FIZIOLOSKI STATUS PIVA U SVAKODNEVNOJ ISHRANIscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-7188/2000/1450-71880031039L.pdf · vino i jaka alkoholna pica. Ova mala kolicina alkohola, ako se

APTEFF, 31, 1-748 (2000)

UDC 663.4 : 613.292 : 613.81BIBLlD: 1450-7188, (2000) 31, pp. 39-52

Prcgledni rad

FIZIOLOSKI STATUS PIVA U SVAKODNEVNOJ ISHRANI

Ida 1. Leskosek-Cukalovic

Pivo je proizvod koji nije sumo beskorisno slabo alkoholno pice. Pored alkohola, sadrii odredenukolicinu biotika: ugqene hidrate, amino kiseline, minerale, vitamine, organske kiseline, balastnematerije i moie se tretirati kao "balansirana namirnica. Omogucava unosenje mnogih supstanciod vitalnog znacaja za organizam, a pri tome smanjuje napetost, cini da se neko oseca boqe, a u istovreme, uprkos ustaljenom verovanju; ne goji. Primera radi, jedan litarpiva pribliino moie obezbediti65 % dnevnih potreba odrasle osobe za nijacinom, 50 % magnezijumom i 20 % kalijumom, a imaenergetsku vrednost koja je manja od razlicitih osveiavajucin pica tipa Cola, ili industrijskih vocniiisokova. U isto vreme, prisutna mala kolicina alkohola ima odredena terapeutska svojstva i priumerenom konzumiranju pozitivno deluje na ukupno zdravstveno stanje organizma.

U radu je razmotreno pitanje nutritivnin svojstava piva, njegovog mesta II kontekstu zdravehrane, hemijski sastav; jizioloski i terapeutski efekat kao i utica]na diurezu, koronarna i kancerogenaobolenja.

KUUCNE RECI: Pivo, hemijski sastav; toksicne materije, alkohol, fizioloska vrednost,terapeutska svojstva, kardiovaskulame bolesti, maligna obolenja, pusenje

UYOD

Pivo najverovatnije nije najstarije alkoholno pice poznato coveku, ali je sigurno jedno odnajomiljenijih. Za razliku od vina, ono nikad nije bilo pice odabranih i oduvek se dicilo time daje dostupno svima. Pili su ga i nasiromasniji i najbogatiji, kao zadovoljstvo i kao lek, koristili suga kao hranu i zvali ga "tecni hleb", prinosili ga kao dar bogovima i sa njim sahranjivali svojemrtve da bi im olaksali put u bcsmrtnost. Pratilo je coveka kroz celu njcgovu istoriju, bilosvedok nastajanja i nestajanja civilizacija i dozivclo to da se danas proizvodi i popije u kolicinikoja prelazi 1250 miliona hektolitara godisnje. (1) Ovako impresivnim brojkama sc nc mozcpohvaliti ni jedan srodan proizvod i vee to je dovoljan razlog da mu se posvcti zasluzena paznja.

Magijska moe piva lezi u cinjenici da sadrzi vise od 2000 razlicitih sastojaka koji svi imajuveci, iii manji fizioloski znacaj. Omogucava brzo nadoknadivanje vode u organizam, unosenjebrojnih korisnih supstanci, ali u isto vrerne postize i to da se osecamo bolje. Sa druge strane

Dr. Ida J, Lcskosck-Cukalovic, van.prof. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultct, Institut za prchrarnbcnutchnologiju i biohcrniju, 110RO Beograd, Ncmanjina 6, Jugoslavija.

39

to je jedna od najbezbednijih namirnica sa aspekta prisustva razlicitih stctnih sastojaka, mozese uspesno primeniti u razlicitirn oblicima dijetske ishrane i ima definisana, vrlo korisnaterapeutska svojstva. Pivo jeste slabo alkoholno pice i to je razlog zbog koga se ne mozeunositi u neogranicenirn kolicinarna, ali sadrzi relativno malu kolicinu alkohola u odnosu navino i jaka alkoholna pica. Ova mala kolicina alkohola, ako se unosi u umerenoj kolicini nemora biti stetna, cak sta vise moze delovati i povoljno na organizam (pospesuje izlucivanjemokrace),

Cilj ovog rada je da ukaze na najbitnije cinjenicc koje se odnose na Iiziolosku vrednostpiva i uticaj koji on ima na zdravstveno stanje organizma.

PIVO KAO HRANA

Fizioloska vrednost jedne namirnice zavisi od nekoliko cinilaca: prisustva fizioloskiznacajnih sastojaka, njihove izbalansiranosti i prisustva po zdravlje stetnih sastojaka. Svaka odnjih ima svoju tezinu i definise status koji ta namirnaica ima u ishrani.

Fizioloska ispravnost

Pitanje fizioloske ispravnosti namirnica poslednjih godina postaje veoma aktuelno. Sveprisutnija kampanja u domenu zdravstvene zastite nametnulaje potrebu da se spcktar sastojakakoji se u kontroli narnirnica analizira, znatno prosiri i ukljuci sve potcncijalno stctnekomponente. Njihov broj jc vcoma veliki i ukljucujc: razlicitc aditivc, pesticide, metalc, vcstackei prirodne anaboliticke agensc. Istrazivanja vrscna "in vitro" i oglcdi na laboratorijskimzivotinjarna pruzili su potrebnc informacijc 0 metabolizmu ovih supstanci i patoloskorn cfektuna Ijudski organizam (mutageni, karcinogeni, teratogeni) na bazi cega je izradena odgovarajucatoksikoloska proccna.

Ako govorimo 0 tome koliko je jedna namirnica bezbcdna sa zdravstvenog aspckta uobzir jc potrcbno uzeti tri grope kontaminenata: a) stetne sastojke koji sc unose posredstvomsirovina, b) one koji nastaju u toku proizvodnje i c) one koje su poslcdica kontaminacije. (2,3)U slucaju piva nijedan od ovih momenata ne prcdstavlja rizik. Pivo sc proizvodi od vrJoogranicenog broja sirovina, a postupak proizvodnje je takav, da toksicne supstance ako su iprisutne 1I sirovinama u najvecoj meri sc uklanjaju sa nusproizvodima, iIi se inaktivisu 1I tokuprocesa. Mogucnost kontaminacije je takode relativno mala. Higijenski standardi 1I savremenimpivarama danas su izuzetno visoki, a zbog specificnog hemijskog sastava piva (pH, prisustvahmeljnih smola sa baktericidnim svojstvima) cak i da dospcju u proizvod, stetni mikroorganizmiu njemu ne mogu opstati (4-6). 0 tome govore broj na istrazivanja koja sc vee godinama sprovodeu prakticno svim laboratorijama koje se bave pivom, ukljucujuci i nasu laboratoriju. Rezultatipokazuju da Sll sve registrovanc stetne komponente 1I pivu po pravilu prisutne u kolicinamakoje su ispod iii znatno ispod dozvoljenih granica (7-18). To je razlog da se pivo opravdanosmatra jednom od "najbczbednijih zivotnib namirnica" kod koje je opasnost da se nekasupstanca opasna po zdravlje nade, prakticno iskljucena.

