Finansijski izveštaj za 2015. godinu

“MOORE STEPHENS Revizija i Računovodstvo” d.o.o., Beograd, Studentski trg 4/V

Tel: 011 3283 440, 011 3281 194, Fax: 011 2181 072 e-mail:[email protected]

Matični broj 06974848, PIB 100300288, www.revizija.co.rs

“PIRAEUS BANKA" AD, BEOGRAD

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA O IZVRŠENOJ REVIZIJI

FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2015. GODINU

“PIRAEUS BANKA" AD, BEOGRAD

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

O IZVRŠENOJ REVIZIJI

FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2015. GODINU

S A D R Ž A J

Strana

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1 - 2

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI:

BILANS USPEHA 3

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU 4

BILANS STANјA 5

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 6

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 7-8

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 1-96

GODIŠNјI IZVEŠTAJ O POSLOVANјU 1-54

Privredno društvo za reviziju računovodstvo i konsalting

“MOORE STEPHENS Revizija i Računovodstvo” d.o.o. Studentski Trg 4/V, 11000 Beograd, Srbija

Tel: +381 (0) 11 3283 440, 3281 194; Fax: 2181 072

E-mail: [email protected], www.revizija.co.rs

Matični broj/ID: 06974848; PIB/VAT: 100300288

Broj: 50/16


Upravnom odboru i akcionarima "Piraeus banke" a.d., Beograd

Izveštaj o finansijskim izveštajima

Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja "Piraeus banke" a.d., Beograd (dalјe u tekstu i Banka),

koji uklјučuju bilans stanja na dan 31. decembra 2015. godine, bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu,

izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu završenu na taj dan, kao i

napomene uz finansijske izveštaje koje uklјučuju pregled značajnih računovodstvenih politika i druge

objašnjavajuće informacije.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih finansijskih izveštaja u skladu sa

Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja u smislu Zakona o računovodstvu i propisa Narodne

Banke Srbije, kao i za ustrojavanje neophodnih internih kontrola koje omogućuju pripremu finansijskih

izveštaja koji ne sadrže greške, bilo namerne ili slučajne.

Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da izrazimo mišlјenje o ovim finansijskim izveštajima na osnovu svoje revizije. Reviziju

smo izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da radimo u skladu sa

etičkim zahtevima i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri,

uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija uklјučuje sprovođenje postupaka u cilјu pribavlјanja revizijskih dokaza o iznosima i

obelodanjivanjima datim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka je zasnovan na revizorskom

prosuđivanju, uklјučujući procenu rizika materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima,

nastalim usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne kontrole koje

su relevantne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilјu osmišlјavanja revizijskih postupaka

koji su odgovarajući datim okolnostima, ali ne u cilјu izražavanja mišlјenja o efikasnosti internih kontrola

pravnog lica. Revizija takođe, uklјučuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena

izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.

Smatramo da su pribavlјeni revizijski dokazi dovolјni i odgovarajući da obezbede osnovu za naše revizorsko

mišlјenje.

Mišljenje

Po našem mišljenju, finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno značajnim pitanjima,

prikazuju finansijsko stanje "Piraeus banke" a.d., Beograd na dan 31. decembra 2015. godine, kao i rezultat

njenog poslovanja i tokove gotovine za poslovnu godinu završenu na taj dan, u skladu sa Međunarodnim

standardima finansijskog izveštavanja.


Upravnom odboru i akcionarima "Piraeus banke" a.d., Beograd - Nastavak

Ostala pitanja

Finansijski izveštaji "Piraeus banke" a.d., Beograd na dan 31.12.2014. godine su revidirani od strane

drugog revizora, koji je u svom izveštaju izrazio pozitivno mišljenje 27.04.2015. godine

Izveštaj o drugim zakonskim i regulatornim zahtevima

Izvršili smo proveru usklađenosti priloženog godišnjeg izveštaja o poslovanju "Piraeus banke" a.d., Beograd

za 2015. godinu sa revidiranim finansijskim izveštajima za poslovnu godinu koja se završava 31. decembra

2015. godine. Rukovodstvo Banke je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju godišnjeg izveštaja o

poslovanju u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i Zakonom o računovodstvu Republike Srbije, koji nije

sastavni deo priloženih finansijskih izveštaja. U skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije naša

odgovornost je da izrazimo mišlјenje o usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju za 2015. godinu sa

finansijskim izveštajima za tu poslovnu godinu. Po našem mišlјenju finansijske informacije objavlјene u

godišnjem izveštaju o poslovanju Banke za 2015. godinu usklađene su sa priloženim finansijskim izveštajima

za poslovnu godinu koja se završava 31. decembra 2015. godine.

U Beogradu, 21. mart 2016. godine

“MOORE STEPHENS

Revizija i Računovodstvo” d.o.o., Beograd

Bogolјub Aleksić, Ovlašćeni revizor

Direktor

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

Za godinu završenu 31. decembra 2015. godine

Matični broj 17082990

Šifra delatnosti 6419

PIB 100000627

Mart 2015


ZA 2015. GODINU

PIRAEUS BANKA AD BEOGRAD, BEOGRAD



11

1. OPŠTE INFORMACIJE Piraeus banka a.d. Beograd (u daljem tekstu „Banka“) je akcionarsko društvo osnovano u skladu sa Propisima Republike Srbije. Od 14. jula 2006. godine. Piraeus Banka S.A. je jedini akcionar po osnovu sticanja 100% akcionarskog kapitala Banke. Banka je prvobitno osnovana na dan 12. septembra 1995. godine pod nazivom Trust banka a.d. Beograd, na osnovu ugovora o osnivanju od 08. maja. 1995. godine, što je registrovano u Trgovinskom sudu u Beogradu. Na sednici Skupštine akcionara Trust banke a.d, Beograd, doneta je Odluka o promeni naziva Banke u Atlas banka a.d. Beograd uz saglasnost tadašnje Narodne banke Jugoslavije i shodno Rešenju tadašnjeg Privrednog suda u Beogradu br. I Fi – 18859/95 od 15. novembra. 1995. godine. Dana 30. maja 2005. godine, Piraeus Banka S.A. iz Atine postala je većinski vlasnik Banke kupovinom 80% akcija. Banka je na osnovu Rešenja agencije za privredne registre br. 92215/2005 od 03. oktobra. 2005. godine, promenila naziv u Piraeus Atlas Bank A.D., uz izmenu kojom se brišu stari akcionari. Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 126299/2006 od 30.06.2006. godine, Banka je promenila naziv i od tog datuma posluje pod nazivom Piraeus Bank A.D. Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i platnog prometa u inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Od 05. novembra. 2009. godine, Sedište Banke je u Beogradu, ulica Milentija Popovića 5b, Novi Beograd. Banka svoje poslovanje obavlja u 26 filijala na teritoriji Republike Srbije. Banka je na dan 31. decembra 2015. godine imala 444 zaposlena (na dan 31. decembra 2014. godine 502 zaposlena). Poreski identifikacioni broj Banke je 100000627.



12

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno. 2.1. Osnov za sastavljanje finansijskih izveštaja

Banka sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, kao i regulativom Narodne banke Srbije. Prema Zakonu o računovodstvu („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 62/2013), banke su obavezne da vode poslovne knjige i pripremaju finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnm Računovodstvenim Standardima (MRS). Priloženi finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 71/2014, 135/2014). Finansijski izveštaji pripremljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Finansijski izveštaji su sastavljeni po principu istorijske vrednosti, modifikovanom za revalorizaciju finansijskih ulaganja raspoloživih za prodaju, finansijskih sredstva i obaveza iskazanih po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Gore pomenuti zakon i regulativa NBS propisuje prvu primenu MSFI za period koji počinje 1. januara 2014. U skladu sa tim, ovo su drugi godišnji finansijski izveštaji Banke pripremljeni u skladu sa MSFI.

2.1.1 Koncept nastavka poslovanja

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti. 2.1.1 a) Pozicija Piraeus Bank S.A. (matične banke) Makroekonomsko okruženje Piraeus Bank S.A. je vodeća sistemska bankarska institucija u Grčkoj po veličini aktive i prisutnosti na tržištu, sa 30% tržišnog učešća u ukupnim plasmanima i 35% u plasmanima pravnim licima. Piraeus Bank S.A. ima oko 5 miliona klijenata u Grčkoj, pri čemu je nakon nedavnog povećanja kapitala CET 1 (Common Equity Tier 1) racio dostigao nivo od 17,8%. Ojačan kapital je uticao na bolju percepciju Banke od strane deponenata i investitora, te je Piraeus Bank S.A. u poziciji da smanji zavisnost od Eurosistema u pogledu izvora finansiranja i da povrati depozite, uglavnom nakon predviđenog ukidanja kontrole kapitala. Odliv depozita koji je počeo krajem decembra 2014. kao posledica političkih previranja nastavio se tokom prve polovine 2015. Ovaj trend je zaustavljen redovnim i hitnim merama pomoći u likvidnosti preduzetim od strane Eurosistema, koji je obezbedio € 127 milijardi na kraju juna 2015. Odluka ECB-a doneta 04.02.2015. da obustavi prihvatanje hartija od vrednosti izdatih ili garantovanih od strane grčke vlade za glavne operacije refinansiranja, dovela je do toga da se u grčkom bankarskom sektoru značajno poveća finansiranje od strane ELA mehanizma (Programa hitne podrške za likvidnost), koje je činilo 69% od ukupnih izvora finansiranja od strane Eurosistema na kraju juna 2015. godine (€ 87 milijardi). Ipak, ovaj trend je prekinut krajem decembra, podrška u likvidnosti od strane Eurosistema je zabeležila pad od € 18 milijardi u poređenju sa junom 2015 nagoveštavajući znake poboljšanja na tržištu i stabilizovanje depozita.

U kontekstu obezbeđivanja finansijske stabilnosti i potrebe da se povrati likvidnost i regulatorni kapital grčkog bankarskog sistema, u skladu sa trećim paketom Programa ekonomske pomoći, organizovana je sveobuhvatna procena (CA) za 4 sistemske grčke banke. CA je sprovedena od strane Jedinstvenog nadzornog mehanizma (SSM) ECB, uključujući procese posebnih dijagnostičkih ispitivanja (AQR) i stres test. Rezultate stres testa ECB je objavila 31. oktobra 2015.godine, a dokapitalizacija grčkih banaka je uspešno završena do decembra 2015. godine. Povećanje kapitala Piraeus Bank S.A. u iznosu od 4,6 milijardi EUR, koje je usledilo nakon sveobuhvatne procene ECB-a, značajno je ojačalo CET 1 racio.



13

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.1. Osnov za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak) 2.1.1 a) Pozicija Piraeus Bank S.A. matične banke (nastavak) U avgustu 2015. godine dogovoren je novi Program ekonomskog prilagođavanja, praćen zaključkom Banke o dokapitalizaciji. Nakon dokapitalizacije, ukupni kapital Pireau bank S.A. porastao je na 10,0 milijardi € na kraju decembra 2015. godine. Likvidnost Piraeus banke S.A. poboljšana je u četvrtom kvartalu 2015 time što su depoziti povećani za € 1,8 milijardi i dostigli nivo od € 39,0 milijardi, a finansiranje iz Evrosistema opalo za € 3,1 milijardi i sada iznosi € 32,7 milijardi. Tokom 2015. smanjile su se neizvesnosti u Grčkoj, nakon dogovora oko novog Programa ekonomskog prilagođavanja u avgustu 2015 i nakon uspešne dokapitalizacije krajem godine. Međutim, značajne nesigurnosti u vezi sa razvojem grčke privrede, koje mogu imati značajan negativan uticaj na adekvatnost kapitala i likvidnost bankarskog sektora, i dalje ostaju na snazi. Rukovodstvo matične banke pažljivo prati razvoj događaja i procenjuje periodično uticaj koji bi negativna kretanja u ovim oblastima mogla da imaju na poslovanju.

2.1.1 b) Pozicija Banke

U postojećem okruženju, fokus Banke je bio usmeren na likvidnost i adekvatnost kapitala. Kao što je obelodanjeno u Napomenama 28 i 29, glavni izvor finansiranja Banke su depoziti domaćih klijenata iz sektora privrede i stanovništva. Na dan 31.12.2015. godine ovi izvori finansiranja čine 75,38% ukupnih obaveza. U izveštajnom periodu nije bilo povećanja osnovnog kapitala. Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke (propisan u skladu sa zahtevima NBS) na dan 31. decembra 2015. godine je iznosio 22.69% (Napomena 34), tj. bio je veći od propisanog minimuma od 12%. Pored toga, uskladu sa članom 34 Odluke o upravljanju rizicima propisane od strane NBS, pokazatelj likvidnosti Banke na dan 31. decembar 2015. godine je iznosio 2,37 u poređenju sa propisanim minimumom koji iznosi 1. Član 33 Zakona o bankama propisuje da izloženost banke prema licu povezanom sa bankom ne sme da pređe 5% kapitala banke, odnosno 20% kapitala prema grupi lica povezanih sa bankom. Na dan 31. decembar 2015. godine, ukupna izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica je iznosila 22,30%, a prema licima povezanim sa Bankom 20,31 % kapitala Banke. Uzimajući u obzir gore navedene činjenice, rukovodstvo Banke procenjuje da će Banka nastaviti da posluje u predvidivoj budućnosti. U skladu sa tim, ovi finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa konceptom nastavka poslovanja.

2.2. a) Novi i izmenjeni standardi koje je Banka usvojila Sledeći novi standardi i izmene postojećih standarda koje je izdao Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) primenjuju se od 1. januara 2015. godine MRS 27, Izmena – Odvojeni finansijski izveštaji Izmena je izdata istovremeno sa sa MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“, a zajedno zamenjuju MRS 27 „ Konsolidovani i odvojeni finansijski izveštaji“. Izmena propisuje zahteve u pogledu računovodstevnog obuhvatanja i obelodanjivanja investicija u ćerke kompanije, zajednička ulaganja i pridružena društva kada entitet sastavlja odvojene finansijske izveštaje. Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke.



14

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.2. a) Novi i izmenjeni standardi koje je Banka usvojila (Nastavak) MRS 28, Izmena – Ulaganja u pridužena društva i zajednička ulaganja Izmena zamenjuje MRS 28 „Ulaganja u pridružena društva“. Cilj izmene je da propiše zahteve u pogledu računovodstvenog obuhvatanja ulaganja u pridružena društva i da ustanovi zahteve za primenom metoda udela pri računovodstvenom obuhvatanju ulaganja u pridružena društva i zajednička ulaganja nakon objavljivanja MSFI 11. Izuzeće primene metoda udela moguće je kada ulaganje u pridruženo društvo ili zajedničko ulaganje sprovodi, ili posredno sprovodi, entitet koji je organizacija sa špekulativnim kapitalom, ili zajednčki fond, jedinica u investicionom fondu ili sličan entitet uključujući fondove osiguranja s investiranjem. U ovom slučaju, ulaganja u takva pridružena društva i zajednička ulaganja mogu se meriti po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke. MRS 32, Izmena – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Izmena pruža pojašenjenje zahteva za prebijanjem finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Usvajanje izmene nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke.

MRS 36, Izmena – Obelodanjivanje povraćenih iznosa nefinansijskih sredstava Izmena ograničava zahtev za obelodanjivanjem povraćenih iznosa sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu samo na periode u kojima je gubitak po osnovu obezvređenja priznat ili ukinut. Takođe uključuje detaljne zahteve za obelodanjivanjem primenjive u slučajevima kada je sredstvo ili jedinica koja generiše gotovinu utvrđena na osnovu fer vrednosti umanjene za troškove prodaje i kada je gubitak po osnovu obezvređenja priznat ili ukinut tokom perioda. Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke. MRS 39, Izmena – Novacija derivata i nastavak računovodstva hedžinga Izmena pruža olakšice u pogledu prestanka računovodstva hedžinga kada se, kao rezultat zakona i propisa, derivat određen kao hedžing instrument novira kako bi se sproveo kliring s centralnom drugom stranom i kada su ispunjeni određeni kriterijumi. Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke. MSFI 10, Konsolidovani finansijski izveštaji MSFI 10 zamenjuje deo MRS 27 „Konsolidovani i odvojeni finansijski izveštaji“ koji se odnosi na konsolidovane finansijske izveštaje i SIC 12 „Konsolidovani entiteti s posebnom namenom“. MSFI 10 daje novu definiciju kontrole pružajući jedinstvenu osnovu konsolidacije za sve entitete. Ova osnova se zasniva na konceptu ovlašćenja nad stranom u koju se ulaže, varijabilnosti povraćaja iz transakcija sa stranom u koju se ulaže i njihovom povezanošću, čime se fokus sa pravne kontrole ili izloženosti prenosi na rizik i rentabilnost, u zavisnosti od prirode entiteta. Usvajanje MSFI 10 nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke.

MSFI 11, Zajednički aranžmani MSFI 11 zamenjuje MRS 31 „Učešče u zajedničkim aranžmanima“ i SIC 13 „Zajednički kontrolisani entiteti – nemonetarni ulozi učesnika u zajedničkom poduhvatu“ i ustanovljava principe finansijskog izveštavanja entiteta koji imaju učešća u zajednički kontrolisanim aranžmanima. MSFI 11 razlikuje samo dve vrste zajedničkih aranžmana, zajedničkih poslova i zajedničkih ulaganja, a njihova klasifikacija zasniva se na pravima i obavezama strana proisteklim iz aranžmana umesto na njegovoj pravnoj formi. Metod ulaganja u računovodstvenom obuhvatanju sada je obavezan za zajednička ulaganja. Više nije dozvoljena upotreba metoda proporcionalne konsolidacije u računovodstvenom obuhvatanju zajedničkih ulaganja. U zajedničkim poslovima, svaka strana koja ima zajedničku kontrolu nad aranžmanom priznaje u svojim finansijskim izveštajima, u vezi sa svojim učestvovanjem u zajedničkom poslu, svoja sredstva, obaveze i transakcije, uključujući i svoje učešće u onima koja su zajednička. Usvajanje MSFI 11 nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke.



15

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.2. a) Novi i izmenjeni standardi koje je Banka usvojila (Nastavak)

MSFI 10, 11 i 12, Izmene – Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranžmani i Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima: smernice za prelazak Izmene pojašnjavaju smernice za prelazak navedne u MSFI 10 i pružaju dodatne olakšice za prelazak u pogledu MSFI 10, 11 i 12, iznoseći zahtev da se se korigovane uporedne informacije ograniče samo na prethodni uporedni period. Dodatno, u pogledu obelodanjivanja u vezi sa nekonsolidovanim strukturiranim entitetima, ukida se zahtev za predstavljanjem uporednih podataka za periode pre prve primene MSFI 12. Usvajanje izmene nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke.

MSFI 10, 12 i MRS 27, Izmene – Investicioni entiteti Izmene zahtevaju da „investicioni entiteti“, shvaćeni na način definisan u nastavku, računovodstveno obuhvate ulaganja u entitete pod kontrolom, kao i ulaganja u pridružena društva i zajedničke aranžmane po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Jedini izuzetak prestavljaju ćerke kompanije koje se smatraju produžetkom aktivnosti ulaganja investicionog entiteta. Shodno izmenama, „investicioni entitet“ je entitet koji:

a) dobija sredstva od jednog ili više investitora u svrhu pružanja tim investitorima usluga upravljanja investicijom,

b) obavezuje se svojim investitorima da je entitetova poslovna svrha da ulaže sredstva isključivo radi prihoda iz povećanja vrednosti kapitala, prihoda od investicija, ili iz oba; i

c) meri i procenjuje poslovanje skoro svih svojih investicija po fer vrednosti.

Izmene takođe utvrđuju zahteve za oblodanjivanjem investiocionih entiteta. Izmene nemaju uticaj na finansijske izveštaje Banke. 2.2. b) Novi standardi i interpretacije koje Banka još nije usvojila Izvestan broj novih standarda, izmena i interpretacija postojećih standarda stupio je na snagu u 2014. godini, ali ih Banka nije prevremeno usvojila. U nastavku su navedeni oni koji mogu biti relevantni za Banku: MRS 1, Izmena – Incijativa u pogledu obelodanjivanja (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmena objašnjava smernice iz MRS 1 u pogledu materijalnost i agregatnosti, predstavljanja pod zbirova, strukture finansijskih izveštaja i obelodanjivanja računovodstvenih politika. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.

MRS 16 i MRS 38, Izmene – Objašnjenje prihvatljivih metoda amortizacije (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmena daje pojašnjenje da primena metoda baziranih na prihodu u obračunu amortizacije nekog sredstva nije prikladna i takođe objašnjava da se prihodi generalno smatraju neprikladnom osnovom za merenje iskorišćenosti ekonomske koristi nematerijalnih ulaganja. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.

MRS 19, Izmena – Planovi definisanih doprinosa: Doprinosi zaposlenih (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmena pruža objašnjenje računovodstvenog obuhvatanja planova doprinosa nakon zaposlenja kada su zaposleni ili treća lica u obavezi da izdvajaju doprinose koji ne variraju u odnosu na dužinu radnog angažmana zaposlenog, npr. doprinosi zaposlenih obračunati prema fiksnom procentu zarade. Izmena omogućava da se ovi doprinosi oduzmu od troškova za penzije godine u kojoj je zaposleni u pitanju izvršio uslugu, umesto da budu pripisani trajanju radnog angažmana zaposlenog. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.



16

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.2. b) Novi standardi i interpretacije koje Banka još nije usvojila (nastavak) MRS 27, Izmena – Metod udela u odvojenim finansijskim izveštajima na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmena omogućava entitetima da upotrebljavaju method udela u računovodstvenom obuhvatanju ulaganja u ćerke kompanije, zajednička ulaganja i pridružena društva u njihovim odvojenim finansijskim izveštajima i bliže objašnjava definiciju odvojenih finansijskih izveštaja. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. MSFI 9, Finansijski instrumenti (na snazi od 1. januara 2018. godine) MSFI 9 zamenjuje smernicu iz MRS 39 koja se bavi klasifikacijom i merenjem finansijskih sredstava i finansijskih obaveza i takođe uključuje model očekivanih gubitaka po kreditima koji zamenjuje model pertrpljenog gubitka po osnovu umanjenja vrednosti koji se trenutno upotrebljava. MSFI 9 Računovodstvo hedžinga uspostavlja pristup računovodstva hedžinga u većoj meri zasnovan na principima i rešava nedoslednosti i slabosti trenutnog MRS 39 modela. Banka trenutno ispituje uticaj MSFI 9 na svoje finansijske izveštaje, koji nije praktično kvantifikovati na datum objavljivanja ovih finansijskih izveštaja.

MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28, Izmene – Investicioni entiteti: Primena izuzetaka u konsolidaciji (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmene objašnjavaju primenu izuzetaka u konsolidaciji investicionih entiteta i njihovih ćerki kompanija. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. MSFI 10 i MRS 28, Izmene – Prodaja ili ulaganje sredstava između investitora i njegovog pridruženog društva ili zajedničkog ulaganja (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmene rešavaju nedoslednosti između zahteva MSFI 10 i MRS 28 koji se bave prodajom ili kontribucijom sredstava između investitora i njegovog pridruženog društva ili zajedničkog ulaganja. Najznačajnija posledica izmene jeste da se ukupan dobitak ili gubitak priznaje kada transakcija uključuje trgovački posao (bilo da jeste ili nije smešten u ćerci kompaniji). Delimičan dobitak ili gubitak se priznaje kada transakcija uključuje sredstav koja ne čine trgovački posao, čak i ako su ta sredstav kod ćerke kompanije. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. 2.2. b) Novi standardi i interpretacije koje Banka još nije usvojila (Nastavak) MSFI 11, Izmena – Računovodstveno obuhvatanje učešća u zajedničkim poduhvatima (na snazi od 1. januara 2016. godine, Evropska Unija još ne primenjuje) Izmena zahteva of investitora da primeni principe računovodstva poslovnog kombinovanja kada stiče ušeće u zajedničkom poduhvatu koji čini „trgovački posao“. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. MRS 12, Priznavanje odloženih poreskih sredstava za nerealizovane gubitke (na snazi od 1. januara 2017. godine, Evropska Unija još ne primenjuje) Cilj ovog standarda je da se razjasni računovodstveni tretman odloženih poreskih sredstava za nerealizovane gubitke po osnovu dužničkih instrumenata kojji se vrednuju po fer vrednosti. Komentar sa revidiranim nacrtom izmena i dopuna MRS 12 Porezi objavljen je u avgustu 2014. Osnovni princip je da se naplatom ukupne glavnice ne povećava niti smanjuje oporezivi dobitak koji se prijavljuje za poreske svrhe, jer je poreska osnovica jednaka prilivu oporezivih ekonomskih koristi kada se plaća glavnica. Takođe, iznos u kome se mogu predvideti budući oporezivi dobici (paragraf 29) uključuje iznose nadoknadivih sredstava koja su veća od njihove knjigovodstvene vrednosti. Neophodno je posebno obuhvatiti privemene poreske razlike kako bi se mogla proceniti mogućnost naplate iz oporezivih dobitaka. Ne očekuje se da će usvajanje izmene materijalno uticati na finansijske izveštaje Banke.



