Frenk Herbert, MUAD'DIB

8/4/2019 Frenk Herbert, MUAD'DIB

1/181

Frenk Herbert, MUAD'DIB

Preveo Zoran ivkovi

1.

Kada je moj otac, Car Padiah, saznao za smrt Vojvode Letoa, kao i za nainna koji je umro, obuzeo ga je bes kao nikada pre toga. Stao je da okrivljuje mojumajku i ugovor koji ga je nagnao da na presto postavi jednu pripadnicu reda BeneGeserit. Okrivljavao je Esnaf i zlog starog Barona. Okrivljavao je svakoga ko bi muiziao pred oi, ukljuujui tu i mene, poto je tvrdio da sam i ja vetica, kao i sviostali. A kada sam pokuala da ga uteim, rekavi mu da je to uinjeno usaglasnosti sa jednim starim zakonom samoouvanja, kome su se pokoravali ak i

najdrevniji vladari, on mi se podrugljivo osmehnuo i upitao me da li ga smatramslabiem. Tog trenutka sam shvatila da uzrok njegove srdbe nije bila Vojvodinasmrt, ve ono to je ta smrt znaila za sve ljude kraljevske krvi. Kada sada toprizovem u seanje, ini mi se da je i moj otac posedovao, u izvesnoj meri, dar zapredvianje, budui da je izvesno da njegova i Muad'Dibova loza dele iste pretke.

'U oevoj kui' princeze Irulan

"Sada e Harkonen ubiti Harkonena", proaputa Pol.

Probudio se neposredno pre no to se spustila no i ustao u sedei poloaj uhermetiki zatvorenom i zatamnjenom pustinjskom atoru. Izgovorivi te rei,razabrao je sa mesta gde mu je majka leala blago otiranje o atorski zid.

Pol baci pogled na detektor blizine na podu, osmotrivi brojanik, ije su sefosforne cevi sjajile u tami.

"Uskoro e no", ree mu majka. "Zato ne podigne titnike atora?"

Polu tog trenutka postade jasno da joj se disanje ve neko vreme promenilo ida je beumno leala u tami sve dok se nije uverila da se on probudio.

"Podizanje titnika ne bi imalo nikakve svrhe", uzvrati on. "Bila je oluja.atorje prekriven peskom. Iskopae nas uskoro."

"Jo nema nikakvog znaka od Dankana?"

"Nema."


2/181

Pol odsutnim pokretom protrlja vojvodski peat na palcu i uzdrhta od besa pripomisli na vraje ustrojstvo ove planete, zbog koga mu je otac izgubio ivot.

"ula sam kako se oluja podie", ree Desika.

Ravnoduna ispraznost njenih rei pomogla mu je da malo povrati pribranost.

Usredsredio je misli na oluju koju je video kako se podie kroz prozirni zidpustinjskog atora - hladni peani kovitlaci krstarili su bazenom, da bi potombrazde i prirepci iarali nebo. Podigao je pogled prema stenovitom iljku i primetiokako menja oblik pod udarom vetra, pretvorivi se u niski klin prljavoute boje.Pesak nanesen u njihov bazen najpre je prekrio nebo tamnom koprenom, a zatimutrnuo svu svetlost kada je potpuno zavejao ator.

atorski luci samo su jednom zakripali pod dodatnim optereenjem - da bipotom tiinu naruavali jedino prigueni, reski brektaji peanih snorkela koji supumpali vazduh sa povrine.

"Probaj ponovo da aktivira prijemnik", ree Desika.

"Nema svrhe", uzvrati on.

Pronaao je cev za vodu u spremitu na vratnom delu pustinjskog odela iusisao topao gutljaj, pomislivi pri tom kako je upravo tog trenutka zapoeo praviivot na Arakisu - ivot koji se zasnivao na troenju prikupljene vlage njegovogvlastitog disanja i telesnih isparenja. Voda je bila bljutava i bezukusna, ali mu je ipakosveila grlo.

Zauvi Pola kako pije, Desika najednom postade svesna glatkoe svog

pustinjskog odela koje joj je prianjalo uz telo, ali odbi da prihvati injenicu da je isama edna. Prihvatiti to znailo je u potpunosti pristati na uasne nunosti Arakisa,gde se strogo moralo voditi rauna ak i o najsiunijim kapima vlage; svakakapljica vode morala je nai svoj put do atorske sabirnice, a trebalo je aliti zasvakim dahom koji je neoprezno otiao u otvoreni vazduh.

Bilo je daleko lake ponovo otpoinuti.

Ali, postojao je jedan san u minulom spavanju po danu i ona je uzdrhtala prispomenu na njega. Drala je snene ake ispod peane matice, na kojoj je stajaloispisano jedno ime: Vojvoda Leto Atreid. I onda se ime razluilo u peanom toku, a

ona je odmah otpoela da ga ponovo ispisuje; meutim, pre no to je stigla doposlednjeg slova, prvo je ve bilo izgubljeno.

Priliv peska nije prestajao.

San joj se pretvorio u jadikovanje: sve glasnije i glasnije. To smenojadikovanje - deo Desikinog uma prepoznao je zvuk kao njen sopstveni glas iz


3/181

vremena kada je jo bila sasvim mala, tek neto vea od bebe u kolevci. Jedna ena,koju seanje nije moglo sasvim da dokui, nepovratno je iezavala.

Moja neznana majka, pomisli Desika. Benegeseritka koja me je rodila, azatim predala Sestrama, zato to joj je to bilo nareeno. Da li joj je bilo milo to se

na taj nain otarasila Harkonenovog deteta?"Moemo ih tui jedino zainom", ree Pol.

Kako uopte moe i da pomisli na napad u ovakvom trenutku? upita se ona.

Zaula je kako se uskomeao, a zatim zvuk njihove bale, koju je stao da vuepreko atorskog poda.

"Na Kaladanu je kljuna bila sila na moru i u vazduhu", ree on. "Ovde je topustinjska sila. Slobodnjaci su glavni adut."

Glas mu je dopirao sa mesta gde su se nalazili atorski stezai. Zahvaljujuisvojoj benegeseritskoj obuci, razabrala je u sinovljevom glasu prizvuk neodreeneogorenosti koju je oseao prema njoj.

itav ivot obuavan je da mrzi Harkonene, pomisli ona. A sada je ustanovioda je i sam Harkonen... preko mene. Kako me on malo poznaje! Ja sam bila jedinaena mog Vojvode. Prihvatila sam njegov ivot i njegove vrednosti u toj meri da samse na kraju ogluila o nareenja Bene Geserita.

Svetli kvadrant u atoru zasijao je kada ga je Pol ukljuio i ispunio kupolastuzapreminu zelenkastom svetlou. Pol je kleao pokraj stezaa; kapuljaa na

pustinjskom odelu bila mu je pripravljena za izlazak u otvorenu pustinju - eoni deosputen, filter za usta na mestu, prikljunice za nos podeene. Jedino su mu sevidele tamne oi: uski pojas lica, koji se u jednom trenutku okrenuo prema njoj, aodmah potom u stranu.

"Osiguraj se za izlazak napolje", ree joj on glasom koji je zvuao izoblienokroz filter.

Desika poe da navlai filter preko lica, a onda stade da podeava kapuljauu trenutku kada je Pol slomio peat atora.

Pesak je zakripao im je Pol otkaio stezae i itav oblak zrnaca nahrupi u

ator pre no to je on stigao da ga blokira statikim kompresorom. Jama upeanom zidu se poveavala kako je alatka rasterivala zrnca. On kliznu napolje, aona stade da po umovima prati njegovo napredovanje prema povrini.

ta emo nai tamo napolju? upita se ona. Harkonenove trupe i Sardaukari -eto koje opasnosti moemo da oekujemo. Ali, ta je sa onima koje ne znamo?


4/181

Ona pomisli na statiki kompresor i ostale neobine alatke koje su se nalazileu bali. Najednom se svaka od tih naprava pojavi u njenoj svesti kao znamenjetajanstvenih opasnosti.

A onda je osetila topao lahor sa povrine, koji joj je pomilovao obraze na

mestu gde ih filter nije pokrivao."Dodaj mi balu." Bio je to Polov glas, priguen i oprezan.

Ona kleknu da ga poslua i zau kako litrai sa vodom grgolje dok je vuklabalu po podu. Podigla je pogled nagore i spazila Pola uokvirenog u otvoru sazvezdanim zaleem.

"Ovamo", ree on i prui ruku nadole, a zatim podie balu prema povrini.

Sada je jedino videla krug ispunjen zvezdama. Liile su na svetlee nianskenaprave upravljene pravo prema njoj. Pljusak meteora prostruja nonim nebom.

Izgledali su joj kao upozorenje, kao tigrove pruge, kao blistave nadgrobne ploe kojevapiju za njenom krvlju. Najednom je obuze jeza pri pomisli na nagradu koja je bilaraspisana za njihove glave.

"Pouri", ree Pol. "Hou da sruim ator."

Priliv peska sa povrine zasu joj levu aku. Koliko li e jo peska stati u nju?upita se ona.

"Da ti pomognem?" upita Pol.

"Ne."

Ona proguta pljuvaku kroz suvo grlo i ue u jamu, osetivi pod akamapesak statiki fiksiran za zidove. Pol se sae i uhvati je za ruku. Kada se obrelapokraj njega na povrini, videla je da se nalazi na jednom ravnom potezu pustinje,obasjanom svetlou zvezda. Pesak je gotovo do vrha ispunio njihov bazen,ostavivi nezapretan jedino tamni rub okolnih stena. Ona upravi svoja izvebanaula neto dublje u tminu.

Zvuci sitnih ivotinja.

Obruavanje nekog peanog ispusta u daljini, ispunjeno priguenim

skianjem zverinja.

Pol je u meuvremenu sruio ator i izvlaio ga kroz jamu.

Svetlost zvezda izobliila je no taman u dovoljnoj meri da svaku sen ispuninabojem pretnje. Ona pogleda po okolnim tmastim ostrvima.


5/181

Tama je slepevo seanje, pomisli ona. On oslukuje davno minule zvuke,krike onih koji su mu lovili pretke u tako dalekoj prolosti da je pamte samo njegovenajprimitivnije elije. On vidi uima. On vidi nozdrvama.

Stojei pokraj nje, Pol joj ree: "Dankan mi je kazao da e, ukoliko ga uhvate,

izdrati... do sada. Moramo stoga da poemo odavde." On prebaci balu prekoramena, uputi se prema oblinjem rubu plitkog bazena i pope se na jedan ispust sakoga se pruao pogled prema otvorenoj pustinji.

Desika automatski krenu za njim, primetivi kako polako poinje da ivi usinovljevoj orbiti.

Jer moj bol sada je tei od morskog peska, pomisli ona. Ovaj svet liio me jesvega drugog izuzev najstarije svrhe: budueg ivota. Od sada ivim za mog mladogVojvodu i ker koja e se tek roditi.

Osetila je kako joj noge tonu u pesak dok se uspinjala za Polom.

On je gledao prema severu, preko linije litica, osmatrajui jedan udaljeni,strmi pristranak.

Daleki kameni profil liio je na drevnu ratnu lau oivienu zvezdama.Izgledalo je kao da se neki nevidljivi talas neprekidno odbija o brod, dok je sa njegadopiralo zujanje rotirajuih antena, dimnjaci su stajali povijeni unazad, a na krmi sepodizalo neobino uzdignue u obliku slova "pi".

Narandasti sjaj blesnu povrh siluete, a zatim jedna blistava, purpurna linijaskliznu nadole, prema sjaju.

Potom suknu jo jedna purpurna linija.

A onda novi narandasti blesak!

Prizor je liio na neku drevnu bitku, seanje na artiljerijski dvoboj, koji im jeprosto prikovao poglede.

"Stubovi plamena", proaputa Pol.

Prsten crvenih oiju podie se iznad udaljenih stena. Purpurne pree uokvirienebo.

"Plamen mlaznica i laserski pitolji", ree Desika.

Prvi mesec Arakisa, prainastocrvene boje, podigao se iznad obzorja sanjihove leve strane i oni u tom pravcu spazie trag oluje - traku neobine kretnjekoja se vukla pustinjom.


6/181

"To su sigurno Harkonenovi topteri koji su krenuli u potragu za nama", reePol. "Vidi samo kako proeljavaju pustinju... kao da nastoje da istrebe sve ivo...kao kada bi ti htela da istrebi neko osinje gnezdo."

"Ili gnezdo Atreida", ree Desika.

"Moramo da potraimo neko utoite", ree Pol. "Poi emo na jug i drati sestena. Ako nas zateknu na otvorenom..." On se osvrnu i podesi balu na leima."Ubijaju sve to se mrda."

On zakorai niz grbinu, ali istog trenutka zau priguen pisak letelice kojapara vazduh i ugleda tamna oblija ornitoptera nad sobom.

2.

Otac mi je jednom kazao da je potovanje istine blizu toga da predstavljatemelj svekolike moralnosti. 'Neto ne moe nastati ni iz ega', rekao je on. Ovo jeveoma duboka misao, ukoliko shvatite da 'istina' moe biti krajnje nepouzdana.

