Embed Size (px)
Citation preview
FIZIOLOGIJA KRVI
ICEPS, 2018.godina
Dr Vladimir Krstić
FIZIOLOGIJA KRVI
Krv predstavlja tečno tkivo i poseduje nekoliko veoma značajnih fizioloških funkcija:
– transportna uloga
– odbrambena uloga
– uloga u termoregulaciji
– uloga u hemostazi
– uloga u održavanju pH
– uloga u održavanju osmotskog,
onkotskog i arterijskog pritiska
FIZIOLOGIJA KRVI
Sastav krvi
– u organizmu odrasle osobe, krv čini 8% ukupne telesne mase i nalazi se u zapremini od oko 5 litara
– krv se satoji od krvne plazme i ćelijskih (uobličenih) elemenata:
• Eritrocita – crvena krvna zrnca
• Leukocita – bela krvna zrnca
• Trombocita – krvne pločice
– odnos između zapremine plazme i ćelijskih elemenata krvi definisan je hematokritom –predstavlja zapreminski procenat uobličenih elemenata (prevashodno eritrocita) krvi
– hematokrit iznosi 40-46% kod muškaraca i 38-42% kod žena
FIZIOLOGIJA KRVI
Sastav krvi
FIZIOLOGIJA KRVI
Hematokrit
FIZIOLOGIJA KRVI
Hematokrit
FIZIOLOGIJA KRVI
Krvna plazma
– predstavlja bistru, žućkastu tečnost koja se dobija iz pune krvi nakon uklanjanja ćelijskih
elemenata i sprečavanja procesa koagulacije (krvna plazma sadrži faktore koagulacije)
– Krvni serum se dobija iz pune krvi uklanjanjem ćelijskih elemenata s tim da se ne
sprečava proces koagulacije tj. krvni serum za razliku od plazme ne sadrži faktore
koagulacije
FIZIOLOGIJA KRVI
Osnovni sastojci plazme i njihova funkcijaSASTOJAK FUNKCIJA
VodaTransportni medijum,
prenos toplote
Elektroliti
Nadražljivost membrane,
distribucija tečnosti između
ICT i ECT
Proteini plazme
Distribucija ECT između
vaskularnog sistema i
intersticijuma
AlbuminiTransport supstanci,
koloidno osmotski pritisak
Globulini (alfa i beta) Transport, koagulacija
Gama globulini Humoralni imunitet
Fibrinogen Koagulacija
FIZIOLOGIJA KRVI
Krvna plazma
– najvažniji organski sastojci plazme su proteini plazme; oni su sposobni da vezuju za sebe značajne količine vode čime utiču na održavanje onkotskog pritiska uz sprečavanje gubitka velike količine tečnosti u intersticijumski prostor, održavajući volumen plazme konstantnim
– proteinima se prenose različita organska i neorganska jedinjenja, imaju ulogu u procesu koagulacije, regulaciji acidobazne ravnoteže i odbrani organizma od različitih mikroorganizama
– svi proteini plazme sintetišu se u jetri izuzev gama globulina koje produkuju aktivisani B limfociti nakon kontakta sa antigenom
FIZIOLOGIJA KRVI
• Albumini
– najbrojniji proteini plazme, vezuju bilirubin, žučne soli, penicilin
• Globulini
– Alfa i beta, selektivno vezuju supstance - tireoidni hormon, holesterol, gvožđe
– Gamaglobulini predstavljaju imunoglobuline
• Fibrinogen
– pod uticajem trombina pretvara se u fibrinske niti neophodne u procesu koagulacije krvi
FIZIOLOGIJA KRVI
Proteini plazme
Albumini 35g/l
Globulini 25g/l
Fibrinogen 1-7g/l
FIZIOLOGIJA KRVI
Eritrociti (4-5,2 x 1012/l)
– poseduju specifičan bikonkavan izgled, čime se povećava površina ćelije za difuziju O2, uz
veliku fleksibilnost ćelijske membrane
– ne poseduju jedro i organele, pored navedenog zahvaljujući prisustvu enzima karboanhidraze
omogućena je i funkcija transporta CO2 u obliku bikarbonatnih jona
– stvaranje eritrocita od rođenja do 5. godine odvija se u svim kostima, a od pete godine samo
