Prof. dr MIROSLAV POPOVIC

ÐÑÊÎÌßÎÍÌÊÑtrece izdanje

NOLIT . BEOGRAD

Prof. Dr MIROSLAV POPOVIC: POVRTARSTVO, Trece izdanje. RECENZIJA: SRBOLJUBMILOŠEVIC, dipl. inž . UREDNIK: Mr VLADISLAV POLAK. TEHNICKI UREDNIK:ROŠULJ ŽARKO. KOREKTOR: MILIJANA JELOVAC. IZDAVAC: NOLlT, BEOGRAD,TERAZIJE 27 . GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILOŠ STAMBOLIC .ŠTAMPA:

BIROGRAFIKA, SUBOTICA .ŠTAMPANO U 5.000 PRIMERAKA, 1984. GODINE.

iiiiI

LUKOVICASTO POVRCEPorodica Alliaceae (Liliaceae) - lukovi

CRNI LUK(Allium cepa L.)

PO REKLO I ZNACAJ

Crni luk spada medu najstarije povrtarske kulture i upotrebljava seod davnina za ishranu ljudi. Kulturne vrste nastale su, izgleda, napodrucju srednje Azije.

Gaji se u celom svetu i na razlicite nacine koristi u ishrani. U nas secrni luk svrstava medu najznacajnije povrtarske biljke. Proizvodi se narelativno velikoj površini (v. tab. 17). Pretežno se gaji u vrtovima zaupotrebu u domacinstvu i za lokalne pijace. U nekim krajevima razvije-na je komercijalna proizvodnja u velikim razmerama.

Crni luk se veoma mnogo upotrebljava u toku cele godine.Njegova široka, raznovrsna i svakodnevna upotreba predstavlja vrlokarakteristicno obeležje našeg kulinarstva. Najviše se koristi kao doda-tak kuvanim jelima i salatama u domacinstvu i prehrambenoj industriji.

Hemijski sastav lukovica zavisi od sorte, uslova uspevanja i agro-tehnickih mera. Ljute sorte imaju više suvih materija (15 - 21/~) odumereno ljutih (12-14%). Najvažniji sastojak su ugljeni hidrati(6-10%). Specifican ljuti ukus i miris poticu od etericnih ulja. Svojim

11

t:

11rt,

Tab.17

POVRŠINE POD CRNIM LUKOM (ha)

SR SrbijaSFRJ

Kosovo

1947-1956 18.600 9.900 6.000 3.340 5501951-1960 21.800 11.200 6.980 3.440 .7571961-1970 32.018 16.705 10.655 4.680 1.370

1971 38..07 21.015 13.003 6.155 1.8571972 38.541 20.916 12.919 6.107 1.8901973 40.085 21.838 13.422 6.562 1.8541974 39.933 22.268 15.557 6.743 1.9681975 37.884 21.015 13.380 5.577 2.0581976 38.958 21.963 13.645 6.101 2.2171977 41.501 23.606 14.722 6.510 2.3741978 41.054 23.464 14.513 6.499 2.452

-

288

sastojcima crni luk potpomaže apetit i bolje varenje hrane. Lekovit jejer ima baktericidno delovanje.

Crni luk je dvogodišnja biljka iz fam. Lžliacea, rod. Allium. Kadase gaji preko arpadžika ima trogodišnji ciklus razvica: u prvoj godiniodgaje se sitne lukovice - arpadžik, u drugoj - glavice za potrošnju iu trecoj ~ seme.

Korenov sistem u crnog luka je žilicast, relativno slabo razvijen, smalo korenovih dlacica, razmešten pretežno u površinskom slojuzemljišta.

Lukovica se sastoji od "plitice", koja u botanickom pogledupredstavlja pravo, jako skraceno stablo, imesnatih socnih listova kojiobavijaju pupoljke iz kojih u drugoj, odnosno trecoj godini izrastajucvetonosna stabla ("bikovi"). Šuplja cvetonosna stabla, sa karakteri-sticnim proširenjem u donjem delu, nose na svojim vrhovima loptastucvast sa 200 do 1000 sitnih cvetova. Iz jedne lukovice obicno izbije višebikova (od I do 20). Luk je stranooplodna biljka i oprašuje se pomocuinsekata.

Seme luka je crno, uglasto i jako smežurano, apsolutne težine3- 5g. Može da ocuva klijavost do 3 godine, pri cemu sa svakomproteklom godinom klijavost brzo opada.

Listovi se sastoje iz pera i lisnog rukavca. Pero je tamnozeleno,šuplje, sa slabijim ili jacim voštanim pepeljkom. Svaki novi list razvijase u pazuhu prethodnog lista i ubrzo ga nadraste; na taj nacin lisnirukavci obrazuju lažno stablo koje u vreme stasavanja lukovica omek-ša, pocne da se suši i pada na zemlju.

USLOVI USPEV ANJA

Klima. Crni luk je kultura otporna na hladnocu i dobro podnosiširok raspon temperature. Seme klija vec na 2- 3aC, ali vrlo sporo;najbolje klija i nice na oko 25aC. Optimalna temperatura za porastbiljaka je izmedu 13° i 26°c. 'Najbolji porast i kvalitet lukovica postižeako se biljke u prvoj fazi vegetacije razvijaju na nižim temperaturama(l8-22°C), a u drugoj na višim (25-30°C).

Otpornostccrnog luka prema izmrzavanju zavisi od stepena razvo-ja. Tek iznikle (iz semena) biljcice mogu biti oštecene tek na oko-25°C; one se zamrznu, ali tkivo ne ugine ako odmrzavanje tecepostepeno.

Biljke crnog luka prolaze kroz stadij um jarovizacije i bez ovogstadijuma ne mogu da isteraju cvetonosno stablo. Proces jarovizacijenajbrže protekne na temperaturi 3 - 1O°c. Sem toga, jarovizacija tecesamo u prisustvu izvesnog minimuma hranljivih materija u biljci; zatojarovizacijom ne mogu biti zahvacene mlade biljcice pre nego što razviju

19 Povrtarstyo 289

I!:

3- 4 lista, niti može biti zahvacen sitan arpadžik precnika ispod 20mm.Stadijumjarovizacije traje u ljutih sorta 120- 140, a u slatkih 60- 80dana.

U vreme nicanja i intenzivnog rasta lisne mase crni luk ima velikepotrebe za vlagom u zemljištu i vazduhu. U periodu stasavanja iziskujetoplo i suvo vreme. Vlažno vreme u tom periodu veoma nepovoljnoutice na kvalitet lukovica, a vrlo povoljno utice na razvoj bolesti. Unašem podneblju obicno ima dovoljno padavina za normalan razvojuseva iz arpadžika (april, maj i juni). Usevi iz direktne setve i iz rasadamoraju se redovno navodnjavati, jer njihova vegetacija traje duže izalazi u period toplog i suvog letnjeg vremena.

Crni luk je biljka dugog dana. U uslovima kratkog dana biljkaraste, ali ne formira lukovicu. Na suprot tome, na dugom danu i pritemperaturi iznad l5°C lukovica se lako formira i u relativno mladihbiljaka. Zato pri kasnoj setvi ili sadnji lukovice ostanu sitne. Inace, crniluk je osetljiv prema nedostatku svetlosti i ne treba ga gajiti nazasenjenim mestima niti kao medukulturu.

