6poj I

AKTUELNE TEME

BOJHOCAHHTETCKH nPErJ1E.l\ Cll'aHa 59

UDC: 616.314-007.272

Fizioloski kriterijumi optimalne i stabilneokluzije zuba

Zivorad Miljkovic, Milan Zcljkovic, Milo~ Tcodosijcvic

Vojnomedicinska akudemija. Klinika za stomatologiju. Beograd

K Ij u Cncr C C i :

Key words:

zubi, okluzija; vilice, odnosi; temporomandibularnjzglob; centrj~kj odnos.

dental occlusion; jaw relation record;temporomandibular joint; centric relation.

Uvod

U savremenoj S1omalolo!koj leoriji i peaksi pod oklu-zijom sc podrazumeva kOnlaklni odnos zuba gornje i donjevilice pod konlIolom cCillralnog i perifernog ncrvnog siste-ma odgovornih za aktivnOSI i koordinaciju homeoslalskogrnehanizma. To su lcmporomandibularni zglobovi (TMZ).mastikacijski mi!iCi i okluzijski kompleks (1-4). Okluzijskeodnose wba prvi su opisali Alfred Gysi 1895. i EdwardAngle 1899. god. (5). Tokom prelhodnih godina okluziju suizutavali mnogi autori (6-9) pri ccmu je ustanovljeno visekoncepala okluzijc, klasifikacija okluzianih odnasa i tipavaokluzije (idealna, f1ziolo!ka, patolo!ka i malokluzija).

Problem sa kojim sc suocava savremena stomatologijaevidentan je kada u ordinaciju dade bolesnik sa znacima isimptomima patoloske okluzije. Slomatologu se imperaliv-no namecc pitanje: kojc su granice normalnog kada je u pi-wnju okluzija, s obzirom na to da granica izmedu fizioloskei palolo~ke okluzije nijc uvek jasna? Sta se smatra normal-nom, fiziotoski oplimatnom oktuzijom?

Fizioloski oplimalna i stabilna okluzija. prcma savre-menim shvatanjima i jedinstvcnom rumatenju, defini~e sckao okluzija koja obezbedujc normalno i cfikasno odvijanjevital nih funkcija stomatognarnog sistema (ivakanje. guta-nje, govor i disanjc), bez simploma bola, nelagodnosli i o!-tccellja stomalognatnih struklura (10-12).

Takvu okluziju karakterisc apsolutna ravnotcla izmc-du zagrizajnih sila kojc dcluju na zube u toku razliCitih fun-kcija stomatognatnog sistcma.

Cilj rada jc prikaz savrcrnenih gnatoloskih tumacenjafizio\ok..ih raktora oplimalne i stabilne okluzije zuba. U sa-

vremcnoj stornatoloskoj teoriji i praksi postoje cetiri kritcri-jurna za vrednovanjc fizioloski optirnalne i stabilnc okJuzi-

je:

Funkcijski optimalan oftopedski stabilan odnoszglobnih sfruktura TMZ u svim polofajima ikrctnjama donje vilice

Tcrnporomandibularni zglob je dec kraniornandibular-nog sistema koji spaja donju vilicu sa lobanjorn. Osnovneana{Qmo-histolo~ke strukture (capirulum mandibulae. fossamandibularis. discus arricularis. capsula Gl1icularis i liga-mend articulans) nisu samo skup medusobno povezanih ele-mcnata, vee su visokointegralni funkcijski kompleksi u koji-rna uccstvuju ncurolo~ki mehanizmi u odr".atvanju funkcijskesprege kondil-diskus. U funkciji ove sprcgc dallas jc najpri-hvatijivija ncuromi~icna leorija (13, 14) prema kojoj domi-nantnu ulogu imaju sinhronizovane aktivl10sti lateralnih pleri-goidnih misica, bilaminama zona i snaini temporomandibulniligamcnti. Sloicl1i kinematski pokrcti u TMZ u sprezi sa ncu-romuskulamim mehanizmima ornogueavaju slozene polozajei krctnje donje vilice (slika I).