Zasluzuje paznju i cinjcnica da pivo kao namirnica ne predstavlja problem u poglcdusadrzaja niza komponenata koje Sll karakteristicne za jedan broj prehrarnbenih proizvoda. Tosu: a) Nitrozamini, od kojih bar 80 % od 200 poznatih jedinjenja ima kanccrogcnasvojstvaSll,19,20C; b) Purini, koji se transforrnisu 1I mokracnu kisclinu i taloze uslaboprokrvljenim mestima (sitnim zglobovima) izazivajuci dcgencrativne prornene (giht, iIipodagra) (21,22); v) Histamini, biogeni amini koji u povecanim kolicinama izazivaju mucninu,vrtoglavicu, glavobolju i grceve. Njihov sadrzaj 1I pivu jc u proseku ispod 0.35 rng/l, sta je

40

znatno ispod vrednosti koja se smatra bezopasnom za odraslu osobu (5 - 6 mg/obroku)(23,24); g) Sumpordioksid, dozvoljen aditiv u mnogim proizvodima, ali nc i pivu. U pivunjcgov sadrzaj najcescc ne prelazi 10 mg/l i ne izaziva bilo kakav stetan efekat (24-26); d)Oksalna kiselina, koja inhibira resorpciju kalcijuma i u velikim kolicinama ima toksican efekat,Vrednosti koje su karakteristicne za pivo krecu se u granicama od 4 - 36 mg/l, sto je znatnomanje od onih koje se srecu u clrugim namirnicama i nemaju nikakvo stetno dejstvo (27-30);d) Nusproizvodi vrenja, koji izazivaju glavobolju, vrtoglavicu i malaksalost u slucaju unoscnjavelikih kolicina piva. U normalim uslovima oni nc izazivaju problem, buduci da su piva danas,po pravilu dobro prevrela i cistog mirisa i ukusa. Pivo sa 38,5 gil alkohola, sadrzi oko 1400 mg/I gliccola, 140 mg/l visih alifaticnih i arornaticnih alkohola, 25 mg/l estara i 2 mg/l acctaldehida,sto nijc kolicina koja rnoze uzrokovati poznatc nezcljcnc efekte (7-10,31); c) Lipidi, nitrati,kofein i drugislicni satoici koji mogu izazvati problemc u organizmu, kao i potcncijalno opasni:vestacki aditivi, boje, zasladivaci, antioksidansi, stabilizatori i sl. (32).

Oblast koja u poslcdnje vrcmc postajc vrlo aktuelna je i genetski modifikovana hrana(GM). Jos uvck jc prisutno dosta kontravcrzi II poglcdu opravdanosti primcnc genetskirnodifikovanih biljaka i mikroorganizama u proizvodnji hrane. Cinjcnica je da, na ovaj nacindobijene sirovinc pruzaju cvidentne prcdnosti proizvodacima i imaju znatan komercijalni efckat,medutim, za sada ne i ubcdljivu prednost za potrosacc, cak i zdravstvene rizike. U slucajuproizvodnje piva od znacaja su rezultati dobijeni genetskim modifikovanjem jccma, hmelja ipivskog kvasca. Za sada jos uvek nema dovoljno podataka koji bi opravdali bilo koju tezu.Ispitivanje uticaja razlicitih konstituenata genetski rnodifikovanog jecma i hmelja na svojstvai sastav piva je izetno slozeno, a dobri rczultati dobijeni modifikacijom pivskog kvasca ulaboratorijskim uslovima, jos uvek nisu nasli primenu II praksi. (33).

Fizioloska vrednost

Pivo sadrzi brojne, fizioloskc vredne sastojke, od kojih Sll najvazniji:

- Voda, kao najzastupljcniji sastojak u kolicini od oko 92 g/lOO g.

Ugljenlhidrati, u kolicini od 0,5 - 5,9 g/100g sto zavisi od tipa piva i stepena prevrelosti.U standardnim pivima ima ih najcesce oko 30 gil od cega je 3,5 gil Ierrnentabilnihseccra, 3,5 gil visih dekstrina i 27,5 g/l lako svarljivih ugljenih hidrata. Oni predstavljaju75 - 80% ckstrakta piva i glavni su izvor njcgovc energctske vrednosti (34-36).

Protcini, kojih ima samo oko 3,5 - 5,0 gil, taka da se pivo niukorn slucaju ne mozcsmatrati proteinskim napitkom. Medutim, njegova vrednost je u tome, sto sadrzi sveesencijalne i vecinu neesencijalnih amino kiseline (37-39).

Vise od 30 razlicitih mikro i makro elemenata II kolicini od 1,1 - 2,1 gil od kojih 0,7 - 1,5gil kationa i 0,4 - 0,6 gil aniona. Najvazniji su Mg, P i K ito ne sarno po kolicini u kojojSll zastpljeni, vee i po medusobnorn odnosu. Pivo je karakteristicno po niskom sadrzajuNa i Ca (40-43).

Vitamini i provitamini II kolicini od oko 210 mg/l ukljucujuci sve vazne vitaminc Bkompleksa, A, DiE vitamine (44-47).

Organiske kiseline i to oko 650 mg/l vocnih i mlecne kiseline. Wihova preclnost je utome sto sc lako Yare, a L-Iaktat pokazuje i povoljno delovanje na crevnu floru (39,48-52).

- Ugljendioksid oko 0.5 gil. U najvecoj meri je odgovoran za osvezavajuci karakter piva iformiranjc pene (53).

4\

Vise od 50 razlicitih [enolnih jedinjenja u relativno velikoj kolicini od 150 mg/I,ukljucujuci oko 45 mg/l antocijanogena. To su kolicine koje ne zaostaju mnogo zaonim koje se prisutne u kafi, caju i crvenom vinu (41,53,54).

