranquiUwh. ukijucujua vulkanske kiipole

bUlu Aragoa. VeHna kupola lezi naruhovimn Me:sefevlh mora. Jug Je gore nasylm mapamo i folografijania.

I’OTOnjES LA \'()M, uiilsieni kraterKijes lei! u Mare .Suhium; mala kupolaKijes PI ualazi « zajedao od njcga Idesnn).

devim vulkanima oslela u dubokoj send. Upr-

kos tome, jedna vrsta MeseSeve vulkanskeakiivnosli neospoma je. To su bujice lave.

Tamna Mesedeva „mora“, koja pokrivaju petl-

nu ditavog Meseca, ogromna su prostranstva

nekad Istopljenog bazalta, magmatske stenelamne boje. Pre 3,8 mllljardi godina izilla suse I Ispunila pukotine nastale jakim meleorlt-

skim udarlma. Da II na Mesecu postoje „dvoj-

nlci" zemaijskih vulkana kao ito su MaunaLoe, Etna ill Sv. Helena? Odgovor je potvr-

dan, all, ove obllke lako previdamo, jer sumalih razmera, matobrojnl I teSko uodijivi.

Pre dvadeset I jednu godinu uzorci donetl

sa Meseca posle povralka misije „Apolo", po-

kazall su da je skoro sva Mesedeva lava blla

tako malo viskozna da je tekla gotovo kaovoda. Nalme, Mesedeve lave bile su toliko

tedne, da su na kraju napunlle I potpuno pre-

krlle iziazne otvore I pukotine Iz kojih su po-

kuljale. Zbog toga je, Izuzlmajudl beskonadnai relativno jednoobrazna mora, na MesecuvidIJIvo svega nekoHko vulkanskih obllka. Po-stojl Izvestan broj krivudavlh korita, ali to suuglavnom kanall koji su vodill istopljenu iavu

Iz vulkanskog grotia do „mora“. Ako zalsta

2ellte da pronadete Mesedev vulkan, treba

da potra2lte Mesedevu kupolu — neku vrstu

niskog, stenovitog mehura na povrdlni Mese-ca. Vedina astronoma amatera nikada nije vi-

dela Mesedevu kupolu, ukijudujudi I one kojI

redovno snimaju Mesec. All, to je razumljivo

— Jedna vellka kupola visoka je samo 70—160 melara 1 Ima dvadeset kdomet^a u pred-

nlku. NajvedI broj tih kupola su tek blagi bre-

2uljci, dljl je nagib samo nekoliko stepenl. Ul-

stlnu, da ste astronaut koji se naSao u pod-no2ju jedne od kupola moglo bi se ddsill daje ni ne primetite. A ako ste astronom-amaterkoji posmatra kupolu pomodu matog telesko-

pa, potrebnl su vam Ideelnl usiovi da bl Ih

osmotrill u potpunostl.

Koka ih proiMifl?

TIpIdna Mesedeva kupola postaje vidijiva

kada blaga svetlost u zoru 111 pri zalasku Sun-ca I najmanju oblinu udini uodljh/om. To znadlda Jov na kupolu“ podinjele pailjlvo pratedi

podmdja kroz koja prolazi llnlja koja razdvaja

tamnu od svelte sirane Meseca. Pod takvim

usiovima kupole se pojavijuju samo na krat-

ko; neke od njlh su vidijive svega nekoliko

dasove, dok pomenula llnlja koja razdvaja

tamnu od svelte sirane prelazi preko njlh. Nasredu, najvede kupole imaju strmiji nagib I

lakde ih je uoditl. All dak I one su vidijive sa-

mo tokom jednog Hi dva dana posle Izlaska

Sunca u datom podrut^u, ill pre zalaska.

Kuda da gledale? Ako blate pedalj po pe-

dalj pratlll ditavu granidnu llniju u njenom pro-

stlranju preko Mesedevog diska, ne biste po-

gled odvojill od bezbrojnlh kupolat Na sredu,

pronala2enje kupola je pojednostavijeno akouzmemo u obzir da one nlsu nasumice raz-

bacane, ved da su grui^sane obidno dui ru-

bova Masedevih mora. NaudnIcI smatraju dato znadl da su kupole ustvari blage vulkanske

erupcije, koje su nastuplle kasnije, u Mese-devoj geolodkl aktlvr>oj fazi. U svojoj potrazi

mo2ete zanemarltl Mesedeve visoravni, hao-

tldnl ju2nl deo Meseca. koji pemti mllljarde

godina polresa. Nlje mnogo uzbudijivo nl Is-

tra2lvan|e sredidnih delova Mesedevlh mora,opustodenlh bezbrojnlm bujicama lave. Pravl

predmel istrailvanja treba da budu ivice Me-sedevih mora, gde je nalaloien najtanji sloj

lave. MnoStvo kupola moie se nadi I u onimkratertma, koji se nalaze na mealu susretanja

mora I visoravni. Ovakve kratere deslo su

59/AprN 1991,

plavlla obll2nja more, stvarajubi povoijnegeoloSke usiove za nastajanje kupola. Naj-rasprostranjenljl tip Meseieve kupole Imaoblik ravnog sodiva. Obldno su jednoobra-zne, mada mnoge Imaju mala, plltke, zaoblje-ne kretere na vrhu, popul grotia ugaSanogvulkana Kilauea na Havajima. Drugs su pakstmlje, nallk breiuljcima i na njihovoj povr6i-nl mo2e se zapaziti jadna osobanost: na vrhunemaju jama. NIske kupole najvISe podseba-ju na zemaijske vulkanske platoe, kao 9to je

(0 Mauna Loa, a najverovatnlje da to I jasu.Druge vrste kupola mogu bitl Meseieva ver-zija zemaijskih kupa od vulkanska Sljake Ilf

lednostavno lokalnlh uzdignuba nastalih na-glim prodiranjem lave u podzemne bupljlne.

Traggm morwPrva dobra prillka za posmatranje Mesebevekupole ukazabe vam se pat dana posle mla-dog meseca. Na istobnoj ivici Mora TlSine(Mare Trai^uililatis) nalazi se krater Kao6iprebnika trinaest kllometara. On je omedenna severolsloku i jugozapadu tankim, paralel-

nlm rasellnama (ovi pravcl odnose se na Ue-sebev istok I zapad). Malo juinrje od jugoza-padne raseline su Jadna do druge dve kupo-le, od kojih Je svaka prlbli2no Istog prebnikakao I Kaubi. Zvane Kaudi Omega I KaudiTau, obe Imaju sibubne kratere na vrhu, koJI

dovode pred iskubenje mob teleskopa sred-nje veliblne.

Veb sledebe nobi mo2ele da vidite dve

HUSTA VI HEU ARISTARHUS jt

pavrilna koju Jt lako pronaci u OetanusProceUarum-u. Mnoge kupole I tlmgl obllcl

nalaze se hlizu njega.

najistaknutlje kupole na Mesecu. Na zapad-noj ,obali" Mora TiSine, skoro sasvim zapad-no od Kaubija, nedavno je nastao krater Ara-go, prebnika dvadeset best kllometara. Zajednu kratersku ilrinu prema severu nalazise Arago AHa. dok Arago Beta leJI jednu kra-tersku girinu zapadno. Obe kupole su neobib-no vlsoke I imaju slo2enu povrSInu izraienogreljefa, drugabiju od glatkog mehura koji

obibno karakteriie kupole, Severno od AlfaArago, blago usmerena prema zapadu, nala-zi se jedna zanimijiva grupa od detiri siduineniske kupole, koje su vidijive samo posle izia-

ska sunca III pred sam njegov zalazak, pet ill

Sest dana posle punog meseca. Desete ve-beri granibna linija bto razdvaja tamnu odosvetijene strane nalazi se na Mesebevoj za-padnoj hemislerl, koju naseljava spektakular-na kolekcija kupola. U Mare Nubium proteiese sa pedeset kllometara u prebnlku Bulial-dus. Dva su kraterska prebnika prema jugudo sablasnog kratera Kijes, koji merl betrde-set bellrl kilometra. Zidovi Kijesa su skorouniSteni, a njegovo dno sasvim ispunjeno la-vom. Nedaleko od njegovog zapadnog zidaukazuje se Kijes Pi. bkolski primer Mesebevekupole. Glatke povrStne, neinog pada I izuzi-majubi kraterblb u njenom samom centru, ne-ma nikakvih obeleija. Jamu na vrhu je prilib-

no lako zapaziti. Pravo prema jugu od Kijesa,proSavbl podru^e niskih visoravni koje pre-seca Hesiodusovo korito, stiiemo do malogmora po imenu Palus Epidemiarum. Na nje-

(iLATKA I VEUKA, kupola OrojihojzenGama Jedna je od najvecih na Mesecu.Tahode Je lako uoiljiva s obzirom da Jeblizu .Sinus Irldum-a.

govoj juinoj oball je podosta razoren krater

Kapuar\us. U njegovom krateru Sirokom Se-zdeset kllometara smestlle su se 4 jedno-obrazne kupole.

Ako Iste veberl krenete severno od MareNubium, vabem oku ne moie promabl Impo-zantnl krater Kopemikus, razbaikaren naprostoru prebnika devedeset bellrl kilometra.

Zapadno od buvenog Kopernikusa, na razda-Ijlnl od dva kraterska prebnika, jeste zdelasti

krater oStrih Ivica, nazvan Hortenzijus, biji

promer iznosi petnaest kllometara. Samomalo severno od Hortenzljusa vidi se ljupka

grupacija od pel savrbeno uobllbenlh all bezi-

menlh kupola, a na svakoj po jedna mala ja-

ma na vrhu. Severozapadno od Hortenzljusaje njegov dvojnik po vellbini, zdelasti krater

Millhijus. Njlh je lako otkriti, jer postoje samodva takva kratera u bitavom ovom podrubju.

Nedaleko od njega prema zapadu. nalazi sekupola koja takode Ima lepu jamu na vrhu, azove se Milihijus Pi. Ako sle obdareni puslo-lovnlm duhom, pa^ljlvo proubite breiuljke koji

se pruZaju Izmedu Mlllhijusa I Tobijas Maje-ra, kratera koji je smebten na zapadnom kra-

ju Mesebevih Karpata. Ovaj brdovltl predeoobiluje bezimenim, niskim kupolama. Zanlm-Ijlvo je da I dno Kopernikusa takode sadrii

brojne, vrio sibubne kupole koje u vedrim no-bima pruzaju vellko Istrazivabko zadovoijstvo.

Sledebe veberl, jedanaeste od mladogmeseca, vidijiv je Sinus Iridum. Ima oblik d2i-

novskog, iskrivijenog srpa u Mesebevim Ju-

rama, koje ispunjavaju severozapadnu Ivicu

mora Mare Imbrium, Sred visoravni zapadnood ria Heraklejdes prostlre se betrdeset kllo-

metara birok krater Majran. Od Majrana pre-

ma jugu, blnebi skoro pravl ugao sa njim i sartom, nalazi se jedinstvena kupola Grojthoj-

zen Oama. Kupola \eii u predelu u kome Ma-re Imbrium zalazi u Oceanus Procellarum.Jedna je od najvlblh na Mesecu.

Ovanaesle nobI od mladog meseca gra-nibna Ilnlja izmedu lamne i osvetijene polovi-

ne Meseca prolazi kroz zapadnu slranuOcearjus Procellarum-a. Zapadno od Koper-nikusa I ju2no od blislavog kratera Arlstarhu-

sa, ugledabete poplavijeni krater Marijus{betrdeset kllometara), jedan od nekolicine u

ovom podrubju. Kako granibna Ilnlja prodlre

dalje prema zapadu probavbi Marijus, Iskrsa-

vaju kupole jedna za drugom, sve dok se neukabe ogromno polje (povrblne oko 260 km^),

po kojem su razasute. Polje kupola blizu Ma-rijusa je najveda skupina vulkana na Mesecu.Fotograflje koje su kosmibke letellce poslale

Iz Mesebeve orblte prikazuju stotine kupolana ovom mestu, a najmanje dvadeset III trl-

deset dovoijno velikih da mogu da budu uo-bene srednjlm uvebanjem. Kupole oko Mari-

jusa su sve male, na nekollko njlh mogu seuobitl detaiji I sa Zemlje, all samo uz pomobnajvebih teleskopa.

Posle krsiarenja po visoravnima Marlju-

sa, tumarajte malo severno do podrubja koje

okru2uje Aristarhus (u preseku) I poplavlje-

nog polukruinog kratera Princ {sa svojih bet-

rdeset best kllometara u prebnlku), koji leii

na severoistoku. Ovo podrubje je jedno odMesebevih najvebih geolobkih kompleksa,pobto sadril brojna korila, bezimene kupole,I mnobtvo zanimijivih prizora. Na primer, po-znato korito Sieterova dolina ima .izvoribte'

u kupoll koja je bila potopljena lavom I sadaje gotovo polpuno unlbtena. Ova dolina krlvu-

da takode oko srednje vellke kupole sa ja-

mom na vrhu, bez Izrazitog reljefa. Izgieda

SVITANJE NAD KOPERNIKVSOMlakode oilvljova malo kupolpsio polje

sevento od Honenijusa; lake za uoiavanje

iak I pomoiu matog teleskopa. MitIhIJus

(akode Ima u svojoj blIzM nekollko niilh

kupola.

da su male kupole poreklom Iz grupe od

osam veoma finih korlta smeStenlh odmati

severno od Arlsterhusa. Isto tako, tri dodalnakorlta potidu od mallh kupola tek neznatno

severno od Princa. SvI ovi obllcl Izlskuju veo-

ma pa2ljlvo posmatranje, sa uvedanjem odnajmanje 250 puta.

Mesedeve vatre su ugadene I povrdina je

ved dugo potpuno mirna. All potreban |e aa-

mo taleskop I malo madte pa da se vratite u

dane kada je Mesec bio mlado I dlvlje meato.

("ASTRONOMY")

Uvedroj nodi na nabu ae mo2e videtl vellki broj zvezda. Posle

du2eg posmetranja, posmatrad de uoditl da ae zvezde pome-raju od Istoka ka zapadu. To pomeranje |e posledica Zemljine

rotacije. Ako bl se zvezdano nebo poamatralo Iz nodi u nod,

nekollko dana u Isto vreme, posmatrad bl uodio da se Izgied zvezda-

nog neba menja. Ta promena Izgieda zvezdanog neba |e posledica

kretanja Zemlje oko Sunca. Ova dva ZemlJIna kretanja najvide utidu

na promenu Izgieda zvezdanog neba, kako u toku nodi tako i tokomgodine.

Karte Imaju za cllj da omogude lakdu orl|entaclju na nebeskoj

sferl. U zavisnosti od clija posmatranja zvezdanog neba korlste serazildite karte 1 zvezdani atlasl. Zbog navedenlh promena Izgieda

zvezdanog neba, deato se |avl|a potreba poznavanja u kom vremen-skom Intervalu se mo2e videtl odredene skupine zvezda (sezve2da).

Za jednostavno 1 brzo odredivanje Izgieda nodnog neba u 2eljenom

trenutku korlste se takozvane vrtede, odnosno obrtne karte neba.

Vrteda karta predstavlja prirudno sredstvo pomodu koga se mo2edobill Izgied zvezdanog neba u 2eljenom trenutku (odredenog danau odredeno vreme). Pored toga, pomodu nje se mogu dobitl pribll2nd

vremena Izlaska, kulmlnaclje I zalaska nebeskih tela. Onl koji po-

smatraju zvezdano nebo sa namerom da upoznaju sazve2da i zve-

zde, mogu uz upotrebu ove karte mnogo lakde I br2s da to urade.

Vrtede karte se ssstoje Iz dva dels, pokretnog I nepokretnog, Nalednom od njlh se nalaze uertane zvezde sa vellklm krugom na komsje naneSena podela u danima, a na drugom prozor ellpsastog obllka

I podela u dasovime. Izgied zvezdanog neba odredenog dana u

odredeno vreme dobija se tako dto se podeok ko|l odgovara odrede-

nom dasu poravna sa podeokom koJI odgovara odeedenom danu, Uellpsastom prozoru se mo2e videtl Izgied neba koji odgovara tomtrenutku.

Primer (kana sa alike): Ako je pokretnl deo disk sa uertanim zve-

zdama I podelom u danima, a nepokretnl sa sllpsastim prozorom I

podelom u dasovima, Izgied zvezdanog neba koJI odgovara trenutku

1. aprila 22 dasa de se dobitl u ellpsastom prozoru ako zaroliramo

disk tako da se broj 22 sa nepokretnog dels poklopl sa podeokomkoji odgovara 1 . aprilu na pokretnom delu. U ellpsastom prozoru se

mogu uoditl sazve2da karakterlstidna za proledno nebo koji de doml-

nirad centralnim I Istodnim delom, dok se na zapadu jo2 vide (na

zalasku su) zvezde Iz zimskih aazve2da (videtl sliku),

Nedavno je Astronomsko druStvo „Ruder BoSkovId'' Izdalo vrtedu

kartu zvezdanog neba (sponzor „Qalakslia").

Na ernoj podlozi su otisnute zvezde (do 3.5 prividne zvezdanovelldine) koje se mogu videtl sa geografske dirine od oko 45°. Vedi

bro) zvezda je povezan punim llnijama u sazve2da, a one zvezdekoje su povezane Isprekidanim llnijama predstavijaju karakterlstidne

skupove koji se vide vedlm delom nodi u odredeno godlSnJe doba,

Oznaderte su detirl takva skupa: Prolednl Trougao (Spika, DenebolaI Arkturus), LetnjI Trougao (Deneb, Vega i Altair), JesenjI Cetvorou-

gao (SIrah, Mekrab, Algenib I Seat) I zimski Sestougao (Aldebaran,

Kapela, Poluks, Proclon I SIrIjus), Na karti su, pored sszve2da, uerta-

nl: ekiiptika—zamldljenl krug na nebeskoj sferl po kome se Sunceprividno krede tokom godine dana (debija Isprekldana ellpsa), MIednl

Put — sredidnji deo neie Qalakslje (predstavijen tadkicema) I koordl-

natna mre2a Iz koje se mo2e priblizno odreditl dekllnacija I rektes-

cenzija ucrtenlh objekata.

Disk karte je uraden od tvrdog kartona, a oblo2en je obostrano

sa plastidnom folljom, na kojoj se nalazi utlsnuta legends I upulstvo

za upotrebu.

Kartu mo2ele narudlll tako dto dete uplatlll u podtl 150 din.

Na opdtoj uplatnici uplsatl ditko adresu (Astronomsko drudtvo

„Ruder BoSkovId' GomJI grad 16, Beograd), 2lro radun (60806-

678-6639) I vadu adresu. Naznaditl: za vrtedu kartu zvezdanog

neba.

Astronaiitika

Dogradnja orbitalnog kompleksa „MIR“

ZVEZDANANASEOBINA

Orbiialna stanica „Mir" lansirana je aprila 1986. g. Za to vreme,na njoj je boravilo dvadeset pet ljudi, obavljeno je oko 5000naucnih eksperimenata, poslavljeni temelji industrijske

proizvodnje u kosmosu, postavljen je apsolutni rekord u duziniboravka doveka u kosmosu, ostvareni su unikatni radovi izvanstanice. lako se do sada u sklopu orbitalnog kompleksa nalazilo

Seirdesetak kosmickih letellca prave aktivnosti na stanici „Mir“tek predstoje.

61/April 1991.

Da podsetimo: stanica „Mlr“ je mo-dulnog tipa i namenjena je nepre-kidnom boravku vi§e£lanih posa-da. Snabdevena Je sa §est pasrv-

nih agregata za spajanje take da je uslanju da prihvata letelice razJi6itih n^ie-na; transportne brodove _Soju2 TM", te-

retne brodove „Progres", nauCno-proi-zvodne module, a odnedavno I krilate

brodove tipa „Buran“. Dva osnovnaagregata za spajanje smeStena su napoduzoj osi stanice i to, prvi na pred-njem delu (prelaznom odseku) a drug!na repnom delu stanice (agregatnomodseku). Aprila 1987 g., tokom leta dru-

ge osnovne posade (kosmonauti Roma-njenko I Levejkin) uz drug! agregat je

pod dramatiCnim okolnostima pristao pr-

vi, astrotizifiki modul „Kvant“. Ubrzo na-kon toga, od modula je odvojen pogon-ski odsek tako da modul „Kvant" postaje

organski deo stanice. Na njegovom rep-

nom delu nalazi se pasivni agregat zaspajanje uz koji redovno pristaju teretni

i transportni brodovi sa gostujudim po-sadama. Treda osnovna posada (ko-

smonauti Titov i Manarov) provela je re-

kordnih godinu dana na stanici, tri putaradila u otvorenom kosmosu i detrdese-tak dana bila domacin trima internaclo-

nalnim posadama. Cetvrta osnovna eki-

pa stanice (kosmonauti Volkov, Krika-

Ijov i Poljakov) zavrSila je program istra-

zivanja aprila 1989, koji je bio znatnookrnjen zbog kasnjenja sa lansiranjemdrugog naudnog modula. Stanica „Mirje 26 meseci funkcionisala u pllotiranomrezimu, pa je nakon odiaska detvrte

osnovne posade usiedila detvoromesed-na pauza. Razlog neplanirane pauze le

zi u kaSnjenju sa gradnjom tredeg, tehnoloskog („r‘) modula jer je bilo predvldeno da u minimaino bezbednom vre-

menskom periodu uz stanicu pristanudva nova modula dime bi bila saduvanasimetrija kompleksa. Do tada su u upo-trebi bill samo poduzni agregati, dok supreostala detiri agregata, sme§tena naprelaznom odseku pod medusobnimuglovima od 90 stepeni, predvidena zapristajanje modula.

Modul K«i komatotiranlaPodetkom septembra 1989. g. bro-

dom „Sojuz TM-8“, na stanicu sti2e petaosnovna posada, kosmonauti Aleksan-dar Viktorenko i Aleksandar Serebrov.Njihova misija je trajala 166 dana i jed-na je od najzanimljivijih u sovjetskomkosmickom programu.

Modul za kompletiranje (modul „D“),

stereotipno nazvan „Kvant 2", lansiran

je 26. 1 1 . 1 989. g. U potetnoj etapi leta,

Orbilaini kompleks „IUIr“ u vreme mislje ie-

sle osnovne posade. Na slid leva vldi se brod„SoJuz TM-9'' sa razmahnulim panelimaekranO'Vakuumske lermoizotadje, zatlmasirofizicki modul „KvaHl" i mallini blok,stanica „Mir“. Na boinom agregata prela-znog odseka stanice pripojen Je modul zakompletiranje „Kvanl 2“ (pod pravimuglom).

jedan panel suncevih baterija se nije

potpuno rasklopio pa je oprema modularadila sa nesto smanjenom elektricnom

energijom. Laganim trzajem, nadinjenim

akliviranjem jednog mikromotora, panel

se rasklopio, all je ubrzo nastao novi

problem. Kada je raslojanje izmedu mo-dula i stanice iznosllo oko 20 km. navi-

gaclonl sistem modula je obustavio sveoperaclje. Ispostavllo se da su operatori

na Zemiji u zavrsnu etapu autonomnogleta modula usii toliko pazljivo da je do-

§lo do prekoracenja vremenskog algorit-

ma zbli^avanja. U drugom pokusaju, 06.