Iz 'Razgovora sa Muad'Dibom' princeze Irulan

"Oduvek sam se diio time to mogu da vidim stvari onakve kakve one zaistajesu", ree Tufir Havat. "To je glavno odlije Mentata. Naprosto niste u stanju daprekinete analizu podataka."

Smeurano, staro lice izgledalo je pribrano u tami praskozorja, izgovarajui terei. Usne boje safoa stajale su mu u jednoj liniji, dok su se borice lepezasto irilepovrh njih.

Jedan ovek, odeven u tuniku, bez rei je uao na pesku, preko puta Havata,ostavi potpuno ravnoduan prema onome to je uo.

Nalazili su se ispred jedne stene, koja se nadnosila na iroku i plitku udolinu.

Svitanje se irilo preko izlomljene linije grebena iznad bazena, optaui sveruiastim prelivima. Pod ispustom bilo je hladno; suva i prodorna studen koja jepreostala iz minule noi. Topli vetar podigao se neposredno pre svanua, ali do sadase ve ohladio. Havat je uo cvokotanje zuba nekolicine vojnika koji su jo bili sanjim, sedei neto dublje pod ispustom.


7/181

ovek koji je uao naspram Havata bio je Slobodnjak koji je doao prekoudoline u prvom ciku lane zore, klizei preko peska, ponirui meu dine, jedvauoljivim kretnjama.

Slobodnjak prui prst prema pesku izmeu njih i nacrta na njemu jednu

figuru. Liila je na luk iz koga upravo polee strela. "Ima mnogo Harkonenovihpatrola", ree on, a zatim podie prst i upravi ga preko grebena sa kojih su sespustili Havat i njegovi ljudi.

Havat klimnu glavom.

Mnogo patrola. Da.

Ali, jo nije bio naisto sa tim ta Slobodnjak hoe, i to ga je onespokojavalo.Mentatska obuenost trebalo je da prui priliku da se razaberu pobude.

Bila je to najtea no u Havatovom ivotu. Nalazio se u Tsimpou,

garnizonskom seocetu, predstrai preanjeg glavnog grada Kartaga, kada su poelida stiu izvetaji o napadu. Prvo to mu je palo na um bilo je: to je samo prepad;Harkoneni nas kuaju.

Ali izvetaji su sve bre pristizali.

Dve legije spustile su se u Kartagu.

Pet legija - pedeset brigada! - napalo je Vojvodinu glavnu bazu u Arakenu.

Jedna legija na Arsunt.

Dve borbene grupe na Razmrskanu Stenu.

A onda su izvetaji postali podrobniji - meu napadaima se nalaze CareviSardaukari, verovatno dve legije. Ubrzo se takoe ispostavilo da su napadaisavreno dobro znali koje snage gde da upute. Savreno! Prvorazredna obavetajnasluba.

Srdba koja je poela da kulja u Havatu zapretila je da mu osujeti normalnofunkcionisanje mentatskih sposobnosti. Razmere napada delovale su na njegov umpoput fizikog udarca.

Dok je sada uao skriven ispod pustinjske stene, on klimnu glavom samomesebi, zaogrnuvi se poderanom i izbuenom tunikom koja ga je jedina titila odstudeni senke.

Razmere napada.

Sve vreme je oekivao da e neprijatelj iznajmiti lake brodove od Esnafa zakratke, provokativne upade. Bila je to uobiajena igra u ovakvim okrajima VelikihKua. Laki brodovi dolazili su u pravilnim razmacima na Arakis da bi prevozili zain


8/181

za Kuu Atreida. Havat je preduzeo sve mere predostronosti da bi osujetioneoekivane napade lanih teretnih brodova za transport zaina. Pretpostavljalo seda u glavnom napadu nee uestvovati vie od deset brigada.

Ali, prema poslednjoj proceni, na Arakis se spustilo vie od dve hiljade

brodova - i to ne samo teretnjaka, ve i fregata, izviakih letelica, monitora,razaraa, transportera vojnika, skladitara...

Vie od stotinu brigada - deset legija!

Ni pedesetogodinji prihod Arakisa ostvaren na zainu ne bi bio dovoljan dase pokriju trokovi ovakvog poduhvata.

Ne, ne bi bio.

Potcenio sam sumu koju je Baron bio spreman da potroi na napad na nas,pomisli Havat. Izneverio sam mog Vojvodu.

A onda je tu jo bio izdajica.

Poiveu dovoljno dugo da ga vidim uguenog!, pomisli on. Trebalo je daubijem onu benegeseritsku veticu kada mi se ukazala prilika. Za njega vie uoptenije bilo sumnje u pogledu toga ko ih je izdao - gospa Desika. Svi podaci koje jedoznao ili su tome u prilog.

"Va ovek Gurni Halek i deo njegovih vojnika bezbedni su kod naih prijateljakrijumara", ree Slobodnjak.

"Dobro."

Gurni e, dakle, otii sa ove paklene planete. Nismo, znai, svi gotovi.

Havat se osvrnu i pogleda etu svojih ljudi. Kada je pala no, imao je okosebe tri stotine najboljih boraca. Sada ih je preostalo jedva dvadesetak, a akpolovina bila je ranjena. Neki su sada spavali, u stojeem poloaju, oslonjeni ostenu, oprueni na pesku ispod stene. Njihov poslednji topter, koji su koristili kaopovrinsko vozilo za prevoz ranjenika, otkazao je malo pre zore. Dokrajili su galaserskim pitoljima i sakrili ostatke, a zatim se probili do ovog skrivenog mesta narubu bazena.

Havat je imao samo priblinu predstavu o tome gde se trenutno nalaze -otprilike dve stotine kilometara jugoistono od Arakena. Glavi putevi izmeu siekihzajednica Zatitnog Zida bili su negde junije.

Slobodnjak koji je uao naspram Havata zabaci kapuljau i skide kapupustinjskog odela, otkrivi peanu kosu i bradu. Kosa mu je bila zaeljana unazad,tako da mu je do izraaja dolo visoko elo. Imao je nedokuive oi, ija je potpunoplava boja poticala od zainske ishrane. Brada i brkovi bili su mu umrljani sa jedne


9/181

strane ustiju, a dlaice slepljene usled pritiska omaste sabirne cevi, koja je vodila izprikljunica za nos.

ovek izvadi ove prikljunice i ponovo ih namesti, a zatim protrlja oiljakpokraj nosa.

"Ako noas budete preli preko sinka", ree Slobodnjak, "nemojte koristitititnike. Postoji procep u zidu..." On se okrenu na petama i pokaza prema jugu."...tamo, a do erga je otvoren pesak.titnici bi privukli..." On zastade za trenutak."...crva. Oni obino ne zalaze ovamo, ali titnik bi sigurno domamio bar jednog."

Kazao je 'crv', pomisli Havat, a nameravao je da kae neto drugo.ta? I taon hoe od nas?

Havat uzdahnu.

Nije mogao da se seti kada je ranije bio ovako umoran. Energetske pilule nisu

mogle da ublae iznurenost miia koju je oseao.

Prokleti Sardaukari!

Osetivi najednom ogorenost prema samome sebi, on se suoi sa pomilju ovojnicima-fanaticima i carskoj izdaji koju su oni otelovljavali. Mentatska procenapodataka jasno mu je stavila do znanja da su vie nego mali izgledi da dokaze oovoj izdaji izloi pred Velikim Veem Landsrada, od koga se jedino mogla oekivatipravda.

"elite li da odete kod krijumaara?" upita Slobodnjak.

"Je li to mogue?"

"Put je dug."

Slobodnjaci ne vole da kau ne, jednom mu je rekao Ajdaho.

Havat ree: "Jo mi nisi kazao da li tvoji ljudi mogu da pomognu mojimranjenicima?"

"Oni su ranjenici."

Svaki put taj isti vraji odgovor!

"Znamo da su ranjenici", odbrusi Havat. "Nije stvar u tome..."

"Polako, prijatelju", upozori ga Slobodnjak. "ta kau tvoji ranjenici? Ima limeu njima i takvih koji uviaju da je tvom plemenu potrebna voda?"

"Nismo razgovarali o vodi", ree Havat. "Mi..."


10/181

"Shvatam tvoje protivljenje", ree Slobodnjak. "Oni su tvoji prijatelji, tvojisaplemenici. Imate li vode?"

"Ne mnogo."

Slobodnjak pokaza rukom na Havatovu tuniku, ispod koje se mestimino

videla koa. "Bili ste zateeni unutar siea, bez pustinjskih odela. Morate donetiodluku o vodi, prijatelju."

"Moemo li da raunamo na tvoju pomo, uz dobru nadoknadu?"

Slobodnjak slegnu ramenima. "Nemate vode." On baci pogled na grupu izaHavata. "Koliko si ranjenika spreman da izgubi?"

Havat za trenutak ne odgovori nita, netremice gledajui u sagovornika. KaoMentatu, bilo mu je jasno da je veza meu njima u prekidu. Rei ovde nisupovezivane na normalan nain.

"Ja sam Tufir Havat", ree on. "Ovlaen sam da govorim u ime mog Vojvode.To mi daje pravo da se obaveem na raun tvoje pomoi. Pomo mi je potrebna uogranienom vidu, kako bih dovoljno dugo sauvao snagu da ubijem izdajnika kojimisli da ga osvetnika ruka nee stii."

"Hoe, dakle, da uzmem udela u osveti?"

"Sam u izvesti osvetu. elim jedino da budem osloboen odgovornosti zaranjenike."

Slobodnjak nabra obrve. "Kako moe da bude odgovoran za ranjenike? Pa

oni su sami za sebe odgovorni. Problem je voda, Tufire Havate. eli li da donesemodluku umesto tebe?"

ovek stavi ruku na oruje koje je imao skriveno ispod odore.

Havat se nape, pitajui se: da nije ovde posredi izdaja?

"ega se boji?" upita ga Slobodnjak.

Ah, ti ljudi i njihova uznemirujua neposrednost! "Glava mi je ucenjena",odgovori on oprezno.

"Ah-h-h-h." Slobodnjak die ruku sa oruja. "Misli da smo podmitljivi. Nepoznaje nas. Harkoneni nemaju dovoljno vode da njome potkupe ak ni naenajmanje dete."

Ali su ipak platili Esnafu za prevoz dve hiljade borbenih brodova, pomisliHavat. Preteranost te cene jo ga je oamuivala.


11/181

"I vi i mi se borimo protiv Harkonena", ree Havat. "Zar ne bi trebalo da sunam zajedniki problemi i naini ratovanja sa njima?"

"Zajedniki su nam", uzvrati Slobodnjak. "Video sam te kako se bori protivHarkonena. Dobar si ratnik. Bilo bi trenutaka kada bih voleo da mi stoji uz bok."

"Dovoljno je samo da kae gde i kada ti moje oruje moe biti na usluzi",ree Havat.

"Ko to zna?" upita Slobodnjak. "Harkonenovih snaga ima posvuda. Ali ti jonisi doneo odluku o vodi. Ili moda eli da to uine sami ranjenici?"

Moram biti oprezan, pomisli Havat. Postoji ovde neto to ne razumem.

On ree: "Da li bi mi otkrio tvoj metod? Arakiski metod?"

"Tipian stav stranaca", ree Slobodnjak glasom u kome se oseao podrugljiv

prizvuk. On pokaza u pravcu severozapada, preko vrha grebena. "Posmatrali smovas noas kako dolazite preko peska." On spusti ruku. "Dri svoje ljude na tronojstrani dine. To nije dobro. Nemate pustinjska odela, niti vodu. Neete dugo izdrati."

"Nije lako saiveti se sa Arakisom", uzvrati Havat.

"Tano. Ali mi smo ubijali Harkonene."

"ta vi radite sa ranjenicima?" upita Havat.

"Zar ovek ne zna kada vredi truda da bude spasen?" uzvrati pitanjemSlobodnjak. "Tvoji ranjenici znaju da nemate vode. I ranjenici i zdravi moraju da

misle na budunost plemena."

Budunost plemena, pomisli Havat. Plemena Atreida. Ima smisla u tome. Onnagna sebe da postavi pitanje koje je do tada izbegavao.

"Ima li vesti o mom Vojvodi ili o njegovom sinu?"

Nedokuive plave oi podigoe se prema Havatu. "Vesti?"

"Kakva im je sudbina?!" uzviknu Havat.

"Sudbina je za sve ista", uzvrati Slobodnjak. "Kau da se tvoj Vojvoda suoio

sa svojom sudbinom.to se tie Lisana al-Gaiba, njegovog sina, sve je u Lietovimrukama. Liet nije nita rekao."

Znam odgovor i bez pitanja, pomisli Havat.

On se osvrnu prema svojim ljudima. Svi su ve bili budni i uli njihovrazgovor. Gledali su negde preko peska, dok im se na licu italo uvianjeneumitnosti: nije bilo povratka na Kaladan, a sada je i Arakis bio izgubljen.


12/181

Havat se ponovo okrenu prema Slobodnjaku. "Jesi li uo neto o DankanuAjdahu?"