17

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.2. b) Novi standardi i interpretacije koje Banka još nije usvojila (Nastavak) MSFI 15, Prihodi po ugovorima s kupcima (na snazi od 1. januara 2018. godine, Evropska Unija još ne primenjuje) Cilj ovog standarda je da utvdi jedinstven, sveobuhvatan model priznavanja prihoda za sve ugovore s kupcima kako bi se poboljšala uporedivost unutar sektora, među sektorima, i među tržištima kapitala. Standard sadrži principe koje će entitet primeniti u utvrđivanju merenja prihoda i vremena kada se priznaje. Osnovni princip je da će entitet priznati prihod kako bi predstavio transfer dobara ili usluga komitentu u iznosu koji entitet očekuje da će primiti za ta dobra ili usluge. Ne očekuje se da će usvajanje izmene materijalno uticati na finansijske izveštaje Banke.

MSFI 16, Lizing (na snazi od 1. januara 2019. godine, Evropska Unija još ne primenjuje) Cilj standarda je da se razvije novi standard za lizing koji definiše principe kako da obe ugovorne strane, zakupac i zakupodavac, pružaju relevantne informacije o lizingu na način koji verno predstavljaju ove transakcije. Da bi se ispunio ovaj cilj, od zakupca se zahteva da prizna ukupnu imovinu i obaveze koje proističu iz zakupa. Ne očekuje se da će usvajanje izmene materijalno uticati na finansijske izveštaje Banke. Godišnja poboljšanja MSFI ciklus 2010–2012 (na snazi od 1. jula 2014. godine)

Izmene uvode ključne promene sedam MSFI nakon objavljivanja rezultata ciklusa 2010-2012 projekta godišnjih poboljšanja Odbora za međunarodne finansijske standarde (IASB). Teme koje ove izmene rešavaju date su u nastavku: - Definicija uslova za sticanje prava u MSFI 2 „Plaćanje akcijama“; - Računovodstveno obuhvatanje uslovljene naknade u poslovnoj kombinaciji u MSFI 3 „Poslovne kombinacije“; - Agregacija segmenata poslovanja i usaglašavanje ukupnih sredstava segmenta o kojima se izveštava sa sredstvima entiteta u MSFI „Segmenti poslovanja“; - Kratkoročna potraživanja i obaveze u MSFI 13 „Merenje fer vrednosti”; - Metod revaluacije – proporcionalna korekcija akumulirane amortizacije u MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“ ”; - Ključno osoblje u MRS 24 „Obelodanjivanja povezanih strana ”; i - Metod revaluacije – proporcionalna korekcija akumulirane amortizacije u MRS 38 „Nematerijalna ulaganja ” Godišnja poboljšanja MSFI ciklus 2011-2013 (na snazi od 1. jula 2014. godine) Izmene uvode ključne promene četiri MSFI nakon objavljivanja rezultata ciklusa 2011-2013 projekta godišnjih poboljšanja Odbora za međunarodne finansijske standarde (IASB). Teme koje ove izmene rešavaju date su u nastavku: - Izuzeci u pogledu obuhvata za zajednjička ulaganja u MSFI 3 „Poslovne kombinacije ”; - Izuzeci u pogledu obuhvata portfolia u MSFI 13 „Merenje fer vrednost ”; - Objašnjenje među-odnosa između MSFI 3 „Poslovne kombinacije“ i MRS 40 „Investicione nekretnine“ kada se nekretnina klasifikuje kao investiciona nekretnina ili nekretnina koju zauzima vlasnik u MRS 40; i - Značenje „efektivnih MSFI“u MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja



18

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.2. b) Novi standardi i interpretacije koje Banka još nije usvojila (Nastavak) Godišnja poboljšanja MSFI ciklus 2012-2014 (na snazi od 1. januara 2016. godine) Izmene uvode ključne promene četiri MSFI nakon objavljivanja rezultata ciklusa 2012-2014 projekta godišnjih poboljšanja Odbora za međunarodne finansijske standarde (IASB). Teme koje ove izmene rešavaju date su u nastavku:

- Objašnjenje MSFI 5 „Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja“koje navodi da, kada se sredstvo (ili grupa za prodaju) reklasifikuje sa „namenjeno za prodaju“ na „namenjeno za distribuciju“ ili obratno, to ne podrazumava promenu plana prodaje ili distribucije i ne mora se računovodstveno obuhvatati kao takvo. - Dodatak u MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ određenih smernica kako bi se pomoglo rukovodstvu da utvrdi da li odredbe ugovora o servisiranju finansijskog sredstva koje je preneto predstavljaju nastavak prikazivanja. Takođe objašnjava da se dodatna obelodanjivanja koja zahtevaju izmene MSFI 7, „Obelodanjivanje – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza” ne traže posebno za sve prelazne periode izuzev ako to ne predviđa MRS 34. - Objašnjenje MRS 19 „Primanja zaposlenih“ koje navodi da, kada se utvrđuje stopa diskonta za obaveze po osnovu naknada zaposlenih po zaposlenju, važna je valuta u kojoj su obaveze iskazane, a ne zemlja u kojoj nastaju. - Objašnjenje MRS 34 „Periodično finansijsko izveštavanje“ šta se podrazumeva pod napomenom „informacije obelodanjene na drugom mestu u periodičnom finansijskom izveštaju“.

IFRIC 21, Porezi (na snazi od 1. januara 2014. godine) IFRIC 21 Porezi objašnjava da entitet priznaje obavezu za porez koji nije porez na dobitak kada se desi aktivnost koja dovodi do plaćanja, a koju identifikuju relevantni zakonski propisi. Za porez do koga dolazi dosezanjem minimalnog praga, na primer određenog nivoa prihoda, interpretacija objašnjava ne treba očekivati bilo kakvu obavezu pre nego što se dosegne određeni minimalni prag. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke. Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih ključnih računovodstvenih procena koje utiču na obelodanjene iznose sredstava, obaveza i potencijalnih obaveza na dan finansijskih izveštaja, kao i na obelodanjene iznose prihoda i rashoda tokom izveštajnog perioda. Iako su ove procene zasnovane na najboljem znanju rukovodstva trenutnih događaja i akcija, stvarni rezultati se u krajnjoj liniji mogu razlikovati od ovih procena. Oblasti koje zahtevaju prosuđivanje većeg stepena ili veće složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni značaj za finansijske izveštaje obelodanjeni su u napomeni 3. Finansijski izveštaji banke su iskazani u hiljadama dinara. Dinar je funkcionalna valuta Banke. Osim ako nije drugačije naznačeno, svi iznosi su navedeni u dinarima i zaokruženi u hiljadama.



19

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.3. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih klasifikovanih kao instrumenti koji se drže radi trgovanja, ili određenih po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru „prihoda od kamata“ i „rashoda od kamata“ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Metod efektivne kamatne stope je metod kojim se računaamortizovna vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškovi alociranja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja novčanih sredstava kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost prevremene otplate) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte. Kada se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja. 2.4. Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija, izuzev onih koje predstavljaju sastavni deo efektivne kamatne stope instrumenta, priznaju se po načelu nastanka događaja kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. 2.5. Preračunavanje stranih sredstava plaćanja Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na dan bilansa stanja. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika. Promene u fer vrednosti monetarnih hartija od vrednosti izraženih u stranim valutama koje su klasifikovane kao raspoložive za prodaju, tretiraju se kao kursne razlike po osnovu promena u amortizovanoj vrednosti hartija od vrednosti i kao ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlike koje se odnose na promene u amortizovanoj vrednosti priznaju se u bilansu uspeha, a ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti iskazuju se u okviru kapitala. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima i obavezama, kao što su vlasničke hartije od vrednosti po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha, priznaju se u bilansu uspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima, kao što su vlasničke hartije od vrednosti klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju uključuju se u odgovarajuće rezerve u okviru revalorizovanih rezervi u kapitalu.



20

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.6 Tekući porez na dobit Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke. Poreska osnovica obuhvata dobitak iz bilansa uspeha usklađen za određene rashode i prihode, saglasno poreskim propisima. Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina. 2.7 Odloženi porez na dobit Odloženi porez na dobit se obračunava za sve privremene razlike između poreske osnove imovine i obaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti. Trenutno važeće poreske stope na dan bilansa su korišćene za obračun iznosa odloženog poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i za efekte prenetog gubitka i neiskorišćenih poreskih kredita iz prethodnih perioda do iznosa do kojeg je verovatno da će postojati budući oporezivi poreski dobici na teret kojih se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/gubitak perioda. 2.8 Primanja zaposlenih

a) Naknade zaposlenima

Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i doprinose za socijalno osiguranje i priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale. Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u pravnoj ili iz nje izvedenoj obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade ukoliko Fond nema dovoljna sredstva da isplati svim zaposlenima naknade u vezi zaposlenja u tekućem i prethodim periodima. Doprinosi se evidentiraju se kao rashod naknada zaposlenima perioda na koji se odnose.

b) Ostala primanja zaposlenih

Banka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza se procenjuje na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije.



21

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.9 Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima Centralne banke, blagajničke zapise i ostale odgovarajuće hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja od drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti. 2.10 Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini

Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da prodaju ili ponovo založe hartije od vrednosti; obaveza prema drugoj ugovornoj strani uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza prema bankama, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji („obrnuti repo“) se evidentiraju krediti i potraživanja od banaka ili krediti i potraživanja od komitenata, u skladu sa potrebama. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope. 2.11 Investicije u pridružena društva

Pridružena društva su sva pravna lica u kojima grupa ima značajan uticaj (direktan ili indirektan) ali ne i kontrolu, i u kojima, po pravilu, poseduje između 20% i 50% glasačkih prava. Ulaganja u pridružena društva se računovodstveno obuhvataju po računovodstvenom metodu udela i ulaganje se inicijalno iskazuje po nabavnoj vrednosti. Knjigovodstvena vrednost ulaganja u pridružena društva uključuje goodwill identifikovan prilikom sticanja umanjen za akumulirane gubitke od umanjenja vrijednosti, ako ih ima. Primljene dividende od pridruženih društava smanjuju knjigovodstvenu vrednost investicije u pridružena društva. Ostale post akvizicione promene u Bančinom učešću u neto imovini se priznaju kako slijedi: ( i) udeo Banke u dobiti ili gubicima pridruženog lica se prepoznaje u bilansu uspeha u godini kao učešće u rezultatu pridruženog lica, ( ii ) udeo Banke u ostalom sveobuhvatnom rezultatu se priznaje u izveštaju o ostalom rezultatu i prikazuje se odvojeno. Međutim , kada je udeo Banke u gubicima pridruženog društva jednak ili veći svoje investicije u pridruženo društvo, Banka ne priznaje dalje gubitke, osim ako je na sebe preuzela obaveze ili izvršila plaćanja u ime pridruženog društva. 2.12 Finansijski instrumenti Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, finansijska sredstva koje se drže do dospeća i krediti i potraživanja. Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Finansijski sredstva se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima, što se dešava kada su prava korišćenja instrumenata realizovana, istekla, napuštena ili ustupljena. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla.



22

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.12 Finansijski instrumenti (nastavak) a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija sadrži dve pod kategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha u trenutku priznavanja. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako su deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivati su takođe klasifikovani kao hartije koje se drže radi trgovanja osim ako nisu određeni kao instrumenti zaštite od rizika. Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada:

- klasifikacija u navedenu kategoriju značajno smanjuje nedoslednosti u vrednovanju koje bi nastale

kada bi finansijska sredstva ili obaveze bile vrednovane na drugoj osnovi, kao i dobici i gubici prepoznati na osnovu vrednovanja;

- se određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju i njima se upravlja na bazi fer vrednosti, a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima rukovodstvo izveštava na ovoj bazi.

b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodredjeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbedjenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”. Naknadno vrednovanje HoV-a koje su raspoložive za prodaju vrši se po osnovu promene fer vrednosti usled fluktuacija cena na organizovanom tržištu kao i po osnovu obezvređenja uzrokovano postojanjem objektivnih dokaza za obezvređenje finansijskog sredstva. Fluktuacije fer vrednosti HoV raspoloživih za prodaju evidentiraju se direktno u kapital, sve do isknjižavnja ili gubitka usled obezvređenja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala priznaje u bilansu uspeha. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike vrednovanja. c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju, a Banci neće biti dozvoljeno da klasifikuje investicije kao sredstva koja se drže do dospeća u tekućoj i naredne dve godine.



23

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.12 Finansijski instrumenti (nastavak) Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine diskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha. d) Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska imovina sa fiksnim ili odredivim otplatama koja nije kotirana na aktivnom tržištu i koju Banka ne namerava da proda odmah ili u bliskoj budućnosti. Nastaju kada Banka direktno obezbedi novčana sredstva ili pruži usluge dužniku bez namere da trguje potraživanjem. Krediti i potraživanja se sastoje od plasmana datih klijentima i odobreni bankama. Krediti i potraživanja se inicijalno mere po fer vrednosti uvećanoj za direktne transakcione troškove, a naknadno po amortizovanoj vrednosti primenom metoda efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost se obračunava uzimajući u obzir sve troškove izdavanja kao i popuste ili premije prilikom izmirenja. Krediti i potraživanja se iskazuju u neto iznosu umanjenom za pojedinačnu i grupnu ispravku vrednosti. Na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz obezvređenja finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva i kada isti utiču na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Otpis nenaplativih potraživanja vrši se na osnovu odluka suda i Upravnog odbora Banke kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate kredita aktivirani. Gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava, evidentirani su u bilansu uspeha. Ukoliko se u narednom periodu iznos gubitka zbog obezvređenja kredita smanji usled događaja koji se odigrao nakon priznavanja umanjenja vrednosti, prethodno priznat gubitak zbog umanjenja vrednosti se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja. Pojedinačna i grupna ispravka vrednosti se formiraju umanjenjem knjigovodstvene vrednosti kredita i potraživanja kod kojih je identifikovano obezvređenje da bi se njihova knjigovodstvena vrednost svela na nadoknadivi iznos.



24

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.12 Finansijski instrumenti (nastavak) a) Obezvredjenje kredita i plasmana Indikatori na osnovu kojih Banka određuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju kredita i plasmana uključuju sledeće:

- kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate, - finansijske poteškoće dužnika, uključujući i mogućnost bankrotstva ili neki drugi vid finansijske

reorganizacije dužnika, - kršenje ugovornih obaveza, - pogoršanje konkurentske pozicije dužnika, - smanjenje vrednosti instrumenta obezbeđenja kredita, - kao i druge pokazatelje koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine, kao što su

promene u nacionalnim i ekonomskim uslovima koji su u neposrednoj vezi sa neizvršenjem ugovorenih obaveza.

Sredstva koja se pojedinačno procenjuju za obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, ne uključuju se u grupno procenjivanje obezvređenja. Ukoliko postoji objektivni dokaz da je nastao gubitak zbog umanjenja vrednosti, iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti kredita i njegove nadoknadive vrednosti, koja predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih tokova gotovine, diskontovanih po originalnoj efektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati po osnovu realizacije instrumenta obezbeđenja plaćanja. Ukoliko kredit ili plasman ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna kamatna stopa sadržana u ugovoru. Budući tokovi gotovine za grupu finansijskih sredstava koja se kolektivno klasifikuju i procenjuju za obezvređenje, utvrđuju se na osnovu ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke o prethodnim, istorijskim gubicima za sredstva sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Podaci o istoriji ostvarivanja gubitaka za svrhe grupne procene obezvređenja sredstava se koriguju na osnovu trenutno dostupnih podataka koji odražavaju efekte tekućeg stanja koje je uticalo na period u kome je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno, kao i da bi se otklonili efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje. Banka redovno proverava i preispituje metodologiju i pretpostavke korišćene za procenu budućih tokova gotovine kako bi se smanjile razlike između procenjenih gubitaka i stvarno nastalih gubitaka. 2.13 Posebna rezerva za procenjene gubitke Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 94/2011.57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013 и 135/2014). Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, posebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata:



25

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

2.13 Posebna rezerva za procenjene gubitke (nastavak)

Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila kriterijume i metodologiju za utvrđivanje posebne rezerve za procenjene gubitke u okviru procenata propisanih Odlukom Narodne banke Srbije, na osnovu docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja plaćanja. Procenjeni iznos posebne rezerve za obezbeđenje od gubitaka koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banka obračunava primenom u tabeli prikazanih procenata. Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke se umanjuje za ispravku vrednosti bilansne aktive, izračunatu u skladu sa računovodstvenom politikom Banke. Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke predstavlja odbitnu stavku u obračunu adekvatnosti kapitala 2.14 Derivati Derivati su finansijski instrumenti:

(a) čija vrednost se menja kao odgovor na promene u određenoj kamatnoj stopi, ceni finansijskog instrumenta, deviznog kursa, indeksa cena i stopa, kreditne stope ili kreditnog indeksa ili druge promenljive; (b) koji ne zahtevaju nikakvo početno ulaganje ili je početno neto ulaganje manje nego što bi bilo potrebno za druge vrste ugovora za koje bi se očekivalo da imaju sličan odgovor na promene tržišnih faktora; (c) koji se izmiruju u budućnosti.

Derivatni finansijski instrumenti, uključujući valutne ugovore, valutne svopove i druge izvedene finansijske instrumente, obično se ne priznaju inicijalno u bilansu stanja jer je početno ulaganje bez troškova (tj. neto fer vrednost potraživanja i obaveza je nula). Kada neto investicija nije nula, derivati se inicijalno priznaju u bilansu stanja po fer vrednosti na dan kada je derivatni ugovor stupio na snagu, a zatim se naknadno odmeravaju po fer vrednosti. Fer vrednosti se dobijaju na osnovu kotirane tržišne cene, uključujući nedavne tržišne transakcije, diskontovanih modela novčanih tokova, po potrebi. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna i kao obaveze kada je fer vrednost negativna. Promene u fer vrednosti derivata su uključene u bilansu uspeha. Banka ne primenjuje računovodstvo zaštite. 2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.15 Nematerijalna ulaganja

Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja.

slovna oznaka klasifikacije 2015 2014

A 0% 0%

B 2% 2%

V 15% 15%

G 30% 30%

D 100% 100%



26

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.15 Nematerijalna ulaganja(Nastavak)

a) Licence Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (5 godina).

b) Računarski softver Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu izdataka nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu i razvoju softvera. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se izdaci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (5 godina). Izdaci vezani za održavanje softverskih programa priznaju se kao rashod perioda u kome su nastali. Osnovna sredstva se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i obezvređenje. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci sredstava. Naknadni izdaci se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano odmeriti. Izdaci vezani za tekuce održavanje osnovnih sredstava priznaju se kao rashod perioda u kome su nastali. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila nabavna vrednost do rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

R.br. Naziv grupe osnovnih sredstava Korisni vek trajanja

% amortizacije

1 Nematerijalna ulaganja (softveri i licence) 5 20

2 Uređaji i ostala oprema za čišćenje i odr. prostorija 5 20

3 Nematerijalna ulaganja (tudja osnovna sredstva) 1.5-10 10-63.50

4 Građevinski objekti (nekretnine) 10-75 1.30-10

5 Putnički automobili 6,5 15,5

6 Oprema za prijem, čuvanje i rukovanje novcem 6,5 15,5

7 Elektronski računari i ostala oprema za obradu podataka 5 20

8 Telefonske centrale i pripadajući uredjaji i aparati 15-10 7-10

9 Nameštaj 8-9 11-12,5

10 Oprema za snimanje i umnožavanje 7 14,3

11 Ostala (nepomenuta) oprema 2-10 10-50

12 Dela likovne umetnosti neograničen 0

13 Finansijski lizing 4-5 20-25



27

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.16 Nekretnine, postrojenja i oprema (nastavak) Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje, ukoliko je sredstvo već staro i u stanju u kojem se očekuje da će biti na kraju njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda/rashoda. 2.17 Obezvređenje nefinansijske imovine Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji. Provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se na godišnjem nivou i kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjena za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva, kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti. 2.18 Stalna sredstva namenjena prodaji Stečena sredstva obezbeđenja se klasifikuju u skladu sa nameroma Banke, o čemu odluku donosi lzvršni odbor:

- stalna sredstva namenjena prodaji ili - investicione nekretnine (banka u knjigama nije evidentirala investicione nekretnine)

Banka je stečena sredstva klasifikovala kao stalna sredstva namenjena prodaji. Priznavanje, merenje i vrednovanje sredstva namenjenih daljoj prodaji je u skladu sa zahtevima MSFI.

Ukoliko Banka ne proda preuzeto sredstvo obezbeđenja koje je klasifikovano na poziciji „stalna sredstva namenjena prodaji“ u periodu od jedne godine, a namerava da ga i dalje klasifikuje na istoj poziciji, neophodno je da ispuni uslove predviđene MSFI 5. Naime, prema pomenutom standardu, produžetak perioda od jedne godine je moguć „ukoliko se tokom početnog jednogodišnjeg perioda javljaju okolnosti koje su ranije smatrane malo verovatnim i, kao rezultat toga, stalna imovina prethodno klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju, se ne prodaje do kraja tog perioda i:

Ø tokom početnog jednogodišnjeg perioda entitet je preduzeo akcije neophodne da se odgovori na promenu okolnosti;

Ø stalna imovina se aktivno prodaje na tržištu po ceni koja je razumna imajući u vidu promenu okolnosti;



28

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.18 Stalna sredstva namenjena prodaji(nastavak) Da bi Banka utvrdila da li je cena po kojoj pokušava da proda preuzeto sredstvo obezbeđenja razumna u odnosu na tekuću fer vrednost, neophodno je da ovlašćeni procenitelj uradi ponovnu procenu fer vrednosti nakon godinu dana, uskladi prodajnu cenu sa novoutvrđenom fer vrednošću i obezvredi imovinu u knjigama, ukoliko je nova fer vrednost manja od knjigovodstvene vrednosti. 2.19 Dodatne informacije za pozicije koje su prikazane u Bilansu stanja a) Depoziti banaka i komitenata i krediti Depoziti banaka i komitenata , kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem ugovorene kamatne stope. a) Finansijski lizing

Lizing se klasifikuje kao finansijski, u slučaju kada se svi značajni rizici i koristi koji proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga transferišu na primaoca lizinga, pri čemu formalno vlasništvo ne mora biti preneto. Sredstvo uzeto pod finansijski lizing se inicijalno priznaje po sadašnjoj vrednosti minimalnih lizing plaćanja. Kapitalizovana sredstva uzeta pod lizing se otpisuju tokom perioda lizinga. b) Operativni lizing Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. U momentu plaćanja poslovnog zakupa, tokom perioda trajanja zakupa, priznaje se rashod perioda u bilansu uspeha.



29

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.19 Dodatne informacije za pozicije koje su prikazane u Bilansu stanja (nastavak) c) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog Fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose. d) Kratkoročna, plaćena odsustva Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi. e) Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima zakonsku ili ugovorenu obavezu kao rezultat prošlih događaja i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanje se odmerava po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdataka za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne sredstva i obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje. 2.20 Kapital Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), emisione premije, rezervi i akumuliranog gubitka. 2.21 Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju i njihova razlika se priznaje u bilansu stanja, ako, i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza. 3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke koje utiču na iznose sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima za sledeću finansijsku godinu. Procene i mišljenja se neprekidno evaluiraju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koja se smatra da su razumna u datim okolnostima. Pogoršanje uslova poslovanja dužnika može uticati na tokove gotovine planirane od strane Rukovodstva kao i na našu procenu umanjenja vrednosti finansijskih i nefinansijskih sredstava. U meri u kojoj su informacije bile dostupne, Rukovodstvo je pravilno iskazalo revidirane procene očekivanih budućih tokova gotovine u procenama umanjenja vrednosti.



