Embed Size (px)
Citation preview
MINISTERSTVO ZA OBRAZOVANIE I NAUKA BIRO ZA RAZVOJ NA OBRAZOVANIETO
PROGRAMA ZA REFORMIRANO GIMNAZISKO OBRAZOVANIE
NASTAVNA PROGRAMA PO
FRANCUSKI JAZIK
VTOR STRANSKI JAZIK ZA IV GODINA
Skopje, 2003 godina
1
1. IDENTIFIKACIONI PODATOCI 1.1. Naziv na nastavniot predmet: francuski jazik 1.2. Vid na sredno obrazovanie: gimnazisko 1.3. Godina na izu~uvawe: ~etvrta 1.4. Broj na ~asovi
• Broj na ~asovi nedelno: 2 ~asa
• Broj na ~asovi godi{no: 72 ~asa 1.5. Status na nastavniot predmet: zadol`itelen
2. CELI NA NASTAVNIOT PREDMET Celta na nastavata po francuski jazik kako vtor stranski jazik e da go podigne op{toobrazovnoto i kulturnoto nivo na u~enikot, da ja pro{iri mo`nosta za komunicirawe vo sekojdnevni `ivotni situacii i da ja razvie li~nosta i kreativnosta na u~enikot. 2.1. Op{ti celi So svojata osposobenost da komunicira na francuski jazik vo situacii od sekojdnevniot `ivot, u~enikot }e pridonese vo ispolnuvaweto na op{toobrazovnite celi i celite za li~en razvoj. Konkretniot pridones kon ovie posebni celi e:
• u~enikot da gi razvie svoite individualni sposobnosti za receptivna i produktivna primena na francuskiot jazik vo usten i pismen kontekst;
• da se zdobie so odreden socio-lingvisti~ki fond na znaewa i sposobnosti {to }e mu ovozmo`at nivna prakti~na primena vo sekojdnevnata komunikacija;
• da se motivira i osposobuva za natamo{no obrazovanie i samoobrazovanie, kako i za pro{iruvawe i prodlabo~uvawe na steknatite znaewa i sposobnosti;
• da se zapoznae so kulturnite karakteristiki i aktuelnosti na Francija, frankofonskite i drugite zemji i narodi {to }e pomognat za me|ukulturna razmena i tolerancija i za kriti~ki odnos kon informaciite dobieni na soodvetniot stranski jazik.
2
2.2. Posebni celi Po realizacijata na nastavnata programa u~enikot }e mo`e:
• da komunicira na francuski jazik i da bide podgotven za permanentno u~ewe i li~en razvoj niz interakcija so sogovornici od drugi zemji;
• da razvie op{ti i li~ni sposobnosti za re{avawe problemi, sorabotka, odgovornost, prilagodlivost i kreativnost, preku primenetite formi i metodi vo procesot na u~ewe;
• da razvie povisoka svest za sebesi pri ~itawe, pi{uvawe, zboruvawe i slu{awe na francuski jazik;
• da se zdobie so informacii za tekovnite nastani vo svetot;
• da bide podgotven za komunicirawe i pretstavuvawe na svojata zemja i kultura. 3. POTREBNI PRETHODNI ZNAEWA Za uspe{no sledewe i sovladuvawe na sodr`inite, odnosno za postignuvawe na zacrtanite celi, u~enikot treba da gi ima steknato ve{tinite i znaewata predvideni vo nastavnata programa za treta godina. 4. OBRAZOVEN PROCES 4.1. Oblasti i sodr`ini Procesot na u~ewe na francuskiot jazik se deli na odreden broj komponenti za koi podolu e dadena lista na konkretnite celi i na didakti~kite nasoki. Ovie komponenti se: Slu{awe, Zboruvawe, ^itawe, Pi{uvawe, Komunikativni modeli, Gramatika, Vokabu-lar i Kultura. 4.2. Struktuirawe na sodr`inite za u~ewe Vo obrazovniot proces ovie komponenti ne se obrabotuvaat oddelno ili po onoj redosled vo koj se pojavuvaat vo ovaa programa. Vo fakti~kata situacija vo koja se odviva u~eweto, nastavnikot }e gi integrira razli~nite komponenti, so {to jazikot }e se u~i na funkcionalen, holisti~ki na~in. KOMPONENTA 1: SLU[AWE Celi na komponentata Slu{awe se: - u~enikot da gi razviva sposobnostitite za razbirawe govor na razni izvorni i stranski govornici na francuskiot jazik vo li~en kontakt i po telefon; - da gi razviva sposobnostite za voo~uvawe na gramati~kite osobenosti na govorniot jazik vo najrazli~ni situacii;
3
- da gi razviva sposobnostite za identifikuvawe na komunikativniot aspekt vo sekojdnevni govorni situacii; - da gi razviva sposobnostite za prepoznavawe na organizacijata na ideite, mislite, informaciite pri usno opi{uvawe ili izvestuvawe za da ja razbere celta na govornikot; - da gi razviva sposobnostite za kratkoro~no zapomnuvawe kusi slu{nati informacii; - da razviva i koristi strategii za uspe{no slu{awe (otkrivawe klu~ni zborovi, nasetuvawe na zna~eweto na zborovi od kontekstot, barawe objasnuvawe ili povtoruvawe od sogovornikot, ~itawe na ,,jazikot na teloto” i drugi neverbalni signali).