"Nalazio se u velikoj kui kada je titnik iskljuen", uzvrati Slobodnjak. "Samosam to uo... i nita vie."

Ona je iskljuila titnik i pustila unutra Harkonene, pomisli on. Ovoga putasam ja bio taj ko je sedeo sa leima okrenutim vratima. Kako je to mogla da uini,kada je time istupila i protiv roenog sina? Ali... ko zna kakve se misli motaju poglavama tih benegeseritskih vetica... ako se to uopte mogu nazvati misli."

Havat pokua da proguta pljuvaku kroz suvo grlo. "Kada e neto saznati odeaku?"

"Malo znamo o onome to se dogaa u Arakenu", ree Slobodnjak, slegnuviramenima. "Ko zna?"

"Imate li naina da doznate?"

"Moda." Slobodnjak protrlja oiljak pokraj nosa. "Reci mi, Tufire Havate, znali neto o velikom oruju koje su Harkoneni upotrebili?"

Artiljerija, pomisli Havat sa gorinom. Ko bi mogao da pomisli da e primenitiartiljeriju u ovom dobu titnika?

"Misli na artiljeriju koju su upotrebili da bi zarobili nae ljude u peinama",ree on. "Raspolaem izvesnim... teorijskim... znanjem o tom eksplozivnomnaoruanju."

"Svaki ovek koji se povue u peinu samo sa jednim otvorom zasluuje daumre", ree Slobodnjak.

"Zato pita za to oruje?"

"Liet to eli."

Da li je to to hoe od nas, upita se Havat. On ree: "Jesi li doao ovamo dazatrai obavetenja o velikim topovima?"

"Liet eli da ispita to oruje."

"Pa onda poite i uzmite jedan top", odbrusi Havat.

"Da", uzvrati Slobodnjak. "Uinili smo to. Uzeli smo to oruje i sakrili ga namesto gde ga Stilgar moe prouiti za Lieta i gde ga Liet lino moe videti, ako tobude eleo. Ali, sumnjam u to: oruje nije ba najbolje. Slabog je sastava za Arakis."

"Uzeli ste... top?" upita Havat.


13/181

"Posle dobrog okraja", odgovori Slobodnjak. "Izgubili smo samo dva oveka,a prosuli vodu iz vie od stotinu njihovih."

Uz svaki top nalazili su se Sardaukari, pomisli Havat. Ovaj pustinjski ludakgovori tako nehajno o gubitku svega dva oveka u borbi sa Sardaukarima!

"Ne bismo ni tu dvojicu izgubili da nije bilo onih koji su se borili na straniHarkonena", ree Slobodnjak. "Ima meu njima dobrih boraca."

Jedan od Havatovih ljudi prie hramajui i pogleda Slobodnjaka, koji je jouao. "Govori li to o Sardaukarima?"

"Da, o Sardaukarima govori", uzvrati Havat.

"Sardaukari!" ree Slobodnjak sa prizvukom radosti u glasu. "Ah-h-h, to je,znai, posredi! Ba smo proveli dobru no. Sardaukari. Koja Legija? Da li zna?"

"Mi... ovaj... ne znamo", ree Havat."Sardaukari", ponovi Slobodnjak. "Nosili su, meutim, harkonensku uniformu.

Nije li to udno?"

"Car ne eli da se rauje kako se bori protiv jedne Velike Kue", ree Havat.

"Ali ti zna da su oni Sardaukari."

"Ko sam ja?" upita Havat sa prizvukom gorine.

"Ti si Tufir Havat", uzvrati ovek poslovnim glasom. "No, dobro, ve emo sve

saznati. Poslali smo trojicu koje smo uhvatili da ih ispitaju Lietovi ljudi."Havatov oficir progovori polako, dok mu se u svakoj rei oitovala neverica:

"Vi ste... uhvatili Sardaukare?"

"Samo trojicu", uzvrati Slobodnjak. "Dobro su se borili."

Da smo samo imali vremena da se poveemo sa ovim Slobodnjacima, pomisliHavat, ne mogavi da obuzda plimu tuge. Da smo samo stigli da ih obuimo inaoruamo. Velika Majko, kakvu smo onda borbenu silu mogli da imamo!

"Moda okleva zbog brige za Lisana al-Gaiba", ree Slobodnjak. "Ako je on

stvarno Lisan al-Gaib, onda mu nita ne moe biti. Ne razbijaj glavu oko neega tojo nije dokazano."

"Sluio sam... Lisana al-Gaiba", ree Havat. "Njegova bezbednost je mojabriga. Zavetovao sam se na to."

"Zavetovao si se njegovoj vodi?"


14/181

Havat baci pogled na svog oficira, koji je i dalje zurio u Slobodnjaka, a zatimponovo upravi panju na ueu priliku. "Da, njegovoj vodi."

"eli da se vrati u Araken, na mesto njegove vode?"

"U... da, na mesto njegove vode."

"Zato nisi odmah kazao da je u pitanju voda?" Slobodnjak ustade i privrstinosne utinice.

Havat dade glavom znak svom oficiru da se vrati ostalima. ovek umornoslegnu ramenima i poslua. Havat zau kako ljudi neto tiho poinju da priaju.

Slobodnjak ree: "Uvek postoji put do vode."

Iza Havata jedan ovek opsova. Oficir ga pozva: "Tufire! Umro je Arki."

Slobodnjak stavi pesnicu na uho. "Zavet vode! To je znak!" On pogleda

Havata. "Imamo u blizini mesto za prihvatanje vode. Da pozovem moje ljude?"

Oficir prie Havatu i ree mu: "Tufire, nekoliko ljudi ostavilo je ene uArakenu. Oni su... ovaj, zna ve kako je u ovakvom asu."

Slobodnjak je i dalje drao pesnicu na uhu. "Je li to zavet vode, TufireHavate?" upita on.

Havatov um munjevito je radio. Osetio je sada na ta Slobodnjak cilja, ali sebojao reakcije umornih ljudi pod stenom, kada budu shvatili ta je posredi.

"Zavet vode", ree Havat."Neka nam se plemena ujedine", ree Slobodnjak, spustivi pesnicu.

Kao da je to bio signal, etiri oveka skliznue sa stene nad njima. Brzo uoepod zaklon, obmotae mrtvaca u tkaninu, podigoe ga i poee da tre sa ovimteretom du zida grebena, sa desne strane. Njihova hitra stopala podizala suoblaie praine.

Sve je bilo gotovo pre no to su Havatovi umorni ljudi stigli da dou k sebi.Grupa sa leom, koji je, obmotan tkaninom, liio na oveu vreu, ve je zala za

jednu stenu.

Jedan od Havatovih ljudi povika: "Kuda su se deli sa Arkijem? Pa on je..."

"Nose ga... da ga sahrane", ree Havat.

"Slobodnjaci ne sahranjuju svoje mrtvace!" uzviknu ovek. "Ne pale ti trikovikod nas, Tufire. Znamo mi ta oni rade. Arki je bio jedan od..."


15/181

"Raj eka svakog ko umre u slubi Lisana al-Gaiba", ree Slobodnjak. "Ako jetano da sluite Lisana al-Gaiba, kao to ste kazali, emu onda to oplakivanje?Seanje na nekoga ko je umro na taj nain bie zauvek ivo."

Ali Havatovi ljudi nastavie da se primiu, ljutitih izraza lica. Jedan od njih

mai se za laserski pitolj i poe da ga izvlai."Da nisi mrdnuo dalje!" odbrusi mu Havat. Upirao se da obuzda umor koji mu

je slamao miie. "Ovi ljudi potuju nae mrtve. Obiaji se razlikuju, ali znaenje imje isto."

"Istopie Arkija zbog njegove vode", uzvrati nepopustljivo ovek sa laserskimpitoljem.

"ele li to tvoji ljudi da i oni prisustvuju ceremoniji", upita Slobodnjak.

On ak i ne shvata u emu je problem, pomisli Havat. Naivnost Slobodnjaka

bila je zastraujua.

"Zabrinuti su za sudbinu pokojnika koji im je bio potovan i omiljen drug",ree Havat.

"Postupiemo sa vaim drugom uz iste poasti koje uivaju nai ljudi", uzvratiSlobodnjak. "To je zavet vode. Poznajemo mi obrede. ovekovo telo samo jenjegovo; jedino voda pripada plemenu."

Havat brzo progovori, poto se ovek sa laserskim pitoljem pribliio jo jedankorak. "Hoete li sada da pomognete naim ranjenicima?"

"Pa zavetovali smo se na to", uzvrati Slobodnjak. "Uiniemo za vas ono tose ini za lanove svog plemena. Najpre vas sve moramo odenuti i pobrinuti se zaostale potrebe."

ovek sa laserskim pitoljem zastade.

Havatov oficir ree: "Kupujemo li mi to pomo Arkijevom... vodom."

"Nita ne kupujemo", uzvrati Havat. "Pridruili smo se ovim ljudima."

"Obiaji se razlikuju", promrmlja jedan od ljudi.

Havatu malo laknu.

"I pomoi e nam da stignemo do Arakena?"

"Poubijaemo sve Harkonene", ree Slobodnjak, iscerivi se pri tom. "ISardaukare." On se povue korak nazad, stavi ake oko uiju i zabaci malo glavu,oslukujui. A onda spusti ruke i ree: "Dolazi neka letelica. Sakrijte se ispod stene ine mrdajte."


16/181

Na Havatov znak rukom ljudi posluae.

Slobodnjak uhvati Havata za ruku i povue ga prema ostalima. "Boriemo sekada kucne as za borbu", ree ovek, a zatim posegnu u nabore odore, izvadiodande kavez i izvue iz njega neku ivotinjicu.

Havat prepoznade siunog imia. ivotinjica okrenu glavu i Havat primetinjene poptuno plave oi.

Slobodnjak pogladi imia umirujui ga i neto mu tiho avrljajui. Zatim senae prema glavi ivotinjice i sa jezika pusti kap pljuvake u podignuta imievausta.imi rairi krila, ali ostade na Slobodnjakovoj ruci. ovek uze jednu cevicu,podie je do imieve glave i neto promrmlja u nju; a onda, vinu ivotinjicu visokoi pusti je u vazduh.

imi prhnu iza grebena i nestade sa vidika.

Slobodnjak sklopi kavez i ponovo ga zavue u nabore svoje odore. Zatim opetzabaci glavu, oslukujui. "Proeljavaju gornje terene", ree on. "Pitam se kogatrae tamo."

"Poznato je da smo se mi povukli u ovom pravcu", ree Havat.

"ovek nikada ne sme da pretpostavi da je on jedina lovina", reeSlobodnjak. "Baci pogled na drugu stranu bazena. Videe neto."

Vreme je proticalo.

Havatovi ljudi se uskomeae i poee neto da apuu.

"Budite neujni kao zaplaene ivotinje", opomenu ih Slobodnjak priguenimglasom.

Havat opazi neku kretnju blizu naspramnog grebena - ukasta mrlja naukastoj podlozi.

"Moj mali prijatelj nosi svoju poruku", ree Slobodnjak. "On je dobar glasnik -bilo danju ili nou. Bie mi ao ako ga izgubim."

Kretnje sa druge strane sinka nestade. Na peanom prostranstvu promera

etiri ili pet kilometara nije preostalo nita drugo do sve snaniji pritisak dnevnetoplote - titravi stubovi vazduha koji se die.

"A sad se sasvim primirite", proaputa Slobodnjak.

Kolona gegavih prilika izbi iz jednog procepa u naspramnom grebenu i krenupravo preko sinka. Havatu se uini da su posredi Slobodnjaci, premda im je nastupbio neobino nevet. Izbrojao je estoricu ljudi kako se tekog koraka kreu prekodina.


17/181

Sa desne strane, iza Havatove grupe, u visini se zau lepet ornitopterovihkrila. Letelica se pojavi iznad zida grebena, gde su se oni nalazili skriveni: atreidskitopter iaran harkonenskim ratnim bojama. Letelica se uputi prema ljudima koji suprelazili preko sinka.

Grupa se zaustavi na prevoju dine i mahnu.Topter napravi jedan uzan krug iznad njih, a zatim se vrati neto nazad i

spusti se ispred Slobodnjaka, podigavi oblak praine. Petorica iskoie iz toptera iHavat ugleda svetlucanje titnika, koji su odbijali zrnca praine i peska; trenutakpotom, u vrstim i odlunim kretnjama ljudi iz letelice on prepoznadekarakteristian nastup Sardaukara.

"Auhh! Pa oni koriste svoje glupe titnike", prosikta Slobodnjak pored Havata,a zatim baci pogled prema otvorenom junom zidu sinka.

"To su Sardaukari", proaputa Havat.

"Dobro."

Sardaukari se pribliie grupi Slobodnjaka koja ih je ekala, napraviviformaciju polukruga. Isukane otrice resko su pravile suneve odseve. Slobodnjacisu stajali u zbijenoj grupi, na izgled ravnoduni.

Najednom, iz peska oko dve grupe pokuljae Slobodnjaci. Trenutak potom,nali su se i pored ornitoptera, a zatim u njemu. Oblak uskovitlane praine obavio jeestoko komeanje na mestu gde su se dve grupe srele.