30

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja(Nastavak) Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva od rukovodstva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na primenu računovodstvenih politika i na prikazane iznose sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda. Oblasti kod kojih je stepen procenjivanja najveći i koje mogu imati najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima Banke opisane su u nastavku. a) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita

Banka najmanje na kvartalnom nivou revidira svoj kreditni portfolio radi procene obezvređenja. Pri utvrđivanju da li bi rashodi indirektnog otpisa trebali da se evidentiraju u bilansu uspeha, banka donosi sud da li postoje bilo kakvi dostupni podaci koji ukazuju na to da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova gotovine od nekog portfolia kredita pre nego što to smanjenje bude moglo da se identifikuje na pojedinačnom kreditu u tom portfoliju. Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena u statusu zajmoprimca u banci u pogledu plaćanja ili nacionalnim/lokalnim ekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza. Kada planira svoje buduće tokove gotovine Rukovodstvo planira procene zasnovane na istorijskom iskustvu sa gubicima po sredstvima sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima obezvređenja koji su slični karakteristikama sredstva u portfoliju. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlika između procena gubitka i stvarnog iskustva sa gubitkom. Povećanje ili smanjenje od 10% stvarnih gubitaka u odnosu na procenjene buduće diskontovane tokove gotovine iz pojedinačno značajnih kredita, koje mogu proisteći iz razlika u iznosima i rokovima tokova gotovine, dovelo bi do povećanja iznosa kreditnih gubitaka za RSD 583,307 hiljada (2014 : RSD 378,425 hiljada), ili smanjenje kreditnih gubitka za RSD 1,034,897 hiljada (2014 : RSD 690,069 hiljada), respektivno. b ) Obezvređenje vlasničkih instrumenata raspoloživih za prodaju

Banka određuje da su učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju obezvređena onda kada je došlo do značajnog ili dugotrajnog pada fer vrednosti ispod njihove nabavne vrednosti. Ovo određivanje šta je značajno ili prolongirano zahteva procenu. U izradi ove procene, Banka vrednuje, između ostalih faktora, nestabilnost cena akcija. Pored toga, obezvređenje može biti prikladno kada postoje dokazi o pogoršanju finansijskog zdravlja entiteta, industrijskih i sektorskih performansi, ili operativnih ili finansiranja novčanih tokova. Da su se svi padovi u fer vrednosti ispod nabavne vrednosti smatrali kao značajni ili prolongirani, Banka bi pretrpela dodatne gubitke zbog obezvređenja od RSD 206 hiljada (2014 : RSD 1,475 hiljada), usled reklasifikacije sa Izveštaja o ostalom rezultatu na Bilans uspeha. c ) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Rukovodstvo primenjuje procenu da li finansijska sredstva mogu biti kategorisana kao ona koja se drže do dospeća, i to posebno: ( a ) svoju nameru i sposobnost da drži sredstva do dospeća i ( b ) da li su sredstva kotirana na aktivnom tržištu. Ako banka prestane da drži ove investicije do dospeća, osim u nekim posebnim okolnostima - na primer, prodaja neznatne količine blizu momenta dospeća - to će zahtevati da se izvrši preklasifikacija cele klase kao raspoloživa za prodaju. Investicije bi, dakle, bile odmeravane po fer vrednosti, a ne po amortizovanoj vrednosti.



31

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja d) Neizvesan poreski položaj Stavke poreskih pozicija Banke se procenjuju od strane rukovodstva na kraju svakog perioda izveštavanja. Procena se zasniva na tumačenju poreskih zakona usvojenih ili suštinski usvojenih do kraja perioda izveštavanja, i svih poznatih sudskih i drugih akata o takvim pitanjima. Obaveze za zatezne kamate, kamate i ostale poreze priznaju se na osnovu najbolje procene rukovodstva o odlivu sredstava potrebnom za izmirenje obaveza na kraju perioda izveštavanja. e) Priznavanje odloženih poreskih sredstava Proknjižena odložena poreska sredstava predstavljaju poreske prihode nadoknadive kroz buduće odbitke iz oporezive dobiti, koja se evidentiraju preko bilansa uspeha. Odložena poreska sredstva se evidentiraju u meri u kojoj je verovatna realizacija poreskih benefita. Budući oporezivi dobici i iznos poreskih olakšica koje su verovatne u budućnosti, zasnovane su na srednjoročnom biznis planu koji je pripremilo rukovodstvo i ekstrapolisani na osnovu njega. Biznis plan se zasniva na očekivanju rukovodstva za koje se veruje da su razumna u okolnostima. f) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost investicija kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma merenja. Na datum bilansa uspeha, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način odslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže. Informacije o fer vrednosti instrumenta koji su vrednovani na osnovu pretpostavki koje nisu zasnovane na dostupnim tržišnim podacima prikazane su u Napomeni 39.8 a.3).



32

4. PIHODI I RASHODI OD KAMATA U hiljadama dinara

Prihodi od kamata

U hiljadama dinara 2015

2014

Preduzeća 1,491,734

1,615,407

Stanovništvo 1,332,884

1,411,631

Strana lica 79,858

97,883

Narodna banka Srbije 102,974

86,142

Zapisi trezora Republike Srbije 4,714

65,354

Republika Srbija 0

37,851

Preduzetnici 416

2,565

Banke i druge finansijske institucije 10,999

1,374

Stanovništvo naplata suspenzije 2,462

1,189

Preduzeća naplata suspenzije 10,798

389

Javni sektor 0

0

Ukupno 3,036,838

3,319,786

Rashodi od kamata Preduzeća 340,572

611,919

Stanovništvo 324,841

555,259

Banke i druge finansijske institucije 139,982

213,871

Javni sektor 30,200

35,292

Strana lica 884

9,108

leasing 1,227

1,276

Narodna banka Srbije 8,835

35

Evropska investiciona banka 853

22

Ukupno 847,395

1,426,782

Dobitak po osnovu kamata 2,189,443

1,893,004

Iskazani prihodi od kamata na plasmane preduzećima i stanovništvu su rezultat: smanjanjea kreditnog portfolia i referentntnih kamatnih stopa kao i prestanka obračuna kamate u skladu sa politikama Banke. Prihodi od kamate kod NBS 102,974 hiljade dinara (2014: 86,142 hiljade dinara), odnose se na prihod od kamate po izdvojenoj obaveznoj rezervi i prihod od kamate na deponovane viškove likvidnih sredstava. Prihodi kamate na zapise trezora Republike Srbije 4,714 hiljade dinara (2014: 65,354 hiljada dinara) odnose se na HOV koje je banka klasifikovala kao raspoložive za prodaju. Banka je slobodna sredstva umesto u Zapise trezora Republike Srbije raspoložive za prodaju plasirala u Zapise trezora Republike Srbije namenjene trgovanju. Republika Srbija je vratila dugoročni devizni kredit u 2014. Nije bilo prihoda od kamate Republike Srbije u 2015. (2014: 37,851 hiljada dinara).



33

4. PIHODI I RASHODI OD KAMATA (Nastavak) 4.1 PRIHODI OD KAMATE NA FINANSIJSKA SREDSTVA SA UMANJENOM VRDNOŠĆU Prihodi od kamate na finansijska sredstva kojima je umanjena vrednost su prikazani u nastavku:

u hiljadama dinara 2015

2014

CORPORATE 200,828

386,035

MICRO

137

168

RETAIL

56,744

12,273

SME

61,512

11,335

WORKOUT 225,290

11,726

544,512

421,535

5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA


2014

Prihodi od naknada za bankarske usluge -agentska naknada 116,812

158,621

-po platnim karticama 105,854

119,907 -platni promet u zemlji 87,032

104,336

Provizije po izdatim garancijama 75,272

82,612

-bankarske usluge 53,185

46,454 -devizni platni promet 27,773

32,410

Ostale naknade i provizije 18,961

22,041

-menjacki poslovi 6,339

9,187

prevremena otplata 11,691

7,323

Ukupno prihodi 502,918

582,891

-po platnim karticama 14,893

18,539

-bankarske usluge 21,526

17,784 -platni promet u zemlji 2,401

5,414

-devizni platni promet 4,475

4,204 -brokerske usluge 2,308

3,073

-ostale naknade i provizije 50

270

Rashodi naknada Ukupno rashodi: 45,652

49,284

Dobitak po osnovu naknada i provizija 457,267

533,607

Najznačajniji su prihodi od agentske naknade koje se odnose na kredite klijenata odobrene od Piraeus Banke S.A. Atina, filijala u Londonu, po kojima je Piraeus Banka ad Beograd bila agent i iznose 116,812 hiljada dinara (2014: 158,621 hiljada dinara). Smanjenje prihoda od agentske naknade je rezultat smanjenja portfolia PB Atina filijale u Londonu po osnovu koga je PBB-e banka agent.



34

6. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU Dobitak od promene vrednosti


2014

Državni zapisi RS 128,962

47,887

Swap 48,519

235

Forvard 0

113

Ostalo - akcije

0

UKUPNO: 177,481

48,234

Prihod od prodaje Državni zapisi RS 11,176

5,793

Rashod od prodaje Državni zapisi RS (1,741)

(48)

Dobitak od prodaje 9,435

5,745

Neto dobitak 186,916

53,980

7. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU

Finansijska sredstava raspoloživa za prodaju U hiljadama dinara 2015

2014

Prihod od prodaje - državni zapisi RS 0

2,047

Rashod od prodaje - državni zapisi RS 0

0

Dobitak od prodaje 0

2,047

Finansijska sredstava raspoloživa za prodaju se odnose na državne zapise Republike Srbije, koje je banka klasifikovala kao takve. Dobitak od prodaje predstavlja razliku izmedju ostavrene prodajne cene na tržištu i fer vrednosti predmetnih zapisa u knjigama Banke.



35

8. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE


2014

Pozitivne kursne razlike - devize - realizovane 280,711

116,249

- nerealizovane 3,381,645

1,575,607

-

1,691,856

Negativne kursne razlike - devize - - realizovane (218,927)

(38,667)

- nerealizovane (3,459,321)

(2,711,515)

-

(2,750,182)

Neto dobitak od kursnih razlika - devize - realizovane 61,783

77,582

- nerealizovane (77,676)

(1,135,908)

(1,058,326)

Pozitivne kursne razlike - klauzula - realizovane 13,398

27,390

- nerealizovane 3,493,370

2,491,666

3,506,768

2,519,056

Negativne kursne razlike - klauzula - realizovane (15,665)

(41)

- nerealizovane (2,506,329)

(656,994)

(2,521,994)

(657,036)

Neto dobitak od kursnih razlika - klauzula - realizovane (2,267)

27,348

- nerealizovane 987,041

1,834,672

984,774

1,862,020

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule

- realizovane 59,517

104,930

- nerealizovane 909,365

698,764

Za godinu koja se završava na dan 31. decembra 968,882

803,694



36

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI


2014

Dobici - stalna sredstva namenjena prodaji 10

35,282

Prihodi od zakupnine 10,864

30,768

Prihodi od ukidanja rezervisanja za sudske sporove 31,471

19,423

kreditni biro 1,484

2,506

Prihodi od prodaje osnovnih sredstava 1,710

1,046

Prihodi od prodaje roba 722

618

konsultantske usluge 0

0

Prihodi od refundacija 95

808

Prihodi od ukidanja neiskoriščenih ostalih rezervisanja 4,213

661

Prihodi od dividendi I ucesca 455

232

Prihodi od smanjenja obaveza 449

45

Ostali neposlovni i vanredni prihodi 14,390

4,046


95,435

Prihodi od ukidanja rezervisanja za sudske sporove su najvećim delom rezultat primene „Odluke o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti“, krediti indeksirani u švajcerskim francima (S. Glasnik RS br. 21/2015 i 51/2015) 30,348 hiljada dinara.

Ostali neposlovni i vanredni prihodi se najvećim delom odnose na: naplatu otpisanih potraživanja iz prethodnog perioda 3,583 hiljada dinara, naplatu sudskih troškova iz prethodnog perioda 1,746 hiljada dinara i Master Card Projekt 4,801 hiljada dinara

Prihodi od zakupnine su najvećim delom ostvareni rentiranjem stalnih sredstava namenjenih prodaji, koje Banka rentira sa namerom da ih u što kraćem roku proda.



37

10. OBEZVREDJENJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

U hiljadama dinara

2015

2014

Prihodi od ukidanja obezvredjenja i rezervisanja

- Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (napomena 10 a)

8,455,759

2,838,295

- Prihodi od ukidanja rezervisanja po vanbilasu 56,419

68,089

- Prihodi od naplate otpisanih potraživanja 6,025

514

8,518,204

2,906,898

Rashodi od obezvredjenja i rezervisanja - Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (napomena 10 a)

(13,615,960)

(5,027,159)

- Rashodi direktnog otpisa (6,435)

(32)

- Rashodi od rezervisanja po vanbilasu (93,836)

(76,960)

Za godinu koja se završava na dan 31. decembra (13,716,231)

5,104,151

(5,198,027)

2,197,254

Rashodi indireknih otpisa plasmana i rezervisanja u iznosu od 13,615,960 hiljada dinara (2014: 5,027,159 hiljada dinara) uključuju rashode po osnovu formiranja ispravke vrednosti rizične bilansne aktive u skladu sa internom metodologijom Banke. Banka je iskazala rashode rezervisanja u iznosu od 93,836 hiljada dinara (2014: 76.960 hiljada dinara) po osnovu formiranja rezerve za pozicije rizične vanbilansne aktive u skladu sa internom metodologijom Banke.

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za g

od

inu

zav

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

10. O

BE

ZV

RE

DJ

EN

JE F

INA

NS

IJS

KIH

SR

ED

ST

AV

A I

KR

ED

ITN

O R

IZIČ

NIH

VA

NB

ILA

NS

NIH

ST

AV

KI(

nasta

vak)

10

a)

Pro

men

e n

a i

sp

rav

kam

a v

red

no

sti

: P

rom

ene n

a o

be

zvre

dje

njim

a fin

ansijs

kih

sre

dsta

va r

izič

ne b

ilansn

e a

ktive p

rikazane s

u k

ako s

ledi:

u h

ilja

dam

a d

inara

Kam

ate

Nakn

ad

e

Pla

sm

an

i ko

mit

en

tim

a

Osta

li

pla

sm

an

i

Hart

ije

od

v

red

no

sti

ko

je s

e d

rže

do

do

speć

a

Osta

la

sre

dstv

a

U

ku

pn

o

1.januar

201

5.

391,8

87

75,3

84

6,3

74,9

86

430,7

88

1,9

09

146,9

62

7,4

21,9

15

Nove ispra

vke u

toku g

od

ine

716,5

91

53,6

44

12,4

90,3

28

213,3

63

8

142,0

27

13,6

15,9

60

Negativne k

urs

ne r

azlik

e

16,8

42

3,1

42

304,6

73

11,4

57

0

1,0

89

337,2

03

Is

knjiž

ava

nje is

pra

vke v

red

nos

ti -

otp

isi

(49,0

02)

(2

0,5

86)

(7

37,4

17)

(3

10,2

40)

0

(9

,532)

(1

,126,7

75)

Ukid

anje

in

direktn

ih o

tpis

a p

lasm

ana

290,7

76

(8,7

22)

(7

,963,8

01)

(1

04,7

47)

(8

)

(87,7

05)

(8

,455,7

60

)

Po

zitiv

ne k

urs

ne r

azlik

e

(1

1,5

62)

(2

,428)

(2

30,3

88)

(1

1,7

03)

0

(9

26)

(2

57,0

07)

Sta

nje

na d

an

31. d

ecem

bar

2015.

773,9

79

100,4

34

10,2

38,3

80

228,9

19

1,9

09

191,9

14

11,5

35,5

36



11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI


2014

Troškovi neto zarada 606,452

645,609

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 155,354

156,955

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 76,835

82,018

Otpremnine 18,424

23,075

Ostali lični rashodi 28,082

24,323

Ukidanje rezervisanja za odlazak u penziju (784)

(8,596)

Ukidanje ostalih rezervisanja (216)

0


923,384

Ostali lični rashodi u iznosu od 28,082 hiljada dinara (2014: 24.323 hiljada dinara) najvećim delom se odnose na ugovore o delu 12,742 hiljada dinara (2014: 9,240 hiljada dinara) i rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore koji iznose 8,616 hiljada dinara (2014: 8,446 hiljada dinara). 12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE


2014

Troškovi amortizacije osnovnih sredstava 88,419

107,935

Troškovi amortizacije nematerijalnih ulaganja 24,240

16,814

Troškovi lizinga 6,841

6,147


130,896



40

13. OSTALI RASHODI

U hiljadama dinara

2015

2014

Troškovi zakupa

240,537

297,652

Troškovi održavanja

144,843

169,590

Osiguranje depozita

155,249

162,247

Troškovi doprinosa na teret poslodavca

131,047

144,062

Troškovi reklame i propagande

65,292

103,900

Troškovi kartica

76,556

77,242

Troškovi poreza

42,553

69,279

PTT troškovi

60,386

61,065

Materijal, sitan inventar,gorivo i energija

60,746

60,305

Intelektualne usluge

82,860

48,902

Ostali poslovni rashodi

58,597

44,840

Troškovi službenih putovanja I HR naknada

25,231

42,789

Komunalne usluge

24,712

29,778

Gubici od rashodovanja osnovnih sredstava

8,545

29,509

Troškovi obezbeđenja imovine

29,106

29,405

Troškovi advokatskih usluga

44,992

22,426

Premije osiguranja

23,669

20,979

Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove 13,036

15,745

Troškovi reprezentacije

10,122

9,836

Gubici - stalna sredstva namenjena prodaji

43,520

9,052

Kazne i penali

1,554

8,713

Operativni rizici

320

6,904

Troškovi članarina

3,803

2,814

Donacije

1,470

2,739

Odluka o finansijskoj stabilvnosti-krditi indeksirani u stranoj valuti

270,980

219

Ukupno

1,619,722

1,469,991

Smanjenje troškova zakupa je rezultat spajanja filijala radi povećanja profitabilnosti. Povećanje ostalih poslovnih rashoda se najvećim delom odnosi na outsourcing usluga korisnicima e-bankinga 9,012 hiljada dinara. Povećanje troškova advokatskih usluga je rezultat angažovanja Banke radi naplate problematičnih kredita. Gubici po osnovu stalnih sredstva namenjeni prodaji najvećim delom se odnose na rashode od promene vrednosti sredstava stecenih naplatom potrazivanja 34,172 hiljada dinara. Najveći gubitak je rezultat Primene Odluke o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti 270,980 hiljada din



14. POREZ NA DOBIT

U hiljadama dinara 2015 2014

Tekući poreski rashod/ (prihod) 0 0

Odloženi poreski rashod/ (prihod) (1,253) (19,558)

Rashod/ (prihod) poreza na dobit (1,253) (19,558)

Porez na dobit se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom nominalne poreske stope na dobit pre oporezivanja. Objašnjenje odnosa između poreskog i računovodstvenog rashoda / prihoda je prikazan dole:

U hiljadama dinara

2015

2014 (korigovano)

Dobit/(gubitak) pre oporezivanja (3,953,028)

(1,339,760)

Poreska stopa

0.15

0.15

Porez po stopi od 15% (10%) (592,954.20)

(200,964.00)

Poreski efekat nepriznatih rashoda

Nedokumentovani rashodi

56

1,188 Kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, dažbina i drugih javnih dažbina

4

1,302

Novčane kazne, ugovorne kazne i penali 229

2,716 Troskovi koji nisu nastali u svrhe obavljanja delatnosti 317

1,138

Razlika računovodstvene i poreske amortizacija 1,384

2,121

Nepriznata ispravka vrednosti (član 22 a) 626,166

-

Dugoročna rezervisanja koja se ne priznaju 1,955

2,363

Rashodi po osnovu obezvređenja 6,023

1,552 Rashodi po osnovu obezvređenja imovine koji se priznaju u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans, a u kome je ta imovina otuđena, upotrebljena ili je došlo do oštećenja te imovine usled više sile (2,383)

(585)

Direktan otpis potrazivanja (član 16) 49,671

10,099

Korekcija za transferne cene 213

293

Poreski efekat neoporezivih prihoda Prihodi po osnovu neiskoriscenih dugorocnih

rezervisanja (4,871)

(4,203)

Ostalo (1,340)

(9,906)

Dobitak za oporezivanje / Poreski (gubitak) 84,470

(193,682)

Koriscenje prethodno nepriznatog poreskog gubitka (84,470)

-

Nepriznato odlozeno poresko sredstvo iz poreskog gubitka

-

(193,682)



42

14. POREZ NA DOBIT(Nastavak) Poreski efekat privremenih razlika

Poreski efekat priznatog poreskog sredstva iz obracunatih otpremnina iz tekuce godine

118

1,289

Poreski efekat privremenih razlika u vezi sa PPE i nematerijalnim ulaganjima 932

(115)

Ukidanja odlozenog poreskog sredstva iz poreskog kredita 203

18,384

Odloženi poreski rashod/ (prihod) 1,253

19,558

Rashod / (prihod) poreza na dobit 1,253

19,558

14 a) Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine.

2015 2014

Gubitak koji pada na teret akcionara (3,954,281) (1,359,316)

Ponderisan prosečan broj običnih akcija izdatih tokom godine 1,886,195 1,530,765

Osnovna zarada po akciji (izražena u RSD po akciji) (2,096) (888)



43

15. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE/SREDSTVA

Promene na računima odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze u toku godine pre prebijanja su bile kao što sledi:

Odložene poreske obaveze (u hiljadama dinara)

Razlika u vrednosti osn.sr. u knjigama i po poreskim propisima (iskazano u BU)

Vrednovanje HOV-a raspoloživih za prodaju (iskazano u okviru ostalog rezultata)

Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2014. (korigovano)

0

251

251

Rashod / (prihod) u bilansu uspeha, ili u okviru ostalog rezultata

0

(221)

(221)

Stanje na dan 31. decembra 2014.

0

30

30

Rashod / (prihod) u bilansu uspeha, ili u okviru ostalog rezultata

0

(30)

(30)


0

0

0

Odložena poreska sredstva:

Vredn. os.sr. u knjig/ por. Prop

Otpremnine

Rashod obezv.

Por. kredit

HOV rasp. za prodaju (u okviru ostal. Rezul.)

Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2014.

23,481

4,511

0

47,076

0

75,068 (Rashod) / prihod u bilansu uspeha

115

(1,289)

0

(18,384)

0

(19,558)


23,596

3,222

0

28,692

0

55,510

(Rashod) / prihod u bilansu uspeha

(933)

(118)

0

(202)

1

(1,252)


22,663

3,104

0

28,490

1

54,258

Odložena poreska sredstava i odložene poreske obaveze na dan 31.12.2015 i 31.12.2014 nakon prebijanja su kao što sledi: U hiljadama dinara

2015

2014

Odlozena poreska sredstva/obaveze

54,257

55,480



44

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

U hiljadama dinara

2015

2014

Tekući račun bez obavezne rezerve

(40,885)

38,193

Obavezna rezerva

6,732,552

9,004,414

dinarska

2,348,292

3,246,318

devizna

4,384,260

5,758,096

Blagajna

621,486

715,383

dinarska

304,782

357,998

devizna

316,704

357,385

Deponovani viškovi likvidnih sredstava Narodne banke Srbije 3,980,000 Čekovi u stranoj valuti

374

Ukupno gotovina i sredstva kod NBS 11,293,153 9,758,364

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Banka je dužna da obračunava i izdvaja dinarsku obaveznu rezervu po propisanim stopama na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca na svoj žiro račun kod Narodne banke Srbije. Na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje pet odsto, dok na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine, stopa obavezne ostala na nuli, odnosno banke uopšte neće izdvajati obaveznu rezervu. Obračunata dinarska obavezna rezerva po propisanim stopama na dan 31. decembar 2015. godine bila je 2,348,292 hiljada dinara (2014: 3,246,318 hiljada dinara). Na dan 31. decembra 2015. Banka je koristila obaveznu rezervu 40,855 hiljada dinara (2014: Banka nije koristila obaveznu rezervu). Izdvijena obračunata obavezna rezerva je u propisanom periodu iznad nivoa obračunate obavezne rezerve. Odlukom od 18. januara 2011. godine je utvrđivana obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve. Od 9. avgusta 2012. obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve u evrima nastavljena je po diferenciranim stopama. Obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve po diferenciranim stopama ostaje utvrđena i za 2015. godinu. U septembru 2015. Izvršni odbor Narodne banke Srbije je odlučio da smanji stope devizne obavezne rezerve za po jedan procentni poen u narednih šest obračunskih perioda. To znači da će od 18. februara 2016. stope devizne obavezne rezerve na izvore ročnosti do dve godine, umesto dosadašnjih 26%, iznositi 20%, a na izvore dužih ročnosti 13%, umesto 19%. Stope dinarske obavezne rezerve su ostale nepromenjene (5% na izvore do dve godine i 0% na izvore dužih ročnosti), tako da su banke i dalje stimulisane da koriste dinarske izvore finansiranja. Usvojenim izmenama Narodna banka Srbije je dodatno oslobodila deo kreditnog potencijala banaka i očekuje da banke povećaju kreditnu aktivnost i snize kamatne stope na kredite koje odobravaju klijentima. Na taj način nastavlja se i proces konvergencije prema stopama obavezne rezerve u zemljama u okruženju, odnosno stopama u zoni evra. Banke su prvi obračun obavezne rezerve po odredbama ove odluke dostavile 17. septembra 2015, prema stanju osnovice u avgustu 2015. godine.



