Click here to load reader

Folije 2 tjedan

  • View
    118

  • Download
    6

Embed Size (px)

Text of Folije 2 tjedan

INSTRUMENTI NA FINANSIJSKOM TRITU Funkcije hartija od vrednosti: za prikupljanje i prenos kapitala (obveznica, deonica), za kreditiranje i osiguranje plaanja (menica), kao instrument monetarne politike (npr. dravna menica, blagajniki zapis), za negotovinsko plaanje (ek). Poto mogu da obavljaju brojne funkcije, nazivamo ih i finansijski instrumenti. Hartije od vrednosti i naela: 1. NAELO SIGURNOSTI - za ulagaa HV mora biti sigurno ulaganje. Sigurnost zavisi od: boniteta odnosno imovine izdavaoca, razvojnih planova izdavaoca - obezbeeno trite, dobar menadment i minimalno zaduivanje 2. NAELO RENTABILNOSTI - prinos HV > kamate za uloena sredstva kod banke. Vea sigurnost manji prinos 3. NAELO LIKVIDNOSTI HV moemo odmah da prodamo ili promenimo u novac 4. NAELO OUVANJA VREDNOSTI - svaka HV bi morala da uva vrednost koja je zapisana na njoj (nominalna vrednost). Hartije od vrednosti u pogledu vlasnitva delimo na: dunike (obveznica, blagajniki i komercijalni zapis) vlasnike (deonica). Iz perspektive vremena hartije od vrednosti delimo na: kratkorone (njima trgujemo na tritu novca) i dugorone hartije od vrednosti (njima trgujemo na tritu kapitala). deonice deonice su VLASNIKE hartije od vrednosti koje izdaje deoniarsko drutvo. Prava imalaca deonica: pravo na isplatu dividende, pravo prethodne kupovine prilikom izdavanja novih deonica, pravo na informacije, pravo na glasanje na skuptini deoniara, pravo na uee u likvidacionoj masi. Najvanije IMOVINSKO pravo je pravo na uee u podeli dobiti (DIVIDENDA), Najvanije LANSKO pravo je, kod obinih deonica, pravo na upravljanje drutvom. Prava su u srazmeri s brojem deonica koje deoniar poseduje. Postoje: obine i povlaene deonice

Obine deonice: su deonice u pravom smislu rei predstavljaju osnovni oblik prikupljanja kapitala drutva Za ulagae su najriziniji oblik ulaganja (velika zarada ili veliki gubitak) Pri isplati dobiti ulagai su na poslednjem mestu, posle svih drugih deoniara. Kontroliu ukupno delovanje drutva, to znai da su njegovi stvarni vlasnici. Povlaena deonica: znai manje rizino ulaganje (fiksna dividenda u % ili fiksni iznos za odreeno vreme). daje prednost na isplatu dividendi pre obinih deoniara ne daje pravo na uee u upravljanju drutvom. Deonice mogu imati vie VREDNOSTI: nominalna vrednost - vrednost koja je zapisana na deonici, ako je ona fiziki izdata; knjigovodstvena vrednost vrednost izraunata iz bilansa stanja drutva (kapital drutva: broj izdatih deonica), obino vea od nominalne vrednosti deonice; trina vrednost vrednost koja se odreuje na tritu hartija od vrednosti trina VREDNOST deonice: se odreuje na tritu hartija od vrednosti na osnovu ponude i potranje i dnevno se menja na tu vrednost izmeu ostalog utiu oekivana dobit drutva, isplate dividendi, uspenost poslovanja, dravna regulativa i sl. jedinstvena vrednost deonice - izmereni aritmetiki prosek dostignutih cena sklopljenih poslova odreene hartije od vrednosti na odreen dan. Investitor se odluuju na kupovinu deonice s obzirom na oekivani prinos deonica koji ine dividenda i kapitalna dobit ili gubitak: Dividenda Predstavlja deo dobiti koji pripada svakoj deonici drutva. Obino se isplauje u novcu, a moe da se isplati i davanjem novih deonica. Kapitalna dobit je dobit koja se izraava u pozitivnoj razlici izmeu kupovne i prodajne cene deonice. Kapitalni gubitak je gubitak koji nastaje ako je razlika izmeu kupovne i prodajne cene deonice negativna. Prednosti deonica Za izdavaoca: pribavljanje velikih i jeftinih finansijskih sredstava, jer glavnice i kamate ne treba vraati, prodaja deonica u javnosti poboljava kvalitet poslovanja i poveava ugled. Za kupca: ulagai imaju mogunost da kontroliu poslovanje drutva, ulaganje je uopte rentabilnije, moe biti veoma rentabilno, mogunost dodatne zarade pekulisanjem i velika likvidnost ulaganja.

Slabosti deonica Za izdavaoca: preduzee sa javnom prodajom deonica rizikuje neprijateljsko preuzimanje, disperzija i vei broj deoniara, osnivai irom prodajom deonica gube kontrolu nad preduzeem, komplikovani pravni propisi i postupak izdavanja deonica, visoki organizacioni trokovi deonikog drutva, kolebanje cene deonica na tritu moe loe da utie na preduzee. Za kupca: neizvesnost i promenljivost dobiti prouzrokuju visoku rizinost ulaganja, upravljako pravo malih deoniara je u praksi ogranieno i omogueno je samo veinskim deoniarima, menadment ima uvek mogunost prilagoavanja i prikrivanja poslovnih rezultata, konfuzija u pogledu razliitih vrsta deonica, nedostatak vremena i znanja i pekulativne strasti mogu ulagae da dovedu do pogrenih odluka. Obveznice OBVEZNICE su DUNIKE hartije od vrednosti. Izdavalac se obveznicom obavezuje da e imaocu obveznice u vreme dospea isplatiti glavnicu i pripadajue kamate. Imaocu ne daje pravo na upravljanje drutvom Imalac nije vlasnik drutva Rentabilnost je nia, rizik je manji Tipovi obveznica sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom dravne, bankarske, komercijalne, hipotekarne konvertibilne itd. Prednosti obveznica Za izdavaoca: javni tender velika novana sredstva veliki broj kupaca nema zavisnosti od jedno zajmodavca manja pristrasnost nego kod bankarskog kredita stalna briga za bonitet, uspenost i ugled nema organizacionih promena manji trokovi Za kupca: ulaganje u obveznice je sigurnije to je rentabilno ulaganje uteevine za manje ulagae udruuje pogodnosti tednog uloga po vienju i vezanog uloga to je likvidno ulaganje moemo odmah da ga promenimo u novac kamate iste kao kod tednih uloga ili vie