Ranija ispitivanja i definicije ukazivalc su na to da jepoloi:aj struktura TMZ ortopcdski stabilan ako zubi ostvarcmaksimalan broj kontakala (interkuspalni polozaj - [KP,ccntralni polozaj) pri cemu sc kondili nalaze u maksimalnoretrudovanom poloiaju. PO~{Q je ovaj poloiaj odrcden Iiga-mcntill1a TMZ nazvan je i ligamcllloznim polozajem. Mc-dutim, novija istrazivanja (15-17) na polju anatomije. fizio-logijc, gnatologijc, biomchanike doprinela su savrerncnomtumaccnju ortopedski stabilnog poloiaja struktura TMZ.

Miljkovic t, el.1. Vojnosanit Prcg12003; 60(1): 59-65.

C11laHa 60 BOJHOCAHHTETCKI1 nPErJlE.ll bPOj I

Stabilan interkuspalni poloiaj mandibule

J p po J napred Ihna;wd iz gomjeg polozaja pomeraju i nadole (I).

Slepen pokretljivosti u anlcroposlcriornompravcu 7..avisi cd ocuvanosli zglobnih struktura. Kodzdravih TMZ moguc je vrlo mali pokrct unazad izmiSicno-skelclnog siabilnog poloZaja. Rczultati na-Sih EMG ispilivanja akla ivakanja, koji ,u saglasnisa nalazima drugih aUlora (23-25) ukazuju na 10 daje mali pokrcl kondila unazad (oko I mm) normalanu funkciji ivakanja 5 obzirorn na cinjenicu da se ro-tirajuci kondil (radna strana u toku zvakanja) krcceunazad iz lKP u delu ciklusa zvakanja kada se ustalalVaraju.

Gelb predlaie drugaCiji polozaj kondila kaorunkcijski oplimalan i stabilan. Prerna njcgovim is-traiivanjirna kondili TMZ su u optimalnorn poloza-ju aka skJil.llu na oko poln puta niz 7.adnju padinueminencije arlikularis (26). Ispilivanja na humanimlobanjarna otkrilo su da je zadnja padina cminencijcarlikularis koslano zadebljana i fizioloski sposohnakao I u gomje prednjem porozaju kondila, da pod-nosi sile kojima dcluju zvakaci misici bez ostccenjazglobnih stmktura. Razlika il.rnedu ova dva poloza-ja je u funkciji misiea. U gomje-prednjem polozaju

uSl1lcrcni su dejslvom medijalnih plerigoidnih misica. masc-lernih i temporalnih, dok kondile naprcd i nadole na zadnjojpadini cmincncije artikularis slabilizuje dejstvo donjih sno-pova spoljasnjih plerigoidnih miSiea.

Ortopcdski optimalan rni~icna-skclelno stabilnn polo-taj TMZ moze se odrZali samo ako jc u hannoniji sa stabil-nom funkeijski vrednom okluzijol11 (27. 28). Maslikacijskimisici mogu da proizvedu mnogo veee silc od Iizioloski po-Irebnih za zvakanje, gutanje, gavor i zato je ncophodno us-postavili takvc okJuzjjske odnosc koji mogu da prihvate silcsa rninirn.linom verovatnoeom da ostctc stornatognalne stru-klUre. a iSlovremeno da budu funkcionalno efikasne. Stabi-Ian IKP mandibule kamkleri!u sledeb raklOn:

- podjcdnak i simultan kontakt svih poslojccih zuba;- zubni nizovi kontaktiraju najvecorn povrSinorn;

IPOLOtAJI DONJE ( 19-22) polvrduju da navcdeni miSici sinerglsllVILICE funkcioni~u hannonicno ukoliko kondih zauzimaju

najvi~i antcriorni polozaj u zglobnim jamama. U

1 1 ovom polozaju kondila i oonos oSlalih zglobnihslruklUra jc lakav da sile kojima deluju maslikacij-INTERKUSPALNI RETRUZIJSKI ski misi,,; ne mogu da oSlele zglobne slrukture. Da-

SlnQoJm" Slnqolm" klc, savremena definicija ortopedski oplimalnog i c.nt~n. oklu.zJ1- cenlralnl rNc:lla siabilnog polozaja TMZ je stanje u kome su kondili t-bth.-Inl cenlrlk twmln"na Zlilobnll pcWeljl

Uprcdlljc gornjem polo1aju u zglobnim jamama os-

1 1 lonjcni on l.adnJu padiou cminenciJc ilnikularis saRETRUZIJSKI

pravilno interponirnim diskom.

