1.Geodetske podloge

Projektovanje temelja se sastoji iz vie (devet) operacija. Jedna od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su

sastavni deo tehnike dokumentacije (koja sadri i geodetske podloge). Za projektovanje temelja i podzemnih delova objekta obino se koriste situacioni planovi podruja, na kome se nalaze lokacije objekata predvienih za graenje. Radi se u razmeri 1:500 i 1:1000. Samo u specijalnim sluajevima se koriste druge razmere. Ako se lokacija nalazi u gradu ili naseljenom mestu u plan treba uneti i podzemne

objekte (prolaze, vodovod, kanalizaciju, gasovod, toplovod, kablove) sa naznaenim dubinama na kojima se nalaze, prenici cevi, poprenim presecima...

2.Geoloke podloge Projektovaje temelja se sastoji iz vie (devet) operacija. Jedna od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni deo tehnike dokumentacije (koja sadri i geoloke podloge). 1.U graevinskoj praksi ima dosta primera koji pokazuju da na odreenim objektima ima nedozvoljenih deformacija i da nije obezbeena stabilnost usled loe procene prirodnih tokova geolokih procesa. Uzajamni uticaji geolokih procesa i izvedenih objekata ispoljavaju se u razliitim oblicima i pojavama. Radi toga neophodno je upoznati uticaje objekata i

geolokih procesa nastojei da u svakom sluaju predvidi dalji razvoj geolokih procesa. Uz to, treba imati u vidu da isti geoloki uslovi i procesi razliito deluju na razliite objekte. Geoloka graa terena, reljef sa svojim posebnim geomorfolokim elementima neposredno utiu na izbor mesta za graenje, na izbor konstrukciskih sisteme i obezbeenje stabilnosti objekta. Ove podloge treba da pruze dovoljno podataka na osnovu kojih se izvri procena procesa i pojava na podruju predvienom za graenje. 2.Na promenu toka geolokih procesa utiu radovi na tlu, iskopi temelja, eksploatacija objekata. Promena tih procesa nastala

graenjem objekata mogu dovesti do deformacija, naruavanja stabilnosti tla. Na promene osobina, tj. na promene otpornosti i deformabilnosti tla utie promena vlanosti usled promene toplotnog reima, infiltracija industrijske i atmosferske vode u tlo, uspora podzemne vode nastalog graenjem objekta...

3.Seizmoloke podloge Projektovaje temelja se sastoji iz vie (devet) operacija. Jedna od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni

deo tehnike dokumentacije (koja sadri i seizmoloke podloge). Problemi koji se javljaju pri projektovanju i

graenju objekata u zemljotresnim podrujima su komplikovani. Uticaj zemljotresa na objekte mogu se obuhvatiti proraunima i na osnovu toga odabrati pravilna konstruktivna reenja. Seizmologija prouava rasprostiranje seizmikih talasa (energija koja se oslobaa pri zemljotresu u njegovom ognjitu) radi upoznavanja strukture Zemljine lopte i kore. Ova prouavanja obuhvataju odreivanje dubine ognjita, brzine prostiranja talasa... Mnogi od ovih problema nisu od neposrednog interesa za konstruktore. Za njega su

najvaniji oni podaci iz kojih se zakljuuje mogu intezitet zemljotresa, uticaj pomeranja tla na objekte, a to sve zavisi od osnovnih karakteristika kretanja tla i objekata za vreme

razornih zemljotresa. Seizmoloke podloge treba da sadre potrebne podatke o osnovnim karakteristikama kretanja tla na podruju predvienom za graenje novih objekata.

4.Hidrogeoloke podloge Projektovaje temelja se sastoji iz vie (devet) operacija. Jedna od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni

deo tehnike dokumentacije (koja sadri i hidrogeoloke podloge). Radi projektovanja temelja i podzemnih delova

objekta, kao i radi izbora metoda za izvrenje radova treba poznavati hidrogeoloke uslove na podruju na kome se

nalazi predviena lokacija. Tako da treba izvriti odreena hidrogeoloka ispitivanja koja obuhvataju nivo podzemne vode, brzinu i pravac toka poddzemne vode, oscilacije nivoa

podzemne vode, prirodu veze podzemne vode sa vodostajima

u rekama i jezerima, filtracione osobine vodonosnih slojeva radi reavanja praktinih problema u vezi radova, hemijski sastav podzemne vode. Radi dobijanja svih odgovora

prouava se i arhivski materijal. Ako se lokacija nalazi u blizini reke posebna panja se obraa na mogunost graenja hidrotehnikih i drugih objekata koji mogu promeniti nivo vode u reci i uticati na promenu nivoa podzemne vode na predviene lokacije. Ako se na toj lokaciji predvia nasipanje ili zasecanje terena, izvoenja drenaa, vodovodne i kanalizacione mree, treba voditi rauna na promenu NPV-a na toj lokaciji.

5.Geotehnike podloge Projektovaje temelja se sastoji iz vie (devet) operacija. Jedna od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni

deo tehnike dokumentacije (koja sadri i geotehnike podloge). Radi upoznavanja fiziko-mehanikih osobina slojeva tla na podruju predvienom za graenje novih objekata potrebno je da se pre poetka projektovanja izvre ispitivanja svih slojeva tla. Ova ispitivanja trebaju da daju

precizne podatke po parametrima koji karakteriu: otpornost, deformabilnost i vodonepropustljivost slojeva tla. Na osnovu ovih podataka, kao i podataka o optereenju i podataka o statiko-konstrukcijskim karakteristikama objekta moe se dati ocena o otpornosti, stabilnosti i eksploatacionoj

upotrebljivosti objekta. Na osnovu ovih podataka treba

izvriti pravilan izbor metoda za iskop tla i obezbeenje temeljnih jama, izvrenje temelja i podzemnjih delova objekta.

6.Izbor dubine fundiranja

Pri izboru dubine fundiranja treba da se pristupi analizi svih

parametara koji utiu na izbor dubine a sve to zbog elje da se za objekat obezbedi stabilna podloga. Parametri koji utiu su: 1.opasnost od mraza (treba uzeti u obzir samo pri

uslovima u kojima je mogue stvaranje soiva leda usled ega dolazi do izdizanja tla); 2.sastav i osobine tla (proanaliziraju se varijante sa razliitim dubinama. Odabere se najpovoljnija); 3.hidrogeoloki uslovi (poloaj podzemne vode utie na stvaranje soiva leda, njen hemijski sastav utie na materijal, a sve to na finansije); 4.osetljivost tla na

promenu vlanosti (utie na deformacije ije su posledice oteenja na objektima koji se oslanjaju na tlo); 5.dubina fundiranja susednih objekata (ako se temelj novog objekta

nalazi neposredno pored temelja postojeeg objekta tada ovi temelji moraju biti na istoj dubini. Ako se nalaze na

izvesnom rastojanju visina njihovih kontaktnih povrina je jednaka h l*tg); 6.postojee podzemne komunikacije i razne prepreke (raseline, peine, podzemni prolazi, tuneli... utiu na dubinu fundiranja); 7.veliina i priroda optereenja (od veliine optereenja temelja zavise njegove dimenzije); 8.namena objekta (sa diktiranom ili funkcionalnom

namenom); 9.dubina erozije.