Zemljište. Crni luk najbolje uspeva na strukturnom, plodnom,ocednom i u humusu bogatom zemljištu koje dobro drži vlagu. Teško,smonicavo zemljište koje se spece posle kiše ili zalivanja nije pogodnoza luk. Na našim cernozemima, aluvijalnim i drugim zemljištima sapovoljnom ,strukturom crni luk odlicno uspeva. Peskovita zemljišta suisto tako nepogodna, jer imaju nestabilan vodni režim u površinskomsloju. Na vlažnim, niskim terenima crni luk strada od plamenjace.Najbolje uspeva na zemljištu slabo kisele ili neutralne reakcije (pR6,0- 7,0).

Oranje treba da se obavi u jesen na dubinu 25 - 30cm, a zatim sepovršina potanjira i ostavi da prezimi. Važno je da se setveni sloj dobropripremi, jer gruba, grudvasta površina nije pogodna ni za direktnusetvu niti za sadnju arpadžika. Površine koje se navodnjavaju trebadobro nivelisati.

U plodoredu crni luk obicno ide posle Jcultura koje su dubrenestajnjakom i ne ostavljaju zakorovljene parcele: kupus, krompir, papri-ka, mahunaste kulture i dr. Na istu parcelu trebalo bi da se vrati tekposle cetiri godine.

Ðubrenje. Crni luk, sa svojim korenovim sistemom slabe usisnemoci ima posebne zahteve u pogledu ishrane i dubrenja. Useve crnogluka gotovo na svim našim zemljištima treba dubriti organskim ilimineralnim dubrivima. Treba, medutim, koristiti samo zgoreli stajnjak irasturiti ga s jeseni. Stajnjak služi ne samo kao izvor hranljivih elemena-ta, vec povoljno utice na održavanje fizicko-hemijskih svojstava zemlji-šta i režima vlage. Za I ha pri umerenom dubrenju potrebno je 30 - 40 tstajnjaka.

290

Sl. 91 - Crni luk, sorta holandski žuti

U praksi, usevi crnog luka najcešce se dubre mineralnim dubrivi-ma. Vrste, kolicine i nacin upotrebe ovih dubriva bice razmotreni uodeljku o tehnici gajenja crnog luka.

SORTE

Postoje mnogobrojne sorte crnog luka. U novije vreme ima sve višeF1 hibrida koji su znatno rodniji i dobro se cuvaju.

Najviše se cene sorte cije lukovice imaju pravilan oblik, zdraveovojne ljuspe, tanak i zatvoren vrat. Veoma važne privredne osobinecrnog luka su: visoka rodnost, sposobnost dužeg cuvanja, dobar ukus iotpornost prema bolestima. Od bitnog znacaja je i dužina vegetacionogperioda, sklonost kaprevremenom prorastanju u cvetonosno stablo,dužina mirovanja lukovica, osetljivost na dužinu dana.

U nas su se, doskora, gajile pretežno domace sorte, tzv. pogacari.To su ljuti lukovi, razmnožavaju se iz arpadžika i dobro se cuvaju.Sada, medutim, preovladuje sorta holandski žuti, a u novije vreme sve

19* 291

I

I,

~

..

I1

.:'i,Ii

J

I

I

više se šire F1 hibridi koji se odlikuju visokim prinosima, ujednacenimglavicama i vecom otpornošcu na plamenjacu. Mnoge nove sortejednako su pogodne za gajenje iz arpadžika ili direktno iz semena, dokse druge gaje iskljucivo direktnom setvom.

,yi>Holandski žuti. Odlikuje se lepim, cvrstim, koWfastim lukovicama

slamasto žute boje, sa zdravim ovojnim ljuspama I dobro zatvorenimvrhom. Veoma prinosna sorta i dobro se cuva. Gaji se 'iz arpadžika kojine tera bikove cak i kad je krupniji. Meso belicasto i umereno ljuto.Otporniji na plamenjacu od domacih pogacara.

Domaci pogacar. Srece se pod razlicitim nazivima: pirotski, beo-gradski, prizrenski i dr. Biljke su osrednjeg porasta, oset1jive na plame-njacu, sa vegetacionim periodom od oko 110 dana. Krupniji arpadžik uvelikom procentu tera bikove. Lukovice su srednje krupne (80 - 90 g),pljosnate, cesto udubljene, sa žutobakarnim ovojnim ljuspama koje selako cepaju; meso belo i ljuto, sadrži 15- 17% suve materije. Dobro secuva i transportuje. Srednjeprinosna sorta - 15 do 20 tiha.

Ptujski. Biljke su snažnog rasta, dosta otporne na plamenjacu;manje teraju proraslice; vegetacioni period oko 120 dana. Glavice sukolacasto okrugle, prosecne težine oko 100g, sa zdravim crvenkastolju-bicastim ovojnim ljuspama i ljubicasto obojenim, umereno ljutim isocnim mesom. Suve materije sadrže 14-15%. Dobro se cuva i tran-sportuje. Vrlo prinosna sorta (20 - 30 tiha).

I

I

t'

Makovski. Poznata madarska sorta, dosta raširena u Vojvodini.Može se gajiti i putem direktne setve. Biljke osrednje bujnosti, oset1jiveprema plamenjaci, vegetacioni period traje 105- 110 dana. Arpadžik jejako izduženog oblika. Krupnije frakcije u velikom procentu terajuproraslice. .

Glavice su relativno silne (oko 80 g), loptaste ili ovaine, s jakim,žutim ovojnim ljuspama i tankim, dobro zatvorenim vratom; cvrste su idobro se cuvaju. Meso belo i dosta ljuto, sadrži 16- 17% suve materije.

TEHNIKA GAJENJA

Postoje tri nacina proizvodnje crnog luka: direktno iz semena,zatim iz arpadžika i iz rasada. U našoj zemlji crni luk se proizvodipretežno iz arpadžika. Preko rasada se gaje uglavnom rane sorte, tzv.srebrnjaci, i u manjoj meri aršlame.

Proizvodnja direktno iz semena tek u poslednje vreme pocinje daprodire.u našu praksu.

292

SI. 92 - Dobro odgajen usev crnog luka

Pr~izvodnja iz arpadžika

To je siguran i jednostavan, mada ne i najekonomicniji nacinproizvodnje crnog luka. Narocito je pogodan za okucnice, vrtove isitniju robnu proizvodnju.

Zemljište se priprema što je m'oguce ranije. Tom prilikom rasturajuse kompleksna (složena) mineralna dubriva. Odnos NPK treba da bude1:2:0 ili 1:2:1. Umereno plodna zemljišta dubre se sa 60-70kg azota(N) i 120-150kg fosfora (P20S) po ha. Na siromašnijim zemljištimamogu se primeniti vece norme uz upotrebu kalijuma.

Najbolje je upotrebiti srednje krupan arpadžik, precnika 10 do20 mm. Sadi se rano u pro lece cim bude moguce da se zemljištepripremi. Obicno se sadi u brazdice na razmak 15 x 15 ili 20 x 10cm. Navelikim površinama, uz primenu mehanizacije, arpadžik se sadi naredove razmaknute 30cm ili u trake sa 4-6 redova. Izmedu trakaostavlja se razmak od oko 50 cm, a izmedu redova u traci 20 cm.Razmak u redu je 8-l0cm. Za 1ha potrebno je: sitnog arpadžika 300do 500 kg, srednje krupnog 500 do 8.00kg i krupnog 800 do 1000kg.