u membranoznim kostima (pršljenovi, sternum, rebra, ilijačne kosti)
– najbrojnije ćelije krvi čija najvažnja funkcija je dopremanje kiseonika svim tkivima
– prisustvo manjeg broja eritrocita od normalnog naziva se anemija, a većeg broja policitemija
FIZIOLOGIJA KRVI
Eritrociti
– glavni i najsnažniji stimulus koji dovodi do povećanog stvaranja eritrocita je smanjena
količina kiseonika koja se doprema tkivima - hipoksija deluje na bubreg i dolazi do
stimulacije sekrecije eritropoetina koji zatim deluje na kostnu srž
– za pravilnu i normalnu maturaciju eritrocita potrebno je i prisustvo vitamina B12 i B11
(folne kiseline) koji su važni za sintezu DNK-a
FIZIOLOGIJA KRVI
Hemoglobin
– pri normalnim vrednostima hematokrita vrednost Hb kod muškaraca iznosi 150g/l, a kod
žena 140g/l
– svaki gram Hb može da veže 1,34ml O2, tako da litar krvi može da transportuje
maksimalno 200ml kiseonika kod muškaraca
– molekul Hb sastoji se od globina - proteina koji čine četiri polipeptidna lanca i hema
– hem sadrži atom gvožđa (Fe2+) koje može da veže jedan molekul O2
– jedan molekul Hb može da prenese četiri molekula O2
FIZIOLOGIJA KRVI
Hemoglobin
– hemoglobin učestvuje i u transportu ugljendioksida do pluća, u vezivanju H+ i regulaciji
acidobazne ravnoteže, dok na nivou pluća može da veže NO gas sa vazodilatatornim
efektom koji zatim otpušta na nivou tkiva
– Oblici hemoglobina:
• Oksihemoglobin (O2+ Hb)
• Karbaminohemoglobin (CO2+Hb)
• Karboksihemoglobin (CO+Hb)
FIZIOLOGIJA KRVI
Metabolizam gvožđa
– prisustvo adekvatnih količina gvožđa neophodno je za produciju hemoglobina, mioglobina i različitih enzima
– ukupna količina gvožđa kod odrasle osobe iznosi 4-5g
– nakon resorpcije iz GIT-a gvožđe se vezuje za transportni protein apotransferin i nastaje transportni oblik gvožđa - transferin
– u hepatocitima jetre i ćelijama kostne srži gvožđe se oslobađa i vezuje sa proteinom apoferitinom gradeći uskladišteni ili rezervni oblik gvožđa - feritin, a kada je unos gvožđa veliki, u ćelijama se stvara nerastvorljivi depo gvožđa u obliku hemosiderina
FIZIOLOGIJA KRVI
Životni vek i razgradnja eritrocita
– zbog nepostojanja DNK i RNK molekula kao ni ribozoma, eritrociti nemaju sposobnost sinteze
proteina neophodnih za reparaciju ćelije, zato njihov životni vek iznosi samo 120 dana
– najintenzivnije odumiranje eritrocita dešava se pri prolasku kroz crvenu pulpu slezine uz
oslobađanje hemoglobina od čijeg ostatka nastaje bilirubin koji se putem jetre izlučuje u žuč
FIZIOLOGIJA KRVI
Krvne grupe
– od velikog broja antigena na površini Er najvažnije su dve grupe - antigeni ABO i antigeni Rh sistema
– Sistem ABO antigena naziva se i sistem krvnih grupa, a osoba može imati:
• Antigen A (u plazmi AT - anti B aglutinini) - krvna grupa A
• Antigen B (u plazmi AT - anti A aglutinini) - krvna grupa B
• Antigen AB (nemaju aglutinine u plazmi) - krvna grupa AB
• Nijedan antigen (u plazmi imaju anti A i anti B aglutinine) - krvna grupa 0
FIZIOLOGIJA KRVI
Krvne grupe
– aglutinini u plazmi nastaju kao posledica nenamernog kontakta i unošenja antigena A i B
putem hrane, bakterija, virusa ili sekreta, ovakva antitela nazivaju se prirodna antitela i
pripadaju IgM klasi
– ukoliko dođe do kontakta sa nepodudarnom krvnom grupom nastaju aglutinini klase IgG