12. 1989 g., modul „Kvanl 2" pristaje uzprednji agregat za spajanje. Formiran je

orbitaini kompleks mase 63 t, duiineoko 40 m I unutraSnje zapremine oko220 m’. Dva dana kasnije, obavijena je

operacija prespajanja modula sa osnov-

nog na bocni agregat, operacija koja je

prvi put izvedena na orbitl. Da bi onablla ostvarena, na prelaznom odsekustanice „Mlr” nalazi se sferidno prijemno

gnezdo a na modulu „Kvant 2", u zoni

njegovog aktivnog agregata za spaja-

nje. specijalnl mehanldki manipulator.

OsnovnI deo operaclje spajanja zavrsa-

va se onog trenutka kada glava slapnogaktivnog mehanizma za spajanje modu-la upadne u prihvatno gnezdo pasivnogagregata stanice. Izmedu modula I sta-

nice ostvaren je ovakav spoj, tj. nije do-

slo do hermetifikog spajanja. Na koman-du sa Zemlje, modul je krenuo 15 cmunazad (stapni mehanizam je joS uveku.gnezdu pasivnog agregata). Zatim Je

pokrenut mehanldkl manipulator I uba-den u sferldno prijemno gnezdo stanice

gde je I fiksiran. Tek tada, glava stam-panog mehanizma aktivnog agregatamodula napuSta prihvatno gnezdo pa-

sivnog agregata stanice, tako da Izme-

du modula I stanice ostaje veza samopreko mehanickog manipulatora. Pomo-du njega, modul je nekollko puta okre-

nut u prostoru i kada se njegov aktivni

agregat za spajanje nasao tadno iznad

jednog boCnog pasivnog agregata stani-

ce modul je pripojen uz njega, zauzevsl

polozaj pod uglom od 90 stepeni u od-

nosu na stanicu. Stigavsi na ..radno me-sto", modul biva hermetidki spojen I tek

tada kosmonauti prvi put ulaze u njego-

ve odseke.Ukupna duzina modula je 12,4 m,

masa 19,8 t, maksimaini prednik 4,35

m, a zapremina 65 m^ Cine ga tri her-

metidka odseka. Najvedi odsek modulaje instrumentalno-teretni. Na njegovomvrhu se nalaze aktivni agregat za spaja-

nje, manipulator I antene sistema za

zbilzavanje I spajanje „Kurs". U odseku

je smesteno glavno komandno mesto,

dva uredaja za obezbedenje 2lvota, no-

va tu§-kabina I umivaonik sa vodom ko-

ja se precisdava I regenerlse. Veliki deoopreme koja se transportuje teretnim

brodovima smedta se u ovom odseku.

Centraini deo modula zauzima Ins-

trumentalno-naucni odsek. Od 7 t nau6-

ne opreme modula najveci deo je sme-

§ten u njemu. Biotehnidki uredaj „lnku-

bator 2“ mase 120 kg namenjen je eks-

perimentlma sa pojedinim biolosktm

objektima. U uredaju se nalaze vestac-

ka gnezda, h'rana i voda za japanskeprepelice, a odrzava se konstantna tem-peratura od 37,5 stepeni C. U njemu suse tokom leta §este posade iziegll pilici

japanske prepelice ali su. na 2atost, po-

sie nekoliko dana uginuil. Za pracenje

kapilarnih pojava u tednostima (na pri-

mer, u raketnom gorivu u rezervoarimastanice) koristi se eksperimentaini ure-

daj „Volna 2" mase 250 kg. a u sklop

sistema za upravijanje kompleksa uklju-

den je optidko-elektronski pribor ..Astro".

Na spoljadnjoj povrsini odseka nalaze

se detiri rezervoara sa gorivom za dvakorekciona motora potiska po 400 kg,

kao i za grupu mikromotora sistema ori-

jentacije potiska po 40 kg. Dva panelasuncevih baterija povrstne po 25 m^ na-paja aparaturi modula elektricnom ener-gijom snage 6 kW (u sistem elektro-

snabdevanja ulaze i akumulatorske ba-terije), a na donjoj strani odseka sme-§ten je komplef girodina, tj. sest elektro-

moto.e diji su rotori iziozeni otvorenomkosmosu, a obrdu se u magnetnom po-Iju statora bez Ikakvih fizickih konlakata

(sto znaci da nema trenja o, destice va-

zduha i mehanidkog trenja rotora). Ovajkomplet je namenjen orijentaciji orbital-

nog kompleksa bez utroSka, tako drago-

cenog, gorivnog materijala i to.paralelno

sa identidnim kompletom na modulu„Kvant“.

Kosminci

NajmanjI odsek modula je iziazni od-sek. Red je o komori namenjenoj uspe-§nom radu u otvorenom kosmosu kons-truisanoj na bazi prelaznog odseka sta-

nice „Saljut 7" koja je tada jos uvek lete-

la stabilnom orbitom oko Zemlje. U rani-

jim misijama, kosmonauti su u olvoreni

kosmos izlaztli kroz jedan od otvora nabodnim agregatima za spajanje, sme-Stenim na prelaznom odseku stanice

(nalme, od detiri agregata samo je jedan

bio kompletiran svom neophodnomopremom za hermeticko spajanje, osta-

ia tri nose samo prihvatne otvore). Pred-nik tog otvora je 0,8 m Sto nije dovoijno

za nove eksperimenle izvan kompleksapomodu autonomnog vozila za kretanje

kosmonauta u prostoru (SPK), nazva-nog kosmidki „motocikr. Na izlaznom

odseku postoji otvor precnika 1 m dijl sepoklopac olvara prema vani, oslobada-

judi u potpunosli unutradnji prostor od-

seka. U njemu se nalaze dva skatandra

novog, autonomnog tipa (ranije su koris-

deni skafandri poludvrstog tIpa koje su

sa ..Saljuta 7“ na „Mir" doneli dianovi pr-

ve osnovne posade, kosmonauti L Ki-

zim i V. Solovjov), kao i SPK. Spoija je

smestena automalska obrlna platforma

konslruisana na bazi obrtne plattorme

letelica „Vega“. Masa plattorme je 100kg. a na njoj se nalaze videospektrome-

62/Galakslja 228

tarski kompleks TVK, uredaj za analizu

rendgenskog zradenja ARIZ i polarime-

tarski sistem „Gema 2“.

Kosmonauti Viktorenko I Serebrovsu pet puta iziazili u otvoreni kosmos.Tokom prvog koji je trajao 2 dasa I 52minuta, montirani su na modulu „Kvant"

zvezdani orijentatori, a tokom drugog (2

c i 54 min.) demontiran konusni deo pa-

sivnog agregata za spajanje sa doka nakoji je pristao „Kvant 2"

i prebacen nasuprotnl agregat uz koji ce pristati sle-

dedi mOdul. Treci iziazak ostvaren je

kroz otvor na izlaznom odseku modula,

a kosmonauti su po prvi put na sebi

Imali nove skafandre „Orlan DMA" koji

omoguduju sedmocasovni boravak u

otvorenom kosmosu (ne radunajuci re-

zervne zalihe vazduha za jod jedan das)

i to bez fizidkih kontakata sa stanicom(znaci, nije potreban kruti. debeli fal saelektrokablovima). Za vazu sa Zemljomsluzi autonomni UKT sistem i telekomu-nlkaclonl satelit ..Altair". Kosmonauti su

na vrtiu iziaznog odseka montirali speci-

jalne .sanke" za skliznuce kosmonautasa SPK u otvoreni kosmos. Radovi su

trajali 3 d i 2 min. Testiranje SPK obav-

Ijeno je dvokratno. Prvi pilot SPK, ko-

smonaut Serebrov je 01. 02. 1990 g. la-

gano manevrisao u prostoru do maksi-malnog rastojanja od 33 m. Aktivnosti

su trajale 4 d i 59 min. Cetiri dana kasni-

je, isprobavanje SPK je nastavio ko-

smonaut Viktorenko koji je, krecuci sebfzinom'od 0,2 do 0.4 m/s obavio neko-

liko sloienlh manevara. Najvede rasto-

janje je iznosilo 45 m. Obavljeno je i ne-

kotiko eksperlmenata I, posle 3 c i 45min, kosmonauti su usIi u stanicu. To-kom oba boravka u otvorenom kosmo-su, kosmonauti su Ipak bill povezani zamodul osiguravajucim ufetom precnika

4 mm I duzine 50 m, napravijenim odsuper — dvrslih sintetidkiti vlakana. Ti-

me je izbegnuta svaka neprijatnost koja

bi nastala eventualnim otkazom nekogod osnovnih sistema vozila SPK, U „lov"

za odbeglim kosmonautom orbitaini

kompleks sa tako stozenom konfiguraci-

jom ne moize krenuti.

Masa SPK iznosi 218 kg (nesto je

vedi od ameridkog sistema MMU koji je

testiran 1984 g.). Pogonsku grupu vozi-

la dine dve grupe mikromotora. Svakagrupa (osnovna i rezervna) broji po 16

mikromotora sa zasebnim rezervoarom.

Kao pogonsko sredstvo koristi se va-

zduh pod pritiskom od 350 kg/cm* sme-sten u dva balona (po 28 I vazduha u

svakom), s tim dlo je mogude kombino-vano koridcenje mikromotora obe grupe.

Maksimalna brzina kretanja vozila je 30m/s, a svi sistemi se napajaju elektrid-

nom energijom iz srebro-cink akumula-torskih baterija napona 27 V. Maksimal-

no bezbedno rastojanje koje se mozepostidi sa SPK je 100 m. Vozilo se mo-le koristiti i bez pilola, kao transportno

sredstvo za opremu i razlicitu aparaturu.

Sa kosmonautom, SPK moze prevoziti

jos 50 kg opreme. Komande upravijanja

63/April 1991

Komaiidani sovjeisko-japanske posade I'iklor Afanayer raporiira geaeralii Kerimoijapanski novinar Tojohiro Akijama, a desno brodski inzeiijer Musa Monarov.

r pred ukrcavanjc ekipe u brad „Sojuz TM-II". I.ero je

i kontroint pull nalaze se na teleskop-

skim rukohvalima. SPK moze funkcioni-

sati u ekonomiCnom i forsiranom reii-

mu. Ptvi re2im se korisli pri radovima u

blizini kompleksa i tada se linijski motori

ukijubuju na jednu sekundu, a uglovnabrzina pri obrtanju kosmonauta iznosi 3stepena/s. Forsirani reiim se koristi pri

preletima i radovima na vecem rastoja-

nju. Tada se linijski motori aktiviraju u

(rajanju od 4 s, a uglovna brzina mozedostidi 8 step/s.

U kosmickoj floti koja opsluiuje orbi-

talni kompleks „MIR“ odnedavno se na-

laze i novi teretni automatski brodovi

..Progres M". Dva broda nove serije pri-

hvatili su kosmonauti Viktorenko i Sere-brov. Modemizovani Jeretnjak" ima po-

vecane manevarske sposobnosti, vecunosivost, sundeve baterije, radiotebnidki

sistem zbiizavanja i spajanja .Kurs", pamoze pristajati uz oba agregata za spa-janje (do sada, teretni brodovi tipa .Pro-

gres* spajani su na drugi dok), a mozedo2e funkcionisati u autonomnom reii-

mu. Od petog primerka, ovi brodovi no-

se i specijalne balistidke kapsule u koji-

ma se mo2e smestiti do 92 kg materija-

la, rezultata istrazivanja. Obrazci dobije-

ni na stanici, na taj naCin ranije dospe-vaju na Zemlju.

Sesta osnovna posada, kosmonautiAnatoli] Solovjov I Aleksandar Balandin,

stigla je na ..MIR" brodom „Sojuz TM-9“

13. 02. 1990. Posle sestodnevnog za-

jednidkog leta i izvrSene primopredaje

kompleksa, u brodu „Sojuz TM-8" naZemlju se vradaju ,5tarosedeoci“, ko-

smonauti Viktorenko i Serebrov.

Nova misija je trajala 179 dana. To-kom nje obavijeno je 506 eksperimena-

ta. prikupljeno 130 kg materijala, rezul-

tata istrazivanja. Od toga, na polupro-

vodnidke materijale otpada 3 kg (mono-kristali telur-kadijuma ciji jedan gram nasvetskom trzistu kodta 3000 zapadno-nemadklh maraka, zatim arsenid-gali-

jum, germanijum I dr.). To je prva so-

vjetska kosmldka mIsIja koja je ostvariia

ekonomski efekat. Naime, ko§tala je 84miliona rubaija, a ostvariia prihod od 97mlllona. Sem poluprovodnidkih materija-

la, tu su I visokokvalitetni snimci iz Ko-smosa (jedan snimak nacinjen aparatu-

rom ..Priroda 5" kosta 1000 dolara), in-

formaclje o stanju zitarica, usmeravanjaribarskih i drugih (Iota, nalazenje zonabogatih rudom i drugo. Prihvaoena sudva teretna broda I lehnoloski modut, akosmonauti su neplanirano dva puta iz-

lazlll u otvoreni kosmos.Tehnoloski modul „Kristal" je lansiran

31. 05. 1990. g. U etapi zbiiiavanja,

brodski racunar je obustavio sve opera-cije zbog kvara na jednom mikromotoru

sistema orijentacije. Aktiviranjem rezer-

vnog mlkromotora, modul Je pristao uzprednji agregat stanice 10 juna. Ukupnamasa kompleksa „MIR" (moduli „Kvanr,„Kvant 2“

i ..Kristal". brod „Sojuz TM-9“ I

stanica „Mir") iznosi 83 I, a zapremina280 m^. Letelicu ve6e mase Sovjeli suna orbiti imali samo dva puta. Prvi put,

kada je raketa-nosafi ..Energija" izbacila

ogromni modul ..Poius" mase 100 t koji

nije uspeo da dostigne orbitainu visinu,

a drugi put kada je krilatl orbitaini brod„Buran“, iste mase, obavio prvI let.

Duiina modula ..Kristal" iznosi 11,9m, maksimaini precnik 4,35 m, a masagotovo 20 t. SastojI se od dva hermetic-

ka odseka povezana otvorom standar-

dne dimenzije (prednik 0,8 m). Na ins-

trumentalno-teretnom odseku, u komeje smesten veci deo od 10 t nauCneopreme modula, nalazi se aktivni agre-

gat za spajanje. Na drugom kraju modu-la, na odseku za spajanje, nalaze sedva androgeno-perilema agregata zaspajanje APAS-89. Jedan agregat je

smesten na poduznoj osi modula, a dru-

gi sa strane. Prvi je namenjen za prista-

janje orbitalnih krilatnih brodova tipa

.Buran", a drugi za spajanje bloka nau5-ne opreme koju 6e „Buran" dopremiti naorbitu.

Androgeno-periferni agregat za spa-janje je imao premijeru u ameri6ko-so-vjetskoj misiji HApolo'‘-„Sojuz" 1975. g.

Osnovna odiika ovog agregata je daomogucava spajanje letelica koje imaju

montirane APAS, §to zna6i da ovde ne-ma aktivnih i pasivnih aparata. Funkcije

u reiimu kontakta dva APAS ostvaruju

se po prstenastom obodu agregata tako

da prelazni tunel ostaje Slobodan (kod

aktivno-pasivnih agregata spajanje se

vrSi po poduznoj osi). U eventualnimameri£kO'Sovjetskim misijama uloga

APAS bide od posebnog znadaja bududi

da Amerikanci imaju identidan sistem.

Druga znadajna novina na modulu„Kristal“ su mobilne sundeve baterije

MSB. Panell se mogu rasklopiti na razli-

dite duzine (5, 10 i 15 m, na primer, pre

spajanja duiina panela je bila 10 m jer

omogudava najefikasnije manevrisanje

u prostoru, a posie spajanja panell suse rasktoplli na 15 m duzine). Ukupnapovrdina panela je 50 m’ sto je dovoijno

za 7 kW elektridne energlje. Nakon spa-

janja, dva panela modula udia su uobjedinjeni elektroenergetski sistem or-

bitalnog kompleksa koji dine akumula-torske baterije i sedam panela sundevihbaterija ukupne povrdine oko 170 i

elektridne snage preko 20 kW. U modu-lu se nalazi pet tehnolodkih uredaja koji

su predvideni za dobijanje poluprovod-

nidkih materijala eksperimentalnog I In-

dustrijskog karaktera. Oni de nadi pri-

menu u mikroelektonici I atomskoj tehnl-

ci. Spravom se moze redi da je modulmali orbitalni pogon tehnolodke namenekoji mo2e funkcionisati neprekidno pase od njega odekuje poseban ekonom-ski efekat. Od ostale aparature, treba

spomenuti elektroforeiidki kompleks „Aj-

nur“ za prodiddavanje razliditih biopre-

parata (sintetidki interferon, antigen! i

dr), fotoaparatura „Priroda 5“ namenje-na snimanju Zemljine povrsine (modrazdvajanja 5—7 m), a tu je i astrofizid-

ka aparatura koju dine ultraljubidasti te-

leskop, gama-teleskop-spektrometar, tri

spekirometra. kao i minijaturna bioteh-

nidka laboratorija ,.Svet‘' i dr.

Mova aoMidM

Korpus sletajudeg aparata broda„Sojuz TM'' prekriven je sa dest mekanihpanela koji predstavijaju ekrano-va-

kuumsku Izolaciju (EVI) broda i sluze za

odriavanje normalnog temperaturnogre2ima u brodu. Fred povratak, opiata

se odbacuje, tj. njena primena se ogra-

nldava samo na orbitalni deo misije. Ufazi lansiranja broda „Sojuz TM-O", prili-

kom odbacivanja sistema za spadava-nje, dodio je do problems sa panelimaEVI. Jedan od panela je leprdao u polju

infracrvenog orijentatora koji postavija

brod u odgovarajudi polozaj pred povra-

tak na Zemlju. Zato je doneta odiuka dakosmonauti izadu u otvoreni kosmos i

pridvrste razmahnute panele.

Vodedi raduna da ne odlete antene i

uredaje montirane na spoljadnjoj povrdl-

ni kompleksa, kosmonauti su se laganokretali ka modulu „Kristal". Na njemu sumontirall specijalne lestve koje su seprostirale nad brodom „Sojuz TM" koji.

inade nlje osposobljen za vanbrodskeaktivnosti. Potom su se kosmonauti,stojedi na lestvama, nasli nad telom bro-

da I, posie dosta napora pridvrslili pro-

blematidne panele. 2uredi, jer je vremebrzo Isticalo, kosmonauti su uplovili u Iz-

lazni odsek modula „Kvant 2“. Pokudajda zatvore poklopac ostaje bez rezulta-

ta. Nedostajaio je 1 ,5 mm do hermetic-kog zatvaranja, pa su kosmonauti osta-

vili odsek razhermetizovan I uplovili u

slededi (inslrumentalno-naudni) odsekmodula. Sedam, rekordnih dasova u is-

torijatu sovjetskih vanbrodskih aktivno-

sti, proven su kosmonauti Solovjov i Ba-landin u otvorenom kosmosu. Devet da-

na kasnije kosmonauti ponovo iziaze u

otvoreni kosmos, sa modula „Kristal" dedemontirati lestve, a pri povratku su us-

tanovili da je doSlo do deformacije jed-

nog od nosada poklopca iziaznog odse-ka. To znaci da su prilikom otvaranja

poklopca narusene tehnidke Instrukcije

koje vaze pri otvaranju iziaznih vrata.

Poklopac je zatvoren hermetidki, ali deremont usiediti kasnije. RadovI su trajali

3 d i 31 min.

Sedma osnovna ekipa, kosmonautiQenadij Manakov i Genadij Strekalov,

posada broda „SojuzTM-10“, dospelajena „MIR" 03. 08. 1990. Sest dana kasni-

je, Solovjov i Balandin se vracaju naZemlju.

Cetvoromesedna misija nove posadenlje Imala tako dinamidan tok kao pret-

hodne dve. Prihvadena su dva teretna

broda, obavijeno je preko 250 eksperi-

menata i, umesto dva planirana iziaska

u otvoreni kosmos, obavijen samo je-

dan. Naime, zadatak kosmonautaje bio

da otkione kvar na poklopcu, ali ved pri-

likom pn/og i jedinog iziaska Manakov i

Strekalov su ustanovlll da je za potpunuopravku potrebno zameniti jedan od ele-

menata zatvaranja poklopca. Tom prili-

kom su obavijeni samo pripremni radovi

u trajanju od 2 d i 45 min. Tokom ovemisije. po prvi pul u sovjetskoj kosmo-nautici, doglo je i do „bliskog susreta" saNLO. Kosmonaut Strekalov, jedan odveterans (detvrti kosmidki let) medu so-

vjetskim kosmonautima, 26. 09. 1990.

g. ditavlh sedam sekundl je posmatraoNLO u obliku velikog balona koji je za-minuo u atmosferu Zemlje.

Cetvrtog decembra prodle godine,brodom „Sojuz TM — 11" na orbitalni

kompleks sti2u dlanovi osme osnovneposade, kosmonauti Viktor Afanasjev i

Musa Manarov, u druStvu japanskog no-

vinara Tojohire Akijama. Akijama je prvi

novinar koji leti u kosmos, a japanskakorporacija TBS je Glavkosmosu isplati-

la za ovu misiju 12 miliona dolara, §to

znadi da je ovo prvi komercijaini kosmid-ki let u sovjetskom programu iako je red

o desnaesloj internacionalnoj misiji. Ina-

de. dva japanska strudnjaka ved godina-

ma vrse pripreme u Hjustonu za amerid-

ko-japansku misiju, ali je zbog kasnjenja

u programu „Spejs Sail" novinar Akija-

ma postao i prvi predstavnik .zemlje iz-

lazedeg sunca" u kosmosu. Let prvognovinara i to iz Japana, p^lgao je veli-

ku pradinu medu sovjetskim kosmidkim

64/Galakslja 228

novinarima, jer se daleke 1964 g. trodla-na ekipa novinara pripremala za let ukosmos. Odnedavno, sest novinara bo-ravi u Zvezdanom gradu pripremajudi seza osmodnevnu misiju koja de biti obav-Ijena 1992 g. Sto se pak komercijalnih

letova tide, kasa Glavkosmosa uskorode biti dopunjena dolarima koje de ispla-

titi Austrija, Velika Britanija i Spanija.Predstavnici prve dve dr2ave zavrsava-ju pripreme u Zvezdanom gradu za go-stujude misije na stanici.