A onda se praina slegla. Samo su Slobodnjaci ostali da stoje."Ostavili su samo tri oveka u topteru", ree Slobodnjak pokraj Havata.

"Srena okolnost. Nismo morali da otetimo letilicu dok smo je preuzimali."

Iza Havata, jedan ovek proaputa "Pa to su bili Sardaukari!"

"Jesi li primetio kako se dobro bore?" upita Slobodnjak.

Havat duboko udahnu vazduh. Poeo je da osea nagorelu prainu oko sebe,toplotu, sunost. Glasom koji nije bio nita manje suv, on ree: "Da, veoma su sedobro borili."

Zarobljeni topter uzlete uz buni lepet krila, a zatim krenu prema jugu,poevi da pravi strm uspon.

Slobodnjaci, dakle, umeju da upravljaju i topterima, pomisli Havat.

Na udaljenoj dini, jedan Slobodnjak mahnu zelenom, etvrtastom tkaninom:jednom... dva puta.


18/181

"Jo ih dolazi!" procedi kroz zube Slobodnjak pored Havata. "Budite spremni.Nadao sam se da emo moi da se povuemo bez novih neprilika."

Neprilika, pomisli Havat.

Narednog trenutka, ugledao je dva nova toptera kako se sa zapada

obruavaju prema mestu na pesku, gde se najednom nije video nijedan Slobodnjak.Preostalo je samo osam plavih mrlja - tela Sardaukara u harkonenskim uniformama- na popritu minule bitke.

Jo jedan topter sliznu povrh zida grebena iznad Havata. On oseti kako ga jeneto trecnulo kada je ugledao letelicu: veliki transporter trupa. Leteo je lagano isa potpuno rairenim krilima, to je znailo da je pod punim optereenjem - sliandinovskoj ptici koja se vraa u gnezdo.

U daljini, purpurni snop laserskog pitolja sunu iz jednog toptera koji seobruavalo. Hitac zapara peskom, podigavi otar, prainasti trag za sobom.

"Kukavice!" proguna Slobodnjak pored Havata.

Transporter trupa uputi se prema mestu gde su leali leevi u plavimuniformama. Krila su mu sasvim bila rairena, da bi se, trenutak pre no to jedodirnuo pesak, brzo skupila.

Havatovu panju privue odblesak sunca o neto metalno na jugu: bio je totopter koji se obruavao sa krilima vrsto pripijenim uz bokove i mlaznicama koje suliile na zlatni plam spram tamnosrebrnastog sivila neba. Ustremio se poput streleprema transporteru trupa, koji nije imao ukljuen titnik usled laserske aktivnosti

unaokolo. Topter se nije zaustavio, niti je promenio pravac, ve se strmoglaviopravo u transporter.

Plamena grmljavina razlee se bazenom. Stene stadoe da se stropotavajusa zidova grebena svuda unaokolo. Crvenonarandasti gejzir iknu prema nebu samesta na pesku gde su se nalazili transporter i pratei topteri; sve je bilo zahvaenoplamenom.

Bio je to Slobodnjak koji je uzleteo u zarobljenom topteru, pomisli Havat.Svesno se rtvovao da uniti onaj transporter. Velika Majko!ta su ovi Slobodnjaci?

"Dobar potez", ree Slobodnjak pored Havata. "U nosau mora da se nalazilonajmanje tri stotine vojnika. Moramo se sada pobrinuti o njihovoj vodi i stei novuletelicu." On zakorai da izie iz senke pod stenovitim ispustom, gde su bili skriveni.

Istog asa, meutim, prava kia plavih uniformi srui se sa zida grebenaiznad njega, mekano dodirujui tle zahvaljujui upotrebi suspenzora. Havat u trenuprimeti da su posredi Sardaukari: gruba lica obuzeta ratnikom mahnitou. Nisuimali ukljuene titnike, a svako je u jednoj ruci drao no, a u drugoj oamuiva.


19/181

Munjevito baen no pogodi Slobodnjaka u vrat; Havatov prijatelj zatetura seunazad, dok mu se lice zgri od bola. Havat je imao samo toliko vremena da izvueno, pre no to ga je hitac iz oamuivaa bacio u carstvo tame.

3.

Muad'Dib je stvarno mogao da vidi Budunost, ali vi morate shvatiti granicenjegove moi. Da biste to uinili, razmislite malo o vidu. Vi imate oi, ali ne moeteda vidite bez svetlosti. Ako ste na najnioj taki neke doline, ne moete videti prekonjenih najviih rubova. Isto tako, Muad'Dib nije u stanju uvek da sagledatajanstvenu zemlju dolazeeg vremena. On nam kae da samo jedna mrana,proroka odluka, moda samo upotreba jedne rei umesto neke druge, moe dapromeni svekoliki izgled budunosti. On nam kae: 'Vizija vremena je iroka, ali

kada proe kroz nju, vreme postaje uska vrata.' On se uvek opirao iskuenju daizabere jasan, bezbedan kurs, upozoravajui nas: 'Taj put neumitno vodi kastagnaciji.'

Iz 'Buenja Arakisa' princeze Irulan

Kada su se ornitopteri pojavili iz noi nad njima, Pol uhvati majku za miicu i

ree: "Ne mii se!"A onda ugleda na meseini predvodnu letelicu, nain na koji su joj se krila

skupila da bi potpomogla koenje prilikom sputanja, brzo preletanje sigurnih rukupo kontrolnim ureajima.

"To je Ajdaho", izusti.

Vodea letelica i njeni pratioci spustie se u bazen poput jata ptica koje sudoletele u gnezdo. Ajdaho izie iz toptera i potra prema njima pre no to seuskovitlana praina slegla. Za njim krenue dve prilike u odorama Slobodnjaka. Polprepoznade jednu: visoki Kines, sa bradom boje peska.

"Ovuda!" doviknu im Kines i skrenu ulevo.

Iza Kinesa, ostali Slobodnjaci prebacivali su cirade preko ornitoptera.Eskadrila se uskoro pretvorila u niz blagih dina.

Ajdaho se zaustavi ispred Pola i pozdravi ga vojniki: "Gospodaru, Slobodnjaciimaju privremeno sklonite u blizini gde bismo..."


20/181

"A ta je s onim tamo?"

Pol pokaza na plamen iznad udaljenog grebena - kuljanje ognja i purpurnisnopovi laserskih pitolja koji su parali pustinju.

Redak smeak pojavi se na Ajdahovom okruglom, staloenom licu.

"Gospodaru... ostavio sam im malo izne..."

Jarkobela svetlost suknu pustinjom - blistava poput sunca - od ega im sesenke otro ocrtae na stenovitom tlu grbine. Ajdaho munjevito zgrabi jednomrukom Pola za miicu, a drugom Desiku za rame i povue ih sa isturenog mestagrbine u bazen. Samo to su pali na pesak, iznad njih zatutnja grmljavina eksplozije.Silina njenog udarnog talasa rasprila je unaokolo delie stene sa grbine na kojoj sudo malopre stajali.

Ajdaho sede i poe da se isti od peska.

"Pomislila sam da su porodini atomici...", ree Desika.

"Podmetnuo si im titnike tamo", ree Pol.

"Jedan veliki... i to ukljuen na najjae", uzvrati Ajdaho. "im ga je dodirnuolaserski snop..." On slegnu ramenima.

"Subatomska fuzija", ree Desika. "To je opasno oruje."

"Ne oruje, moja gospo, ve odbrana. Taj olo e ubudue dva puta razmislitipre no to ponovo upotrebi laserske pitolje."

Slobodnjaci iz ornitoptera pojavie se nad njima. Jedan im se obratipriguenim glasom: "Moramo u zaklon, prijatelji."

Pol se sam podie, a Ajdaho pomoe Desiki da ustane.

"Eksplozija e privui svaiju panju, gospodaru", ree Ajdaho.

Gospodaru, pomisli Pol.

Ta re zvuala je krajnje neobino kada je njemu bila upuena. Gospodar jeoduvek bio njegov otac.

Najednom oseti kako ga je nejasno proela proroka mo; iskusio je prisustvopomamne kolektivne svesti u sebi, koja je Vaseljenu ljudi nagonila u sunovrat. Od tevizije uzdrhta, tako da je morao da dopusti Ajdahu da ga povede du ruba bazenaka jednom kamenom ispustu. Slobodnjaci koji su tu bili nainili su otvor koji je vodiou peana nedra, upotrebivi statiki kompresor.

"Mogu li da vam ponesem vreu, gospodaru?" upita Ajdaho.


21/181

"Nije teka, Dankane", ree Pol.

"Nemate telesni titnik", ree Ajdaho. "Hoete li moj?" On baci pogled premaudaljenom grebenu. "Dodue, malo je verovatno da e u skorije vreme biti jopucnjave iz laserskih pitolja."

"Zadri svoj titnik, Dankane. Tvoja je desnica sasvim dovoljna zatita zamene."

Desika primeti da je ova pohvala delovala na Ajdaha, koji se primakao bliePolu; ona pomisli: moj sin zna kako treba da postupa sa svojim ljudima.

Slobodnjaci uklonie kameni zatvara, ispod koga se ukazao ulaz u prirodnipustinjski podzemni kompleks. Otvor je bio dobro zakamufliran.

"Ovuda", ree jedan od Slobodnjaka, povevi ih kamenim stepenicama utamu.

Iza njih kamena zaptivka utrnu meseinu. Istog asa ispred se pojavipriguena, zelena svetlost, obasjavi stepenice i kamene zidove koji su skretaliulevo. Slobodnjaci u pustinjskim odelima bili su sada svuda oko njih, potiskujui ihnadole. Skrenuli su iza okuke, a zatim novim prolazom ponovo krenuli nadole. Nanjegovom kraju ekala ih je gruba peinska prostorija.

Pred njima je stajao Kines sa zabaenom kapuljaom svog juba-ogrtaa.Vratni deo njegovog pustinjskog odela presijavao se na zelenkastoj svetlosti.Dugaka kosa i brada bile su mu razbaruene. Potpuno plave oi liile su na dvatamna zdenca ispod gustih obrva.

U trenutku susreta, Kines se zapita u sebi: Zato pomaem ovim ljudima? Toje najopasniji poduhvat koji sam ikada preduzeo. Mogla bi da me snae zla kob, kaoi njih.

Zatim podie bezazlen pogled prema Polu i ugleda pred sobom deaka koji jeve odrastao; umeo je da potisne bol i da sve drugo baci u zalee, izuzevvojvodskog stava koji mu je sada jedini priliio. Istog trena, Kinesu postade jasno davojvodstvo nije umrlo sa Vojvodom - da i dalje ivi u ovom deaku i da se nipoto netreba olako uzeti.

Desika se osvrnu po prostoriji, pomno je osmotrivi svojim bene-geseritskimoima: laboratorija, mesto puno uglova i kvadrata, u drevnom, graanskom duhu.

"Ovo je jedna od carskih ekolokih istraivakih stanica koju je moj otac eleokao isturenu bazu", ree Pol.

Njegov otac je eleo, pomisli Kines.


22/181

A onda se ponovo zapita: Pravim li budalu od sebe to pomaem ovimbeguncima? Zbog ega to inim? Bilo bi sasvim lako svriti sa njima sada i takostei poverenje Harkonena.

Pol se povede za majinim primerom i dobro osmotri prostoriju; u oi su mu

posebno pali radna tezga, koja se pruala sa jedne strane, i gole stene koje supredstavljale zidove. Na tezgi se nalazilo mnotvo instrumenata: brojanici su sesjajili pokraj koordinantnih ravni iz kojih su virile ilebljene staklene ipke. Uprostoriji se oseao snaan miris ozona.

Nekoliko Slobodnjaka poe neto da radi u jednom skrivenom uglu i odatle serazlegoe novi zvuci: kaljucanje maina, kripa prenosnih kaieva.

Pol baci pogled prema kraju prostorije i ugleda tamo kaveze sa malimivotinjama, naslagane uza zid.

"Tano ste prepoznali mesto", ree Kines. "Za ta biste ga vi iskoristili, Pole

Atreidu?"

"Da od ove planete napravim svet pogodan za ivot ljudi", ree Pol.

Moda je to razlog to im pomaem, pomisli Kines.

Buka maine najednom prestade i sve utonu u tiinu. Iz kaveza se iznenadarazlee cijuk neke ivotinjice, ali isto tako brzo zamuknu, kao da se zbog neegapredomislila.

Pol ponovo upravi panju prema kavezima i primeti da su ivotinje imii

smeih krila. Automatska hranilica pruala se iz zida pokraj kaveza.Jedan Slobodnjak izie iz skrivenog dela prostorije i obrati se Kinesu: "Liete,

ureaji za generisanje polja ne rade. Ne mogu vie da nas prikrijem od detektorablizine."

"Moe li da ih opravi?" upita Kines.

"Ne brzo. Rezervni delovi..." ovek slegnu ramenima.

"Da", uzvrati Kines. "Onda emo morati da se snaemo bez ureaja. Donesisa povrine runu pumpu za vazduh."

"Odmah!" ovek pohita napolje.