MUSKULARNI KONTAKTNI Dawson. postavljajuci pitanjc da Ii u antcropos~KONTAKTNI Sinonim' Icrionlom pravcu postoji odgovarajuci poloZaj kondi-

.1tOMtUf'J~ ~'" la. na osnOvu ispitivanja zakljucuje da nc postoji iukazu'c na to cia se kondili n mcran'u ..

POKRETIDONJE VILICE

1 1LATEROTRUZlJA MEDIOTRUZIJA

SiollJlIm;Sinonlmi'

t.:lNl kretMiII n.lldn. k.-.lnJ- ~.n'N1 kr.ln~.. ~

LATEROTRUZIJSKA MEOIOTRUZIJSKASTRANA STRANA

Singnlml: Sinonimi' t.:lNl "ran. nerlldnlrllnl funkc:Ion"'"1 11111"1 belan'NI .111INI

! !

PROTRUZIJA RETRUZIJA

81. 1 - Okluzijski kontakti pri razliCilim polozajima i pokreli-ma donje vilicc

Oplimalan ortopedski slabilan polozaj poorazumevaodrcdcn odnos anatomskih struktura TMZ pri cernu zubi os-tvaruju IKP, a kondili su u svom najvisem antcriornom po-lohju u zglobnim jarnama intirnno priljubljeni uz artikular-ne eminencije, sa bikonkavnim visokoelasticnim diskusimapravilno interponiranim izmedu zglobnih povrSina. Tacnaiznad sredine gomje konveksne povr~ine kondila nalazi sczadnji zadebJjani rub diskusa, dok jc srcdnji iSlanjeni deodiskusa (intennedijama zona) intcrponiran izmcdu zadnjcpadine erninencije artikularis i artikulacijskc povrsine zglo-ba. Medutim, pozicijska stabilnosl zgloba nijc odredcna sa-rno medusobno opisanirn anatomskirn struklurama vee jcprema Okesonu runkcijski optimalan ortopedski i siabilanpolozaj zgloba dctcnninisan funkcijom rngica aduktora do-nje vilice i definise sc kao slabilan rnuskulo-skclclni polozaj(18). Funkcija temporalnih misiea usmcrava kondile navi~e,dok masclerni i mcdijalni pterigoidni mi~ici usmcravajukondile navise i napred. ElektTOmiografska (EMG) iSlraii-vanja mnogih aUlora, kao i rczuhali nasih ispitivanja

6poj 1 BO)HOCAHHTETCKH nPErJlE.l\ CTPaHa 61

- potpomc kvrlice boCnih zuba ostvaruju makslmalan brojlackastih kontakata sa zubima antagonistima (okludujuci zubisuprotnc vilicc), time se optcreecnje prcnosi prcko vecepov~ine.

Medutim, izncti faklori fiziolo~ki optimaInc okluzije ustabilnorn IKP poloz.ju rnandibule nalalost su retki i u de-tijern dobu, a pogOlovu kod odraslih,

Navdccmo nekoliko situacija bilateral nih kontakataboCnih zuba koji slabilizuju mandibulu u IKP:

A. Preastac samo donji i gornji desni prvi molar

U ovom slucaju zubni kontakti ostvareni su same na jc-dooj Slrani i jcdina su pOlpora mandibuli u IKP koji jc ncst3-bilan, pri ccmu se danja vilica rotira aka oslonca koji ~jnepreostali zubi pomcrajuCi sc prcma bczuboj srrani. Jake Lva-kate silc usmcrcnc su same oa preostalc zube. dok je zglob nabezuboj stfUni mnago optcrec':eniji nego 113 slrani gdc su preo-slali lubi. U ovom slanju moze da se o~tetj potpomi aparatpreoslalih zuba i TMZ na bczuboj sirani (slika 20),