293

Mašine za sadenje arpadžika primenjuju se dosta uspešno, mada suprinosi za oko 10% niži.

U toku vegetacije veoma je važno zaštititi biljke od korova. Postojevrlo efikasni herbicidi za useve luka, ali i pored toga neophodna su dvaili tri okopavanja ne samo radi suzbijanja korova vec i zbog održavanjapovršine u rastresitom stanju. Treba okopavati plitko i ne suviše blizubiljaka.

Male površine u baštama i vrtovima ne treba tretirati herbicidimajer se teško može podesiti potrebna koncentracija rastvora. Medutim,kada se crni luk gaji na velikim površinama herbicidi se redovnoprimenjuju.

Za useve iz arpadžika koriste se herbicidi aktril ili kombinacijalaso+gesagard 50. Usev se tretira kad biljke razviju 3-5 listova.Ukoliko su u to vreme korovi tek nikli, treba primeniti laso + gesagard,a ako su vec odmakli u razvoju, efikasnija je prime na aktrila.

Crni luk je stasao kad biljka pri zemlji omekša i padne po zemlji;vadenje se obavlja kad veci deo biljaka polegne. Na vecim površinamaberba zapocinje nešto ranije i završava se u vreme masovnog poleganja.Nasilno obaranje '(valjanje) još nestasalih biljaka - kao što cine nekiodgajivaci - pogrešno je i apsolutno nepotrebno. Na vreme izvadenelukovice dobro sacuvaju ovojne ljuspe i dugo se cuvaju.

Na rastresitom zemljištu lukovice se jednostavno pocupaju rukom,slože na gomilice i ostave nekoliko dana da se stabla sasuše. Koriste se ispecijalna oruda za podrivanje lukovica, koje se posle rucno skupljaju.Dugo stajanje išcupanih lukovica na jakom suncu može na njimaizazvati ožegotine. Posle sušenja lukovice se ociste, klasiraju, slože uletvarice i odnose pod nadstrešnicu radi dosušivanja.

U novije vreme za vadenje luka na velikim površinama koriste senarocite mašine, a za sušenje i cuvanje grade se specijalna skladišta.

Na lukovicama se ostavlja deo stabla (vrat) dužine 2 - 3cm, kojisprecava prodiranje truležnih mikroorganizama.

Prosecni prinosi su u granicama izmedu 15 i 30 tiha.Crni luk proizveden uz arpadžika, na vreme izvaden, dobro osušen,

sa ocuvanim ovojnim ljuspama i nezaražen bolestima dobro se cuva uobicnim slagalištima, ali još bolje i duže se cuva u kontrolisanimuslovima na temperaturi nešto iznad DOc.U domacinstvima najcešce sedrž( na tavanima ili drugim promajnim mestima u rasutom stanju ili uvenClma.

I~

~.

Proizvodnja direktnom setvom

Gajenje crnog luka direktno iz semena veoma je rašireno u mno-gim zemljama. To je najekonomicniji nacin proizvodnje, jer se postižu

294.

SI. 93 - Savremena proizvodnja crnog luka obezbeduju vrlo visoke prinose

visoki prinosi (30- 50 tiha) uz najmanje troškove. Moguca je primenamehanizacije u najvišem stepenu.

Ova proizvodnja može uspeti samo na dobrom, strukturnom iplodnom zemljištu koje dobro drži vlagu. Zemljišta naših ravnica irecnih dolina veoma su za to pogodna. Važno je da zemljište bude štomanje zakorovljeno i podesno za navodnjavanje; u našoj klimi beznavodnjavanja ovim nacinom crni luk se ne može odgajiti. Neophodnoje da zemljištebude s najvecom pažnjom pripremljeno. -

Setva se obavlja što ranije u prolece, cim bude moguce da sezemljište pripremi. Tom prilikom unose se mineralna dubriva:50 - 60 kg azota i 50 - 60 kg fosfora. Ðubriva se mogu uneti istovreme-no sa setvom.

U zavisnosti od nacina navodnjavanja i raspoloživih mašina setvamože biti na lejama ili na ravnoj površini. Za I ha potrebno je 6 - 7 kgsemena. Koriste se sorte koje pri ovom nacinu gajenja daju najboljerezultate. Setveni razmak može biti razlicit. Najcešce se seje u trake odpo 3 ili više redova. Izmedu traka ostavlja se razmak 50 - 60 cm, aizmedu redova u traci 25 cm. Modernim povrtarskim sejalicama moguse sejati dvostruki redovi široki 6 - 8 cm. Ovakve sejalice vrlo preciznoulažu seme te kasnije gotovo nije ni potrebno proredivanje biljaka.Seme se ulaže na dubinu od oko 2 cm.

295

I~

ItIl

Jedan od najvažnijih momenata je da se obezbedi nicanje semena.Ukoliko nema kiše mora se bez odlaganja primeniti navodnjavanje. Nesme se, isto tako, dozvoliti stvaranje pokorice u vreme nicanja i dok subiljcice još male.

Suzbijanje korova je najuspešnije kada se kombinuje upotrebaherbicida i prašenja useva. Danas postoje mnogi herbicidi za primenupre i posle nicanja. Nestrucna primena i nepridržavanje uputstava moženaneti nepopravljive štete usevu.

Za tretiranje zemljišta posle setve a pre nicanja luka koriste seherbicidi ramrod i kombinacija gramokson + region. Prskanje se obavljanekoliko dana pre nicanja. Posle nicanja, kad biljcice luka razviju 3 - 5listova, može se primeniti aktril.

U drugoj polovini maja, kada biljke pocnu brzo da rastu, obavljaseprihranjivanje azotom i fosforom (po 30-40kgjha). Najbolje je dase dubrivo unese pored redova.

Veoma je važno da se ravnomerno održava vlaga u zemljištu.Najbolje je da se primeni orošavanje. Usev se mora zaštititi od plame-njace preventivnim prskanjem.

Berba i sve ostalo isto je kao pri proizvodnji luka iz arpadžika.

il'I.

\

Proizvodnja rasadom

Gajenje srebrnjaka. U nas je proizvodnja srebrnjaka raširena uznatnoj meri i namenjena je u prvom redu snabdevanju tržišta zelenimlukom rano s proleca i mladim glavicama u toku leta dok ne stigne crniluk iz arpadžika.

Gaje se posebne sorte, manje osetljive na dužinu dana, sa srebrna-sto belim ovojnim ljuspama, (otuda i naš naziv za ove sorte). Najviše suraširene sorte rani majski, beli od Nosere, tripoli i dr.

Rasad se proizvodi na pripremljenim lejama, dobro nadubrenimzgorelim stajnjakom. Za proizvodnju rasada za I ha useva potrebno jeoko 250m2 leja, a na I m2 seje se 8- lOg semena.

Setvu treba obaviti u drugoj ili trecoj dekadi avgusta. Posle setvepovršina se lako utaba daskom i pokrije mešavinom zemlje i stajnjakaili sitno prosejanim dobro zgorelim stajnjakom u sloju od 1,5 do 2 cm.Potrebna je izuzetna pažnja da se obezbedi dobro nicanje i normalanrast mladih ponika. Na suvom vazduhu i visokoj temperaturi isklijale ilitek nikle biljcice lako uginu, pa ih treba redovno zalivati i po potrebizasenjivati u toku vrelih podnevnih casova.