45

16.1 GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI (tokovi gotovine)


Tekući račun bez obavezne rezerve (40,885) 38,193

Dinarska obavezna rezerva 2,348,292 3,246,318

Blagajna: 621,486 715,383

dinarska 304,782 357,998

devizna 316,704 357,385

Čekovi namenjeni prodaji

-

374

I1 Gotovina bez redovnih deviznih računa kod ino Bankaka 2,928,894

4,000,268

I2 Redovni devizni računi kod inostranih bankaka (napomena 21) 4,761,701

1,246,313

I Gotovina i gotovinski ekvivalenti=I1+I2 (tokovi gotovine) 7,690,595 5,246,581

II devizna obavezna rezerva 4,384,260 5,758,096

Deponovani viškovi likvidnih sredstava Narodne banke Srbije 3,980,000 -

Gotovina i sredstva kod NBS=((I+II)-I2 11,293,153

9,758,364

17. ZALOŽENA FINANSIJSKA SREDSTVA Založena finansijska sredstava od 792,827 hiljada dinara (2014: 30,000 hiljada dinara), se odnose na državne zapise Republike Srbije koje je Banka klasifikovala kao finansijska sredstva, namenjena trgovanju, založena finansijska sredstva su u 2014. 30,000 hiljada dinara klasifikovana kao finansijska sredstva koja se drže do dospeća. Banka je zapise založila u cilju pribavljanja depozita i održavanja likvidnosti u granicama propisanih pokazatelja od strane regularornog tela.

u hiljadama dinara

2015

2014

Nominalna vrednost založenih državnih zapisa RS

-

30,000

Kamata sadržana u založenim državnim zapisima RS

-

(723)

Odstupanje od nominalne vrednosti

-

155

Za godinu koja se završava na dan 31. decembra

-

29,432

u hiljadama dinara

2015

2014

Nabavna vrednost zapisa republike Srbije kojima se trguje

792,827

-

-Odstupanje od nabavne vrednosti T-bills-a kojima se trguje

32,705

-

Za godinu koja se završava na dan 31. decembra

825,532

-



46

18. FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA TRGOVANJU

U hiljadama dinara

2015

2014

HOV Republike Srbije

2,167,767

1,632,726

Efekti promene vrednosti SWAP-a

624,769

80,130

Ukupno finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

2,792,536

1,712,856

Državni zaisi Republike Srbije se evidentiraju po fer vrednosti u bilansu stanja, koja se utvrđuje na dnevnoj osnovi poređenjem sa tržišnim vrednostima (mark to market). Banka ih drži sa namerom da ih u kratkom roku nakon sticanja proda i ostvari dobit - očekivana razlika između nabavne i prodajne cene, ili na osnovu promena kamatnih stopa. Nabavna vrednost predmetnih državnih zapisa RS kojima se trguje je 2,109,069 hiljada dinara, dok je odstupanje od nabavne vrednosti 58,697 hiljada dinara. Pozitivna fer vrednost finansijskog sredstva je u konkretnom slučaju iskazana kao sredstvo i uključena u fer vrednost finansijskog sredstva 2,167,767 hiljada dinara. 19. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

U hiljadama dinara

2015

2014

Državni zapisi Republike Srbije 0 108,359

HOV - akcije 317 317

Efekti promene vrednosti državnih zapisa Republike Srbije 0 52

Efekti promene vrednosti HOV - akcije (8)

(8)

Ispravka vrednosti HOV - akcije (159)

(159)

Ukupno finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 150

108,560

Zbog nedovoljno razvijenog finansijskog tržišta u Republici Srbiji Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju i učešća u kapitalu pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu u iznosu od 304 hiljada dinara, uključene u 317 hiljada dinara (2014: 304 hiljada dinara, uključene u 316 hiljada dinara). S obzirom da se tržišna vrednost navedenih učešća ne može pouzdano proceniti, i ista su izuzeta od vrednovanja po fer vrednosti i iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja 159 hiljada dinara (2014: 159 hiljada dinara). Državne zapise Republike Srbije u 2014. banka je klasifikovala kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sa stopom prinosa od 7% do 8,98%. Naknadno vrednovanje državnih zapisa Republike Srbije koje su raspoložive za prodaju vrši se po osnovu promene fer vrednosti usled fluktuacija cena na organizovanom tržištu. Fluktuacije fer vrednosti Državnih zapisa Republike Srbije raspoloživih za prodaju, evidentiraju se direktno u kapital kao nerealizovani dobici/gubici na Državnim zapisima RS raspoloživim za prodaju. Kamata sadržana u Državnim zapisima Republike Srbije raspoloživim za prodaju se evidentira kroz billans uspeha.



47

20. FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE DRŽE DO DOSPEĆA


HOV koje se drže do dospeća (unrated)

1,750

1,750

Ispravka vrednosti

(1,750)

(1,750)

Ukupno finansijska sredstva koja se drže do dospeća -

-

HOV koje se drže do dospeća se odnose na eskontovane menice. 21. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

U hiljadama dinara

Moodys

2015 2014

Redovni Devizni računi kod inostranih banaka

4,761,701

1,246,313

DEUTSCHE BANK AG,ESCHBORN

A3

1,206,352

877,302

COMMERZBANK AG

Baa1

1,196,963

72,787

UNICREDIT BANK AUSTRIA AG

Baa2

1,081,416

-

KBC BANK NV BRUSSELS BELGIUM

A2

1,052,696

-

THE BANK OF NEW YORK MELLON

Aa1

153,801

94,124

CREDIT SUISSE ZURICH SWITZERLAND

Aa3

59,842

183,228

PIRAEUS BANK SA

Caa3

10,630

16,383

PIRAEUS BANK TIRANA ALBANIA

Caa3

-

69

PIRAEUS BANK BULGARIA

Caa3

-

897

PIRAEUS BANK CYPRUS

Caa3

-

105

PIRAEUS BANK ROMANIA

Caa3

-

622

EUROAXIS BANK MOSCOW

unrated

-

796

Namenski depozit kod leasing-a

unrated

145,951

145,171

Namenski depozit - ostali

unrated

6,908

20,442

Ostalo

unrated

63,168

253,720

Ispravka vrednosti

(208,517)

(329,343)

Ukupno krediti i potraživanja banaka

4,769,211

1,336,303

Redovni Devizni računi kod inostranih banaka 4,761,701 hiljada dinara (2014: 1,246,313 hiljada dinara) se odnose na nostro račune Piraeus Banke ad Beograd. a) Namensko depozit kod Leasinga 145,951 hiljada dinara (2014: 145,171) se odnosi na obezbedjenje dospelih potraživanja leasing kompanije od korisnika leasinga.



48

21. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA((nastavak) b) Ostali namenski depoziti 6,908 hiljada dinara (2014: 20,442 hiljada dinara) se najvećim delom odnose na deponovonovana sredstva kod Centralnog registra. Ostala potraživanja 63,168 hiljada dinara (2014: 253,720 hiljada dinara se uglavnom odnose na potraživanja od faktoringa 62,516 hiljada dinara (2014: 265,554 hiljada dinara) Ispravka vrednosti 208,517 hiljada dinara (2014: 329.343 hiljada dinara) najvećim delom se odnosi na namenski deposit kod Leasinga, 100% obezvredjena 145,951 hiljada dinara (2014: 145,171 hiljada dinara).

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za g

od

inu

zav

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

21.

KR

ED

ITI

I P

OT

RA

ŽIV

AN

JA

OD

BA

NA

KA

I D

RU

GIH

FIN

AN

SIJ

SK

IH O

RG

AN

IZA

CIJ

A(N

as

tav

ak

)

NA

ZIV

b

ilan

s b

ez

kam

ata

i

nakn

ad

a

kam

ate

i

nakn

ad

e

bep

ozit

i is

pra

vka

vre

dn

osti

N

eto

iz

lože

no

st

bil

an

s b

ez

kam

ata

i

nakn

ad

a

kam

ate

i

nakn

ad

e

bep

ozit

i is

pra

vka

vre

dn

osti

N

eto

iz

lože

no

st

SE

KT

OR

FIN

AN

SIJ

A I

O

SIG

UR

AN

jA

UD

RU

ŽE

NJE

OS

IGU

RA

VA

ČA

S

RB

IJE

31

-

-

(1)

29

24

-

-

0

24

PIR

AE

US

BA

NK

A A

D

13

-

-

1

13

57

-

-

(1

)

56

CE

NT

RA

LN

I R

EG

IST

AR

H

OV

-

-

4,8

65

-

4,8

65

-

-

4,8

38

-

4,8

38

PIR

AE

US

LE

AS

ING

-

652

145,9

51

(146,0

42)

561

-

21

145,1

50

(1

45,1

71)

0

FIN

ER

A F

AC

TO

RIN

G

226,6

34

62,5

16

-

(289,1

50)

-

226,6

17

27,0

22

-

(1

84,1

71)

69,4

68

NA

RO

DN

A B

AN

KA

SR

BIJ

E

-

-

2,0

43

-

2,0

43

-

-

-

-

-

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

LIC

A

CR

ED

IT S

UIS

SE

ZU

RIC

H

SW

ITZ

ER

LA

ND

59,8

42

-

-

-

59,8

42

183,2

28

-

-

-

183,2

28

TIR

AN

A B

AN

K (

PIR

AE

US

BA

NK

T

IRA

NA

) A

LB

AN

IA

-

-

-

-

-

69

-

-

-

69

PIR

AE

US

BA

NK

BU

LG

AR

IA A

D

SO

FIA

BU

LG

AR

IA

0

-

-

-

0

897

-

-

-

897

PIR

AE

US

BA

NK

CY

PR

US

LT

D

-

-

-

-

-

105

-

-

-

105

PIR

AE

US

BA

NK

RO

MA

NIA

-

-

-

-

-

622

-

-

-

622

PIR

AE

US

BA

NK

SA

10,6

30

-

-

-

10,6

30

16,3

83

-

-

-

16,3

83

TH

E B

AN

K O

F N

EW

YO

RK

M

ELLO

N

153,8

01

-

-

-

153,8

01

94,1

24

-

-

-

94,1

24

CO

MM

ER

ZB

AN

K A

G

1,1

96,9

63

-

-

-

1,1

96,9

63

72,7

87

-

-

-

72,7

87

DE

UT

SC

HE

BA

NK

AG

,ES

CH

BO

RN

1,2

06,3

52

-

-

-

1,2

06,3

52

892,9

05

-

-

-

892,9

05

EU

RO

AX

IS B

AN

K

-

-

-

-

-

796

-

-

-

796

KB

C B

AN

K N

V B

RU

SS

ELS

B

ELG

IUM

1,0

52,6

96

-

-

-

1,0

52,6

96

-

-

-

-

-

UN

ICR

ED

IT B

AN

K A

US

TR

IA A

G

1,0

81,4

16

-

-

-

1,0

81,4

16

-

-

-

-

-

31.

decem

bra

4,9

88,3

79

63,1

68

152,8

59

(435,1

94)

4,7

69,2

11

1,4

88,6

14

27,0

43

149,9

88

(

329,3

43)

1,3

36,3

03

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

50

22

. K

RE

DIT

I I P

OT

RA

ŽIV

AN

JA

OD

KO

MIT

EN

AT

A

B

ruto

i n

eto

izlo

žen

ost

ko

d k

ratk

oro

čnih

, du

go

ročn

ih,

do

spel

ih p

otr

aživ

anja

po

sek

tors

koj

pri

pad

no

sti

(Nap

om

en

a 3

9.4

)

U h

ilja

dam

a d

inara

2015

2014

K

ratk

oro

čni

pla

sm

an

i D

ug

oro

čni

pla

sm

an

i

Do

sp

ela

p

otr

aživ

nja

n

ap

om

en

a

39.4

.1

Kam

ate

I

nakn

ad

e

Uku

pn

o

Kra

tko

ročn

i p

lasm

an

i D

ug

oro

čni

pla

sm

an

i

Do

sp

ela

p

otr

aživ

nja

n

ap

om

en

a

39.4

.1

Kam

ate

I

nakn

ad

e

Uku

pn

o

Kre

dit

i i p

otr

aživ

anja

od

ko

mit

enat

a u

din

ari

ma

JA

VN

I S

EK

TO

R

0

0

0

28,7

15

28,7

15

0

0

0

17,3

56

17,3

56

SE

KT

OR

DR

UG

IH

KO

MIT

EN

AT

A

2,5

71

2,2

92

0

46

4,9

09

2,0

28

4,7

84

525

23

7,3

61

SE

KT

OR

JA

VN

IH P

RE

DU

ZE

ĆA

0

0

0

0

0

355

0

268

10

633

SE

KT

OR

PR

ED

UZ

ET

NIK

A

1,5

70

2,5

96

1,9

11

115

6,1

92

22,1

22

7,8

25

1,5

66

470

31,9

84

SE

KT

OR

PR

IVR

ED

NIH

D

RU

ŠT

AV

A

149,9

10

207,4

65

371,7

30

103,0

51

832,1

56

611,5

91

951,4

54

776,2

90

113,1

57

2,4

52,4

93

SE

KT

OR

ST

AN

OV

NIŠ

TV

A

257,6

98

4,0

91,6

26

54,5

75

20,2

75

4,4

24,1

74

346,7

52

5,5

61,2

86

54,9

84

28,2

03

5,9

91,2

25

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

LIC

A

30

36

0

0

66

30

311

4

186

531

Uku

pn

o

411,7

78

4,3

04,0

15

428,2

16

152,2

02

5,2

96,2

12

982,8

79

6,5

25,6

60

833,6

38

159,4

05

8,5

01,5

82

Su

mn

jiva

po

traž

ivan

ja (

Napom

ena 3

9.4

.2)

SE

KT

OR

DR

UG

IH

KO

MIT

EN

AT

A

0

0

161,6

69

19,2

81

180,9

50

0

0

91,5

23

2,0

11

93,5

34

SE

KT

OR

JA

VN

IH P

RE

DU

ZE

ĆA

0

0

98,6

09

1,5

87

100,1

95

0

0

348,1

70

17,1

62

365,3

32

SE

KT

OR

PR

ED

UZ

ET

NIK

A

0

0

551

79

630

0

0

191

0

191

SE

KT

OR

PR

IVR

ED

NIH

D

RU

ŠT

AV

A

0

0

101,1

52

8,8

38

109,9

90

0

0

79,9

51

9,5

01

89,4

52

SE

KT

OR

ST

AN

OV

NIŠ

TV

A

6,6

55

19

539,2

91

20,1

90

566,1

55

6,5

12

427

470,0

59

15,2

53

492,2

51

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

LIC

A

992

0

614

0

1,6

07

992

0

614

0

1,6

07

Uku

pn

o s

um

nji

va i s

po

rna

7,6

47

19

901,8

86

49,9

74

959,5

26

7,5

05

427

990,5

09

43,9

28

1,0

42,3

67

Uku

pn

o u

din

ari

ma

419,4

25

4,3

04,0

35

1,3

30,1

02

202,1

77

6,2

55,7

39

990,3

83

6,5

26,0

87

1,8

24,1

46

203,3

33

9,5

43,9

49

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

51

U h

ilja

dam

a d

inara

201

5

201

4

K

ratk

oro

čni

pla

sm

an

i D

ug

oro

čni

pla

sm

an

i

Do

sp

ela

p

otr

aživ

nja

n

ap

om

en

a

38.4

.1

Kam

ate

I

nakn

ad

e

Uku

pn

o

Kra

tko

ročn

i p

lasm

an

i D

ug

oro

čni

pla

sm

an

i

Do

sp

ela

p

otr

aživ

nja

n

ap

om

en

a

38.4

.1

Kam

ate

I

nakn

ad

e

Uku

pn

o

Kre

dit

i i p

otr

aživ

anja

od

ko

mit

enat

a -

str

an

a v

alu

ta i

deviz

na

kla

uzu

la

JA

VN

I S

EK

TO

R

0

0

0

26,6

89

26,6

89

0

0

0

26,4

60

26,4

60

SE

KT

OR

DR

UG

IH

KO

MIT

EN

AT

A

0

671,0

44

65

3

671,1

11

0

905,3

63

4,3

25

14

909,7

02

SE

KT

OR

JA

VN

IH

PR

ED

UZ

EĆ

A

0

3,8

21

0

0

3,8

21

0

1,1

01,3

96

702

22,3

49

1,1

24,4

47

SE

KT

OR

PR

ED

UZ

ET

NIK

A

0

72,0

91

6,2

83

1,0

37

79,4

11

214

206,8

31

7,8

17

855

215,7

17

SE

KT

OR

PR

IVR

ED

NIH

D

RU

ŠT

AV

A

381,0

72

11,1

84,5

52

2,0

81,7

44

236,5

31

13,8

83,8

97

2,1

24,7

73

18,1

99,0

72

885,6

77

213,6

25

21,4

23,1

47

SE

KT

OR

ST

AN

OV

NIŠ

TV

A

0

9,9

66,9

32

40,8

53

24,4

44

10,0

32,2

30

0

10,7

23,9

41

44,4

95

23,5

45

10,7

91,9

80

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

LIC

A

0

1,1

87,7

83

867,1

60

24,7

54

2,0

79,6

98

357,7

33

1,5

14,6

05

4,6

87

19,1

71

1,8

96,1

96

Uku

pn

o

381,0

72

23,0

86,2

22

2,9

96,1

05

313,4

58

26,7

76,8

57

2,4

82,7

19

32,6

51,2

08

947,7

02

306,0

19

36,3

87,6

49

Su

mn

jiva

po

traž

ivan

ja (

Nap

om

ena 3

8.4

.2)

SE

KT

OR

DR

UG

IH

KO

MIT

EN

AT

A

0

0

1,1

34,2

19

192,9

70

1,3

27,1

90

0

0

1,3

65,3

29

175,4

88

1,5

40,8

17

Uku

pn

o u

str

an

oj

valu

ti

381,0

72

23,2

25,2

34

11,2

84,0

06

834,2

24

35,7

24,5

36

2,4

82,7

19

32,6

51,2

08

6,1

33,2

34

675,2

03

41,9

42,3

65

Pla

sm

an

i ko

mit

en

tim

a,

bru

to

800,4

97

27,5

29,2

69

12,6

14,1

08

1,0

36,4

01

41,9

80,2

75

3,4

73,1

03

39,1

77,2

95

7,9

57,3

80

878,5

36

51,4

86,3

14

Isp

ravk

a

vre

dn

osti

34,4

15

2,0

93,2

14

1,3

58,9

35

91,5

61

3,5

78,1

26

37,1

24

1,4

70,4

53

509,7

89

91,5

61

2,1

08,9

27

Isp

ravk

a

vre

dn

osti

su

mn

jiva

i sp

orn

a

6,9

43,2

32

277,8

54

7,2

21,0

85

4,4

78,7

06

277,8

54

4,7

56,5

60

Na d

an

31.

decem

bra

766,0

82

25,4

36,0

55

4,3

11,9

42

666,9

86

31,1

81,0

64

3,4

35,9

79

37,7

06,8

42

2,9

68,8

85

509,1

21

44,6

20,8

27

Odbitna s

tavka

kre

dita

i p

otra

živa

nja

u ak

tivi

su i

znos

i un

apre

d n

apla

ćeni

h p

rihod

a u

dina

rima

po o

sno

vu t

rošk

ova

serv

isir

anj

a k

redi

ta,

koji

se u

klju

čuju

u e

fekt

ivnu

kam

atnu

sto

pu

u sk

ladu

s M

SF

I 7.

P

rikaz

ani p

lasm

ani

su

um

anj

eni

za

pom

enut

e u

napr

ed

napla

ćene

pri

hode

u

iznosu o

d 2

93

,75

8 h

iljad

a d

ina

ra (

201

4:

17

9,4

62 h

ilja

da d

ina

ra)



22. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA(Nastavak) 22. a) Pregled kamatnih stopa po vrstama plasmana Za pravna lica: Kratkoročni krediti odobravani su preduzećima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine, preradjivacke industrije, gradevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu: 1. za dinarske kredite: 1m/3m Belibor /Repo+ 2 %-5% godišnje, 2. za kredite indeksirane u EUR-e: 1m / 3m/6m Euribor + 5%-8,5% godišnje, 3. za dozvoljena prekoracenja po tekucem racunu: (2%-2,5% mesečno), odnosno (REPO+2-5%), Dugorocni krediti odobravani su preduzecima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine, preradjivacke industrije, gradevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu: 1. za dinarske kredite: 1m/3m Belibor + 3%-3.75%, 2. za kredite indeksirane u EUR: 1m / 3m/6m Euribor + 4%-8,5% godišnje, Za fizička lica: Za dinarske kredite bez učešćea, odnosno bez položenih depozita, kamatna stopa je u rasponu od : 1. Gotovinski krediti u dinarima: 3m belibor + 8,25%-12%, 2. Gotovinski kredit u dinarima sa fiksnom kamatnom stopom: 9% - 11,50% fiksna kamatna stopa na godisnjem nivou 3. Krediti za refinansiranje u dinarima: 3m belibor + 8,25%-12% 4. Krediti za refinansiranje plus dodatni keš sa fiksnom kamatnom stopom: 11,50% fiksna kamatna stopa na godisnjem nivou Indeksirani krediti su: 1. Gotovinski kredit indeksiran u EUR-e: 6m euribor + 13,5%-17,5% 2. Kredit za refinansiranje indeksiran u EUR-e: 6m euribor + 13%-16,5%, Stambeni krediti plasirani stanovništvu su: 1. Stambeni kredit sa osiguranjem kod NKOSK: 6M euribor + 5,80% 2. Stambeni kredit bez osiguranja kod NKOSK: 6m euribor + 7,5% 3. Stambeni kredit sa osiguranjem kod NKOSK za objekte u izgradnji: 6m euribor + 5,95% 4. Stambeni kredit RSD: 3m belibor + 6% Hipotekarni kes kredit EUR 1.Hipotekarni kes kredit EUR: 3m belibor + 9,50%

Keš kredit sa 110% depozita 1. Keš kredit sa 110% depozita: 3m belibor + 6,50%



53

23. INVESTICIJE U PRIDRUŽENA DRUŠTVA I ZAJEDNIČKE PODUHVATE Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate se odnose na udele u Lizing kompaniji:

U hiljadama dinara

Učešće u kapitalu finansijskih organizacija

153,516

Minus: Ispravka vrednosti/odstupanje

(31,200)

Stanje na dan 31. decembra

122,316 Ukupna investicija u pridruženo društvo je 153,516 hiljada dinara (2014: 153,516 hiljada dinara).

Uešće u kapitalu finansijskih organizacija, prikazano je učešće u kapitalu Piraeus Leasinga (preko 10% na dan 31. decembra 2015. godine). 24. NEMATERIJALNA ULAGANJA Promene na nematerijalnim ulaganjima su prikazane u nastavku. Nematerijalna ulaganja se odnose na softvere i licence koje Banka koristi u poslovme svrhe.

u hiljadama dinara

Nematerijalna ulaganja u pripremi

Licence i softver

Ukupno

Nabavna vrednost Stanje na dan 01.01.2014.

12,333

308,464

320,797

Povećanja

46,239

54,106

100,345

Rashodovanje/otudjenje

0

0

0

Prenos na nematerijalna ulaganja

(54,106)

0

(54,106)

Stanje na dan 31.12.2014.

4,466

362,570

367,036

Povećanja

41,057

39,790

80,847


0

0

0

Prenos na nematerijalna ulaganja

(39,790)

0

(39,790)


5,733

402,360

408,093

Ispravka vrednosti Stanje na dan 01.01.2014.

0

263,957

263,957

Obračunata amortizacija

0

16,814

16,814


0

0

0


0

280,771

280,771

Obračunata amortizacija

0

24,240

24,240


0

0

0


0

305,011

305,011

Sadašnja vrednost na dan 31. Decembar 2015.

5,733

97,349

103,082

31. Decembar 2014.

4,466

81,799

86,266

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za g

od

inu

zav

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

25

. N

EK

RE

TN

INE

, P

OS

TR

OJE

NJ

A I

OP

RE

MA

u h

iljadam

a d

inara

Zem

ljišt

e i

gra

dje

vin

ski

obje

kti

Opre

ma i

osta

la

sre

dstv

a

za r

ad

Investicije

u

toku I o

snovna

sre

dstv

a u

pripre

mi

U

lag

anja

u

tudja

osn

ovna

sre

dstv

a

Ukupno

Nab

av

na v

red

no

st

Sta

nje

na d

an

01.0

1.2

01

4.

371,2

58

789,8

64

21,2

09

564,2

23

1,7

46,5

54

Po

veća

nja

996

19,6

83

47,3

92

31,3

05

99,3

76

Rashod

ovanje

/otu

dje

nje

0

(51,3

85)

0

(118,0

03)

(169,3

88)

Pre

nos s

a o

sn.s

r. u

pri

pre

mi na o

snovna s

redstv

a

0

0

(51,9

84)

0

(51,9

84)

Pre

nos s

a o

sn.s

r.u p

ripre

mi na in

vesticije

u toku

0

0

0

0

0

Osta

lo

0

36,3

28

0

-36,3

28

0

Sta

nje

na d

an

31.1

2.2

014.