Slabosti obveznica Za izdavaoca: Uspenost emisije zavisi od velikog broja ulagaa Prodajna cena je neizvesna zavisi od trinog mehanizma Za kupca: Manje rentabilno ulaganje nego deonica steaj izdavaoca isplata zavisi od imovine izdavaoca Blagajniki zapisi to su posebne vrste obveznica za prikupljanje kratkoronih sredstava izdaju ih Banka Slovenije, poslovne banke, druge finansijske institucije, dravni organi Banka Slovenije njihovim izdavanjem regulie koliinu novca u opticaju Rok dospea: od 3 meseca do 1 godine Mali rizik za ulagaa, velika likvidnost Visoki trokovi izdavanja za izdavaoca Komercijalni zapisi Za pribavljanje kratkoronih sredstava Izdaju ih finansijske organizacije, finansijski snana velika preduzea za regulisanje svoje likvidnosti Rok dospea: 5 270 dana, najee 30 dana Kupci su pravna lica, investicioni fondovi, fizika lica Ne glase na velike iznose Kamatna stopa je via, vei je rizik

Pitanja za ponavljanje S obzirom na vlasnitvo, hartije od vrednosti delimo na: - _________ - _________ Obini deoniari su pri isplati dobiti pre povlaenih deoniara. Da li je ova tvrdnja tana? DA/NE Imaoci _________ deonica obino nemaju pravo da uestvuju u upravljanju drutvom. Zakrui taan odgovor: a) obinih b) povlaenih Imalac obveznice je vlasnik preduzea. da ne dunike hartije od vrednosti koje izdaje preduzee nazivamo ___________________ obveznice deonice Nominalna vrednost obine deonice je cena po kojoj vlasnici uvek mogu da prodaju svoje deonice na tritu. da ne ije je lansko, a ije imovinsko pravo najvanije kod obinih deonica? ________________ je hartija od vrednosti koja predstavlja suvlasnitvo u drutvu kapitala. obveznica deonica menica Imaoci povlaenih deonica obino nemaju pravo da uestvuju u upravljanju drutvom. Da, tvrdnja je tana Ne, tvrdnja nije tana U poreenju sa ulaganjem u deonice ulaganje u obveznice je: (zaokrui taan odgovor) a) sigurnija b) rizinija Ulaganje u obveznice je u poreenju s ulaganjem u deonice (zaokrui taan odgovor): a) manje rentabilno b) vie rentabilno Obveznica je hartija od vrednosti koja vlasniku daje pravo na dividendu. Da li je ova tvrdnja tana? a) DA, tvrdnja je tana b) Ne, tvrdnja nije tana

Menica Dokumentarni akreditiv Dokumentarni inkaso Bankarske garancije Stvarna osiguranja Osiguranje kod osiguravajueg drutva Menica To je dokument izdat u propisanoj formi koji glasi na odreeni iznos Menicom se izdavalac menice obavezuje da e platiti sam ili po njegovom nalogu tree lice korisniku imaocu menice odreenu sumu novca u odreenom vremenu i na odreenom mestu. Pravni izvori: Zakon o menici (1946) najstariji slovenaki zakon, potpuno usklaen sa drugim evropskim zakonima o menici, jer su svi pisani po enevskoj konvenciji (1930). Privredni znaaj menice ogleda se pre svega u tome: to omoguava kreditiranje izdavaoca (dunika) menice, a istovremeno poveriocu po meninom pravu garantuje da e meninu sumu po dospeu bre naplatiti znaajna je uloga menice i u osiguranju novanih potraivanja u prometu robe i usluga menica moe biti i sredstvo plaanja Zajednike karakteristike menice: menica je HV ako je izdata u pisanoj formi, a nije neophodno da je napisana na papiru je puna HV jer upisom u menicu nastaje menina obaveza, priznaje se samo sa menicom, a prenosi se samo indosamentom i uruenjem menice drugom licu je obligaciona HV koja glasi na odreen novani iznos, a ne neku stvar je formalna HV, to znai da mora da sadri sve bitne elemente koje propisuje zakon je samostalna obaveza, moe se priznati ak i ako obligaciona obaveza nije vaea je prezentaciona HV, to znai da poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje tek kada mu dunik predloi menicu solidarna odgovornost svim uesnika u izdavanju menice Obrazac meninog dokumenta nazivamo menini blanket. Menini blanket je tampani dokument koji ine obrazac menice i talona. Osim tih delova menica moe imati jo alon, koji koristimo ako na poleini nema prostora za zapise.

Bitni elementi menice

oznaenje da se radio menici bezuslovni uput odn. poziv ili odredba da se isplati odreena svota novca ime onoga koji treba da plati (trasat glavni dunik) oznaenje dospelosti mesto gde treba izvriti plaanje menice (domicil) ime onoga kome se mora platiti (remitent poverilac) oznaenje dana i mesta izdanja menice potpis izdavaoca menice (trasanta)