Gorke i aromaticne komponente hmelja. Pivo je jedino pice koje sadrzi hmelj. U tokuproizvodnje iz hmelja se ekstrahuje nekoliko stotina razlicitih jedinjenja. Mcdutim,u toku kuvanja sladovine sa hmcljom i naknadnim Iazama proizvodnje veliki deonjih se gubi. Ukupan sadrzaj jedinjenja hmelja koja zaostaju u pivu nije vcliki (400do 500 mg/l) medutim, njihov znacaj jeste. Mogu se podeliti u dve grupe: a)arornaticna hmeljna ulja i b) gorke hmeljne smole i jedinjenja koja iz njih nastaju(12,41,55-57).

Alkohol u kolicini koja zavisi od tipa piva, ali za najveci broj standardnih piva neprclazi 4,0 g/100 g, odnosno 5,0 ml/100g. Pivo sc tctira kao alkoholno pice, ali jcustvari rec 0 slabo alkoholnim picern, kod koga je sadrzaj alkohola priblizno 3 putamanji ncgo kod vina i oko 10 puta manji ncgo kod jakih alkoholnih pica.

Ocigledno je da se unoscnjcm piva, u organizam unosi odredcna kolicina Iizioloskiveoma znacajnih sastojaka i zadovoljava deo njihovih potrebnih dnevnih doza(tabela 1) (58,59).

Tabcla 1. Proccntualno ucesce dnevnih potreba jednc odrasle osobekoje se mogu priblizno zadovoljiti 1 litrom piva

Niacin (B3) 47%

Folna kiselina (B9) 38%

Piridoksin (B6) 36%

Magnezijum 29%

Kalijum 28%

Kobalamin (B\2) 27%

Pantotenska kiselina (Bs) 25%Fosfor 23 %Hlorid 20%

Riboflavin (B2) 20 - 60

Tiamin (B1) 1-40

Energy 20%

Biotin (H) 18%Kalciferol (D) 18%

Fluor 18%

Fenilalanin i tirozin 16%

Fizioloski efekat

Opsezna istrazivanja vrsena jos 60-tih i 70-tih godina u brojnim zdravstvenim igerontoloskim ustanovama pokazala su da umereno konzumiranje piva ima vrlo povoljnodelovanje: a) utoljava zed, b) relaksira i istovrcmeno stirnulisc, c) ublazava nesanicu,d) otvara ape tit; c) osvezava,

Utoljavanje iedi jc potreba organizma da nadoknadi izgubljenu tccnost. Izuzetno jcznacajan proces od koga dircktno zavisi odvijanje zivotnih funkcija i opste stanje organizma.Zed je fenomen vezan za stanjc intracelularnih telesnih tecnosti i informaciju koju dobijamo

42

preko centralnog nervnog sistema, odgovarajucih receptora za zed i hipotalamusa. U pitanjusu tri tipa receptora za zed: a) osmoreceptori koji reaguju na smanjenje zapremineintracelularnih tecnosti, b) receptori zaprernine, koji reaguju na smanjenje zapremineekstracelularnih tecnosti i c) receptori u zeludcu i crevima koji signaliziraju da je doslo dosmanjenja lucenja zeludacnog soka. (60) Sam osecaj zedi moze biti uzrokovana razlicitimstanjima u organizmu, od cisto psihickih (strah, stres, umor, glad i s1.), onih vezanih zaunosenje odredene hrane (soli, bibera, paprike, secera, alkohola i sl.) do onih koji su posledicametabolizma (secerna bolest). Sva ona nemaju podjednako nezeljene efekte, ali se po pravilusvode na stvaranje hipertonicnih uslova i narusavanje transporta materija u i iz celija, Da bise izotonicni uslovi ponovo ostvarili, voda sc mora nadoknaditi unosenjem tecnosti, iIinadoknadivanjem potrebnih kolicina iz krvi varenjem. U slucaju uobicajene aktivnostiorganizma (hez povecanih napora i bilo kakvih efekata koji iniciraju povecano izlucivanjevode) kolicina vode koja se svakodnevno mora nadoknaditi organizmu iznosi priblizno 1500ml, tj. ukupna optimalna kolicina tecnosti je 2000 ml (61).

Osecaj zedi se pojavljuje u trenutku kada organizam izgubi vodu u kolicini koja prevazilazi0,5% telesne mase (za osobu tezine 70 kg to je kolicina od oko 350 ml). Gubitak tecnosti II

iznosu od 10 % telesne mase vee izaziva ozbiljne smetnje u organizmu, a gubitak od 20 %smatra se da je letalan. Razumljivo je da se radi 0 fizioloskorn stanju organizma koje se morakrajnje ozbiljno prihvatiti. Postavlja se pitanje koji su to optimalni uslovi za nadoknadivanjevode. Idealno sredstvo za to je sigurno napitak: a) niske encrgetske vrednosti, b) bogat fizioloskibitnim kornponentama i c) osmolariteta sto blizeg krvi (izotonican), a parametar koji se uzimakao merodavan je odnos voda/kalorije.

U slucaju piva, svi ovi zahtevi Sll zadovoljeni. Odnos voda/kalorije je oko 2,1 : 1 (2,1 gvode po 1 kaloriji). Kodjakih piva, sa vecim sadrzajern ekstrakta, ovaj odnos je oko 1,3: 1, dokje kod bezalkoholnih piva cak 3,3 : 1. Osmolaritet mu je 1012 mmol/kg (krvi je 290 mmol/kg)pa predstavlja blago hipertonican rastvor. Zahvaljujuci tome, pivo se veoma kratko zadrzava udigestivnom traktu (zeludcu i crevima), za razliku od vecine drugih napitaka koji su hipertonicnii moraju se u digestivnom traktu razblazivati. Samim tim brzo i lako prelazi u krv, a fizioloskiznacajne kornponente do organa kojima su potrebne. Interesantno je da bezalkoholno pivoima isti osmolaritet kao i krv i kao takvo je upravo idealno sredstvo za nadoknadivanje vode uorganizmu (40,60,62,63).

Mineralne materije u pivu Sll poscbno interesantnc, Kao sto je poznato, napici sa manjeod 500 mg/kg rastvorenih minerala, smatraju se isto kao i oni sa iznad 6000 mg/kg,neodgovarajuci sa aspckta obczbedivanja potrebnih elektrolita i osmolaritet telesnih tecnosti,Pivo sadrzi mineralnc clemente upravo u kolicini koja se smatra optimalnom i to kako u poglcdu ukupnog sadrzaja, tako i odnosa katijona i anijona (2 : 1).