372,2

54

794,4

90

16,6

17

441,1

97

1,6

24,5

58

Po

veća

nja

0

28,3

51

35,6

45

22,8

10

86,8

06

Rashod

ovanje

/otu

dje

nje

0

(43,4

11)

(60,6

79)

(104,0

90)

Pre

nos s

a o

sn. sr.

u p

ripre

mi na o

snovna s

redstv

a

0

0

(51,1

61)

0

(51,1

61)

Pre

nos s

a o

sn.s

r.u p

ripre

mi na in

vesticije

u toku

0

0

0

0

0

Osta

lo

0

12,2

89

0

-12,2

89

0

Sta

nje

na d

an

31.1

2.2

015.

372,2

54

791,7

19

1,1

01

391,0

39

1,5

56,1

13

Isp

rav

ka v

red

no

sti

S

tanje

na d

an

01.0

1.2

01

4.

41,4

30

574,3

67

0

410,0

82

1,0

25,8

79

Obra

čuna

ta a

mort

izaci

ja

6,1

67

59,9

37

0

47,9

78

114,0

82

Rashod

ovanje

/otu

dje

nje

0

(45,3

72)

0

(88,9

90)

(134,3

62)

Osta

lo

0

25,8

28

0

(25,8

28)

0

Sta

nje

na d

an

31.1

2.2

014.

47,5

97

614,7

60

0

343,2

43

1,0

05,5

99

Obra

čuna

ta a

mort

izaci

ja

6,1

64

54,7

90

0

34,3

06

95,2

60

Rashod

ovanje

/otu

dje

nje

0

(42,3

58)

0

(52,4

10)

(94,7

67)

Osta

lo

0

10,4

78

0

(10,4

78)

0

Sta

nje

na d

an

31.1

2.2

015.

53,7

61

637,6

70

0

314,6

61

1,0

06,0

92

Sad

ašn

ja v

red

no

st n

a d

an

31.

Decem

bar

201

5.

318,4

93

154,0

49

1,1

01

76,3

78

550,0

22

31.

Decem

bar

201

4.

324,6

57

179,7

30

16,6

17

97,9

54

618,9

60

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

55

25

. N

EK

RE

TN

INE

, P

OS

TR

OJE

NJ

A I

OP

RE

MA

(Nasta

vak)

Bank

a p

osed

uje

pos

lovn

i p

rost

or

u v

lasn

ištv

u u

Beo

gra

du;

poslo

vn

u z

gra

du u

Ulic

i E

mili

jana J

osim

ovi

ća b

r 4,

pos

lovn

i pro

stor

u U

lici

Kne

za

Milo

ša b

r 9, p

osl

ovn

i pro

sto

r u U

lici M

ihajla

Petr

ovi

ća b

b i

poslo

vn

i pro

sto

r u U

lici M

akedonskoj pribavlje

n u

2011

.

Za n

azn

ače

ni p

oslo

vni p

rost

or

Bank

a je

na b

ilansn

i d

an 2

015

. g

odin

e,

zahte

va

la r

epro

cen

u v

redn

osti o

d s

trane

ovl

ašć

en

og

pro

cen

itelja

(201

4:

je r

ađe

na p

roce

na v

redn

ost

i od

str

ane

ovl

ašć

en

og

pro

cenite

lja).

P

OR

EĐ

EN

JE

PR

OC

EN

JE

NE

TR

ŽIŠ

NE

VR

EN

OS

TI N

EK

RE

TN

INA

SA

SA

DA

ŠN

JOM

VR

ED

NO

SĆ

U N

A D

AN

31/

12/1

5

U h

iljadam

a d

inara

N

aziv

osn

ov

no

g s

red

stv

a

Nab

av

na

Vre

dn

ost

sad

ašn

ja

vre

dn

ost

31/1

2/2

015

pro

cen

jen

a

trzis

na v

r. N

a

dan

31/1

2/1

5 -

R

SD

ra

zlik

a t

ržiš

ne.

vr

i sad

asn

je v

r.

Posl

ovn

i pro

stor

u K

ne

za M

iloša

9

10,7

09

8,2

31

14,1

34

5,9

03

Zgra

da u

E.

Josi

movi

ća 4

44,2

34

35,9

83

41,6

11

5,6

28

Poslo

vn

i pro

sto

r na

VID

IKO

VC

U u

l.P

ilota

Mih

ajla

Petr

ovic

a B

B,

52,9

56

46,5

71

47,2

88

717

Zgra

da u

Makedo

nskoj 4

179,0

05

155,6

06

155,7

56

151

Nis

ko p

rizem

lje -

Em

ilija

na J

osim

ovic

a 4

57,1

70

48,3

58

49,6

19

1,2

61

Poslo

vn

i pro

sto

r -

PO

RT

IRN

ICA

u E

.Josim

ovic

a b

r.4

3,9

18

3,1

79

4,0

73

894

Podru

m u

Em

ilija

na J

osim

ovic

a 4

24,2

63

20,5

64

24,3

09

3,7

45

31.

de

cem

ba

r 2

015

372,2

55

318,4

92

336,7

92

18,2

99



25. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA(Nastavak) U cilju utvrđivanju korisnog veka trajanja osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i gubitaka zbog obezvređivanja na dan 31 decembar 2015. formirana je komisija Odlukom Izvršnog odbora banke, da sagleda stanja i korisni vek trajanja, nematerijalnih ulaganja i opreme. Komisija je konstatovala da je oprema kupljena za obavljanje administrativnih poslova, i da struktura opreme, prema sadašnjoj vrednosti na dan 31. decembar 2015. iskazana u knjigama Banke odgovara istoj vrednosti. Procena je da nema gubitaka zbog obezvređivanja. Takođe, procenjeno je da nema gubitaka zbog obezvređivanja i za ostalu opremu. Korisni vek trajanja ulaganja u tuđe objekte uzete u zakup usklađen je sa periodom trajanja zakupa. Ukoliko je ugovor o zakupu zaključen na neodređeno vreme, ulaganje se otpisuje u periodu od 10 godina. U slučajevima kada se ugovor o zakupu sklapa na period kraći od 5 godina, a budući da je za razvoj poslovne aktivnosti potrebno najmanje 5 godina, ulaganje se otpisuje po stopi od 20%. Komisija je procenila da je:

- preostala vrednost postrojenja i opreme (Napomena 25), oprema i ostala sredstva za rad, jednaka je knjigovodstvenoj neotpisanoj vrednosti iskazanoj na dan 31. decembar 2015. godine,

- preostala vrednost nematerijalnih ulaganja, softvera i licenci (Napomena 24), jednaka je

knjigovodstvenoj neotpisanoj vrednosti iskazanoj na dan 31. decembar 2015. godine,

26. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI Stalna sredstva namenjena prodaji stečena su naplatom potraživanja od klijenata. Odgovarajući nivo uprave je posvećen planu za prodaju te imovine i aktivnom programu za pronalaženje kupca i izvršenje plana. Imovina mora da je aktivno prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njegovu sadašnju fer vrednost. Očekuje se da prodaja ispunjava uslove da se klasifikuje kao završena prodaja u roku od jedne godine od datuma priznavanja, osim u slučaju situacija na koje upućuje paragraf 9 MSFI 5. Aktivnosti potrebne za izvršenje plana treba da ukažu da je malo verovatno da će doći do značajnih promena plana ili da će se odustati od plana. U cilju usklađivanja tretmana sredstava stečenih naplatom potraživanja sa Odlukom o izmenama i dopouni odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilasnih stavki banke, sredstva stečena naplatom potraživanja koja je Banka stekla do 30. decembra 2013. godine ne klasifikuju se u periodu od godinu dana od dana sticanja, nakon čega je banka dužna da sredstva koja nije otuđila ni stavila u funkciju svog poslovanja klasifikuje u kategoriju D. Banka je sva stečena sredstva klasifikovala kao stalna sredstva namenjena prodaji.



57

26. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI(Nastavak)

u hiljdama dinara

2014

2015

Sredstva stecena naplatom potrazivanja PB London

39,277

266,424

Stalna sredstva namenjena prodaji koja se klasifikuju

321,881

19,729

Ukupno na bilansni dan 31.12

361,158

286,154 Da bi Banka utvrdila da li je cena po kojoj pokušava da proda preuzeto sredstvo obezbeđenja razumna u odnosu na tekuću fer vrednost, neophodno je da ovlašćeni procenitelj uradi ponovnu procenu fer vrednosti nakon godinu dana. Banka uskladjuje prodajnu cenu sa novoutvrđenom fer vrednošću i obezvredjuje imovinu u knjigama, ukoliko je nova fer vrednost manja od knjigovodstvene vrednosti u skladu sa zahtevima standarda. Ukoliko banka ne proda preuzeto sredstvo koje je klasifikovano na poziciji „stalna sredstva namenjena prodaji“, u rokovima koje propisuje MSFI 5, isto vrednije u skladu sa MRS 2 i evidentira na pozicijama zaliha (Napomena 27 c) Sredstva stečena naplatom) 26 a) Promene na stalnim sredstvima namenjenim prodaji


516,200

Povećanja

217,792


(319,988)

Ostalo

(52,846)


361,158

Povećanja

97,291


(16,800)

Ostalo

(116,217)


286,154



27. OSTALA SREDSTVA 27 a) Prikazana po vrsti potraživanja

U hiljadama dinara 31.12.2015

31.12.2014

Sredstva stečena naplatom

365,266

241,162

Ispravka vrednosti - sredstva stečena naplatom

(31,544)

(1,258)

Agentske naknade

96,063

75,591

AVR - agentska provizija

58,459

12,349

Ispravka vrednosti agentske provizije

(96,063)

(68,934)

Ispravka vrednosti AVR - agentska provizija

(58,459)

(79)

Potrazivanje od osiguranja

38,424

37,319

Ispravka potrazivanja od osiguranja

- (18,144)

Naknade po garancijama

13,872

15,897

Ispravka naknade po garancijama

(8,178)

(5,308)

Potraživanja po operativnim rizicima

11,088

11,057

Ispravka vrednosti po operativnom riziku

(5,668)

(5,637)

Naknada za paket

236

7,515

Ispravka vrednosti naknade za paket

(37)

(3,516)

Naknade platnog prometa

4,526

1,213

Ispravka naknade platnog prometa

(2,987)

(254)

Provizije od banaka I finansijskih organizacija

96

129

Ostale naknade

3,646

730

Ispravka vrednosti ostale naknade

(872)

(609)

Ostala potraživanja iz kreditnih odnosa

26,863

28,535

Ispravka vrednosti iz kreditnih odnosa

(26,863)

(26,868)

Ostala potraživanja

119,475

34,383

Potraživanje za sudske troškove i procenu kolaterala

58,626

52,461

Unapred plaćeni troškovi

48,572

47,935

Dati avansi

20,533

41,889

Potrazivanje od zakupa

2,800

8,691

Računi sa posebnim statusom

1,291

999

Potraživanja za preplaćene poreze i doprinose

355

355

AVR - ostalo

-

207

Potraživanja od zaposlenih

110

123

Prolazni račini

(1,243)

(1,861)

Ispravka vrednosti

(68,894)

(64,628)

Ukupno ostala sredstva

569,491

421,446

Agentske naknade se odnose na kredite klijenata odobrene od Banke SA Atina, filijala u Londonu, po kojima je Piraeus Banka ad Beograd bila agent 96,063 hiljada dinara (2014: 75,591 hiljada dinara). Ispravka vrednosti agentske provizije je 96,063 hiljada dinara (2014: 68,934 hiljada dinara).



59

27. OSTALA SREDSTVA(Nastavak) 27 b) Sektorka pripadnost ostalih sredstava po neto principu


2014

sektor finansija i osiguranja 134.703

24.540

sektor privrednih društava 26.887

57.822

sektor stranih lica

4.748

14.404

sektor stanovništva 2.034

7.243

javni sektor

15.421

6.336

sektor javnih preduzeća 140

3.709

sektor drugih komitenata 2.169

829

sektor preduzetnika 329

361

prolazni računi

1.032

5.885

zalihe (Napomena 27 c) 333.722

239.904

AVR

48.306

60.413

na dan 31. decembra 569.491 421.446



60

27. OSTALA SREDSTVA(Nastavak) 27 c) Promene na zalihama

u hiljadama dinara na dan 31.12.

Sredstva stecena naplatom potrazivanja

Ostale zalihe

Ukupno


111,993

81,999

193,992

Povećanja

52,289

0

52,289


0

0

0

Ostalo

(5,119)

0

(5,119)


159,163

81,999

241,162

Povećanja

113,818

39,277

153,095


(25,389)

0

(25,389)

Ostalo

(3,603)

0

(3,603)


243,990

121,276

365,266

Ispravka vrednosti Stanje na dan 01.01.2014.

285

972

1,257

Naknadno vrednovanje u skladu sa MRS 2

0

0

0


0

0

0

Ostalo

0

0

0


285

972

1,257

Naknadno vrednovanje u skladu sa MRS 2

23,443

7,126

30,569


(283)

0

(283)

Ostalo

0

0

0


23,445

8,098

31,543

Sadašnja vrednost na dan 31. Decembar 2015.

220,545

113,178

333,723

31. Decembar 2014.

158,878

81,027

239,904



61

28. DEPOZITI I OBAVEZE PREMA BANKAMA, FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI 28 a) Sektorska pripadnost

Najznačajniji depozit Banke odnosi se na “Piraeus Bank SA “ 4,074,474 (Napomena 28 c) hiljada dinara koji je garantni deposit za kredite klijenta. 28 b) Ročnost

u hiljadama dinara 2015 2014

Dinari Bez utvrđenog roka dospeća 1,073,258 151,293

Kratkoročni 36,000 1,172,000

Ukupno dinari 1,109,258 1,323,293

Strana valuta I klauzula Bez utvrđenog roka dospeća 59,476 326,220

Kratkoročni 246,075 2,060,293

Dugoročni 4,074,474 4,081,133

Ukupno strana valuta 4,380,025 6,467,646

Ukupno 31. Decembra 5,489,283 7,790,939


Dinari Banke u zemlji 288 400,114

Društva za osiguranje 69,145 73,507 Finansijski lizing 88,897 6,019 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju 1,456 813,667 Ostale usluge kreditiranja i finansiranja 6,695 4,473 Strane banke 942,777 25,512

Ukupno dinari 1,109,258 1,323,293

Strana valuta I klauzula 10 – Centralna banka 0 0

Banke u zemlji 1,210 4,867 Društva za osiguranje 601 5,405 Finansijski lizing 34,535 275,038 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju 247,987 1,101,699 Ostale usluge kreditiranja i finansiranja 75 10,809 Strane banke 4,095,617 4,859,338 Eksteritorijalne organizacije i tela

210,490


Ukupno 31. decembar 5,489,283 7,790,939



62

28. DEPOZITI I OBAVEZE PREMA BANKAMA, FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak) 28 c) Vrsta depozita


Dinari

Transakcioni depoziti

983,290

137,954

Ostali depoziti

30,288

772,001

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt)

88,893

10,467

Primljeni krediti

400,000

Obaveze po osnovu kamate na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze

3

72

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze

785

2,799

Ostale finansijske obaveze

0

Namenski depoziti

6,000

Ukupno dinari

1,109,258

1,323,293

Strana valuta I klauzula

Transakcioni depoziti u stranoj valuti

58,569

142,720

Namenski depoziti u stranoj valuti

4,074,474

4,838,332

Ostali depoziti u stranoj valuti

246,075

1,092,627

508 - Primljeni krediti u stranoj valuti

210,467

Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti

0

181,282 Obaveze po osnovu kamata na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti

12

84

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti

895

2,133

Ukupno strana valuta

4,380,025

6,467,646

Ukupno 31. decembar

5,489,283

7,790,939



63

28. DEPOZITI I OBAVEZE PREMA BANKAMA, FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI(nastavak) 28 d) Ugovorena ročnost sa ugovorenom kamatnom stopom

u hiljadama dinara

Dinari Fiksna stopa Proenjljiva stopa

Ukupno 2015

Fiksna stopa

Proenjljiva stopa

Ukupno 2014

Bez utvrđenog roka dospeća

129,812

943,446

1,073,258

125,370

25,923

151,293

Kratkoročni

36,000

36,000

42,000

1,130,000

1,172,000

Ukupno dinari

129,812

979,446

1,109,258

167,370

1,155,923

1,323,293



37,608

21,868

59,476

119,406

206,814

326,220

Kratkoročni

2,822

243,252

246,075

729,752

1,330,541

2,060,293

Dugoročni

4,074,474

4,074,474

362,875

3,718,258

4,081,133

Ukupno strana valuta

40,431

4,339,595

4,380,025

1,212,033

5,255,613

6,467,646

Ukupno 31. decembar

170,243

5,319,041

5,489,283

1,379,403

6,411,536

7,790,939



29. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA KOMITENTIMA 29 a) Sektorska pripadnost obaveza prema komitentima U hiljadama dinara

sektor 2015 2014

Dinari Holding kompanije 42 42

Javna preduzeća 1,579,953 1,032,577

Privredna društva 2,521,894 3,038,174

Preduzetnici 151,448 168,032

Javni sektor 255,482 1,152,776

Pravna lica koja se finansiraju iz budžeta 118,700 116,752

Domaća fizička lica 1,682,376 1,189,599

Strana pravna lica (osim banaka) 871 98,789

Strana fizička lica 36,348 36,465

Pravna lica koja se ne finansiraju iz budžeta 95,508 190,034

Banke u stečaju 220,280 503,826

Druga pravna lica – nefinansijski sektor u stečaju 1,512,131 1,264,640

Ostale finansijske organizacije u stečaju. 1,232 1,634

Dinari ukupno 8,176,265 8,793,340

Strana valuta I klauzula Holding kompanije - -

Javna preduzeća 1,121,796 510,631

Privredna društva 3,200,922 3,073,638

Preduzetnici 27,253 25,552

Javni sektor 182,451 14

Pravna lica koja se finansiraju iz budžeta 4,621 31,723

Domaća fizička lica 17,050,449 17,746,593

Strana pravna lica (osim banaka) 116,858 47,448

Strana fizička lica 329,856 440,255

Pravna lica koja se ne finansiraju iz budžeta 42,544 104,143

Banke u stečaju - -

Druga pravna lica – nefinansijski sektor u stečaju 91,892 3,544

Ostale finansijske organizacije u stečaju. - -

Strana valuta I klauzula ukupno 22,168,642 21,983,541

Ukupno 31. dcembar 30,344,907 30,776,881



65

29. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA KOMITENTIMA (Nastavak) 29 b) Ročnost obaveza prema komitentima


Dinari

Bez utvrđenog roka dospeća 2,327,289 3,099,807

Kratkoročni 5,147,627 5,247,561

Dugoročni 701,349 445,972

Ukupno dinari 8,176,265 8,793,340


Bez utvrđenog roka dospeća 3,838,548 4,376,132

Kratkoročni 4,720,123 11,734,958

Dugoročni 13,609,972 5,872,450


Ukupno 31. decembar 30,344,907 30,776,881

Na depozite po videnju komitenata: - u dinarima, Banka placa kamatu u rasponu od 0.5% do 3 % na godišnjem nivou, - u EUR, Banka placa kamatu rasponu od 0.1% do 0,4% na godišnjem nivou, - u USD, Banka ne plaća kamatu, nema kamate na USD. Na orocene depozite komitenata; - u dinarima, Banka placa kamatu u rasponu od 2,85% do 6.5% na godišnjem nivou - u EUR, Banka placa kamatu u rasponu od 0.01% do 2% na godišnjem nivou - u USD, Banka placa kamatu u rasponu od 0.1% do 2.0% na godišnjem nivou. Na depozite po videnju stanovništva: - u dinarima, Banka placa kamatu u rasponu od 0% do 1% na godišnjem nivou, - u EUR, Banka placa kamatu rasponu od 0% do 0.15% na godišnjem nivou, - u USD, Banka placa kamatu rasponu od 0% do 0.15% na godišnjem nivou. Na orocene depozite stanovništvu: - u dinarima, Banka placa kamatu u rasponu od 3,50% do 7,00% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročenja, - u EUR, Banka placa kamatu u rasponu od 0,25% do 1,80% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročenja, - u USD, Banka placa kamatu u rasponu od 0.40% do 1.00% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročenja.



66

29. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA KOMITENTIMA (Nastavak) 29 c) Vrste depzita


Dinari Transakcioni depoziti 1,558,022 2,147,341

Štedni depoziti 1,313,992 849,985

Depoziti po osnovu datih kredita 53,370 504,651

Namenski depoziti 5,020 19,220

Ostali depoziti 4,529,498 4,428,791

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 680,504 809,684 Obaveze po osnovu kamate na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze 4,971 19,563

Ukupno dinari 30,888 14,105

Strana valuta I klauzula 8,176,265 8,793,340

Namenski depoziti 1,240,475 1,632,942

Transakcioni depoziti u stranoj valuti 3,397,338 3,956,065

Štedni depoziti u stranoj valuti 14,721,781 14,266,715

Depoziti po osnovu datih kredita u stranoj valuti 1,068,562 1,196,948

Namenski depoziti u stranoj valuti 3,427 81

Ostali depoziti u stranoj valuti 1,327,312 767,428

Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 24,896 23,593 Obaveze po osnovu kamata na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 3,150 1,248 Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu na kredite, depozite i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 199,262 138,518

Primljeni krediti u stranoj valuti 182,439 Ukupno strana valuta 22,168,642 21,983,541

Ukupno 31. decembar 30,344,907 30,776,881



67

29. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA KOMITENTIMA (Nastavak) 29 d) promenljivost ugovorene kamate

u hiljadama dinara Fiksna stopa

Proenjljiva stopa 2015 Fiksna stopa

Proenjljiva stopa 2014

Dinari Bez utvrđenog roka

dospeća

2,195,135

132,154

2,327,289

2,828,547

271,260

3,099,807

Kratkoročni

2,423,461

2,724,166

5,147,627

1,415,835

3,831,726

5,247,561

Dugoročni

682,597

18,751

701,349

345,972

100,000

445,972

Ukupno dinari

5,301,194

2,875,071

8,176,265

4,590,355

4,202,985

8,793,340


3,575,355

263,193

3,838,548

4,185,768

190,363

4,376,132

Kratkoročni

4,719,148

974

4,720,123

11,721,589

13,369

11,734,958

Dugoročni

13,327,724

282,248

13,609,972

5,766,816

105,634

5,872,450

ukupno strana valuta

21,622,227

546,415

22,168,642

21,674,174

309,367

21,983,541

Ukupno 31. decembar

26,923,421

3,421,486

30,344,907

26,264,529

4,512,352

30,776,881

30. Subordinirane obaveze

U hiljadama dinara

2015

2014

Subordinirane obaveze u stranoj valuti

4,078,348

4,055,956

Razgranicena kamata - subordinirane obaveze

7,048

12,357

Ukupno

4,085,397

4,068,313

U tekućem period nije bilo promena na subordiniranim obavezama Banka na subordinirani kredit plaća kamatu 3 m. euribor+1.50%, repricing tromesecni.



68

31 . REZERVISANJA

U hiljadama dinara

2015

2014

Rezervisanja za sudske sporove 46,033

64,468

Rezervisanja naknade zaposlenima nakon odlaska u penziju MRS19 20,693

21,477

Rezervisanja po osnovu operativnih rizika 18,080

18,080

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 53,139

15,783

Rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade 3,923

4,228

Ukupno 31. decembar

141,868 124,037

a) Rezervisanja za sudske sporove, Banka tužena, se odnose na:

- Kredite indeksirane u CHF 13,712 hiljda dinara (2013: 37,622 hiljada dinara) - HR slučajeve 17,591 hiljada dinara (2013: 17,591 hiljada dinara), razlika se uglavnom odnosi na

ukinute rezervacije 14,039 hiljada dinara.