Vrste menica: trasirana menica (trata) izdavalac menice pozive drugo lice da plati menicu sopstvena menica izdavalac sam preuzima obavezu da e po dospeu platiti meninom poveriocu (remitentu) meninu svotu blanko menica - pri izdanju menice nedostaje jedan ili vie bitnih elemenata. Nedostajue elemente kasnije unosi remitent ili lice koje za to ovlasti remitent. Blanko menicu koristimo za osiguranje buduih potraivanja. Ona se esto koristi prilikom davanja pozajmica. Menini obveznici: trasant je izdavalac menice odnosno kupac robe ili usluga; on poziva trasata da plati menicu trasat je garant za trasanta. Kada akceptira (potpie) menicu, postaje glavni menini dunik. Trasat moe biti banka odnosno pravno ili fiziko lice; avalista je jemac koji potpisom na menici jemi za plaanje bilo trasanta bilo trasata (akceptanta). Avalist je moe biti banka odnosno pravno ili fiziko lice; remitent je poverilac menice odnosno prodavac robe ili usluga. Poverilac moe potraivati plaanje od trasanta, trasata i avalista. indosant prenosi menicu indosamentom na drugo lice indosatara indosatar u njegovu korist je indosant preneo menicu akceptant kao trasat akceptira menicu domiciliat lice ke treba da plati menicu za trasata (u drugom mestu) domiciliant lice koje upisuje na menici da je treba platiti u odreenom mesti ili kod lica koje nije u mestu u kome prebiva trasat (domicilirana menica) Menine klauzule: klauzula bez protesta ili bez trokova znai da imalac menice ne treba da protestuje ako trasat (glavni menini dunik) menice ne plati; smatra se da je menica protestovana i da se moe potraivati od svih potpisnika menice klauzula bez regresa ili bez obaveze znai da trasant (izdavalac menice) iskljuuje svoju odgovornost za akcept menice, a ne i za plaanje; ako tu klauzulu upie indosant, to znai da samo on iskljuuje svoju odgovornost za akcept i plaanje recta klauzula glasi NE PO ODREDBI i znai da time menica postaje neprenosiva; indosament je u tom sluaju iskljuen. Klauzulu koristi trasant (izdavalac menice) onda kada eli da iskljui kruenje menice. Plaanje menice Dospelu menicu treba podneti na isplatu na sam dan plaanja ili ili jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim. Meninu svotu je duan da plati meninom poveriocu glavni menini dunik, tj. trasat akceptant. Mesto plaanja je po pravilu mesto prebivalita odn. sedite trasata Protest menice

Protest je dokument koji izdaje notar i u kome se potvruje da menini obveznik nije ispunio menine obaveze (npr. trasat nije akceptirao menicu ili je nije platio) Protest se obavlja kod notara. Ako imalac menice ne podigne protest u zakonskom roku od dva radna dana po dospeu menice, smatra se da je menica prejudicirana i time se gube sva regresna prava protiv svih meninih obveznika osim protiv akceptanta. Dokumentarni akreditiv je najsigurniji platni instrument, jer oznaava samostalnu i neopozivu obavezu banke da izvri plaanje prodavcu na osnovu pravovremenog podnoenja ispravnih, u akreditivu navedenih dokumenata akreditiv je primeren za primenu i u domaem i u meunarodnom platnom prometu pre otvaranja akreditiva kupac garantuje pokrie depozitom ili zalogom hartija od vrednosti, a moe da dobije kod banke okvirni kredit koji se ne povlai ako na dan plaanja obezbedi sredstva otvoreni akreditiv je neopoziv i apstraktan, tj. odvojen od osnovnog posla banka koja ga otvori preuzima neopozivu obavezu plaanja poslovanje sa dokumentarnim akreditivom je ureeno jedinstvenim meunarodnim pravilima Prednosti za kupca i prodavca: iskljuivanje rizika finansijskog boniteta (solventnosti) kupca i poslovnog boniteta (poslovne etike, morala) prodavca osiguranje pouzdanosti i pravovremenosti plaanja te s druge strane pravovremenosti isporuke i odgovarajueg kvaliteta i koliine robe Reklamacije greaka u robi tretiraju se van akreditiva Slabosti za kupca i prodavca: to je skup nain osiguranja plaanja (provizija banke za otvaranje, voenje, isplatu akreditiva i rizik); poslovanje sa akreditivom je skupo za kupca i zato to vezuje novana sredstva kupca (akreditivni iznos mora imati pokrie); rizik kupca, ako u uslovima akreditiva ne zahteva podnoenje dokumenata koji to bolje dokazuju verodostojno stanje robe u vreme otpreme odnosno tranzicije opasnosti. Dokumentarni inkaso To je oblik plaanja karakteristian za meunarodne trgovinske poslove. Odvija tako to: -prodavac robe alje banci dokumente koji dokazuju otpremanje robe -banka zatim po njegovom nalogu poziva kupca da otkupi dokumente i onda sa njima preuzme robu na odreditu to je srazmerno jeftin platni instrument, kod koga banka dodue ne jemi plaanje, ali savesno uestvujeu izvrenju plaanja i preuzimanju dokumenata Inkaso je najsliniji plaanju poiljke pouzeem.

Karakteristike

dokumentarni inkaso je platni instrument namenjen poslovnim partnerima koji se meusobno poznaju i imaju poverenja jedni u druge prua veu sigurnost nego slobodan nalog za uplatu primeren je za primenu i u domaem i u meunarodnom platnom prometu kod dokumentarnog inkasa kupac plaanjem i preuzimanjem dokumenata o otpremanju obezbeuje preuzimanje robe u sluaju neplaanja roba ostaje prodavcu banka ne preuzima odgovornost za plaanje dokumenata, njena uloga je samo posrednika poslovanje sa dokumentarnim inkasom je ureeno jedinstvenim meunarodnim pravilima za inkaso Prednosti sa dokumentarnim inkasom se iskljuuje opasnost prodaje na otvoren raun vremenska usklaenost plaanja i otpremanja rob pouzdanost puteva plaanja - banka preuzima izvrenje plaanja i vodi rauna o urgencijama i izvrenju plaanja trokovno srazmerno povoljan platni instrument Slabosti prodavcu plaanje dokumentarnim inkasom prua samo polovinu sigurnost - nema garancija da e kupac stvarno doi u banku da otkupi dokumente. nema garancija da e roba, koju e kupac preuzeti na osnovu otkupljenih dokumenata, stvarno odgovarati odredbama ugovora u pogledu kvaliteta i koliine Bankarske garancije su pouzdan instrument osiguranja bankarske garancije su sastavni deo javnih tendera, jer veina naruilaca zahteva kao uslov za uee u tenderu podnoenje garancija odnosno izjavu o izdavanju garancija sa bankarskom garancijom banka preuzima obavezu prema primaocu garancije (korisniku) da e mu izmiriti obavezu koju tree lice po dospeu ne bi ispunilo ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji veina bankarskih garancija je "na prvi poziv", to znai da banka u sluaju neispunjenja ugovornih obaveza naruioca garancije isplauje iznos garancije korisniku bez ugovora, ako ovaj ispuni uslove naveden u garanciji dobijanje garancije je povezano s trokovima (naknada za izdavanje i trokovi voenja, osiguranje pokria za garantovani iznos) Vrste garancija garancije za ozbiljnost ponude (Bid Bond), garancije za dobro izvrenje posla (Performance Bond), garancije za otklanjanje greaka u garantno roku (Warranty Guarantee), garancije za osiguranje plaanja (Payment Guarantee), carinske garancije (Customs Guarantee), kao to su garancije troarine, garancije za osiguranje plaanja dabina u carinskom postupku, tranzitne garancije,