Relaksirajuci i istovremeno smirujucl efekat piva posledica je vise mehanizama u kojimaucestvuju razliciti sastojci piva (alkohol, nuzproizvodi vrenja, komponente hmelja, fenolnajedinjena, razlicite amino kiseline), Pokazalo se da pivo ima povoljan uticaj na psihickuravnotezu, ponasanje pojedinca u odnosu na kolektiv, komunikativnost i raspolezenje. Umerenakolicina piva potpornaze opustanje, smanjuje tenziju, agresivnost, osecaj straha, ublaiavanesanicu. U isto vreme stimulise, poboljsava raspolozenje, komunikativnost i kreativnost Drugimrecima, pivo deluje kao blagi trankvilizer (64-67).

Uticaj piva na povecanje apetita rezultat je nekoliko razlicitih fenomena. Blago gorki ususpiva koji potice od gorkih komponenata hmelja i polifenola i nakiseo od organskih kiselinapovecava zelju za hranom. Alkohol stimulise lucenje zeludacnog soka, a relaksirajuci efekatsmanjuje napetost koja deluje kao inhibitor zelje za hranom (68).

Osveiavajuci karakter piva potice od prisutnog ugljendioksida i organskih kiselina.Ugljendioksid je zasluzan ne sarno za prijatnu reskost piva, vee i niz drugih efekata. On stimulise

43

cirkulaciju krvi u cclijarna sluzokoze usta, lucenje pljuvacke, stvaranje hlorovodonicne kiselineu zcludcu, praznjenje stomaka i izlucivanjc tecnosti. Sa druge stranc, vocnc kiscline se lakoyare i ukljucuju se u niz metabolitickih reakcija od znacaja za organizam. Rcgulisu reclokspotencijaI cclija i teIesnih tecnosti, a imaju i diuretska i laksativna svojstva. L-Iaktat ima ipovoIjno cleIovanje na intestinaInu floru (40).

PIVO KAO POMOCNO LEKOVITO SREDSTVO

Specifican hemijski sastav ornogucava cia pivo posecluje definisana terapeutska i dijctskasvojstva. Najmanje sto se mozc rcci je to da ako se unosi u umerenoj kolicini poboljsava opstcstanje organizma. Medutim, u umerenoj kolicini povoljno cleluje i u smanjenju rizika od pojavepojedinih bolesti, pre svega bubreznih i kardiovaskularnih, ali i citavog niza clrugih.

Terapeutska i dijetska svojstva

Umerena kolicina piva skracuje vreme zadrzavanja vode u organizmu. Nizak sadrzajnatrijuma, mala kolicina alkohola i derivata nukIeinskih kiselina, odnosno visok sadrzaj kalijurnaizazivaju diurctski cfekat. Zbog toga pivo pokazuje povoljno delovanjc u lecenju hipcrtonijc,edema i koronarnoj profilaksi (69). Prisustvo eitrata u kombinaeiji sa diuretskim svojstvimasmanjuje stvaranje kamena u bubrezima, a mala kolicina prisutnog akohola u kombinaeiji saostalim sastojeima potpomaze izlucivanjc urina. Istovremcno povoljno uticc na eirkulaeijukrvi u mozgu, bubrezima i kozi i utice na sircnjc krvnih sudova, sto takodc snizava krvni pritisak.Pokazalo se da osobe koje redovno unose urncrcne kolicine piva imaju manjc srcanih smctnji,problema sa visokim pritiskom i u manjoj meri oboljevaju od cira (70-75). U prilog tomegovore rezultati brojnih istrazivanja vrsenih poslcdnjih godina, koji pokazuju da umerenakolicina alkohola ima povoljno delovanje na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolcsti ida osobe koje svakodnevno konzumiraju umerenu kolicinu alkohola u manjoj meri oboljcvajuod ovih bolesti od onih koji uopste ne konzumiraju alkohol, iIi ga unose u prekomcrnojkolicini (76).

Pored toga, pivo sadrzi poIifenole slicne onima u crnom vinu. Oni se po reaktivnosti ncrazlikuju mnogo, a polifenoli poreklom iz hmclja su cak i reaktivniji od onih prisutnih u vinu.Kao sto je poznato, oni ucestvuju u brojnim cnzimskim reakcijama kojc katalizuju hiclrolazc,kinaze i hidroksiIaze, a posediju sposobnost da vczuju slobodnc radikalc II organizmu i kaotakvi su efikasni agensi u koronarnoj i kancerogcnoj profiIaksi (77). Najnovija istrazivanjapokazuju da u poglcdu antioksidativnog delovanja cfckat koji se postize konzumiranjem vinai piva se prakticne ne razIikuje (78).

PostavIja se pitanje sta je to "umereno" konzumiranje alkohola i da Ii je svejcdno u kom seobIiku on unosi.

U najsircrn smisIu posmatrano, pod umerenim konzumiranjcm aIkohola smatra se unoscnjcaIkohoInog pica u kolicini koja ne uzrokuju stetne posIediee po organizam i okolinu pojedinea.U kvantitativnom smisIu najcesce je rec 01 - 3 (u proseku 2) alkoholna pica na dan, oclnosno10 - 40 g apsolutnog alkohola na dan (u proseku 26 gldan). To odgovara kolicini od I do 3 boccpiva ocl 0,331 sa 40g/l, iIi 50 mill alkohola (79). U poglcdu prirode aIkohola, nekoliko momenatazasluzuje paznju. Utvrdcno jc da od konecntraeijc aIkohola i prirode rastvora zavisi brzina inacin rcsorpcijc alkohoIa, a samim tim i maksimaIna vreclnost koja prclazi u jetru i krv. Pivo jebIago aIkohoIno pice i koIoidni rastvor iz koga se aIkohol sporo distribuise i resorbuje.Zahvaljujuci tome, sadrzaj aIkohola u krvi raste sporije nego u slucaju drugih aIkoholnih pica,a maksimaIna vrednost koja se dostize je niza (80,81).