- Ostale slučajeve 14,730 hiljada dinara (2013: 9,255 hiljada dinara)

b) Rezervisanja za otpremnine formirana su na bazi izveštaja stručnog lica Banke i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 4,95% za obračun otpremnina što je stopa prirasta na dugoročne državne zapisa Republike Srbije za dinare, uz planiran porast prosečne plate u Srbiji od 0,5465% c) Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi:

u hiljadama dinara

2015

2014

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi-plative garancije

25,279.85

7,198

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi-činidbene garancije

20,001.18

963

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi-preuzete neopozive obaveze 7,858.02

7,622

rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi- 31. decembar

53,139

15,783



69

32. OSTALE OBAVEZE

reklasifikovana


2014

Dinari Obaveze u obracunu - rate kredita 38,809

59,925

Razgraničeni obaveze za ostale obračunate rashode 43,737

55,545

Ostala pasivna vremenska razgraničenja 5,531

6,815

Obaveze prema dobavljačima 14,190

9,108

Razgraničeni ostali prihodi 9,958

6,908

Obaveze po osnovu poreza 10,185

16,863

Obaveze po primljenim depozitima 5,458

12,377

Obaveze prema zaposlenima 14,329

8,447

Ostale obaveze 4,598

8,820

Obaveze po primljenim avansima 2,000

0

Dinari ukupno 148,795

184,809

Strana valuta I klauzula Razgraničeni ostali prihodi 0

0

Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 26,692

26,074

Obaveze prema dobavljačima 3,751

4,569

Ostale obaveze 402

3,611

Ostala pasivna vremenska razgraničenja 770

975

Obaveze po primljenim depozitima 1,198

1,156

Strana valuta I klauzula ukupno 32,813

36,385

Ukupno ostale obaveze 181,609 221,194

Najznačajnije stavke ostalih obaveza: Obaveze u obračunu u dinarima se odnose na nedospele rate kredita: pravna lica 14,685 hiljada dinara (2014: 39,376 hiljada dinra), stanovništvo 24,123 hiljada dinara (20,550 hiljada dinara). Razgraničene obaveze u dinarima se odnose na obaveze prema dobavljačima za usluge i isporučena dobra u 2015. godini 43,737 hiljada dinara (2014: 55,545 hiljada dinara). Obaveze po osnovu poreza u dinarima se najvećim delom odnose na obaveze za porez na dodatu vrednost 7,714 hiljda dinara (2014: 12, 769 hiljada dinara) i porez po odbitku na kamtu na devizne depozite gradjana 1,544 hiljada dinara (2014: 3,620 hiljada dinara). Obaveze po osnovu finansijskog lizinga sa deviznom klauzulom 26,692 hiljada dinara se odnose na lizig ugovore za automobile (2014: 26,548 hiljada dinara).



70

33. KAPITAL BANKE U skladu sa Odlukom o osnivanju i Statutom, kapital Banke se sastoji od:

– Akcijskog kapitala, i – Rezervi Banke.

a) Struktura akcijskog kapitala prikazana je u narednoj tabeli

U hiljadama dinara

2015

2014

Akcijski kapital

16,975,755

16,975,755

Emisiona premija

594,475

594,475


17,570,230

17,570,230

Piraeus Bank Atina je jedini akcionar Banke sa 100% učešća. b) Promene na akcijskom kapitalu u 2014. godini Nije bilo promena na akcijskom kapitalu u izveštajnom periodu c) Ukupno kapital

u hiljadama dinara

2015

2014

Akcijski kapital

16,975,755

16,975,755

Emisiona premija

594,475

594,475

Ukupno kapital (napomena 38)

17,570,230

17,570,230

Dobitak-odloženi porezi

-

-

*Gubitak tekućeg peioda - do nivoa kapitala

(5,313,599)

(1,359,316)

Rezerve

35,966

36,141


12,292,597

16,247,055



71

33. KAPITAL BANKE (Nastavak) d) Promena na rezervama

U hiljadama dinara

Rezerve 2015

Rezerve 2014

Početno stanje

36,141

434,421

Korekcija početnog stanja

-

(251)

Negativni ostali rezultat (175) (1,254)

Smanjenje broja akcija -

602,280

Pokriće gubitka -

(999,055)

31 Decembar

35,966

36,141

34. POKAZATELJI POSLOVANJA BANKE Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka jeste uskladila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima. Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2015. godine bili su sledeći:

Pokazatelji poslovanja

Propisani

Ostvareni

1. Kapital

EUR 10 miliona

5,408,850 hilj.dinara

2. Adekvatnost kapitala

12%

22.69%

3. Ulaganja Banke

60%

10.17%

Maksimum

4. Izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica

25%

22.30%

5 Izloženost prema licima povezanim s Bankom

25%

20.31%

6. Zbir velikih izloženosti Banke

400%

257.56%

7. Pokazatelj deviznog rizika

20%

0.70%



72

35. VANBILANSNE POZICIJE

U hiljadama dinara

2015

2014

Poslovi u ime i za racun trećiN lica

8,941,147

12,473,350

1.Garancije (Napomena 35b 2)

3,251,821

3,503,062

2.Preuzete neopozive obaveze(Napomena 35b 1)

1,094,461

2,085,937

Preuzete buduće obaveze

4,346,282

5,588,999

Zapisi Ministarstva finansija Republike Srbije dati u zalogu (Napomena 17 )

825,532

30,000

primljene garancije FX

12,163

12,096

Derivati (Napomena 35c)

29,062,376

27,280,814

Hartije od vrednosti primljene u zalog

37,933

Druge vanbilansne pozicije

15,286,475

8,305,671


58,511,908

53,690,930

a) Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica se najvećim delom odnose na Cross border-e, u iznosu od 9,939,182 hiljada dinara (2014: 12,471,286 hiljada dinara). Po predmetnim plasmanima Piraeus Banka AD Beograd je banka agent. b) Garancije i preuzete neopozive obaveze

U hiljadama dinara u dinarima

2015

2014

PREUZETE NEOPOZIVE OBAVEZE U RSD (Napomena 35b 1)

1,089,676

1,964,754

PLATIVE GARANCIJE U RSD (Napomena 35b 2)

282,011

319,262

ČINIDBENE GARANCIJE U RSD (Napomena 35b 2)

541,659

604,821

LICITACIONE GARANCIJE RSD (Napomena 35b 2)

2,257

614

Ukupno u dinarima

1,915,603

2,889,451

Sa klauzulom i u stranoj valuti PREUZETE NEOPOZIVE OBAVEZE FX (Napomena 35b 1)

4,785

121,182

PLATIVE GARANCIJE FX (Napomena 35b 2)

583,459

901,837

ČINIDBENE GARANCIJE U RSD (Napomena 35b 2)

1,842,435

1,675,754

LICITACIONE GARANCIJE RSD (Napomena 35b 2)

775

Primljene garancije

12,163

12,096

Ukupno sa klauzulom i u stranoj valuti

2,442,842

2,711,644

Ukupno garancije i preuzete neopozive obaveze

4,358,445

5,601,095

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za g

od

inu

zav

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

35

. V

AN

BIL

AN

SN

E P

OZ

ICIJ

E(N

asta

vak)

b)

1. P

reu

zete

neo

po

ziv

e o

bav

eze

u

hilja

dam

a d

inara

Nad

zo

r

pre

uzte

te

neo

po

ziv

e

ob

av

eze

od

bit

ne s

tav

ke

van

bil

an

sn

a o

sn

ov

ica

rezerv

a

v

an

bil

an

sn

a i

sp

rav

ka

po

treb

na r

eze

rva

A

797,4

11

401,3

41

396,0

70

0

4,5

16

0

B

83,5

49

44,5

04

39,0

44

781

1,1

24

158

C

10,8

20

5,4

10

5,4

10

812

286

525

D

47,8

46

23,9

23

23,9

23

7,1

77

380

6,7

97

E

154,8

35

78,3

17

76,5

17

76,5

17

1,5

53

74,9

65

Neo

po

ziv

e o

bav

eze 2

015

1,0

94,4

61

553,4

96

540,9

65

85,2

87

7,8

58

82,4

46

Neo

po

ziv

e o

bav

eze 2

014

2,0

85,9

37

1,3

67,3

99

718,5

38

154,5

07

7,6

22

151,2

91

P

reu

zete

neop

oziv

e oba

ve

ze(d

inars

ke

1,1

89,6

76

hilj

ada din

ara

+

u str

an

oj

valu

ti 4,7

85 h

iljada din

ara

=

1,0

94,4

61,h

ilja

da din

ara

(2

014:2

,08

5,9

37

hilj

ada d

inara

)

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

74

35.

VA

NB

ILA

NS

NE

PO

ZIC

IJE

(Na

sta

vak)

b)

2. G

ara

ncije

u

hilja

dam

a

din

ara

n

ad

zo

r

pla

tiv

e g

ara

nc

ije

či

nid

ben

e i

licit

aci

on

e g

ar.

o

db

itn

e

sta

vke

v

an

bil

an

sn

a

osn

ov

ica

rezerv

a

van

bil

an

sn

a isp

rav

ka

p

otr

eb

na

rezerv

a

A

480,4

94

807,2

53

403,6

27

884,1

21

0

9,4

74

0

B

89,2

00

256,0

58

128,0

29

217,2

29

4,3

45

15,4

16

0

C

7,7

39

0

0

7,7

39

1,1

61

549

612

D

266,6

12

1,3

24,4

46

662,2

23

928,8

35

278,6

51

18,5

51

260,1

00

E

20,0

19

0

0

20,0

19

20,0

19

1,2

91

18,7

28

Gara

ncij

e

201

5

864,0

65

2,3

87,7

57

1,1

93,8

78

2,0

57,9

43

304,1

75

45,2

81

279,4

39

Gara

ncij

e

201

4

1,2

21,0

99

2,2

81,9

64

1,1

40,9

82

2,3

62,0

81

239,9

77

8,1

62

235,8

02

Riz

ici i

ne

izv

esn

osti

R

izic

i i n

eiz

vesn

osti

koji

nei

zbe

žno p

rate

doga

đaj

e i

oko

lnost

i se u

zim

aju

u o

bzi

r u

pos

tiza

nju

najb

olje

pro

cen

e r

eze

rvis

anj

a.

Riz

ik p

redst

avl

ja p

rom

enl

jivost

isho

da.

Kori

go

vanj

e r

izik

a m

ože

da p

ove

ća iz

nos

po k

oje

m s

e o

bav

eza

odm

era

va.

S

ada

šnja

vre

dn

os

t Iz

nos r

ezerv

isa

nja

je r

azlik

a izm

edju

bru

to v

redn

osti p

reu

ze

tih

ne

opo

ziv

ih o

ba

ve

za k

origovanjih

za

fakto

re k

red

itn

e k

on

verz

ije

i sa

daš

nje

vr

edn

ost

i oče

kiva

nih

priliv

a z

ah

teva

nih

da

se iz

miri

oba

veza

.

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

75

35

. V

AN

BIL

AN

SN

E P

OZ

ICIJ

E(N

asta

vak)

Fakto

ri k

reditne k

onverz

ije

Za o

bra

čun r

eze

rvis

anj

a p

o v

anvi

lans

noj

akt

ivi s

e k

orist

e s

ledeć

i fakt

ori

kredi

tne

konv

erz

ije z

a v

an

bila

nsn

e s

tavk

e:

Opo

ziv

e k

reditne

lin

ije

0%

N

eop

oziv

e k

reditne

lin

ije

5

0%

Č

inid

bene

gar

anci

je

5

0%

P

lative g

ara

ncije

10

0%

P

rom

en

e n

a r

ezerv

isan

jim

a p

o v

an

bil

an

sn

oj

akti

vi:

u h

ilja

da

ma

din

ara

po

zic

ija

s

tan

je n

a d

an

31/1

2/1

4

do

da

tna

re

ze

rv

isa

nja

u

kid

an

je r

ez

er

vis

an

ja

sta

nje

na

da

n

31/1

2/1

4

pla

tiv

e g

ara

nci

je

7,1

98

4

5,3

38

2

7,2

57

2

5,2

79

čin

idb

ene

ga

ran

cije

9

63

2

9,0

99

10

,06

1 2

0,0

01

pre

uze

te n

eop

ozi

ve

ob

av

eze

7

,62

2

19,6

79

19

,44

3

7,8

58

pr

om

en

e

15

,78

3

94

,117

5

6,7

61

53

,13

9

35

. c)

De

riv

ati i

arb

itra

že

u h

ilja

da

ma

din

ara

S

WA

P

AR

BIT

RA

ŽE

uk

up

no

20

15

Ba

nk

a m

ati

ca

24

,80

5,4

63

24

,80

5,4

63

NB

S i

do

ma

će b

an

ke

4

,25

6,9

14

0

4

,25

6,9

14

Kli

jen

ti

0

0

0

UK

UP

NO

re

kla

sifi

ko

va

na

20

15

2

9,0

62

,37

6

0

29

,06

2,3

76

UK

UP

NO

re

kla

sifi

ko

va

na

20

14

2

5,1

05

,05

0

2,1

75

,76

5

27

,28

0,8

14



76

35. VANBILANSNE POZICIJE(Nastavak) 35.d) Ostale Vanbilansne pozicije U hiljadama dinara

2015

2014

U dinarima Opozive obaveze

3,014,537

5,064,186

Menični i čekovni blanketi

320

263

Kreditne kartice -plastika

60

62

Ostalo

69,621

4,990

Suspendovana kamata

414,741

381,448

Ukupno u dinarima

3,499,280

5,450,948

Sa klauzulom i u stranoj valuti Opozive obaveze FX

107,868

300,018

Neopozive obaveze FX

0

9,128

Primljene plative garancije FX

0

492,505

Plan reorganizacije FX

13,425

13,351

Suspendovana kamata FX

2,075,045

2,039,722

Okvirne linije banke matice

9,590,857 Ukupno sa klauzulom i u stranoj valutu

11,787,195

2,854,723


15,286,475

8,305,671

35 e) Izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama:

U hiljadama dinara

2015

reklasifikovana 2014

Garancije

3,251,821

3,503,063 Preuzete neopozive obaveze

1,094,461

2,085,936

Preuzete buduće obaveze

4,346,282

5,588,999 Preuzete opozive obaveze

3,122,406

5,364,204

Zapisi Ministarstva finansija Republike Srbije dati u zalogu (Napomena 18 ) 825,532

30,000 Derivati (Napomena 35c)

29,062,376

27,280,814

Izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama 37,356,596 38,264,017

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Za godinu završenu 31. decembra 2015. godine

77

36. SUDSKI SPOROVI

Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica u iznosu od 6.909.528 hiljada dinara koji se najvećim delom odnose

na naplatu potraživanja.

U gore navedene sudske sporove protiv trećih lica nisu uključena otpisana potraživanja za koje Banka i dalje

vodi postupak i pokušava naplatu. Sa uključenim otpisanim potraživanjima Banka vodi sudske sporove u

vrednossti 7.011.591 hiljada dinara.

Po osnovu tuzbi od strane trećih lica Banka očekuje gubitak u iznosu od 46,033 hiljada dinaran (2014: 64,468 hiljada dinara) pa je izvršeno rezervisanje u tom iznosu (Napomena 31) 37. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA a) U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima. b) Za transakcije sa povezanim licima je izvršeno uskađivanje transfernih cena sa tržišnim cenama kroz pozicije poreskog bilansa. c) Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine proistekla iz transakcija sa akcionarima i drugim povezanim licima sa Bankom, kao i sa rukovodstvom Banke, prikazana su u sledećoj tabeli:


Plasmani:

Krediti odobreni rukovodstvu Banke, bruto 487 594

Minus: Ispravka vrednosti - -

Krediti odobreni rukovodstvu Banke, neto 487 594

Udeli u lica povezana sa Bankom 153,516 153,516

Ispravka vrednosti udela u lica povezana sa Bankom (31,200) (31,200)

Neto plasmani na dan 31 decembra 122,316 122,316

Depoziti:

Depoziti akcionara 963.393 46.014

Namenski depoziti akcionara u stranoj valuti 4.074.474 4.838.332

Subordinirane obaveze 4,078,348 4,055,956

Depoziti rukovodstva Banke 28,521 77,590

Depoziti u okviru bankarske grupe (osim akcionara) 126,834 199,071

Stanje depozita na dan 31 decembra 9,271,570 9,216,963



78

37. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA(Nastavak) Rashodi kamata po osnovu depozita i subordiniranih obaveza akcionara su iznosili 125,024 hiljada dinara (2014: 193,789 hiljada dinara) d) Zarade i ostala primanja članova Upravnog odbora, Izvršnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg osoblja Banke, u toku 2015. i 2014. godine, prikazana su u sledećoj tabeli:


Bruto zarade ključnog rukovodstva 653,749 693,749

Naknade članovima Upravnog i Nadzornog odbora 14,888 10,961

Ukupno

704,710

704,710

38. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama, umanjena za ispravke vrednosti po osnovu obezvredjenja

u hiljadama dinara

2015

2014

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4,769,211

1,336,303

Krediti i potraživanja od komitenata

31,181,064 44,620,827

Založena finansijska sredstva

825,532 29,432

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 2,792,536 1,712,856

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

150 108,560

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - -

39,568,493 47,807,978



79

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA

Uvod Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci je u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja. 39.1 Upravljanje finansijskim rizicima Poslovanje Banke je izloženo različitim rizicima i to poslovanje zahteva identifikovanje, merenje i procenjivanje rizika kojim je Banka izložena kao i upravljanje tim rizicima. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebne organizacione jedinice za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Radi primene posebnog i jedinstvenog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti Banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima. Organi Banke nadležni za upravljanje rizicima zajednički formiraju principe i metodologiju upravljanja rizicima na bazi:

- eksternih propisa i odluka koje donose zakonodavna tela, a najvećim delom, Narodna banka Srbije;

- internih politika i procedura vezanih za utvrđivanje i praćenje svih rizika kojima je Banka izložena, odnosno za donošenje odluka; i

- preduzimanje drugih aktivnosti usmerenih ka minimiziranju rizika u poslovanju Banke. Sektor za upravljanje rizicima i druge stručne službe u Banci kontinuirano prate indikatore i pokazatelje pojedinih kategorija rizika, njihovu usklađenost sa propisanim, odnosno predviđenim nivoom, potencijalni uticaj očekivanih promena u uslovima (zakonske promene, tržišni uticaji i drugo) na visinu izloženosti Banke rizicima o čemu redovno izveštava nadležne organe Banke, koji predlažu politike, limite i smernice za upravljanje kreditnim rizikom, deviznim rizikom, likvidnošću, ročnošću, rizikom kamatnih stopa, operativnim rizikom i drugim identifikovanim rizicima u poslovanju Banke. Izvršni odbor Banke kontinuirano razmatra izveštaje Sektora za upravljanje rizicima po svim značajnim vrstama rizika, Odbora za upravljanje aktivom i pasivom mesečno razmatra Izveštaje o izloženosti Banke rizicima, dok Upravni odbor i Odbor za upravljanje rizicima navedeni izveštaj razmatraju tromesečno. Upravni odbor Banke i Odbor za upravljanje rizicima je za svaku vrstu rizika doneo procedure kojim su utvrđeni načini identifikovanja, merenja i procene rizika. 39.2 Ciljevi i principi upravljanja rizicima

Rizici su sastavni deo poslovanja Banke. Banka razlikuje očekivane i neočekivane gubitke. Upravljanje rizicima podrazumeva i mogućnost svesnog prihvatanja opravdanog rizika. Opravdani rizik podrazumeva prihvatanja određenog gubitaka po osnovu rizika, a u skladu sa sklonostima ka preuzimanju rizika i »rizičnom profilu« Banke, zbog sticanja drugih prednosti na tržištu koje će obezbediti dostizanje nivoa pozicija i vrednosti kapitala u planiranom roku. Drugim rečima, upravljanje rizicima u okviru definisanih parametara, prihvatljivih za Upravni odbor i akcionare, omogućava Banci da dođe do svojih operativnih i strateških ciljeva rasta i profitabilnosti, tako da ostvari svoj glavni cilj a to je da proizvede adekvatan povraćaj investicije za svoje akcionare .



80

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA(Nastavak) 39.3 Organizacija i sistem praćenja adekvatnosti kapitala U tom smislu, Sektor upravljanja rizicima izradio je Strategiju upravljanja rizicima, koja bliže definiše ciljeve, principe, okvir i odgovornosti upravljanja rizicima Banke i koja je usklađena sa opštom srednjeročnom strategijom i budžetom Banke. Akt o organizaciji i sistematizaciji sadrži definisane odgovornosti lica i funkcija uključenih u sistem upravljanja rizicima. Proces procene adekvatnosti kapitala obuhvata materijalno značajne rizike kojim je banka izložena, pre svega kreditni, tržišni, operativni i devizni. Kapital ima ključnu ulogu u glavnim procesima korporativnog upravljanja koji vode do strateških odluka. Jedna od funkcija kapitala banke je da osigura zaštitu od neočekivanih poteškoća koje mogu dovesti do gubitka iznad obično očekivanog. Odnos između kapitala banke i iznosa rizika koji banka može da podnese ne proističe samo iz zakonskih ograničenja, već je ujedno i glavni fokus menadžmenta banke. Upravljanje kapitalom odnosi se na definiciju optimalnog iznosa kapitala koji banka mora da drži s obzirom na kvalitet njene postojeće aktive i strategije budućeg kreditiranja. U tom smislu, Sektor upravljanja rizicima izradio je Strategiju upravljanja kapitalom, koja bliže definiše upravljanje kapitalom, njegovu ulogu, alokaciju, zaštitu i odgovornosti unutar Banke i koja je usklađena sa opštom srednjeročnom strategijom i budžetom Banke. 39.4 Kreditni rizik Kreditni rizik u sebi sadrži dve kategorije, i to: Osnovni rizik, risk of default, odnosno rizik da klijent neće biti sposoban da otplati obaveze prema banci u ugovorenom roku i Rizik gubitka, risk of loss, je rizik proistekao iz osnovnog rizika , a predstavlja procenjen verovatni gubitak po angažovanju Banke uzimajući u obzir i poziciju kolaterala. Izračunavanje kapitalnih zahteva za kreditni rizik vrši se u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, uz primenu određenih tehnika za ublažavanje kreditnog rizika. Svrha upravljanja kreditnim rizikom je da se obezbedi efikasnost poslovanja Banke u pogledu naplate potraživanja i otklanjanje negativnih efekata rizičnih plasmana na rezultat poslovanja, kapital i likvidnost. Karakteristični momenti u proceni visine kreditnog rizika su: a) kreditna sposobnost klijenta, b) urednost u izmirivanju obaveza i c) kvalitet instrumenata obezbeđenja potraživanja. Banka je donela politiku utvrđivanja nivoa obezvređenja finansijskih instrumenata i način formiranja ispravke vrednosti, sa ciljem utvrđivanja gubitka (ispravka vrednosti) nastalog usled obezvređenja kredita, zajma i drugog potraživanja. Obezvređenje (ispravka vrednosti) utvrđuje se na osnovu procene gotovinskih tokova koji neće biti realizovani, a predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti i nadoknadivog iznosa (očekivanih novčanih tokova), diskontovanih po efektivnoj kamatnoj stopi. Finansijski instrumenti koji su predmet procene obezvređenja , dele



81

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA(Nastavak) 39.4 Kreditni rizik(Nastavak) se na dve grupe potraživanja kod kojih se procena vrši : a) pojedinačno - kod potraživanja kod kojih postoji objektivan dokaz obezvređenja i pojedinačno značajnih potraživanja i b) grupno – za potraživanja kojima na individulanoj oceni nisu dodeljene ispravke vrednosti i za potraživanja koja nisu pojedinačno procenjivana jer nisu materijano značajna, već po grupama potraživanja sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći ili neće hteti da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika. Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog portfolia. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem. Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana (velikih izloženosti), kreditnog rizika portfolia, nivoa kapitala potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima, Sektor za upravljanje kreditiranjem i Sektor za upravljanje rizicima su nezavisni organizacioni delovi. U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću i nespremnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom. U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne gubitke i to kako u momentu odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolia na mesečnom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolia i ukupnom portfoliju Banke. Donošenje odluka o odobrenju plasmana se radi na osnovu razmatranja predloga nadležnih stručnih službi. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnosti, kao i od trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Uslovi odobrenja plasmana stanovništvu i preduzetnicima se određuju kroz definisanje standardnih uslova za različite tipove proizvoda. Cena rizika za standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih troškova koje je banka pretrpela u prošlosti po datom tipu proizvoda. Odlučivanje prilikom odobrenja sredstava Banke definisano je Kreditnom politikom banke i pripadajucim aktima, uz postovanje principa četvoro očiju. Poštovanje ovog principa podrazumeva da svako odobrenje, odnosno svaka kreditna odluka mora nositi potpis najmanje 3 autorizovana potpisinika i to: dva potpisnika sa strane prodaje i jedan sa strane kredita, tako da najmanje jedan od potpisnika sa strane prodaje i kredita mora imati ovlašćenje za potpisivanje odluke u okvirima dodeljenjih limita, kako bi se tako doneta kreditna odluka smatrala validnom, a predloženi plasman banke smatrao odobrenim. Pravo potpisivanja kreditne odluke, tj. odobrenja plasmana je personalizovano i dodeljuje se shodno prethodno dobijenom odobrenju od strane matične banke. Za kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost matične banke. Limiti su propisani internim aktom u okviru ovlašćenja za odobravanje kreditnih zahteva. U okviru Banke mogu se odobriti plasmani



82

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA(Nastavak)

39.4. Kreditni rizik(Nastavak)

do iznosa 8.000 hiljada EUR-a (Risk Class I), iznosa 5.000 hiljada EUR-a (RISK Class II) i Unsecured u okviru Risk Class II (2.000 hiljada EUR-a). Procena obezvređenja finansijskih sredstava Metodologija za procenu obevređenja finansijskih sredstava koju Banka primenjuje usklađena je sa propisima NBS-a, Međunarodnim računovodstvenim standardima izveštavanja i Politika Piraeus Grupe. Banka najmanje kvartalno procenjuje da li postoji objektivan dokaz da finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava bude obezvređena. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređena i gubici po osnovu tog obezvređenja se evidentiraju kroz bilans uspeha samo ukoliko postoji objektivan dokaz o obezvređenju koji je nastao nakon inicijanog priznavanja finansijkog sredstva. Iznos obezvređenja jednak je razlici između knjigovodstvene vrednosti potraživanja na izveštajni datum i sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova, koji mogu uključivati i novčane tokove po osnovu likvidacije kolaterala. Budući novčani tokovi po osnovu naplate potraživanja od klijenta, kao i novčani tokovi po osnovu naplate iz sredstava obezbeđenje diskontuju se efektivnom kamatnom stopom u očekivanom vremenu naplate. Pod objektivnim dokazom za obezvređenje potraživanja Banka smatra:

· Značajne finansijske poteškoće dužnika, · Kršenje ugovornih odbredbi (npr.kašnjenje u izmirivanju obaveza), · Restruktuiranje potraživanja, zbog finansijkih poteškoća, sa značajnim izmena uslova kredita, · Stečaj ili finansijska reorganizacija dužnika

· Stečaj ili finansijska reorganizacija lica povezanog sa dužnikom

· Značajni nepovoljni ekonomski uslovi koji mogu uticati na platežnu sposobnost dužnika. Sva potraživanja Banke su predmet pojedinačne ili grupne procene za obezvređenje. Procena se vrši na nivou pojedinačnog kredita.