Otprativ§i kolege Manakova, Streka-lova i Akijamu 10. 12. 1990 g., kosmo-nauti Afanasjev i Manarov otpodinju op-sezan program svoje seslomesedne mi-

sije. Ved 07. januara ove godine, obavili

su petodasovne monlaJne radove namodulu „Kvanl 2“ posie dega je poklo-

pac iziaznog odseka konadno poprav-Ijen. Drug! iziazak u otvoreni kosmosusiedio je 23. 01. 1991 g. Tom prilikom

su kosmonauti na spoljaSnju povrsinustanice „Mir" montirali teleskopski mani-pulator za prenos konstrukcija velikih di-

menzlja i masa. Masa manipulators iz-

nosi 40 kg, visina u sklopljenom stanjuje 1 ,8 m, a kada je rasktopljen manipu-lator Ima du2inu od 14 m. Sastoji se oddeset segmenata napravijenih od uglje-

nidno-plastidnih materijala. Pri osnovi,prednik manipulatora je 20 cm, a pri vr-

hu — 10 cm. Debijina zidova manipula-tora je 2 mm. Komanduje se rucno I mo-ze se okretati oko sopstvene ose za 360stepeni, kao i bodno pod uglom od 90stepeni. Prvi 4erel'‘ koji je manipulatorprovozao kosmosom bio je — kosmo-naut Manarov. ..Leonovanje" kosmonau-ta je trajalo 5 d i 33 min. Tokom preosta-

la dva iziaska, Afranasjev I Manarov de,

pomodu manipulatora, preneti oba pa-

nela sundevih baterija sa modula „Kri-

stal" na modul „Kvant" (a, izmedu njih

je rastojanje od oko 40 m) i tamo ih

montirati u cilju potpune sinhronizacije

sa ostalim baterijama. Inade, masa sva-

kog panela je 500 kg.

Kompletiranje kompleksa „MIR“ bide

nastavijeno krajem ove godine kada dedrug! primerak krilatog broda „Buran"

pristati, preko modula ^Krislal", uz kom-pleks „MIR". Novi modul, smesten u to-

varnom prostoru ..Burana", pomodu nje-

govog daijinskog manipulatora, pripojide

uz jedan od dva preostala agregata za

spajanje stanice slededa osnovna posa-

da (najverovatnije, kosmonauti Arcebar-

ski i Krikaljov). Pritom de ..Buran" biti

odvojen i, u automatskom rezimu, vra-

den na Zemlju. Tek u tredem letu pred-

videno je ude^de posade, a dlanovi bu-

dudih ekipa „Burana" ved stidu kosmidkaiskustva na orbitalnom kompleksu „MIR"

(to su kosmonauti Belandin, Manakov i

Afanasjev). Poslednji, peti modul, prista-

de naredne godine, posie dega de se naorbiti razviti „kosmidki cvet“ ukupne ma-se oko 130 I i zapremine oko 390 m^

Grujica S. Ivanovic

65/Aprll 1991.

Vest!

Svetlija od milion sunaca

Dva astronoma u SAD veruju daimaju dokaz da je jedna zvezdau sazveZdu Labuda (Cygnus)najajajnlja u rtaSoj galaksljl. Tobi moglo okonbatl debatu koja

se medu astronomima vodi jo§od 1954. godine, kada je la zve-zda po prvi put osmolrena. VI

CygnI No. 12 etnilu/e crico milion

pula vise vidijive avetlosll od na-Seg Sunca.

Filip Mesej I Andrea Tomsoniz Kit PIk Naclonalne opaervato-t1)e u ArIzonI kaSu da ova zve-zda nlje aamo sveUiJa od bilo ko-

je druge zvezde vIdIjIve gofimokom. ved I da moSe nnadsljatl"

dllave galaksije. Kada bl takes)a|na zvezda od naa bila udalje-

na kao Alfa Centauri, nama nai-

bliSa zvezda, Izgiedala bi nemnekoltko pula ejajnija od purtogMeaeca.

VI Cygni No. 12 |e plavl su-perd2in povrSInske temperatureoko 13000°K. NalazI ae u grupi

od vise od slo vrelih plavlh zve-zda udaljenlh 5700 avetlosnih

godlna, a poznaHh kao druStvoCygnus OB2.

Kada astronomi mere ajaj-

neat zvezde, oni mere aamonjen prividnl aJaj. Da bi se odre-dio pravl ajaj, polrebno ie pozna-vatl njenu udaljenoat. Ukoliko VI

Cygni No. 12 zaisla pripada dru-

Stvu Cygnus OB2, 1 ona mora bi-

ll udelfena takode 5700 svello-

snlh godlna, a to bl znadllo daje Izuzeino sjajna. Medutim. neki

astronomi veruju da je zvezdabli2a, pa prema tome I manjeejajna. To je i izvor dugotrajnlh

polemika u aatronomskim krugo-

vlma.

Mesej I Tomson su posma-Irali vise od slo Slanova druStva

Cygnus OB2, ukljudujudi I VI

Cygni No. 12 1 la proudavanja suIh navela na zakijudak da je ta

zvezda zaista Clan ovog druSiva.

Ukoliko su u pravu, VI Cygni No.

12 je oko 15 puta ^ajnija odzvezde RIgel Iz sazvezda Orion.

RIgel, dobro poznata zvezdaplavl superd2ln, je u vidijivom

delu spekira oko 60000 putasjajnlja od Sunca.

Ovo dvoje astronoma ka2uda posloje Ipak i Izvesne nesl-

gumosli u njihovim proraduni-

ma sjajnosli VI Cygni No. 12,

koje potidu od postojanja gustogoblaka praSIne koji obavija zve-zdu. On apsorbuje tako mnogosvetlosti da zvezda. koja je pla-

va, posmatrano sa Zemlje Izgle-

da ervena. Da tog oblaka nema,ka2u astronomi, zvezda bl blla

vidIJIva I gollm okom.Mesej I Tomson procenjuju

da oblak praSIne apsorbuje10 000 puta viSe svetlosli negoSlo propuSta. Ukoliko precenjujustepen apsorpelje, lo bi znadilo i

da precenjuju sjajnoel samezvezde. Medulim, bez obzira naladne brojke, zvezda je sigurno

sjajnlja od Rigela. Mesej i Tom-son veruju da nlje sludajno Sto

tako sjajna zvezda ima oko sebetako gust oblak praSIne. Mnogesjajne zvezde gube masu, paastronomi pretpostavijaju da je

oblak koji obavija VI Cygni No.12 nastao kada Je zvezda Izgu-

bila dec avoje maee pre mnogogodlna.

Nova vozila za Mars i Mesec

Boing je na bazi Apollo Lunar messdevo vozilo koje mo2e daRoving Vefiicles-a razvio novo preveze astronaute na daijinu

Mode! lipline ptivrilne Marta na home su miuinla leuirall

vozilo „Robl‘‘

50 km od njihove baze. NoviLUV (Lunar Utility Vehicle) mo2eda vude prikoticu na koju mo2eda se pridvrsti polreban alat, ada bi se prokrdiii putevi za LUVmo2e se poneli neka vrsla mini-

bagera. Ovo vozilo je neophod-no za astronauts na Mesecu, jer

su se u doba Apola vozili malovedom brzinom nego Sto su mo-gll da .hodaju*. Veda verzija kojabi Imala kabinu sa prlliskom i

mogla da povede astronaute uosamdesetodnevne iziete na da-IJInu od 1000 km je odbadena Iz

linansijskih razloga.

Automatski analitldki sislem In-

slallran na Inslilutu za astrono-miju Univerzitela u Kembrld2u(na slid) je omogudio naudnici-ma da olkriju kvazar koji pred-stavlja najudaljenijl objekat u va-skmi do sada otkriven. Kvazarisu ekstremno sna2nl izvorl radl-

jaclje. pa se zahvaljujudi tomemogu otkriti I na vrio vellkimudaljenostima - ponekad toliko

vellkim da je emilovanoj svetlo-

sli I radijadjl potrebno I po viSemilijardi godlna da slignu doZemlje. To omogudava naudnici-ma da bace pogled u dalekuproSlost Univerzuma, kada sugalaksije tek podinjele da se for-

miraju, I da na taj nadin steknubolje razumevanje procesa na-stanka galaksija.

Astronomi u potrazi za kva-zarlma moraju da vrIo pa2ljlvo

pregledaju veliki broj fotograflja;

samo Jedna takva fologranja na-pravljena na 355 mm plodi snlm-Ijena na Smit teleskopu u Au-stralljl sadrfi sllke od 500.000zvezda I galaksija, a od celogtog broja samo dva III Irl objektamogu bill kvazari. Da bl stvar bl-

la kompllkovanija, nema nadinada se na Jednoj folograliji razll-

kuje sllka kvazara od sllke zve-zde ill udaljene galaksije - po-jedlni objekli na fotografijama sudak toliko sitnl, da dosti2u grani-su opa2anJa ljudskog oka.

Jedinl nadin da se na takvojfolograflji identifikuje kvazar je

uporedivanje vISe fotograflja is-

tog sektora neba, od kojih je

svaka snimljena kroz razlidltl fil-

ler, pomodu specljalne aparalu-re. Elektronsku opremu koja vrSi

uporedivanje ploda je u ovomsludaju projektovala lirma Cran-Held Precision Engineering pri

Kranfildskom Inslilutu za tehno-loglju; uredaj nazvan APM —Automated Photographic Mea-suring system (Automatizovanifolografski merni slatem), obav-ija ovaj posao potpuno automat-ski i sa vellkom preciznoSdu.

APM zapravo na fotografija-

ma Izdvaja rpalu grupu najper-spektlvnijlh kandidala za kvaza-re, da bl se dodatnim spektro-

skopskim ispiltvanjima njihovogspekira utvrdllo da II se medu

Za to vreme in2lnjeri NASA--e su takode napravill veliki ko-rak u. razvijanju vozila za Marskoje bl se samoslalno kretalo.

Prvi put Im je uspelo da lenderkoga su nazvall ,Robi‘ samo-stalno, samo uz pomod brod-skog kompjulera I dve video ka-mere prede isuSenu dolinu rekena dijem dnu se nalazi sitno ka-menje I pesak. Medutim, potreb-

no je jo§ pet godlna da bl se svatesliranja zavrdila I vozilo bllo

spremno za upotrebu. Projekat

je do sada kodlao oko milion do-lara.l

njima zaista nalazi i nekI kvazar;ako se dode do potvrdnog odgo-vora, lade so snima I erveni po-mak njegovog spekira kako bl

se utvrdlla udaljenost novogkvazara od Zemlje.

Sree APM-a dini jedan hell-

Jumsko-neonski laser koji skeni-ra snimak u vide prolaza takodto se u svakom prolazu skenirasamo jedan uski pojas. Zaupravijanje laserskim zrakom sekorlsle pulsirajudi piezoelektridnl

zvudni tafasi (kad se flkslranl kri-

stal iziofl odredenom naponu,dolazi do mehenidke dislorzije

krlslalne redetke I pojave zvu-ka). Laserski zrak prelazi prekoplode po zonama dirine 7.6 mi-

kromelara (7.5x19^) sa led-

noddu boljom od 1 mikrometra.Dobijeni podaci u digltallzova-

nom obliku se zatim obradujupomodu speeijaino u ovu svrtiu

konstrulsanog kompjulera; zapet sali, koliko traje ova anallza,

kompjuter Iz mllljarde uzorakaza svaku sliku proizvodi set pa-ramelara pomodu kojih se moguIdentifikovatl razlii^li objekti.

Jedan od kljudnih’uslova zapostizanje polrebne ladnosti jevisoka stabllnost plode pri skenl-

ranju. Za lo Blu2i specljalnl dr2adkoji Ie2i na masivnom podno2juu prostoriji sa kontrolisanom at-

mosferom, dime se ellminiSu

mehanidke vibraelje i lempera-tume fluktuacije koje moguprouzrokovati toplotno SIrenJe.

66/Galak8l]a 228

Ontogeneza ranih hominida

KOIIKO JE STARODETE IZ lAUNGA?Kada se, na kom nivou evolucije javlja produzenje detinjsiva?

Ovo je jedno od najvainijih antropoloSkih pitanja posvecenojedinstvenoj evolutivnoj osobini Soveka ~ dugom sazrevanju,

modnom sredstvu u borbi za opstanak. Nove tehnike

istrazivanja i novi fosili namecu preispitivanje postojedih

antropoloSkih hipoteza.

Pred sam Bo2id 1924. godine, lada ne-

poznatl profesor anatomlla unlverzteta

Vitvotersrend u Johenesburgu — R.

Dart, zavrSlo )e rad na otKadI fosile

pronadanog u kamenolomu pored mestaTaung. Slu2edi se uglavrtom Improvizovanim

Inslrumenlima, oslobodio je iz krefinjaCkiti

naslaga prllUrw dobro oiuvan skelet lica, do-

nju vilicu i prirodni endikranijaini otisak. Radi*

lo se 0 jedinki koja je u trenulku amrti blla

vrio mleda, o temu svedodi prisustvo kom-plela mlednlh zuba, sa prvim stalnim zubimau izbijanju. Ovaj primerak de zato postatl po*

znat pod populamim Imenom date iz Taunga.Dart je smatrao da bl ovaj fosil, koji je ponjemu pokazivao i neke jasne humanoidnekarakteristike, mogao predslavijati Jrarlku ko-

ja rredostaje" — majmuno-doveka, dlje je po-

javijivanje odekivao dtlav naudnl svet. u nadi

da de se tako potvrditi tada joS uvek ospora-vano Darvinovo shvatanje o poslanku dove-

ka. Ved u (ebruaru Idude godine Dart je udasoji^su .Nature" objavio opis foslla i njego-

vu Interpretaclju. Naveo je niz osobirta koje

8U svrstavali jedinku u najbli2e dovekovesrodrtike; neizra2eni nadodni lukovi, obllk od-

nlh dupiji, stanje zuba, neke karakteristike

mozga, polo2aj foramen magnums — otvora

na bazi lobanje kroz koji se mozak povazuje

sa kidemnom mo2dlnom. Dete iz Taungasmeslio je u novI rod i vrstu koju je opreznonazvao Austral^ithecua elricanus, sluiedi

se latinsko-grdkom kovanicom, koja u prevo-

du znadi afridki juini majmun. Medullm, Dar-

tovi 8tavo>^ glatko su odbadenl od slrane

naudne zajednice. jer su tadaSnji aulorlteli

uglavnom bill zaokupljeni fosilom tzv. PH-

fdownskog doveka. On je u to vreme vide od-

govarao leorijskoj slid hipoletidkog majmu-no-doveka, all sredinom pedesetih, kada surazvijene tetinike relativnog daliranja pokaza-lo se da ostaci Pilldownskog doveka pred-

slavijaju najobidnijl falstflkal napravijen sa-

stavljanjem ljudske lobanje i donje villce

orangutans. Nakon podetnog osporavanja,

daija istraftivanja i novi fosili sve vide su potv-

rdlvala Dartove stavove.

Danas se zna da je rod Australopithecus

najslariji dian familije Homlnoidee (ukljuduje

doveka I njegove najUlie srodnike), a nePongidae (veliki iovekoliki majmuni) kako suDarlovi naudnl protivnici misliti. Smafra se dapostoje bar Setiri vrste ovog rods I to dve la-

kozvane robusrre (A. bolsei i A. robustus) i

dve gracllne (A.'alarensls i A. alricanus). Naj-

Taung, Juiaa Afrtka, lobanja — norma/aeialls

verovatnije su iz najstarile vrste — A. ataren-sis, evoluirali i prvi pradstavnici roda Homo.Australopiteci se pojavijuju pre 5—4 miltona

godina, a nestaju pre oko milion godina. Na-seljavali su savane istoCne i ]u2ne Afrike, ho-dali poput nas uspravrw I na zadnjim udovi-ma, mada moida neSto nespretnije, pogoto-vo starije vrste. Hranilt su se uglavnom bilj-

dom hranom, a gracilne vrste su verovatnobile svadtojedi. Mogude je i da su pravili Jed-nostavna oruda od kosti, zuba i rogova, all,

ova pretpostavka jo§ je pod znakom pitar^ja.

Jedna od karakteristika koje su naucnici,ukijudujudi Darta, pripisivali australopitecima

je i dugo sazrevanje. Dart je rzvrsio analizu

stanja zuba foslla iz Taunga i procenlo daodgovara onom koje nalazimo kod sestogo-diSnj^ deteta, te da je prema tome i duiinadetinjstva kod doveka i Australopithecusa bi-

fa ista. Ova procena je bita relativno grubajer se zasnivala na obradi jednog jedinog pri-

merka. Pored toga autor nije imao uvid u to

koji stepen razvoja su dosegli slalnl zubi koji

kod deteta Iz Taurtga nisu izbili. Anallze fosi-

la koji su kasnije pronadeni sugerisali su ipak

zakijudke slidne Dastowm. Sedamdesetilhgodina iiipoleza o dugom sazrevanju austra-lopiteka precizno je i argumentovano izloie-

na u klasidnoj studiji A. E. Manna o juznoa-trickim vrstama Australopithecusa i uglavnomnije dovodena u prtanje.

Problemi ontogeneze, odnosno rasta i

razvoja, veoma su va2no podrucje antropolo-dkih rstrazivanja. Naime, jedna od najvaznijih

osobina koja doveka razlikuje od ostalih Zivo-

linja je ekslremno produzenje svih faza iivot-

nog ciklusa, na prvo meslu delinjsiva. Zarazliku od drugih zivotinja dovek na pokazujespacitiCnu adaplaciju ni za jedan odredeni lip

iivotne sredine. Neki antropolozi ga zatoodreduju kao bioloSki dericijentno bide. Me-dulim, dovek poseduje mnc^o moinije srad-stvo za opstanak — kulluru, koja ce mu obe-zbediti jedan .neprirodan" ali izuzetno efika-

san metod preiivljavanja. Tako, umesto dase prilagodava nekoj tivotnoj sredini, dovekprirodu prilagodava sebi i svojim polrebamapa praktidno nema staniSta u kome nije spo-soban da obilava, od arklidko-antarktidkih doIropskih predela. Otuda I velikI znadaj produ-2enog sazrevanja. Pored anatomsko-liziolo-Skih promena, pre svega povedanje mozga,narodito kore velikog mozga, evolulivni pro-

ses je obezbedio doveku i dovoijno vremenaza udenje odnosno sticanje kompitkovanih i

slozenih znanja, neophodnih za opstanak.Covekovo novorodende koje dolazi na svetsa samo dvadeset pet procenata zapreminesvog ogromrKig mozga, predstavijade u na-rednih dvadesetak godina sazrevanja gotovoneiscrpan potencijal za udenje. Zato je previde od dezdeset godina holaiidski anatom LBolk postavio hipolezu neolenije, po kojoj jedovek u stvari neodraslao majmun, kome jeproces razvoja zauslavijen i nenormaino pro-dozen. U prilog svoje teze naveo je dvadesetosobina zajednidkih za odraslog doveka i

majmunski fetus. Ovu hipotezu obnovio je

nedavno u savremeno genelidkom kontekstuS. J. Gould. Imajudi u vidu fanlastidne slidno-

sli naslednog materijala doveka i iimpanze,on Ivrdi da su evolulivne promene kod ljudi

uzrokovane promenama u genelskoj regula-cijl, a bez vedih promena sirukturalnih gena,Sio dovodi do pojave neolenije.

Osobina dugog sazrevanja doveka koja uprvi mah izgieda kao nedostatak, zbogogromnog ulrodka vremena i energije u podi-zanju mladih, pretvorena je u prednost. Onaomogudava zamenu skudenih instinktivnih,

naudenim obrascima ponasanja, koji imaju

mnogo vedu snagu u borbi za opstanak. Zatoje jedno od najv^nljlh pitanja koja zaokuplja-ju paznju antropologa - kada se, na komnivou evolucije javija produienje detinjstva?Kao dto je ved redeno jedno vreme je vedinanaudnika bila sklona da ovu osobinu pripideaustralopitecima. Krajem osamdesetih godi-na ova ideja je ozbiijno dovedena u pitanje uvide naudnih radova. Nova istradivanja tako-de se zasnivaju na proucavanju zuba. Medu-tim u zadnjih deselak godina istradivadi suprilidno obogatili dotadadnju zbirku fosilnih

ostataka ranih hominida. Osim toga dodio jedo znadajnih metodolodkih inovacija u antro-pologiji i srodnim naukama, koje su se mogleprtmeniti u analizi ovih fosila. Tako su stvore-ni usiovi za preispitivanje i reinterpretaciju

dotadadnjih stavova. Istraiivanja su krenulau razliditim pravcima ali su rezultati bill isli.

Sva ispitivanja su sugerisala da treba napu-stili Slav po kome je onlogeneza auslralopite-

ka bliia ljudskoj nego onoj dovekolikih maj-muna, u korist leze kojom se tvrdi suprolno.

U pokusaju da preispitaju postojeda sa-znanja antropolozi su intenzivno koristili ana-lizu rasta i razvoja zuba. Zubi se razvijaju i

67/April 1991.

Oslanjajudi se na ova saznanja, neki an-tropolozi su pokudali da ponovo ispitaju sta-nje zuba australopiteka, koncentridudi se presvega na primerke pronadene u zadnjih ne-koliko godina. Novi fosilni nalazi omogudili suprecizniji zahvat na vecem broju uzoraka. B.H. Smith je izvrsio uporednu analizu denticije

kod ljudi, dovekolikih majmuna t ranih homini-da. Preciznije redeno on Je ispitivao procestormiranja krunice i korena, kao i vremena iz-

bijanja zuba. Kotislio je samo uzorke fosila

na kojima su usied lomova krunica i korenabill direktno vidljivi, jer radiografski snimcizbog jake minerallzacije uglavnom nisu da-vali zadovoljavajude rezultate. Smith je po-dalke o razvijenosti zubi australopiteka uno-sio u odgovarajude deme razvoja dovekolikihmajmuna i modemog doveka. Pokazaio seda standard! gracilnih auslralc^leka vide od-govaraju obrascima rasta zuba ponigda negoljudi. To je bilo odigiedno i na iemama kojesu se bavile prednjadenjem Hi zaostajanjemu razvoju zuba u odnosu na prvi kutnjak. Do-bijeni rezullati pokazivaii su izrazito primiliv-

ne obrasce. sa za pongide karakeristidnimkasnim lormiranjem i erupcijom odnjaka. Stid-

ne podalke Smith je dobio i za rane pred-stavnike roda Homo. Zanimijivo je da se sa-znanja o robusnim australopitecima nisu

ZIVOTNI CIKLUSI PRIMATA

izbijaju po relativno pravilnom redosledu i uodredenim vremenskim periodima, a ovi

obrasci u mnogome se razlikuju kod ljudi i

ostalih primata. Inade, vedina vidih primata,

ukijudujudi i doveka ima istu zubnu formulu:

po dva sekutica, jedan odnjak, dva prekutnja-

ka I Iri kutnjaka po kvadrantu usta. Uopitenogovoredi, period u kome zubi izbijaju je kodijudi produien u odnosu na ostale primate, apostoje i znadajne osobenosti u redosledu iz-

bijanja. To je, naravno, posiedica dugc^ de-tinjstva. Tako kod doveka odnjaci izbijaju pre

pojavijivanja prvog i drugog kutnjaka, dokkod majmuna odnjak uglavnom izbija zadnji.