44

Sve je to razlog da se pivo preporucuje kao sastavni deo razlicitih terapija. Uspesno sekoristi u dijetama u kojima je limitiran sadrzaj natrijuma, kalcijuma, proteina, lipida iholestcrina. Dozvoljava se pacijentima koji smeju uneti umerenu kolicinu alkohola. Onimakojima je zabranjen, preporucuje se bezalkoholno pivo. Posebno povoljno delovanje pivo je uumerenim kolicinama pokazalo kod starijih osoba (zdravih) kod kojih je vazno postici umirujuciefekat, poboljsati san i poboljsati vazodilataciju i diurezu (64, 82-86). Pri tome treba biti svestanda pivo pojacava dclovanje pojedinih medikamenata: sedativa, trankvilizera, anksiolitika,diuretika, 0 cemu treba voditi racuna prilikom primene odgovarajucih terapija.

Poslednjih godina opsczno jc ispitivano delovanje piva u kondicionim treninzima vrhunskihsportista. Pokazalo se da je u situacijama kada je potrebno nadoknaditi veliku kolicinu vode uorganizam, pivo izuzetno pogodno sredstvo. Povoljan odnos sadrzaja vode i energetskevrcdnosti, prisustvo vitamina, minerala i elektrolita i cinjenica da se prisutne komponentehrzo i lako resorbuju ornogucava adekvatnu nadoknadu 3 - 5 % telesne tezine koja se gubiprilikom treninga. To je pogotovo od znacaja pri teskom fizickorn radu i intenzivnim treninzima,kada se gubitak elektrolita mora relativno brzo nadoknaditi, kako ne bi doslo do gubitka radnesposobnosti (drhtavice i malaksalosti). Registrovano je da umereno konzumiranje pivapoboljsava radni ucinak, izdrzljivost i sposobnost koncentracije sportista (10, 87, 88).

Spccificna svojstva piva mogu se uspesno iskoristiti i kod jos sire populacije. Pivo se mozeprcporuciti svim zdravim osobarna koje su izlozcne velikim Iizickim naporima i visokimtcmperaturama, ekoloski stetnirn supstancama, pogotovo pusacima i zenama u vremc trudnocei dojcnja. Pivo u svim ovim slucajevirna ne samo da obogacuje ishranu i pomaze normalizovanjumetabolitickih procesa narusenih primenom odgovarajucih dijeta, uslova rada, odnosno stanjemorganizma, vee ima i povoljan psiholoski efekat.

Pivo i diureza

Pod diurczorn sc podrazumeva izlucivanje urina iz organizma i uklanjanje odredenihncpozcljnih metabolita, kao sto su: mokracna kisclina, krcatinin, azotna jedinjcnja, natrijum,hloridi itd. Problcmi sa diurezorn izazivaju nagomilavanje ovih stetnih sastojaka u organizmui nastajanjc obolcnja tipa: edema (nagomilavanjc vode u misicnorn tkivu), hipertonijc (visokikrvni pritisak) i gihta (nagomilavanjc mokracne kiseline u zglobovima) (69, 74).

Pivo stimulisc izlucivanje vade iz organizma. Dokazano je da umereno konzumiranje pivadovodi do prornene u sadrzaju elektrolita (magnczijuma, kalijuma, natrijuma, kalcijuma) II

krvi i urinu. Pri tome, povecano izlucivanje urina, prati povecano izlucivanje natrijumhlorida,ali nc i povecano izlucivanja kalijuma i magnezijuma. Drugim recima, umereno konzumiranjepiva sprccava zadrzavanje vode i soli u organizmu i sprecava gubitak magnezijuma i kalijuma(70,72,89) Ako sc ima u vidu funkcija magnezijuma i kalijuma' u organizmu i cinjenica da suovi elernenti cesto dcficitarni II ishrani onda pozitvno delovanje piva dobija jednu novudimenziju. Ipak, treba napomenuti da prekomerno konzumiranje piva izaziva upravo suprotancfckat: zadrzavanje vode i soli u organizmu, izlucivanje magnezijuma i kalijuma i povecanjekrvnog pritiska .

. Magnczijum aktivira cnzimskc reakcije, gradi Mg-ATP-komplcks, aktivira amino kiseline i sukcinatc, uccstvujcu prcnoscnju nadrazaju, ncophodan jc u razgradnji bclanccvina, uticc na srnanjcnjc sadrzaja holcstcrola u krvi.Ncodstatak ovog mincrala izaziva slabost i grccvc. Kalijum i natrijum sc u organizmu nalazc u izbalansiranornodnosu i uticu na vrcdnost intra- i ckstracclularnog osmotskog pritiska, bioelektrieitet cclijskih membrana icnzimsku razgradnju ugljenih hidrata. Oba clcmcnta igraju vrJovaznu ulogu u organizmu, a njihov deficit dovodiclo slabljcnja muskulature i pojavc oduzetosti. Pri tome visak natrijurna (hipcr-natrcmija) uzrokujc ozbiljncporcmccajc u organizmu vezane za pojavu edema, hipertoniju, hipcrprotcincmiju i anemiju. U organizrnu scnalaze u obrnutim odnosu: povccano unoscnjc natrijuma stimulisc izlucivanjc kalijuma (40, 41, 90, 91).

45

Pivo i kardiovaskularne bolesti

Pusenje, fizicka neaktivnost, stres, prekomerna tczina i povecano prisustvo nezasicenihmasnih kiselina, na zalost su obelezja savremenog doba. Svi oni zajcdno dovode do opstegslabljcnja zdravstvenog stanja organizma, ali i povecavaju rizik od kardiovaskularnih bolcsti.Rec jc 0 hipertoniji, srcanim obolenjima (akutni miokrditis), bolestima ccrebrovaskularnogsistema i arteriosklerozi. Po podacima u Internacionalnoj klasifikaciji bolesti (ICD - Intcrnational Classification of Disiese) upravo oni su sa 48,5% danas glavni uzrok smrtnosti. SIcdcmaligna obolenja sa 24,7%, bolesti respiratornih organa sa 6,1% i bolesti digestivnog trakta sa4,7% (59).

Nedavno publikovani podaci pokazuju da 10 g alkohola na dan snizava rizik od bolcstikardiovaskularnog sistema za 60% kod muskaraca i cak 89% ked zena (slikc ] i 2). Vecekolicine alkohola ne pokazuju dalje smanjenje rizika, dok znatno vece kolicine imaju poznatstetni efekat. Razliciti au tori se razlikuju u apsolutnim vrednostima, mcclutim, generalno seslazu da kolicina alkohola od 40 - 60 g/dan jos uvek ne uzrokuje stetne posIcdicc i da je relativanrizik u njihovom slucaju jos uvck manji od 1 (59).