83

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA(Nastavak) 39.4 Kreditni rizik(Nastavak)

a) Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Banka smatra da potraživanja koja su predmet pojedinačne procene ispravki vrednosti jesu sva potraživanja veća od € 200.000 (u slučaju pravnih lica)/ € 100.000 (u slučaju fizičkih lica i sva potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana. Ova potraživanja su predmet procene o postojanju objektivnog dokaza za obezvređenje. Kao rezultat ove faze javljaju se sledeće grupe potraživanja:

1) Potraživanja kod kojih nije utvrđeno postojanje objektivnog dokaza i nije im dodeljena individualna ispravka vrednosti. Ova potraživanja su potom predmet grupne procene ispravki vrednosti.

2) Potraživanja kod kojih je uvrđeno postojanje objektivnog dokaza, ali procenom utvrđena ispravka vrednosti jednaka nuli. Ova potraživanja su potom predmet grupne procene ispravki vrednosti.

3) Potraživanja kod kojih je utvrđeno postojanje objektivnog dokaza i utvrđena je individualna ispravka vrednosti.

Prilikom pojedinačne procene ispravki vrednosti značajnu ulogu imaju i Sektori koji su zaduženi za klijenta (Corporate, SME, RBU segmenti), njihove pretpostavke, naročito prilikom ocene budućih novčanih tokova po osnovu naplate iz kredita, kao i novčanih tokova i vremenskog okvira naplate iz sredstava obezbeđenja, a u skladu sa Kreditnom politikom Banke. Ove pretpostavke se potom revidiraju i potvrđuju od strane Kreditnog Sektora i Sektora za upravljanje rizicima.

b) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno obezvređeni ili koja nisu ispunila us love za pojedinačnu procenu (tj. iznos potraživanja manji od € 200.000/€ 100.000 i dani kašnjenja manji od 90 dana), dodeljuje im određeni nivo grupne ispravke vrednosti u zavisnosti od specifične grupe proizvoda kojoj pripadaju (npr. proizvodi razvrstani prema danima kašnjenja), a na osnovu PD i LGD parametra izračunatih na bazi istorijskih podata o ponašanju potrfolia Banke. Postupci i medotologija obračuna ispravki vrednosti propisani su Internom metodologijom banke, koju je izradio Sektor za upravljanje rizicima, a usvojio Izvršni odbor, Odbor za upravljanje rizicima i Upravni odbor Banke. c) Posebna rezerva za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava posebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisanom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. d) Kvalitet portfolia Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Tabele date u Napomenama od 39.4.1 do 39.4.6 prikazuju kvalitet portfolija (bruto plasmana) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine: e) Kreditna politika Kreditna politika koju primenjuje PBB u poslovanju sa pravnim i fizickim licima je utvrdjena na nivou Piraeus Bank Grupe. Ona definise ciljeve, najopstija nacela, principe i kriterijume pri donosenju odluke o odobravanju



84


e) Kreditna politika(Nastavak) plasmana, proceni finansijskog stanja i kreditne sposobnosti duznika, klase rizika, internu rejting skalu kao i kriterijume za svrstavanje komitenata u klasifikovani deo portfolija Banke. U cilju implementiranja Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure koje su svojstvene lokalnoj regulativi i lokalnim trzisnim uslovima poslovanja.

Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinacnih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog portfolija, sto je unadleznosti razlicitih odeljenja shodno postojecoj organizacionoj semi Banke.

Banka vrsi procenu kreditnog rizika na bazi kvantitavnih i kvalitativnih kriterijuma i ista se verifikuje u vidu nezavisnog misljenja Odeljenja za procenu kreditnog rizika. Pracenje kvaliteta plasmana na nivou pojedinacnog duznika vrsi se izradom redovnih godisnjih review-a cime se obezbedjuju azurni podaci o finansijskom stanju i kreditnoj sposobnosti duznika, kao i trzisnoj vrednosti sredstava obezbedjenja. Banka ima razvijen sistem ranog uocavanja povecanog kreditnog rizika i mesecnog pracenja klasifikovanih klijenata. Svi plasmani Banke se zasnivaju na relevantnim odobrenjima definisanim uslove Relevantnom Odlukom Group Executive Committee-a iz Atine koji definise nivoe i limite odobrenja plasmana. f) Preuzete i potencijalne obaveze Osnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita je da se osigura brza i jednostavna dostupnost sredstava klijentima Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti. g) Obezvređenje i politika rezervisanja Obezvređni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu / hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja je pojedinačno procenjena da su obezvređena i za koja su priznati procenjni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz da je nastao procenjeni gubitak.

h) Dospela potraživanja(Napomena 39.4.1) Pod dospelim potraživanjima podrazumevaju se krediti i za koje je dospela ugovorena kamata ili glavnica. Termin „dospelo finansijsko sredstvo“ definiše se kao „zakašnjenje od 1 dana“. To je slučaj kada komitent nije izvršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća.

Grupe koje Banka koristi u obelodanjivanju dospelih potraživanja su sledeće:

- do 2 meseca po dospeću , - od 2-6 meseci po dospeću, - od 6-12 meseci po dospeću, - preko 1 godine



85


i) Sumnjiva i sporna (Napomena 39.4.2) Kriterijum za utvrđivanje potencijalnih kandidata za kategoriju sumnjivih i spornih potraživanja, je broj dana docnje (trenutno 180+ dana). RBU Sub Committee razmatra tri liste:

- Lista koja sadrži sve kandidate koji su u docnji preko 90 dana, - Listu koja sadrži sve kandidate koji su u docnji preko 180 dana, - Prilagođenu listu gde su dodatni kriterijumi i izuzeci uzeti u obzir.

RBU Sub Committee razmatra sve liste, odobrava konačnu listu. Odeljenje administracije kredita i garancija i Odeljenje za upravljanje plasmanima stanovništvu sa povećanim rizikom naplate vrše kontrolu ovog procesa u skladu sa odlukom RBU Sub Committee i verifikuju transfer u kategoriju sumnjivih i spornih potraživanja.

j) Politika otpisa potraživanja Banka otpisuje kredite kada utvrdi da se krediti ne mogu naplatiti. Ovakav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika, ili kada prilivi od sredstava obezbeđenja nisu dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Odluku o otpisu donosi Upravni odbor. k) Instrumenti obezbeđenja Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zahteva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede:

· Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti;

· hipoteka nad nekretninom,

· zalog nad pokretnom imovinom,

· sopstvene blanko menice,

· Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta koju smatra neophodnim. Procena fer vrednosti sredstva obezbeđenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom. Procena sredstava obezbeđenja je proces analize procene kreditnog rizika u poslovanju sa privredom za korporativne klijente i mala i srednja preduzeća, odnosno procene kreditnog rizika u poslovanju sa stanovništvom za fizička lica. Prva procena u fazi podnošenja zahteva za kredit je početna procena. Šta je adekvatno sredstvo obezbeđenja i njegova vrednost se utvrđuju u fazi odobravanja kredita. Procenu vrednosti sredstva obezbeđenja vrši sudski veštak i agencije navedene u dokumentu “Lista prihvatljivih procenitelja za mala i srednja preduzeća i korporativne klijente” za procenu vrednosti nepokretnosti ili relevantni procenitelj Banke. Ovaj proces se vrši u skladu sa pravilima opisanim u Kreditnom priručniku za stanovništvo i Proceduri kreditiranja za korporativne klijente i mala i srednja preduzeća. Sredstva obezbeđenja se procenjuju na bazi tržišne vrednosti uz primenu datog procenta. Na osnovu kreditnog predloga i navedenih vrednosti obezbeđenja, Odeljenje administracije kredita i garancija primenjuje za korporativne klijente i mala i srednja preduzeća, odnosno Sektor poslova sa stanovništvom, pravila navedena u proceduri i Kreditnoj politici za unos podataka u sistem.



86

k1) Primljena sredstva obezbedjenja Iznos i vrsta zahtevanih sredstava obezbedjenja zavise od procene kreditnog rizika dužnika. Banka svojom internom metodologijom utvrđuje vrste kolaterala i parametre njihovog vrednovanja.

Glavne vrste kolaterala koje se uzimaju su sledeće: - za kredite pravnim licima: hipoteke, garancije; - za kredite fizičkim licima: hipoteke na stambenim objektima; - za ulaganje u HOV: gotovina ili HOV.

Vrsta obezbeđenja Procenat tržišne vrednosti

Interval

Hpoteka na stambenoj nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita pravnog lica

70% Svake 3 godine

Hpoteka na stambenoj nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita fizičkog lica

80% Svake 3 godine

Hpoteka na komercijalnoj nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita pravnog lica

60% Svake 3 godine

Hpoteka na komercijalnoj nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita fizičkog lica

60% Svake 3 godine

Hipoteka na industrijskoj nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita pravnog lica

40% Svake 3 godine

Hpoteka na zemlji u vlasništvu korisnika kredita pravnog lica 40% Svake 3 godine

Hpoteka na zemlji u vlasništvu korisnika kredita fizičkog lica 40% Svake 3 godine

Državna garancija (neopoziva i investicioni rejting) 90% Svake godine

Bankarska garancija sa međunarodnim investicionim rejtingom iil od domaće banke pod uslovima da postoje odgovarajući limiti

95% Svake godine

Sopstvena menica 0% -

Gotovinski depozit u valuti kredita 95% -

Gotovinski depozit u drugoj valuti 90% Svake godine

Zaloga na ugovorenim tekućim zakupninama 0% Svake godine

Zaloga na inventaru pod kontrolom banke 50% Svakog meseca[1]

Zaloga na inventaru bez kontrole banke 0% Svakog meseca[2]

Zaloga na mašinama 20% Svake godine

Garancija potpisana od strane pravnog lica 0% Svake godine

Zaloga na hartijama od vrednosti 0% Svake godine

Zaloga na akcijama

70% Shodno specijalnoj napomeni definisanoj od strane centrale Banke i (u izuzetnim slucajevima) na nacin kako je definisano u Appendix I Credit Approval Authorities


87

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.4 Kreditni rizik (Nastavak) 39.4.1 Dospeli plasmani komitentima

a) Ročnost docnje dospelih plasmana komitentima prikazanih u bruto/neto iznosu, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, je sledeća:

u hiljadama dinara

2015 2014

bruto izloženost ispravka bruto izloženost ispravka

Do 2 meseca 1,869,959 104,537 433,692 9,724 Od 2 do 6 meseci 26,064 15,634 170,744 18,077 Od 6 do 12 meseci 85,588 42,072 163,752 103,171 Preko 1 godine 1,371,618 1,023,408 1,013,152 378,817 31. Decembra 3,353,228 1,185,650 1,781,340 509,789

Na poziciji do dva meseca uključena su dospela potraživanja na dan 31. decembra 2015. bez docnje 760,307 hiljada dinara b) Sektorskoa pripdnosti bruto/neto izlozenosti dospelih plasmana komitentima po


neto 2015 2014

neto 2014

bruto izloženost

ispravka

bruto izloženost

ispravka

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 65 3 62 4,850 35 4,815 SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 0 0 0 970 9 961 SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 2,444,273

1,130,812

1,313,461 1,661,967 497,814 1,164,153

SEKTOR PREDUZETNIKA 8,194 2,168 6,026 9,383 4,684 4,700 SEKTOR STRANIH LICA 805,267 37,758 767,510 4,691 29 4,661 SEKTOR STANOVNIŠTVA 95,429 14,909 80,520 99,479 7,217 92,261

31. Decembra 3,353,228 1,185,65

0 2,167,57

9 1,781,340 509,789 1,271,551



88

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.4 Kreditni rizik (Nastavak) 39.4.1 Dospeli plasmani komitentima(Nastavak)

c) Stanje dospelih plasmana sa obezvredjenjem i bez obezvredjenja

u hiljadama dinara

2015 2014

Imaju ispravku ispravka Imaju ispravku ispravka

Do 2 meseca

0 -

0 -

Od 2 do 6 meseci - -

0 -


0 -

Preko 1 godine

5 -

5 -

Nemaju ispravku

5 -

5 -

Do 2 meseca

1,869,958

104,537

433,691

9,724

Od 2 do 6 meseci

26,064

15,634

170,744

18,077

Od 6 do 12 meseci

85,588

42,072

163,752

103,171

Preko 1 godine

1,371,613

1,023,408

1,013,147

378,817

Imaju ispravku

3,353,223

1,185,650

1,781,335

509,789

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

89

39

. P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Nasta

vak)

39

.4

K

red

itn

i ri

zik

(N

asta

vak)

39

.4.1

Do

sp

eli p

lasm

an

i k

om

iten

tim

a(N

asta

vak)

d)

Ko

late

rali

i s

ekto

rska

str

uktu

ra d

osp

elih

po

traž

ivan

ja

U h

ilja

dam

a d

ina

ra

sekto

r

Prv

ok.

Sre

ds.

ob

ezb

ed

jen

ja

Ad

ekv

. S

red

s.

ob

ezb

ed

jen

ja -

sta

mb

en

i

ad

ekv

at

no

sre

dstv

o

ob

ezb

ed

j.

po

slo

vn

i

Nep

okr.

P

rvo

kla

s.i

li a

dekv

at.

S

red

st.

O

bezb

e.

2015

P

rvo

k.

Sre

ds.

ob

ez

bed

jen

ja

Ad

ekv

. S

red

s.

ob

ezb

ed

jen

ja -

sta

mb

en

i

ad

ekv

at

no

sre

dstv

o

ob

ezb

ed

j.

po

slo

vn

i

Nep

okr.

P

rvo

kla

s.

ili

ad

ekv

at.

S

red

st.

O

bezb

e.

2014

JA

VN

I S

EK

TO

R

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

SE

KT

OR

DR

UG

IH

KO

MIT

EN

AT

A

-

-

-

65

65

-

-

4,3

54

496

4,8

50

SE

KT

OR

JA

VN

IH

PR

ED

UZ

EĆ

A

-

-

-

-

-

-

-

702

268

970

SE

KT

OR

P

RIV

RE

DN

IH

DR

UŠ

TA

VA

99,0

16

67,0

56

156,8

61

2,1

21,3

41

2,4

44,2

73

680

12,4

03

174,2

42

1,4

74,6

41

1,6

61,9

67

SE

KT

OR

P

RE

DU

ZE

TN

IKA

-

-

4,8

33

3,3

61

8,1

94

-

218

3,0

25

6,1

41

9,3

83

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

L

ICA

-

20

-

805,2

47

805,2

67

-

36

-

4,6

55

4,6

91

SE

KT

OR

S

TA

NO

VN

IŠT

VA

243

23,2

20

1,1

62

70,8

04

95,4

29

135

22,9

50

-

76,3

94

99,4

79

31.

de

cem

bra

99,2

59

90,2

96

162,8

56

3,0

00,8

18

3,3

53,2

28

815

35,6

07

182,3

23

1,5

62,5

95

1,7

81,3

40

Ba

nk

a

ko

late

rale

p

roce

nju

je

po

fe

r v

red

no

sti

u

per

iod

ima

k

oje

je

N

BS

p

red

vid

ela

O

dlu

ko

m

o

kla

sif

ika

ciji

(N

ap

om

en

a

39

In

stru

men

ti

ob

ezb

edje

nja

)

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

90

39

. P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Nasta

vak)

39

.4 K

red

itn

i ri

zik

(N

asta

vak)

39

.4.1

Do

sp

eli p

lasm

an

i k

om

iten

tim

a(N

asta

vak)

e)

Isp

rav

ke

vre

dn

osti

do

sp

elih

po

traziv

an

ja, p

rikazan

e p

o s

ekto

rim

a I

ko

late

rali

ma

U

hilja

dam

a d

inra

Sekto

r

Prv

ok.

Sre

ds.

ob

ezb

ed

jen

ja

Ad

ekv

. S

red

s.

ob

ezb

ed

jen

ja -

sta

mb

en

i

ad

ekv

atn

o

sre

dstv

o

ob

ezb

ed

j.

po

slo

vn

i

Nep

okr.

P

rvo

kla

s.

ili

ad

ekv

at.

S

red

st.

O

bezb

e.

2015

Prv

ok.

Sre

ds.

ob

ezb

ed

jen

ja

Ad

ekv

. S

red

s.

ob

ezb

ed

jen

ja -

sta

mb

en

i

ad

ekv

at

no

sre

dstv

o

ob

ezb

ed

j.

po

slo

vn

i

Nep

okr.

P

rvo

kla

s.ili

ad

ekv

at

. S

red

st.

O

bezb

e.

2014

SE

KT

OR

DR

UG

IH

KO

MIT

EN

AT

A

-

-

-

3

3

-

-

28

8

35

SE

KT

OR

JA

VN

IH

PR

ED

UZ

EĆ

A

-

-

-

-

-

-

-

4

4

9

SE

KT

OR

P

RIV

RE

DN

IH

DR

UŠ

TA

VA

13,1

87

10,8

77

42,2

68

1,0

64,4

80

1,1

30,8

12

11

1,3

32

21,5

49

474,9

22

497,8

14

SE

KT

OR

P

RE

DU

ZE

TN

IKA

-

-

1,7

03

465

2,1

68

-

7

982

3,6

95

4,6

84

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

L

ICA

-

1

-

37,7

57

37,7

58

-

0

-

29

29

SE

KT

OR

S

TA

NO

VN

IŠT

VA

15

1,0

28

22

13,8

45

14,9

09

1

75

-

7,1

41

7,2

17

31.

Decem

bra

13,2

02

11,9

06

43,9

93

1,1

16,5

50

1,1

85,6

50

11

1,4

14

22,5

64

485,7

99

509,7

89

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

91

39

. P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Nasta

vak)

39

.4

K

red

itn

i ri

zik

(N

asta

vak)

39

.4.1

Do

sp

eli p

lasm

an

i k

om

iten

tim

a(N

asta

vak)

f) B

ruto

izlo

žen

ost

ko

d d

osp

eli

h p

lasm

an

a p

rik

azan

a p

o s

ekto

rim

a i

ko

late

rali

ma

je k

ako

sle

di:

u

hilja

dam

a d

inara

sekto

r n

em

aju

is

pra

vku

im

aju

isp

rav

ku

b

ruto

izlo

žen

ost

prv

okla

sn

o

sre

dstv

o

ob

ezb

ed

jen

ja

ad

ekv

atn

o

sre

dstv

o

ob

ezb

ed

jen

ja

- sta

mb

en

i

ad

ekv

atn

o

sre

dstv

o

ob

ezb

ed

jen

ja

Nep

okri

ven

a

prv

okla

sn

im

ili ad

ekv

atn

im

sre

dstv

om

o

bezb

ed

jen

ja

SE

KT

OR

DR

UG

IH

KO

MIT

EN

AT

A

-

65

65

-

-

-

65

SE

KT

OR

JA

VN

IH

PR

ED

UZ

EĆ

A

-

-

-

-

-

-

-

SE

KT

OR

P

RIV

RE

DN

IH

DR

UŠ

TA

VA

0

2,4

44,2

73

2,4

44,2

73

99,0

16

67,0

56

156,8

61

2,1

21,3

41

SE

KT

OR

P

RE

DU

ZE

TN

IKA

-

8,1

94

8,1

94

-

-

4,8

33

3,3

61

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

L

ICA

-

805,2

67

805,2

67

-

20

-

805,2

47

SE

KT

OR

S

TA

NO

VN

IŠT

VA

5

95,4

24

95,4

29

243

23,2

20

1,1

62

70,8

04

31 d

ce

mb

ar

201

5

5

3,3

53,2

23

3,3

53,2

28

99,2

59

90,2

96

162,8

56

3,0

00,8

18

31 d

ce

mb

ar

201

4

5

1,7

81,3

35

1,7

81,3

40

815

35,6

07

182,3

23

1,5

62,5

95

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

92

39

. P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Nasta

vak)

39

.4

K

red

itn

i ri

zik

(N

asta

vak)

39

.4.2

S

tru

ktu

ra s

um

ljiv

ih p

otr

aživ

anja

a)

Ro

čno

st d

ocn

je

su

mn

jivih

i s

po

rnih

pla

sm

an

a:

u h

ilja

dam

a d

inara

roc

no

st

do

cn

je

su

mn

jiva

i

sp

orn

a

po

traž

iva

nja

is

pra

vk

a

ne

to 2

01

5

su

mn

jiva

i s

po

rna

p

otr

aživ

an

ja

isp

ravk

a

ne

to 2

01

4

Do 2

me

seca

12

4,0

98

7,6

25

11

6,4

73

16

7,1

83

9,6

77

15

7,5

06

Od

2 d

o 6

me

seci

42

,697

23

,727

18

,970

32

,852

12

,803

20

,049

Od

6 d

o 1

2 m

ese

ci

25

7,3

94

13

1,3

98

12

5,9

96

60

,315

46

,318

13

,997

Pre

ko

1 g

od

ine

8,9

12

,27

6

6,6

18

,37

1

2,2

93

,90

5

5,9

23

,62

2

4,4

09

,90

9

1,5

13

,71

3

31

. d

ec

em

bta

9

,33

6,4

65

6,7

81

,12

1

2,5

55

,34

4

6,1

83

,97

1

4,4

78

,70

6

1,7

05

,26

5

b)

Sekto

rska s

tru

ktu

ra, b

ruto

izlo

žen

ost

, su

mn

jiv

ih p

otr

aživ

anja

pri

kazan

a j

e k

ako

sle

di:

u

hilja

dam

a d

inara

sekto

r

2015

2014

SE

KT

OR

DR

UG

IH K

OM

ITE

NA

TA

1,2

95,8

88

1

,45

6,8

51

SE

KT

OR

JA

VN

IH P

RE

DU

ZE

ĆA

9

8,6

09

34

8,1

70

SE

KT

OR

PR

IVR

ED

NIH

DR

UŠ

TA

VA

4,9

27,5

51

1

,83

8,4

56

SE

KT

OR

PR

ED

UZ

ET

NIK

A

5

5,8

66

77,7

10

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

LIC

A

1,6

07

1,6

07

SE

KT

OR

ST

AN

OV

NIŠ

TV

A

2,9

56,9

45

2

,46

1,1

77

31.

de

cem

bra

9,3

36,4

65

6

,18

3,9

71

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

93

39

. P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Nasta

vak)

39

.4

K

red

itn

i ri

zik

(N

asta

vak)

39

.4.2

S

tru

ktu

ra s

um

ljiv

ih p

otr

aživ

anja

(Nas

tav

ak)

c)

Isp

ravka

vre

dn

osti

su

mn

jiv

ih p

otr

aživ

anja

pri

kaz

ana

je k

ako

sle

di:

Se

kto

rska

pri

pad

no

st

(bru

to/n

eto

) u

hilja

dam

a d

inara

se

kto

r

su

mn

jiva

i

sp

orn

a

po

traž

iva

nja

is

pra

vk

a

ne

to 2

01

5

su

mn

jiva

i

sp

orn

a

po

traž

iva

nja

is

pra

vk

a

ne

to 2

01

4

SE

KT

OR

DR

UG

IH K

OM

ITE

NA

TA

1

,295

,888

1

,06

2,4

70

23

3,4

18

1

,45

6,8

51

98

6,4

30

47

0,4

22

SE

KT

OR

JA

VN

IH P

RE

DU

ZE

ĆA

98

,609

7

3,2

44

2

5,3

64

34

8,1

70

25

0,3

68

9

7,8

02

SE

KT

OR

PR

IVR

ED

NIH

DR

UŠ

TA

VA

4

,927

,551

3

,40

7,6

58

1

,51

9,8

93

1

,83

8,4

56

1

,15

7,1

41

68

1,3

16

SE

KT

OR

PR

ED

UZ

ET

NIK

A

55

,866

3

1,8

84

2

3,9

81

7

7,7

10

3

6,6

33

4

1,0

77

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

LIC

A

1

,607

1,6

07

(0

)