7.Opasnost od mraza

Pri izboru dubine fundiranja treba analizirati svih 9

parametara od kojih je bitan i ovaj. On dolazi u obzir samo u uslovima u kojima je moguce stvaranje sociva leda, usled

ega dolazi do izdizanja tla. Osnovni uzrok za to je to voda u porama pod uticajem mraza prelazi u vrsto stanje i poveava zapreminu. Na raun poveanja sadrine vode u porama tla usled migracije vlage i kapilarnog penjanja vode

(sto zavisi od vrste tla i od odstojanja toga nivoa od nivoa podzemne vode. Ne javlja se u svim vrstama tla (u

ljunkovitom i peskovitom tlu)). Usled stvaranja soiva leda i otkravljivanja tla postaju rastresitija i stiljivija. A izdizanje

tla je neravnomerno. Pri topljenju leda dolazi do surotnog

efekta sto dovodi do deformacija. Ako se temelj oslanja na stenu najmanja dubina fundiranja nije ograniena, ali ona ne treba da bude manja od 0,5m ispod povrsine terena ako se

temelj oslanja na ljunak. Za ostale vrste tla najmanja dubina fundiranja zavisi od max nivoa podzemne vode za vreme

zamrzavanja. Dubina zamrzavanja je dubina na kojoj se moe ostvariti temperatura zamrzavanja (za nekoherentno tlo -1 C, a za ostala tla 1 C ). Za odreivanje dubine zamrzavanja koriste se podaci meteorolokih stanica ili viegodinje iskustvo.

8. Sastav i osobine tla

Radi dobijanja jasnije predstave o uticaju sastava i osobine tla na izbor dubine fundiranja postoje razliiti sluajevi. Ako se Df nalazi u nekom sloju ispod koga se nalazi otpornije tlo,

tada odredjujemo da li je bolje poveati Df i temelj osloniti na otpornije tlo ili se zadrati u sloju manje otpornog tla. U sloju manje otpornog tla imamo manju Df ali zato vee dimenzije temelja. Ako temelj oslonimo na otpornije tlo Df se poveava ali se zato smanjuju dimenzije temelja. Pri poveanju Df, poveae se stabilnost temelja a smanjiti njegovo sleganje.

Ukoliko se ispod nekog sloja nalazi sloj vee stiljivosti, pri izboru dubine fundiranja, treba teiti da dodatni pritisci od optereenja u tom sloju budu to manji. U ovom sluaju Df treba da je to manja, pri emu moraju biti zadovoljeni ostali uslovi koji utiu na Df (dubina zamrzavanja, funkcionalni zahtevi objekta...).

Ako se na dubini fundiranja nalazi sloj nasutog tla, tada se

ona poveava kako bi se temelj oslonio na sloj tla ispod nasipa. Nasuto tlo se ne preporuuje ukoliko je nesistematsko i sadri organske materije koje osle truljenja omoguavaju sleganja temelja.

9. Hidrogeoloki uslovi Pri odreivanju dubine fundiranja treba voditi rauna o svih 9 parametara od kojih je bitan i ovaj. Poloaj nivoa podzemne vode utie na dubinu fundiranja, od koga zavisi stvaranje soiva leda, cene izvrenja radova na temeljima, a njen

hemijski sastav utie na materijal upotrebljen za izradu temelja. Ako je temelj od betona a podzemna voda agresivna, tada donja ivica temelja treba da bude iznad nivoa podzemne

vode ili temelj treba zatiti od agresivnog dejstva. Zatita temelja od agresivnog dejstva podzemne vode postie se upotrebom agresivnog otpornog cementa ili temelj

izpolujemo od podzemne vodeodgovarajuom hidroizolacijom.

10. Osetljivost tla na promenu vlanosti Sa obzirom na mogue zapreminske promene pri vlanosti za odreivanje dubine fundiranja preporuuje se: 1) Ako je tlo osetljivo na promenu zapremine pri promeni vlanosti, min Df>1,5m. 2) Ako je tlo osetljivo na promenu zapremine pri

promeni vlanosti, min Df> od dubine na kojoj se nalaze slojevi tla. 3) min Df > dubine do koje dopire korenje. 4) min Df > od dubine na kojoj se javljaju temperaturne promene.

Od vlanosti tla zavisi da li ce doci do bubrenja ili skupljanja (skupljanje prestaje ako se njegova vlanost smanjuje poto se postigne granica skupljanja. Gline visoke plastinosti ne bubre, ali im je vlanost vea ili jednaka od vlanosti iji je indeks konzinstencije 0,2). Zapreminske promene tla obino su vee blizu povri terena i smanjuju se sa poveanjem dubine (1,5-3m najee). Promene ispod nivoa podzemne vode nisu primeene. Podruja sa suvom klimom, gde je tlo male vlanosti, prinudnim poveanjem vlanosti izazivaju bubrenje i izdizanje tla i do nekoliko cm. Usled toga dolazi do deformacije sa pukotinama na objektima. Sa vlanom klimom tlo se sui. Dugotrajne sue dovode do sleganja temelja i pojave pukotina na objektu. Prinudnim i naglim zagrevanjem dolazi do naglih i neravnomernih deformacija i

sleganja temelja. Sa suvim i kinim sezonama skupljanje tla se javlja u vidu ciklusa. Najvee deformacije tla su ispod spoljnih obimnih zidova, a najmanje ispod srednjeg dela

objekta.

11. Dubina fundiranja susednih objekata

Da bi se odredila Df novih objekata vodi se raunao uticaju susednih, ve postojeih. Ako se temelj novog objekta nalazi pored temelja postojeeg objekta tada su im temelji na istoj Df.

Ako temelj treba da spustimo na veu dubinu od one na kojoj se nalazi ve postojei, tada trebamo na istu dubinu spustiti i temelj postojeeg objekta tj. trebamo ga podziivati (postupno po lamelama ne duim od 1,5m).

Ako se temelji novog i postojeeg objekta nalaze na nekom rastojanju, visinka razlika njihovih kontaktnih povrina je: h l*tg , gde je ugao unutranjeg trenja tla, h

visinska razlika susednih temelja, l horizontalno rastojanje izmeu ivica susednih temelja.