To je verovatno povezano sa dinjenicom dasnaian majmunski odnjak moze bit! efikasno

i opasno orutje, pa on kod ovih ttivoUnja izbi-

ja tek polto jedinka dosegne punu velidinu i

stekne drudtveni status.

uklapala ni u humanu ni u Semu dovekolikihmajmuna.

Druga grupa antropologa obradila je dru-gadiju dinjenidku gradu, analizu Izv. Retziu-sovih strija. To su linije rasta povezane saformiranjem zubne gledi, koje dajo dobruosnovu za zakijudivanje o tempu i brzini rastazubi. Raspored Retziusovih strija sugeride dase stvaranje gledi moie podeliti u dva stup-nja. U prvom se gled formira na vrhu krunicea stfije ne dopiru do povrsine zuba, a u dru-gom se gled stvara na siranama krunice astrije dopiru do povrsine formirajudi tzv. peri-kimate. T. G. Bromage i M. C. Dean su ana-lizirali povrdinske manifestacije llnija rasta,odnosno broj perlkimata na povrdini sekutidaranih hominida, ljudi i dovekolikih majmuna.Cilj istraiivanja bio je da se odredi brzina for-

miranja krunice kod ove Iri grupe. A. D.

Beyon I B. A. Wood su upotpunili ova istraii-

vanja delaijnom analizom rasporeda sirija,

kao i dnevnom slopom njhovog rasta. Koristi-

li 8u velikI uzorak o§te(ienih zuba da bl dobili

uvid I u stanje strija u unutragnjem delu. Is-

traiivanja su pokazala da je vreme lormira-

nja krunice zuba ranih hominida znalno kra-

6e nego kod modernih ljudi. Take na pr., iako

je kuinjak A. boisei-a dosla veil nego dove-

kov i Ima mnogo deblju gled, vreme potrebno

za formiranje gledi kod ove dve vrste je islo

Hi 6ak krade kod ausiralopileka. Ove dinjeni-

ce takode navode na prihvatanje stava da suse zubi AusUalopilbecusa tormirali i izbijali

brie nego kod Homo sapiensa, Slo opel vodt

zakijudku da im je i sazrevanje krade trajalo.

Powrotalc >» Tauiioa

Mozda su najzanlmljiviia ona istrafivanja

koja su izvrSili G. C. Conroy i M. W. Vannier.

Oni su ponovo ispitali £uvenu lobanju deteta

iz Taur>ga, korlsteii savremenu medicinskutehnofogiju. Raniji pokuSaji radiografskih

anallza ovih fosilnih ostataka nlsu bill od kori-

stl zbog jake mineralizaelje i kalcifikovane

matrice u lobanji. Tako su ostale nedostupne

vaine informaelje o intrakranijalnim struktu-

rama, odnosno o stanju stalnih zuba koji |o§

nisu izbili i o paranazalnim slnusima. Tek saovim podacima mogao se datl siguran odgo-vor na pitanje o starosti jedinke. Conroy i

Vannier su phmenili kompjuterizovanu tomo-graflju Jednu od najpreciznijih vizuelniti meto-da savremene medicine. Izvedena Je serija

snimanja u nekoliko ravni. Snimei su pokazali

razvijenost svakog pojedinog zuba. Upored-na analiza Je nedvosmisleno pokazala da je

stanje zuba primerka iz Taunga islo kao i kodtrogodidnjeg dovekolikog majmuna, a da po-kazuje znatne razlike u odnosu na ieslogodi-

Snje dele. To potvrduje i prerano razvijeni pa-ranazalnl sinus zaJedno sa horizontalnim ras-

poredom stainih sekutiba. koJi ukazuje nazadrtavanja rasta kod dovekotikih majmuna.

Autori posle svega zakijuduju da se oso-bina ranog sazrevanja mora bristati sa spiska

humanoidnih osobina prlpisanih detelu iz

Taunga. Ovo istraZivanJe dalo je odgovor i

na Jedno pomalo paradoksaino pitanje. Kao§to Je vet reCeno ime vrste A. africanus datoje upravo na osnovu analize fosila iz Taunga.Medutim kada su se kasnije Javlle nove vrste,

ukazalo se pitanje da 11 mozda ova jedinka

SS/GalaksIJa 228

svojim osobinama vide odgovara nekoj odnjih. Problem pridruiivanja JednoJ od nekoliko

vrio slienlh vrsta ina£e predstavija teSkodu zafosilne ostatke primeraka koji su umrii mladi,

tako da nisu uspell da razviju sve specifidne

osobine karakteristidne za datu vrstu. Pome-nuta dilema imala Je realnu osnovu. Ipak,

oslanjajudi se i na prelhodna isiraiivanja

Conroy i Vannier utvrdili su da je dele iz

Taunga pripato vrsti u koju je u prvi mah kla-

silikovano.

Istraiivanja o kojima Je bllo redi navodena zakijudak da de antropolozi morati ponovoda vrie revizije svojih stavova. All ono dto

dini savremenu antropologlju tako uzbudlji-

vom Je upravo neprestano javijanje novih fo-

sila i novih tehnika istraiivanja. Sve to vodi

stalnom preispilivanju dinjenca i razvoju no-

vih hipoteza. Izgieda dakle. da na osnovu sa-

znanja kojima sada raspola2emo mo^emozakijuditi da hipotezu o evoluciono ranomJavIJanju duge maturaelje, treba potisnuti ukorist suparnidke hipoteze koja tvrdi da seprodu^eno sazrevanje javija relativno kasnou evolueiji hominida.

Goran Strkalj

iovek je stvoren za hodanje

Kao I svi oni koji su Jiveli pre

njega tako Je i Homo erectus sa-

dink) sebi. pre oko 1,7 miliona

godlna, prvo stanidte u dumskimregionima istodne i judne Afrike.

Medutim. za razliku od svojih

prethodnika Homo erectus nije

dugo ostao u ovim dumsma, ved

Je krenuo na duga putovanja.

Do pre 1 ,5 miliona godina onje ved stigao na visoravni u EUo-piji, a u periodu od pre 1,2 do 1

miliona godlna stigao je I u Ju-

goistodnu Aziju. Do pre 700.000godina stigao Je i do gotovo svih

sem najhiadnijih regions Evropei Azije.

Da bi sUgla do tih dalekih lo-

kalitela, ova stvorenja su moralada ostave za sobom svoja §um-ska stanidta i da prevaljuju hilja-

de kiiometara preko vrellh, olvo-

renih savana. Homo erectus ni-

je. verovatno, bio prvi hominidkoji Je kroz savane i ravnice kre-

nuo na tako daleka putovanja,

all je sasvim sigurno da Je mno-go bolje nego bllo koji njegovprethodnik bio pripremljen dapod tako vretim suncem I kllmal-

sldm usiovima na putovanjima

iivi I opstane.

Prema antropolozima Rober-

ta Franciskusu 1 Eriku Trlnkau-

su. sa unlverzlteta Novi Meksl-

ko. Jedan od razloga dto je Ho-mo ereclus uspedno obavio po-

menula putovanja Ie2l u tome§to je bio prvi hominid koji Je

imao nos slldan nadem. Iako

nos ne ostavija nikakve fosilne

tragove na lobanji, zbog toga Sto

je nadinjen od meke rskavice a

ne od tvrde kosti, antropolozi su

u stanju da na osnovu oblika ko-

sllju oko nosnog otvora na fosil-

noj lobanji utvrde profil nosa natim homlnidlma. Tako njihovl na-

lazl ukazuju da Je nos kod Homoersetusa bio vedi j IsturenijI negonos kod njegovog neposrednogprethodnika Homo habilisa.

U toj dinjenici Sto Je nos lo-

kom evoluclje postao vedi I istu-

reniji, dvojica aniropologa nala-

ze potvrdu da Je Homo erectus

mogao lakde da saduva vtagu u

nosu u toj vreloj, suvoj sredini

kroz koju se kretao. „Jedna odnajznadajnijih lunkeija nosakod savremenog doveka Je damodifikuje vazduh koji udiie,"

obJaSnjava Franciskus. „Va-

zduh mors devedeset proce-nata da bude nalopljen via-

gom I u trenutku kada stigne

u pluda da dostigne tempera-turn tela. UkollKo sa, medu-tim, to ne ostvarl kiseonik ne*

de bitl u stanju da se IzdvojI

Iz vazdutia i prede u krv, I Sto

je Jofi gore, pluda se u tIm slu*

dajevima mogu odtetltl. Istina,

u takvim sludajevima samo ie-

lo nadoknaduje nedostatakvlage, all to veoma brzo Iscrp-

Ijuje rezerve tednosti u n|^mu".

Vedi j isturenlji nos predstav-

ija, medutim, mnogo elikasnije

redenje: on nalapa vazduh vla-

gom. koja se. inade, gubi pri iz-

disanju. U vezi sa tim Franci-

skus ka2e: „dovekov nos prt-

kupija vlagu isto kao I neki

„er-konctidn'‘. S obzirom da Je

nos isturen u odnosu na osta-

le delove lies, njegovi unutra-

inji zidovi su hladniji od va-

zduha koJI se Izdide, pa sevla-

ga Iz tog toplog vazduha prI

Izdlsanju kondenzuje na no-snlm zidovima. Suvl vazduhkoji se, zatim, udISe odnosi sasobom tu vlagu u pluda. I ta-

ko, ito god je nos vedi to seproces vlaienja pluda eflko-

snlje obsvlja."

Kada je Homo erectus kre-

nuo na svoja duga putovanja

nos nije Mia Jedlna povoijrta

stvar koju jo nosio sa sobom,

NJegovo mrdavo talo je Mia dru-

ga povoijna fizrdka osobina sa

kojom se mogao mnogo bol|e

odupretl velikim loplotama u vre-

lim i suvim savanama I medusavremenim tjudima je zapaie-

no da visoki I mrdavl mnogo bo-

lje savladuju toplotu u Zerkimkrajevima nade planete, negomall i debeli — I to najvorovalni-

je zbog toga dto visoki i mrdavi

ljudi imaju mnogo vedu povrSinu

koZe u odnosu na svaki kilo-

gram mesa u lelu, pa svoju tele-

snu toplotu mogu mnogo efika-

snije da ispudtaju iz sebe.

Da su neki od nadlh davna-dnjih predaka stvamo bill visoki

I mrdavl ^tvrduju I duveni anlro-

polog Ricard LikI i anatom AlanVoker, sa univerziteta .DZonHopkins'. Potvrdu za to oni na-

laze u gotovo kompielnom ko-

sturu jednog dvanaestogodi-

snjeg dedaka Homo ereciusa, vi-

sokog 160 cm, koji su 19S4. go-

dine oiknil u blizini rake Narioko-

tome u Nigeriji. Da je pomenutidedak uspao da doHw doba zre-

log doveka, naudnici procenjuju,

da bl on bio wsok najmanja180 cm, Sto je bila izvanredna

visina za rane hominide. Karlid-

ne kosU ovog kostura su u odno-

su na njegovu visinu bile veomalanko, a podkolenidne golenjade

u odnosu ne bulne kosli mnogoduie — Sto sve ukazuje da je

dedak morao bih veto mrSav.

Iz svega redenog iziezi da ja

Homo erectus imao sasvim od-

govarajude proporcije tela zaduga I daleka putovanja I da nanjima r^lje mno^ patio od veliko

toplote. Medutim, dve pomonutelizidke osobine ne mogu ukazati

dia su sve ovi hominidi radill i

kako su se hranili na svojim du-

gim I dalekim putovanjima: da li

su lovili divijad Hi skupljali hranu

u pnrodi.

(.M. D.)

GALAKSIJA 69/April 1991.

Otkrica

Nepoznata istorija Slovena

Teksi Velesove kiijige urezan je iia brezovim

dascicama: usamljeni dokumem nlovenske

pismenoxll pre Clrlla i Melodija

'flFrf7H V y K H J (- vTIF^W 1 0

1

If if 5 FT,

{f^rrmrffi)lU-liry-n‘fl0ldVlt^<-HM-f7ilW U-hni'HitlNfHlU :

WbM Pjrmjw :

; P'^ld HH IH-MlZ-ftr

I) <; 0 11

4

/ H, tTO 1

1

H I H I y 0

1

' PH I'M(

a

.y^jerH i X PXxI/ X/. A . /W^A -

XH6^~mT~T7~~^~:'' llTUJBmJ ; ;

.; 4A£ H;

:

BPfmFh fTATr^W" ^ .

e HXfeW X'S’f/l L(f - TKVA^'^"'

/$A n6gyf^ H/i Abfi 5^-1 A - , .

-

'

tS

K

fiA/iriAlUH '

R-i-^fcSrbKIA/Aam 5 6 K' P (-!- e Tg 2 fffffiff-^H.i( H rw K& /p/M~:" Ml?

Najstariji ciokument slovenske istorije,

objavijen 1955. godine u Brlselu i SanFrancisku, pobudio je veliko Intereso-

vanje nau6nib krugova koji se ne sti-

Sava ni do danaSnjIh dana. Same kod nas je

ovo otkriCe ostalo nepoznato, verujemo nesluCajno. Re£ je 0 knjizi posvebenoj sloven-

skom paganskom bogu Velesu, ispisanoj nabrezovim daSiicama slovenskim pisoiom za

koje je veO utvrdeno da pripada predbirilovoj

epohi slovenske pismenostl. Ovaj dragocenidokument civlllzaclje nasih predaka Izla^e

nepoznatu istoriju Slovena I to po6ev od 650.

godine pre Hrista, pa sve do 9. veka naSeere. U njemu se nalaze i veoma retke i zna-£ajne Informaclje okretanjima slovensklh na*

rods po Sirokom prosiranstvu evropskog kon-

tinenta, kao i obldajima i verovanjlma Slovena.

Imajucl u vidu svestranu sliku slovenske

civlllzaclje u ovom perlodu, knjiga posveienabogu Velesu javija se, Izmedu ostalog, I kaoredak Izvor za daija islrazlvanja slovenske ci-

vilizaclje u svim naudnlm disciplinama. To je

i dalo povoda da 1964. godine u Hagu budeosnovan sludijski Centar za Istra^ivanje Ve*

lesove knjige, kojl je decembra proSle

godine preseljen u Ahen. Centrom rukovodi

Johana Vajders-Miroljubov, supruga pokoj-

r>og istoriCara Jurija Miroljubova ko|i je prvi

obelodanio i transkrlbovao tekst zapisan nabrezovim da§£icama, ina£e, vlasniStvo ru-

skog slikara i arheologa All Izenbeka, dopi-

snog £tana Rusks akademije nauka pre Ok-tobarske revolucije.

Da li 6e se tek sada posle objavijivanja

ovog jsdinstvenog rstorijskog pisanog izvora

promeniti mISIjsnje, ns samo zapadne negoprevasbodno istoSne nauke, o Slovenimakao jednom od najstarijih i najmnogoljudntjlh

naroda u Evropi? Da li cemo konaCno dashvatimo da su evropsku kulturu stvarali * na-§i preci a ne samo Romani i German!?

Malobrojnim najstarijim sloveno-ruskim leto-

pisima koji govore o najraniioj istoriji Slovenapridruiio se i jedan tekst urezan na brezovimdaSCicama koji se zove Velesova knjiga. Ovaobimna i svestrana geneologija Slovena bila

je nedostupna nauci sve do. 1939. godinekad je Jurlj Miroljubov olkrio u Shselu kod A.Izenbeka, istaknutog ruskog pukovnika u Iz-

begllstvu. Naime, kompletan rukopls na da§-6icama bio je duvan u kucnoj biblloteci KnezaKurakina, u dvorcu nedaleko od Kurska.Odatle ga pukovnlk Izenbek uzima kao poro-dlbnu rellkviju r nosi sa sobom u Izbegliitvo,

buvajubi ga po6ev od 1919. godine, pa svedo svoje smrti 1941. godine. Miroljubov je pr-

vi izvrsio ekspertizu materijala u evropskim I

ameribkim institulima, snimio ga t odmah za-

pobeo sa dekodiranjem nalpisa. Rezultatetog istra^lvanja, kao i prevod teksla, objav-Ijuje nakon petnaestogodlSnjeg rada. Zakljub-

ci do kojih je u svojim istraiivanjima doSaonedvosmisleno ukazuju na vaznost ovog do-kumenta u rasvetijavanju daleke problosti

Slovena. posebno Rusa I Ukrajinaca.

lako se o Velesovoj knjizi dosta zna, joSje neizvesno kad I gde je nastala, all jedna je

binjenica neosporna: ceo njen tekst urezan udrvetu govori o svojevrsnom postupku koji

poznaje tradicija, nama danas potpuno nepo-znata. U prilog njenom vremenu naslanka je

I sdmo pismo kojim se pisac sluiio. kao I je-

zlk autora, koj7 se razlikuje od jezika kasnIJIh

hronibara. Naime. po tumabenju prof. Radi-voja PeSida, morfologija pisma je bli2a cirilici

nego glagoijici. all nlje ni Iz jednog, nl iz dru-

gog sistema. Ima tu elemenata koji delimtb-no, podsebaju na grbko pismo, all Ima i cie-

menata iz sistema sanskrit-devangari. Izve-

sne analogije su skoro identibne sa pralstorlj-

sklm pismom Iz dunavskih centara pismeno-stl, kao i onlh koje be kasnije sa dunavskihcentara bill prenete i rabirene na Apenin-skom poluostrvu, Ovde prof. Pebib mlsli naVinbansko pismo za koje je pre nekoliko go-dina ovaj nab paleolingvista na radu u Institu-

tu za orijentalne studije u Mllanu ukazao kao

pismu starijem od najstarijeg danas poznatogpiktografskog pisma. I pored toga prof. Pebibnam je rekao da je svojevremeno I M. Skrip-nik, koji je na osnovu teksta sabinio azbucnisistem ovog pisma, zakijublo da ono podsebana ono pismo koje nam je dobro poznato kaoKritsko llneamo Iz 1.800 godine pre nabeere. Ail, ujedno. prof, Pebib napominje da uto vreme ovaj naubnik nije znao za sistematl-

zaciju Vinbanskog pisma, koje je Izmenilo

pravac kretanja paleopisma sa severa naJug, a ne sa juga na sever. O ovom problemuizvoribta evropske pismenosti veb su bitaoci

„G3lakslje‘ dobro upoznati, jer smo o tomepisall

Dakle, Velesova knjiga je job uvek usam-Ijenl dokument jedne pismenosti koja je ne-poznata nakon pojave (^Irila I Metodija. All

kako ova istorija opisuje dogadaje i pojavedo 9. stoleba, skoro do samog vremena kadi Sveta Braca pobinju sa birenjem, u ovomslubaju nove pismenosti, to je ona verovatnomogla bit! zaplsana na brezovim dabbicamapre misije Svete Brabe bto i odreduje ne sa-mo hronologiju njenog naslanka veb I posto-janje Jednog autohtonog pisma kod Slovenaza koje do sada nismo znall.

Pre svega, Velesova knjiga nam daje,

bez obzira na mesto naslanka i vreme nje-

nog pisanja, biroku sliku nastanka, razvoja I

seoba slovenskih plemena I njihove uloge uIstoriji. Govorebi o prosiranstvu koje su Slo-

veni zauzimali u svojoj ranoj istoriji kao o nji-

hovoj prapostojbini, za kojom su Inabe i an-ticka i isloriografija novijeg doba Iragali bestoi obigledno na pogresnim mestima, ovaj ne-poznall nab predak na sedmoj drveno] dabbl-

ci doslovno kale: „A tamo gde je pala nasakrv, tamo je zemija nasa. To dobro znaju na-bi odevi, all i naSi neprijaleiji to znaju . .

."

Ove autorove urezane rebi nedvosmislenonavode na zakijubak da Slovene nlsu ibii uosvajabke pohode tudih zemaija i pokorava-nje drugih naroda veb su jedino branili svojuzemlju od osvajaba, I prolivali svoju krv nanjo] kako bi Je odbranllt od nasilja. Bli2u geo-graflju, medutim, pisac Velesove knjige vidi

na osnovu nastanjenlh plemena koja nisu po-deljena strogim elnibkim granicama jer i nisu

nibta drugo do deo razgranatog stabla jedneisle porodice, a ne kako to vide aniibki islori-

bari poistovebujubi geografske pojmove saetnibkim. Osim toga ova drevna istorija Slo-vena, koja se zasniva na nama danas nepo-znatim pouzdanim izvorima prikazuje sva po-znata plemena (Veneie, Ante, Gele, Dabane,Trabane i Hire, Agalirse i Tribale . .

. ) kaodeo Jedne jedinstvene porodice Slovena.

Prerano xo koniifcie zalcliuace

Imajuci u vidu veoma zlvo Interesovanjenauke za istraiivanje Velesove knjige gospo-

70/Galak8lja 228

da Johana Vajders-Miroljubov, inabe izdavab

zaoslavbtine svog supruga Jurija Miroljubo-

va, donela je n^avno odiuku da slavl naraspolaganje nauci sve ono bto je vezano zaIstoriju Slovena i Velesove knjige, kao izvor-

nog dokumenta te istorije. Tim povodom onanam je I rekla.

..Naudnim radom novolormiranog Centraza istraSvanje Velesove knjige, koji se nalazi

u Ahenu, rukovodi vaS zemljak prolesor Ra-divoj Peiid. Zadatak ove inslltucije je daomogudi naudnim instiludjania u svelu I indi-

vidualnim istrailvacima Sto Sin uvid u nepo-znate, ill manje poznate predele slovenskeIstorije, posebno u epohi pre Hrista. Poredizdavanja naudnog bUtena ovaj sludijski Cen-tar be se baviti I organizovanjem naudnihskupova, jer se ne radi samo o (sfra2/Van/o

ovog znadajnog dokumenta, koji je doduketemeijno polaziste, ved o proudavanju sveu-kupne istorije Slovena. ZaSto sam osnovalaovaj Centar? Na laj korak sam se odiudila

jer nisam bila samo nadahnuta velikom zao-slavSIinoni snoga supruga ved, u prvom re-

du. izuzetnim inleresovanjom naudnih krugo-va Evrope za razvoj slovenske civilizaelje ko-

ja je bila samo jedan korak od njih, a do da-nas tako redi nepoznata."

Tako govori jedna Nemica kada je rec oproubavanju duboke problosQ nabih predaka.

A to sigumo ne sluil na cast naboj nauci koja

ne poKazuje veliko interesovanje, bab kao i

protekllh decenija, za problost Slovena. No,

postoje I Izuzecl. Nedavno se iz Ahena vrallo

profesor Pebib, gde je proveo mesec danaproubavajubi obimnu zaostavbtinu Jurija Mi-

roljubova. O onome bto je tamo pronabao job

ne 2ell da govori, jer smatra da je job preranoza neke konabne zakijubke kada je reb o Ve-lesovoj knjizi. All, na nabe uporno inslstlranje

Ipak je rekao . .

