FIZIOLOGIJA KRVI - iceps.edu.rs FIZIOLOGIJA KRVI Sastav krvi –u organizmu odrasle osobe, krv ؤچini

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of FIZIOLOGIJA KRVI - iceps.edu.rs FIZIOLOGIJA KRVI Sastav krvi –u organizmu odrasle osobe, krv...

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    ICEPS, 2018.godina

    Dr Vladimir Krstić

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Krv predstavlja tečno tkivo i poseduje nekoliko veoma značajnih fizioloških funkcija:

    – transportna uloga

    – odbrambena uloga

    – uloga u termoregulaciji

    – uloga u hemostazi

    – uloga u održavanju pH

    – uloga u održavanju osmotskog,

    onkotskog i arterijskog pritiska

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Sastav krvi

    – u organizmu odrasle osobe, krv čini 8% ukupne telesne mase i nalazi se u zapremini od oko 5 litara

    – krv se satoji od krvne plazme i ćelijskih (uobličenih) elemenata:

    • Eritrocita – crvena krvna zrnca

    • Leukocita – bela krvna zrnca

    • Trombocita – krvne pločice

    – odnos između zapremine plazme i ćelijskih elemenata krvi definisan je hematokritom – predstavlja zapreminski procenat uobličenih elemenata (prevashodno eritrocita) krvi

    – hematokrit iznosi 40-46% kod muškaraca i 38-42% kod žena

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Sastav krvi

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Hematokrit

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Hematokrit

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Krvna plazma

    – predstavlja bistru, žućkastu tečnost koja se dobija iz pune krvi nakon uklanjanja ćelijskih

    elemenata i sprečavanja procesa koagulacije (krvna plazma sadrži faktore koagulacije)

    – Krvni serum se dobija iz pune krvi uklanjanjem ćelijskih elemenata s tim da se ne

    sprečava proces koagulacije tj. krvni serum za razliku od plazme ne sadrži faktore

    koagulacije

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Osnovni sastojci plazme i njihova funkcija SASTOJAK FUNKCIJA

    Voda Transportni medijum,

    prenos toplote

    Elektroliti

    Nadražljivost membrane,

    distribucija tečnosti između

    ICT i ECT

    Proteini plazme

    Distribucija ECT između

    vaskularnog sistema i

    intersticijuma

    Albumini Transport supstanci,

    koloidno osmotski pritisak

    Globulini (alfa i beta) Transport, koagulacija

    Gama globulini Humoralni imunitet

    Fibrinogen Koagulacija

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Krvna plazma

    – najvažniji organski sastojci plazme su proteini plazme; oni su sposobni da vezuju za sebe značajne količine vode čime utiču na održavanje onkotskog pritiska uz sprečavanje gubitka velike količine tečnosti u intersticijumski prostor, održavajući volumen plazme konstantnim

    – proteinima se prenose različita organska i neorganska jedinjenja, imaju ulogu u procesu koagulacije, regulaciji acidobazne ravnoteže i odbrani organizma od različitih mikroorganizama

    – svi proteini plazme sintetišu se u jetri izuzev gama globulina koje produkuju aktivisani B limfociti nakon kontakta sa antigenom

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    • Albumini

    – najbrojniji proteini plazme, vezuju bilirubin, žučne soli, penicilin

    • Globulini

    – Alfa i beta, selektivno vezuju supstance - tireoidni hormon, holesterol, gvožđe

    – Gamaglobulini predstavljaju imunoglobuline

    • Fibrinogen

    – pod uticajem trombina pretvara se u fibrinske niti neophodne u procesu koagulacije krvi

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Proteini plazme

    Albumini 35g/l

    Globulini 25g/l

    Fibrinogen 1-7g/l

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Eritrociti (4-5,2 x 1012/l)

    – poseduju specifičan bikonkavan izgled, čime se povećava površina ćelije za difuziju O2, uz

    veliku fleksibilnost ćelijske membrane

    – ne poseduju jedro i organele, pored navedenog zahvaljujući prisustvu enzima karboanhidraze

    omogućena je i funkcija transporta CO2 u obliku bikarbonatnih jona

    – stvaranje eritrocita od rođenja do 5. godine odvija se u svim kostima, a od pete godine samo

    u membranoznim kostima (pršljenovi, sternum, rebra, ilijačne kosti)

    – najbrojnije ćelije krvi čija najvažnja funkcija je dopremanje kiseonika svim tkivima

    – prisustvo manjeg broja eritrocita od normalnog naziva se anemija, a većeg broja policitemija

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Eritrociti

    – glavni i najsnažniji stimulus koji dovodi do povećanog stvaranja eritrocita je smanjena

    količina kiseonika koja se doprema tkivima - hipoksija deluje na bubreg i dolazi do

    stimulacije sekrecije eritropoetina koji zatim deluje na kostnu srž

    – za pravilnu i normalnu maturaciju eritrocita potrebno je i prisustvo vitamina B12 i B11