12. Postojee podzemne komunikacije i razne prepreke. Podzemne komunikacije su jedne od inilaca koji utiu na izbor mesta i izbor dubine fundiranja. Peine su problem ako je mogue njihovo obruavanje. Temelji iznad takvih mesta u tlu mogu se graditi ako se prethodno ispita teren. Objekti ne

mogu biti dovoljno bezbedni na starim bunarima. Njihova rekonstrukcija je neizvodljiva. Ona su nepovoljna za

oslanjanje temelja jer je nasipanje iznad i oko ovih

komunikacija veinom vreno bez nabijanja. Tlo je tu u pogledu otpornosti i deformabilnosti nepouzdano. Rasline,

koje su este u stenskim naslagama, ako su neaktivne nisu problem. Ako su aktivne, objekat treba postaviti na jendu od njenih strana. esto njihov poloaj (podzemnih komunikacija) nije poznat i zbog toga postoje promene u

projektu za vreme gradnje. Za to su potrebna ispitivanja.

13. Veliina i priroda optereenja

ak i najmanja dubina potrebna za formiranje temelja, dimenzije temelja zavise od veliine optereenja i osobine tla na koje se oslanja temelj. Dubina fundiranja je uslovljena

veliinom potrebnog bonog otpora tla za obezbeenje stabilnosti tla. Kod stubova dalekovoda mogu je prekid provodnika sa jedne strane i tada je stub izloen delovanju horizontalnih sila. Za reltivno malu horizontalnu silu (10-20kN) koja deluje na velikoj visini potrebne su velike

dimenzije temelja, ako obezbeuejmo stabilnost samo njegovom sopstvenom teinom. Za obezbeenje stabilnosti temelja koristi se boni otpor tla koji zavisi od dubine temelja, onda i on zavisi od te iste dubine.

14. Namena objekta

Namena objekta utie na dubinu fundiranja. 1) Objekat ima podzemne prostorije (temelj objekta mora biti ispod podova prostorija, min Df > 0,4m ispod poda najnie prostorije u tom objektu). 2) Kod zgrada i objekata sa podzemnim

komunikacijama (min Df mora biti tolika da kontakta povr temelja bude ispod nivoa najnie ivice podzemne komunikacije). 3) Kod montanih elinih i armiranobetonskih stubova (min Df moe biti uslovljena duinom ankera ili potrebnom teinom temelja za prijem sila zatezanja). Dubina fundiranja se menja ispod jednog objekta.

A prelaz sa jednog na drugi nivo je stepeniast. Visina stepenika : irina = 1 : 2 . Ako se ovaj prelaz sa jednog nivoa

na drugi ne izvede stepeniasto potrebne su posebne mere obezbeenja na naglim prelazima.

15. Dubina erozije

Usled erozije poznate su mnoge havarije mostova, a sline posledice mogu nastati i na drugim objektima graenim u renim koritima.

Konveksna irina, zbog vee brzine vode, stalno je zahvaena erozijom, dok se konkavna ispunjava produktima erozije.

Kao posledica erozije krivine renog toka se poveavaju. Ako se nekakav temelj nalazi u blizini konveksne krivine, on mora biti zatien od rene erozije. Najpovoljnije mesto za temelj je mesto izmeu dve krivine. Poveanje dubine renog korita nastaje ili usled promene uslova proticanja smanjenjem proticajnog profila ili usled poveanja brzine proticanja. Dubina erozije moe da se odredi merenjem dubine renog dna pri razliitim vodostajima i uspostavljanjem zavisnosti izmeu poveanja dubine i stanja vodostaja. Prema Leonardu, dubina lokalne erozije je t=k1*k2*k3*b; gde su: b-irina stuba u nivou dna reke, k1-h/b, k2-L/b i zavisi od ugla izmeu ose stuba i pravca toka (), k3-uticaj poprenog preseka stuba na dubini lokalne erozije.

Ovim izrazom (t=k1*k2*k3*b) nisu obuhvaeni brzina toka i geoloki sastav tla renog dna. Df renih mostovskih stubova mora biti vea od ukupne dubine erozije (opta erozija renog korita i lokalna oko stubova).

16.Temelji hladnjaa Na konstrukcijama hladnjaa esto nastaju oteenja usled stvaranja ledenih soivau tlu ispod temelja i podova ili usled bubrenja zamrznutih produkata u hladnjaama. Doputena minimalna temperatura u tlu ispod hladnjae zavisi od toplotnog ravnotenog stanja, a ono zavisi temperature tla, temperature u komori hladnjae i provodljivosti toplote tla i poda same hladnjae. Izdizanje objekata se moe izbei ako se obezbedi toplotni reim pri kome nee doi do zamrzavanja vode u tlu.

Potrebno je da se smanji odvod toplote u hladnjau ili da se povea njen dovod u tlo. To se postie izradom termike izolacije u podnoj konstrukciji. a) Ako se u komorama odrava temperatura oko 0oC dovoljno je da se izradi dobar drenani tepih od ljunka. b) Za nie temperature potrebna je posebna termika izolacija, sloj plute ili staklene vune (5-20cm) c) Izolacija poda pomou vazdunog jastuka d) Ako je temp. u komorama niska (od -12 oC) mora se posebnim

metodama dovoditi toplota da bi se nadoknadila ona izgubljena. Ovo se postie cirkulacijom toplog vazduha kroz izolovan vazduni prostor. Ugrauju se cevi kojima se dovodi topao vazduh. Legenda: 1.betonski pod, 2.izolacioni sloj ljunka, 3.tlo, 4.sloj bitumena, 5.pluta ili mineralna vuna, 6.betonska temeljna ploa, 7.vazduni prostor, 8.pod, 9.termika izolacija, 10.betonska konstrukcija poda, 11.betonski stubii, 12.temeljna ploa, 13.sloj ljunka, 14.cevi za dovoenje tople vode ili vazduha. Zamrznuto tlo odmrzavamo promenom toplotnog reima, tako to paljivo odmrzavamo tlo odozdo navie. Brzo odmrzavanje izaziva razaranje strukture tla i smanjenje otpornosti.

17. Temelji kotlova i pei Ovi temelji sa toplim tehnolokim procesima esto zagrevaju tlo na velikoj dubini i time suenje i skupljanje ako se ispod temelja nalazi sitnozrno tlo. Poveanjem temperature u tlu oko i ispod objekta uslovljeno je temp. postrojenja i temp. tla a isto tako i toplotnom provodljivosti sistema (tlo, temelj,

konstrukcija iznad temelja i postrojenje). Zatita je termika izolacija i cirkulisanje hladnog vazduha ime se smanjuje toplotni fluks u tlu. Moe se primeniti zamena sitnozrnog tla istim peskom ili ljunkom, koji se ne skupljaju pri suenju.

Dubina do koje treba izvriti zamenu odreuje se na osnovu toplotnog reima u sistemu i mogunosti sloja tla u kome moe doi do skupljanja. Smanjenje vlanosti tla u tlu se spreava dovoenjem vode u zagrejano tlo. Ovaj metod zahteva obazrivost jer dovoenje vie vode nego to je potrebno moe izazvati bubrenje tla. Vodu treba odvoditi u zagrejano tlo sistemom cevi malog prenika koje se sputaju do potrebne dubine.