Srebrnjak se rasaduje krajem septembra ili prve polovine oktobra,na ista rastojanja kao luk iz arpadžika. U prolece, cim to bude moguceusev se okopa. Za zelenu potrošnju rane sorte srebrnjaka stignu veckrajem aprila. Lukovice srebrnjaka teško se cuvaju. t

296

ïþó

Í´ò çì ó Crni ´«µ ­®»¾®²¶¿µ

Gajenje ¿®�´¿³»òRasad se proizvodi u otvorenim lejama. Seje sekrajem marta, a rasaduje krajem maja ili pocetkom juna. Aršlama semože odgajiti samo uz navodnjavanje. Krupne, socne lukovice stižu zavadenje krajem avgusta ili pocetkom septembra. Postižu se prinosi od30 do 50 tiha. Ovaj nacin proizvodnje crnog luka sve više se napuštazbog visokog utroška rucnog rada (oko 20 puta veceg u poredenju sadirektnom setvom).

Proizvodnja mladog luka

Mladi crni luk odgajen na otvorenom polju stigne rano s proleca, uvreme kada ima malo drugog povrca, i zato se masovno troši.

Kao sadni materijal najviše se upotrebljava najkrupniji arpadžik(preko 25 mm) ili sitnije, nestandardne glavice. Sadnja se obavlja sjeseni, tokom druge polovine oktobra, u brazdice na dubina 5-6cm.Sadi se gusto, izmedu redova se ostavlja 10- 15cm, a glavice u brazdi-cama stavljaju se na 5- 6cm jedna od druge.

Mladi luk stigne i upotrebljava se tokom aprila. Pocetkom majabiljke pocnu da teraju proraslice ("bikove") i usled toga tržišni kvalitet.im naglo opada. U to vreme, medutim, stigne mladi luk srebrnjak.

297

I!.:;;if

~

I

"

f

Ij

I

It

Mladi luk (iz glavica) za zimsku i vrlo ranu prolecnu potrošnjumože se odgajiti u toplim lejama i plastenicima.

Berba mladog luka obavlja se postupno. Cupaju se prvo najvecistrukovi i tako redom. Prodaje se u vezama od po 5 ili 10 strukova.

Proizvodnja arpadžika

Za proizvodnju arpadžika odabere se nezakorovljeno zemljištedobrih fizickih osobina i obradi'što ranije s jeseni, a pred zimu nadubrizgorelim stajnjakom i potanjira. Stajnjak se može rasturiti i prilikompredsetvene kultivacije. Veoma je važno da se dobro pripremi setvenisloj zemljišta i time obezbedi dobro i ravnomerno nicanje useva.

Setva se mora obaviti što ranije, po mogucstvu još krajem februaraili pocetkom marta. Svako zakašnjenje setve dovodi do sniženja prinosai pogoršanja kvaliteta arpadžika.

Drugi važan element ove proizvodnje je gusti na setve. Najbolje jeda se na I m2 poseje 7 - 9 g semena, klijavosti 80- 90%. Retko posejaniusev daje veliki procenat krupnog arpadžika (iznad 22 mm), a suvišegusto posejan - mnogo silnog arpadžika (ispod 8 mm). Na malimpovršinama seje se rucno na redove s razmakom 8 do 10cm. Velikepovršine seju se sejalicama, na meduredni razmak od 10 do 15cID. Poslesvakih 10-: 12 redova ostavlja se staza od 50 cm. U novije vremeprimenjuje'se setva u traka ste redove široke 8- 10cm; izmedu ovihredova - traka ostavlja se razmak od 25 - 30cm.

Seme se ulaže na dubinu oko 2 cm. Moderni setveni agregatiistovremeno obavljaju i valjanje, a površine posejane rucno obicno seutabaj\t daskom. U slucaju da vreme bude suvo treba obezbeditizalivanje, po mogucstvu orošavanjem.

Korov se suzbija herbicidima, primenom pre i posle nicanja, iplevljenjem. Vrlo je važno da se arpadžik blagovremeno i efikasno braniod korova.

Arpadžik se vadi krajem jula ili pocetkom avgusta u vreme kadstabljicice omekšaju, a listovi pocnu da žute. Kasnije izvaden arpadžikse teže cuva i više tera u bikove. Povadeni arpadžik se najpre nekolikodana suši na suncu, a potom pod nadstrešnicama ili drugim promajnimmestima.

U praksi se cesto primenjuje nešto drugaciji postupak. Saceka se danadzemni delovi biljcica potpuno usahnu, pa se oštrom medom odstra-ne, a zatim se arpadžik iskopava, skuplja i odnosi pod nastrešnicu radidosušivanja.

Prilikom iskopavanja i skupljanja arpadžika odmah se izdvajajukrupniji glavicurci (iznad 25 mm) koji se obicno koriste za proizvodnju

&

I,>

/{

298

mladog luka. Prosušeni arpadžik se veje i klasira obicno u tri frakcije:sitan - 5 do 10mm, standardni - 10 do 22 mm i krupan - preko22 mm.

Na velikim površinama arpadžik se ubire specijalnim mašinama, azatim suši i cuva u narocitim skladištima.

Sa površine od 1ha dobije se prosecno 10- 12tarpadžika. Iskusniodgajivaci postižu i znatno veci prinos, cesto 16- 18tiha.

BOLESTI I ŠTETOCINE

Plamenjaca luka je opasno gljivicno oboljenje koje pojedinih godi-na nanosi velike štete. Narocito je porazna na semenskim usevima.Razvoju plamenjace pogoduje prohladno i vlažno vreme. Prouzrokovacje parazitna gljivica Peronospora destructor. Na listovima i cvetonosnimstablima izaziva pojavu krupnih, izduženih, nejasnih pega koje se ubrzoprekriju sivo1jubicastom prevlakom koju cine spore parazita. Obolelolišce se povija i suši, a cvetonosna stabla padaju. Jace r1apadnuti usevizgleda kao spržen.

Glavni i?vor zaraze su zaražene lukovice (arpadžik i semenskeizvodnice) i biljni ostaci.

Suzbija se agrotehnickim merama, a kad postoje izgledi za masov-no širenje, treba prskati fungicidima. Luk po mogucnosti treba gajiti napromajnim mestima i nikad uzastopno na istoj parceli. Treba saditizdrav arpadžik i semenske izvodnice: s prolecapregledati usev i odstra-niti sve biljke na kojima se pojave znaci oboljenja. Kišnih godina, utoku maja i juna, treba useve prskati bordovskom corbom, cinebom ilimanebom svakih 10-15 dana; corbi za prskanje obavezno se dodajesredstvo za bolje lepljenje (npr. sandovit). U novije vreme javljaju sesorte sa znatnom otpornošcu prema plamenjaci.

Trulež glavica izaziva gljivica Botrytis alli. Bolest se javlja naglavicama u vreme berbe i u toku cuvanja. Bolesna lukovica pocne datruli na vratnom delu, a zatim trulež zahvata njenu unutrašnjost. Odove bolesti lakše _stradaju biljke koje su bile napadnute plamenjacom.Suvišna vlaga u zemljištu i kasnije u skladištu pogoduje razvoju bolesti.