Kines se ponovo okrenu prema Polu. "Dopada mi se va odgovor."

Desika primeti blagu naglaenost ovekovog glasa. Bio je to kraljevski glas,naviknut da izdaje nareenja. Takoe joj nije promaklo da su mu se obratili sa'Liete'. Liet je bio slobodnjaki alter ego, drugo lice krotkog planetologa.


23/181

"Veoma smo vam zahvalni na pomoi, doktore Kines", ree ona.

"Hm-m-m, videemo", uzvrati Kines, a zatim klimnu jednom od svojih ljudi."Zainsku kafu u moje odaje,amire."

"Smesta, Liete!" ree ovek.

Kines pokaza na jedan luni otvor u zidu prostorije. "Izvolite, molim."

Desika dopusti sebi jedan kraljevski pokret glavom pre no to je prihvatilapoziv. Primetila je kako je Pol rukom dao signal Ajdahu da postavi strau kraj ulaza.

Na kraju prolaza, dugakog svega dva koraka, nalazila su se teka vrata, kojasu vodila u etvrtastu sobu, osvetljenu zlatnim sjajnim kuglama. Desika prevuerukom preko vrata dok je ulazila i sa iznenaenjem ustanovi da je posredi plastinielik.

Pol napravi tri koraka kroz sobu i spusti na pod balu. Zauo je iza sebe kakose vrata zatvaraju, a zatim brzo prouio pogledom prostoriju: zidovi od prirodnestene boje karija, dugaki oko osam metara; sa njegove desne strane zid je bioproaran metalnim arhivskim ormanima. Niski radni sto, sa mlenobelom plohom,proaranom u unutranjosti utim mehurovima, zauzimao je sredite prostorije.Okruavale su ga etiri suspenzorske stolice.

Kines proe pokraj Pola i pridra Desiki stolicu. Ona sede, primetivi pri tomda joj sin pomno motri sobu.

Pol je jo trenutak ostao da stoji. Jedva primetna nepravilnost u vazdunim

strujama prostorije stavila mu je do znanja da postoji tajni izlaz sa njegove desnestrane, iza arhivskih ormana.

"Sedite, Pole Atreide", ree mu Kines.

Kako mi samo lukavo izbegava titulu, pomisli Pol. Ali on ipak prihvatiponuenu stolicu i ostade da uti dok je Kines sedao.

"Osetili ste da bi Arakis mogao biti raj", ree Kines. "Meutim, kao to vidite,carstvo alje ovamo samo svoje uvebane vazale, lovce na zain!"

Pol podie palac sa vojvodskim peatom na prstenu. "Vidite li ovaj prsten?"

"Vidim."

"Znate li ta on znai?"

Desika se otro okrenu i pogleda sina.

"Otac vam lei mrtav u ruevinama Arakena", uzvrati Kines. "Tehnikiposmatrano, vi ste Vojvoda."


24/181

"Ja sam vojnik carstva", ree Pol. "Tehniki posmatrano, vazal."

Kinesovo lice se smrai. "Bez obzira na to to vam nad oevim leom stojeSardaukari?"

"Sardaukari su jedno, a zakonita osnova moje vlasti drugo", uzvrati Pol.

"Arakis poseduje svoj nain da odredi ko nosi plat vlasti", ree Kines.

Okrenuvi se da ga pogleda, Desika pomisli: postoji neto elino u ovomoveku; taj elik nikakva ra jo nije nagrizla... a nama je elik potreban. Pol seizlae opasnosti.

Pol ree: "Sardaukari na Arakisu predstavljaju meru u kojoj se na voljeni Carplaio mog oca. Sada u ja biti taj koji e pruiti Caru Padiahu razloge za strah..."

"Mome", ree Kines, "postoje stvari koje ne..."

"Obraajte mi se sa Gospodaru", ree Pol.

Polako, pomisli Desika.

Kines se zagleda u Pola i Desika spazi odsev divljenja na planetologovomlicu, znak naklonosti.

"Gospodaru", ree Kines.

"Ja sam smetnja za Cara", nastavi Pol. "Ja sam smetnja za sve koji hoe samoda raskrme Arakis. Dok budem iv, nastaviu da predstavljam takvu smetnju, koja

e im na kraju doi glave!""Rei", uzvrati Kines.

Pol ga pogleda, a onda ree: "Vi imate legendu o Lisanu al-Gaibu, Glasu saSpoljnjeg Sveta, oveku koji e Slobodnjake povesti u raj. Vai su ljudi..."

"Praznoverica!" ree Kines.

"Moda", sloi se Pol. "A moda i ne. Praznoverje ponekad ima neobinekorene i jo neobinija grananja."

"Imate neki plan na umu", ree Kines. "To je prilino oigledno... gospodaru.""Mogu li mi vai Slobodnjaci pruiti nepobitan dokaz da su Sardaukari ovde u

harkonenskim uniformama?"

"Mogu."

"Car e ponovo poveriti upravu nad Arakisom nekom Harkonenu", ree Pol."Moda ak i Zveri Rabanu. Ali neka. Kada dovoljno duboko bude ogrezao u krivicu,


25/181

neka se suoi sa obavezom da pred Landsradom polae rauna. Neka odgovori napitanje..."

"Pole!" ree Desika.

"Ukoliko bi Veliko Vee Landsrada prihvatilo vae optube", ree Kines,

"postojao bi samo jedan ishod: rat izmeu carstva i Velikih Kua."

"Rasulo", ree Desika.

"Ali, ja u najpre izloiti celu stvar pred Carem", ree Pol "i pruiti mualternativu za haos."

"Ucena?" upita Desika suvim glasom.

"Jedno od orua vladanja, kako si sama kazala", podseti je Pol, a Desikarazabra gorinu u njegovom tonu. "Car nema sinove, ve samo keri."

"Da ti to ne pretenduje na presto?" upita ga Desika.

"Car nee rizikovati da mu sveobuhvatni rat razori carstvo", ree Pol. "Planeteunitene, svuda nered - ne, nee on to rizikovati."

"Va predlog mi lii na korak oajnika", ree Kines.

"ega se Velike Kue Landsrada najvie boje?" upita Pol. "Najvie se bojeupravo onoga to se sada zbiva na Arakisu - Sardaukara koji e ih pokokati jednu zadrugom. Ba zato i postoji Landsrad. To je lepak Velikog Dogovora. Jedino ujedinjenimogu da se uhvate ukotac sa carskim snagama."

"Ali, oni su..."

"Toga se boje", ree Pol. "Arakis e postati sazivni pokli. Svako od njihvidee sebe u mom ocu - odseen od stada i ubijen."

Kines se obrati Desiki: "Da li e mu plan uspeti?"

"Ja nisam Mentat", uzvrati Desika.

"Ali zato ste Bene Geserit."

Ona mu uputi podozriv pogled, a onda ree: "Plan mu ima i dobrih i loihstrana... kao to bi imao i svaki drugi na ovom nivou. Jedan plan u podjednakoj merizavisi od naina na koji se sprovodi u delo, kao i od toga kako je zamiljen."

"'Zakon je krajnja nauka'", navede citat Pol. "To stoji ispisano iznad Carevihvrata. Ono to predlaem jeste da mu pokaem zakon."


26/181

"Nisam siguran da mogu verovati osobi koja je skovala ovaj plan", ree Kines."Arakis ima svoj plan koji mi..."

"Sa prestola", prekide ga Pol, "mogao bih da od Arakisa napravim raj prostimpokretom ruke. To je zaloga koju nudim za vau podrku."

Kines se ukruti. "Moja lojalnost nije na prodaju, gospodaru."

Pol podie pogled preko stola u pravcu sagovornika, susrevi se sa hladnimsjajem potpuno plavih oiju. Nekoliko trenutaka je bez rei posmatrao bradato lice,koje je zrailo zapovednikim izrazom, a onda mu na usnama zaigra blag smeak ion ree: "Dobro reeno. Izvinjavam se."

Kines izdra Polov pogled i uzvrati: "Nijedan Harkonen nikada nije priznao daje poinio greku. Moda im vi niste slini... Atreidi."

"Verovatno je posredi greka u obrazovanju", ree Pol. "Kaete da niste na

prodaju, ali ini mi se da imam valutu kojom u vas kupiti. Za vau lojalnost meni,nudim vam moju lojalnost vama... u potpunosti."

Sin mi ima atreidsku iskrenost, pomisli Desika. Poseduje onu neizmernu,gotovo naivnu ast. A kakva je to samo snaga!

Ona primeti da su Polove rei delovale na Kinesa.

"To je besmislica", ree Kines. "Vi ste jo deak i..."

"Ja sam Vojvoda", ree Pol. "Ja sam Atreid. Nijedan Atreid nikada nije prekriotakav zavet."

Kines proguta pljuvaku.

"Kad sam rekao 'u potpunosti'", nastavi Pol, "mislio sam to u doslovnomsmislu. Dao bih moj ivot za va."

"Gospodaru!" ree Kines. Ova re kao da je bila istrgnuta iz njega, ali Desikaprimeti da se tog trenutka nije obratio deaku od petnaest godina, ve odraslomoveku, pretpostavljenom. Sada je Kines govorio u doslovnom smislu.

U ovom trenutku on bi dao svoj ivot za Pola, pomisli ona. Kako Atreidima

polaze ovakve stvari za rukom - i to tako brzo i tako lako?"Znam da ste mislili u doslovnom smislu", ree Kines. "Pa ipak, Harkon..."

Vrata iza Pola otvorie se uz tresak. On se munjevito okrenu i ugleda estokupometnju - uzvike, jeku elika, votana lica koja su se grila u prolazu.

Sa majkom pokraj sebe, Pol priskoi do vrata, primetivi kako Ajdaho blokiraprolaz; kroz titranje titnika videle su mu se zakrvavljene oi, ake koje su posezale


27/181

da ga epaju, elini luci koji su uzaludno parali po titniku. Blesnuo je narandastisjaj oamuivaa, ije se tane odbilo od zida titnika. Ajdahove otrice munjevito susevale unaokolo, a sa svakim zamahom svea krv slivala se sa njih.

A onda Kines priskoi do Pola i oni nalegoe svom teinom na vrata. Pol je

uspeo da baci poslednji pogled na Ajdaha koji je odvano stajao usred mnotvaharkonenskih unoformi; trzavo njihanje bilo mu je jo kontrolisano, iako mu se nacrnoj kosi irio crveni cvet smrti. A onda se vrata zatvorie i zau se reski zvuk kadaKines hitrim pokretom spusti rezu.

"Mislim da sam doneo odluku", ree Kines.

"Neko vam je otkrio napravu, pre no to je iskljuena", ree Pol. On povuemajku dalje od vrata, opazivi pri tom oajanje u njenim oima.

"Trebalo je da pretpostavim da e biti neprilika kada kafa nikako nije stizala",ree Kines.

"Imate izlaz za sluaj opasnosti", ree Pol. "Da ga iskoristimo?"

Kines duboko udahnu vazduh i ree: "Ova vrata bi trebalo jo dvadesetakminuta da izdre sve drugo osim laserskih pitolja."

"Nee se usuditi da upotrebe laserske pitolje iz straha da sa ove straneimamo ukljuene titnike", uzvrati Pol.

"Bili su to Sardaukari u harkonenskim uniformama", proaputa Desika.

A onda se zaue udarci o vrata, koji su se ritmiki ponavljali.

Kines pokaza na ormane du desnog zida i ree: "Ovuda!" Priao je prvom unizu, otvorio jednu fioku i pokrenuo neku polugu u njoj. itav zid sa ormanima seraskrili i iza njega se ukazae crna usta nekog tunela. "I ova vrata su od plastinogelika", ree Kines.

"Dobro ste se pripremili", ree Desika.

"Ve osamdeset godina ivimo pod Harkonenima", uzvrati Kines. On ihpovede u tamu i zatvori vrata za sobom.

U iznenadnoj pomrini Desika ugleda svetlu strelicu na tlu pred sobom.Kinesov glas zau se iza njih: "Ovde emo se razdvojiti. Ovaj zid je znatno

otporniji. Izdrae najmanje jedan sat. Sledite ove strelice koje vidite na podu. Onee se gasiti kada vi budete proli. Pomou njih nai ete put kroz lavirint do izlazagde sam sakrio topter. U pustinji noas besni oluja. Jedina nada vam je da pohitateza njom, stignete do njenog jezgra i prepustite se da vas ona nosi. Moji ljudi to estoine kada kradu toptere. Ako ostanete visoko u oluji, preiveete."


28/181

"A ta je sa vama?" upita Pol.

"Ja u pokuati da umaknem drugim putem. Ako me uhvate... pa, jo samcarski planetolog. Objasniu im da sam bio va zarobljenik."

Beimo kao kukavice, pomisli Pol. Ali nema drugog naina da se izbavim

odavde i osvetim oca. On se okrenu i baci pogled prema vratima.

Desika zau ovu kretnju i ree: "Dankan je mrtav, Pole. Video si mu ranu.Nita vie ne moe uiniti za njega."

"Naplatiu se za sve njih jednoga dana", ree Pol.

"Neete, ako sada ne budete pohitali", ree mu Kines.