Sodr`ini
Konkretni celi
Primeri
Didakti~ki nasoki
Korelacija me|u sodr`inite i me|u
predmetite Zborovi U~enikot da go
prepoznava zna~eweto na homofonite od kontekstot (zborovi so ist izgovor, a razli~no zna~ewe).
C’est moi qui vous le dis.
La fin du mois. Aktivnosti od tipot na ve`bi so slu{awe poedine~ni iskazi i /ili dijalozi i zaokru`uvawe soodvetni fonetski simboli.
So predznaewata od francuskiot i prviot stranski jazik.
Re~enici Da prepoznava isto zna~ewe izrazeno so razli~ni gramati~ki formi i strukturi;
Est-ce que tu vas au
cinéma?
Je te demande si tu vas au
cinéma.
Slu{awe poedine~ni iskazi i/ili dijalozi i ve`bi so pove}e~len izbor;
So predznaewata od francuskiot, prviot stranski jazik i maj~iniot.
da prepoznava kohezivni (povrzuva~ki) sredstva vo slu{nati iskazi;
C’est vrai que les Français
sont les meilleurs cuisiniers
du monde, en tous cas
bien meilleurs qu’en
Grande – Bretagne.Et en
plus je trouve les Français
accueillants.
slu{awe iskazi i/ili kratki dijalozi i ve`bi so pove}e~len izbor, podvlekuvawe zborovi vo re~enici ,popolnuvawe re~enici so zborovi;
da prepoznava komunikativna funkcija spored situacijata, u~esnicite ili celta;
A. Alors, quand est-ce
qu’on se voit?
B. Mardi à 15 heures.
(fixer un rendez – vous)
slu{awe poedine~ni iskazi i/ ili kratki dijalozi i ve`bi so pove}e~len izbor, to~ni /neto~ni odgovori, odgovarawe pra{awa;
4
da identifikuva situacii, u~esnici, cel na kumunikacijata, vrz osnova na predznaewa i iskustva;
A. Mademoiselle?
B. Je voudrais un jean,
s’il vous plaît?
A. Oui, vous faites
quelle taille?
B. Je fais du 38.
A. Bon, j’ai trois
modèles à vous
proposer…
(dans une boutique;
dialogue entre le
vendeur / l’acheteur;
acheter un jean.)
da identifikuva glavna misla i pomo{ni misli (ilustracija, nabrojuvawe, redosled) vo opisi i izvestuvawa.
Le télex est un service de
télédactylographie mis à la
disposition du public.(idée
principale). Il permet de
satisfaire une clientèle d’
hommes d’affaires habitués
à ce système rapide de
communication.
(illustration)
slu{awe tekstovi i ve`bi so pove}e~len izbor, odgovarawe na pra{awe, to~ni / neto~ni odgovori, podreduvawe sliki, slu{awe so popolnuvawe ispu{teni zborovi vo tekst.
So predznaewata od francuskiot, prviot stranski jazik, maj~iniot i drugite predmeti.
KOMPONENTA 2: ZBORUVAWE Celi na komponentata Zboruvawe se: - u~enikot da go neguva pravilniot izgovor, akcent i intonacija , vo najrazli~ni zborovi, izrazi i re~enici; - da gi neguva sposobnostite za komunicirawe vo sekojdnevni situacii so jasni, to~ni i soodvetni komunikativni modeli i
gramati~ki formi i stukturi; - da gi razviva sposobnostite za opi{uvawe i izvestuvawe so soodvetna organizacija na ideite, mislite, informaciite {to gi
prenesuva;
5
- da razviva govorni strategii zaradi nepre~eno odvivawe na komunikacijata (naglasuvawe klu~ni zborovi, parafrazirawe, obezbeduvawe kontekst za nepoznatite zborovi, barawe pomo{ od sogovornikot);
- da koristi mimiki, dvi`ewa,"jazikot na teloto" i drugi neverbalni sredstva naporedno so verbalniot jazik za da go prenese sakanoto zna~ewe.
Sodr`ini
Konkrentni celi
Primeri
Didakti~ki nasoki Korelacija me|u
sodr`inite i me|u predmetite
Re~enici
U~enikot da izrazuva isto zna~ewe so razli~ni gramati~ki formi i strukturi;
Non merci, mais je n’ai
vraiment plus faim.
Merci, mais j’ai déjà bien
mangé.
Ve`bi so postavuvawe i odgovarawe pra{awa, transformacija na re~enici, parafrazirawe, glasno ~itawe dijalozi, varijacii na dadeni dijalozi, dramatizacija;
So predznaewata od francuskiot, prviot stranski jazik i maj~iniot;
da koristi pravilno kohezivni (povrzu-va~ki) sredstva vo iskazi ;
Les Français sont plutôt
sympas, même s’ils perdent
parfois patience pour des
détails, ils veulent comprendre
tout de suite ce qu’on veut.
ve`bi so produkcija na re~enici od dadeni elementi, ras~lenuvawe re~enici na dadeni elementi, postavuvawe i odgovarawe na pra{awa, pravewe supstiucii i dopolnuvawe dijalozi, varijacii na dadeni dijalozi, kreirawe novi;
da primenuva komunikativni funkcii soodvetni na situacijata, u~esnicite ili celta pri kontakt, li~no ili po telefon;
A. Allô, bonjour! C’est
Jacques… Tu pourrais me
passer Louis, s’il te plaît?