Mere berbe sastoje se u dobroj pripremi luka posle berbe i cuvanjana suvom i promajnom mestu. Povadene lukovice treba dobro prosušitipre nego što se odnesu na cuvanje. Sem toga, luk treba gajiti napromajnim mestima i na lakšem zemljištu; saditi samo zdrav arpadžik idržati se plodoreda. Prskanjem protiv plamenjace suzbija se i truležglavica.

Crni luk napadaju i druge bolesti, ali su one od manjeg znacaja.

299

~

'I

Od štetocina crnom luku znacajnije štete nekih godina mogu dananesu larve lukove muve. One nagrizaju mlade listove i stabljiku, usledcega biljka požuti, iskrivi se i propadne. Najštetnija je u proizvodnjiarpadžika i luka iz direktne setve. Suzbija se zaprašivanjem semena iarpadžika i prskanjem mladih useva insekticidima.

~

BELI LDK(Allium sativum L.)

PO REKLO, ZNACAJ I BOTANICKE OSOBINE

Beli luk se gaji od davnina kao povrce i lekovita biljka. Potice izplaninskih regiona srednje Azije gde raste kao dvogodišnja biljka. Uprvoj godini obrazuje lukovicu iz koje sledece godine izbije cvetonosnostablo sa semenom. . .

Proizvodnja belog luka narocito je razvijena u oblasti Sredozemlja.Naša zemlja spada medu najvece proizvodace belog luka u svetu sapribližno 16.000ha. Najviše se gaji u Srbiji - na oko 9.000ha.Upotrebljava se, uglavnom, kao dodatak jelima i salatama zbog speci-ficnog ukusa i mirisa koji podsticu apetit. U iste svrhe beli luk koristi sepri izradi mesnih pretadevina, a u farmaceutskoj industriji služi zaekstrakciju etericnih ulja od kojih se spravljaju lekovi.

U ishrani našeg naroda masovno se koristi i mladi beli luk,narocito s proleca.

Za hemijski sastav belog luka karakteristican je visok sadržaj suvematerije (35- 40%) i etericnih ulja, od kojih potice njegova ljutina imiris. Ova ulja su baktericidna (ubijaju bakterije).

Beli luk se gaji kao jednogodišnja biljka i razmnožava se vegetativ-nim pupoljcima, cenovima. Neke sorte teraju cvetonosno stablo, aliumesto semena obrazuju sitne vazdušne lukovice.

Beli luk razvija slab korenov sistem koji se u zemljištu razmeštaplitko. Stabljika se obrazuje, kao i u crnog luka, od lisnih rukavaca.Lukovicu sacinjava manji ili veci broj cenova (u proseku 10-12), kojisu spolja obavijeni zajednickim ovojnim listovima. Svaki cen (cešanj)ima cvrstu, kožastu ovojnu ljuspu koja zatvara mesnat pupoljak izkojeg se pod povoljnim uslovima razvija nova biljka. Broj, velicina ioblik cenova znatno variraju u zavisnosti od sorte i spoljnih uslova.

)[

i,

II

~~

300

.tII

USLOVI USPEV ANJA

Beli luk je otporan na hladnocu. Pocinje da raste vec na temperatu-ri od 3ac, a dobro ukorenjene mlade biljke podnose temperaturu i do- 30aC; u jesen posadene biljke odlicno prezime. Optimalna tempera-tura rastenja je 15- 20aC, a u vreme stasavanja 25oc i više. Glaviceizmurznu na temperaturi od oko -lO°C, te je potrebno da se cuvaju namestima gde temperatura ne pada tako nisko.

Beli luk je biljka kratkog dana. Zbog toga je potrebno da se sadišto ranije. Kasno posadene biljke obrazuju sitnije lukovice s manjimbrojem cenova, jer dugi dani i visoke temperature podsticu biljku daformira glavicu pre nego što je dovoljno porasla. Ne podnosizasenjivanje.

Za normalan rast beli luk ima slicne potrebe za vlagom kao i crniluk, što znaci postojano vlažno zemljište i vlažan vazduh. Narocitovelike potrebe u vlazi imaju lukovi jesenjaci. Oskudica u vlazi u vremenajjaceg porasta biljaka ima za posledicu sitne lukovice i osetno smanje-nje prinosa. Zbog toga u slucaju sušnog proleca usev belog luka trebanavodnjavati.

Beli luk najbolje uspeva na plodnom zemljištu koje dobro drživlagu. Na lakom, propusnom zemljištu uspešno se može odgajiti samouz navodnjavanje. Zbog guste sadnje otežano je suzbijanje korova te jepotrebno da se za gajenje na vecim površinama odabere nezakorovljenozemljište.

Uspešno se mogu primeniti i herbicidi. Nekoliko dana pre sadnjeprimenjuje se treflan uz obavezno mešanje sa zemljom do dubine8- 10cm. Posle nicanja, kad biljke belog luka razviju 3 - 5 listova, tekiznikli korovi mogu se uništiti primenom kombinacije laso + gesagard50; ako su korovi odmakli u razvoju bolje deluje aktril.

Beli luk se dubri slicno kao i crni luk. Zemljište s malo humusnihmaterija dobro je nadubriti zgorelim stajnjakom. Mineralna dubrivadaju odlicne efekte; upotrebljavaju se kao pojedinacna ili kao komplek-sna dubriva; norme su razlicite za razna zemljišta i krecu se: 50- 100kgazota, 60-100kg PzOs i 80-120kg KzOs po ha. Polovina fosfora ikalijuma može se uneti pri osnovnoj obradi, a ostatak prilikom predset-vene pripreme zemljišta. Deo azotnog dubriva može se upotrebiti zaprihranjivanje. .

Plodored je isti kao za crni luk. Na istu površinu ne treba ga saditidok ne produ 3- 4 godine. Iza jesenjaka koji stiže ranije mogu se u istojgodini gajiti drugi usevi (kupus, krastavac, boranija i dr.).

U nas se gaje dva ekotipa belog luka: proletnjak (kontinentaini,kasni) i jesenjak (primorski, rani, ozimac). Ponegde se mogu sresti icvetonosne forme.

301

~'titi

Proletnjak. Gaje se mnoge lokalne populacije; imaju zbijene sre-dnje krupne glavice (20- 30 g) obavijene cvrsto priljubljenim i zdravimovojnim ljuspama srebrnastobele boje. Lukovice obicno imaju mnogo-brojne cenove (15 do 20, nekad i više) neujednacene velicine. Cenovidugo miruju, te se lukovice mogu dugo cuvati. U manjoj meri gaje sepopulacije sa crvenkastim cenovima.

Jesenjak. Sorte i populacije belog luka jesenjaka odlikuju se snažni-jim rastom, krupnijim listovima, s manje voštanog pepeljka i nežnijimstablom. Glavice su krupnije, prosecne težine 30- 50 g, u nekih sorta iteže, sa slabim ovojnim ljuspama i manjim brojem cenova (10- 15).

Lukovice jesenjaka ne mogu se dugo cuvati jer vec s jeseni pocnuda prorastaju; zbog toga se jesenjak uglavnom koristi za proizvodnjuranog mladog luka.