Pol oseti ovekovu ruku na ramenu.

"Gde emo se ponovo videti, Kinese?" upita ga Pol.

"Poslau Slobodnjake u potragu za vama. Putanja kojom se kree oluja dobroje poznata. Pourite sada i neka vam Velika Majka podari hitrinu i sreu."

Po kriputavom zvuku koraka u tami razabrae da se udaljuje. Desikapronae Polovu ruku i blago je povue. "Ne smemo se razdvajati", ree mu ona.

"Tako je."

Krenuo je za njom u pravcu prve strelice, primetivi u trenutku kako se onagasi im su stali na nju. Istog asa, meutim, pred njima se upali novi putokaz.

Poee da tre.

Planovi u planovima u planovima u planovima, pomisli Desika. Nismo li sadapostali deo neijeg tueg plana?

Strelice su ih vodile oko okretita, pokraj bonih otvora, koji su se jedvanazirali pri sasvim slabom sjaju. Put im je neko vreme iao nizbrdo, a zatim stalnouzbrdo. Konano su doli do nekih stepenica, zali za jedan ugao i nali se predsjajnim zidom, u ijem se sreditu videla tamna ruka.

Pol pritisnu ruku.

Zid skliznu u stranu. Blesnu svetlost na kojoj se ukaza prizor vetakiizdubljene peine, u ijem je sreditu uao jedan ornitopter. Na suprotnoj strani, izaletelice, stajao je ravan, suv zid sa oznakom vrata na sebi.

"Kuda je otiao Kines?" upita Desika.


29/181

"Povukao je potez za koji bi se odluio svaki dobar predvodnik gerile", reePol. "Razdvojio nas je u dve grupe i pobrinuo se da ne zna gde se nalazimo ukolikoga uhvate i podvrgnu ispitivanju."

Pol povede majku u peinu, primetivi pri tom kako im stopala pri hodu

podiu prainu sa poda."Nikoga ovde nije bilo ve dugo vremena", ree on.

"Izgledao je prilino siguran u to da e Slobodnjaci moi da nas pronau."

"Ja delim tu uverenost."

Pol joj pusti ruku, prie do levih vrata ornitoptera, otvori ih i smesti balu ustranji deo. "Letelica je obezbeena od traganja detektorom blizine", ree on. "Nakomandnoj tabli nalazi se ureaj za daljinsku kontrolu vrata i svetiljki. Osamdesetgodina pod Harkonenima nauilo ih je da u svemu budu vrlo temeljiti."

Desika se nae prema drugoj strani letelice, zadravi dah.

"Harkoneni sigurno imaju dobar uvid u zbivanja na ovom podruju", ree ona."Nisu oni glupi." Za trenutak se usredsredila na izveban oseaj za orijentaciju, aonda pokaza nadesno. "Oluja koju smo videli je iz ovog pravca."

Pol klimnu glavom, oduprevi se iznenadnoj nevoljnosti da se pokrene. Znaoje ta je uzrok tome, ali mu to nije mnogo pomoglo. U jednom trenutku tokom noipreao je delikatnu granicu prema dubokom nepoznatom. Poznavao je vremenskopodruje koje ih je okruavalo, ali su sada-i-ovde postojali kao neto tajanstveno.

Bilo je to kao da je video samoga sebe kako u daljini iezava sa vidika, ulazei uneku dolinu. Od nebrojenih staza koje su vodile iz te doline neke su mogle da sevrate u vidno polje Pola Atreida, ali mnoge nisu

"to due ekamo, oni e se bolje pripremiti", ree Desika.

"Ui i privei se", uzvrati joj on.

On joj se pridrui u ornitopteru, jo se borei sa pomilju da je ovo slepi teren,koji jo nije video u prorokim vizijama. A onda, gotovo uz ok, shvati da se sve vieoslanja na proroko seanje, to ga je oslabilo za ovu posebno teku situaciju.

'Ako se osloni samo na oi, druga ula ti slabe.' Bio je to aksiom reda BeneGeserit. On ga uze k znanju u tom trenutku, obeavi samom sebi da vie nikadanee pasti u istu zamku... ukoliko preivi ovo.

Pol privrsti bezbednosni pojas, uveri se da mu je sa majkom sve u redu iproveri komande letelice. Krila su bila potpuno rairena u poloaju mirovanja.Njihova delikatna unutranja gradnja bila je napeta. On pokrenu retraktorsku ipku ivide da se krila skrauju za mlazno uzletanje; tome ga je nauio Gurni Halek.


30/181

Starterski prekida lako se okrenuo. Brojanici na komandnoj tabli oivee kadaenergija pokulja u mlaznice. Turbine zapoee prigueno da zuje.

"Spremna?" upita on.

"Da."

On pritisnu dugme za daljinsku kontrolu svetiljki.

Oko njih zavlada tama.

Ruka mu je predstavljala senku spram osvetljenih brojanika dok je barataooko daljinske kontrole vrata. Zvuk reetke koja se pokree oglasi se ispred njih.umpeska koji pada potrajao je kratko, a onda se utia. Pranjavi lahor pomilova Pola poobrazima. On zatvori vrata sa svoje strane osetivi iznenadni pritisak.

Na mestu gde su se nalazila vrata-zid pojavio se irok odseak zvezdanog

neba zamuenog prainom, uokviren sa svih strana tamom. Svetlost zvezdaoiviavala je neko spoljne uzdignue, prekriveno talasastim nanosom peska.

Pol pritisnu svetli prekida na kontrolnoj tabli kojim se letelica stavlja upokret. Krila zaleprae - gore-dole, podigavi topter iz njegovog gnezda. Gas iknuiz mlaznica kada su krila zauzela poloaj za uzletanje.

Desika dopusti da joj ruke lako klize po duplim kontrolnim ureajima,oseajui sigurnost sinovljevih kretnji. Bila je zaplaena, ali i uzbuena. Sada jePolova uvebanost naa jedina nada, pomisli ona. Njegova mladost i brzina.

Pol dodade gas u mlaznice. Topter poskoi, potisnuvi ih dublje u sedita, a

tamni zid stade da se pomera spram zvezdanog zalea. On ponovo dodade gas,podesivi pri tom krila. Jo nekoliko lepeta i oni izbie iznad stena,srebrnastosmrznutih hrbati i izboina obasjanih sjajem zvezda. Iznad obzorja, sanjihove desne strane, ukaza se drugi mesec, crven od naslaga praine, ocrtavisvojim sjajem rep koji se vukao za olujom poput neke trake.

Polove ake letele su po kontrolnim ureajima. Krila poee brzo da treperekao kod nekog insekta. Sila tee stade snano da dejstvuje na njih kada letelicapoe da pravi polukrug, zanevi se na jednu stranu.

"Mlaznice iza nas!" ree Desika.

"Vidim ih."

On snano pritisnu napred ruicu za gas.

Topter im poskoi poput uplaene ivotinje i upravi se prema jugozapadu, upravcu oluje i velike krivine pustinje. Na nevelikoj udaljenosti, Pol razabra ratrkanesenke, koje mu stavie do znanja gde se okonava linija stena, podzemni kompleks


31/181

koji je stajao ispod dina. Sa druge strane izduenih prstiju senke, obasjanihmeseinom, dine su se nastavljale jedna na drugu, sve manje i manje.

A povrh obzorja uspinjala se ravna ogromnost oluje poput kakvog zida spramzvezda.

Neto trgnu topter.

"Gaaju nas!" uzviknu Desika. "Imaju nekakve projektile koje ispaljuju!"

Na Polovom licu najednom se pojavi ivotinjsko cerenje. "Izgleda daizbegavaju upotrebu laserskih pitolja", ree on.

"Ali mi nemamo titnik!"

"Znaju li oni to?"

Topter se ponovo zanjiha.

Pol se okrenu i pogleda pozadi. "ini mi se da je samo jedan od njih dovoljnobrz da dri korak sa nama."

On ponovo upravi panju na kurs letelice, primetivi kako zid oluje raste prednjima. Uznosio se ispred poput nekog vrstog, opipljivog predmeta.

"Projektili, lanseri, rakete - sve samo starinsko oruje. Moraemo da njimeopskrbimo Slobodnjake", proaputa Pol.

"Oluja", ree Desika. "Kako bi bilo da se vratimo?"

"ta je sa letelicom iza nas?"

"Okree!"

"Sada!"

Pol skupi krila i nae letelicu na levu stranu, prema na izgled sporomkljuanju zida oluje, osetivi kako mu se obrazi ulubljuju usled snanog dejstva siletee.

Uleteli su u lagano komeanje oblaka praine, koja je postajala sve gua, da

bi na kraju potpuno pomraila pustinju i mesec. Letelica se pretvorila u dugaak,vodoravni apat tame, osvetljen jedino zelenkastim sjajem komandne table.

Kroz Desikin um prostrujae sva upozorenja koja je ula o ovakvim olujama -da seku metal kao da je buter, skidaju meso sa kostiju, a zatim satiru i same kosti.Ona poe da osea udare vetra ispunjenog prainom. On poe da ih okree, dok sePol borio sa komandama. Desika primeti sina kako oduzima gas, osetivi pri tomkako se letelica ponovo propinje. Metal oko njih poe da piti i podrhtava.


32/181

"Pesak!" uzviknu Desika. Pri slaboj svetlosti sa panela ona vide da onodmahuje glavom. "Nema mnogo peska na ovoj visini."

Ali, ona je pouzdano oseala da sve dublje tonu u vrtlog oluje.

Pol rairi krila do kraja i zau kako pucketaju od prekomernog i napornog

istezanja. Nije skidao oi sa instrumenata, vozei sada potpuno instiktivno, ugrozniavom naporu da povrati visinu.

Zvuk kretanja im se prituli.

Topter poe da im se naginje na levu stranu. Pol usredsredi punu panju nasjajnu kuglu u krivulji visine, nastojei da povrati letelicu u vodoravan poloaj.

Desiku obuze jeziv oseaj da su prestali da se kreu, da se, zapravo,pomicao jedino dekor oko njih. Mutno utilo koje je promicalo pokraj prozora,ispunjeno brektavim pitanjem, koje ju je podsealo na sile to su besnele unaokolo.

Brzina vetra dostie sedam ili osam stotina kilometara na as, pomisli ona.Vene joj zapljusnu plima adrenalina. Ne smem da se bojim, prozbori ona u sebi,ponavljajui rei iz litanije Bene Geserita: Strah je ubica uma.

Polako, duge godine obuke odnesoe prevagu u njoj.

Pribranost se povrati.

"U kripcu smo", proaputa iznenada Pol. "Ne moemo dole, ne moemo dase spustimo... a bojim se da nisam kadar da nas podignem iznad ovoga. Izgleda daemo morati da iziemo napolje."

Pribranost ponovo iili iz nje. Osetivi kako zubi poinju da joj cvokou, onaih vrsto stisnu. A onda zau Polov glas, priguen i staloen, kako ponavlja litaniju:

"Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje. Suoiuse sa strahom. Dopustiu mu da proe preko mene i kroz mene. A kada me mine,osvrnuu se da mu vidim trag. Tamo gde je strah proao, nee biti niega.Preostau samo ja."

4.

ta prezire? Po tome te najbolje poznaju.

Iz 'Prirunika o Muad'Dibu' princeze Irulan


33/181

"Mrtvi su, Barone", ree Jakin Nefud, kapetan strae. "I ena i deak sigurnosu mrtvi."

Baron Vladimir Harkonen uspravi se u spavaim suspenzorima svoje privatne

odaje. Obavijajui ga poput jajeta sa mnogo opni, oko njega se pruala svemirskafregata u kojoj se spustio na Arakis. U ovoj prostoriji, meutim, grub brodski metalbio je prekriven draperijama, tapecirungom i retkim umetnikim delima.

"Sasvim je sigurno", ponovi kapetan strae. "Mrtvi su!"

Baron pomeri masivno telo u suspenzorima i usredsredi panju na ebalinskustatuu deaka koji skae, u nii sa druge strane sobe. Sna mu nestade sa oiju. Bilo

je oigledno da se ovek nalazio duboko pod dejstvom droge kada je primio ovajizvetaj; jedva da je imao vremena da uzme pilulu za protivdejstvo, pre no to jedojurio ovamo.

"Imam puni izvetaj", ree Nefud.

Neka se malo preznoji, pomisli Baron. Orua vladanja moraju se neprekidnodrati otra i pripravna. Mo i strah - otro i pripravno.

"Jesi li im video tela?" zabrunda Baron.

Nefud ne odgovori nita.

"Dakle?"

"Gospodaru... vieni su kako poniru u peanu oluju... vetrovi su duvalibrzinom od osam stotina kilometara na sat. Nita ne moe da preivi takvu oluju,gospodaru. Nita! ak je i jedna naa letelica stradala dok smo ih progonili."

Baron podrobno osmotri Nefuda, opazivi nervozni gr u makazastom oblikuovekovog vilinog miia, osoben nain na koji mu se brada pomerila dok jeprogutao pljuvaku.

"Video si tela?" ponovi Baron.

"Gospodaru..."