B. Ne quittez pas, je vais
voir s’il est là.
(prise de contact au
téléphone)
ve`bi so podreduvawe repliki vo dijalozi, pro{iruvawe na dadeni dijalozi, produkcija na dijalozi od dadeni elementi;
so predznaewata od francuskiot, prviot stranski jazik, maj~iniot i drugite predmeti.
6
da opi{uva i izvestuva prenesuvaj}i glavna misla i pomo{ni misli (ilustracija, nabrojuvawe, redosled).
Grâce à Internet, on peut
aujourd’hui savoir en temps
réel ce qui se passe dans le
monde. On peut consulter le
site de n’importe quel
quotidien. Comparer, vérifier,
approfondir. En outre , le
réseau offre la possibilité d’une
information perssonalisée,
fondée sur l’experience de
chacun. (idée principale; énumération)
ve`bi so postavuvawe i odgovarawe pra{awa, kreirawe monolo{ki govorni tekstovi od dadeni elementi ili sliki.
KOMPONENTA 3: ^ITAWE Celi na komponentata ^itawe se: - u~enikot da gi razviva sposobnostite za voo~uvawe na gramati~kite osobenosti na pi{aniot jazik; - da se osposobuva da ja identifikuva komunikativnata funkcija na pi{ani tekstovi spored formata i namenata; - da razviva i koristi strategii za uspe{no ~itawe(analiza na naslovot i ilustraciite, brzo ~itawe za barawe poedinosti, brzo ~itawe za globalno razbirawe, nasetuvawe na zna~eweto na zborovite od kontekstot). Sodr`ini
Konkretni celi
Primeri
Didakti~ki celi
Korelacija me|u sodr`inite i me|u
predmetite Bukvi U~enikot da ~ita
i tolkuva skratenici na poedine~ni i grupa od zborovi.
écolo.- écologiste
écon.- économie; économique
tech.- technique
CV- Curriculum Vitae
BU- Bibliothèque universitaire
Le Resto U.- le Restaurant
universitaire
Aktivnosti od tipot na ve`bi so identifikuvawe na polnata forma na skratenicite.
So predznaewata od francuskiot jazik.
7
Zborovi Da go identifi-kuva zna~eweto na homografite od kontekstot (zbo-rovi so ist pravo-pis, a razli~no zna~ewe).
Leur patience a des limites.
Il ne leur parlait plus.
Ve`bi so ~itawe re~enici i tekstovi i ve`bi so pove}e~len izbor, to~ni / neto~ni odgovori, povrzuvawe zborovi so definicii, sinonimi, antonimi.
Da prepoznava isto zna~ewe iz-razeno so razli~-ni gramati~ki formi i strukturi;
Tu permets que je termine?
Tu me permets de terminer?
Je voudrais terminer, s’il vous
plaît
Ve`bi so ~itawe re~enici i podvlekuvawe zborovi i delovi od re~enici, pove}e~len izbor, dovr-{uvawe re~enici, transformacija na re~enici, parafrazirawe;
da prepoznava i identifikuva kohezivni (povr-zuva~ki) sredstva vo pi{ani tekstovi koi go odreduvaat odnosot vo i me|u re~enicite;
En effet, à ce moment-là nous
serons en Allemagne. Nous
pourrons au moins aller à la
céremonie.
ve`bi so ~itawe re~enici i tekstovi i podvlekuvawe zborovi , popolnuvawe re~enici so ispu{teni zborovi, razdeluvawe slo`eni re~enici na sostavni delovi, sostavuvawe re~enici od dadeni elementi, povrzuvawe re~nici;
So predznaewata od francuskiot, prviot stranski jazik i maj~iniot;
Re~enici
da identifikuva komunikativna funkcija na pi{ani tekstovi spored formata i namenata;
Pierre, je suis d’accord pour
déjeuner ensemble demain.
A 12 heures chez toi.
Amitiés,
Bernard
(une réponse à une letter non
formelle à caractère amical.)
~itawe delovi od tekstovi i ve`bi so pove}e~len izbor, odgovarawe na pra{awa, povrzuvawe delovi od korespondencija, dopi{uvawe na vovedniot ili zavr{niot del od pisma;
so predeznaewata od francuskiot, prviot stranski jazik, maj~iniot i drugite predmeti.
8
da otkriva glavna misla i pomo{ni misli (ilustracija, nabrojuvawe, redosled )vo opisi i izvestuvawa.
Voici une recette de cuisine
française: Potage crème de
tomates (idée principale )
Mettre chauffer le bouillon et
ajouter les tomates pelées,
épépinées et coupées en petits
morceaux.Laissez cuire au beurre
manié.Ajauter la crème et rectifier
l’assaisonement.