18. Temelji na lesu

Za vreme graenja objekata na lesu dolazi do infiltracije povrinske vode i poveanja vlanosti u tlu (nastaje i usled izlivanja vode iz oteenih vodovodnih i kanalizacionih cevi). Planiranjem i kontrolisanim odvoenjem povrinske vode spreava se infiltracija ove vode u tlo, a time i slabljenje strukturnih veza u lesu. Nepovoljna osobina lesa jeste u

njegovoj osetljivosti na poveanje vlanosti. Radi smanjenja te osetljivosti moe se primeniti predhodno vlaenje, ali to moe dovesti do takvog stanja u tlu da lokacija postaje nepogodna za graenje. Zadovoljavajui rezultati se postiu nabijanjem, ime se poveava gustina lesa. Ako postoji mogunost da se lesnom terenu povea vlanost ispod temelja, laboratorijska ispitivanja treba vriti na uzorcima sa poveanom vlanou. Sleganja temelja na lesu se mogu odrediti na osnovu deformacijskih karakteristika, odreenih laboratorijskim ispitivanjima. Slegnje temelja na lesu sa

poveanom vlanosti se ne mogu prodvideti sa dovoljnom preciznou.

19. Temelji na steni

Pri projektovanju temelja koji se oslanjaju na stenske mase

treba voditi rauna o raznim uslovima: 1.)Sleganje temelja najece nije uslov, ali ako se naslanja na ostale podloge je bitno; 2.)Nosivost stenskih naslaga zavisi i od defekata u

njima, a ne samo od otpornosti; 3.)Dozvoljeni pritisci na

stenske naslage ispod temelja su veliki i merodavna je otprornost materijala temelja a ne stenskih naslaga. Veina stenskih naslaga poseduje i koheziju i unutranje trenje. Karakteristina vrstoa homogenih stena dobijena ispitivanjem cilindrinih i prizmatinih uzoraka govori da se poveava od glinenih kriljaca, pesara, ... do bazalta i kvarcita. Nosivost homogenih stena: pqr=c*Nc + q*Nq+0.5*B*N; q=Df. Ako je povr stena u nagibu tada treba voditi rauna da ne doe do klizanja temelja. Radi izbegavanja toga esto se izravnavaju kontaktne povri ili se vrsi izvoenje stepenastih zaseka u steni. Ako se stena mora obraivati tada vodimo rauna da eksplozije ne slabe njenu otpornost. Granini pritisak na stenske naslage treba odrediti prema zonama sa minimalnom otpornou i defektima u stenskim naslagama. Razlikujemo vie sluajeva: Kada se otporna stena, koja nije zahvaena raspadanjem, nalazi iznad stene minimalne otpornosti ili stiljivog sloja tla, tada se deformabilnost ovog sloja odredjuje i na otpornost stene

iznad njega. *SLIKA 1* Sluaj sloma otporne stene iznad stiljivog sloja usled savijanja: 1-def. sloja vrste stene; 2-vrsta stena; 3-sloj stiljive materije. *SLIKA 2* Sluaj sloma nastao usled probijanja ove stene: 4-istisnut deo vrste

stene. *SLIKA 3* Prsline se sreu u stenskim naslagama i dele ih na blokove koji nisu meusobno povezani. Ako je stena unutar blokova otporna, stena ispod temelja se ponaa kao zid od opeke bez maltera. *SLIKA 4* Nagnute

oslabljene zone su naroito nepovoljne ako se nalaze u zonama koje mogu biti zahvaene klizanjem. *SLIKA 5* Ako je irina useka vea od irine projektovanja temelja tada temelj treba spustiti na dno useka. *SLIKA 6* Ako su uvale ue od projektovanog temelja ili premostiti ili ispuniti betonom. Optereenje od temelja se prenose preko betonske ispune na zidove uvale i potrebno je obezbediti dovoljnu otpornost na smicanje na kontaktu beton-zid (ankeri).

20.Temelji u ekspazivnom tlu U nekim sluajevima se primenjuju duboki temelji kojima sa proiruje zona intezivnih zaspreminskih promena u tlu. Tada se primenjuju bueni ipovi sa proirenom bazom.

Slika a:

Radi smanjenja smiuih sila na kontaktu stabla ipa i tla prenik stabla ipa treba da je to manji i stablo ipa treba da se izoluje od tla pomou zatitnog sloja od poroznog

materijala. Maksimalni efekat se postie ako se zatitni sloj izvede od mineralne vune (2.5-5cm). Zidovi objekt a se oslanjaju na gredne nosae preko kojih se optereenje prenosi na ipove ispod grednih nosaa, da ne bi dolo do sloma, ostavlja se prostor odreene veliine. Ispunjava se deformabilnim materijalom kako bi se zatitio od ispunjavanja ekspanzivnim tlom.

Slika b:

U nekim sluajevima nije neophodno de se oslanjanje temelja izvri ispod zone u kojoj se deavaju zapreminske promene tla. Sa suvom klimom teta nastaje usled bubrenja tla pri poveanju vlanosti. Ako je pritisak temelja na tlo manji od pritiska tla usled bubrenja tada ne moe doi do izdizanja tla. Zbog nepouzdanosti spreavanje izdizanja tla usled bubrenja se primenjuje onda kada zona u tlu nije duboka a pritisak

bubrenja njie velik. U zgradama se primenjuju kruti zidovi,

kontinualne temeljne ploe, gipke konstrukcije sa vie dilatacionih razdelnica. Ako je tlo sa izraenom osobinom bubrenja na maloj dubini ili u vidu izolovanih soiva zamenjuju se ili uklanjaju.

21. Zamena tla

Ako se ispod dubine fundiranja Df nalazi sloj d

poveavanja gustine tla se kontrolie opitima statike penetracije ili probnim opitima pomou opitnog bloka. Poveanje gustine tla ljunanim ipovima izvrava se do dubine ispod koje je pritisak od temelja dozvoljenom pritisku. Vlanost tla za vreme izvoenja ipova se ne menja i gustina tla se ravnomerno poveava u prostoru izmeu ipova (pretpostavke za dobijanje formule o rastojanju ipova). Rastojanje izmeu osa ipova: L=0.952d[/ (1-)]