"Zato si onda doao ovamo, zvekeui oklopom?" zabrunda Baron. "Da meuveri kako je neto sigurno kada nije? Da ne misli, moda, da u te pohvaliti zatakvu glupost, da u ti dati novo unapreenje?"

Nefudovo lice postade mrtvaki bledo.


34/181

Vidi ovog straljivca, pomisli Baron. Okruen sam sve samim beskorisnimtikvanima. Kada bih prosuo pesak pred ovim bilmezom i kazao mu da je to ivot, onbi poeo da ga kljuca kao neko pile.

"Onaj Ajdaho nas je odveo do njih, zar ne?" upita Baron.

"Da, gospodaru!"

Pazi kako je postao brbljiv, pomisli Baron, a onda ree: "Pokuali su dapobegnu Slobodnjacima, a?"

"Da, gospodaru!"

"Ima li jo neto u tom... izvetaju?"

"U stvar je umean i carski planetolog Kines, gospodaru. Ajdaho se spanaosa Kinesom pod tajanstvenim okolnostima... ak bih rekao sumnjivim okolnostima."

"Tako?"

"Oni su... ovaj... otili zajedno do jednog mesta u pustinji gde su se, kakoizgleda, krili deak i njegova majka. U aru potere nekoliko naih grupa stradalo je ueksploziji izazvanoj dejstvom laserskih pitolja na ukljueni titnik."

"Koliki su nam gubici?"

"Nisam... ovaj... jo siguran, gospodaru."

Lae, pomisli Baron. Mora da je bilans prilino rav.

"Taj carski lakej, Kines...", ree Baron. "Izgleda da igra dvostruku igru, a?"

"Kladim se u svoj ugled da je tako, gospodaru."

Njegov ugled!

"Smaknite ga", ree Baron.

"Gospodaru, Kines je carski planetolog, u linoj slubi Njegovog velian..."

"Dobro, neka onda izgleda kao nesrean sluaj!"

"Gospodaru, Sardaukari su uestvovali u naim snagama u osvajanju togslobodnjakog osinjaka. Kines je sada njihov zarobljenik."

"Izbavite ga od njih. Kai im da elim lino da ga ispitam."

"Ako se usprotive?"

"Nee, ukoliko ispravno postupi."


35/181

Nefud proguta pljuvaku. "Razumem, gospodaru."

"Taj tip mora da umre", zabrunda Baron. "Pokuao je da pomogne mojimneprijateljima."

Nefud prebaci teinu s jedne noge na drugu.

"ta je?"

"Gospodaru, Sardaukari imaju... dve osobe u zatvoru koje bi mogle da vaszanimaju. Uhvatili su i Vojvodinog Stareinu Ubica."

"Havata? Tufira Havata?"

"Lino sam video zarobljenika, gospodaru. Tog Havata."

"Ne verujem. To je nemogue!"

"Kau da su ga onesvestili oamuivaem, gospodaru. To se zbilo u pustinji,gde nije mogao da koristi titnik. Ne fali mu ni dlaka s glave. Ako bismo uspeli da gase domognemo, bilo bi vrlo zabavno."

"ovek o kome govori je Mentat", odbrusi Baron. "A Mentati se ne trae tektako. Je li progovorio?ta kae o svom porazu? Ima li pojma o razmerama... ali ne."

"Propevao je taman toliko, gospodaru, da saznamo kako veruje da ih je izdalaGospa Desika."

"Ah-h-h-h."

Baron se dublje zavali, razmiljajui za trenutak, a onda ree: "Jesi li siguran?Kivan je na gospu Desiku?"

"Kazao je to u mom prisustvu, gospodaru."

"Pusti ga onda neka veruje da je ona jo iva."

"Ali, gospodaru..."

"Tiina! elim da se prema Havatu blago postupa. Ne sme nita da sazna opokojnom doktoru Juehu, pravom izdajniku. Kaite mu da je doktor Jueh poginuo

branei svog Vojvodu. To je ak, u izvesnom smislu, tano. Istovremeno emopodsticati njegove sumnje u gospu Desiku."

"Da, gospodaru, ali..."

"Je li Havat gladan? edan?"

"Gospodaru, Havat je jo u rukama Sardaukara!"


36/181

"Da. Tako je. Ali i Sardaukarima je podjednako stalo do Havatovih informacija,kao i meni. Zapazio sam jednu stvar u vezi sa naim saveznicima, Nefude. Oni nisumnogo okolini... u politikom smislu. Mislim da je to sraunata crta: Car eli da takobude. Da. ini mi se. Podsetie komandanta Sardaukara da sam uven u dobijanjuinformacija od utljivih zatvorenika."

Nefud je izgledao nesrean. "Da, gospodaru."

"Kazae komandantu Sardaukara da istovremeno elim da ispitam Havata iKinesa, kako bih ih naterao da se okrenu jedan protiv drugoga. Nadam se da etoliko biti kadar da razume."

"Da, gospodaru."

"A kada nam jednom dopadnu aka..." Baron klimnu glavom.

"Gospodaru, Sardaukari e eleti da upute posmatraa koji e nadzirati...

sasluavanje."

"Siguran sam da moemo smisliti neki plan kojim emo se otarasiti svihneeljenih posmatraa, Nefude."

"Razumem, gospodaru. Tada e se, dakle, sa Kinesom dogoditi nesrenisluaj."

"I sa Kinesom i sa Havatom, Nefude. Ali samo e Kinesov biti pravi. Havat mije jo potreban. Da! Ah, da!"

Nefud zamirka i proguta pljuvaku. Zaustio je da upita jo neto, ali se

predomisli u poslednji as.

"Havatu neka se da hrana i voda", ree Baron. "Postupajte sa njim blago iprijateljski. U vodu ete mu stavljati stalni otrov koji je napravio pokojni Piter deVries. Istovremeno e se pobrinuti da protivotrov postane redovan deo Havatoveishrane... sve dok ja ne budem naredio suprotno."

"Protivotrov, da." Nefud odmahnu glavom. "Ali..."

"Ne budi glup, Nefude. Vojvoda me umalo nije ubio kapsulom otrova koji jeimao u zubu. Gas koji je izbacio iz usta u mom prisustvu liio me je dragocenog

Mentata, Pitera. Potrebna mi je zamena."

"Havat?"

"Havat!"

"Ali..."


37/181

"Hteo si da kae kako je Havat potpuno odan Atreidima. Tano! Ali, Atreidisu mrtvi. Poeemo da mu se ulagujemo. Moramo ga ubediti da on nije kriv zaVojvodinu smrt. Sve je to zakuvala ona benegeseritska vetica. Imao je inferiornoggospodara, iji su zdrav razum pomraila oseanja. Mentati se dive sposobnostibestrasnog rezonovanja, Nefude. Ulagivaemo se izvrsnom Tufiru Havatu."

"Ulagivaemo mu se. Da, gospodaru."

"Havat je, na alost, imao gospodara ije su moi bile oskudne, koji nije biokadar da uzdigne Mentata do vrhunskih visova mozganja, na ta ovaj ima punopravo. Havat e prozreti izvesnu istinitost u tome. Vojvoda nije mogao da dopustisebi posedovanje najboljih pijuna koji bi pribavili Mentatu neophodne informacije."Baron se zagleda u Nefuda.

"Ali, ne obmanjujmo se, Nefude. Istina je mono oruje. Mi znamo kako smosavladali Atreide. I Havat to zna. Uspelo nam je to novcem."

"Novcem. Da, gospodaru."

"Ulagivaemo se Havatu", ree Baron. "Sakriemo ga od Sardaukara... A zasvaki sluaj, uvek emo moi da mu u hranu ne stavimo protivotrov, nema drugognaina da se neutralie dejstvo stalnog otrova. Ali, Nefude, pazi: Havat ne sme ni uta da posumnja. Otkriva otrova nee reagovati na protivotrov. Havat moe daispituje hranu koliko mu drago, ali u njoj nee pronai ni traga otrova."

Nefud razrogai oi kada je najzad shvatio u emu je stvar.

"Odsustvo neke stvari", ree Baron, "moe biti podjednako pogubno kao i

prisustvo. Odsustvo vazduha, na primer. Ili odsustvo vode. Odsustvo bilo ega naije smo se konzumiranje navikli." Baron klimnu glavom. "Razume li me, Nefude?"

Nefud proguta pljuvaku. "Da, gospodaru."

"Onda na posao. Pronai komandanta Sardaukara i pokreni celu stvar."

"Smesta, gospodaru." Nefud se pokloni, okrenu i pohita napolje.

Havat na mojoj strani! pomisli Baron. Sardaukari e mi ga dati. Ako postanusumnjiavi, jedino e moi da zakljue kako elim da unitim tog Mentata. A takvesumnje u podgrejavati! Budale! Jedan od najizvrsnijih Mentata u svekolikoj istoriji,

Mentat obuen da ubija - a oni e mi ga prepustiti, poput neke glupe igrake kojutreba razbiti. Pokazau ja njima kako se samo moe iskoristiti takva igraka!

Baron posegnu iza jedne draperije u blizini svoje suspenzorske postelje,pritisnu dugme i pozva svog starijeg neaka Rabana. Zatim se ponovo zavali,osmehnuvi se.

A svi Atreidi mrtvi!


38/181

Glupi kapetan strae bio je u pravu, razume se. Niko, naravno, ne moe dapreivi u sreditu peane oluje na Arakisu. Nikakav ornitopter... niti ljudi koji su unjemu. ena i deak su mrtvi. Treba samo podmazati na pravom mestu i pripremitise za nezamislive trokove da bi se na ovu planetu dovela ubojita vojna sila...mnotvo lukavih izvetaja, skrojenih samo za Carevo uvo, mnotvo preciznih

planova, koji su na kraju u potpunosti urodili plodom.

Mo i strah - strah i mo!

Baron je jasno video put pred sobom. Jednoga dana, neko od Harkonena bieCar. Nee to biti on lino, niti njegov direktni potomak. Ali, u svakom sluaju, nekiHarkonen. Dodue, sigurno ne ovaj Raban koga je pozvao, ve Rabanov mlai brat.Mladi Fejd-Rauta. Deak se odlikovao otrinom koja se Baronu dopadala...okrutnou.

Divan deko, pomisli Baron. Jo godinu ili dve, kad napuni sedamnaestu, iznau da li je on orue kojim e se Kua Harkonena domoi prestola.

"Gospodaru, Barone."

ovek koji je stajao pred poljem vrata Baronove spavaonice bio je niskograsta, debeo u licu i telu, sa zbijenim oima i isturenim ramenima, to jepredstavljalo porodinu sliku Harkonena. Postojala je, meutim, izvesna vrstina unjegovoj gojaznosti, premda je bilo oigledno da e doi dan kada e poeti daupotrebljava nosee suspenzore da mu olakaju teret suvine teine.

Miiav um u tanku od mozga, pomisli Baron. Nije Mentat moj neak... nejedan Piter de Vries... ali je zato moda neto neuporedivo dragocenije za zadatak

koji mi predstoji. Ako mu dam odreene ruke da to obavi, samlee sve pred sobom.Oh, kako e ga samo mrzeti ovde na Arakisu!

"Dragi moj Rabane", ree Baron. Iskljuio je polje vrata, ali je zato telesnititnik drao na punoj snazi, znajui da e mu se svetlucanje videti povrh sjajnekugle pokraj kreveta.

"Pozvali ste me", ree Raban. Zakoraio je u sobu, za trenutak bacio pogledna vazdune smetnje izazvane radom telesnog titnika i potraio neku suspenzorskustolicu, ali nije naao nijednu.

"Primakni se malo da mogu dobro da te vidim", ree Baron.

Raban napravi jo jedan korak, pomislivi pri tom kako je ovaj vraji matoracnamerno uklonio sve stolice da bi posetioce nagnao da stoje.

"Atreidi su mrtvi", ree Baron. "Svi do jednoga. Zato sam te pozvao ovde naArakis. Planeta je ponovo tvoja."


39/181

Raban zamirka. "Ali, mislio sam da nameravate da naimenujete Pitera deVriesa..."

"I Piter je mrtav."

"Piter?"

"Piter."

Baron ponovo ukljui polje vrata i obezbedi ga protiv svih energetskihprodora.

"Konano ste ga se zasitili, a?" upita Raban.

Glas mu zazvua ravno i beivotno u sobi tapeciranoj od upliva energije.

"Neto u ti odmah rei", zabrunda Baron. "Podmee mi da sam se otarasioPitera kao to bih se otarasio neke bezvredne sitnice." On pucnu debelim prstima.

"Ovako, a? Ne, nisam ja tako glup, neae. Smatrau to kao uvredu ako ikadaponovo reju ili delom bude pokazao da me smatra za budalu."

U Rabanovim mirkavim oima pojavi se strah. Znao je, u okviru odreenihgranica, koliko je stari Baron spreman da ide protiv svoje porodice. Retko je to kadabila smrt, osim ako u pitanju nije bio neki izuzetan profit ili kakva sraunataprovokacija. Ali, i manja porodina kanjavanja mogla su biti bolna.