(chronologie)
~itawe izbrani tekstovi ili delovi od tekstovi i ve`bi so pove}e~len izbor, odgovarawe pra{awa, popolnuvawe re~enici i tekstovi so dadeni klu~ni zborovi, povrzuvawe necelosni logi~ki celini so dadeni glavni misli, podreduvawe re~enici, povrzuvawe sliki so tekst.
KOMPONENTA 4: PI[UVAWE Celi na komponentata Pi{uvawe se: - u~enikot da primenuva prifatlivi gramati~ki formi i strukturi, soodvetni komunikativni modeli i soodveten broj zborovi za da postigne komunikativna funkcija na pi{aniot tekst spored formata i namenata; - da se osposobuva da producira pi{ani tekstovi so jasno izrazeni organizacioni vrski i odnosi me|u ideite, mislite, informaciite; - da ja usovr{uva pravilnata primena na interpunkciskite znaci. Sodr`ini
Konkretni celi
Primeri
Didakti~ki nasoki
Korelacija me|u sodr`inite i me|u
predmetite U~enikot da pi{uva pravilno voobi~eni skratenici na poedine~ni i grupa od zborovi.
eur: euros
tot: total
6 pts: 6 points
DELF: Diplôme d’Etudes en
Langue Française
Aktivnosti od tipot na ve`bi so pi{uvawe skratenici po diktat, popolnuvawe skratenici od dadeni celi zborovi i grupa zborovi.
So predznaewata od francuskiot jazik.
Bukvi
9
Da izrazuva isto zna~ewe so razli~ni gramati~ki formi i strukturi;
Il fait la lessive.
Il lave le linge.
Ve`bi so pove}e~len izbor, popolnuvawe re~enici so ispu{teni zborovi i frazi, supstitucija na delovi od re~enici, dovr{uvawe re~enici, transformacija na re~enici;
da koristi kohe-zivni (povrzu-va~ki) sredstva koi go odreduvaat odnosot vo i me|u re~enicite;
Je m’intéresse aux sites
historiques, mais surtout à la
cuisine française dont
je rafole.
popolnuvawe ispu{teni zborovi vo re~enici i tekst, povrzuvawe delovi od re~enici , povrzuvawe re~enici;
So predznaewata od francuskiot, prviot stranski jazik i maj~iniot;
Re~enici
da opi{uva i izvestuva prenesuvaj}i glavna misla i pomo{ni misli (ilustracija, nabrojuvawe, zaklu~ok);
A la fin du repas ,la maîtresse de
maison peut proposer de ” passer
au salon:”On vous propose alors
boire le café ou offrir un
“digestif”.Donc , c’est l’occasion
de prolonger la soirée et la
conversation.
(conclusion)
popolnuvawe ispu{teni zborovi vo re~enici i tekst, formirawe logi~ki celini od dadeni re~enici, povrzuvawe necelosni logi~ki celini so dadeni glavni misli;
so pred znaewata od francuskiot, prviot stranski jazik, maj~iniot i drugite predmeti.
da producira kus naso~en sostav so gramati~ki formi i strukturi, komunikativni modeli, broj na zborovi i interpunkcija, soodvetni na formata i namenata na tekstot.
Curriculum vitae
Nom et prénom…
Adresse actuelle…
Téléphone…
Date et lieu de naissance…
Education…
Qualifications…
Connaissance d’autres langues…
Interêts et hobbies
popolnuvawe zborovi vo tekst, formirawe re~enici od dadeni elementi, dovr{uvawe re~enici, podreduvawe re~enici vo logi~ka celina, povrzuvawe logi~ki celini od tekst, obele`uvawe na interpunkcijata vo daden tekst, pi{uvawe na kusi naso~eni formalni pisma (molba za vrabotuvawe, biografija), neformalni pisma (do prijateli, bliski) i drugi kusi naso~eni sostavi po daden model ili plan.
10
KOMPONENTA 5: KOMUNIKATIVNI MODELI Celta na komponentata Komunikativni modeli e: - u~enikot da se osposobuva da komunicira usno i pismeno vo sekojdnevni situacii, primenuvaj}i komunikativni modeli vo ramkite na jazi~nite ve{tini i elementi predvideni vo ovaa godina.
Sodr`ini
Konkretni celi
Primeri
Didakti~ki nasoki
Korelacija me|u sodr`inite i
me|u predmetite Izrazuvawe zabrana
N’ouvrez pas cette lettre! …!Tu ne dois pas
lui parler à ce ton. Je ne veux pas que tu
sortes ce soir. Vous n’avez pas le droit de
me parler comme ça. Défanse d’entrer/ de
fumer.Accès interdit. Prière de ne pas…
Izrazuvawe netrpeli-vost
Mais qu’est-ce qui se passe? Qu’ est – ce
qu’il y a? Mais que se passe-t-il?
Mais qu ‘ est ce que tu fais? Tu peux te
dépêcher?(on est en retard).On va rater notre
train. Grouille-toi! Dépêche-toi!
Izrazuvawe iznenaduva-we (~udewe)
U~enikot da mo`e da gi identifikuva i primenuva predvidenite komunikativni modeli usno i pismeno.
Ça m`étonne! Ça me surprend!Je suis sur
pris/étonné que …Ce n`est pas possible.
C`est pas croyable.Oh là là!