Gde su: = a*(1+0.01)/(1+e1); d-prenik ipa, 1-jedinina teina tla posle izvoenja ipa, - jedinina teina tla pre izvoenja ipa, -jedinina teina estice granularnog skeleta tla, e1-koeficijent poroznosti tla, -vlanost tla pre izvoenja ipova. Broj redova ljunanih ipova ne treba da bude manji od tri. Valjanjem se poveava gustina tla ako je sastavljeno od glinovitih i prainastih estica. Vibriranje moe da bude povrinsko (do 1m) i dubinsko. 23. Injektiranje tla Pod ovom pojavom podrazumevamo ubrizgavanje hemijskih

rastvora u pore tla kroz buotine i to sve pod pritiskom. Cilj je poveanje kompatibilnosti to i jeste nedostatak tla. Najrasprostranjenija metoda jeste ubrizgavanje cementnog

rastvora. Mogunost primene ove metode zavisi od veliine upljina i pora, njihove konfiguracije i veze, dimenzije cem. estica, konzistencije injekcionog rastvora, pritiska i reima injektiranja. Za ljunkovito tlo i pukotine u stenama vee od 0.1mm nema potekoa pri injektiranju cementnim rastvorom. Injektiranje prainasto-peskovitog tla i pukotina u stenama manjim od 0.1mm ne moe se izvesti zato to u njih ne mogu da prodru cementne estice. Vezivanje i ovravanje cementne mase je mogue samo ako ne dolazi do ispiranja cementnih estica iz nevezane mase. Postoje razliita sredstva kojima se moe ubrzati vezivanje i ovravanje injekcione smese. Trajnost injekcione smese zavisi od otpornosti cementa prema agresivnom dejstvu vode

(mekana izluuje kre, ugljeno kisela, sulfatno kisela i magnezitno kisela). Za tlo manje vodopropustljivosti umesto

cementnog rastvora ubrizgava se natrijum silikat (vodeno

staklo), ali ono se ne moe primenuti u tlu koje sadri naftine derivate i iji je pH>7.

24. Elektrohemijsko ovravanje tla U glinovitom tlu znatnu koliinu vode ini vezana voda (javlja se u vidu membrana koje obuhvataju estice tla). U toj sredini se javlja elektrohemijski procesi koji izazivaju

starenje glina i poveanje njene gustine tokom vremena pod uticajem pritiska slojeva iznad njih. Proces starenja moemo ubrzati vetakim putem ako proputamo elektrinu struju kroz takvo tlo i dodajemo mu hemijska sredstva potrebna za

ovravanje. Ako je struja konstantna, dolazi do migracije vlage prema katodi (-), to je proces elektroosmoze. U tlo se ugrauju elektrode radi radi procesa starenja; eline cevi su povezane sa pozitivnim polom generatora a iglofiltri sa negativnim polom (sa opremom za crpljenje vode).

Rastojanje izmeu elektroda je 0.8-1.0m. Radi boljeg ovravanje u tlo se dodaju hemijska sredstva (CaH2).

25. Termiko ovravanje tla Primenjuje se u tlu eolskog porekla. arenjem se postie stabilnija kohezija izmeu estica granulisanog skeleta lesa. Tako se postie ovravanje tla i do dubine od 10-15m. arenje se izvodi ili ubrizgavanjem u buotinu uarenog vazduha ija je temperatura 600-800oC ili zapaljenog tenog

goriva (mazuta). Na meusobnom rastojanju 2-3m nalaze se buotine (10-20cm) koje se ispune tenim gorivom koje se zapali. Teno gorivo se dovodi u raspriva pod pritiskom 0.15-0.2 bara. Istovremeno se u buotinu ubrizgava hladan vazduh pod pritiskom od 1.5 bara, koji sniava temp. sagorevanja sa 2000oC na 800-1000oC. arenje traje od 5-10 dana. Posle arenja otpornos tla na pritisak raste i do 1000kN/m2: to poveava koheziju i vodonepropustljivost. Termikim ovravanjem otklanja se neravnomerno sleganje.

26. Plitki temelji

Plitke temelje pravimo kada se na maloj dubini fundiranja

nalazi tlo koje je dovoljne otpornosti i male deformabilnosti. Optereenje od konstrukcije se prenosi na temelj a zatim na tlo preko kontaktne povri. Dimenzije temelja zavise od osobina tla, vrste materijala temelja i veliine optereenja koje temelj treba da prenese na tlo. *Kruti temelji kod njih se

deformacije pri proraunu mogu zanemariti. Zatezanja usled savijanja su neznatna. Dimenzionisanje se sastoji u

odreivanju potrebne naleue povrine i visine temelja. Izvode se od nearmiranog betona, ree kamena i opeke. *Deformabilni temelji kod njih se deformacije pri proraunu ne mogu zanemariti. Usled savijanja javljaju se znatni naponi

zatezanja. Izvode se od armiranog betona. Dimenzionisanje:

odreivanje dimenzija naleue povri, izbora oblika poprenog preseka, oderivanja dimenzija poprenog preseka i usvajanje potrebne armature. Koji temelj emo usvojiti zavisi od tehniko ekonomskih prednosti. Deformabilni temelji od armiranog betona se koriste kada su potrebne

velike povrine radi prenoenja optereenja na tlo. Postoji vie vrsta: masivni temelji (Slue za fundiranje mostovskih stubova, betonske brane, dimnjaka fabrike...Najee od nearmiranog betona, a oblik je uslovljen oblikokm

konstrukcije iznad temelja.); trakasti temelji (Slue za fundiranje zidova. Prave se od nearmiranog i armiranog

betona, a retko od opeke i lomljenog kamena.); temelji nosai (to su kao zajedniki temelji za vie stubova u nizu. Prave se samo od armiranog betona.); temeljni rotilji (Zajedniki temelji za vie stubova. Mesta na kome se nalaze stubovi su ukljetenja nosaa, a prave se iskljuivo od armiranog betona.); temeljne ploe (Kada se ispod objekta nalazi tlo male nosivosti, a isto tako kada preko temelja treba preneti

velika optereenja. Armirano betonske ploe se primenjuju i kao temelji zgrada i objekata sa prostorijama ispod NPV radi

obezbeenja.).

27. Masivni temelji

Masivni temelji se prave za masivne konstrukcije (stubovi od

mostova, fabriki dimnjaci, brane). Obino se prave od nearmiranog betona, a veoma retko od armiranog betona.

Oblik temelja zavisi od oblika konstrukcije. Ako je temelj

vei od konstrukcije onda se mogu izvesti temelji stepenastog oblika, zbog utede.

28. ODREDJIVANJE SIRINE TRAKASTIH TEMELJA

Ako je opterecenje po duzini zida (ispod kojeg je trakasti

temelj) konstantno-dimenzije temelja su na celoj njegovoj duzini iste, a ako se opterecenje menja po duzini zida

menjace se i sirina trakastog temelja. Dimenzije se odredjuju iz uslova da pritisak temelja na tlo, uz usvojenu dubinu

fundiranja, jednak dozvoljenom pritisku na tlo. Za

dimenzionisanje je dovoljno posmatrati jednu lamelu sirine jednake 1.

Temelj na koji deluje vertikalno centricno opterecenje koje se

odnosi na duzni metar zida.