1,75 '

1,5 "

Rclativan 1,25rizik /

I

oa 20 40 60 80 100

Potrosnja alkohola g/c1an

Slika 1. Uticaj alkohola na rizik od kardiovaskularnih oboIcnja kod zena

1,4

1,2

Rclativanrizik 0,8

0,6 !

0,4

0,2

°o 20 40 60 80 100

Potrosnja alkohola g/dan

Slika 2. Uticaj alkohola na rizik od kardiovaskularnih obolenja kod muskaraca

Pozitivan efekat umerenih kolicina alkohola na vaskularni sistcm posledica je nekolikomehanizama:

46

Alkohol ima pozitivan uticaj na profil holesterola u krvi: povecava udeo zastitnog HDLholesterola (High Density Lipoprotein) koji deluje kao zastitini agens u sprecavanjuzakrecenje krvnih sudova i snizava udeo "opasnog" LDL- holesterola (Low Densityprotein Lipoprotein) koji uzrokuje arteriosklerozu,

Smanjuje trombozu (formiranje tromba u krvnim sudovima) snizavanjern koncentracijcfibrinogena (proteina krvi) i stimulisici fibrinolizu (rastvaranje fibrinogena).

Izaziva opustanje krvnih sudova zgrccnih pod dejstvom stresa.

Ubrzava cirkulaciju krvi i snizava krvni pritisak.

Smanjuje prelazak insulina u krv,

Povccava nivo estrogena (91, 92, 93).

Utvrdeno je da osobe koje umereno konzumiraju alkohol imaju nizi krvni pritisak u odnosuna osobe koje uiopste ne konzumiraju alkohol i osobe koje ga konzumiraju u prekomernimdozama. To je posledica kako vazodilatacionog efekta alkohola, tako i promena u hormonskomsistemu i promena u odnosu vode i sadrzaja elektrolita, koji su takode uzrokovani unosenjemmale kolicine alkohola. Ovaj efekatje dobro poznat, zbog cega je i opste prihvaceno misljenjeda mala kolicina alkohola mozc zameniti aspirin u prevenciji miokardijalnog infarkta.

Pivo i malignaobolenja

Kancerogena obolcnja su danas drugi najozbiljniji uzrok smrtnosti. Radi se 0 velikombroju razlicitih malignih promena u organizmu ciji jc metabolizam kompleksan i cesto specifican,paje veoma tesko i gotovo ncmoguce praviti bilo kakvu gcneralizaciju. Ipak, sa dosta vclikomsigurnoscu se rnoze reci da alkohol nije njihov glavni uzrocnik, Prema Atlasu kancera glavnifaktor rizika u slucaju malignih obolenja je pusenje sa 25-30%. Na drugom mestu jencodgovarajuca ishrana i stecene lose navike sa 20-42% (94). Na trecern mestu sa 4-R% jeizlaganje razlicitim kancerogcnima, dok jc alkohol tek na sestom mcstu sa 3%. U malignaobolenja na koje alkohol ima uticaja (alkohol zavisni kanceri) ubrajaju se: rak usne supljine,grkljana, jcdnjaka, ezofagusa, jetre i rak dojke. Kod svih drugih malignih obolenja (zcludca,pluca, pankreasa i sl.) alkohol ima sarno indirektan uticaj, tako sto slabi opste zdravstvenostanje organizma i smanjuje imunitet. Mcdutim, ako se sumarno razmotre sva kancerogcnaobolenja i dovcdu u vezu sa kolicinom unetog alkohola, dobija se kriva u obliku slova j (slika 3)(95). Uocava se da kolicina alkohola do 20 g/dan ne pokazuje stetno delovanje i ima cak

4

3.5

~3

·N2.5..:

§ 2>.~

1.5UcG

0.5

0

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Kolicina alkohola g/dan

Slika 3. Uticaj alkohola na rizik smrtnog ishoda od kancerogenih obolcnja

47

izvestan pozitivan efekat. Kolicina iznad 20 g/dan, zavisno od autora ima vise, iIi manjc sternodelovanje (89, 92). Pozitivno delovanje umerene kolicine piva povezuje sc sa citavirn nizomsastojaka koji u interakcijama sa razlicitirn karcinogenima sprccavaju njihovo razornodelovanjc. Primera radi, jedne grupe heterociklicnih amina, koji nastaju u toku priprcmanjahranc. Interesantno je konstatovati da efekat koji je prirnecen kod standardnih piva, nijeregistrovan i kod bezalkoholnog piva (96).

Jedno od pitanja koje se ccsto postavlja je sterno delovanje alkohola u kombinaciji sapusenjern. Poznato je da alkohol omogucava laksi prodor kancerogena iz duvanskog dima ucelije Ijudskog organizma i tako povecava rizik od pojedinih oblika malignih obolcnja, ifarktai dovodi do slabljenja opsteg stanja organizma. Dalje, povecava sadrzaj olova u krvi i snizavasadrzaj karotina. Pitanje je 0 kojim se kolicinama alkohola radio

Istrazivanja vrsena u Kopenhagenu ukazala su na nekoliko interesantnih cinjcnica.Ispitivana jc katcgorija pusaca koji popuse preko 20 cigareta na dan i nepusaca u dobi od 30do 79 godina. Istrazivanja su vrsena u periodu od 1976. do 1988. godine na uzorku od 7000zen a i 6000 muskaraca u toku koga je umrlo nesto vise od 2200 ispitanika (1400 muskaraca i830 zena), Utvrdeno je da umereno konzumiranje alkoholnih pica ne povecava relativan rizikad malignih obolenja i da se poznat stimulativni efckat pojavljuje tek nakon prckoraccnjaodredcne doze. Ova doza je priblizno ista za sve ispitivane kategorije i iznosi izrncdu 28 i 40alkoholnih pica nedeljno (8 g alkohola po picu), Pri tome, stepen rizika 1I mnogomc zavisi odtclesne tezinc pusaca i znatno jc veci kod osoba kojc pate od viska kilograma. (slika 4) (lJ2).

to

punacki PUS(\C"j

vitki plisaCi

1-6 7-18 14-27 28-41 42-69 >69

Potrosnju alkohol.i (pica ncdcljno)