– zato se odmah po rođenju u krvi ne javljaju aglutinini, prvi aglutinini javljaju se između 2-8
meseca života dok se maksimalni titar postiže oko 10 godine, nakon čega postepeno
opada
FIZIOLOGIJA KRVI
Krvne grupe
FIZIOLOGIJA KRVI
Krvne grupe
FIZIOLOGIJA KRVI
Krvne grupe
– ukoliko bi došlo do transfuzije nepodudarnih krvnih grupa, tako da dođu u kontakt antigen
A ili B sa anti A ili anti B aglutininima, nastaje transfuziona reakcija sa rezultujućom
aglutinacijom i kasnijom hemolizom eritrocita
– pored ABO sistema u transfuziji je važno poznavanje Rh sistema, iako postoji 6 različitih
tipova Rh antigena, D antigen predstavlja najači antigen od svih, tako da svaka osoba
koja poseduje D antigen (DD, Dd) kažemo da je Rh pozitivna i obrnuto da je u odsustvu
D antigena Rh negativna
FIZIOLOGIJA KRVI
Krvne grupe
– anti Rh aglutinini se za razliku od ABO sistema ne stvaraju spontano već samo prilikom kontakta sa D antigenom
– zato prvi kontakt Rh negativne osobe sa eritrocitima Rh pozitivne osobe i ne vodi odmah do transfuzione reakcije, anti Rh antitela stvaraju se 2-4 nedelje nakon kontakta i tada dovode do aglutinacije primljenih eritrocita, ipak ova primarna reakcija je slabog intenziteta
– u slučaju sekundarnog konakta dolazi do burne transfuzione reakcije
– najpoznatije oboljenje koje nastaje kao posledica nepodudarnosti Rh sistema jeste hemolitička bolest novorođenčeta (erythroblastosis fetalis)
FIZIOLOGIJA KRVI
Krvne grupe- Rh sistem
FIZIOLOGIJA KRVI
Leukociti (4-10x109/l)
– predstavljaju ćelije koje brane organizam od različitih infektivnih i toksičnih agenasa
– zajedno sa različitim proteinima plazme čine osnovu imunološkog sistema čoveka
– postoji 5 vrsta: neutrofili, eozinofili, bazofili (granulociti - jer poseduju segmentirano
jedro) i limfociti (plazma ćelije) i monociti (agranulociti)
FIZIOLOGIJA KRVI
FIZIOLOGIJA KRVI
Leukociti
– nastaju u kostnoj srži iz opredeljenih matičnih ćelija, postoje dve vrste ovih ćelija -
opredeljene matične ćelije mijeloidne loze (granulociti i monociti) i limfoidne loze
(limfociti, plazma ćelije)
– nosioci fagocitne sposobnosti u organizmu su neutrofili i monociti – makrofagi
Monocitno-makrofagni sistem
– nakon transformacije monocita u makrofage u tkivima, jedan deo makrofaga ostaje
veoma dugo tu lokalizovan obavljajući specifičnu zaštitu tkiva
FIZIOLOGIJA KRVI
FIZIOLOGIJA KRVI
Monocitno-makrofagni sistem
– celokupna tvorevina monocita, pokretljivih i fiksiranih makrofaga, kao i specifičnih
endotelnih ćelija kostne srži, slezine i limfnih čvorova čini tzv. monocitno-makrofagni
sistem koji obezbeđuje nadzor na celokupnim organizmom, a posebno nad onim
tkivima gde postoji česta izloženost toksinima i štetnim agensima, odnosno onim tkivima
koja su najčešća ulazna vrata infekcije:
• Makrofagi potkožnog tkiva – histiociti
• Makrofagi limfnih čvorova
• Alveolarni makrofagi
• Makrofagi jetre - Kupferove ćelije
• Makrofagi slezine i kostne srži
FIZIOLOGIJA KRVI
Eozinofili (2-5% ukupnog broja leukocita)
– veoma značajni tokom parazitarnih infekcija - kada su važni u odbrani organizma
– tokom alergijskih reakcija bazofili i mastociti sekretuju eozinofilni hemotaktični faktor koji privlači eozinofile, a ovi pak deluju inhibitorno na razvoj alergijske reakcije i sprečavaju njenu generalizaciju