P+G=F*d G-tezina temelja i tla iznad temelja, F potrebna povrsina duzine temelja, d-dozvoljeni pritisak na tlo 1.G=F*(bhb+zhz)=F*Df*b[1-hz/Df(1-z/b)] 2. G=*b*F*Df 3.=1-hz/Df(1-z/b)] 4.F==B koncentrisano opterecenje se odnosina duzinu zida jednaku

jedinici:

max ivicni pritisak max= ; min ivicni pritisak min=

P, H i M su presecne sile na kontaktu stuba i temelja, a M= M+Hd uslov: max=doz ; d= ; G= *b*F*Df ; F=1,0 B ; W=

29. DIMENZIONISANJE TRAKASTIH TEMELJA OD

NEARMIRANOG BETONA

tg= ctg = * => = ; 1,0 tg 2,0 velicina se uzima iz tabele u zavisnosti od marke betona. Za temelj od lomljenog kamena u krecnom malteru tg=2,0 a od lomljenog kamena u cementnom malteru tg=1,5 a temelj od otpornog i obradjenog kamena tg=1,0. Za velicine postoje velicine tg u tabeli. Nakon odredjivanja sirine i visine, pristupa se konstruisanju. Oni mogu biti stepenastog ili trapeznog oblika. Kada je u pitanju temelj stepenastog

oblika potrebno je obezbediti prenosenje opterecenja pod

odgovarajucim uglom . Proverava se da li su naponi zatezanja u dozvoljenim granicama.

Pri promeni ugla , menja si i visina h, otporni moment i transverzalna sila u preseku. Treba odrediti polozaj preseka u kome ce se javiti najveci naponi zatezanja. Transverzalna sila

je Q=qs*= ; Za ravnomerno rasporedjeno optrercenje

(reaktivno) =0,5 a za raspodelu po paraboli =0,6. Komponente T=Q cos; N=Q sin Povrsina preseka: F=h/cos; tangencijalni napon: n=qs*Bcos

2/2h, cos2=1/1+tg2; normalni napon: n== , n= n*tg ; momenat inercije: M=Q** - Q**tg; napon zatezanja: m= ; otporni moment: W=h

2/bcos2 , m= * [2*(tg+tg) tg] ; uglove uzimamo iz uslova: dm/d=0 tgcr= - k ; k= *tg - *ctg ; Ako se relativno opterecenje menja po krivolinijskom zakonu

uzimamo da je = 0,6 : k=0,857tg 0,143ctg Za ravnomernu raspodelu opterecenja p=0,5 : m =*tg; k=tg, ctg2=tg, m =maxm n; glavni napon zatezanja: maxz = + ; cvrstoca betona posle 28 dana: dozz = k /40; nakon usvajanja dimenzija poprecnog preseka usvaja se marka betona

30. DIMENZIONISANJE TEMELJA OD ARMIRANOG

BETONA

Momenti savijanja se odreduju prema Leonardu: 1)ako je

iznad temelja zid od N.A. betona ili opeke: M= *(1- ), 2)ako je iznad temelja zid od A. Betona: M=(1- )2; Statisticki

visinu temelja treba tako odrediti da se izbegne potreba za

osiguravanjem temlja armaturom od kosih napona zatezanja; Provere se smicuci naponi za umanjenu transferzalnu silu Q u preseku na odstojanju h/2 od ivice zida i visinu temelja hr :

=Q/(0,9hr ) DOZ. ; Q= (B-b-h); ukupna visina temelja d se dobija kada se statickoj visini doda potrebna debljina

zastitnog sloja (ne moze da bude manja od 40m); Najmanja

visina temelja je d=h+4+/2; temelj ispod zida moze biti konstantne ili promeenjive visine; najmanja visina temelja

ne treba da bude manja od 10 cm, a nagib gornje povrsi, ako

je temelj promenjive visine, ne treba da bude veci od 1:4;

Horizontalni deo povrsi treba da bude veci od sirine zida za min. 10 cm; prvo se izvodi tamponski sloj od N.A. betona (5-

10cm), pa onda tek A. Betonski temelj.

31.KONTROLA PRITISKA NA TLO ISPOD

TRAKASTIH TEMELJA

Nakon odredjivanja visine i sirine temelja odredjuje se oblik

poprecnog preseka; za konacne vrednosti dimenzija treba

proveriti da li su pritisci na tlo u dozvoljeim granicama; ova kontrola se vrsi pod pretpostavkom da je raspodela napona u

kontaktnoj povrsini pravolinijska

Pritisak na tlo centricno opterecenih temelja: ( ukupno vertikalono opterecenje sa tezinom temelja i tlo iznad

temelja)

Pritisak na tlo sa ekscentricnim opterecenjem: max/min = ; U kontaltu temelja i tla se mogu javiti samo pritisci M=eV; 0

Sigurnost protiv klizanja iz uslova: fV>Ea ; koef. Sigurnosti Fs=fV/H. Gde je V zbir vertikalnih projekcija svih sila koje deluju na temelj tezine t i tla iznad temelja. H je zbir svih horizontalnih projekcija sila, a f koef. Trenja na kontaktu temelja i tla. Koeficijenti sigurnosti ne smeju niti manji od

1.5 f=tg. Kontrola stabilnosti sluzi za proveru dimenzija kontaktne povrsine temelja

33. TRAKASTI TEMELJ ISPOD KALKANSKIH

ZIDOVA

U slucajevima kada opterecenje od kalkanskih zidova treba preneti preko temelja na tlo na samoj granici parcele na kojoj

se nalazi zgrada najcesce koristimo trakaste temelje koji su

ekscentricno optereceni. Kod proracuna temelja kalkanskih zidova postoji problem raspodele pritisaka u kontaktnoj

povrsi temelja i ako se pretpostavi pravoljiniska raspodela

pritisaka u kontaktnoj povrsi temelja moguca su dva slucaja: 1.ne postoji monolitna veza izmedju zida i temelja, 2. Zid i

temelj su monolitno povezani.

Kada ne postoji monolitna veza izmedju zida i temelja koja

istvaruje prenosenje momenata savijanja usled ekscentricnog

opterecenja, povecanje sirine temelja ima efekta samo od odredjene velicine koja iznosi 1,5 b, gde je b sirina zida i

moguce je samo sa unutrasnje strane. Dijagram pritisaka je

trougao , a pritisak na ivici je q je: Q=4P/3b, P-ukupna normalna sila koja se preko temelja prenosi na tlo, b- sirina

zida. Slika 1. U slucaju kada je q>d gde je d dozvoljeni pritisak na tlo u kontaktnoj povrsi, pristupamo pomeranju

kalkanskog zida u najnizim prostorijama da bi omogucili formiranje temelja potrebne sirine ili se izvrsi povezivanje

temelja kalkanskog zida sa ostalim temeljima u jednu

konstrukcijsku celinu. Slika 2. Ako obezbedimo monolitnu vezu izmedju temelja i

zida dobijamo slican efekat. Tada se javlja momenat koji

povoljno utice na oblik dijagrama pritisaka temelja na tlo. M= ;

P-opterecenje koje se prenosi preko zida na temelj, k-

koeficijent krutosti tla, E-moduo elasticnosti zida ili stuba, I- momenat inercije zida ili stuba, L- duzina stuba. Pri

dimenzionisanju medjuspratne konstrukcije i temelja

kalkanskog zida treba voditi racuna i o horizontalnim silama koje izaziva moment savijanja: Ho=-Hu= M/h

34. ODREDJIVANJE DIMENZIJA OSNOVE

TEMELJA SAMCA

Dimenzije osnove temelja samca dobijamo is uslova da

maksimalmi pritisak temelja na tlo bude jednak dozvoljenom pristisku na tlo, za usvojenu dubinu fundiranja i

odgovarajucu vrstu tla.