Tiens!Comment! Quoi?Ah bon? Incroyable!
Sans blague!C`est pas vrai!
Aktivnosti od tipot na ve`bi so soodvetni komunikativni modeli za dadena situacija na relacija u~enik-u~enik, u~enik-vozrasen, vozrasen-vozrasen, so povrzuvawe soodvetni repliki, prodol`uvawe zapo~nati dijalozi ili tekstovi, odgovarawe na pra{awa za situacijata, licata i celta vo slu{nat razgovor ili pro~itan tekst, dramatizacija na dijalozi, supstitucija, varijacii na ve}e obraboteni dijalozi, otvoreni dijalozi, naso~eni sostavi (pisma, biografija), igrawe po ulogi, simulacii itn., so ili bez koristewe audiovizuelni i drugi nastavni sredstva.
So predznaewata od francuskiot, prviot stanski jazik, maj~iniot i drugite predmeti.
11
Izvestuva-we/predu-preduvawe
Je vous signale que …Je te préviens que ce
n`est pas facile. Attention! Fais/faites
attention!
Zaka`uvawe sredba -na lekar, na zabolekar -so prijatel
Je vodrais voir/prendre un rendez-vous avec
le docteur X…s`il vous plaît. Est-ce que
vous pourriez me donner un rendez-vous
avec…Je pourrais venir,soit lundi matin ,
soit mardi dans l`après-midi.Mardi à onze
heures?-Non,je suis désolé,je ne suis pas
libre à cette heure -là. Ah non, je suis pris à
cette heure -là.Ça va.Oui,d`accord.
Alors,quand est - ce qu`on se voit?/on peut
se voir ?/on pourrait se voir? Mardi à 15
heures tu es libre ? Ça te va? Ça t`arrange ?
Ça te convient?-Non, je ne suis pas libre. Je
suis pris à cette heure-là/ j`ai du boulot.
Davawe medicinski sovet
Prenez de la tisane.Reposez-vouz! Restez au
lit! Il faut que vous preniez ça.Prenez un
rendez-vous chez le specialiste.Vous devez
voir un dentiste.Il faut garder la chambre
pendant une semaine.
Izrazuvawe zdravstvena sostojba
Je n` ai pas d`apétit. Je tousse. J`ai la
crève/la grippe/un rhume .Je me suis blessé
à la tête/au bras.J`ai mal à la gorge/aux
dents/au ventre/à l`estomac.Tu as des
nausées? Vous avez des vertiges?/de la
fièvre/ des douleurs/ l`impression de
nez”bouché”.
12
Ohrabru-vawe
N`aie pas peur.De quoi as-tu peur? Un peu
de courrage mon vieux! A ta place je
n`hésiterais pas . Allez! Allez-y! Tu peux
faire ça, j`en suis sûr. Il ne faut pas avoir
peur du public.C`est bien , continue!Plus
fort!Plus vite!Encore un petit effort!Ça y
est/tu y es presque!
Barawe od nekogo da zboruva potivko -na javno mesto, vo kino/teatar - na poznati lica
Pardon Monsieur/Madame , est-ce que vous
pourriez parler un peu moins fort , s`il vous
plaît? Ne parlez pas si fort,s`il vous plaît!
Pas si fort ! Je n`entends rien ! Un peu de
silence,s`il vous plaît!
Chut , je n`entends pas! Tais-toi!Taisez-
vous!
Barawe da se povtori ne{to - lo{o razbrano - lo{o slu{nato
Comment? Pardon? Je n`ai pas bien
entendu. Qu `est-ce que vous dites? Vous
pouvez répéter,s`il vous plaît? Quoi ?Hein?
Pardon? Qui? Qui ça?Où? Où ça?Quand?
Quand ça ? Le quoi?/Le combien ?
Comment ça? Comment avez-vous dit?
13
Rezimirawe/ zaklu~uvawe
Pour conclure il faut dire que…Je conclus
que… Pour resumer (pour conclure) disons
que … La conclusion de tout cela que…
Cela montre que c`est… Donc…Ainsi…
Finalement…A la fin,je constate que …
Telefoni-rawe - pretsta-vuvawe - objasnuva-we na pri~inata za telefo-nirawe - zavr{uva-we razgovor po telefon
Allô,bonjour monsieur,je voudrais parler à
Monsieur…de la part de …(votre nome)
Allô, la société Pixsel? Ici la campagne Mac
Tex,je voudrais…
Je téléphone pour prendre renderz-vous avec
Mme. L… J`aimerais avoir des
renseignements sur….Je vous téléphone au
sujet de…. Je voudrais savoir si…
Je vous remercie…A bientôt, au revoir
Madame. J’ai été très heureux de pouvoir
vous parler…Je te quitte.Merci de m’avoir
appelé. Je vous remercie de votre appel. A
lundi et bon week-end!
Po~nuvawe neformalno pismo
J`ai bien reçu ta/vottre lettre du… Je te/vous
remercie de ta/votre lettre du …Merci de ta
/votre letre du…
14
Zavr{uvawe neformalno pismo
Je vous adresse cher ami t1oute mon
amicale sympathie. Veuillez croire, Chère
Madame, à mes sentiments très amicaux.