Potrebni dokumenti:

pisani zahtev s opisom posla, visinom garancije, rokom vraanja i nainom osiguranja zavrni raun za prethodnu poslovnu godinu: prikaz uspeha, bilans stanja, raspored dobiti, statistiki podaci ispis iz sudskog registra koji ne sme biti stariji od 3 meseca beleka AJPES-a o delatnosti i matinom broju potvrda o platnoj sposobnosti poredi broj dodatni podaci o poslovanju preduzea tekui podaci o poslovanju preduzea kopija sklopljenog ugovora (kod garancije za ozbiljnost ponuda i kopija Slubenog lista u u kome je objava raspisana) ako je mogue i obrazac garancije Stvarna osiguranja Hipoteka To je zalono pravo na nekretnini. poveriocu daje pravo prvenstva namirenja iz vrednosti zaloene nekretnine. Zalono pravo na pokretnim stvarima Predmet takvog zaloga moe biti svaka pokretna stvar na kojoj moe da postoji svojinsko pravo i koja moe biti predmet pravnog prometa Zalono pravo na pravima I prava mogu biti predmet zalonog prava. U praksi se uobiajilo zalono pravo na hartijama od vrednosti. Rezervacija prava svojine To je posebna ugovorna klauzula kojom prodavac zadrava za sebe pravo svojine sv dok kupac u celini ne plati cenu. Prodajni ugovor s rezervacijom prava svojine mora biti sklopljen u obliku notarskog zapisa, inae je nitavan. Osiguranje kod osiguravajueg drutva Osiguranje potraivanja kod osiguravajueg drutva je je jedna od moguih mera za njihovo bre menjanje u novac.

Instrumenti za osiguranje monetarnih rizika su instrumenti koje koriste preduzea koja deluju na inostranih tritima i podleu rizicima od promena kursa valuta u kojima posluju tim rizicima su izloena preduzea koja imaju investicije i otvorena potraivanja i obaveze prema poslovnim partnerima u stranoj valuti Instrumenti su: devizni terminski posao, devizna razmena, valutna opcija Devizni terminski posao To je dogovor izmeu preduzea i banke o kupovini ili prodaji strane valute po kursu odreenom u vreme sklapanja posla i sa stvarnom sporukom strane valute na odreen dan u budunosti. Kao izvoznik moemo da se osiguramo od pada strane valute tako to emo ve danas terminski prodati budue prilive u stranoj valuti. Uvoznici se od rasta strane valute osiguravaju terminskom kupovinom strane valute. Devizni terminski posao je najjednostavniji izvedeni finansijski instrument za zatitu od valutnog rizika. Veina preduzea koja su izloena valutnom riziku dobro poznaje ovaj instrument i s uspehom ga koristi u svakodnevnoj praksi. Preduzee osiguranjem od rizika "zakljuava" vrednost buduih tokova novca. Ono je osigurano od neugodnih kretanja deviznog kursa, a istovremeno se odrie njegovih pozitivnih kretanja. Stranke koriste devizne terminske poslove obino za osiguranje od valutnog rizika koji proizlazi iz poslova meunarodnog trgovanja robom i uslugama ili pak iz poslova finansijske prirode. Primer: Izvozno preduzee je sredinom septembra izvozilo mainu za koju se s kupcem dogovorilo o prodajnoj ceni od 1 mil. USD i o plaanju kroz tri meseca od dana isporuke maine. Preduzee je odluilo da budui priliv zatiti terminskom prodajom amerikih dolara. Sa poslovnom bankom e sklopiti terminski posao za prodaju milion amerikih dolara na tano odreen dan u budunosti (dan planiranog priliva). Moramo znati da je svrha sklapanja terminskog posla pre svega fiksiranje kursa, a ne stvaranje dobiti iz terminskog trgovanja.

Devizna razmena (swap) To je dogovor izmeu preduzea i banke o istovremenoj promptnoj kupovini odnosno prodaji strane valute i terminskoj prodaji odnosno kupovini istog iznosa iste valute. Devizna razmena moe da se koristi za prilagoavanje dospea terminskog posla ili pak za regulisanje likvidnosti. valutnom razmenom moemo da odloimo plaanje ve kupljenih deviza na odreen dan u budunosti, a da moemo da raspolaemo sredstvima u drugoj, manje rizinoj stranoj valuti; prilikom dospea terminskog dela na odreen dan u budunosti raspolaemo istim iznosom deviza koji smo imali na poetku Primer Izvozno preduzee je 1. septembra sklopilo prodajni ugovor sa stranim partnerom o izvozu maine po ceni od 1 mil. USD i rokom plaanja od tri meseca od dana isporuke maine. Stroj je faktiki isporuen kupcu tek 10. novembra. Zbog toga se produio i rok plaanja. S obzirom na to da je preduzee ve sredinom septembra sklopilo s poslovnom bankom terminski posao sa dospeem 15. decembra, ono ga mora poetkom novembra produiti. Sa poslovnom bankom sklapa posao devizne razmene kupovine i prodaje amerikih dolara (buy sell swap), i to kupovinu 1 mil. USD sa 15. decembrom (to zatvara sklopljeni terminski posao iz sredine septembra) i prodaju 1 mil. USD na dan 10. februara (kada e doi do faktikog priliva dolara). Valutna opcija Valutna opcija (option) je ugovor koji daje preduzeu pravo da kupi (u sluaju kupovne opcije) ili proda (u sluaju prodajne opcije) odreen iznos strane valute po dogovorenoj ceni na odreen dan u budunosti. Instrumenti za osiguranje kamatnih rizika su instrumenti koje koriste preduzea kada su izloena rizicima promene kamatnih stopa, ija su kretanja teko predvidljiva ti instrumenti su: - dogovor o terminskoj kamatnoj stopi - zamena kamata, - kamatne opcije