Imamo temelj stuba, fundiran na dubini Df , na koji deluje

vertikalno opterecenje u vidu koncentrisane sile P, i pretpostavimo da je poznat i dozvoljeni pritisak na tlo d u nivou kontaktne povrsi. Tada odredjujemo dimenzije

nalezuce povrsine temelja. Potrebno je da raspodela pritisaka u kontaktnoj povrsi temelja bude pravolinijska. Iz uslova

ravnoteze dobijamo: P+G=Fd ; G-tezina temelja i tla iznad zida, F- potrebna nalezuca povrsina temelja ; G=bFDf ; - jedinicna tezina materijala temelja, - koef kojim se uzima u obzir razlika izmedju jedinicnih tezina materijala temelja i tla

iznad temelja (=0,85) ; sledi da je P+ bFDf = Fd , F=P/( d - bDf ) ; kod temelja kvadratnog oblika : L=B= ; kod

temelja pravougaonog oblika: k=L/B ; L=kB ; F=kB2 ; B= ;

k-odnos duzine prema sirini temelja

Za ekscentricno opterecenje se takodje pretpostavlja

pravoliniska raspodela pritisaka u kontaktnoj povrsi temelja,

a pritisci na tlo na ivicama temelja su: max=[(P+G)/f ]+(M/W), min= - ; iz uslova da je max = d slede da je : [(P+G)/f ]+(M/W) = d ; + bDf + = d ; kod pravougaonog temelja ubacujemo koeficijent k= L/B i uz elementarne transformacije dobijamo: k2(d - bDf )*B

3

k*P*B GM=0 ; resavajuci ovu jednacinu dobijamo sirinu temelja B, a zatim iz koeficijenta k odredjujemo njegovu duzinu L.

35. DIMENZIONISANJE TEMELJA SAMCA OD

NEARMIRANOG BETONA

Kod temelja samca od nearmiranog betona visina temelja d mora biti veca ili jednaka sa najmanjom visinom koja

obezbedjuje prenosenje pritisika kroz temelj pod uglom koji

odgovaja materijalu temelja dgr : d d

Kod stuba od armiranog betona, pri konstruisanju njegovog

temelja, treba voditi od racuna i o potrebi usidrenja armature stuba, pa se pristupa uvodjenju prelaznog elemnata izmedju

stuba i temelja, koji sluzi za usidrenje armature, i zove se

jastuk. Visina jastuka krece se u granicama: a h 0,5(a+b) ; h - visina jastuka ; a,b dimenzije poprecnog

preseka na kontaktu stuba i jastuka

Sa slika uocavamo odnos tg=ctg=2dgr/(L-a) ; L-duzina osnove temelja ; A- duzina poprecnog preseka stuba iznad temelja ili armirano betonskog jastuka, ako je stub od

armiranog betona; -ugao prenosenja pritisaka kroz materijal temelja. Po fuchssteineru velicine uglova i date su relaciom: tg=ctg= + 1 ; - cvrstoca betona na pritisak marka betona u kn/m3 ; n- pritisak na tlo u kontaktnoj povrsi temelja i tezine tla iznad temelja, u kn/m3. Velicine tg i ctg mogu se odrediti i iz dijagrama:

36. DIMENZIONISANJE TEMELJA SAMCA OD

ARMIRANOG BETONA

Armiranobetonski temelji u poprecnom preseku su najcesce

pravougaonog ili trapezastog oblika

Povrsina osnove temelja se odredjuje iz uslova da pritisak na

tlo ispod temelja bude jednak dozvoljenom pritisku na tlo uz

usvojenu dubinu fundiranja i odgovarajucu vrstu tla. Dimenzije poprecnih preseka armiranobetonskih temelja

odredjuju se prema momentima savijanja i transverzalnim

silama, a mora se voditi racuna i o probijanju temelja usled

velikih koncentrisanih sila, kao i o naponima prijanjanja u

slucaju velikih kontaktnih pritisaka. Velicine momenata

savijanja i transverzalnih sila u temeljnoj stopi zavise od raspodele pritisaka u kontaktnoj povrsi, koja zavisi od

krutosti temalja i deformacijskih osobina tla ispod temelja.

Loser preporucuje da se za dimenzionisanje

armiranobetonskih temelja ispod stubova odrede ukupne velicine momenata savijanja za preseke |-|| i ||-||| kao i ukupne

velicine transverzalnih sila za preseke |||-||| i |V-|V. Momenti

savijanja u presecima |-|| i ||-|||: M|=P*(L-a)/8 ; M||= P*(B-b) . Transverzalne sile u

presecima |||-||| i |V-|V : Q|||= P*(L-a)/2L ; Q|V= P*(B-b)/2B.

Momenti savijanja i transverzalne sile koje nisu rasporedjeni ravnomerno po sirini preseka. Momenti savijanja smanjuju se

od sredine ka krajevima preseka, sto je bitno pri odredjivanju

statisticke visine temelja. Staticka visina temelja i potrebna armatura za prijem momenata savijanja: 1) presek |-| : h|=r* ;

Fa1=M|/(0.9*a*h|) ; presek ||-|| : h||=r* ; Fa||= M||/(0.9*a*h||)

Winterkorn predlaze da se ukupna armatura za jedan pravac u temeljnoj stopi raspodeli u tri zone : jednu centralnu i dve

ivicne. Leonhardt predlaze da se temeljne stope armiraju

prstenesto po obimu, radi obezbedjivanja svodnog dejstva. Probijanje temelja se manifestuje istiskanjem iz tla temelja

ciji se oblik krece izmedju zarubljene kupe i zarubljene

piramide. Merodavna sila za kontrolu armiranobetonskog temelja samca na probijanje data je izrazom: Pr=P-Fbn , Fb povrsina baze zarubljene kupe u ravni armature, n pritisak na tlo od sile P, P sila koja se preko stubova prenosi na temelj. Da ne bi doslo do pojave ljuskanja

zastitnog sloja betona treba proveriti napone prijanjanja.

Adhezioni naponi koje treba proveriti dati su izrazom: s=Q|-|/(zr *u) ; s napon u kontaktu betona i armature kn/m

2 ;

Q|-| - transverzalna sila u preseku ; u obim armature koja pripada sirini b+h ; zr krak unutrasnjih sila koja odgovara visini hr. Naponi s moraju biti manji ili jednaki dozvoljenim naponima prijanjanja.