V našoj zemlji zastupljene su odomacene populacije dosta razno-rodne po morfološkim i drugim osobinama.

Cvetonosne forme belog luka (var. sagittatum) imaju krupne imalobrojne cenove (6-8) kružno poredane oko cvrstog i vitkog stablavisokog preko 1m na cijem se vrhu umesto cvetova obrazuju sitnevazdušne lukovice.

TEHNIKA GAJENJA

Gajenjeproletnjaka. Za prolecni usev belog luka zemljište se moraobraditi s jeseni, na dubinu 25 - 30 cm. Ako je oranje grubo potrebno jeda se pred zim~ potanjira. U prolece cim to bude moguce parcelu trebaiskultivirati i podr1jati, pošto se prethodno rasture mineralna dubriva.

Sadenje se obavlja ranije - vec krajem februara ili pocetkommarta. Može se saditi i u jesen, u isto vreme kad i beli luk jesenjak. Namalim površinama sadi se na leje široke oko 1,5m i to u brazdiceotvorene moticicom. Na vecim površinama obicno se sadi na šestorednetrake, a brazdice se naprave markerom ili slicnim orudima.

U vrtovima i baštama beli luk proletnjak sadi se na razmaku20 x 10 ili 15 x 15cm, . a na velikim površinama 30 cm izmedu redova i8-10cm u redu; izmedu traka (posle svakih 5-6 redova) ostavlja serastojanje 50-60cm ili se otvaraju brazde za navodnjavanje. Cenovi sesade na dubinu 4-5cm.

Za 1ha potrebno je 700- 900 kg sadnog materijala. Za sadnju sekoriste krupnije glavice; sitni cenovi se odbacuju jer daju slabe biljke.Glavice se krune neposredno pred sadnju, jer se na cenovima ako dugostoje okrunjeni razvija oboljenje poznato kao bela tru1ež.

302

Sl. 95 - Beli luk: jesenjak (levo) i proletnjak (desno)

Kad usev nikne i biljke razviju 2 - 3 lista obavlja se prskanje celepovršine herbicidima. Medutim, herbicidima se ne može uvek potpunoda zaštiti usev od korova, te je neophodno da se obavi jedno ili dvaprašenja na dubinu oko 5 cm, a kasnije, ako je potrebno i jednoplevljenje.

Prihranjivanje azotnim dubrivima daje odlicne rezultate. Dovoljno. je jedno ili dva prihranjivanja sa 30 - 40 kg azota po ha. Za prvo

prihranjivanje, odmah posle nicanja, mogu se upotrebiti i kompleksnalako topljiva dubriva.

U našoj praksi beli luk se obicno ne navodnjava.Beli luk se vadi kad pocne da žuti, a pojedine biljke da poležu. U

kasno izvadenih lukovica ovojne ljuspe istrune i pocepaju se, glavicadobije ružan izgled, a mnogi cenovi se osuše. Ako je zemljište vlažno imeko biljke se cupaju; u protivnom, iskopavaju se motikom, a navelikim površinama podrivanjem narocitim orudima.

Povadene biljke se skupe u redove, ili na gomilice i ostave nekolikodana na parceli da se prosuše, a zatim pletu u vence, ili se odsecajustabla i glavice stavljaju u letvarice. Dobro odgajen usev belog lukaproletnjaka daje prinos 8-10 tiha. Naši odgajivaci, medutim, u povolj-nim godinama obicno postižu prinos 6 - 7 tiha, a u nepovoljnim 4- 5 t.

Beli luk se u toku zime cuva u suvim i promajnim prostorijama ukojima temperatura ne pada ispod - 3~c.

303

."

"

I

Gajenjejesenjaka. Oranje se obavlja što ranije u jesen. Dobro je dase prethodno rasturi izaore 30- 40 tona zgorelog stajnjaka i 300 do400 kg superfosfata po hektaru.

U našoj klimi najbolje je da se sadnja obavi sredinom oktobra. Utom slucaju biljke se do zime dobro ukorene i lako podnose mrazeve.

Za sadnju treba upotrebiti što krupnije lukovice i samo krupnecenove. Da se posadi I ha potrebno je 1.000-1.500 kg sadnog materija-la. Sadi se na slican nacin kao i proletnjak - u brazdice, na dubinu6-7cm. Najcešce se sadi na razmak 15x 10 ili IOx 10cm.

U prolece, pred prvo okopavanje, usev treba prihraniti azotnimdubrivom (l20-150kg/ha KAN-a). Ako u martu nastane suvo vreme,što se u našem podneblju cesto dešava, neophodno je usev dobro zaliti.

Mladi luk - jesenjak stiže za upotrebu vec pocetkom aprila.Prodaje se u vezama po 5 ili 10 strukova. Ako se jesenjak gaji radiglavica sadnja treba da bude nešto reda (15 x 15cm ili 20 x 10cm).Prinos zrelih lukovica je 7 - 10tiha.

Bolesti i štetocine belog luka. Belom luku nanosi nekih godinaizvesnu štetu bela trulež, koja napada prizemni deo stabljike i lukovice,usled cega listovi požute i biljka ugine. Na parceli na kojoj se ova bolestpojavi luk ne treba gajiti 8- 10 godina.

Larva muve belog luka javlja se na jesenjaku i oštecuje unutrašnjoststabljike. Suzbija se ako se prska rano s proleca odgovarajuciminsekticidima.

PRAZILUK(Allium porrum L.)

Znacaj i botanicke osobine. Praziluk je poreklom iz Sredozemlja idrevna je povrtarska kultura koju su cenili još stari narodi Egipta nesamo zbog njegove hranljivosti, vec i kao lekovitu biljku.

U nas se gaji najviše u Srbiji i Makedoniji. Upotrebljava senajcešce kao svež ili se dodaje jelima kao zacin. Takode se i suši.

Po hranljivoj i biološkoj vrednosti nicim se narocito ne istice.Sadrži oko 10- 12% suve materije, 4 - 6% ugljenih hidra ta i prosecnekolicine vitamina i mineralnih materija. Njegov znacaj u ishrani je što sekoristi u toku zime i s proleca kad ima malo drugog svežeg povrca.

Praziluk je dvogodišnja biljka. Prve godine obrazuje mocno lažnostablo, u nekih sorta visoko i do 80 cm. Sledece godine razvija dugo,vitko, cvetonosno stablo visoko i do 2 m; ono nosi krupnu loptastucvat, cesto sa preko hiljadu ljubicastih, ružicastih ili belih cvetova koje

304

Sl. 96 - Praziluk, sorta domaci dugi

oprašuju insekti. Seme je sitnije i više naborano nego u crnog luka; 19ima oko 400 semenki. Seme sacuva: klijavost 2 - 3 godine.

Uslovi uspevanja. Praziluk ima umerene potrebe za toplotom.Najbolje raste u jesen, kada su temperature izmedu 15 i 20°c. Biljkedobro podnose mrazeve i do -15°C, mada sorte koje se u nas pretežnogaje mogu da izmrznu i na -1O°c.

Praziluk je bi1jka s velikim potrebama u v1azi i u našoj klimi možeda se odgaji samo uz navodnjavanje. Biljke koje trpe oskudicu uvlazi,makar i povremeno, sporo rastu i daju niske prinose. Za1iva se u tokucele ,vegetacije do kasne jeseni, ponekad i 10 puta.