Bazofili (0,5-1% ukupnog broja leukocita)
– slični tkivnim ćelijama - mastocitima, poseduju deponovane veće količine heparina, histamina, bradikinina i serotonina neophodnih za razvoj zapaljenskog procesa
– najznačajnija im je uloga u alergijskim reakcijama, posebeno onim koje su zavisne od IgE
FIZIOLOGIJA KRVI
Trombociti (150-300 x 109/l)
– osnovna uloga je u hemostazi - procesu zaustavljanja krvarenja
Hemostaza se odvija u nekoliko faza:
• vazospazam
• stvaranje trombocitnog čepa
• koagulacija
• urastanje fibroznog tkiva u krvni ugrušak
– veliki broj lezija krvnih sudova svakodnevno se repariše formiranjem trombocitnog čepa
(ukoliko je oštećenje malo), a kod većih lezija neophodan je i proces koagulacije
FIZIOLOGIJA KRVI
Hemostaza
FIZIOLOGIJA KRVI
Hemostaza
– proces koagulacije započinje nizom reakcija između faktora koagulacije (XIII faktora) koje dovode do stvaranja aktivatora protrombina; postoji spoljašnji (povreda krvnog suda) i unutrašnji put (povreda endotela) koagulacije tj. stvaranja aktivatora protrombina
– stvoreni aktivator protrombina uz prisutvo jona Ca2+ dovodi do pretvaranja protrombina u trombin, koji deluje na fibrinogen prevodeći ga u fibrinske niti
– stvoreni krvni ugrušak sastoji se od mreže fibrinskih vlakana, trombocita, leukocita, eritrocita i krvne plazme; u njega u periodu od 1-2 nedelje mogu da prodru fibroblasti i da stvore vezivno tkivo (kod malih ugrušaka) ili dolazi do rastvaranja ugruška zahvaljujući plazminogenu
– za sintezu (u jetri) protrombina kao i četiri faktora koagulacije neophodno je prisustvo vitamina K
FIZIOLOGIJA KRVI
Hemostaza
– koagulacioni sistem je uvek spreman da se aktivira, a ipak krv normalno ostaje stalno
tečna – prisutan je koncept ravnoteže koja je blago pomerena na antikoagulacionu
stranu, a samo kada ima potrebe prevagne na prokoagulacionu stranu
– za skoro svaku supstancu koja je uključena u proces hemostaze postoji njoj
suprostavljena koja je kontroliše
– tako na primer supstance koje sprečavaju agregaciju trombocita su prostaciklin, NO...
FIZIOLOGIJA KRVI
Imunski sistem
– Nespecifična imunost - urođeni imunitet
• prva linija odbrane, nema specifičnost
• Anatomski - očuvan integritet kože i sluzokoža (sloj mrtvih ćelija ispunjenih
keratinom na površini kože, lučenje lojnih žlezda - nizak pH, mikrocilijarni epitel,
kiselost želudačnog soka, IgA)
• Fiziološki - sistem komplementa (C1-C9 --- citotoksični kompleks), lizozomi, proteini
akutnog zapaljenja - CRP
• Ćelijski - granulociti i monociti-makrofagi, NK ćelije
FIZIOLOGIJA KRVI
Specifična imunost
• stečeni imunitet
• pruža snažniju zaštitu, potrebno je nekoliko dana za punu aktivaciju
• Humoralni imunitet (IgM, IgG, IgA, IgE, IgD) - B limfociti (bursa Fabrici ptica; kod ljudi u kostnoj srži) – plazma ćelije
– IgM – preovladavaju u primarnom imunskom odgovoru
– IgG – čine najveći deo Ig plazme i preovladavaju u sekundarnom imunskom odgovoru, jedina klasa AT koja prolaze kroz placentu, a mogu da se apsorbuju u GIT-u iz majčinog mleka;
– IgA – u različitim telesnim sekretima
– IgE – alergijske reakcije (bazofili, mastociti – histamin), stimulišu eozinofile u parazitarnim infekcijama
• Celularni imunitet - pomažući, citotoksični i supresorski T (timus) limfociti
HVALA NA PAŽNJI!