B. Prcostala cetiri prva malara

AVO slanje je bolje od prcLhodnog s obzirom na 10 daposloje bilateralni konlakli bocnih zuba koji slabilizuju donjuvilicu u IKP. Zvakacc optcrccenje takode je obostrano, jerdodatni par prva dva molara pomazc da se sile dislribuisu naprcostala cetiri prva molara. Manja je moguc':nost o~tec':enjapolpornog aparata zuba, kao i slnlklura TMZ (slika 2b),

C. Preostala tetiri prva molara i cetiri druga prcmolaraPovecanjcm cetiri zuba premolara koji okluduju ostva

rujc se podjcdnak i simultan zubni kontakt. time e donjavilica dovodi u stabilan mi~icno-skelctni polozaj. Povec':a-njem broja okludujueih luba smanjujc sc :zvakacc optcrecenje na svaki lub ponaosob, a time mogucnost o~tccenja njihovog polpornog aparaLa i slruklura TMZ (slika 2e),

It. S. pn:osuhnl 10&11I0 donJlrn i B Sa PftOSllla tclltl Pf''ll molanlJOfIlJun dtsnml pl'\'r,m=m="~=, -,

C. Sa pt'eOsul, telln pn" 1l1Oiara Itellti mul' prelOOl.~

81. 2 - Shcmatski prik

CTPaHa 62 BOJHOCAHHTETCKH nPErnELl 5poj 1

okluzijskih sila dul vertikalnih osovina zuba. KontaktnJ ad-nos antagonisli~kih parova zuba trebalo bi da jc takav da seokluzijske sile prenosc dui. osovinc iIi paralclno sa OSQvi-nom zuba. Pastoje dva na~ina postizanja aksijalnog apleTe-tenja zuba. Prvi na~in je da vrh potpome kvnice zuba budeu kontaktu sa antagonistickim zubom Ulri tackc (tripodiza-cija) pri temu sam vTh kvnice ne dodiruje dno okluzijskcrose. Drugim nacinom vrh pOlpomc kvrficc dolazi u kan-lakl sa ravnim poljcm u fosama iii marginalnim grcbenomantagonistitkog zuba (slika 4).

. ~... _.',

B

81. 4 - Aksijalno 0plcrcccnjc TUba A. Vrh potpomckvrfice zuba (a i b) jc u kontaktu sa Tavnim poljcm u fisurama(I) i maTginalnim gTcbcnom (2) kvnice okludujuceg zuba B.Rcciprocno inklinirajuci konlakti kvriica okludujul:ih zuba u

lri latke -lripodizacija (I. 2 i 3)

KO~lano tkiva nc Loleri~c silc iznad liziolo~ke granicctolerancije. Izmcdu korena zuba i alvcolnc kosti nalazi scpcriodoncijum koji se smatra prirodnim apsorbcrom kojikonlrOli~ i distribui~e jacinu dejstava sila na kosI. Sile ko-je dcluju duz aksijalnc osovinc zuba podjcdnako opterecujusva pcriodonlalna vlakna koja prctvaraju ave sile komprcsi-je, koje ko~tano tkiva slnba podnosi, u sile tcnzijc, Cije dejs-tvo kOSl efikasno prihv3ta i slimuJalivno deluju oa ostcobla-Slnu aktivnoSl (4, 30). Medulim, kada jc vTh potpome kvr2i-ce u prcdclu kosinc kvrlice antagonistickog zuba, rClultanl3silc nije paralclna sa osovinom zuba, vee posloji horizontaJ-oa komponenta koja delujc U smislu uvrtanja zuba. Daklc,sile horizontalnog smcra ncjcdnako optcrccuju zub i peria-doncijuma i nc prcnosc se efikasno na alvcolnu kosI. PcriodOnlalna vlakna u smeru delovanja horizoillainc sile sukomprimovana. pritisak na kost sc povccava i posledica toga je neravnOOlcma rcsorpcija kosli. Nasuprol smeru horizontalnih sila pcriodontalna vlakna su produi,cna, stimulisann jc osteoblastna aktivnost, ~to dovodi do ap()licijc alveolnc kOSli (slika 5).