.

.Radeci danima na istrazivanju arhive Ju-rija Miroljubova, otkrio sam joS nekoliko dodanas neobjavijenih tekstova prenetih saIzenbekovih daSdica, koji pripadaju grupi got-

skih fragmenata u kojima se govori o vladavi-

ni Srba na podrui^u Italije i Nemedke u 5.

veku naSe ere p^ vlaaavinom TeodonkaVelimirovica, doonje poznatog kao german-skog kraija Odoakera Hi Ditriha. Istraiivanja

ovog znadajnog i alraklivnog materijala sujoS u toku, pa zato nisam u mogudnosti da uovom irenuiku neSto vide kaiem".

6llo kako biio, obigledno je reb o izuzet-

nom pisanom istorijskom izvoru o kojem de-mo, posle zavrbetka njegovog celokupnogproucavanja, job bull. Sigurno je I da be isto-

rija Slovena pretrpeti korenile izmene, all tekonda kada se navodi Velesove knjige I nje-

nog anonimnog pisca I matehjalno potvrde.

Srdan Slojandev

GPbPKSIJRPretplatite se na GALAKSIJU. Nije rec

samo o Listedi od 20%, ved o najkracemputu za XXI vek.

Fsihijainja

71/April 1991.

Snje instinktivne zahteve i skladno ih

uklopiti u isto takve zahteve dnigih ljudi.

Zna6i da shodno takvom razmiSIJanju,

jedan unutrasnJI psihidki napon j intell-

gentna obrada takvog napona predstav-Ija usiov za autenticnu i uspeSnu Ijudsku

egzistenciju.

Stavovi C. G. Junga, se u pogledumehanlzama funkcionisanja Ja u nekoll-

ko razlikuju od Frojdovih. No i on smatrada iz duse (lat anima) u koje je sme§te-no pamdenje vrste, odnosno arhetipovi,

teCe jedna permanenina duhovna strii-

ja. Ta struja koja, predslavlja elemenatspontanosti (spontaneous factor), doziv-

Ijava svoju Inteligentnu elaboraciju pro-

lazedl kroz razll6lte slojeve psihizma. Dabi se intellgentno obradlla jedna lakvainstlnktivna pulsija, potrebnoje ulozili je-

dan duhovni napor (creative factor).

Ukollko su ta dva faktora harmonlfino

delovala, te je osnovna psihidka pulsija

intellgentno obradena prosla svesnucenzuru, ona se onda mole uklopiti u

spoijnu realnost. Pritom je zadovoljenfaktor spontanosti I autenticnosll, a nje-

na forma joj dopusta uklapanje u spoij-

nu realnost te na taj naCin dolazi do us-

pe§ne komunikaclje Izmedu spoljaSnje i

unutraSnje realnostl. NajpovrSniji sloj ll£-

nosli koji je u dlrektnom dodiru sa spolj-

nim svetom, Jung naziva persona, nazivkoji je oznadavao masku koju su glumcl

u grdkim tragedijama nosill na lieu. Tobi bio aspekt mi§ljenja i pona§anja li6no-

sti prihvatijiv za spoijnu sredinu i koji bi

samo deliml£no izrazavao unutraSnjurealnost, odnosno samo onaj njen deo

Prava I lazno JA

ISTINAPOD

MASKOMOPiSe: Dr Jovan SeVaijevic

Maska koju su glumci nosili u grdkim tragedijama zvala se

persona. Jung je tako nazvao najpovrSniji sloj licnosti koji je udirektnom dodiru sa spoljnim svetom, ali vecina klinicara danasza tu psihidku kategoriju upotrebljava izraz laino Ja.

Prema udenju egzistencijalistidke ma svoje unutra§nje prirode, autentifinutitozoflje, jedine nepromenijive ka- egzistenciju. Medutim, istovremeno, ta-rakteristike ljudskog bida su da je kva autentiCna egzistencija mora biti

ovde (nem. Da) i da jeste realizovana uz jedan harmonidan odnos

Stitni sloj li^nosti kojim autentifino Ja ko-

municira sa spoljasnjim svetom. Od ve-

cine klinifiara se danas sve vi§e upo*trebljava izraz laznog Ja za tu pslhi^ku

kategoriju. Ukoliko je (aj povrSni sloj jed'

na vrsta membrane koji omogucuje us-

pe§nu komunikaciju spoijne I unutraSnjerealnosti, odnosno omogudava autenti6-

nu egzistenciju pravog Ja, (ada se mozereel da on ispravno i svrstshodno fun-

keionise. To je zapravo jedno udtivo,

ugladeno i prijatno ponasanje iz koga iz-

bija iskrenost I unutra§nji sarm IlSnosti.

Takvo pona§anje okolina do^ivljava kaotopic, Iskreno I prijatno. LiCnost koja ta-

ke funkcioni§e oseca sigurnost i opuste-nost; pritom je narodito va2no sto onaima ose6anje realnosti kako u odnosuna spoijnl svet, take i na svoja unutra-

§nja pre^ivijavanja. Medutim, taj spoijnl

deo, persona ill la2no ja moze da hlper-

troflra, odnosno da se preterano razvije

na ra6un pravoga Ja I da se pretvorl uoklop u odnosu na spoijni svet koji po-staje nepropustljiv za autentidnu komu-nikaciju unutra§nje I spolja§nje realnosti.

Lazno Ja moze i u celini da zameni au-

tentidno. Ja 1 da funketonise na njego-

vom mestu. U lifinosti dvorjanina Ozrika,

Sekspir je na literamom planu izvanred-no ilustrovao takvo ponaSanje, kroz redi

Hamleta kada opisuje Ozrikovu ponl-

znost: „Da se on udvarao i bradavici

svoje majke kada je podeo da sisa", jer

upravo je tu I podetak stvaranja tainogaJa.

Naime moramo pofieti od toga da i\-

volna energija pocinje sa pulsiranjem ii-

vota u tkivima embriona I novorodenCe-ta. i da se manifestuje kroz slobodnuigru u pokretima tela koji zapravo zapo-dinju i pre rodenja, da bi se dalje nasta-

vili i posle porodaja. ZnadI da ved uda-ranje nogom deteta u stomaku majke,odnosno mahanje rukama deteta od ne-

koliko nedeija, ved predstavija izraz

spontanih pulsija koje potidu Istovreme-

no kako iz telesnih tkiva (ako iz psihi-

zma deteta. Sva ta prva Iskustva zivogorganizma su u Isto vreme i fizidka I psi-

hidka. Telesne funkelje se od podetkaobogaduju i usavrSavaju pod uticajempsihe kao dto je proces psihickog razvo-

ja direktrro vezan za istovremeno fun-

keionisanje tela. Drugim redima, princip

spontanosti psihidkih funkeija dini apso-lutnu celinu i prozima sve spontanekretnje, kao celokupno funkclonisanje

deteta. Bas zbog takve medusobne po-vezanosti dolazi do integraeije celokup-nog psihosomatskog funkeionisanja.

Ceo taj slozeni kompleks razvoja 2:ivot-

nog potencijala dobija formu u jednojpsihidkoj kategoriji koja se mo2e nazvati

prvobitna agresivnost. Ona se javija od.podetka, znadi pre formiranja Ja. Isto-

vremeno se uz taj bioloski napon udru-zuju I osnovne psihidke kategorije kaosto su afektivitet, odnosno libido iz kogade se posebno razviti privladnost premadrugim objektima, kao ljubavni i sek-sualni zivot, kao i posebno senzitivno

strukturiranje pojedinlh delova tela uerogene zone preko kojih se dalje razvi-

jaju erotske funkeije ljudske psihe.

Jako je valno da se u prvim meseci-ma zivota, pre stvaranja Ja, omogudidetetu okeansko osedanje svemodi koje

omoguduje nesmetani razvoj I zadovo-Ijenje svih instinktivnih pulsija. To de sedogoditi ukoliko majka oseca sve te nje-

gove pulsije kao svoje i ukoliko im iziazi

u susret. Kada bi majka u tom periodupodela nametati svoje zahteve, do§lo bi

do blokade spontanog razvoja svih tih

process i dete bi se pokorilo takvim za-htevima, ali mesto punog osedanja zivo-

ta, ono bi imalo osedanje nametanja zi-

vota, odnosno prisiljavanja na fivot.

Iz te apsolutne zavisnosti, kroz pro-ces stvaranja Ja izmedu tredeg i sestogmeseca iivota, dete prelazi ujednu rela-

tivnu zavisnost. To znadi da se okolina

viSe ne mora i ne treba apsolutno prila-

godavati detetu. Ako bi okolina I poslestvaranja Ja nastavila da bude apsolut-

no prilagodena potrebama deteta, detene bi moglo da stekne osedaj realnosti

spoljagnjeg sveta, ved bi imalo osedanjeda je on njegova halucinacija. Drugimredima, dete treba iziagatl postepenozahtevima realnosti I kontrollsanom do-zivljavanju frustraeije. Pod pojmom fru-

straeije podrazumeva se stvaranje psi-

hidke tenzije usied prepreka koje se na-laze izmedu lldnosti i clija koje ono 2eli

da postigne. Takva tenzija koja je pra-

dena Ijutnjom i gnevom, oblik je dodat-ne, odnosno sekundarne agresivnosti.

Znadi da se primarnoj agresivnosti kojabi bila izraz normalne, spontane psihid-

ke energije koja tede iz svih telesnih tki-

va, dodaje se i sekundarna agresivnost.

'

Frustraeija dovodi do cepanja jednogafektivnog stava na svoje sastavne de-love, ljubav i mrznju, odnosno do raz-

dvajanja jednog objekta na dobar i bsdeo. Prema losem delu, loSem objektu,

izrazava se agresivnost i mrinja, a do-bar deo, objekat se idealizuje. Takavmehanizam razbija, ali u datom momen-tu bar privremeno ubiazava osedanjekrivice, odnosno brige, obzirnosti i od-govomosti. U detinjstvu su frustraeije

deo svakodnevnog zivota u razvoju nor-malnog deteta. Kad je u pitanju majka,dete, kad nije ljuto, potiskuje tu svojumrznju u podsvesti I kroz fantazmatskuelaboraeiju prebacuje na lidnost iz bajkekao sto su babaroga, vestice zie made-he i azdaje. Kad je u pitanju otac, to suzli vukovi, zmajevi, zli darobnjaci i divo-

vi. Kada je Ja ved formirano i kada suse uspostavili ved prvi odnosi sa realnimsvetom, kod deteta se javija zbog te

svoje agresivnosti osedanje krivice.

Agresivnost prema majei, koja se javija

kod deteta pri frustraeiji ispunjava i sa-mo dete osedanjem mrznje koje onooseda u sebi. I ono se samo oseda lose.

Jedini nadin da se to pemravi je reparaci-

ja, odnosno davanje doRaza ljubavl kojemajka. III oni koji ga neguju, moraju biti

spremni da prihvate. Ukoliko se detetu

72/Galaksija 226

ne bi pruzila prilika da daje dokaze lju-

bavl, tj. ukoliko niko oko njega nije spre-man da se bavi detetom i da prihvata te

dokaze njegove ljubavi, do§lo bi do po-vladenja Ja deteta u samoga sebe, ajedno laino Ja bi zauzelo njegovo me-sto. NajceSci odbrambeni mehanizamkoji se u praksi javija je identifikaeija saagresorom, Sto znadi da dete doslovnopodinje da imitira svoju majku ill dadllju,

odnosno onog koji se njim bavi. Kasnijetaj mehanizam imitaeije dominira u po-naSanju deteta i trajno ostaje kao glavni

odbrambeni mehanizam u njegovomprilagodavanju druStvenom iivotu. Na-ravno da jedan takav mehanizam anuli-

ra gotovo potpuno njegove kreativne

sposobnosti. Komunikaeija Izmeduspoijneg sveta I unutraSnje realnosti de-teta bi bila jako smanjena, a njegov daiji

razvoj bi bio ugro2en.

Taj mehanizam prvobitne ambivalen-eije u drugoj polovini prve godine sluzi

kao osnov za kasniji razvoj moralnogosedanja lldnosti. Osnovni mehanizam:da se za zadovoljenje svojih instinktiv-

nih pulsija, a kasnije i za reSavanje svo-jih egzistencijalnih problems, uzima po-mod od drugih, ostaje trajno vazedi. No,normalna lidnost je uvek duboko svesnatoga. Zbog toga se uvek oseda duzinada neSto pruzi u zamenu. Duboko ose-danje obaveze prema drugima je osnovsoeijainog osedanja;

„Volim onoga koji kad kocka padneu njegovu korist kaze: Da nisam ja va-

rao u igri", govorio je Nideov Zaratru-

stra.

Najvedi deo normalnih ljudi smatrada u odnosu na druStvo za sva svoja

primanja treba da dd odredenu nadok-nadu I da sve svoje druStvene uspehetreba da zasluzi odredenom zrtvom,mukom I odricanjem. Cvrstinu i stabil-

nost lldnosti, kao i osedanje nezavisno-sti koje pravom Ja daju mogudnost au-tenticne egzistencije i spontanog pona-Sanja, podiva na cinjenici da je sva svo-ja preimucstva zasluzio odredenim na-porom i odricanjima. U uobidajenoj Ijud-

skoj egzisterKiji, u odnosu na drustvo,

frustraeije su svakodnevna pojava.

Gnev, mrznja i podela na dobre objektekoje idealizuje, t lode koje mrzi, prateegzistenciju svih ljudi. Ti mehanizmi suod presudne vaznosti kod deteta koje u

cetvrtoj I petoj godini treba da prevazidetriangulaciju, odnos u troje, dto se uobi-

cajeno naziva Edipov kompleks, posledega se moze redi da posfaje totalna lld-

nost, spremna za seksuaino I soeijaino

sazrevanje. Dramatidnost svih tih proce-ss u realizaeiji autentidne ljudske egzi-

stencije je poetski izrazio Gillaume Ap-pollnalre u jednom svom epitafu:

Moje sree je kao (punjena) buijina

Koju zakucavaju, odkucavaju I pre-

kucavaju.

Od krvarenja I vapaja, ono je prI kra-

ju-

Ljubav onlh koji me vole, moram ne-

prekidno da zasluzujem.l

SMICALICE ZA OCI

Nastavak sa str. 52.

go opa2ajne (saznanje da |e neki elekat var-

ka, naime, ne umanjuje snagu iluzije). Drugo— varka ne naslaje u mrezn|a6i <ona opstaje

i Kada se pobudujuca komponenta posmatra

73/Aprll 1991.

druge. Teorija aktivnosti (druga grupa) prlpi-

suju iluziju reakcijl pojedinca na izvesne na-

draiaje, odnosno njegovo) pretpostavijenoj

teinji da ne posmatra ceo lik nego delalje ko-

ji navode na pogreSan utlsak.

Psiholo^ke teorlje (Ire6a grupa) smatraju

varke proizvodom elemenata vidnog sistema.

Veiina Ih se zasniva na ne£eniu Sto se struC-

no naziva Jateralna inhibiclja” — nervni pro-

ces £>jl je zadatak da smanJI linijski nadra^aj

koji aktivira deliju u centru za vid u kori veli-

kog mozga. Opa2eni polo2aj jedne linije

odreden je vrSnom aktivno§du delija za olkri-

vanje orijentadje koje se nalaze u centru zavid. Uvodenje druge linlje, koja ima drugadiju

all slicnu orijentaciju, u izvesnoj meri menjaraspodetu aktivrwsti medu delijama za otkri-

vanje orijentadje, odnosno ubrzava ill uspo-

rava aktivnosi Izazvanu prvom linijom, zbogdega se njen prividni poloiaj Izobllduje. Ubr-

zavanje aktivnosti delija, kod veoma slldnih

llnija, dovodi do privtdnog stapanja ortjentacl-

je llnija u liku; a usporavanje aktivnosti, kodmanje slldnih llnija, Ima za posledicu poveda-

nje kontrasta u liku.

Ma koliko ovo tumadenje izgiedalo kom-pltkovano, ono dak deluje jednostavno u od-

nosu na oblaSnjenje Iz nekllh drugih psiholo-

dklh teorija. Jedna od njlh („lilterska teorija")

zasniva se na Idejl o nenrnim kanallma u

centru za vId kojI se podedavaju ne llnijskim

nadraiajem nego .prostornim frekvencljama

sinusoidnih modulacija svetlosti" (matemali-

darl su, naime, dokazali da se svaki talasnl

obllk — a svetlost su kao sto znamo, elektro-

magnetskl talasi — moze prikazatl kao zbir

sinusoidnih talasaj. Ipak, uprkos svoj svojoj

slozenosti, psiholoske teorlje, jednako kao nl

teorlje aktivnosti, ne mogu da objasne opa-

danje snage iiuzija kod deddeg III dugolrajnog

posmalranja optidke varke.

Funkclonalne teorlje (detvrta grupa), koje

opiidku varku ne gledaju kao gredku ved kaosustastveni proces vidnog sistema, jedine su

C'uvene Sekarovt kocke: Da li Je manjakocka ispred Hi Iza veiie; a ako je u veioj,

da li Ima isiu Hu suproinu orijentaciju?

komponenie ponekad je samo najodiglednija

pojava u mnodtvu pogrednih opadanja koja

ukijuduju I pobudujudu komponentu.Tokom stogodidnjeg proudavanja, ponu-

den je vedi broj tumadenja geomelrijskih op-tldklh varki, od kojih se vedina podudara u trl

bitne tadke. Prvi — iluzije nisu pojmovne ne-

Dvosmisleni likovi: Posmairac nikako nc

maze da se odluii da li Je ovde re£ o glavi

paike Hi glavi zeca

jednim, a pokusna drugim okom, dto je znakda do nje dolazi u onom delu centra za vid umozgu gde se Informaclje Iz dva oka prvi put

spajaju). Trade — Iiuzija ne potide od pokreta

oka (do nje dolazi I kod veoma kratkotrajnog

Izlaganja Ilka pogledu, pri demu oko ne stlg-

ne nl da se pomeri).

Objadnjenje optidkih varki dele se u detirl

grupe, koje se desto medu sobom ne Isklju-

duju. Klaslfikacione teorlje (prva grupa) uka-

zuju na zajednidko prisustvo opatiajnog pro-

cesa, pri demu se varka pripisuje asimilacljl

III konfuziji usied opazajnog potcenjlvanja

stepena razllka izmedu pokusne I pobuduju-de komponente — prva komponenta se Izo-

bilduje u skladu sa preovladujudim kvalltetom

u stanju da se ponesu sa opadanjem snage

iluzije. Po njlma, vedina likova— varki javija

se u dvodimenzionalnim predstavama trodi-

menzlonalnlh scena. Ono dto se u (dvodi-

menzionalnim) crte^lma naziva izoblldenjem

III lluzijom, u normalnom trodimenzionalnom

svetu poboljdava tadnost opaianja I poveda-

va uverijivost scene. Upravo taj proces ,J30-

stojanostl velidine" omr^uduje nam da uda-

Ijene pragove ieleznidkih tradnlca vktlmo kaoislovetne sa pragovima u nadoj bllzinl, bezobzira dio su sllke prvlh u mreinjadi nadegoka male, a sllke drugih vellke.

74/Galak8ija 228

C-1 f 1 f 5

\emoguci objekli; Oornji i donji deo cruia,

mada je svaki za sebe korekran, medasohno•.e IskIJucuJu

Ne somo vid

Kada se iz sveta jednoslavnih geometrij-

skih varki ude u svet slo2enih projekcija i bo-

la, stvarj poslaju joS zamrSeniJe. Neke optid-

ke varke su dvosmislene, zbog toga §lo opa*zajnl sistem deluje nizom „nagadanja". CuloVida, naime, beleii informaciju i dostavija je

mozgu, a ovaj je tumadi i stvara jedan .za-

kljudak", a onda ga preinaduje u sasvlm su-

protan. Kod poznate Nekerove kocke, na pri-

mer, das nam izgieda da su r^eke povrsine

bitle od ostalih, a das obrnuto. Pod takvomslikom posmatrad vidi dva moguda objaSnje-

nja, koja se spontano smenjuju, mada je, Isto

lako, mogude jedno od njih zadr2ati nekoliko

sekundi. Slidno je i sa poznalim crte2om „lica

•• veza', koji se koristi u psIholoSkIm lestovi-

Optilka varka o kreianju: Na cnezimapopul ovog vaS pagled se neprekidno kreie,

zhog cega se javlja ulisak kao da je slika u

Malnom pokrelu

HMn w>mmm m m•'IMMM-«MU 11

(

'111it'IifEfekat (amiie mrlje: Ulisak o mrijama napresecisilma linija Javlja se zbog toga ilo Jem konirasi slabiji nego uz same cmekradrale

ma: lica se za£as pretvaraju u konture veze,

Hi obrnuto.

Covekov sistem percepcije razvijao se ta-

ke da opaza trodimenzionalne objekte u sve-

tu sa In dimenziie. All kada se suo£i s crte2i-

ma i fotografljama — dakle, sa dvodimenzio-nalnim predslavama — on Cesto dovodi dopogreSnih utlsaka. Proces ,4X)Sto|anosti veli-

dine" koji omogucuje da predmete u prirodi,

bliske i udaljene, postavljamo u ispravan me-dusobnl odnos I dobijamo realne predstave0 njihovoj velicini, navodi nas da erteze I folo-

grafije tumadimo pogreSno, odnosno nudi

nam optidke varke.

Iluzije, medutim, ne ostaju same u dome-nii dula Vida. Do pogrednih utisaka dolazimo1 u podrudju drugih cula — sluha, ukusa, mi-

risa i dodira. Ogledi su, na primer, pokazalt

da se kod opipavanja (bez gledanja) reljelnih

erteia poznatih optidkiri varki javijaju taklilne

iluzije gotovo istovetnih osobina. Naudnicl tek

treba da ustanove veze izmedu pogreSnihpredstava dobljenih razliditim dulima. obliko-

vanih istim umom.Kada pokuSavamo da shvatimo fenome-

ne koji se dogadaju ispod Zemijine povrsine

ili iznad nje — u geoiogiji i aslronaulici, naprimer ~ naS sistem percepcije nas ponekadizneverava. Proudavanje optidkih varki po-

maze nam da takve gredke boije razumemo,ali nam ne pru2a uvek i sposobnost da ih is-

pravimo. Znadaj ovakvih istrazivanja stalno

raste, zbog toga dto covek sve vide napultasvoje vlastite horizonte I prodire sve dalje

kroz zemiju, vodu i vazduh, nasiavljaju6 put

i preko poslednje granice — u kosmos.B

Esad JAKUPOViC

Najstarija domaca privatnaizdavacka kuca

POLARISiimi zuclovoljstvo da vas pozove da pod najpovoljnijim

uslovima obezbedite svoj primerak nekog od velikih

hitova iz naSe tri atraklivne edieije

A L A K S I J

X'elikani SF literal lire

Ameriiki pisac. Roden 02.01.1920. u mestu Petrovid, u

SSSR-u. Tri godine kasnije emigrira sa rodileljima u

SAD, gde biva naturalizovan 1928. Na univerzitetu

Kolumbija diplomira 1939, zatim magistrira 1941. i

konadno doktorira 1948. na temi iz hemije. ZapoSljava

se kao predavad na Bostonskom univerzitetu, gde 1955.

stiCe zvanje profesora biohemije. Godine 1958. napuSta

ovaj posao i potpuno se posveduje pisanju

nauinopopularnih i nauinofantastiinih dela.