Slika 4. Opasnost od sinergisticjig delovanja alkohola i nikotina

UMESTO ZAKLJUCKA

Pivo jc nedvosmisleno prehrambeni proizvod koji zasluzuje paznju. Nedvosmislcno je daima niz povoljnih efckata na organizam i da u umerenim kolicinama dovodi do toga da scosecarno objektivno i subjektivno bolje. Moze delovati kao blag trankvilizer, umanjiti napetostizazvanu dinamikom i uslovima savremenog zivota, opustiti krvne sudovc zgrcene usled stresai urnora, omoguciti bolju cirkulaciju krvi i vode, a pri svemu tome obczbcduje organizmu nizfizioloski znacajnih sastojaka koji se clirektno ukljucuju u mctaboliticke puteve. Medutim, prisvemu tome treba sve vreme imati na umu cia povoljno delovanjje ima samo u umerenimkolicinama, Koja jc to kolicina, jasno je da zavisi od mnogo elemenata, zbog cega je jako teskodati konkrctne vrednosti za svaki pojedinacni slucaj. 0110 sto se sa relativnom sigurnoscumoze navesti kao gornja granica koja se u toku jednog dana moze uneti u organizam je 40 galkohola. U slucaju piva to je kolicina od 1 litra. Drugim rccima treba urneti piti i biti svestanpovoljnih efekata, ali i potencijalnog rizika.

48

LITERATURA

1. Heyse, K: Brauwelt-Brenjier, Getranke-Fachverlag, Nurnberg. (1997).

2. Thomas, K: Brenjer, 85 (1999),146-148.

3. Monarov, E., Ljikar, v., Vajagic, L., Mirilov, M. i sar.: Kvalitet i zdravstvena bczbednostnamirnica u ishrani stanovnistva, Monografija, Univcrzitct u Novom Sadu, Medicinskifakultet, (1995) 261-271.

4. Monarov, E., Trajkovic-Pavlovic, Lj. and V. Ljikar: Country Report "Monitoring of Foodand Water qality and Safety", Scientific Background of Effective System Aplieation forQuality and Food Safety, Budapest (1996).

5. Leskosek-Cukalovic I.: HACCP KONTROLA U PROIZVODNJI EKO HRANE, Eko-rnenadzment, Poslovna zajednica vrenja, 'Iehnolosko-metalurski fakultet, Beograd, (1997)p.119-128.

6. Vucinic, I., Lcskosck-Cukalovic I., V. Nedovic: HACCP sistem u proizvodnji piva, 3.Jugoslovenski simpozijum prehramhene tehnologije, Zbornik radova - sveska 2 (1998)174-179.

7. Piendl,A: Brauinclustrie, 3 (1989) 297-309.

8. Piendl,A: Brauindustrie, 4 (1989)423-429.

9. Picndl,A: Brauindustrie, 7 (1989) 813-821.

10. Piendl,A: Brauindustrie, 11 (1989) 1503-1509.

11. Donhauser, S. and F. Jacoh: Brauwelt International, 3 (1989) 259-269.

12. Piendl, A: Brauwelt, 5 (1991) 544-547.

13. Lcskosek-Cuk alovic, 1. : Eko pivo u Ekotehnologija u prehrambenoj industriji ihiotehnologiji, Poslovna zajednica vrcnje iTehnolosko-metalurski fakultet, Beograd (1995)p.65-78. .

14. Leskosck-Cukalovic, I. Blagojevic, S., Nedovic, V., Kovacevic, D. i M. Popadic: Journal ofAgricultural Science 1 (1999) 55-65.

15. A Egi, I. Lcskosek-Cukalovic i V. Ncdovic: 3. Jugoslovenski simpozijum prehrambenetehnologije, Zbornik radova - sveska 2, (1998) 166-169.

16. M. Cutkovic, I. Leskosek-Cukalovic i V. Nedovic: Kontrola kvaliteta i kvalitet piva nabeogradskom trzistu u periodu 1994.-1997. , 3. Jugoslovenski sirnpozijum prehrambenetehnologije, Zhornik radova - sveska 2 (1998) l70-173.

17. Leskosek-Cukalovic I., S. Jovic: Potential of eco production in brewing and wine industryin SR Yugoslavia before and after NATO attack, Information & Technology Transfer onRenewable Energy Sources for Sustainable Agriculture, Food Chain and HFA '99, Forthe World Solar Program 1996-2005, Electronic Educational Workshop, Internet WebSite: http://www.rcuh.bg.ac.yu/~todorom. 1999.

18. Niessen, L., Donhauser, S. unci H. Vogel: Brauwelt 131 (1991) 1510-1528.

19. Donhauser, S. und F. Jacoh: Brauwelt, 34/35 (1988) 1452-1461.

20. Smith, N.: Proc. E, B. C. Congr., Lisbon, (1991) 561-569.

21. Miindl, B., Wullinger. Fund D. Wagner: Brauwissenschaft 32 (1979) 221-226.

22. Donhauser, S. und F. Jacob: Brauwelt International, 3 (1989) 259-269.

23. Steiner, K und U. Lanzlinger: Brauerei-Rundschau, 89 (1978) 234-237.

49

24. Narziss, L., Reicheneder, E., Uber, M. und E. Muck: Monatsschrift fr Brauwisenschaft,77 (1984) 258-264.

25. Thalacker, R., Ihring, H., Muskat, E. und B. Wagner: Monatsschrift fur Brauerci 27(1974) 166-171. ..

26. Narziss, L., Reichender, E. und H. Kroiher: Brauwissenschaft 34 (1981) 33-37.

27. Greif, P i R. Schildbach: Monatsschrift fr Brauerei 31 (1978) 275-280,285.

28. Piendl, A, Speckner, J., Draxinger, A i J. Wilnhammer: Brauwelt 120 (1980) 1746-1752,

29. Schur, F, Anderegg, P, Senften, H. und H. Pfenninger: Brauerei-Rundschau 91 (1980)201-207.

30. Piendl, A und I. Wagner: Brauindustrie 69 (1984) 1783-1788.

31. Muller-Limrnroth, W und Piendl, A und H. Hoffmann: Brauwissenschaft 30 (1977)303-305.

32. Taschan, H.: Brauwelt, 33/34 (1990) 1368-1372.

33. Thomas, K: Brewer 85 (1999) 253-255.

34. Scheer, F, Pfenninger, H. and L. Narziss, Schweiz. Brau.-Rundsch. 9 (1974) 178-184.

35. Enevolsden, B. and F Schmidt: Proc. E, B. C. Congr., Salzburg (1973) 135-142.

36. Enevolsden, B. and F Schmidt: 1. Inst. Brew. 6 (1976) 520-533.

37. Peppard, T. and S. Halsey: J. Inst. Brew. 1 (1981) 85-86.

38. Peppard, T. and S. Halsey: 1. Inst. Brew. 4 (1981) 386-390.

39. Meilgaard, M. and T. Peppard: The flavour of beer, Developments in Food Science,Vol. 3, Food Flavours, Elsevir, Oxford (1986) pp. 99-170.