Dogovor o terminskoj kamatnoj stopi radi se o dogovoru izmeu preduzea i banke o kamatnoj stopi za najam ili plasman odreenog hipotetikog iznosa u odreenoj valuti za odreeni period u budunosti. Kupovina dogovora o terminskoj kamatnoj stopi osigurava od rasta kamatnih stopa u budunosti. Na primer, kada elimo u budunosti da se zaduujemo. Prodaja dogovora o terminskoj kamatnoj stopi osigurava od pada kamatnih stopa u budunosti (obino ga koristi deponent odn. zajmodavac). Primer: Stranka koja s velikom verovatnoom oekuje da e kroz tri meseca morati da zaduuje za 3 meseca (dakle od 3 do 6 meseci gledano iz dananje perspektive), kupie od poslovne banke dogovor o terminskoj kamatnoj stopi jer se boji da e kamatne stope u budunosti porasti. Tako sebi osigurava fiksnu kamatnu stopu od 3 do 6 meseci. Ako kamatne stope narastu sa sadanjih 10% na 12% (a ugovorna kamatna stopa je recimo 11%), poslovna banka e morati da na dan namirenja isplati stranki razliku izmeu promptne i ugovorne kamatne stope na odreen iznos za tri meseca. S tom razlikom stranka e po izmirenju kredita (kroz 6 meseci gledano od dananjeg dana) realizovati nie trokove finansiranja (umesto 12% samo 11%). Zamena kamata dogovor izmeu preduzea i banke, pri emu se na unapred odreena dnevna izmirenja (s obzirom na plan amortizacije) i za tano odreen period obavlja zamena plaanja po fiksnoj kamatnoj stopi za obaveze po promenljivoj kamatnoj stopi za fiktivnu glavnicu. Najei sluaj primene klasine zamene kamatnih stopa je srednje veliko preduzee sa loim bonitetom, koje eli da se zadui za srednjoroni period. S obzirom na to da su trokovi najma po fiksnoj kamatnoj stopi previsoki (jer se uzima u obzir loiji bonitet), preduzee e sredstva primati po promenljivoj kamatnoj stopi. Preduzee je istovremeno svesno rizika da kamatne stope ponu da rastu i da e projekt u koji su sredstva investirana postati neekonomian. Upravo zato preduzee sklapa zamenu kamatnih stopa i menja plaanje kamata po promenljivoj kamatnoj stopi u plaanje po fiksnoj kamatnoj stopi. Time je osigurano od neugodnih kretanja kamatnih stopa u budunosti, a njegovi trokovi finansiranja su "zakljuani" na zbir fiksno utvrene kamatne stope iz zamene kamatne stope i kamatne mare. Kamatne opcije namenjene so zatiti od dugoronih kolebanja kamata. Njima osiguravamo najviu ili najniu moguu kamatnu stopu, a kombinacijom obeju imamo osiguranu zonu u kojoj e se kretati dugorona kamatna stopa. Za to pravo, slino kao kod valutnih opcija, treba plaati premiju.

POJEDINI POJMOVI: TRANSAKCIONI RAUN - raun preko koga se vre gotovinske uplate i isplate novanih sredstava Imalac TRR fiziko lice ili pravno lice lice graanskog prava koje sklapa sa izvriocem platnog prometa Ugovor o voenju TRR POKRIE - pozitivan saldo na TRR i odobreno prekoraenje pozitivnog stanja na raunu PLATNI NALOG - nalog kojim imalac TRR nalae izvriocu platnog prometa prenos svojih sredstava na drugi raun odn. uplatu ili isplatu sa svog rauna DOZNAKA - plaanje na odreen TRR na osnovu poloene gotovine PLATNI PROMET - proces prenosa novanih sredstava, vrenja uplata i isplata te vrenje obrauna odnosno drugih izmirenja u platnim sistemima. JEDINSTVENO VRENJE PLATNOG PROMETA - propisuje Banka Slovenije, koja takoe propisuje STANDARDE obavljanja platnog prometa. KONTROLA ZAKONITOSTI I ISPRAVNOSTI PLATNOG PROMETA - vri Banka Slovenije UGOVOR O VOENJU TRANSAKCIONOG RAUNA - utvruje meusobna prava i obaveze pogledu sredstava na raunima i u pogledu obavljanja platnog prometa.PISANOM je OBLIKU. Imaoci TRR moraju izvrioca platnog prometa koji vodi njihove transakcione raune, redovno, a najkasnije u roku od pet dana, da obaveste o promenama statusa i o drugim promenama podataka potrebnih za voenje rauna i registra rauna. Izvrioci platnog prometa moraju da izvre svako plaanje ako su ispunjeni uslovi po zakonskim osnovima. REGISTAR TRANSAKCIONIH RAUNA vodi ga Banka Slovenije, Izvor podataka za registar su banke, koje vode transakcione raune i koje su takoe odgovorne za ispravnost i aurnost podataka u registru. Registar sadri podatke o imaocu rauna i podatke o raunu, koji su pravna lica i privatnici. Preko Web stranice Banke Slovenije moe se poslati upit o transakcionim raunima pravnih lica i privatnika i mogu se preneti podaci iz poslovnog dela registra. AGENCIJA REPUBLIKE SLOVENIJE ZA JAVNOPRAVNE EVIDENCIJE I USLUGE - to je pravno live koje je osnovano za voenje javnopravnih evidencija i obavljanje drugih poslova od javnog znaaja utvrenih zakonom. IRO KLIRING - doznaka u pojedinanim vrednostima do 50.000 EUR - MALA plaanja. U nju su ukljuena plaanja iji primalac ima raun u drugoj banci, a njihova vrednost iznosi do 50.000,00 EUR. Bruto izmirenje u realnom vremenu - doznake preko 50.000 EUR i HITNI nalozi. U nju su ukljuena plaanja iji primalac ima raun u drugoj banci. Ukljuena su plaanja u iznosu od 50.000,00 EUR ili vie i plaanja koja imalac rauna oznai kao hitna.