3. ZvMda, |v*h nebuki (Th» SUrt, Uke Dut(), 1851.4. Svtotiigke etrujs (TM CumnU of Spac*), 1852. •

/. uajvia star — avama. Druga ZaduiUna (S9. LaklSItrlgutaflaa

10. Callina padlra (Tha

ar (David Starr, Spaca Rangai), 1952.lu ruvndallon), 1853. •

la (Lucky Starr and tha PIrataa ot tha Aalarcea o« Staal), 1954. •

Id tha Oceana ot Vanua), 19l12. Kr^ vainoall (Tha End ot Etemtly), 1955.13. Maraovaki pul I druga priia (Marllan Way and Othar14. LakI Star I valika Sunea Markura (Lucky Starr and tl

18. Oolo Sunca (Tha. . - (Lucky Starr and tha Big Sun ot ktareury), II

lad (Lucky Starr and tha Mcona ot Jupiter), 1957........ K'valora (Earth la Room Eno"*^'

LaM Slar I Satumovi pratanovi (Lucky Starr and thDavat autrHnjlea (Nina Tomorrowa), 1959

M RIngg ot Saturn), 1955.

SXu'XTcViiTi.> mlalarita (Aalmov’a Myatarlaa), 1965

a. Spu<tan)a no«l I dn^ priia (Nfghttall and Ol

5.

I aaml bogovl (Tha Oeda Thamaalvaa), 19725. Rani Aalmov (Tha Early Aalmov), 1972.7. Najtiolla od laaka Aatmova (1939-1872) (Tha Baat ot laaac Aalmov (1939-1972)),

30. Kupila Jupitar I druga prKa (Buy Juphar and Othar 831. San,.Band2ainlnov aa

33. Dobar ukua (Good TaataL 1977.34. Tried Asimova (3 by Aalmov), 1961.35. Sabrani roboU (Tha Complsla Robot), 1982.36. Na rubu Zaduibina (Foundation's Edga), 1962. •

37. Vatrovi promana I druga prlSa (Tha Winds ol Changa and Othar Stories), 1 933.38. Rebotl Zore (Tha Robots ot Dawn), 1 953. •

M. Ncrbl, smalBnl robot (Norby, Tha MIxad-up Robot), 1963, (sa Janet Aalmov)40. ZUrka roOola (Tha Robot CollaeUon), 1863.41. Notbllava drugs la|na (Norby'a Othar Saerat), 1984. (sa Janet Aalmov)42. NorbI I lagubliena^nncaze (Noiby and Lost Princaas), 1964. (aa Janal Asimov)

76/Galak8lla 228

Asimov je jedan od najznafiajnijlh ameddkih pisaca nau£ne fan-

tastike. Autor Je neverovatnog opusa od gotovo Cetirl stotine

knjiga, od fiega prtbllino jedna devetina otpada na SF 2anr,

dok su ostalo uglavnom dela nauCnopopulamog karaktera. Pr-

vu priCu objavio je u martovskom broju za 1939. godinu SasopisaAmazing Stories; uskoro postaje jedan od vodedih saradnikaAstoundinga, pristajudl da pISe po obrascima D2ona Kembela, all I

odstupajudi od njih kad god mu se za to ukazala prillka. GlavnaAsimovljeva romansijeraka faza pada u pedesete godine, kada na-staju njegova ponajboija dela koja tnu donose veliku popularnost.

Potom sledi pauze od preko dve decenlje, kada — uz svega dvaromaneskna izuzetka - objavljuje samo zbirke prida bez mnogo no-vlh dela. Asimov be se u punom zamabu vratiti naubnoj fantasticl tek

poCetkom osamdesetih godina, kada u nizu nastavaka o2ivtjava svo*je cikluse od pre tri decenlje, sa obiglednom teinjom da gotovo svaSF dela poveie u Jedinstvenu serlju. HronoloSki posmalrano, na po-betku ove serije dolaze ,.robotske knjlge": za sada Ih Ima pet — Sa>brani robot!, Cellfine peblne, Golo Sunce, Robotl Zore I Robot!! Caratvo, a u planu je joS jedan „prelaznl", koj! be obezbeditl vezusa narednim nizom; tu su, zatim, tri „knjlge carstva" - Svemirskestruje, Zvezde, prah nebesk! ! kamibak na nebu; konabno, serlju

zavr§ava §est „knjlga o Zadu^blnl": Preludijum za Zadu2b!nu(1988), Zadu2blna, Zaduiblna I carstvo, Druga Zadu2b!na, Na ru-

bu Zaduiblne ! Zaduiblna ! Zemija (1 986). Ovoin serijom nlsu obu-hvabena betlrl zasebna romana — Kraj vefinosti, Fantastibno pu-tovanje, Fantastibno putovanje !! (1988) I ! sam! bogovl — omia-dinska Sestotomna serija o Lakiju Staru, „svemlrskom rendieru", kaoI niz nerobotskih prlba. lako se Asimov ubio spisateijskom umedu naveoma rdavim prlmerlma (ameribkoj predratnoj basoplsnoj naubnojfantasticl), a uz to je I proSao kroz Kembelovu opskurnu IdeoloSkudkolu - sve mu to ipak nlje smelalo da u najboijim ostvarenjima(ponajpre u storijama o robotima) vaspostavl Jedan nadasve mode-ran pristup SF ianru, li§en pre svega antroporasistibkog zastranjiva-

nja I sa Izraienim umetnibkim prelenzijama. Premda se gotovo svi

Aslmovljevi romani drie sbeme detektivske pride, pri bemu se autorpokazuje kao majstor vodenja zapleta I pronalaienja neobekivanihreSenja, (ikcM koje on gradi odilkuju se visokim stepenom knjiievneuvertjivosti, odstupajubi bitno od stereotipnih reSenja. Nasuprot tome,njegove pribe po pravllu su podredane teinji ka efektnom kraju, §to

Im donekle ogranlbava umetnibku vrednost, premda su u bisto ian-rovskom pogledu gotovo uvek veoma uspele. Za svoje SF stvarala-

5ho Asimov je dobio niz nagrada: „Hjugo“ (1963, 1986, 1973, 1977,

1983), „Nebjula'- 1972. i 1976), „Lokus" (1983), a ciklus .Zaduiblna"proglaben je za najbolju SF serlju svih vremena.

ZADUZBINA(odlomak)

HARl SELDON - ... roden 11.988. a umro 12.069. godine Ga-lakilike ere. Vobiiajenije je da se ovi dalumi navode prema sada-

InJoJ, Zaduibinskoj eri: od 79. godine pre z.e. do 1. godine z.e. Delerodlieija Iz srednje klase, rotten je na Hellkonu a sekloru Arklura(gde je, prema legend! sumnjive verodosiojnosil, njegov oiac bio uz-gajivai duvana aa planelamoj hldroponiinoj slanici); zarana je po-kazao zadivljujucu sposobnosi za malemailku. Bezbrojne su, a po-neke I prollvreiae, anegdoie o njegovoj sposobnosil. Kaiu da je udrugoj godinl tivoia . .

.

. . . Nesumnjivo je da lu njegovl najveil doprlnosi bill na poljupsihoisiorije. Kada se Seldon suoilo sa lorn oblaSiu, ona jedva daje obuhnaiala nekollko neodredenlh aksloma; za njim je osiala du-boka siailsilika nauka . .

.

. . . Najboljl dosiupnl Izvor pojedlnosil o njegovom zlvolu prtd-siavija biografija Iz pern Gala Domika, kojije kao mladii upoznaoSeldima, na dve godine pre smrti log vellkog malemalUara. Priia osusreiu . . .

Encyclopedia Galactica

Zvao se Cal Domik, a bio Je obilno provineijsko momie koje

nikada ranije nije videlo Tranlor. To 'jest, ne a stvornosli.

Video ga je mnogo pula na hiperviziji, a s vremena na vremei u ogromnim Irodimenzionalnim novoslima kada bi prikazivale

neko carsko kriinisanje Hi prvu sednicu Oalakiiikog saveia. Meduiim,iako je ceo svoj iivoi proveo na Sinaksu, koji kruii oko jedne zvezde

77/April 1991.

na ivid 1‘luve siruje, nije bio odseien od cMUiacije. U to doba nijednomeslo 11 Oalaksiji nije to bilo.

Galaksija je tada ohuhvatala goiovo dvadeaet pet miliona nastanje-iiih planeia, a sve da jedne pokoravale su se siiverenoj vlasli Carsiva,fija se prestonica nalazila na Trantoru. Bilo je to poslednja polovinaveka za kojii se to moglo redi.

7.a Gala je ovo pulovanje predsravijalo nesiimnjivi vrbunac njego-I'og mladanog iivota, provedenog u bavtjenju naiikom. Bivao je on i

ranije u svemiru, lako da je ovoj pul kao pulovanje za njega malaznaCio. Istina, ranije je pulovao samo do Sinaksovog jedinog saielila

kako bi prikupia podatke neophodne za disenaciju o mehanici krela-

nja mcteora, ali svemirsko pulovanje je isto — pulovao (ovek poiamiliona milja Hi ninoge svellosne godine.

Pomaio se Celiiio za skok kroz hipersvemir, za lu pojavu koju(ovek ne mote iskusili kod obidnog meduplanetnog pulovanja. Skokje bio, a veravaino de uvek i osioli, jedini praktifno mogud nadin me-duzvezdanog pulovanja. Pulovanje kroz obidan svemir moglo se obav-Ijali hrzinom nc vedom od brzine svedosli (delid naudnog saznanja —jedna od onih nekoliko stvari poznalib joS iz zaboravijenog svitanja

Ijudske isiorije), a lo bi znadilo godine pulovanja dak i izmedu najbli-iih nasetjenib .sisiema. Kroz bipersvemir, lo nezamislivo podrudje kojenije ni proslor ni vreme, ni malerija ni energija, ni neSto ni niSia.

dovek je mogao da uzduiprode celu Galaksiju u vremenskom rasponuizmedu dva iizaslopna Irena.

Gal je iSdekivao prvi od lib skokova s malom zebnjom ii slomaku,no skok se sveo lek na neznami potres, mail imulraSnji Irzaj koji jepreslao irenuiak pre nego Sto je bio siguran da ga je oselio. To je hilu

A nakon toga poslojao je samo brod, veliki i hlisiavi proizvoddvanaes! hiljada godina razvitka Carsrva, i on sam, sa lek odbranje-Him dokioralom iz maiemaiike i pozivom velikog Harija Seldona dadode na Tranlor i pridruzi se ogromnom i pomaio mjanstvenom Sel-

donovom projeklu.

Posle razodaranja sa skokom, ono Sio je Gal iSdekivao bio je prvipogled na Tranlor. Ceslo je odlazio u vidikovac. U najovijeno vremedelidni poklopci bi se podizoli, a on bi se uvek lu nalazio posmatrajudioStri sjaj zvezda, utivajudi u nevcrovainom sumaglidaslom rojenju zve-

zdanog jam, siidnog nekom diinovskom konglomeraiu svilaca zalede-nom usred pokrela i zauvek sliSanom. Jednom prilikom, na nekib pelsvellosnih godina od broda, pojavio se i Madni, plavobeii dim gasnemagline, le se miedno prosuo po oknu ispimjavajudi odaju iedenomsenom, da bi dva sala kasnije, nakon joi jednog skoka, iSdeznuo.

Prvi pogled na Tranloravo sunce bio je pogled na odtru belli ladku,

.tkoro izgubljenu u mnosivu slidnih, prepaznalljivii jedino zbog logo

Slo mu je brodski vodid na nju ukaiao. Ovde. u srediStu sazveida,

zvezde su bile gusie. Medulim, sa svakim skokom sunce bi zasjalo

jade, zasenjujudi osiale zvezde i Cinedi Hi bledim i razvodnjenim.

Jcdan oficir se pojavi i rede: „ Vidikovac se zatvara do kraja pulo-vanja. Pripremile se za spuilanje".

Gai pode za njim i uhvali ga za rukav bele uniforme, na kome senalazio amhiem Carsrva — svemirski brod i sunce.

On izusli: „Mogu Ii da oslanem? Zeieo bib da vidim Tranlor".

Oficir se nasmeii, a Gal malo pocrvene. Shvali da govori sa provincij-

skim naglaskom.Oficir rede: .,Do juira demo se spiislili na Tranlor".„Hieo sam da kazem — da ga vidim iz svemira".

,.Oh! Momde, iao mi je. Da je ovo svemirska jahia lo hisma lakosredHi. Ne teliS valjda da te zaslepi i da dobijeS opekoline i oiiljke odzradenja?"

Gal se udaiji.

Oficir mu doviknu: .,Tranlor bi ionako bio samo jedna sivo mrlja,

maliSa. Slo ne podeS na jedno svemirsko krulno pulovanje kad sUgneSna Tranlor. Jeviina su".

Gal se ohazre: „livala lepo".

Bilo je delinjaslo od njega iia se oseda razodaranim, ali deiinjolosr

je prirodna i kod odraslog doveka kao i kod deieia, le je u Galovomgrlu slajala knedla. Nikada nije video Tramor, raSiren u svoj njegovojneverovainosli, u prirodnoj veiidini, a nije odekivao da de na lo moralijoS da deka.

Brod je prislajao iiz meSavinii iiimova. Bilo je lo adaljeno siklanjealmosfere, dok hiva prosecana i dok klizi iiz mewl broda. BHo je to

usialjeno lujanje klima-uredaja, dok se bore so vrelinom Irenja; sliia-

no brujanje motora kako smanjuju brzinu. A zalim, Ijiidski glasovi,

glasovi ljudi i iena kako se okupljaju u odajama za iskrcavanje, Skripadekrka koji podiiu prtijag, poSlu i lavar na dugu osu broda sa koje dese kasnije pomerili ka plalformi za islovar.

Gal oseli slab! irzaj koji je ukazivaa na lo da brod viSe nema svojesopstveno krelanje. Teia broda usiupala je pred retom planeie, a za

10 bu hill potrehni sail. llHjade piilnika strpijivo je sedelo u odajamaza iskrcavanje, dok su se ove lagano ljuljale po poijima sila kako bi

prilagodile .tvoju orijemaciju smeru sila leze koji se menjao! Konadno,pulnici podeSe da gamiiu nil iskoieiie rampe do velikih razjapljenib

Galov priljag je bio mail. Slajao je kod pulla dok su ga siruinorasturili i ponovo spakovali. Pregledali su mu vizu i stavHi pedal. Onsam nije obradao paznju.

To je Tranlor! Vazduh je ovde izgiedao malo gusdi, leta malosnainija nego na njegovoj rodnoj planed Sinaks, ali prividi de se nalo. Pitao se da li de se prividi na njegovu neizmernosi.

Prislaniina zgrada je hila ogromna. Krov goiovo izgubljen u visi-

nama. Gal skoro da zamisli oblake kako se stvaraju oko njegovogvrba, Nije mogao videii naspramni zid ved samo Ijiide i pullove; podse pmiezao sve dok nije u sumaglici nesiao.

Covek za puliom ponovo progovari. Zvudah je kao da je ljulH,

..Makni se, Dornik. " Morao je da ponovo pogleda u vizu kako bi sepodselio svog imena.

Gal rede: „ Cde — gde.

"

Covek za puliom pokaza prslom: „Taksi vozila — desno, pa Ireda

Gal se pomeri i opazi plamiede zavijuike vazduba, visoko okadeneoniila, koji su kazivali ..TAKSI VOZILA VOZEUSVIM PRAVCI-MA".

Dok se Gal udaljavao, iz bezlidne gomile izdvoji se jedna figiira i

zausravi pored pulla. Covek za puliom pogleda i mahnu glavom. Figu-ra ti odgovoru klimnu i pode za mladim useljenikom. Sligao je u pravidas da duje Galovo odrediSle.

Gal se node priieSnjen uz Sipku.

Na lablici je pisalo Nadzomik. Covek, na koga se ovo odnosilo,

ne podiiudi pogled upila: ,.Kuda?"Gal nije bio siguran, ali oklevanje i od nekoliko sekundi dovede

do toga da se iza njega sivori red ljudi.

Nadzomik podite pogled: ..Kuda?"Galova sredsiva hila su veoma oskudna, ali lo je samo za jednii

nod, a posle de dobili posao. Pokulao je da zvuCi neusHjena: „Donekog dobrog hotela, motim".

Ovo ne ostavi nikakav uiisak na nadzomika. .,Svi su dohri. Recitedo kojeg".

U odajanju, Gal rede: „Do najbliteg, molim vas".

Nadzomik dodirnu diigme. Na podu se sivori laiika iinija svedosH,krivudajudi medti drugim koje su se osvetljavale I zaiamnjivale u rai-

lidilim bojama i prelivima. Jedna karia hi lurnuia u Galovu ruku. Sla-

bo je sveducala.

Nadiornik rede: ..Jedan i dvanaest".

Pribirajudi po meialnom novcu. Gal upila: ..Gde Ireba da idem?"..Sledile svello.st. Karla de svellucali dok budeie iSli pravim putem".Gal pogleda uvis i pode da korada. Sloline ljudi je milelo po

ogromnom prosloru, slededi svoje pojedinadne smerove, meSajudi se i

razdvajajudi se na raskrsnicama kako bi prisligli do svojih cdjeva.

Njegova puianja se zavrSi. Covek u dredavoj plavoiutoj uniformi,sjajnoj i novoj, od plaslike koja se ne prija, prihvali njegove dve lorbe.

..Direktna Iinija za Luksor", rede.

Covek koji je sledio Gala duo je lo. Cuo je i Gala kako Mate „Uredu", a zalim ga je posmairao dok ulazi u vozHo sa zaiupaslim pred-njim delom.

Taksi se podizao uvis. Gal je zurio kroz izvijeno, prozradno okno,dudedi se Ho se u zatvorenoj strukluri oseda kao da led kroz vazdub I

inslinklivno se grdevilo drfedi za naslon vozadevog sediSia. Prosiran-

sr\‘o se smanjivalo, a ljudi posmdoSe nasumce razbacani mravi. Prizor

se joS viSe smanji, a zalim pode da klizi unazad.Pred njima se nalazio zid. Zapodinjao je visoko u vazduhu, a pro-

lezao se nagore do u nedogled. Bio je izreSetan rupama koje su pred-siavljale oivore tunela. Ga/civ mksi krenu prema jednoj od njih, a za-lim u nju zaroni. Gal se za trenutak zapim kako je vozad mogao daje u lorn mnoJtvu pronade.

Sada je vladala Imina dijii su sumornosi ubiaiavali samo irepiaji

raznobojnih signalnih svedosli. Vazduh je bio ispunjen Sumovimauiurhanosti. Gal se nate napred zbog smanjenja brzine, a mksi iskodiiz tunela i joS jednom se spusli na zemlju.

..Hotel Luksor", nepotrehno rede vozad. On pomoie Gain okopriljaga, uiurbanog izgieda primi napojnicu od desel kredila, a zaiimprimi nekog pulnika koji je dekao, pa se ponovo podite uvis.

Za sve lo vreme, jod od Irenulka iskrcavanja, nebo se nije pomoli-

Frireclio: Zoran ZivkoviC

GALAKSIJAl 78/GalakslJa 226

DezeO

dmah iza hotela uzdizale su se sttme litice. Penjanje je bllo

lake, zahvaljujudi stapenicima koji su davno urezani u stenu.

Kllai se peo polako, na Sakama i kolenima, a njegov mail brat

Dempo ga Je siedio, brbljajudi bez prestanka.

Kad su stigli na vrh, suo£ili su se sa gigantskim statuama fanta-

sK6nib oblika: neke su prikazivale ljudska bitia, druge vodene bivole,

trede Slonova. Zdepaste statue lezale su okrujene zelenllom koje Je

bujalo ovde na vrhu ostrva. Kilat Je zadovoijno zapljeskao rukama.Jedna ptica-nosorog se upiljl u Kllata svojim odima natik na Sljunak,

zalepeta krilima i zapiovi kroz vazduh, ka moru. Kilat je zadovoijno

posmatrao sve dok nlje nestala sa vidika. Prema narodnom sujever-

ju, ptice te vrste su glasnici sa Gornjeg sveta I stoje u nekoj vezi sanastankom Ijudskog roda.

— Ova ptica-nosorog mogla bi bill znak da svet ntje uniSten —rede Kilat svom bratu. Dempo Je upravo pokusavao da se popne najedno kameno lice; njegove bose mrke notice naSle su u|X>riSte nakamenim usnama. Dempo Je Jod uvek bio debeljusan kao beba; Kilat

Je Imao ved osam godina, i bio toliko mrSav da su mu se rebra vide-

la.

Kilat stade na rub litice. Zurlo Je ka severolstoku, preko svetluca-

vih vodenib prostranstava. Sa ove tadke gledano, dinllo se da Je

more mimo: srebrne staze krivudale su po njemu, odraiavajudl sun-ce Jutra. Jod dalje, izmaglica olovne boje sknvala je horlzont.

Zaklanjajudi rukom odi, Kilat Je pokusavao u toj izmagllci da na-

zre Kerintdzi. Taj planinski vrhunac se najdedde mogao videti, obla-

clma okru^en, I kad je duga obala Sumatre bila nevidijiva. Danas se,

medutim, Kerintdii nije mogao videti. Kilat Je voleo tu planinu, sma-trao Je nekakvim bozanstvom. Ponekad Je spavao ovde, na vrhu,

pod zvezdama, samo da bl bio bli2i Kerintd^iju.

lako Je dugo stajao, Kilat nidta niJe razabrao u Izmaglicl. Konadnose okrenuo.

— Silazimo u grad — doviknuo je Dempu. — Kerintdii se nalju-

tio na ljude zbog onog dto su uradili.

Ipak nije odmah podao. Oduvek Je Imao zelju da se ukrea na

neki brod, ill, jod bolje, na avion, Jedan od onlh vellkih belrh aviona

koji su sletall na novi aerodrom, i da krene na sever, da bi video

svet. Ne samo bli2e delove sveta. nego i onaj bogali va2ni svet iznad

koga bell ljudi putuju u svoJIm belim pticama kao kakvl bogovl. Vedje podeo da dtedi rupiju po rupiju da bl Jedrvog dana kupio kartu.

SIdode niz stepenice. NJihova majka Je sedela na prednjem ste-

penlslu hotela, pudiia i pridala sa svojom poslugom. Nije bllo turista,

belaca (mada bl u ovo doba godine Irebalo da ih bude mnogo) panije bilo ni razloga da se radi.