Praziluk ima narocito velike zahteve u hranljivim materijama, te gatreba gajiti na plodnom zemljištu i uz obilno dubrenje. Veoma dobrouspeva u recnim dolinama, ali i na drugim plodnim i strukturnimzemljištima sa umerenim vodnim režimom.

Najbolje je da se praziluk dubri stajnjakom i mineralnim dubrivi-ma. Može se upotrebiti i nedovoljno zgoreli stajnjak ako nema zgore-log: rastura se 40 - 60 tiha svežeg, ili 20 - 30 tiha zgorelog.

20 Povrtarstvo 305

,'I

Mineralna dubriva treba davati u ovim kolicinama: azota60-80kg, fosfora 80-100kg i kalijuma oko 80kg po ha. Fosfor ikalijum unose se prilikom pripreme zemljišta za sadnju; azot po pravilusluži za prihranjivanje, mada se 1/3 ukupne norme može uneti predrasadivanje, što se obicno i cini pri upotrebi kompleksnih dubriva.Praziluk se prihranjuje u 2 - 3 navrata.

Sorte. Postoje dve grupe sorta praziluka: s dugim i kratkimstablom. Sorte s dugim stablom pripadaju tzv. istocnom ekotipu, a skratkim stablom - zapadnom.

Sorte istocnog tipa karakterišu se dugim, tankim i nežnim stablomkoje izraste do 80cm. One su manje ljute, imaju dužu vegetaciju, dajuvece prinose ali su manje otporne na mraz i obicno ne mogu prezimitina otvorenom polju. U nas se gaje uglavnom sorte i populacije istocnogtipa poznate kao domaci i makedonski.

Sorte zapadnog tipa razvijaju kratka, debela stabla sa širim, gru-bljim listovima tamnije, zelene boje i s više voštanog pepeljka. Veomasu otporne na hladnocu i mogu se ostaviti da prezime na parceli. U nassu malo raširene jer su manje prinosne. Najpoznatije su francuska sortakarentan inemacka elefant.

Karentan razvija oko 20 cm visoko stablo, pri osnovi nešto šire(6-8cm) nego na sredini (oko 5cm); široki korubasti listovi pokrivenisu jakim pepeljkom.

Elefant ima nešto krace cilindricno stablo (bez proširenja pri dnu)i duge, široke, tamnozelene listove sabijene jedno uz drugo u oblikurozete.

j

I

I

TEHNIKA GAJENJA

Proizvodnja rasada. Zbog svoje duge vegetacije praziluk se gajigotovo iskljucivo putem rasada. Proizvodnja rasada je dosta jednostav-na. Na dobro nadubrenoj parceli, pooranoj ili izriljanoj još s jeseni,naprave se u prolece obicne leje. Površinski sloj mora biti dobropripremljen. Setva se obavlja sredinom marta, najkasnije pocetkomaprila. Na I m2 leje seje se 8 -10 g semena. Seme se zatim pokrijeprosejanim stajnjakom ili mešavinom zemlje i zgorelog stajnjaka. ZaI ha potrebno je 2,5 - 3 kg semena, odnosno 300- 400 m2 zasejanih leja.

Posejano seme sporo nice i rasad u pocetku slabo raste. Najvecaopasnost dolazi od korova, te se mora pleviti više puta. Primenaherbicida olakšava suzbijanje korova. Cim rasad nikne treba ga zalitirastvorom azotn.og dubriva. Još jedno prihranji~anje sleduje dvadesetakdana posle prvog. Najbolje su one rasadnice koje u vreme sadnjedostignu' debljinu olovke (5 - 7mm). Rasad se bolje prima ako mu se

306

skrešu korencici i deo lisne mase. N acupani rasad ne mora odmah da seposadi; dobro se prima kad stoji i više od 10 dana u senci i napromajnom mestu.

Rasadivanje. Praziluk se zasaduje krajem juna ili pocetkom jula.Ako se zasadi kasnije prinosi ce biti manji. Obicno dolazi kao drugakultura posle salate, spanaca, graška i strnih žita. Zemljište se nadubristajnjakom i poore odmah po skidanju prethodnog useva. Pred rasadi-vanje rasture se mineralna dubriva a zatim zemljište dobro usitni iovlaži.

Praziluk se rasaduje u niske leje (fitarije), u brazdeili na ravnupovršinu, vec prema nacinu navodnjavanja. Sadi se rucno, sadiljkama,najcešce na razmak 20 x 20 cm ili 25 x 15cm. Na vecim površinamameduredni razmak može biti veci, a razmak izmedu biljaka u redu neštomanji (1O-15cm). Primenjuje se i sadnja J.ltrake od po 4-6 redova.

Nega useva. Odmah posle rasadivanja usev treba zaliti, a zatim utoku cele vegetacije održavati povoljnu vlažnost. Korovi se suzbijajuokopavanjem i herbicidima. Prvo prihranjivanje se obavlja cim se biljkeukorene i pocnu da rastu, a drugo - tri nedelje kasnije. Dobro je da seprvo rasturi dubrivo, a zatimusev okopa. Naši odgajivaci jednom ilidva puta uklanjaju sa biljaka stare donje listove. Ova meTa nije nužna,ali doprinosi da se dobiju lepa, glatka stabla. '

Direktna setva. Praziluk se može proizvoditi i direktnom setvom,na slican nacin kao i crni luk. Veoma je važno da se setva obavi štoranije u prolece i da se' obezbedi navodnjavanje i onemoguce korovi.Setvena rastojanja podešavaju se prema raspoloživim mašinama, ali senastoji da budu ka"o kod useva s rasadom. Najpogodniji je sistemkulture na lejama koji obezbeduje maksimalnu primenu mašina.

Berba i cuvanje. Praziluk se vadi u novembru; biljke se cupaju, aako to teško ide, koren se podseca motikom. Biljke se ociste od starih ipolomljenih listova, a korenje potkreše na 2- 3cm. Na pijacu se iznosesnopici od po 25, 50 ili 100 strukova, povezani vrbovim prutovima,ražanom slamom ili rafijom. Sa 1ha dobija se prinos od 40 do 60 tona.

Male kolicine mogu se cuvati u podrumskim prostorijama utraplje-ne uvlažan pesak. Vece kolicine se trape na polju, na zaklonjenom iocednom mestu. Prvo se iskopa trap dubok 40 - 50cm i širok oko30 cm i u njega uspravno ili malo ukoso postave dva reda biljaka koje sezatim pritrpaju zemljom do 2/3 njihove visine. Posle 'se ponovo poreda-ju biljke i tako redom. Kad pocnu jaci mrazevi utrapljeni praziluk sepokrije slamom u sloju od 10-15 cm.

20" 307

·

×

ÊÔß�ßÝ(Allium ascalonicum L.)

Ova vrsta luka poznata je u narodu pod razlicitim naZIVima:vlašac, kozjak, ljutika, šalota i dr. U nas se gaji srazmerno malo, samou kucnim vrtovima. Koristi se uglavnom kao mladi z~leni luk rano sproleca, ali se mogu upotrebiti i zrele lukovice. .

Vlašac je višegodišnja biljka; razmnožava se semenom ili vegetativ-no, lukovicama. Naši odgajivaci ga razmnožavaju iskljucivo vegetativ-no i gaje ga kao jednogodišnji usev.