Platni nalog Namenjen je gotovinskom i bezgotovinskom plaanju Oblik obrasca je jedinstven Sve banke su dune da ga prime Pazi na pravilno popunjavanje platnih naloga! Kada treba da izaberemo platni nalog BN 02? Platni nalog BN 02 je namenjen obavljanju platnog prometa u meubankarskom okruenju. Platni nalog je namenjen pravnim i fizikim licima za prenos sredstava izmeu transakcionih rauna u Sloveniji. Platni nalog moe da se koristi za plaanje (bezgotovinski prenos sredstava i plaanje u gotovini) te za podizanje i polaganje gotovine. Predlaemo da ga koristite za potencijalne prenose sredstava na raune kod drugih banaka i kada elite da platite odreenu robu ili usluge, a za to niste dobili posebnu uplatnicu. Ako se primaocem niste dogovorili precizan poziv na broj, polje referenca ostavite prazno, a u nastavku napiite proizvoljnu oznaku transfera (npr. datum izvrenja platnog naloga).

Posebna uplatnica Njome izdavalac omoguava uplatiocu da izvri uplatu u gotovini ili preko TRR na raun primaoca. Obrazac je jedinstven. Kada treba da izaberem posebnu uplatnicu? Posebna uplatnica je standardizovan papirni debitni platni nalog koji izdaje poverilac (izdavalac) duniku za izmirenje plaanja malih vrednosti, a na osnovi koga uplatilac namiruje obavezu prema poveriocu. Njome moete da doznaite sredstva samo onim pravnim licima koja su ukljuena u Zbirni centar i iskljuivo na one poslovne raune koji su za to prijavljeni u Zbirnom centru. Zato predlaem, da posebnu uplatnicu koristite u sluaju kada je stvarno i primite od izdavaoca. Posebna novana uputnica Nalogodavac ovim instrumentom upuuje odreen iznos novca primaocu plaanja Primalac plaanja moe da podigne novac u gotovini kod banke ili da obavi prenos novca na svoj TRR Direktno odobrenje je kreditni platni instrument koji se koristi za bezgotovinske doznake novanih sredstava i kod koga nalogodavac upuuje odreen iznos novanih sredstava u korist rauna korisnika. Korisnik moebiti samo fiziko lice. Usluga je namenjena preduzeima i samostalnim preduzetnicima koji upuuju novana sredstva (do 50.000 EUR) velikom broju korisnika odjednom. Nalogodavac imalac TRR sklapa ugovor s bankom Podatke za isplatu priprema nalogodavac Direktno zaduenje To je bezgotovinski oblik izmirivanja obaveza Izvrava se na raunu uplatioca

Ugovor izmeu uplatioca i banke i/ili poverioca Ugovor ovlaenje banci da se na odreen dan zadui raun uplatioca za obavljenu uslugu Koristi se za bezgotovinsko izmirenje obaveza kao to su: plaanje trokova elektrine energije, komunalnih usluga, telefona, lanarine, otplata kredita, potronja na kreditnim i platnim karticama, premije osiguranja. Trajni nalozi To je bezgotovinski oblik izmirivanja obaveza Izvrava se na raunu uplatioca, Uplatilac ovlauje banku da pod odreenim uslovima na odreen dan u odreenom periodu izvri plaanje odreenom poveriocu Unapred poznate vrednosti Otplaivanje trajnim nalogom je nain plaanja kojim izmirujete svoje obaveze na rate, na primer premiju vaeg automobilskog ili ivotnog osiguranja, anuitet za potroaki ili namenski kredit itd. Preko trajnog naloga moete i da tedite i da svakog meseca polaete dogovoreni iznos sredstava na izabrani tedni raun. Za sve te poslove je karakteristino da je iznos plaanja svakoga meseca isti.

Menica MENICA (trasirana menica, sopstvena menica, blanko menica) MENINE KLAUZULE UNOVAVANJE MENICE DOSPELOST MENICE INDOSIRANJE MENICE REGRES MENICE PROTEST MENICE

Menica Za plaanje menice banci je potrebno OVLAENJE meninog dunika. Menini poverilac podnosi menicu banci ko koje je menica naplativa na dan dospelosti ili u roku od dva radna dana po dospelosti Ako menini dunik ne da banci ovlaenje banka nije duna da isplati meninu svotu Ako menica nije plaena, poverilac mora podneti protest

Cesija Definicija: to je nain prenosa potraivanja sa jednog poverioca na drugog Posledice ustupanja? Potraivanje se prenosi na cesionara (dunik duguje drugom poveriocu) ta sme da naplati cesionar? Potraivanje kakvo je imao cedent. ta je dunik duan da mu ispuni? Duan je da ispuni onoliko koliko bi ispunio cedentu

Cesija ili ustupanje potraivanja je ureena u Zakonu o obligacijama. Predstavlja nenovani nain namirenja potraivanja odnosno obaveza. Pri poslu cesije poverilac moe ugovorom da prenese na tree lice potraivanja koja ima prema svom duniku i da time izmiri svoju obavezu prema treem licu. Primer: Preduzee A duguje preduzeu B 2.500 n.j. i istovremeno potrauje od preduzea C 2.000 n.j. Za izmirenje svoje obaveze ono e preneti na preduzee B potraivanje prema preduzea C. Tim prenosom izmirie svoj dug prema preduzeu B. Sklapa se ugovor o cesiji.