Amicalement. Bien amicalement à vous/toi.
Cordialement. Je t`/vous embrasse
affectueusement/bien. Grosses bises, de tout
cœur. Avec tout mon amour/amitié, à
bientôt.
Po~nuvawe formalno pismo
En réponse à votre lettre du… Nous avons
bien reçu votre lettre du…et sommes
heureux de…Comme suite à votre lettre du…
Je vous serais reconnaissant de me
communiquer dés que…
Zavrv{uva-we formal-no pismo
Nous vous en remercions et vous prions
d’agréer, Monsieur, nos sentiments dévoués/
les meilleurs. Veuillez agréer , Monsieur…
Je vous remercie et vous prie d’agréer,
Messieurs, l’expression de ma considération
distinguée.
KOMPONENTA 6: GRAMATIKA Cel na komponentata Gramatika e: - u~enikot da gi identifikuva i razlikuva gramati~kite formi i strukturi na francuski jazik predvideni za ovaa godina i pravilno da gi primenuva vo najrazli~ni komunikativni situacii.
15
Sodr`ini
Konkretni celi
Primeri
Didakti~ki nasoki
Korelacija me|u sodr`inite i
me|u predmetite Slo`eni imenki (mno`ina) - imenka + imenka - imenka + predlog + imenka - pridavka + imenka - glagol + imenka Imenki so edna forma - samo vo ednina - samo vo mno`ina
le chou-fleur – les choux-fleurs
l`oiseau-mouche – les oiseaux-mouches
la tasse à café – les tasses à café
le verre à vin – les verres à vin
la belle-mère – les belles-mères
la petite-fille – les petites- filles
le tire-bouchon – les tire-bouchons
l`est,l`ouest,le nord, la faim,l`or, le soif
les vacances,les mathématiques, les
ténébres, les fiançailles
Izveduvawe zborovi - so pretstavki - so nastavki
U~enikot da mo`e da gi identifikuva, razbere i primenuva predvideni-te gramati~ki formi i strukturi vo usna i pismena komunikaci-ja.
télévision,télécommunication,photocopie,ac
compagner,relire, repasser
téléphone,journaliste,cinéaste,final
Aktivnosti od tipot na ve`bi so pove}e~len izbor, povrzuvawe zborovi ili delovi od re~enici, supstitucii vo re~enici popolnuvawe i dovr{uvawe re~enici, povrzuvawe i transformacii na zborovi i re~enici.
So predznaewata od francuskiot, prviot stranski jazik i maj~iniot.
16
Glagoli i vremiwa - predminato vreme - glagolski prilog - sega{no vreme od sojuzen na~in (posle nekoi svrznici) - pasivna forma
Il avait réservé une table pour six
personnes.Les clients étaient montés dans
leur chambre.
Ils nous ont salués en sortant .
Elle écoute la radio en lisant le journal.
Je lis un livre ayant 700 pages.
Quoi qu’il dise,vous ne lui croyez pas.Il fait
tout ce qu’il peut pour que tu réussisses.
Cet acteur est très connu des jeunes.
Le voleur a été reconnu par un temoin
Re~enici - delovi na re~enicata - razni vidovi re~enici
La voiture de madame est avancée.
L`équipe de Nantes a gagné le championat
en 1998.
Je crois qu`il vient.C`est Thierry qui part. Je
veux sortir. Jacque doit parler avec son
frère avant d`aller (avant qu`il aille).
KOMPONENTA 7: VOKABULAR Celi na komponentata Vokabular se: - u~enikot da go pro{iruva i ponatamu svojot vokabular so novi zna~ewa na poznati zborovi i so novi zborovi i izrazi i da se osposobuva za negovo pasivno prepoznavawe ili aktivna usna i pismena primena; - da se osposobuva za slu`ewe so dvojazi~en/ednojazi~en re~nik.
17
Temi*
Konkretni celi
Primeri
Didakti~ki nasoki
Korelacija me|u sodr`inite i
me|u predmetite Patuvawe
Transport, javen soobra}aj, natpisi, znamenitosti, smestuvawe vo hotel, informirawe
Sovremeno komunicira-we
Po telefon, kompjuter, pe~at, televizija, pisma: slu`beni/privatni, formalni/neformalni
Sport
U~enikot da mo`e permanentno da go zbogatuva fondot na zborovi za aktivna i pasivna primena vo usna i pismena komunikacija.
Reporta`i i zapisi za sportski nastani, dr`avni/ evropski/ svetski natprevari, olimpijadi, sportski natprevari na nivo na u~ili{te
Aktivnosti od tipot na slu{awe/gledawe audio/video snimki, ~itawe tekstovi i ve`bi so supstituciaja, transformacija, podvlekuvawe, popolnuvawe, ilustrirawe, povrzuvawe sliki so zborovi i re~enici, povrzuvawe delovi od pismena korespondencija, postavuvawe i odgovarawe na pra{awa, dramatizacija, pi{uvawe pisma, mini proekti, igri i zagatki, igrawe po ulogi itn.
So predznaewata od francuskiot, prviot stranski jazik, maj~iniot i drugite predmeti.