Vai.no je istaci i znacaj jakih sila venikalnog smera zafiziolo~ki oplimalnu i stabilnu okluziju. Sistem polugc donjc vilicc maie sc uporediti sa krckalicom za orahe. Orah seprilikom krcanja posl3vlja izmcdu rucica i pnmcnjuje sc sila. Aim je izuzctno tvrd. postavlja se blizc uporistu da bi

mogaa da se slomi, ~to ukazuje na to da je moguce primcnitlmanju silu aka sc abjekat pastavi bliie upori~tu. Mcdutim,danja vilica u saSlnvu mastikacijskog sistema je komplck-snija. U IKP donjc vilice na zube deluju jake silc vcrtikaJ-nog smcra i jate su ukoliko su zubi bliii centrima ratacije,Ij.TMZ i pripojima generatora sila (maseteritni i unutraslljiplcrigoidni miSici). Dve sile prihvataju najveCim delom 00-cni zubi koji su anatomski oblikovani za prihvatanje vecegaplcrcccnja uz istovrcmeno aktivisanjc tcmporalnih i spolja-snjih ptcrigoidnih misica radi: stabilizacije donje viI ice,postizanja odgovarajucih okluzijskih odnosa zuba i zaslitemastikacijskog sistema od jakih siln vertikalnog smera. Naprednjc zube ave sile deluju nepovoljno. Medutirn, oni suzasticcni boenim zubirna i okluzijskim konlakllma slabijegintenziteta od kantakata izmcdu bocnih zuba. Mnogobroj-nim studijama. kao i rezultalima na~ih ispitivanJa pOlvrdenjc zna~aj opisanih sila za fizioloskl optimalnu i stabilnuokluziju wba (31-34).

51. 5 -Konlakt luba u prcdclu kosinc anlagonistitkog 7Uba A.Smcr sile B. Rezultanta sile nijc parnlelna sa aksijalnom osovj.

nom zuba i poslaji hori/ontalna komponenti) koja deluje usmislu uvnilnja luba

Optimalan okluzijski odnos zuba pri ekscentrifnimkrctnjama donje \'ilice

Ekscentritni pokrcli mandibulc su laterotTUzija, pokrelkoji naMajc kada sc mandibula udaljava u str-mu od mcdi-Jalnc linije i protruzija. pokrcl koji sc odvija kada sc mandl-

6poj I BOJHOCAHHTETCKH nPErJlEJl CTIla"a 63

->,. .. /

B

51. 9 - Kolaps zadnjeg - bocnog zagrizaja zuba A. Jakiokluzijski kontakti na prednjim zubima javljaju se kada nc-

dostaju bocni zubi B. Labijalno pomeranjc prednjih zuba do-vodi do povecanja interdcntalnih proslora proksimalna ad

gomjcg lalcralnog sckutica

A

Sl. 8 - Komakl prcdnjih zuba pri prolruziji donje vilice uz di-sokluziju bocnih zuba

Kad osoba kajc su izgubilc bocne zube. kolaps zad-njcg - bocnog zagrizaja ispoljava sc jacim okluzijskim kon-taktima na prednjim zubima, sto c:esto ima za poslcdicu la-bijalno pomeranjc zuba i povccanje interdcntalnih prostoraproksimalno od gomjeg bocllog sckulica (slika 9).

- k01llakrom prednjilt zuba pri prOlnwj; donje vi/iceuz disok/uziju bocnih zuba - kada sc donja vilica pemeriunapred u prolIuzivni kontakl samo prednjih gornjih i do-njih zuba, elimini~u se stetne horizontalne sile na bocne zu-be. Kao i kod latcralnih krctllji prcdnji zubi najboljc podno-se i razlazu ove sile. Dakle, prednji zubi oll1oguc:uju pravil-no vodenje mandibulc pri protruziji, adekvatan i ravnomer-no rasporeden konlakt salllO prednjih zuba uz iSlovrcmcnudisokluziju bocnih zuba (slika 8).