Otkup potraivanja (faktoring) To je moderan oblik finansiranja, vrlo pogodan za srednja i mala preduzea Potraivanja prodajemo pre dospea i tako za kratko vreme dolazimo do novca To je otkup potraivanja s diskontom Ima brojne prednosti. KOje? poboljava kratkoronu likvidnost faktor po pravilu finansira potraivanja do 120 dana i uzima u obzir odreenu toleranciju prama kanjenju izabranih kupaca (dunika), smanjuje otpise potraivanja, jer faktor upravlja potraivanjima, a vri i namirenje, zbog ureene kratkorone likvidnosti jaa pregovaraki potencijal preduzea kod dobavljaa, preduzee se s modelom faktoringa ne zaduuje dodatno, poboljava koeficijent obrta potraivanja, skrauje vezivanja potraivanja, utie na poboljanje kvaliteta imovine, omoguava korienje bonitetnih informacija o kupcima, omoguava konsultacije u saradnji sa postojeim i potencijalnim novim kupcima, uz pomo faktoringa preduzee poboljava strukturu svojih kupaca (loi se odvajaju) Asignacija Radi se o poslu izmeu tri stranke uz pomo koga pojednostavljuju ispunjavanje meusobnih obaveza. Ako je prva duna drugoj, a druga treoj, one se uz pomo ovog ugovora dogovaraju da prva ispuni svoju obavezu neposredno treoj i tako plati svoj dug prema drugoj, a ispunjena je i obaveza druge stranke prema treoj. DUNIK ovlauje SVOG DUNIKA da plati POVERIOCU Pri asignaciji jedno preduzee ovlauje drugo preduzee da umesto njega ispuni obavezu prema treem, a primaoca asignacije ovlauje da tu asignaciju primi. U prikazanom primeru asignacije uestvuju tri stranke i to: ASIGNANT (poverilac i dunik) ASIGNAT (dunik asignanta) ASIGNATAR (poverilac asignanta) Sve tri ove stranke sklapaju ugovor o asignaciji. Primer: Preduzee A duguje preduzeu B 30.000 n.j. Preduzee B ga ovlauje da umesto njega plati preduzeu C, prema kome ima obavezu iz naslova kratkoronog kredita u visini od 50.000 n.j. (1a) na osnovi pristanka na ovlaenje preduzee A preknjiava dug prema preduzeu B na konto obaveze prema preduzeu C (1b) preduzee C na osnovu ovlaenja prenosi potraivanja prema preduzeu B u dogovorenom iznosu na konto potraivanja prema preduzeu A (2a i 2b) plaanje i prihvatanje asignacije (2c) preduzee B izmiruje potraivanja prema preduzeu A dugom prema preduzeu C Osnovne ugovorne obaveze ne prestaju dok dunik (asignat) ne plati asignataru primaocu asignacije. Asignant ne moe da odbije asignaciju Ima pravne posledice ako na asignaciju pristaju sve tri ugovorne stranke Dok ASIGNAT ne ispuni svoje obaveze po ugovoru o asignaciji, ASIGNANT ima obavezu prema PRIMAOCU ASIGNACIJE

Preuzimanje duga Radi se o ugovoru izmeu dunika i onoga ko preuzima dug uz pristanak poverioca Menja se dunik Rizik za poverioca (bonitet dunika)

Utvrujemo znanje UTVRUJEMO ZNANJEPOJEDINI POJMOVI: TRANSAKCIONI RAUN raun preko koga se vre gotovinske ______ i ______ novanih sredstava Odgovor: uplate i isplate Imalac TRR fiziko lice ili pravno lice te lice graanskog prava koje sklapa s izvriocem platnog prometa ____________ Odgovor: Ugovor o voenju TRR POKRIE ________ saldo na TRR i odobreno prekoraenje pozitivnog stanja na raunu Odgovor: pozitivan PLATNI NALOG nalog kojim ________ nalae izvriocu platnog prometa prenos svojih sredstava na drugi raun odn. uplatu ili isplatu sa svog rauna Odgovor: imalac TRR DOZNAKA plaanje na odreen TRR na osnovu ________ Odgovor: poloene gotovine PLATNI PROMET je proces prenosa novanih sredstava vrenja _______ i _____ te vrenje obrauna odnosno drugih poravnanja u platnim sistemima. Odgovor: uplata i isplata JEDINSTVENO VRENJE PLATNOG PROMETA - propisuje ___ ko?___________, koja takoe propisuje STANDARDE obavljanja platnog prometa Odgovor: Banka Slovenije KONTROLU ZAKONITOSTI i ISPRAVNOSTI PLATNOG PROMETA - vri? Odgovor: Banka Slovenije UGOVOR O VOENJU TRANSAKCIONOG RAUNA utvruje meusobna prava i obaveze u pogledu sredstava na raunima i u pogledu obavljanja platnog prometa. Uvek je u ______ FORMI. Odgovor: pisanoj Imaoci TRR moraju izvrioca platnog prometa koji vodi njihove transakcione raune, redovno, a najkasnije u roku od _____ dana, da obaveste o promenama statusa i o drugim promenama podataka potrebnih za voenje rauna i registra rauna. Odgovor: 5 Izvrioci platnog prometa moraju da izvre svako _______ ako su ispunjeni uslovi po zakonskim osnovima. Odgovor: plaanje REGISTAR TRANSAKCIONIH RAUNA vodi ga ________ Odgovor: Banka Slovenije Izvor podataka za registar su _______, koje vode transakcione raune i koje su takoe odgovorne za ispravnost i aurnost podataka u registru. Odgovor: banke Registar sadri podatke o _________ i podatke o raunu, koji su pravna lica i privatnici. Odgovor: imaocu rauna Preko Web stranice Banke Slovenije moe se poslati upit o ___________________ i mogu se preneti podaci iz poslovnog dela registra. Odgovor: transakcionih rauna pravnih lica i Privatnika

AGENCIJA REPUBLIKE SLOVENIJE ZA JAVNOPRAVNE EVIDENCIJE i USLUGE (AJPES je pravno live koje je osnovano za voenje __________ evidencija i obavljanje drugih poslova od javnog znaaja utvrenih zakonom. Odgovor: javnopravnih IRO KLIRING doznake u pojedinanim vrednostima do ________ - MALA plaanja. Odgovor: 50.000 eur Bruto izmirenje u realnom vremenu doznake preko 50.000 eur i _____ nalozi. Odgovor: HITNI Platni nalog Namenjen je ________i ___________ plaanju Odgovor: gotovinskom i negotovinskom Forma obrasca je ______ Odgovor: jedinstvena Sve banke su dune da ga __________ Odgovor: plate Pazi na pravilno ___________ platnih naloga! Odgovor: popunjavanje Posebna uplatnica Njome __________ omoguava _______da izvri uplatu u gotovini ili preko TRR na raun primaoca. Odgovor: izdavalac - uplatiocu Obrazac je _______. Odgovor: jedinstven Posebna novana uputnica Nalogodadavac ovim instrumentom upuuje odreen iznos novca ______________ Odgovor: primaocu plaanja Primalac plaanja moe da podigne novac u gotovini kod banke ili da obav prenos novca na _______ Odgovor: svoj TRR Direktno odobrenje To je _____________ oblik uplate novanih sredstava Odgovor: negotovinski U _______ rauna primaoca plaanja Odgovor: korist Nalogodavac imalac TRR sklapa _______ s bankom Odgovor: ugovor Podatke za isplatu priprema ____________ Odgovor: nalogodavac Menica Za plaanje menice banci je potrebno _________ meninog dunika. Odgovor: ovlaenje Menini poverilac podnosi menicu banci kod koje je menica naplativa na dan __________ ili u roku od _____ radna dana po dospelosti Odgovor: dospelosti - dva Ako menini dunik ne da banci __________, banka nije duna da isplati meninu svotu Odgovor: ovlaenje Ako menica nije plaena, poverilac mora da uloi _______ Odgovor: protest Isplata bez saglasnosti imaoca rauna Sudski zakljuak o __________ na novana sredstva Odgovor: izvrenju Izvrni zakljuak o prinudnoj _______ poreskog, carinskog ili drugog organa Odgovor: naplati