KOMPONENTA 8: KULTURA Cel na komponentata Kultura e: - u~enikot da se zdobie so znaewa i razbirawe za nekoi socio-kulturni karakteristiki na Francija i frankofonskite zemji, zaradi podobro me|usebno razbirawe i sorabotka, kako i za po~ituvawe na nivnata razli~nost.
18
Temi*
Konkretni celi
Primeri
Didakti~ki nasoki
Korelacija me|u sodr`inite i me|u
predmetite
Zdravje U~enikot da mo`e da identifikuva kulturni informacii vo daden kontekst i soodvetno da gi primenuva vo usna i pismena komunikacija.
Edukacija za preventiva od bolesti, poseta na lekar , aktivnosti vo slobodno vreme za za~uvuvawe na zdravjeto, soveti, ishrana i ekologija.
Aktivnosti od tipot na slu{awe/gle-dawe audio/ videosnimki, ~itawe tekstovi i ve`bi so supstitucija, transformacija, podvlekuvawe, po-polnuvawe, ilustrirawe i povrzuvawe na sliki so zborovi i re~enici, povr-zuvawe delovi od pismena korespoden-cija, postavuvawe i odgovarawe pra{awa, dramatizacija, pi{uvawe pisma, mini proekti, igri, zagatki (igrawe po ulogi) itn.
So predznaewata od francuskiot, prviot stranski jazik, maj~iniot i drugite predmeti
Restorani i hoteli
Slu`ewe jadewa (stranski i doma{ni), prehranbeni produkti (ovo{je, zelen~uk, meso, za~ini) i pijalaci od razni podnebja, podgotvuvawe jadewa i pijalaci, karakteristi~ni recepti i specijaliteti (doma{ni i stranski).
Komunici-rawe
Modeli na formalno i neformalno komunicirawe; formalni i neformalni pisma, ispra}awe poraki po elektronska po{ta.
Humor i sekojdnevie
Zabavi, prznici, anegdoti, vicevi, prvoaprilski {egi.
*Temite dadeni vo predhodnite godini se prodlabo~uvaat i vo soodvetnata godina.
19
4.3. Nastavni metodi i aktivnosti na u~ewe Osnovni nastavni metodi Osnovni metodi {to mo`at da se koristat vo nastavata po francuski jazik se metodite {to se zaedni~ki za pove}eto predmeti, a toa se: demonstracii, diskusii, re{avawe problemi, samostojna rabota na u~enikot na proekti, u~ewe preku sopstveno otkrivawe i drugi metodi {to }e pridonesat za razvojot na u~eweto. Site tie treba da se primenuvaat vo ramkite na komunikativniot priod, koj pretstavuva temel na sovremenata nastava po stranski jazik, {to ne zna~i deka vo procesot na u~ewe ne mo`at da najdat mesto i drugi metodi: prirodnata (koja e dizajnirana da razviva osnovni komunikativni ve{tini ), strukturalnata (spored koja gramati~kite strukturi se u~at spored odreden redosled) ili audiolingvalnata (so koja jazikot se u~i preku formirawe naviki), sugestopedija (so koja se podobruva u~eweto na jazikot, obezbeduvaj}i najpovolni uslovi za rabota koja gi relaksira u~enicite na ~asot, na pr. rasporedot na klupite, tivka muzika itn.). Aktivnosti na u~enikot Zavisno od primenetite metodi vo procesot na u~eweto, aktivnostite na u~enikot se sveduvaat na: slu{awe, pribele`uvawe, povtoruvawe, ve`bawe, ~itawe, pi{uvawe, otkrivawe odnosi i zakonitosti, samostojno u~ewe, proveruvawe, primenuvawe rabota vo dvojki i grupi (simulacii, igri po ulogi, komunikativni igri), izrabotuvawe doma{ni zada~i, diskutirawe, opi{uvawe, raska`uvawe, sé so cel da se pottiknuva kreativnosta na u~enikot. Pritoa treba da se vodi smetka aktivnostite da se prilagodat na uslovite vo u~ili{tata, kako i na vozrasta, o~ekuvawata i stilovite na u~ewe na u~enicite. Aktivnosti na nastavnikot Aktivnostite na nastavnikot se sostojat, glavno, od: objasnuvawe, pi{uvawe na tabla, davawe upatstva, diskutirawe, demonstrirawe, postavuvawe i odgovarawe na pra{awa, ~itawe, zboruvawe, ocenuvawe zada~i, organizirawe rabota vo dvojki i grupi, pravewe zabele{ki, motivirawe, inovirawe itn.
4.4 . Organizacija i realizacija na nastavata
Nastavata po predmetot }e se organizira i realizira preku op{toobrazovnata nastava na klasi~ni i specijalizirani u~ilnici i individualni doma{ni zada~i, koi }e se izveduvaat vo u~ili{teto ili doma. Obrazovnite aktivnosti se organizirani vo nedelen raspored na ~asovi. Za uspe{na realizacija na programskite sodr`ini po`elno e paralelkite da ne bidat pogolemi od 15 do 20 u~enici.
4.5 . Nastavni sredstva i pomagala Za poefikasno postignuvawe na celite na predmetot francuski jazik se sugeriraat slednive nastavni sredstva i pomagala: grafoskop, kasetofon, TV/video, a po mo`nost i multimediski pristap.