40. Piendl, A: Brewers Digest 1 (1981) 32-36, 45.

41. Piendl, A: Brauindustrie 74 (1989) 1119-1124.

42. Steiner, K: Breuerei-Rundschau 77 (1966) 275-278.

43. Heyse, K D.: Handbuch der Breuere- Praxis, Getranke- Fachverlag, Nrnberg (1989)p.224-227.

44. Voss, H and A Piendl: Brewers Digest 10 (1976) 34-37.

45. Voss, H and A Piendl: Brewers Digest 11 (1976) 56-58.

46. Muller-Limrnroth, W und A Piendl: Brauwissenschaft 30 (1977) 97-101.


48. Meilgaard, M.: Tech. Q. Masters Brew. Assoc. Am., 12 (1975) 151-158.

49. Charalambous, G.: Involatile constituents of beer in Brewing Science, Volume 2(Pol1ock, J. R. A) Academic Press, London, (1981) p.l67-254.

50. Piendl, A und 1. Wagner: Brauindustrie 68 (1983) 862-866.



53. Piendl, A: Brauwelt International 3 (1998) 228-231.

54. Bors, W, Heller, W., Michel, Ch., M. Saran.: Flavonoids as Antioksidants: Determinationof Radical Scavening efficiences, Academic Press Inc. San Diego (1991).

55. Verzele, M.: The Chemistry of Hops in Brewing Science, in Brewing Science, Volume 2Eds. Pollock, J. R. A, Academic Press, London (1981) 280-318.

50

56. Piendl,A: Brauindustrie 67 (1982) 71-77.

57. Leskosek-Cukalovic, I.: Hrana i ishrana 32 (1991) 37- 41.

58. Leskosek-Cukalovic.L: Pivarstvo 27,3 (1994) 145-154.

59. Pendl, A Heys, K., Kracum, H. and M.Unkel: Unser Bier - ein Lebenselixir, FachverlagHans Carl, Nurnberg, (1998).


61. Piends, A und U. Kugel: Brauindustrie 5 (1983) 295-301.



64. Gastineau, D. E, Darby, W. 1. and T. B. Turner: Fermented food beverages in nutrition,Academic Press, New Yourk, (1979) p. 537-542.

65. Picndl, A und G. Schneider: Brauwelt 121 (1981) 600-608.

66. Piend!, A und G. Schneider: Brauwelt 121(1981) 724-734.

67. Piendl, A und U. Kugel: Brauindustrie 68 (1983) 295-301.

68. Pawn, G.: Proceedings Nutrition Society 33 (1974) 239-244.

69. Piendl, A und 1. Wagner.: Brauindustrie 71 (1986) 118-124.

70. Buday, A Z. und G. Denis: Brewers' Digest 49 (1974) 56-58.

71. Muller-Limmroth.W; Brauwelt 122 (1982) 2252-2253.




75. Piendl, A und P. Kurz: Brauindustrie 71 (1986) 1341-1342.

76. N. N. Alcohol u Cardiovascular disease risk factors: "New areas for research". WorldHealth Organization, WHO Technical Report Series 841 (1994) 21-24.


78. Hendriks, H. F.: EBC Proceedings of the 19th Congress, (1999) Cannes, in press.

79. Piendl, A: Brauwelt International 1 (1999) 49-55.

80. Piend!. A: Brewers Digest 57 (1982) Avgust, 24-29.

81. Leskosck-Cukalovic, 1.:4. savetovanje Industrije alkoholnih i bezalkoholnih pica i sirceta,Vrnjacka banja, Zbornik radova, (1998) 49-56.






87. Piendl, A: BrauweIt 130 (1990) 370-375.

88. Piendl, A: Brauwelt 128 (1988) 927- 929.

89. Piendl, A und 1. Wagner: Monatsschrift fUr Brauwissenschaft 81 (1988) 11-14.

90. Heyse, K. U.: Handbuch der Breuere- Praxis, Getranke- Fachverlag, Nurnberg, (1989)p.224-227.

51

91. Piendl, A: Brauwelt, 134 (1994) 775-778.

92. Piendl, A, Birk, M., KriebJer, T und W Hofer: Monatsscrift fur Brauwissenschaft 11/12(1998) 196-203.

93. Kail, D.: EBC Proceedings of the 19th Congress, Cannes, (1999) in press.

94. Monarov, E.: Application of contemporary principles in diet therapy for cancer affectedpatients, Symp. "Public education on Diet and Cancer", Madrid, (1991) Poster 43.

95. Piendl, A, Birk, M., Kriebler, T und W Hofer: Monatsscrift fur Brauwissenschaft 9/10(1998) 149-160.

96. N. N.: Bilten Drustva za borbu protiv raka 32/33 (1999) 21.

PHYSIOLOGICAL STATUS OF BEER IN DAILY NUTRITION

Ida J.Lcsko.\:ck-Cuka[ovic

Beer is a beverage which is not just a "useless" alcoholic drink. It contains along withalcohol at least the same amount of vital nutrients such as carbohydrates, amino acids, minerals, vitamins, organic acids and roughage, and may be called "balanced foodstuff' in everyrespect. Beer is a drink which enables a lot of different vital substances for the human organism, makes one feel better, less frustrated and at the same time does not make ones fat as it isalways being claimed. One single liter of beer is sufficient to cover 65% of an adult's dailyrequirement of niacin, 50 % of magnesium and 20 percent of potassium and has energeticvalue which is lower than one can find in the same amount of milk, diferent soft drinks andnectars. At the same time, small amount of alcohol has some therapeutic properties and inmoderate consumption positive effect to the overall health status of organism.

The paper is engaged with nutritional aspect of beer, position of beer in the domain of"healthy food", chemical composition, physiological effect of different beer constituent, aswell as alcohol metabolism and its effect on diurese, coronary and cancer disease.

Prispco 24. decernbra 1999.Prihvaccn 10. Iebruara 200().

52

Documents

FIZIOLOSKI STATUS PIVA U SVAKODNEVNOJ ISHRANIscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-7188/2000/1450-71880031039L.pdf · vino i jaka alkoholna pica. Ova mala kolicina alkohola, ako se