    (folne kiseline) koji su važni za sintezu DNK-a

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Hemoglobin

    – pri normalnim vrednostima hematokrita vrednost Hb kod muškaraca iznosi 150g/l, a kod

    žena 140g/l

    – svaki gram Hb može da veže 1,34ml O2, tako da litar krvi može da transportuje

    maksimalno 200ml kiseonika kod muškaraca

    – molekul Hb sastoji se od globina - proteina koji čine četiri polipeptidna lanca i hema

    – hem sadrži atom gvožđa (Fe2+) koje može da veže jedan molekul O2

    – jedan molekul Hb može da prenese četiri molekula O2

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Hemoglobin

    – hemoglobin učestvuje i u transportu ugljendioksida do pluća, u vezivanju H+ i regulaciji

    acidobazne ravnoteže, dok na nivou pluća može da veže NO gas sa vazodilatatornim

    efektom koji zatim otpušta na nivou tkiva

    – Oblici hemoglobina:

    • Oksihemoglobin (O2+ Hb)

    • Karbaminohemoglobin (CO2+Hb)

    • Karboksihemoglobin (CO+Hb)

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Metabolizam gvožđa

    – prisustvo adekvatnih količina gvožđa neophodno je za produciju hemoglobina, mioglobina i različitih enzima

    – ukupna količina gvožđa kod odrasle osobe iznosi 4-5g

    – nakon resorpcije iz GIT-a gvožđe se vezuje za transportni protein apotransferin i nastaje transportni oblik gvožđa - transferin

    – u hepatocitima jetre i ćelijama kostne srži gvožđe se oslobađa i vezuje sa proteinom apoferitinom gradeći uskladišteni ili rezervni oblik gvožđa - feritin, a kada je unos gvožđa veliki, u ćelijama se stvara nerastvorljivi depo gvožđa u obliku hemosiderina

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Životni vek i razgradnja eritrocita

    – zbog nepostojanja DNK i RNK molekula kao ni ribozoma, eritrociti nemaju sposobnost sinteze

    proteina neophodnih za reparaciju ćelije, zato njihov životni vek iznosi samo 120 dana

    – najintenzivnije odumiranje eritrocita dešava se pri prolasku kroz crvenu pulpu slezine uz

    oslobađanje hemoglobina od čijeg ostatka nastaje bilirubin koji se putem jetre izlučuje u žuč

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Krvne grupe

    – od velikog broja antigena na površini Er najvažnije su dve grupe - antigeni ABO i antigeni Rh sistema

    – Sistem ABO antigena naziva se i sistem krvnih grupa, a osoba može imati:

    • Antigen A (u plazmi AT - anti B aglutinini) - krvna grupa A

    • Antigen B (u plazmi AT - anti A aglutinini) - krvna grupa B

    • Antigen AB (nemaju aglutinine u plazmi) - krvna grupa AB

    • Nijedan antigen (u plazmi imaju anti A i anti B aglutinine) - krvna grupa 0

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Krvne grupe

    – aglutinini u plazmi nastaju kao posledica nenamernog kontakta i unošenja antigena A i B

    putem hrane, bakterija, virusa ili sekreta, ovakva antitela nazivaju se prirodna antitela i

    pripadaju IgM klasi

    – ukoliko dođe do kontakta sa nepodudarnom krvnom grupom nastaju aglutinini klase IgG

    – zato se odmah po rođenju u krvi ne javljaju aglutinini, prvi aglutinini javljaju se između 2-8

    meseca života dok se maksimalni titar postiže oko 10 godine, nakon čega postepeno

    opada

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Krvne grupe

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Krvne grupe

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Krvne grupe

    – ukoliko bi došlo do transfuzije nepodudarnih krvnih grupa, tako da dođu u kontakt antigen

    A ili B sa anti A ili anti B aglutininima, nastaje transfuziona reakcija sa rezultujućom

    aglutinacijom i kasnijom hemolizom eritrocita

    – pored ABO sistema u transfuziji je važno poznavanje Rh sistema, iako postoji 6 različitih

    tipova Rh antigena, D antigen predstavlja najači antigen od svih, tako da svaka osoba

    koja poseduje D antigen (DD, Dd) kažemo da je Rh pozitivna i obrnuto da je u odsustvu

    D antigena Rh negativna

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Krvne grupe

    – anti Rh aglutinini se za razliku od ABO sistema ne stvaraju spontano već samo prilikom kontakta sa D antigenom

    – zato prvi kontakt Rh negativne osobe sa eritrocitima Rh pozitivne osobe i ne vodi odmah do transfuzione reakcije, anti Rh antitela stvaraju se 2-4 nedelje nakon kontakta i tada dovode do aglutinacije primljenih eritrocita, ipak ova primarna reakcija je slabog intenziteta

    – u slučaju sekundarnog konakta dolazi do burne transfuzione reakcije

    – najpoznatije oboljenje koje nastaje kao posledica nepodudarnosti Rh sistema jeste hemolitička bolest novorođenčeta (erythroblastosis fetalis)

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Krvne grupe- Rh sistem

  • FIZIOLOGIJA KRVI

    Leukociti (4-