Namirenje potraivanja i obaveza Pravni izvori: ____________ (l. 311-318) Odgovor: Zakon o obligacijama Efikasan oblik regulisanja kratkoronih _____________ i __________ Odgovor: potraivanja i obaveza Umanjuju ________ od poslovanja s kupcima Odgovor: rizik Uslovi za namirenje koje odreuje _________ Odgovor: zakon Jednostrana, dvostrana i _________ namirenja Odgovor: lanana Izjava o _________ Odgovor: namirenju Cesija Definicija: to je nain prenosa ____________ sa jednog poverioca na drugog Odgovor: potraivanja Posledice ustupanja? Potraivanje se prenosi na _________ (dunik duguje drugom poveriocu) Odgovor: cesionara ta sme da naplati cesionar? Potraivanje kakvo je imao _______. Odgovor: cedent ta je dunik duan da mu ispuni? Duan je da ispuni onoliko koliko bi ispunio ________ Odgovor: cedentu Cesija ili ustupanje potraivanja je ureena u _________ Odgovor: Zakonu o obligacijama Predstavlja _________ nain namirenja potraivanja odnosno obaveza. Odgovor: nenovani Pri poslu cesije poverilac moe ugovorom da prenese na tree lice __________ koja ima prema svom duniku i da time izmiri svoju obavezu prema treem licu. Odgovor: potraivanja Primer: Preduzee A duguje preduzeu B 2.500 n.j. i istovremeno potrauje od preduzea C 2.000 n.j. Za izmirenje svoje obaveze ono e preneti na preduzee B potraivanje prema preduzea C. Tim prenosom izmirie svoj dug prema preduzeu B. Sklapa se ugovor o cesiji. Preduzee A u svojim knjigama izmiruje obavezu prema preduzeu B, koje e postati novi poverilac preduzea C, jer e potraivanje preneti umesto ispunjenja svoje obaveze. Preduzee B i C moraju da preimenuju i preknjie svoje potraivanje odnosno dug. Posle prenosa potraivanja, naime, ne ne radi se vie o potraivanju odnosno dugu iz osnovnog posla, nego o isto finansijskom potraivanju odnosno dugu Otkup potraivanja (faktoring) To je moderan oblik finansiranja, vrlo pogodan za _____ i _____ preduzea Odgovor: srednja i mala Potraivanja prodajemo ____ dospea i tako za kratko vreme dolazimo do novca Odgovor: pre To je otkup potraivanja s _________ Odgovor: diskontom Poboljava kratkoronu likvidnost faktor po pravilu finansira potraivanja do __ dana i uzima u obzir odreenu toleranciju prama kanjenju izabranih kupaca (dunika), Odgovor: 120 smanjuje otpise potraivanja, jer faktor upravlja potraivanjima, a vri i _________ Odgovor: namirenje zbog ureene kratkorone likvidnosti jaa ______ potencijal preduzea kod dobavljaa, Odgovor: pregovaraki preduzee se s modelom faktoringa ne ________ dodatno, Odgovor: zaduuje poboljava koeficijent ______________, Odgovor: obrta potraivanja Skrauje vezivanja _________, Odgovor: potraivanja utie na poboljanje kvaliteta _________, Odgovor: imovine omoguava korienje __________ informacija o kupcima, Odgovor: bonitetnih

omoguava konsultacije u saradnji sa postojeim i potencijalnim novim ________, Odgovor: kupcima uz pomo faktoringa preduzee poboljava strukturu svojih ________ (loi se odvajaju) Odgovor: kupaca Asignacija Radi se o poslu izmeu tri stranke uz pomo koga pojednostavljuju ispunjavanje meusobnih obaveza. Ako je prva duna drugoj, a druga treoj, one se uz pomo ovog ugovora dogovaraju da prva ispuni svoju obavezu neposredno _______ i tako plati svoj dug prema _______, a ispunjena je i obaveza druge stranke prema treoj. Odgovor: treoj - drugoj DUNIK ovlauje SVOG ______ da plati __________ Odgovor: dunika poveriocu Pri asignaciji jedno preduzee ovlauje drugo preduzee da umesto njega ispuni obavezu prema treem, a primaoca asignacije ovlauje da tu asignaciju primi. U prikazanom primeru asignacije uestvuju tri stranke i to: __________ (poverilac i dunik) ASIGNAT (dunik asignanta) ___________ (poverilac asignanta) Odgovor: asignant asignatar Sve tri ove stranke sklapaju ugovor o __________. Odgovor: asignaciji

Primer: Preduzee A duguje preduzeu B 30.000 n.j. Preduzee B ga ovlauje da umesto njega plati preduzeu C, prema kome ima obavezu iz naslova kratkoronog kredita u visini od 50.000 n.j. Osnovne ugovorne obaveze ne prestaju dok dunik (asignat) ne _______ asignataru primaocu asignacije. Odgovor: plati Asignant ne moe da _________ asignaciju Odgovor: odbije Ima ________ posledice ako na asignaciju pristaju sve tri ugovorne stranke Odgovor: pravne Dok ASIGNAT ne ispuni svoje obaveze po ugovoru o asignaciji, ASIGNANT ima obavezu prema ____________ Odgovor: primaocu asignacije Preuzimanje duga Radi se o ugovoru izmeu dunika i onoga ko preuzima dug uz pristanak ________ Odgovor: poverioca Menja se ________ Odgovor: dunik Rizik za __________ (bonitet dunika) Odgovor: poverioca