SI. 6 - Okluzija zuba vodena ocnjakom

- ok/uzijom vodenom grupom zllba - U mnogim slu-cajevima ocnjaci nisu u odgovarajucem polozaju da pri-hvate horizontalnc sile oa lateroLruzijskoj sLrani i najboljaallcrnaliva je grupno vodenje pri cemu su u kontaktu zubipremolari i meziobukalna kvriica prvog molara. Svakikontakt iza prvog molara je nepozeljan zbog pojacane sile(blizina vektora sila misica i centri rotacije TMZ). Tako-de. prilikom grupnog vodenja pozeljniji jc kontakt izmeduzuba bukalna-bukalna kVrZica nego lingvalna-lingvalnakvriica (slika 7);

51. 7 - Okluzija vodcna grupom zuba

bula krece napred iz IKP. Prj ovim pokrctima donje vilicepovrsina okluzijskih kontakata izmedu gornjih i donjih zubaje smanjena, ali oa zube deJuju sterne horizolltalnc silc i nji-hoy efekat je razornij i ukoliko su zubi bliii centrima rotaci~je TMZ i vektorima mi~icnih si\a. Daklc, sHe honzontalnogsmera su stetnije za boenc zube i da hi U ovim uslovimaokluzija bila ftzioloski optjmalna i slabilna, sile lreba usmcriti prema prednjim zubima. To je moguce postici:

- okluzijom vodenom ocnjakom - zubi ocnjaci su naj-podesniji za prijcm horizolllalnih sila (odnos kruna/koren,okruicnost kornpaktnom kosti) za vreme lalcrotruzije. NalatcrOLruzijskoj strani (radoa sLrana) u kOnlaklU su sarno oe-njaci koji razlazu horizontalnc sile, a na mcditruzijskoj stra-ni (neradna strana) bocni zubi su u disokluziji, time jc obe-zbedena njihova zallila (slika 6);

GrpaHa 64 BOJHOCAHHTETCKH nPErJlEJj 6poj I

Yazoo je istaci i zaSlitni nervnomisicni mehanizam ko-ji sc aklivi~e aferentnim impulsirna ckscilacijol11 scnzornihreccplora parodoncijuma pri ~lelnim kontaktima zuba zavrcme cksccntrienih krctnji mandibule. Ovim mchanizmomsprefava se prejaka kontrakcija mi~ica aduklorn donjc viliceiznad granice fizioloSke lolcrancijc zuba i okolnih slruktura,time sc zMticuju stomatognalne slrukture ad prckomcmogpritiska.

Fiziolosko mirovanje donje viHce i stnbilaninterokluzijski proslar zuba

Fiziolosko mirovanje (FM) je poloiaj koji zauzimadanja vilica karla su misici aduktori u stanju minimalnogmisicl10g loousa. a aduktori su u rcciprocnoj inhibiciji u ad-"asu oa aduktore. U poloiaju FM mandibulc postoji razmak- imerokluzijski proslOr, koji u predelu prcdnjih zuba pro-sefno iznosi 1-3 mm. a u predelu prvih molara 0.9-2.7 mmi odnosi se na osobe sa I skeletnom klasom (ko~tani odnosvilinih tela u sagitalnom praveu). Najmanji je kod III ske-letne klase - progenija oko I mm, a najvei je kod II skele-tne klase [J odeljenje - dubok zagrizaj 4-8 mm. edostatakovog prostora, tj.njegovo blokimnje uzrokovnno najtc~cc

neadekvutnim zubnim nadoknadama dov

6poj I BOJHOCAHHTETCKH nPErJlEll C",aHa 65

\9. Hickman DM, Cramer K, S,auber wr. The effecl offOUf jaw relations on elcclromyographic aClivily inhuman masticatory muscles. Arch Oral Bioi 1993:38(3): 261-4.

20. Kim YK, Lee SW, Chung SC, KIlO HS. Comparison ofmuscle activity and occlusal cootaLS during maximaland habitual clenching in varied chair positions. JOralRehabil 1997; 24(3): 237-9.

21. Shi SG, Guall OY, Zhang CF. Preliminary study ofeleclromyographic characteristics for distinguishingcemric relation and protrusion in edentulous palienLS. JProsthet Dent 1993; 69(2): 171-5.

22. Milj'kovic t. Zeljkovic M, Teodosijevic M, MajstorovicZ. AllojCic M. Physiological duration of "silent period"in m..tsicatory muscles. Vojnosanit Pregl 1999; 56(5):; 499-503. (in Serbian)

23. TrllfsSOIl M. Johansson RS. Enconding of tooth loadsby human periodontal affcrenlS and their role in jawmotor control. Prog Neurobiol 1996; 49(3): 267-84.