Listovi kozjaka su relativno sitni, gotovo cilindricni, nežni i svetlo-zeleni: Stabljike su tanke i kratke. Cvetonosna stabla su takode tanka ikratka (oko 50 cm). Cvasti su male, a seme nalik na seme crnog luka, alisitnije.

Karakteristicna odlika vlašca je u tome što biljka, umesto jedne,formira više lukovica, nalik na cenove. Ove lukovice su zaobljene,izdužene, najcešce nepravilnog oblika, slabo obavijene košuljicom.Sposobnost bokorenja je jako izražena. Biljka koja izraste iz semenaformira 4- 5 lukovica, a u sledecoj godini, kada se one posade, svakaobrazuje bokor od 10- 20, cesto i 30 lukovica.

. Krupnije lukovice ovog luka koriste se za jelo, a sitnije za sadnju., Pupoljci u lukovicama dugo miruj u tako da se one mogu cuvati do juna

a da ne proklijaju. .Vlašac treba gajiti na plodnom, strukturnom, dobro obradenom

zemljištu. Dobro podnosi i dubrenje dobro zgorelim stajnjakom.Za proizvodnju ranog mladog luka sadnja lukovica obavlja se rano

u jesen, na razmaku 20 x 15cm. Sadi se ubadanjem u zemlju na dubinu4- 5cm. Za I m2 potrebno je oko 50 sitnijih lukovica (20 kg po I aru).

Cesto se sadi i rano s praleca, cim to bude moguce, krajemfebruara ili u martu.Pošto lukovice vlašca dugo miruj u mogu se saditi ipocetkom leta za proizvodnju jesenjeg mladog luka.

Vlašac iz jesenje sadnje sazri vec krajem juna ili pocetkom jula, a izprolecne sadnje - u avgustu. Tada bokore treba povaditi i ostaviti2- 3 dana na parcelu da se prosuše. Zatim se lukovice - cenovirazdvoje i ostave na suvom pramajnom mestu, u tankom sloju ili uplitkim letvaricama.

Kada se vlašac gaji iz semena, setvu treba obaviti u martu. Kasnijese usev proredi na približno ista rastojanja kao kad se sade lukovice. Utoku vegetacije važno je da se biljke odbrane od korova. Vlašac izdirektne setve obicno se ne vadi vec se ostavi u zemlji i rano s prolecasledece godine bere se kao mlad zeleni luk.

t

308

U nas se gaje lokalne sorte kozjaka sa žutilll ili crvenkastimglavicama, osrednje krupnoce. Po negde se srece i tzv. ruski kozjak sakrupnijim, okruglastim lukovicallla, nalik na crni luk, sa crvenimljuspama.

ALJMA(Allium fistulosum L.)

Aljmaili zimski luk je višegodišnja vrsta luka ali se obicno gaji kaojednogodišnji ili dvogodišnji usev. U nas je ova vrsta luka gajena malo,sporadicno. Poreklom je iz Sibira i tamo se, kao i u zemljama Dalekogistoka, gaji masovno i više se ceni nego druge vrste lukova.

Gaji se radi proizvodnje mladog luka koji stiže rano u prolece. Ovavrsta luka ne formira pravu lukovicu nego samo neveliko proširenje priosnovi stabljike. Listovi su više ljuti nego u crnog luka i sadrže oko100mg% vitamina C.

Razmnožava se semenom, ali i de1jenjem bokora kao luk reZ,lnac.Seje se krajem juna i u julu, na medurednom rastojanju 30 - 40 cm ili nadvoredne trake 50.+ 20 cm. Za 1ha potrebno je oko 20 kg semena. Poštobiljke prezime, s proleca pocnu brzo da rastu, a zatim se bokori cupaju iiznose na pijacu. Setva se može obaviti i s proleca, u martu ili aprilu, naleje, pa se kasnije biljke rasade na stalno mesto.

Umesto jednogodišnje kulture usev aljme može se ostaviti da sebokori 2- 3 godine. U tom slucaju tokom vegetacije berba se obavljatako što se mlade biljke režu, slicno kao kod luka rezanaca.

Lako se razmrložava i de1jenjem starih busena. U tom slucajusadnja se obavlja u julu ili avgustu na razmaku 30 x 30 ili 30 x 20 cm.

Aljma je vrlo pogodna za gajenje u staklenicima i plastenicima,pošto brzo raste i daje obilan prinos mladog luka.

~

REZANAC(Allium schoenoprasum L.)

Rezanac ili drobnjak je višegodišnja biljka. Ova vrsta luka se gajiradi mladog lišca, ali se može sresti i na livadama i šumskim proplanci-ma kao samonikla biljka. Ima izuzetnu sposobnost bokorenja.Razmnožava se semenom ili de1jenjem bokora.

Luk rezanac ima tanke, duge, sitne i veoma nežne listove bogatevitaminima C i A. Listovi brzo rastu, za mesec dana dostignu visinu

309

I

r

1

SI. 97 - Luk rezanae (A. schoenoprasum L)

oko 20cm i tada se režu (šišaju) za spravljanje salata, Ubrzoizrastenovo mlado lišce, a bokor se sve više širi. U toku leta reže se nekolikoputa.

Biljke luka rezanca ne obrazuju lukovice. Iz bokora rano s prolecaizbijaju mala cvetonosna stabla sa poluloptastim cvastima koje jedvanadvisuju listove. Cvetovi su svetloljubicasti i prijatno mirišu. Seme jesitno, u I g ima približno 1000 semena.

Seje se rano s proleca ili rano u jesen, na redove s razmakom oko20 cm (2- 3 g semena na I m2). Rano posejan usev stigne za berbu ~

310

pocetkom leta. Na istom mestu rezanac treba da ostane najviše 2- 3godine, jer se posle toga prinos jako smanjuje. Još bolje je da se svakogproleca seje nov usev, a stari da se pocupa.

U praksi se rezanac cesto razmnožava deljenjem bokora. Sadnja seobavlja u pro]ece ili s jeseni na razmaku 20 x 20 cm. Svake 2- 3 godinepovade se stari buseni, razdele se i delovi ponovo posade na novu,dobro pripremljenu parcelu.

CRNI LUK ROKAMBOL(Allium cepa var. viviparum)

ti

Ova vrsta luka ima izuzetnu osobinu da na cvetonosnim stablima(bikovima), umesto cvetova i semena, obrazuje sicušne vazdušne lukovi-cice, nalik na vrlo sitan arpadžik. Ove lukovicice mogu se upotrebiti zasadnju iste jeseni ili narednog proleca. Iz njih se razviju osrednje glavicekoje se mogu upotrebiti kao i lukovice crnog luka. Ako se ove glaviceponovo posade, one isteraju stabla sa vazdušnim lukovicicama.

Na jednom stablu može se obrazovati i do 100 lukovica; neke susitne, kao zrno pšenice, a druge krupnije - kao zrno kukuruza ilipasulja. Za sadnju se koriste samo krupnije.

Crni luk rokambol se ne gaji masovno, ali se u nekim krajevimacesto srece. Njegove glavice su obicno duguljaste, cvrste, crvenkaste,ljute, prosecne težine 70-100 grama, dobro se cuvaju preko zime.

I.

311