Kilala su ponekad terali da obavija sllne poslove u hotelu; kad to

nlJe radio, prodavao je lepihe i dasovnike dole, u lucl. Danas nije

vredelo truditi se, all Kilat Ipak uze nekoliko dasovnika I ugura ih ud2ep, za svaki sludaj.

— Mo2ete ostati ovde sa mnom — rede majka dedacima. Onisamo odmahnude svojim mrkim glavama. Odrastali su; sad iin je

bilo Inleresaninije dole u gradu. Da bi pokazao majei da Ima oseda-nje odgovornostl, Kilat uze brata za ruku.

Put u grad vodio je oko brega. DedacI su idll peSIce I to predicom.

Usput su nekoliko puta Imali prilike da ugledaju aerodrom, opruienkao nekakav ogromni ..hanzaplast" po Jednoj od nekoliko ravnih po-

vrdina koJe Je priroda dala osirvu Sipora. A na aerodromu — lidina.

Vrelina Je stvarala talaside Iznad piste tako da su se bele linije napisti migoljile kao gliste u psedoj utrobl.

- Zadto ne lete beli avioni? — upiia Dempo.

— Mozda bogovi vide ne dolaze na Slporu.— MIslis, davoli. Bolje da ne dodu, Kilat. NI tl nl mama onda

nedete morati da radite, Je I’ tako?— Bolje da dodu.VIdede I gradld, sa dva velika nova hotela koji su bill konkureneija

malenom hotelu njihove majke. NJen „Tlngi Tingi' Je imao samo dest

soba, bio Je drven i nije imao erkondidn. Novi hotel! su bill betonski;

Jedan Je Imao dvanaest spavadih soba, a drugi desnaest mallh bun-galova unutar svog ogradenog prostora. Medu drvedem iza tih bun-galova nalazio se deo starog sela, oduvan; all krovovi vide nisu bill

od naslagane Irave I trske nego od talasaslog gvozdenog lima koji

se presijavao na suncu. Nedaleko odatte, na pn/im bladim nagibima,poljoprivredni radovi su uveliko bill u loku. Radill su lJudI, 2ene i de-ca, uz pomod vodenih bivola. Jedan kineski prodavac daja hodao je

po vrhu Jednog od nasipa za navodnjavanje; preko ramena Je nosiodugu obramicu, o diJI je prednji i zadnji kraj bila okadena njegovaroba.

Na ulazu u gradid videli su Jedan novinski kiosk. Iza stakla kioskavisio Je smao Jedan primerak dnevnib novina, dva meseca star, po-duteo, ivica ved potkovmullh kao kod starog suvog lista. Preko cele

prve slrane bio Je dtampan naslov SUPERSILE ISPALILE SVE RA-KETE. Posle toga podinjao Je izvedtaj o izbijanju opdieg svetskognuklearnog rala: dve supersile i njihovi zaveznici Ispallli su jedni nadruge sve dto su imali i mogli. Ogroman broj ciljeva na severnojhemisferi bio je pogoden. 0 broju mrtvih, ranjenlh i obolelih niko nlje

Imao nikakve podatke. Kilat Je znao da sada, dva meseca kasnije,

monsunski vetrovi donose smrtonosnu pradinu Indiji.

Sretode svog prijatelja. DJordda. Bio Je to Amerikanac, lutalica,

hiplk, koji je Jod davno dodao u Indoneziju. — Zdravo, Kitovate --

rede Ddordd. Bila Je to njegova uobidajena dala; tako je nazivao Klla-

ta. Nije to bila dala sasvim bez osnova, Jer ime „Kilat“ znadi ..munja".

— Zdravo, Dzordie — rede Kilat.

Okrenuo je leda svom malom bratu: neka se klinac malo snalazi

sam. Podao je sa Ddorddom da poprida o stvarima. Mali se odmahzainteresovao za Jednog beruk-majmuna na kokosovom drvetu. —Idemo ml na aerodrom — doviknu mu Kilat odiazedl.

Podio nikakvog saobracaja nlje bllo, aerodromska straza Je otidia

kudl. Oko aerodroma nlje bllo ni zlve dude. Dzordd i Kilat se zaputidepreko sredlne piste, bad preko magidnih belih linija. Pod njihovim

bosim nogama asfait Je bio vreo. Gudteri su hitro bedali ispred njih.

U foajeu aerodromske zgrade majstorl su svojevremeno digll dvareda keramidkih plodica sa poda i dietima iskopall plitak rovid u be-tonskom podu, u nameri da tu po\oie novi elektridnl kabel. At! kabelnikad nije dodao iz sveta, pa Je rovid ostao otvoren, kao kakva ranana praznoj povrdini poda. Na spratu Je bilo ljudi: skuplli se medtani,

I to poprilidna gomilica njih, da se dive pejzadu, pridaju I ut»jaju vre-

me. Kiosk Je bip otvoren, prodavalo se pivo.— Ako ova Jadna namudena planeia mo2e da oduva svoj sistem

cirkulacije vazdudnih masa — rede DzordS — izgiedi su da demoovde bill sasvim bezbedni. Ovde, u Ju2noJ hemisferi. Va2no Je danam niko ne donese te radioaktivne gadarije nekim prevoznim sred-

stvom.

Popridali su sa mnogima, ali niko nije znao nidta konkretno. Sva-kojake glasine su se dirile. Neki su pridali da Je i Australija unidlena,

neki su spominjali Ju2nu Afriku. Kilat se osedao dobro prosto zatodto Je bio u lim tinim prostorijama, i dto Je na zidu video mapu svet-

skih komunikaeija. Na aerodromu se osedao tnodnlm. Ovim putemse moglo pobedi u druge zemlje, ako takve jod postoje.

Pojavio se mali Dempo. — Hodemo li i mi biti unidteni? — redeon. — Beli bogovi nas mrze, zar ne?

— Ne, gluposti — rede mu Kilat. — Mi smo oni koji su srednoprodli. Veiiko telo Sumatre lezi izmedu nas i sve te propastl. Kerintdii

I drugi dilnovi de nas zadtititi od zaraze.

Setio se svojih dasovnika. Podao Je kroz gomllu pokudavajudi daih proda. Niko nije bio raspolozen da kupuje. Jedan elegantno obu-cenl trgovac rede, odmahujudi glavom: — Sinko, dasovnici vide nidta

ne vrede. Vreme Je isteklo. — Dok Je to govorio, izgiedao Je veomaoialodden.

Aerodromske sirene podede da zavijaju. Jedan uniformisani Mer-pati ude krutim korakom u prostoriju. Oigao Je obe ruke, dianovimanapred, da bi svi zadutali, I obratio se prisutnima.

— Painja. Prlmamo radio-poruku od jednog aviona koji Je zapaou nevolju, nedaleko odavde. Javlli smo im da slete u Benkulu, aJi

Izgieda da su bolesni i bez goriva. Slelede ovde.Uzvratlde mu grajom mnogobrojnih pitanja. Gurall su se ka nje-

mu. Covek u unlforml bio je sredovedan, kosa mu Je ved podinjala

da sedi. Nasmedio se, ustuknuo I opel mahnuo rukama za tidinu.

— Ne brinite. Siluadja Je pod nadom kontrolom. — Tek dto Je to

izgovorio, zaduo se zagludni pisak sirene kola za hitnu pomod, koja

su dirokim zamahom Izadia iz svoje garaie I zaustavila se na pIstI,

tik do zgrade. Sluibenik nastavl. — Mollmo svakoga ko ovde nlje po

sluibenoj dulnosti da odmah napusli aerodrom, radi svoje sopstve-ne bezb^nosti. Taj avion je veci od onih kojf po propisima smejuda aleriraju ovde; moida demo imati malih problema, zato §to jepisla prekratka za takav avion. Moiim vas da smesta napustite aero-dromski prostor,

Nova pitanja, novo uzbudenje. Siutbenik nije vile uzmicao.— Da. da, razumem valu zabrinutost. Nemate se Cega bojati,

ako ne panISite. Moiim vas da mirno napustite ovu zgradu. Javijenonam je da je to ameridki avion, da doiazi iz San Diega, i da su unjemu visoki viadini siuibenici.

Cim je odzvonita red ,flmerieki“, poieia je sNarna panika. Nekipodeie da jure niz stepenilte ka foajeu, a neki prosto tamo-amo.

Kilat je zgrabio Dempa za rudiou i pojurio niz stepenilte. Progu-rale se, iaktajudi se, kroz veiika dvosiruka staklena vrata. Izgubiii suDiord^a iz vida, ali Kilat nije mario za to. Jurio je sa Dempom kaogradi aerodroma. Prode vatrogasni kamton. Kilat podize pogled i

vide da Je ona izmaglica olovne boje sligla i do njih i zaklonila sunce.Odjednom mu je bilo hladno.

Neko je zazviidao. Osvrnuli su se. Na otvorenim vratima garazeiz koje su izalla ambulantna kola stajao je bipik D2ord2. Mahnuo imje da dodu kod njega.

Otrdali su do njega. Sagnuo se i zagriio ih obojicu.— Ovo zvudi kao da demo imati maldice uzbudenja — rede im

Dzordi. — Hajde da dekamo ovde. Hodu da vidim te momke doksilaze. — Zapiljio se u Kilata. — Mnogo gadne darolije, Kilovate.

— Gledati odavde kako avion slede, bide to bal divota ~ redeKilat. — Jesi li Ikada bio u San Diegu, DzordZ?

— Ako su ti madori preiiveli, znadi da su bill pod zemljom, bez-bedni.

Kilat nije razumeo takav odgovor. Samo trenutak je trpeo da gaiko tetoli. Cudnule u pralinu, svakl za sebe.

Posle nekog vremena DiordZ rede, — Cuj, Kilovate, ti madori dedoneti nevolju, grdnu nevolju. Ako su prejivell holokost i domogli seaviona, znadi da su od onih krupnih, to je sigurno. A ako su doleteli

dak ovamo, a ne negde bllze svojoj kudi, znadi da ih neki momci duicelog puta nisu pullali da slete je I' tako? KaZem vam, tu mo2' bit!

marinaca, telohranitelja, ko zna dega. Oni donose nevolju.— Moida de nam biti zahvaini . .

.

- Vraga zahvaini. Tipovi sa pulkama nikad nisu zahvaini. Gle-dade oni da Ispale jol koji ratal, onako, poslednji.

Na nebu se zadula grmljavina motora. Pojadavala se. ail je avionostajao skriven u izmaglici. Utanjenim glasom Kilat rede, — Mislil

da bi mogli da osvoje Siporu?— Zalto da ne? §to vraga ne bi? Znam ja te madore, oni

misle da je ceo svet njihovo vlasniitvo. Mozda bi bilo bolje da ih

vasa policija poubija dok prelaze pistu pelice.

79/April 1991.

— Imamo samo lest policajaca . .

.

DiordZ se panidno osvrtao. — Mozda de se ta prokleta olupinaskrSiti, eksplodirati, dobro bi bilol — Podeo je da skade kao poludeo— Dobro bi bilo! Dobro bi bilo!

Aerodrom je oZiveo. Sirene nisu prestajate da zavijaju, ljudi I vo-zila su jurcali unaokolo. Policijska kola — na ostn/u su postojalasamo jedna —

.jurita su tamo-amo u nastojanju da sklone svakog sa

piste. Modna svetia su se upalila kraj piste, da bi oznadila pravacsletanja. Zastave su se brzo uspinjale jarfaolima. Iz pravca gradidapristizalo je, trkom, jol mnogo ljudi.

Buka aviona se Iznenada pojacala, i evo ga, izranja iz niskihoblaka, ogroman, kao srebrna grabijivica; razmotava svoje stajnetrapove sa todkovima; sav univerzum vibrira; ako je iko na ostrvu jolspavao, sad se morao probuditi. Cinilo se da se zahuktao pravo kaarnbulantnoj garaZi. Kilat i Dampo zgranuto padole unatrag. Ali ondaavion prelete, stvarajudi vetar koji je uzvio vrtloge praline lirom ae-rodroma, I nestade put oblaka.— Vratide se — rede DZordZ. Pljunuo je na zemlju. — Pilot je

hteo prvo da osmotri. Verovatno mu ne rade inslrumenti. Ko bi kogvraga mogao biti unutra? Ne volim ovo. Ne volim ovo ni malo.

Buka je sad bila jol jada. Avion je nad morem zaokretao I opetponirao ka aerodromu. — Nabij se u planinu, gade! — vikao jeDzordZ izbezumljeno, mlatarajudi pesnicom ka nebu. — Nabij se uplaninu t pusti nas da ZMmo u mirul

Sad je leteo mnogo niZe, opuslio je zakrilce, kodio, spultao repniZe od ostalih delova trupa. Izgiedaio je da su njegovi todkovi zaka-dili Hide palmi. Cinilo se da je tako ogroman I brz da ni sludajno nemoZe slat! ni da je pisla dugadka koliko ostrvo celo. Gume podeleda vrilte. Projurlo je mimo ambulantne garaZe. Do kraja piste ostalomu je jol dve-tri stotine metara. Za avionom pojurile vatrogasni ka-mion i ambulantna kola. OZin je kodio. tresao se. podskakivao, sva-kog trena sve bliZe ogradi. MoZda bi i mogao stati pre zWa ... ali

inercija je pobedila. Polele kamenje. Neki su gledali sletanje stojedibal tamo: sad se razbeZale kud koji. Letelica se lenjo zavude no-sem medu palme, zape jednim krilom o njih; odiomile se todkovi sate strane I avion kao da klede na jedno koleno. Dim, para I pralinase smolale oko njega.

— BoZe — rede DZordZ. — Boze — ponovile dedaci za njim,imilirajudi ga.

Citava scena se zaustavila kao da se vreme zamrzlo. U difuznojsvetlosti sunca sve kao da Je izgubilo svoju senku. Onda se na bokuaviona otvorile jedna od vrata za spasavanje. 2uti kanal za spasa-vanje se opruZi do zemlje. Niz njega podele da se klizaju putnici, pojedan svakih sekund I po. Spultali su se kao lutke, oZIvIjavajudi tekna dnu, Onaj razbijeni motor se dimio, onda planuo. Plamenovi kre-nule duZ krila, pojavile se nad pilotskom kattnom. Iznuira se zadu-le krici. Na prednjem delu aviona otvorile se jol jedna vrata zaspasavanje. Uniformisani ljudi podele da iskadu, padaju na tfo.— Pa da, jasno, vojskal — povika DZordZ. — Dolaze Jenkiji!

Podeo je da sipa psovke u pravcu rastude koione ljudi pokrajZutog kanala za spasavanje. Oni su na sebi imall kamullaZne unitor-me I llemove. Svakl je imao u rukama po jednu automatsku pulku.Dedaci su videli da su vojnici vedinom u veoma lolem stanju. Njiho-va lica bila su bleda, na glavi im je ostalo sasvim malo kose, tek pokoji pramen; mnogi su bill u zavojima. Neki su posle samo nekolikoudisaja vrelog i vlaZnog vazduha Sipore jednostavno pali. lako sepoZar lirio, lako su se panidno trudili da se udalje od aviona, njihovisu pokreti bill spori i kruti.

— Bolesni su — rede Kilat. — Donose svoje zaraze ovamo. Tre-ba da pobegnemo u neki prikrajak . .

.

- Ne postoji vile nijedan prikrajak, sinko.Vatrogasni kamion se primakao, ali su ga vojnici zaustavili, diZudi

oruZje ka vozadu. Crni dim se klobudao preko piste.Sad su iziazili stariji ljudi. Hodali su boino ka aerodromskoj zgra-

di. Skoro svi su imall generalske unitorme, k^e i medalje. Vojnicisu se svrstali u dve koione oko njih, drZedi oruZje na gotovs,

-• Sefovi generalltaba! — povika DZordZ. — Oni su odgovorniza taj rat, a sad misle da se sakriju u neko dole u Indijskom okeanu!— Pojurio je ka vojnicima.

Kilat je video kako se cevi diZu, video je Ilea vojnika. Nikad nijezaboravio lica lih vojnika. Kao da su se skamenili; onda su pucali.Kurlumi zafijukale oko dedaka. Kilat povode Dempa na tio. Video jekako DZordZ pada, kotrija se na dudan nadin, mlatarajudi nogama,zatim oslaje nepomidan.

Stari bogovi sa planine gledali su gnevno. Kao da su se uzdizaii,rasli. Kao da su govorili: vala nauka je mrtva, sad se vrada nalevreme.

D Preveo:

Aleksandar B. Nedeljkovic

PROBIEMISA VREMENOM

Ureduje: Dejan Ristanovic

lu^@|^|Odavrio nismo imsii ovalco te-

2a^aaatal^- i; predvidenom roku primili

smo svaga osam reSenja a od loga samo dva

potpuno taina. Podsetimo se. dakle, problo-

ma inspirisanog nedatama svakodnovnog 2i-

vota. Kada je pro par godina zavrSer^ general-

ni remont beogradske Knez Mihailovc ulicc,

na palatu Albanija je postavljen digitaini

kvarcni Casovnik koji osim vromena pokazuje

datum i tekudu temperaturu. Ne znamo koja

je firma proizvela ova] Casovnik ali znamo da

se nije baS proslavila — jedva da je proSao

mesec dana a pojedine sljalice su poCele dase kvare! Casovnik je u meduvrcmenu bez-

broj puta popravljan ali mu to nije smetalo da

se sve vide i viSe kvari tako da dana§nji po-

smatraC mora dobro da razmisli da bi pogo-

dio koiiko je sati. I tako se zapitasmo koliko

bi joS sijalica moglo da pregori a da vreme i

dalje bude Citijivo,

U prethodnoj ..Galaksiji" objavili smo stili-

zovanu varijantu terazijskog Casovnika u kojoj

je svaka cilra dofinisana na matrici 1 1 *8 (pra-

vi Casovnik je neSto skromniji — matrica je

5*7) naglalavajuCi da Casovnik prikazuje is-

kljuCivo vrome u tormatu 00:00:00

23:59:59 i da sijalice koje su u kvaru nepre-

slika 1:

kidno svetle; bilo bi, istini za volju, za oCeki-

vanje da pokvarena sijalica ne svotli ali je

praksa pokazala da su sijalice mnogo trajnije

od releja koji ih kontroliSu. I'rebalo je raspore-

dlti Sto viSc pokvarenih sijalica a da ipak sva-

ko pojedinaCno vreme bude Citijivo.

Podrazumeva se da je onaj ko gleda u Ca-

sovnik intoligentan tj, da zna da vreme20:80:77 sekundi ne postoji i da mu je po-

znato da Casovnik pokazuje vreme u formatu

00- 23 a ne 1 12. No mo2e se. medutim,raCunati sa tim da Ce posmatraC znati da na-

polju sija sunce i da to znaCi da nije ponoC —jedina Informacija koju posmatraC dobija je

vrome na Casovniku i, naravno, primerak

..Galaksije" kupljen u nekom od oblijnjih kio-

ska.

Provizornom analizom problema mo2e seustanoviti da Casovnik koji funkcioniSe u skle

du sa iziozenim pravilima mo2e da poka2e

taCno 24 • 60 * 60 = 86400 razliCitih vreme-na; obzirom da svaka sijalica ima taCno dva

stanja. za prikazivanje svih vremena bilo bi

dovoijno 17 sijalica (In 86400/In 2). Sa ovoli-

ko se sijalica, naravno, no moZo proCi jer Ca-

sovnik prikazuje dekadne clfre a ne binarni

broj. Zato Cemo stvar posmatrati cifru po ci-

fru: na prvoj pozieiji moiie da se nade nula,

, .****, , ^ ,*********, ,

*****»**., ,.******,.,

80/Gal3ksija 226

jedinica ill dvojka. na treCoj i potoj pozieiji ci-

fre izmedu 0 I 5 a na preostale tri pozieije

cifre G-S. Za kodiranje cifara 0 -3 potrebnasu bar dva bita, za kodiranje cifara 0 5 bar

tri a za svih deset cifara bar Cetiri bita sto

znaCi da je minimalan teorijski broj ispravnih

sijalica 2 + 4-(-3-t-4-H3-i-4 -20 pa bi

netspravnih moglo da bude Cak 508. ,Ovo re-

zonovanje ne dokazuje da mlnimaino reSenje

doista i postoji all Ce nas u njega uverlti slika

2— prepuStamo da sami provente da je sva-

ko vreme citijivo ... bar za posmatraca koji

je opremijen ogromnom tabelom Hi portabl

kompjuterom! Ovo bi ujedno mogla da budeI .uteha" za one koji su zaduZeni za odrZava-

nje terazijskog Casovnika sada znaju da Ce

ovo Cudo savremene tehnike otaljavati posaoCak I ako mu |e ispravno samo 20 od 528sijalica!

Najjednostavniji naCin da se dode do re-

§onja sa slike 2jQste formiranje tabele 11*8a zatim upisivanje u svaku kucicu (koja odgo-

vara jednoj sijalici) cifre za koje je dotiCna sija-

lica upaljena; Cim je tabela formirana, reSenje

je praktiCno oCigledno! Puno priznanje zasiu-

Zuju Nenad Barbutov iz Zagreba i Vinko Ma-rinkoviC iz Beograda. jodini koji su se uspe-

Sno izborili sa ovim interesantnim zadatkom,Kao mali epilog, da navedemo gotovo nopo-deljeno miSljenje struCnjaka za .automate*ovoga tips, koji smatraju da se kvalitetan i

pouzdan „javni Casovnik" izIoZon kiSi, vetru i

ostalim nevoljama ne mole zasnovati na sija-

licama - treba se opredeliti za diode.

Steta Sto ovaj zadatak nije no-

utvrdimo poreklo verovanja da je petak 13.

pcsebno baksuzan dan. MoZda je. sasvim u

skladu sa Marfijevim zakonima. neSto sliCno

usvojcno zato Sto je od svih sedam dana pe-

tak naJyiSe puta trinaosti? IzraCunajmo, dakle,

koliko inna ponedeljaka trinaestih, utoraka tn-

L

10 DIM brojac(6)20 DIM dan${6)30 FOR i=0 TO 640 READ dan$<i)50 brojac(i)=060 NEXT i70 DATA Pon6deljaka,Utoraka,sreda80 DATA £etvrtaka,Petaka,Subota,Nedelja90 tp=TIME

100 FOR i=1600 TO 1999110 PRINT i120 FOR j=l TO 12130 d»FNcj(13, j,i) MOD 7

140 brojac(d)=brojac(d)+l150 NEXT j

160 NEXT i170 tk=TIME180 PRINT190 PRINT "Vremes "

; ( tk-tp) /lOO; " sekundi."200 PRINT210 FOR i=0 TO 6

220 PRINT dan$(i)jSTRINO${ll-LEN dan$(i)," ");230 PRINT " trinaestih ima " ;brojac( i)

j " .

"

240 NEXT i250 END260 DEFFNcj(d,in,g)270 gp-g+(ni-2.85)/12280 = INT(INT(INT{367*gp) - lNT{gp) - 0. 75*INT(gp)+d)

- 0.75*INT(gp/100))+ 1721115

slika 4:

Vreme: 83.46 sekundi.