24. Turkcr KS, Jenkins M. Rencx responscs induced bytooth unloanding. J Neurophysiol 2000; 84(2):: 1088-92.

25. Miljkovic t, Zeljkovic M, Allaji'ic M. The masticatoryefficiency test in evaluation of the functional value ofrhem rcbased newly made lotal dental prosthesis. Voj-nosanit Pregl2ool; 58(5): 505-13. (in Serbian)

26. Gelb H. Clinical Management of Head Neck and TMJPain and Dysfunction. Philadelphia: W.B. SaundersCompany; 1977.

27. Abekura H, Kotarl; H. Tokuyama H, Hamada T.Asymmetry of masticatory muscle activity during in-lcrcuspal maximal clenching in healthy subjects and

subjects with slomalOgnathic dysfunction syndrome. JOral Rehabil 1995; 22(9): 699-704.

28. Egermark I, Carlsson CE. Magnusson T. A 20-yearlongitudinal study of subjective symptoms of tempo-romandibular disorders from childhood (0 adulthood.Acta Odomol Seand 200 I; 59( I): 40-8.

29. Reis AC. HOlla TH, Ferreira-Jeronymo RR, de FeliciaeM, Ribeiro RF, Ear symptolll31ology and occlusal fac-tors: a clinical repen. J Prosthel Dent 2000; 83( I): 21-4.

30. Darvenizo M. Full occlusal protection - theory and prac-tice of occlusal therapy. Aust Dent J 2001; 46(2): 70-9.

31. Morimoto T. Abekura H. Tokuyama H. Hamada T. Al-teration in the bite force and EMG activity with chan-ges in the vcnical dimension of edenLUlolls subjeCL'i. JOral Rehabil 1996; 23(5): 336-41.

32. Hidaka 0, Iwasaki M, Saito M, Morimoto T. lnnuenceof clenching intensity on bile force balance. occlusalcontact area, and avcrage bile pressure. J Dcnt Res1999; 78(7): 1336-44.

33. Teadasijevic M, Miljkavic t, Allaji'ic M. The Compari-son of Maximal Volunlary Biling Forces in DentureWearers and Dentate Subjects. Stomatol Glas Srb1995; 42(1): 41-3, (in Serbian)

34. Teodosijevii: M. Mi1jkovii: t, Majstorovii: Z. Use of themaximal physiologic load lest in the evaluation offunctional valucs of newly made completc dentures anddentures Rebased by the rchm method. VojnosanitPregl 1998; 55(2): 161-70. (in Serbian)

35. Malllls A, Miralles R, Valdivia J, Bull R. Innuenee ofvariation in anteroposterior occlusal conlacts oneleClromyographic activity. J Prosthet Dent 1989;61(5): 617-23.

36. Uu ZI. Yamagata K, Kasa"ara Y, 1'0 G.Electromyographic examination of jaw muscles in rela-tion to symptoms and occlusion of patients with tempo-romandibular joim disorders. J Oral Rehabil 1999;26(1): 33-47.

37. Gllrdsapsri W, Ai M, Babo K, Fueki K. Inlluenee of clen-ching level on intercuspal contact area in vanous regionsof the dental arch. J Oral Rehabil2ooo; 27(3): 239-44.

38. Miljkovic t, Anojcii: M, Teodosijevic M, Majstorovii: Z.Electromyography recording of the silent period inmasseter muscles in persons with total dental prosthe-ses wilh various venical occlusal dimensions. Vojno-sanit Pregl 1996; 53(5): 387-92. (in Serbian)

39. Miljkavic t. Zeljkavic M. Allaji'ic M. Comparison ofphysiologic methods of determinalion of occlusal veni-cal dimension in edentulous persons. Vojnosanil Pregl2001; 58(4): 381-7. (in Serbian)

Rad je primljen 7. VI 2002, god.

Correspondence to: Livorad Miljkovic, Vojnomcdicinska akademija, Klinika za siomalologiju; CmoLravska 17, 11040Beograd, Srbija i Cma Gora. Tel: +381 1I 661 122. Ext. 31 383.