37. KONTROLA PRITISAKA NA TLO ISPOD

TEMELJA SAMCA

Kontrola se vrsi pod pretpostavkom pravoliniske raspodele

napona u kontaktnoj povrsi. Pritisak na tlo centricno

opterecenih temelja racuna se po formuli: =V/F , V ukupno vertikalno opterecenje u koje je ukljucena i tezina

temelja i tla iznad zemlje; F povrsina naleganja temelja. Oblik dijagrama pritisaka zavisi od ekscentriteta e, a on se krece u rasponu 0

na sloj cementnog maltera 5-10cm. Teiste ose ploice treba da se poklapa sa teinom osom baze stuba.

39.Dimenzionisanje aice Koliko e se dobro preneti sila stuba na temalj zavisi od stepena monolitizacije njihove veze. Da bi veza bila monolitna potrebno je da se izrade ljebovi ne manji od 1cm na stubu i aici. Ako je monolitna veza: 1)debljina zida aice 20cm; 2) dubina aice h=1.2a, ako je M/Na0.15 i h=2.0a, ako je M/Na2.0; M je moment u odnosu na gornju ivicu aice, N-normalna sila u stubu; h-dubina aice; a-stranica stuba paralelne ravni u kojoj deluje moment M. Ako je 0.15

41. Zajedniki temelji za vise stubova u nizu Kada nije izvodljivo ili je manje povoljno izgraditi

pojedinane temelje za svaki stub koji se nalazi u nizu, pravimo zajedniki temelj za sve njih, iskljucivo od armiranog betona. Odreivanje dimenzije kontaktne povrine temelja: d=(G+P)/BL za centrino optereen temelj d-dozvoljeni pritisak na tlo; B-irina temelja; L-duina temelja; P- ukupno spoljanje optereenje; G-teina tla iznad temelja. Za centrino oprereene temelje: max=(G+P)/BL+G(G+P)e/BL

2d. min=(G+P)/BL-G(G+P)e/BL20. e je ekscentritet rezultante ukupnog optereenja. Temelj uvek treba centrino opteretiti sa stalnim optereenjem.

Duina temelja: L=2(a1+r), a1-odstojanje sile P1 od take u odnosu na koju odrejujemo poloaj rezultante. irina temelja: G/BL=*d*Df. Df-dubina fundiranja, b-jedinina teina temelja, 0.85- koef. koji predstavlja razliku izmeu jedinine teine temelja i tla iznad temelja. Dimenzionisanje temeljnih nosaa: u poprenom pravcu temelj dimenzioniemo prema momentima savijanja dok u podunom pravcu treba prvo da se odrede veliine preseenih sila. Moment savijanja u preseku koji se nalazi na odstojanju x od levog kraja temelja: Mx=q*x

2/2P1(x-a1), transverzalne sile: Qx=q*xP1; q=P/L, q-reaktivno optereenje. Statika visina temelja H=Q/0.9bo*, bo-irina rebara, -glavni napon zatezanja. Kada odreujemo visinu temelja, debljina zatitnog sloja treba da bude vea od 4cm, ovaj sloj predstavlja rastojanje armature i donje ivice temelja. Gornja

ivica temelja treba da bude 15cm ispod poda ili povrine terena. Obavezan je tamponski sloj od nearmiranog betona 5-10cm. Debljina temeljne ploe se odreuje prema momentima savijanja: Mi=P(B-b0)

2/8;

P=1.0=(1.0*Pi)/BL.

42. Temeljni rotilji Ako se ispod temelja stubova nalazi tlo male otpornosti i

ukoliko izvedemo temelje samce moe doi do nejednakih sleganja pa pravimo temeljni rotilj. On se pravi od armiranog betona a stubovi se postavljaju tako da se nalaze

na mestima gde se ukrtaju temeljni nosai. Odreivanje dimenzija kontaktne povrine: Treba projektovati temelj tako da je tlo centrino optereeno. Za centrino optereen temelj naleua povrina je F=P/db*Df , P je ukupno vertikalno opterecenje; d je dozvoljeni pritisak na tlo; 0.85-koef. koji predstavlja razliku izmeu jedinine teine temelja i tla iznad temelja; b je jedinina teina temelja; Df je dubina fundiranja. Dimenzionisanje nosaa temeljnih rotilja: Potrebne su nam vrednosti presenih sila. Momenat savijanja u nekom preseku: Mx=q*x

2/2(x-ai)Pj, a transverzalnih sila: Qx=q*xPj, q= nBj = Pi/Lx- ukupno reaktivno optereenje bez uticaja teine temeljnih nosaa i teine tla iznad njih. Poprene preseke odrediti tako da pri najmanjem utroku materijala max pritisak na tlo ne

bude vei od dozvoljenog pritiska, a da bude obezbeena sigurnost.

43. Temeljne ploe Koriste se kada je tlo male otpornosti ili optereenje veliko. Temeljne ploe mogu biti ispod celog objekta ili ispod samo onih delova gde je to potrebno. Prave se od armiranog betona i one se koriste pri fundiranju visokih zgrada, silosa,

bunkera... Takoe i ispod objekata koji imaju prostorije ispod nivoa podzemnih voda. Temeljne ploe mogu biti peurkaste ili ojaane armirano betonskim nosaima, veoma se retko izvode kao obrnuti svodovi. Statiki gledano temeljne ploe predstavlja obrnutu meuspratnu konstrukciju. Potrebne dimenzije kontaktne povrine se odreuju kao i kod odgovarajucih armirano betonskih ploastih konstrukcija. Ako su stubovi objekta rasporeeni po kvadratnoj ili priblino kvadratnoj mrei, tada se temeljne ploe mogu izvesti kao peurkaste.

Temeljne ploe ojaane rebrima:

Koriste se za fundiranje skladita, silosa... Nosai se izvode ispod stubova u oba pravca. Ploe izmeu nosaa armiraju se krstasto. Razmak izmedju stubova ne treba da bude vei od 8m. 1) sa armirano betonskim nosaima ispod ploe: Nosai imaju trapezast popreni presek. Ispod nosaa i ploe stavlja se tamponski sloj nearmiranog betona. Ovi nosai obezbeuju ravan pod ali se retko primenjuju i nedozvoljeni su kada je potrebno izvesti hidroizolaciju ispod temelja. 2) sa

nosaima iznad ploe: U slojevima izmeju temeljne ploe i armirano betonskih nosaa izvode se vute koje slue za prijem poveanih momenata savijanja i velikih smiuih napona, one poboljavaju vezu ploe i armirano betonskog nosaa. esto se visina nosaa kod stubova ne moze poveati pomou vuta, pa se poveeva irina nosaa. Ravan pod se dobija ispunjavanjem prostora izmeu nosaa sa peskom, nearmirani beton.