Ponedeljaka trinaestih imautoraka trinaestih imaSreda trinaestih imafietvrtaka trinaestih imaPetaka trinaestih imaSubota trinaestih imaNedelja trinaestih ima

naestih, sreda trinaestih i take dalje — zvuCi

iednostavno ali . .

.

PoSto se problemi kofe objavljujemo 5e-

sto have zakonitostima kalendara, dopustide-mo sebi nekollko napomena od istorijskog i

astronomskog znaCaja. Obifino se smatra daZemija obide Sunce za 365 dana — toliko,

naime, traje kalendarska godina. Ukollko ma-lo bolje razmislite, setidete se i prestupnihgodina — zaSto svaka detvrta godina inns danvise? Odgovor znate: zato Sto Zemlla obideSunce za 366.25 dana Sto znafii da se poslesvake detirj godine pojavi ..greSka" od jed-

nog dana koju treba korigovati. Kada bismozaboravili na prestupne godine, praznik Novegodine bl se postepeno pomerao prema je-

senjoj ravnodnevici pa fai za 500 godina prvi

januar bio jedan od najtoplijih dana letal

AstronomI su joS pre Nove ere uodili ovuanomaliju pa su uvedene prestupne godine— kalendar kod koga je svaka Cetvria godinaprestupna nazivamo Julijanskim po Jullju Ce-zaru koji je sebi pripisao njegovo uvodenje.

Cak 37 reSavada ovog zadatka zaustavilo sena Cezarovom kaiendaru i tako doSlo do po-greSnih redenja.

Period! rotaeije Zemije oko sopstvene

685.685.687.684.688 .

684.687.

ose i revolueija oko Sunca nisu medusobnopovezani pa bl bjlo prilldno Sudno da je drugl

taino 365.26 puta vedi od prvog. Zemija se,

zaista, ne okrene oko Sunca za 365.25 danaved za neSto manje; razlika je naoko nepri-

metna ali se iz godine u godinu kumulide pase praznik Nove godine pomera prema pro-

iednoj ravnodnevici Sto znadi da bi, pre Hi po-sle, prvI januar pao u prolede a docnije I uleto. Srednjovekovni astronomi i astrolozi suprlmetili ovu anomaliju i, desto ne shvatajudinjene uzroke (tada se smatralo da Sunce obi-

lazl oko Zemijel), uvideii kuda ona vodi pa suse pojaviii prediozi za reformu kalendara. lako

je nesaglasnost Julijanskog kalendara sa priro-

dom blla nesumnjiva dak i u to vreme, nije

se bilo lako odiuditi za promenu kalendara po-Sto slidne operaeije vrio teSko prolaze u naro-du — setimo se samo starih i novih dinaral

Papa Grgur XIII je konadno ..presekao dvor"I proglasio da posle petog nastupa petnaestl

oktobar 1582. godine dime je anullrana gre-Ska koja se akumulisala za prethodnih 1500godina. Da bl bCiduda pokolenja oslobodioslidnih konfiiktnih situaeija, Grgur XIII je (sva-kako slededi savete svojih astronoma) odlu-dio da godine kojima se zavrSavaju vekovi bu-

81 /April 1991.

du prestupne samo ako je njihov broj deljivSB 400; tako de 2000. biti prestupna dok su1900, 1800. i 1700. bile proste godinel Juli-

janski kalendar se. medutim, odriao u prede-lima koji nisu bill pod Papinom dominaeijomnajpre kao zvanidni kalendar (Gregorijanski

kalendar je u JugoslavijI (koja se tada zvala

Kraljevina Srba, Hn/ata i Slovenaca) prihvadentek 19. januara 1919. — taj dan je ukazomproglaSen za 31. januar) a docnije, pod ime-nom „stari kalendar", kao tradicionalni, Poovom kaiendaru Nova godina pada 14. janua-ra, ali treba razumeti da razlika nije u tih det-rnaest dana; 2101

.

godine de se povedati napetnaest. 2201. na Sesnaest I tako dalje —za nekib pedesetak hiljada godina (Sto je poljudskim merilima nezamislivo dug interval ali

u kosmidkim relativno kratko vreme) de senapraviti pun krug pa de se prvi januar! Juli-

lanskog i Gregorijanskog kalendara poklopitl

s tim Sto de se oznaka godine razlikovatl zajedan I

PoSto smo se upoznali sa Gregorijanskimkalendarom, vradamo se naSem zadatku. Tre-

ba, pre svega, da primetimo da postoji svega14 razliditih kalendara: svaka je godirta odre-

dena danom u koji pada 1. januar (III bilo koji

drug! datum) i podatkom o tome da 11 je pre-

stupna. Kalendar se, osim toga, ponavija sva-

kih 400 godina Sto je I u zadatku bilo naglaSe-

no — ako je. na primer, 1. januar 1600. godi-

ne pao u subotu, 1. januar 2000. de takodebiti subota. Svaka zakonitost kalerrdara se,

dakle, mo2e potvrditi u bilo kom Intervalu od400 godina Sto znadi da za reSavanje zadatkatreba samo sastaviti potprogram koji de zazadatl datum Izradunavati njegov jedlnstveni

broj na osnovu koga demo, pored ostalog,

modi da odredimo u koji dan taj datum pada.Odgovarajudi je potprogram ved objavijen unaSem dasoplsu — formula je, istin! za volju,

prilidno slo2ena pa dete je za sada primlti

onakvom kakva jeste I uvrstiti je u vaSu bl-

blloteku programa — jednom demo posvetiti

vise paJnje njenoj konstrukeiji. Ovu je formu-la trebalo, kao na slid 3, pozivati Iz petlje koja

broji godine (1600, 1601 1999) i petlje

koja broji mesece u svakoj od godina — kadaodredimo u koji dan pada trinaesti u mesecu,jvedavamo odgovarajudi brojad za jedan.Ostaje da, po Izlasku iz petlji, Stampamo re-

zultate (sllke 4) I vreme izvrSavanja i utvrdimoda trinaesti u mesecu zaista najdeSde pada upetak — dak 688 puta. Ukoliko se. kaie Su-zana Vitomir iz Sokoica, pojavi film „Pet8k tri-

naesti. 689 deo", autore moSemo da optuSi-

mo za nesklad sa prirodom.

Pohvale za korektna i dobro obrazlo2enareSenja ovog problema zasluSili su kompju-terska sekeija Gimnazije iz Ooboja (P. Oaka-revid. M. Hrvid I S. Muminovid), Nenad Bar-butov, Stefik Ferenc, Stefan Jovartovid I

Zvonko VInid.

Pre nego Sto zavrSimo diskuaiju ovog za-

datka, redi demo da ni kalendar koji danas ko-

ristimo nije baS slavan. Period revolucije

Zemija oko Sunca se. pre svega. danas moZeizmeriti daleko preciznije Sto znadi da konsta-tovana razlika izmedu kalendarske I realne

godine postoji i da se staino kumuliSe — mo-Zda de biti neophodan zakon po kome bi go-

dine kojima se zavrSavaju mllenijumi bile pre-

stupne samo ako su deijive sa 40001 OsImSto je pogreSan, kalendar je krajnje nepraktl-

dan: duZine meseci su raziidite, prvi u mese-cu ne padaju uvek u isti dan, kalendar se Iz

godine u godInu pomera za jedan III dva da-

na .. . Promene kalendara su danas u nadleZ-

nosti Ujedinjenih naeija koje, verovatnOj ima-

judi u vidu teSkode sa kojima svet prima novi-

tete, ved dvadesetak godina ne mogu da us-

voje novi sistem raiunanja vremena. Veruje-

mo, medutim. da je usvajanje novog kalenda-

ra neminovnost: moJda ce kroz par stotina

godina neki od „Eurekin{h" (ili kako te se vedova rubrika tada zvatij zadaiaka bill posvedenpreradunavanjima izmedu novog i starog ka-

iendara dok de u komentaru biti opisivani raz-

ni problem! koje je uvodenje supernovog ka-

landara donelol

razliku od prothodna dva.

ovaj je zadaiak bio sasvim jodnostavan i ba-

vio se irojicom ribolovca koji su se uputili na

pecanje. Laza je rekao: de upccati naj-

manju a Para najvedu ribu". Pera je bio neSto

manje precizan: „Moja riba nece biti najma-

nja a Zikina de biti srednja". Na to jo 2ika

rekao: „Ja mislim da de srednju ribu upecati

Laza dok de najvoda, kao i uvok, biti u mojoj

korpi . . Pokazalo se da je jedan od njih

dao dve tadne prognoze, drugi samo jednu a

tredi je omanuo u svemu §to je rekao. Pitali

smo ko je upecao najvedu ribu?

Do reSenja demo najpre dodi ako prona-

demo onoga ko je dao dve tadne prognoze.

Prelpostavimo najpre da je to Laza tj. da je

Pera upecao najvedu a Zika najmanju ribu.

Tada i Pera i Laza imaju po jednu tadnu i jed-

nu Ia2nu izjavu Sto ne odgovara usiovima /a-

datka. Pretpostavimo sada da je dve tadne

izjave dao Zika. L> tom sludaju ni jedna Perina

niti Lazina izjava nije tadna Sto ponovo mora-

mo odbaciti. Ostaje da je dve tadne izjave

dao Pera — njegova riba je tada najveda, ziki-

na sredina a Lazina najmanja. Tada Laza ima

jednu tadnu I jednu lainu a 2ika dve Ia2ne

izjave Sto je i r^onjo naSog zadatka. Pohvale

su zaslu2ili Radunska sekcija Gimnazije iz Do-

boja, Maja Kovadevid, Danica Ki§, Adis Go-loS, Stefik Ferenc. Igor Omerovid i Dura Pavi-

devic.

da smo ga najzad morali

objaviti. Prida se, naime, da je grdki sofista

Protagora podudavao mladog Atinjanina Eua-

tia pravnim naukama, U ugovoru koji su sklo-

pili bilo je naznodeno da udenik mora polovi-

nu novca dati unaprcd, a drugu polovinu kada

dobije svoj prvi proces. Kada se Skolovanje

zavrSilo, udenik je shvatio da ga pravne nau-

ke ba§ i nc zanimaju i redio da se tim posiomre bavi pa i da ne plada drugi deo Skolatine.

Protagora je zapretio da de ga tuJiti i naplatiti

troSkove u svakom sludaju — ako sud kaie

da je u pravu Protagora, udenik mora platiti.

Ako pak sud k82e da je u pravu udenik, on je

dobio svoj prvi proces pa opet mora platiti.

Kako se udenik „izvukao'’? Tako dto jc izudio

pravne nauke bolje ncgo Sto je njegov uditelj

mislio — „Ako dohijem pamicu, nedu ti platiti

prema sudskoj odiuci. Ako pak pamicu izgu-

bim. nedu ti platiti jer svoju prvu pamicu ni-

sam dobio". VidevSi da jo ovaj odgovor jed-

nako pameian (odnosno jednako glup) kao i

njegov, Protagora je odustao od parnico.

Citava prida je, po svoj prilici. izmiSljena

all karakteriSe razmiSljanje poznato pod imc-nom sofizam . smiSljena greSka u razmiSlja-

nju usmerena na to da zbuni ..protivnika", bi-

lo tako Sto de ga uveriti da je neka pogreSna

izjava tadna. bilo tako Sto de mu sen/irati .do-

kaz" neke odigledno pogreSne stvari. U tomsmislu treba gledati i naS 292 zadatak preu-

zet iz strane literature. ..Domadoj radinosti"

ovoga pula mo2emo da pripiSemo samo 290.

zadatak koji je prcdlolio Jan Slivka iz Padirie.

NajviSe srede u improvizovanom izvIaCo-

nju imao je Vinko Marinkovic iz Qeograda ko-

me pripada nasa tradicionalna nagrada - go-

diSnja pretplata na „Galakslju".

jgibjstifiin je nedavno posetila antikvar-

nic^^cupila sliku. lampu i statuu. Status je

koStala manje od lampe a lampa jo koStala

manje od slike.

Ako bismo vam rokli da je Sofija potroSila

31 bO dolara (na sredu, nije bila toliko rasip-

na>), ne biste mogli da odredite ccnu statue.

Cak I kada bismo vam rekli kollko je dolara

Sofija potroSila, cena statue hi vam Idalje bila

nepoznata. All kada bismo vam rekli da slika

koSta vise ncgo statua i lampa zajedno, bill

biste u stanju da nam ka2ete cenu statue.

Nedemo vam, verovali ili ne, redi baS niSta

all ipak odekujemo da odredite koliko famo-zna statua koSta.

ovo bi trebalo da bude lako: po-

suo^a^mino 32 litra napunjena je vodomkoju. uz primenu dve prazne posude zapremi-

ne 19 i 13 litara, treba podeliti na dva jednakadela — u neke dve posude na kraju operacije

treba da se nade po 16 litara vode. Zadatak,

naravno, treba obaviti u Sto manjem broju

prelokanja.

I A onda i male komplikovaniji pro-

ce zapodeti posmatranjem binarnog

broja 110 kao i svih binarnih brojeva izmedu0i2<SC>2-1»3(0, 1, 10, 11) -zanimijivo

je da se svaki od ovih brojeva nalazi u broju

1 10 kao niz neprekidnih cifara (110, 110, 110,

110).

82/Galaksija 228

Idemo dalje i posmatramo broj 1011100kao I binarne brojevo izmedu 0 i

2<SC>3 -1“7 (0, 1, 10, 11. 100, 101, 110,

111) - svaki od njih nalazi so u broju

1011100 kao niz neprekidnih cifara (1011100,

1011100, 1011100, 1011100, 1011100,

1011100, 1011100, 1011100). ProdlaJemoda nam vorujete na red da se svi binarni bro-

jevi izmedu 0 i 2<SC>4-1 = 15 mogu prona-

di kao kontinuaini nizovi binarnih cifara u bro-

ju 100110101111000.VaS zadatak je da pronadete najmanji bi-

nami broj u kome se mogu nadi kontinuaini

nizovi binarnih cifara koji prodstavljaju sve bi-

narne brojeve izmedu 0 i 2<SC>5-1—31 i

da nam poSaljete dekadnu predstavu tog bro-

ja zajedno sa programom koji ste koristili da

ga dobijete. Posebno demo ceniti algoritme

koji, za zadato N. pronalaze binarni broj koji u

sebi sadrzi predstave svih binarnih brojeva iz-

medu 0 i 2<SC>N-1.

slid 5 prikazan je proizvoljan

trougac^BC kao i simetraie stranice AC i

ugla ABC kojo se seku u tadki O. Posmatraj-

mo sada trouglove AOB i BOC. Imaju zajed-

nidku stranicu BO. stranica AO i OC su im

jednake jer se tadna O nalazi na simetrali

stranice AC dok du im uglovi ABO i CBO jed-

naki poSto je BO simetrala ugla ABC. Trou-

glovi su, dakle, podudarni pa je AB=BC Sto

bi znadilo da je svaki trougao na svetu jedna-

kokraki (na slidan nadin bi se moglo dokazati

i da je jednakostranidni). U demu je greSka?

ReSenja zadataka iz ovoga broja Saljile na

adresu Galaksija (za Eureku), Bulevar vojvo-

de MiSica 17, Beograd tako da pristigne pre

25. aprila 1991. Najsrednijem reSavadu koji

reSi barem dva postavljena zadatka, de, po-

red uobidajenog objavljivanja imena u „Galak-

siji". pripasti i jednogodiSnja pretplata na naS

Casopis. Posebno smo zaintersovani i za pi-

sma u kojima se predla2u novi zadaci (sa re-

Senjima) i zagonetne pride za „Eureku"

NOVO-NOVO-NOVOPfoizvod nastao u programu svemirskog istraziva-

nja N.A.S.A. u Sjedinjenim Amertdkim Dr2avamafunkeionise na principu Van Der Valsove teorije

PetroMs©if

StediSa gorivaTesliran u ameridkoj vojsci, pollciji, velikim (ran-

sportnim kompanijama i kod miliona ameridkoh vo-

Itedi gorivo i do 28,8%IIISmanjuje ugljenmonoksid i ugljovodonike u Iz-

duvnim gasovima na minimum.Uz prllozeno upustvo SVAKO moze da ga montiraza 2 minuta.

CENA 1499

Cenu i poStarinu placate poStaru prilikom preuzi-

manja.

NAJBOLJA GARANCIJA: Ako ne budete zado-voljni vratite Petro Mizere i sav novae vam se vra-

6a.

Rok trajanja: neogranideno.

ObaveStenjet i narud2bine na telefone; 034/34-414,34-533, 64-356; 011/653-391.

Tajne svog delazna pisac sam

O piscimaneka govore pisci

Nova BIGZ-ova biblioteka Razgovori s piscimaa biblioteka otkriva tajne majslorstva Danila Kisa, Milorada Pavica I 2ivo|ina Pavlovica. Prva izdanjaovih knjiga stoga su prodata u rekordnom roku, a i druga su bezmalo fscrpenat '

. Gorki talog iskuatva, razgovori sa Oanilom Kl-

Som vodeni od 1973. do smrti. Za ovo izdanjapriredivac Mirjana Miofiinovic pripremila je ma-hom one intervjue sa Danilom koji nisu prevo-deni na na§ jezik.

a 260 Za dlanove Kluba 130

2. Hazari III obnova vizantljskog romana, raz-

govore sa trenutno najtraienijim piscem naSegpodnebija vodila Je Ana Somlo. Poreklo, la]nu I

suStinu Hazara u ovoj knjizi objavijuje sam Pa-

cena 260 Za dianove kluba 130

3. Jezgro napetosti, razgovori sa Zlvojlnom Pav-loviCem. Tekstovi koje Je odabrao sam autornajbolje govore o Pavlovicu — problematifinomreziseru medu piscima i problematifinom piscumedu re^iserima.

cena 260 Za filanove Kluba 130

Jo§ mnogo BIGZ-ovih knjigi

Po ovom oglasu ponicl

5. Borislav MIhajlovifi Mibiz: Autobiogratija odrugima, esejl 6Q0

6. Dejan Medakovic; Efemeris, hronika srpske

porodice u HrvatskoJ 450

/. Kobert Ladlam: Put za Gandolfo, roman160

8. Borislav Pekifi: Godine koJe su pojeli akakav-

ci l-lll 1200Pekiceva Irilogija iz zatvorskog iivota sada u

kompletu

9. Karlos Kastaneda: Izabrana dela l-VI

2400

jme je u vttiu popularnosti.

Ik iz ponovljenih izdanja.

Beogradski izdavafiko.gralliki zBvod

Bulevar vojvode MlSIfta 17, 1 1000 BGtlelelon p«srnana 6S0-23S

POfudJbenica broj 175/GL .

Ovlm porufiujem knjige pod rednim brojevima i

(navasii redni bto) Iz ogiasa), po ukupnoj

ceni . _ (obavezno navedlte cans iz ogiasa I

zarafiunavali popusU). Ukupan iznos uplali-;

6u:

aj Kao fiian Kluba Citalaca Kultura, aa kuponom bro)

. i dianskom kartom broi sa 50% popusla

b) Sa eianskom karticom broj sa 30% popusla

c) Piacanjo odiednom za ostale, sa 20% popusla.

d) Piacanjo u _ jednakih rale (najviSe Iri rata, najma-n|i iznos rale |s 300 dinara)

Ime i prezime Puna adiesa si

Ovara o zaposlenju (ukoliko

se placa na rale), penzionerl

pril^u poslednji Cek od penzije

SvojeruSan potpis

AIZ DOSIJE11001 Beograd 6

Poitanski fah 45

Tclefonske narudzbine:

(Oil) 444 80 83 (Oil) 750 129

ecrucianecrets

vas poziva da se pretplatite na knjige

koje ste dugo cekalij

Peni IJarison Poset

TRAGOM ATLANTIDE - EKSPEDICIJA FOSET}

Previid: Kiinstanrin Miles I53 ilustraciif. meki povez sa plastifioiranom korieom u boji, latinica, 360 sxran*. JJeJan od najaaiiimliivijili puiopisa ikada napisanih.

Pukuvnik i-osci, clan Kralievakoi; geografskog druliva, opisuje svoja dvadeseiogodilnjapuwvatjja po bespucima Juine Amcrike, u poirazi za izgubljenim gradom, ostatkom tajanstveneAdantidc.

Konirover/.na litnosi, istrazivac i mistik, Fosei je nestao na svom posledn)>m pucovanju, a

dnevnikr je sakupio i priprecnio aa Itampu nje^uv sin Brajan. Njegov pucopis osiao je zapisan uisioriji ka» jedan od najuzbudljivijih, leksi koji vam, jednom uzet, ne dozvoljara da ga culozitedo kraja.

Cena sa popustom; 290 ditiaia.

Trt'.or Kevcnikrryh

KOPl.JE SUDBINEPrevod: Zoran Jaksic

lIuMracife, inck povc/. sa plasiificiranim koricama u boji, laiinioa.

Kniiga o odnosu naciznia i nkultnug, Hitlera i erne niagije.

Prema Icgendi Koplie sudbine je isto ono kojini jc proboden Isus na krsw, a koje je kasnijeI ndfih Batbarosa iiosio u svojiin krvavim pohodima. TJ vreme Drugog sveiskog Koplje je

biio u po.scdu Adolfa Hitltri, koji je, opcinjen Gralom, Zavetnim koviegoni i magijom, staviooini rtlikviiu u svoj muzej, odmab po ineksiji Austrije, u kojoj sc do tada cuvalo. lOa li je koplje,dobivii novog vlasnika, uticalo na tok iatorije?

Knjiga iziazi u ma|o 1991, godine. Prva pretplatna cena: 290 dinara.

Dr li/.on I)i

TAJNA ROZENKROJCERAMetali, Ickovi, zakoni i tajnc

Prevod; Slobodan CiemilMrki povez sa plasrificiranim koricama u boji. larinica,

Jcdini pnmerak originalntig nikopisa ove kniige nalazi se u Britanskoj biblioieci u Londaiu,a prvo izdatijc, dosiu^no liroi pubiki, izaiio je 1985

. godine. Autor, dr Ozon Di,(1527— 1608).

poz.iiati ir matemalicar, fiziiJar. astndog i mag. Ovu je kritiilko izdanje nj^ove knji|e,

oprcmljenii uvodom. predgovorom, napomenaina i konieniarima, na kabalistifkim I alhemijskiin

oxiaesme^iroi javnosii se prs’i pui pruza prilika da prodre u strogo cuvane tajnc Rozenkrojccra.bnnga i/lazi n niaju 1991 . godine, Pretplatna cena: 250 dinara.

NARUDZbENICA - GALAKSIJA 228

CKim narucuicm kniige TRAGOM A1TAN71DE I’.H. Fnseta po eeni od 290 dinara. Knjigupliim pnitarvi.

1‘trti.laJffeiii ee lu knjigu: KOPl.JE SUDBINETAJNA ROZENKROJCERA

laaokniaiti)

i

i