"Oprostite mi, gospodaru Barone", ree Raban. Spustio je pogled kako biprikrio ljutnju, ali i pokazao spremnost na poslunost.

"Ne pravi budalu od mene, Rabane", ree Baron.

Raban proguta knedlu, ne podiui pogled.

"Rei u ti neto", ree Baron. "Nikad nemoj bez razmiljanja da odbacinekog oveka, kao to bi to uinio feudalac, drei se kruto slova zakona. Uvek toini samo zbog nekog vanog cilja - a taj cilj nastoj to bolje da upozna!"

Ljutnja pokulja iz Rabana: "Ali vi ste odbacili izdajnika, Jueha! Video sam kakomu iznose telo dok sam sino dolazio."

Raban podozrivo pogleda ujaka, najednom uplaen zvukom ovih rei.

Ali Baron se osmehnu. "Veoma sam oprezan kada su u pitanju opasnaoruja", ree on. "Doktor Jueh bio je izdajnik. Izruio mi je Vojvodu." Baronov glasnajednom postade snaniji. "Naveo sam na krivokletstvo jednog doktora Sukkole!Unutranjekole! Shvata li to, mome? Ali pogubno je opasno ostaviti to oruje dase slobodno vrzma unaokolo. Nisam ga odbacio bez razloga."

"Zna li Car da ste jednog Suk doktora naveli na krivokletstvo?"


40/181

Provokativno pitanje, pomisli Baron. Da nisam moda pogreno procenio mogneaka?

"Car jo ne zna", ree Baron. "Ali, o tome e ga sigurno obavestiti Sardaukari.No, pre no to se to dogodi, ja u mu dostaviti svoj izvetaj preko CHOAM

kompanije. Objasniu mu da sam, srenim sticajem okolnosti, otkrio doktora koji sepretvarao da je uslovljen. Lani doktor, shvata? S obzirom da svi znaju da seuslovljenost Sukkole ne moe ukinuti, moja verzija bie prihvaena."

"Ah-h-h, shvatam", promrmlja Raban.

Nadam se da je tako, pomisli Baron. Nadam se da ti je stvarno jasno od kolikeje vanosti da ovo ostane u tajnosti. A onda, Baron se najednom upita: Zato toinim? Zato se razmeem pred ovom budalom od mog neaka - neaka kogamoram da upotrebim, a zatim odbacim? Barona obuze srdba. Oseao se izdanim.

"To se mora drati u tajnosti", ree Raban. "Shvatam."

Baron uzdahnu. "Ovoga puta dau ti razliita uputstva o Arakisu, neae.Kada si proli put vladao ovim svetom, sputavao sam te u mnogo emu. Sada,imam samo jedan zahtev."

"Gospodaru?"

"Profit."

"Profit?"

"Ima li neku predstavu, Rabane, koliko nas je stajalo to smo doveli ovakvu

vojnu silu da porazimo Atreide? Moe li i da pretpostavi koliko Esnaf trai zaprevoz vojske?"

"Mora da je vrlo skupo, a?"

"Skupo, nego ta!"

Baron isprui debelu ruku prema Rabanu. "Ako iz Arakisa iscedi svaki grokoji moe da da tokom narednih ezdeset godina, samo e pokriti trokove!"

Raban zinu od uda, a zatim zatvori usta, ne progovorivi ni rei.

"Skupo, a?" ponovi podrugljivo Baron. "Vraji monopol Esnafa na svemirskiprevoz doveo bi nas do prosjakog tapa da poodavno nisam raunao na ovajizdatak. Mora da zna, Rabane, da je celokupan troak iao na na raun. ak smoplatili i prevoz Sardaukara."

Baron se upita tog asa, premda ne po prvi put, da li e doi dan kada eEsnaf moi da se zaobie. Bili su veoma podmukli: sisali bi ti krv pomalo, taman


41/181

toliko da se ne usprotivi, a onda, kada bi im potpuno dopao aka, poeli binemilosrdno da te muzu.

Prekomerni zahtevi uvek su pratili vojne poduhvate. "Tarifa rizika",objanjavali bi slatkoreivi agenti Esnafa. A na svakog agenta koga bi ti uspeo da

ubaci kao psa uvara u strukturu esnafske banke, oni bi u tvoj sistem ubacilidvojicu.

Nedopustivo!

"Profit, dakle", ree Raban.

Baron spusti ruku, stisnuvi aku u pesnicu. "Mora da ih muze."

"A sve dok ih budem muzao, mogu da inim ta mi je volja?"

"Sve."

"Topovi koje ste doneli", ree Raban. "Da li bih mogao..."

"Uklanjam ih", uzvrati Baron.

"Ali, vi ste..."

"Nee ti biti potrebne te igrake. Predstavljale su naroitu novotariju, ali susada beskorisne. Potreban nam je metal. One ne mogu protiv titnika, Rabane. Imalismo uspeha sa njima samo zato to ih niko nije oekivao. Moglo se predvideti da ese Vojvodini ljudi povui u peine ove izrodske planete. Topovima smo ih

jednostavno zaaurili tamo."

"Slobodnjaci ne koriste titnike."

"Moe da uzme nekoliko laserskih pitolja ako eli."

"Da, gospodaru. I kaete da imam odreene ruke."

"Sve dok god ih muze."

Na Rabanovim usnama zatitra zluradi osmeh. "Savreno vas razumem,gospodaru."

"Nita ti savreno ne razume", zabrunda Baron. "Neka to bude jasno odpoetka. Jedino to treba da razume jeste kako treba da sprovodi u delo mojanareenja. Da li ti je ikada palo na pamet, neae, da na ovoj planeti ivi najmanjepet miliona ljudi?"


42/181

"Zaboravlja li moj gospodar da sam ja bio njegov namesnik-siridar ovde? I,ako mi gospodar oprosti, bojim se da mu je procena pogrena. Teko je prebrojatipopulaciju ratrkanu po sinkovima i panovima. A ako se uzmu u obzir i Slobodnjaciiz..."

"Nije vredno truda uzimati u obzir Slobodnjake!""Oprostite mi, gospodaru, ali Sardaukari su suprotnog miljenja."

Baron zastade, pogledavi podozrivo neaka. "Zna neto?"

"Gospodar mi se odmarao kad sam sino stigao. Ja sam... ovaj... uzeo sloboduda stupim u vezu sa nekim od mojih preanjih... oficira. Oni su ili sa Sardaukarimakao vodii. Obavestili su me da je jedna slobodnjaka banda uhvatila u stupicu etuSardaukara negde na jugoistoku i naprosto je zbrisala."

"Zbrisala etu Sardaukara?"

"Tako je, gospodaru."

"Nemogue!"

Raban slegnu ramenima.

"Slobodnjaci porazli Sardaukare", zabrunda Baron.

"Ponovio sam samo ono o emu sam izveten", ree Raban. "Takoe sam uoda su slobodnjake snage ve uhvatile Vojvodinog vrlog Tufira Havata."

"Ah-h-h-h-h-h."Baron klimnu glavom, osmehnuvi se.

"Verujem u izvetaj", ree Raban. "Uopte ne slutite kakav su problempredstavljali Slobodnjaci."

"Moda, ali to nisu bili Slobodnjaci koje su tvoji oficiri videli. Siguran sam da jere o Vojvodinim ljudima, preruenim u slobodnjake odore, koje je Havat dobroobuio. To je jedini mogui odgovor."

Raban ponovo slegnu ramenima. "U svakom sluaju, Sardaukari smatraju da

su posredi bili Slobodnjaci. Sardaukari su ve zapoeli pogrom da satru sveSlobodnjake."

"Odlino!"

"Ali..."


43/181

"To e potpuno zaokupiti Sardaukare. A mi emo uskoro dobiti Havata. Znamto! Oseam! Ah, to je bio dan! Sardaukari nestali sa scene, lovei nekolikobeskorisnih pustinjskih bandi, a mi dobili glavnu nagradu!"

"Gospodaru", zausti Raban, ali onda zastade, nabravi obrve. "Oduvek mi se

inilo da potcenjujemo Slobodnjake, kako u pogledu brojnosti, tako i...""Zaboravi na njih, mome! Oni su olo. Nas jedino zanimaju naseljeni gradovi,

varoi i sela. A tamo ima mnogo itelja, zar ne?"

"Veoma mnogo, gospodaru."

"Oni me brinu, Rabane."

"Brinu vas?"

"Oh... devedeset odsto njih je nevano. Ali uvek postoji izvestan broj... Male

kue i tako dalje, ambiciozni ljudi, spremni da se upuste u opasne stvari. Ako sedogodi da neko od njih ode sa Arakisa sa neprijatnom priom o onome ta sedogaa ovde, to bi me veoma ozlojedilo. Moe li da zamisli koliko bih bioozlojeen?"

Raban proguta pljuvaku.

"Mora odmah preduzeti mere da uzme po jednog taoca iz svake MaleKue", ree Baron. "Izvan Arakisa svi moraju da veruju kako je to samo okrajizmeu dve Kue. Sardaukari ne smeju da imaju nikakvog udela u tome, shvata?Vojvodi je ponueno uobiajeno pomilovanje i izgnanstvo, ali je on umro u jednom

nesrenom sluaju pre no to je stigao da to prihvati. Upravo je, naime, nameravaoda to uini. To je pria. A sva ukanja o tome kako su ovde bili Sardaukari morajuse izvri ruglu."

"Kako Car eli", ree Raban.

"Kako Car eli."

"ta je sa krijumarima?"

"Niko ne veruje krijumarima, Rabane. Njih podnose, ali im ne veruju. Usvakom sluaju, podmazae tu i tamo meu njima... a preduzee i druge mere, za

koje sam siguran da si kadar da ih izmisli."

"Da, gospodaru."

"Dve stvari, dakle, hou na Arakisu, Rabane: profit i nemilosrdnu pesnicu. Nesme da bude nimalo milostiv ovde. Misli o ovim tikvanima kao o onome tostvarno jesu: robovi koji zavide svojim gospodarima i jedva ekaju da im se ukae


44/181

prilika za dizanje bune. Prema njima ne sme da ispolji ni trunku samilosti ilisaaljenja."

"Moe li se istrebiti itava planeta?" upita Raban.

"Istrebiti?" U nainu na koji je Baron brzo okrenuo glavu oitovalo se

iznenaenje. "Ko je govorio o istrebljenju?"

"Pa... ovaj... pretpostavio sam da nameravate da uvedete nove namete i..."

"Kazao sam da ih izmuze, a ne istrebi, neae. Nemoj da unitavapopulaciju, ve je samo dovedi u stanje potpune pokornosti. Mora biti mesoder,moj deae." On se osmehnu. Na debelom licu mu se pojavi detinji osmeh."Mesoder se nikad ne zaustavlja. On nema milosti. On nikada ne zastaje. Samilost

je himera. Nju moe poraziti stomak koji kri od gladi, vrat koji stenje od ei. Budistoga uvek gladan i edan." Baron pogladi svoje izboine ispod suspenzora. "Kao

ja."

"Razumem, gospodaru."

Raban se osvrnu levo, pa desno.

"Sve ti je, dakle, jasno, neae?"

"Izuzev jedne stvari, ujae: ta je sa planetologom Kinesom?"

"Ah, da, Kines."

"On je Carev ovek, gospodaru. Moe da dolazi i odlazi kako mu drago. Osim

toga, veoma je blizak sa Slobodnjacima... oenjen je jednom od njihovih."

"Kines e biti mrtav do sutra uvee."

"To je opasan potez, ujae. Ne smemo ubiti Carevog slugu."

"ta misli kako sam ovoliko daleko dogurao tako brzo?" upita Baron. Glasmu je bio priguen, pun neizreenih prideva. "Osim toga, uopte se ne mora bojatida e Kines napustiti Arakis. Zaboravio si da je on navikao na uzimanje droge."

"Tako je!"

"Narkomani se dobro uvaju da ne dovedu u opasnost svoje uobiajenosledovanje", ree Baron. "Kines sigurno nije izuzetak."

"Smetnuo sam s uma", ree Raban.

Nekoliko trenutaka posmatrali su se u tiini.


45/181


46/181

Moram pronai pravi vrtlog, pomisli on.

Sada je ve poprilino vremena oseao kako silina oluje jenjava, premda ih jejo estoko drmala. ekao je da naiu na novu turbulenciju.

Vrtlog je zapoeo kao iznenadno talasanje, koje je potreslo ceo brod. Pol

potisnu strah u sebi i nagnu topter skroz na levu stranu.

Desika primeti taj manevar jedino na globusu za visinu.

"Pole!" uzviknu ona.

Vrtlog je stao da ih okree, izvija, pretura. Podizao je topter poput iverke nagejziru - a onda ih najednom iknuo estoko uvis i napolje, kao kakvo krilato zrncepraine, zapretano u srcu uskovitlanog peska, obasjanog svetlou drugog meseca.

Pol baci pogled dole i ugleda prainasti stub vrelog vetra koji ih je izbljunuo,

ugleda zamiruu oluju kako krivudavo nastavlja svoj put bez njih, slina suvoj reci upustinji; ta kretnja, optoena mese

Documents

Frenk Herbert, MUAD'DIB