20
4.5.1. Knigi i drug materijal za u~enicite Za ovoj kurs po francuski jazik, za u~enicite se prepora~uvaat slednive knigi i materijali: - komplet dvojazi~ni re~enici za paralelkata (makedonsko-francuski i francusko-makedonski); - primeroci od ednojazi~en op{t re~nik (francusko-francuski); - primeroci na re~nik so sinonimi; - primeroci na re~nik so sliki; - kompleti za paralelkata od odobreni izbrani u~ebni~ki sistemi koi vklu~uvaat gramati~ki ve`bi; - kompleti za paralelkata od tematski kni{ki dizajnirani i sostaveni od nastavnicite; - zbirka od avtenti~en materijal na francuski jazik: vesnici, stranski spisanija na francuski jazik, spisanija za mladi, bro{uri, prira~nici, reklami, pisma, formulari, lista na jadewa, pijalaci, prospekti, turisti~ki bro{uri, mapi itn.; - audiovizuelen materijal na op{ti temi (dokolku postoi oprema na raspolagawe).
4.5.2. Knigi i materijali za nastavnikot Za nastavnikot se prepora~uvaat slednive knigi i materijali: - Primeroci od gorenavedenite knigi/materijali za li~na upotreba; - Pretplata preku u~ili{teto za relevantni stranski spisanija/vesnici; - Primeroci od katalozi na materijali za u~ewe na francuski jazik; - Pristap do Internet vo zaedni~ka rabotna prostorija na nastavnicite; - Pristap do fotokopirni i drugi aparati za pe~atewe.
5. OCENUVAWE NA POSTIGAWATA NA U^ENICITE Uvidot vo napredokot na znaewata i sposobnostite na u~enicite da bide planiran, sistematski i permanenten i da se ostvaruva vo sorabotka so site u~enici vo vospitno-obrazovniot proces. U~enikot treba da bide vrednuvan so 8 ocenki vo tekot na u~ebnata godina (4 ocenki vo prvoto i 4 ocenki vo vtoroto polugodie). Vo sekoe polugodie, 2 ocenki od vkupno 4 se zasnovaat na testovite, a drugite 2 }e se temelat na usnite komunikativni proverki. Posledicite za u~enikot vo slu~aj na neuspeh }e bidat vo soglasnost so zakonskite propisi.
21
6. KADROVSKI I MATERIJALNI PREDUSLOVI ZA REALIZACIJA NA NASTAVNATA PROGRAMA 6.1. Osnovni karakteristiki na nastavnicite
Nastavnikot po francuski jazik treba da poseduva li~ni, profesionalni i pedago{ki kvaliteti: da e fizi~ki i psihi~ki zdrav, da go poznava maj~iniot jazik, da nema govorna mana, da e komunikativen i otvoren za sorabotka, da ima pozitiven stav, entuzijazam i imaginativnost, da e soodvetno profesionalno obrazovan, so/bez rabotno iskustvo, da ja saka pedago{kata rabota i da napreduva vo nea, da e dobar organizator, da e kreativen i sposoben za inovacii vo obrazovnata tehnologija, motivirawe na u~enicite i sl.
6.2. Standard za nastaven kadar 1. Zavr{eni studii po francuski jazik i literatura-nastavna nasoka, VII1, ili francuski jazik i kni`evnost,VII1;
2. Zavr{eni studii po francuski jazik i literatura - druga nasoka i so soodvetna pedago{ko-psiholo{ka i metodska podgotovka na soodveten fakultet, VII1.
6.3. Standard za prostor i oprema
Za gimnaziite voop{to, za nastavata po francuski jazik se prepora~uva specijalizirana u~ilnica so slednava infrastruktura:
- voobi~aen inventar: klupi, stol~iwa, tabla; - grafoskop (mo`e zaedni~ki za pove}e predmeti); - mesto za bezbedno ~uvawe na kompletite za paralelkata i knigi so referenki (polici ili koli~ka); - kasetofon i video/TV (mo`e zaedni~ki); - pristap do Internet (po mo`nost).
7. DATUM NA IZRABOTKA I NOSITELI NA IZRABOTKATA NA NASTAVNATA PROGRAMA 7.1. Datum na izrabotka: noemvri 2003 godina 7.2. Sostav na rabotnata grupa :
1. Jelena Jovanoska, sovetnik vo BRO, Podra~na edinica - Gostivar, rakovoditel 2. prof. d-r Aleksa Poposki, Filolo{ki fakultet, Katedra za francuski jazik - Skopje 3. Marija Nikolova, sovetnik vo Biroto za razvoj na obrazovanieto - Skopje 4. Hazir Sinani, profesor po francuski jazik vo gimnazijata "Pan~e Poposki" - Gostivar 5. Jilija Jozi}, profesor po francuski jazik vo gimnazijata "Georgi Dimitrov" - Skopje.
22
8. PO^ETOK NA PRIMENATA NA NASTAVNATA PROGRAMA Datum na zapo~nuvawe: 01.09.2004 godina 9. ODOBRUVAWE NA NASTAVNATA PROGRAMA Nastavnata programa za francuski jazik ja odobri:____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________so re{enie broj _________________ od ______________ god.