1,6

07

1,6

07

(0

)

SE

KT

OR

ST

AN

OV

NIŠ

TV

A

2

,956

,945

2

,20

4,2

57

75

2,6

87

2

,46

1,1

77

2

,04

6,5

28

41

4,6

49

31

. d

ec

em

bra

9

,336

,465

6

,78

1,1

21

2

,55

5,3

44

6

,18

3,9

71

4

,47

8,7

06

1,7

05

,26

5

d)

Ko

late

rali

ko

d s

um

nji

vih

po

traž

ivan

ja p

rik

azan

i su

kak

o s

led

i:

Potr

aži

vanja

koja

su k

lasi

fikova

na

kao

sum

njiv

a i s

porn

a n

e m

ogu b

iti pokriven

a p

rvokla

snim

niti adekvatn

im s

redstv

om

obe

zb

edje

nja

u,

skla

du

sa O

dlu

kom

o k

lasifik

aciji

bila

nsn

e a

ktive

i v

anb

ilansnih

sta

vki banke.

u

hilja

dam

a d

inara

ko

late

rali

Po

kri

ve

no

prv

ok

las

nim

i a

dek

va

tnim

S

um

nji

va i

sp

orn

a p

otr

aživ

anja

SE

KT

OR

DR

UG

IH K

OM

ITE

NA

TA

-

1

,295

,888

SE

KT

OR

JA

VN

IH P

RE

DU

ZE

ĆA

-

98

,609

SE

KT

OR

PR

IVR

ED

NIH

DR

UŠ

TA

VA

-

4

,927

,551

SE

KT

OR

PR

ED

UZ

ET

NIK

A

-

55

,866

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

LIC

A

-

1

,607

SE

KT

OR

ST

AN

OV

NIŠ

TV

A

-

2

,956

,945

sta

nje

na

dan

31.

de

ce

mb

ra 2

01

5

-

9

,336

,465

sta

nje

na

dan

31.

de

ce

mb

ra 2

01

4

-

6,1

83

,97

1

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

94

39

. P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Nasta

vak)

39

.4

K

red

itn

i ri

zik

(N

asta

vak)

39

.4.2

S

tru

ktu

ra s

um

ljiv

ih p

otr

aživ

anja

(Nas

tav

ak)

Iz

loženost

kod s

um

njiv

ih p

otr

aži

vanja

prik

aza

na

je k

ako

sle

di,

sum

njiv

a i

spor

na p

otr

aži

vanj

a s

a o

be

zvre

dje

bnje

m i b

ez o

be

zvre

dje

nja

u

hilja

dam

a d

inara

sekto

r

2015

2014

su

mn

jiv

a i s

po

rna

po

traž

ivan

ja

isp

rav

ka v

red

no

sti

su

mn

jiv

a i s

po

rna

po

traž

ivan

ja

isp

rav

ka v

red

no

sti

SE

KT

OR

DR

UG

IH

KO

MIT

EN

AT

A

- -

- -

SE

KT

OR

JA

VN

IH P

RE

DU

ZE

ĆA

-

- -

-

SE

KT

OR

PR

IVR

ED

NIH

D

RU

ŠT

AV

A

- -

- -

SE

KT

OR

PR

ED

UZ

ET

NIK

A

- -

- -

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

LIC

A

- -

- -

SE

KT

OR

ST

AN

OV

NIŠ

TV

A

- -

- -

nem

aju

isp

rav

ku

-

- -

-

SE

KT

OR

DR

UG

IH K

OM

ITE

NA

TA

1

,29

5,8

88,4

21

1,0

62,4

70,3

50

1

,45

6,8

51,1

99

986,4

29,5

47

SE

KT

OR

JA

VN

IH P

RE

DU

ZE

ĆA

9

8,6

08,5

16

73,2

44,1

92

34

8,1

70,4

17

250,3

68,4

53

SE

KT

OR

PR

IVR

ED

NIH

D

RU

ŠT

AV

A

4,9

27,5

51,4

50

3,4

07,6

57,9

76

1

,83

8,4

56,1

51

1,1

57,1

40,6

37

SE

KT

OR

PR

ED

UZ

ET

NIK

A

5

5,8

65,5

42

31,8

84,4

60

77

,70

9,7

77

36,6

32,9

22

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

LIC

A

1,6

06,6

68

1,6

06,6

69

1,6

06,6

68

1,6

06,6

69

SE

KT

OR

ST

AN

OV

NIŠ

TV

A

2,9

56,9

44,7

66

2,2

04,2

57,4

19

2

,46

1,1

76,7

73

2,0

46,5

28,0

96

imaju

isp

rav

ku

9

,33

6,4

65,3

62

6,7

81,1

21,0

66

6

,18

3,9

70,9

84

4,4

78,7

06,3

24

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

95

39

.

P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Na

sta

vak)

39

.4.

K

red

itn

i ri

zik

(N

asta

vak)

39

.4.3

Str

uktu

ra k

ratk

oro

cn

ih i

du

go

rocn

ih k

red

ita

a)

Ko

late

rali i

Se

kto

rska s

tru

ktu

ra k

ratk

oro

cn

ih i

du

go

rocn

ih k

red

ita

, bru

to iz

lože

no

st:

u h

ilja

dam

a d

inara

Secto

r

prv

okla

sn

o

Ad

ek. -

sta

mb

en

i A

de

k.

po

slo

vn

i N

ep

okri

ven

o

2015

p

rvo

kla

sn

o

ad

ekv

atn

o -

sta

mb

en

i

ad

ekv

atn

o

po

slo

vn

i N

ep

okri

ven

o

2014

SE

KT

OR

DR

UG

IH

KO

MIT

EN

AT

A

-

-

670,7

13

5,1

94

675,9

07

-

-

747,6

60

164,5

15

912,1

75

SE

KT

OR

JA

VN

IH

PR

ED

UZ

EĆ

A

-

-

1,4

56

2,3

65

3,8

21

-

-

9,7

36

1,0

92,0

15

1,1

01,7

51

SE

KT

OR

P

RIV

RE

DN

IH

DR

UŠ

TA

VA

3,1

48,8

79

1,0

39,3

27

2,0

64,9

05

5,6

69,8

87

11,9

22,9

99

4,4

85,7

54

264,1

16

3,6

29,2

58

13,5

07,7

63

21,8

86,8

90

SE

KT

OR

P

RE

DU

ZE

TN

IKA

-

-

27,8

13

48,4

44

76,2

57

-

3,4

49

147,0

80

86,4

63

236,9

92

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

LIC

A

789,7

16

5,9

46

-

392,1

86

1,1

87,8

49

543,6

68

14,4

57

-

1,3

14,5

55

1,8

72,6

79

SE

KT

OR

S

TA

NO

VN

IŠT

VA

60,8

73

6,5

89,9

29

171,3

96

7,4

94,0

59

14,3

16,2

56

175,9

00

8,6

38,2

40

-

7,8

17,8

39

16,6

31,9

78

31.

de

cem

bra

3,9

99,4

69

7,6

35,2

02

2,9

36,2

82

13,6

12,1

35

28,1

83,0

88

5,2

05,3

21

8,9

20,2

62

4,5

33,7

34

23,9

83,1

49

42,6

42,4

67

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

96

39

.

PO

LIT

IKE

UP

RA

VL

JA

NJ

A R

IZIC

IMA

(N

asta

va

k)

39

.4.

K

red

itn

i ri

zik

(N

asta

vak)

39

.4.3

Str

uktu

ra k

ratk

oro

cn

ih i

du

go

rocn

ih k

red

ita(N

asta

vak)

b)

Ko

late

rali

i S

ekto

rska

str

uktu

ra k

ratk

oro

cnih

i d

ug

oro

cnih

kre

dit

a, b

ruto

/net

o iz

lože

no

st:

u h

ilja

dam

a d

inara

se

kto

r p

rvo

kls

an

o

isp

ravk

a

ad

ek

va

tno

-sta

mb

en

i is

pra

vk

a

ad

ek

va

tno

p

os

lovn

i is

pta

vk

a

ne

po

kri

ve

no

is

pra

vk

a

bru

to

izlo

žen

os

t is

pra

vk

a

ne

to

izlo

žen

os

t S

EK

TO

R D

RU

GIH

K

OM

ITE

NA

TA

-

-

-

-

6

70

,71

3

22

,626

5

,19

4

21

4

67

5,9

07

22

,840

65

3,0

67

SE

KT

OR

JA

VN

IH

PR

ED

UZ

EĆ

A

-

-

-

-

1

,45

6

49

2

,36

5

80

3

,82

1

12

9

3

,69

2

SE

KT

OR

P

RIV

RE

DN

IH

DR

UŠ

TA

VA

3,1

48

,87

9

77

,850

1,0

39

,32

7

71

,691

2,0

64

,90

5

19

4,1

14

5,6

69

,88

7

1,3

13

,41

3

1

1,9

22

,999

1,6

57

,06

8

1

0,2

65

,930

SE

KT

OR

P

RE

DU

ZE

TN

IKA

-

-

-

-

27

,813

3

,81

8

48

,444

8

,34

7

76

,257

12

,165

64

,092

SE

KT

OR

S

TR

AN

IH L

ICA

78

9,7

16

-

5

,94

6

28

-

-

39

2,1

86

54

,532

1,1

87

,84

9

54

,560

1,1

33

,28

9

SE

KT

OR

S

TA

NO

VN

IŠT

VA

60

,873

48

7

6,5

89

,92

9

72

,811

17

1,3

96

1

,54

8

7,4

94

,05

9

30

6,0

21

14

,316

,256

38

0,8

67

13

,935

,389

31

. d

ec

em

ba

r 2

01

5

3,9

99

,46

9

78

,337

7,6

35

,20

2

14

4,5

3 1

2,9

36

,28

2

22

2,1

54

13

,612

,135

1,6

82

,60

9

2

8,1

83

,088

2,1

27

,62

9

2

6,0

55

,458

31

. d

ec

em

ba

r 2

01

4

5,2

05

,32

1

10

,447

8,9

20

,26

2

23

,152

4,5

33

,73

4

99

,746

23

,983

,149

1,3

74

,23

2

5

5,6

90

,269

4,2

32

,41

9

5

1,4

57

,850



97

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.4. Kreditni rizik (Nastavak) 39.4.3 Struktura kratkorocnih i dugorocnih kredita(Nastavak)

c) Ročnost kratkorocnih i dugorocnih plasmana po trenutnoj docnji: u hiljadama dinara

docnja kretkoročni i dugoročni stanje 2015 ispravka 2015 stanje 2014 ispravka 2014

Do 2 meseca

25,849,191

1,256,592

36,677,709

313,831

Od 2 do 6 meseci

250,445

73,485

309,292

49,828

Od 6 do 12 meseci

431,685

174,692

692,534

57,848

Preko 1 godine

1,651,767

622,861

4,962,931

1,086,071

stanje na dan 31. decembra 28,183,088 2,127,629 42,642,467 1,507,577

Docnja je prikazana na nivo partije

d) Stanje kratkorocnih i dugorocnih plasmana sa obezvredjenjem i bez obezvredjenja

u hiljadama dinara

docnja, kratkoročni i dugoročni stanje 2015 isptavka 2015 stanje 2014 isptavka 2014

Do 2 meseca

3,400,696 -

3,640,353 -


10,099 -

nemaju ispravku

3,400,696 -

3,650,453 -

Do 2 meseca

22,448,495

1,256,592

33,037,356

313,831

Od 2 do 6 meseci

250,445

73,485

299,192

49,828

Od 6 do 12 meseci

431,685

174,692

692,534

57,848

Preko 1 godine

1,651,767

622,861

4,962,931

1,086,071

imaju ispravku

24,782,392

2,127,629

38,992,014

1,507,577

31. decembra

28,183,088

2,127,629

42,642,467

1,507,577

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

98

39

.

PO

LIT

IKE

UP

RA

VL

JA

NJ

A R

IZIC

IMA

(N

asta

vak)

39

.4.

K

red

itn

i ri

zik

(N

asta

vak)

39

.4.3

Str

uktu

ra k

ratk

oro

cn

ih i

du

go

rocn

ih k

red

ita(N

asta

vak)

e) Iz

lože

no

st k

od

kra

tko

ročn

ih i

du

go

ročn

ih

u h

ilja

da

ma

din

ara

sekto

r N

em

aju

is

pra

vku

Im

aju

is

pra

vku

BR

UT

O (

sa

i b

ez

isp

rav

ke)

isp

rav

ka

NE

TO

P

rvo

kla

s.

Ad

ek.s

tam

ben

i A

de

k.

po

slo

vn

i N

ep

okri

v.

BR

UT

O

SE

KT

OR

DR

UG

IH

KO

MIT

EN

AT

A

-

675,9

07

675,9

07

22,8

40

653,0

67

-

-

670,7

13

5,1

94

675,9

07

SE

KT

OR

JA

VN

IH

PR

ED

UZ

EĆ

A

-

3,8

21

3,8

21

129

3,6

92

-

-

1,4

56

2,3

65

3,8

21

SE

KT

OR

P

RIV

RE

DN

IH

DR

UŠ

TA

VA

2,5

81,9

27

9,3

41,0

72

11,9

22,9

99

1,6

57,0

68

10,2

65,9

30

3,1

48,8

79

1,0

39,3

27

2,0

64,9

05

5,6

69,8

87

11,9

22,9

99

SE

KT

OR

P

RE

DU

ZE

TN

IKA

-

76,2

57

76,2

57

12,1

65

64,0

92

-

-

27,8

13

48,4

44

76,2

57

SE

KT

OR

ST

RA

NIH

LIC

A

789,7

17

398,1

32

1,1

87,8

49

54,5

60

1,1

33,2

89

789,7

16

5,9

46

-

392,1

86

1,1

87,8

49

SE

KT

OR

S

TA

NO

VN

IŠT

VA

29,0

52

14,2

87,2

04

14,3

16,2

56

380,8

67

13,9

35,3

89

60,8

73

6,5

89,9

29

171,3

96

7,4

94,0

59

14,3

16,2

56

31.

de

cem

ba

r 2

015

3,4

00,6

96

24,7

82,3

92

28,1

83,0

88

2,1

27,6

29

26,0

55,4

58

3,9

99,4

69

7,6

35,2

02

2,9

36,2

82

13,6

12,1

35

28,1

83,0

88

31.

de

cem

ba

r 2

014

3,6

50,4

53

38,9

92,0

14

42,6

42,4

67

1,5

07,5

77

41,1

34,8

90

5,2

05,3

21

8,9

20,2

62

4,5

33,7

34

23,9

83,1

49

42,6

42,4

67



99

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.4. Kreditni rizik (Nastavak) 39.4.4. Koncentracija plasmana komitentima

a) Koncentracija kredita plasiranih komitentima Banke, prikazanih u bruto/neto, iznosu na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, značajna je kod sledećih delatnosti: u hiljadama dinara

sektor Bruto 2015 Ispravka 2015 neto 2015 Bruto 2014

Ispravka 2014 neto 2014

SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA

19,927,615

6,652,407

13,275,208

25,868,120

3,235,735

22,632,385

SEKTOR STANOVNIŠTVA

17,482,637

2,668,104

14,814,534

19,303,945

2,189,206

17,114,739

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA

2,184,160

1,260,594

923,565

2,551,414

1,105,512

1,445,902

SEKTOR STRANIH LICA

2,081,370

95,085

1,986,285

1,898,334

13,186

1,885,148

SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA

104,016

74,557

29,459

1,490,412

266,671

1,223,740

SEKTOR PREDUZETNIKA

145,073

48,464

96,608

330,274

55,177

275,097

JAVNI SEKTOR

55,405

-

55,405

43,816

0

43,815

31. Decembar

41,980,275

10,799,211

31,181,064

51,486,314

6,865,487

44,620,827

Stalni nadzor (monitoring) kao osnov za blagovremeno sagledavanje i prepoznavanje potencijalno rizičnih plasmana jeste kontinuirano praćenje pozicija portfolia Banke, kao i praćenje pojedinačnih plasmana (klijenata), čime se mogu uočiti prvi signali upozorenja na momente koji utiču na kvalitet portfolia ili plasmana i opadanje sposobnosti korisnika da servisira dug.



100

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.4. Kreditni rizik (Nastavak) 39.4.5 Kvalitet portfolija na dan 31.12.2015. godine

a) Kvalitet portfolia u hiljadama dinara po bruto izloženosti u hiljadama dinara

NADZOR A B C D E UKUPNO

SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA

5,922,700

2,042,169

1,336,773

2,975,270

7,650,702

19,927,615

SEKTOR STANOVNIŠTVA

8,516,381

867,743

2,140,348

1,733,039

4,225,126

17,482,637

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA

118,814

552,297

4,908

-

1,508,141

2,184,160

SEKTOR STRANIH LICA

865,248

711,434

503,016

-

1,672

2,081,370

SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA

14,750

11,427

42,988

12,831

63,077

145,073

SEKTOR PREDUZETNIKA

1,456

2,365

-

-

100,195

104,016

JAVNI SEKTOR -

-

-

-

55,405

55,405

31. decembar 2015

15,439,348

4,187,436

4,028,032

4,721,140

13,604,319

41,980,275

31. decembar 2014

20,027,809

6,124,815

6,698,078

4,268,836

14,366,775

51,486,314

U procesu zaštite potraživanja Banka pribavlja različite oblike kolaterala - instrumenata obezbeđenja, i to: novčane depozite, hipoteke (stambeni i poslovni objekti ), zaloge na hartijama od vrednosti, zaloge pokretnih stvari, garancije trećih lica i dr. b) Sredstva obezbeđenja koje Banka pribavlja kao instrumente obezbedjenje u hiljadama dinara

NADZOR prvoklasno Adekvatno sred. Obez. stambeni

Adekvatno sred. Obez. poslovni Nepokriveno

Sumnjiva i spor. potraživanja UKUPNO

A 4,103,242 4,812,491 1,574,136

4,949,480

-

15,439,348

B - 132,126 1,115,321

2,939,989

-

4,187,436

C - 2,020,802 87,267

1,919,963

-

4,028,032

D - 781,019 334,413

3,605,707

-

4,721,140

E - - -

3,697,113

9,907,206

13,604,319

31 decembar 2015 4,103,242 7,746,438 3,111,138

17,112,251

9,907,206

41,980,275

31 decembar 2014 5,206,229 8,973,845 4,740,528

25,968,630

6,597,083

51,486,314



101

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak)

39.4. Kreditni rizik(Nastavak) 39.4.5 Kvalitet portfolija na dan 31.12.2015. godine(Nastavak) b) Sredstva obezbeđenja koje Banka pribavlja kao instrumente obezbedjenje(Nastavak)

Sredstva obezbeđenja potraživanja Banke prema svom kvalitetu mogu biti prvoklasna i adekvatna sredstva obezbeđenja. Narodna banka Srbije, Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, kao i Odlukom o adekvatnosti kapitala banke propisuje uslove za njihovo priznavanje i tretman, kojih se Banka strogo pridržava.

39.4.6 Izloženost po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima:

a) Bruto izloženost po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima:

u hiljadama dinara

sektor Dospela potraživanja

Sumnjiva i sporna potraživanja 2015

Dospela potraživanja


JAVNI SEKTOR 55,405 -

55,405 43,816 -

43,816

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 49 212,251

212,300 37 177,500

177,537

SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA - 1,587

1,587 22,359 17,162

39,521

SEKTOR PREDUZETNIKA 1,152 3,605

4,756 1,325 4,863

6,189

SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 339,581 284,010

623,591 326,782 154,024

480,806

SEKTOR STANOVNIŠTVA 44,719 69,289

114,008 51,748 59,563

111,311

SEKTOR STRANIH LICA 24,755 -

24,755 19,357 -

19,357

31.decembar 465,660 570,741

1,036,401 465,424 413,112

878,536



102


39.4.6 Izloženost po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima(Nastavak)

b) Ispravke vrednosti po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima: u hiljadama dinara

sektor





JAVNI SEKTOR - - - 0 - 0

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 3 175,278

175,281 0 113,216 113,217

SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA - 1,184

1,184 142 9,135 9,277

SEKTOR PREDUZETNIKA 274 1,973

2,247 243 2,292 2,535

SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 255,399 201,159

456,558 88,663 99,966 188,629

SEKTOR STANOVNIŠTVA 7,699 60,370

68,069 2,390 53,245 55,635

SEKTOR STRANIH LICA 1,160 -

1,160 123 - 123

31.decembar 264,535 439,964

704,499 91,561 277,854 369,415

Neto izloženost na kamatama 510 hiljada dinara (2013: 557 hiljada dinara) c) bruto izloženosti po kamatama na sumnjiva i sporna potraživanja Od ukupne bruto izloženosti po kamatama (1,036,401 hiljada dinara), na sumnjiva i sporna potraživanja odnosi se(570,741 hiljada dinara) U hiljadama dinara

sektor 2015 2014

bruto izloženost od toga ssp bruto izloženost od toga ssp

JAVNI SEKTOR 55,405 - 43,816 -

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 212,300 212,251 177,537 177,500

SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 1,587 1,587 39,521 17,162

SEKTOR PREDUZETNIKA 4,756 3,605 6,189 4,863

SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 623,591 284,010 480,806 154,024

SEKTOR STANOVNIŠTVA 114,008 69,289 111,311 59,563

SEKTOR STRANIH LICA 24,755 - 19,357 -

31. Decembra 1,036,401 570,741 878,536 413,112



103


39.4.6 Izloženost po osnovu potraživanja za kamatu i naknadu po kreditima(Nastavak)

d) Ispravki vrednosti kamata na sumnjiva i sporna potraživanja Od ukupnih ispravki vrednosti na kamatama, kamata na sumnjivim i spornim potraživanjima je ispravljena:

sektor 31.12.2015 31.12.2014

ispravka kamte od toga ispravka ssp ukupno od toga ssp

JAVNI SEKTOR - - 0 -


SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 1,184 1,184 9,277 9,135




SEKTOR STRANIH LICA 1,160 - 123 -

31. Decembra 704,499 439,964 369,415 277,854

e) Neto izloženost po kamatama/neto izloženost po kamatama/neto izloženost po kamatama na sumnjiva i sporna u hiljadama dinara

sektor 31.12.2015 31.12.2014

kamata od toga ssp ukupno od toga ssp

JAVNI SEKTOR 55,405 - 43,815 -


SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 403 403 30,244 8,027




SEKTOR STRANIH LICA 23,594 - 19,234 -

31. Decembra 331,902 130,776 509,121 135,258



104

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.4.7. Izloženost kreditnom riziku a1) Maksimalna (bruto) izlozenost kreditnom riziku po bilansnim stavkama: u hiljadama dinara

Krediti i plasmani bankama: 5,204,406

1,665,646

Krediti i plasmani klijentima: 41,980,275

51,486,314

SEKTOR STANOVNIŠTVA 17,482,637 19,303,945

- Krediti po transakcionim računima 197,704 250,137

- Gotovinski krediti 5,610,840 7,243,843

- Ostali krediti 799,080 934,397

- Ostali plasmani 2,436 2,436

- Potrošački krediti 57,609 65,336

- Stambeni krediti 10,700,959 10,696,485

- kamate i naknade 114,008 111,311

SEKTOR STRANIH LICA 2,081,370 1,898,334

Krediti po transakcionim računima 1,384 1,384

Gotovinski krediti

0

42

Ostali krediti 288 525

Ostali krediti u stranoj valuti 1,964,491 1,792,942

Stambeni krediti 28,559 28,745

Namenski depoziti u stranoj valuti dati u skladu s propisima51

61,892

55,337

-kamate i naknade 24,755 19,357

JAVNI SEKTOR 55,405 43,816

plasmani javnom sektoru - -


SEKTORI PRAVNIH LICA 22,360,863 30,240,220

- SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 1,971,860 2,373,877

- SEKTOR JAVNIH PREDUZEĆA 102,429 1,450,891

- SEKTOR PREDUZETNIKA 140,316 324,085

- SEKTOR PRIVREDNIH DRUŠTAVA 19,304,024 25,387,314




105

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.4.7. Izloženost kreditnom riziku(Nastavak) a2) Maksimalna izlozenost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama prikazana je u Napomeni 35 e)

a3)Maksimalna izlozenost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama:

u hilkadama dinara 2015

2014 Reklasifikovana

KREDITI I PLASMANI BANKAMA

5,204,406

1,665,646

KREDITI I PLASMANI KOMITENTIMA

41,980,275

51,486,314

IZLOŽENOST KREDITNOM RIZIKU PO VANBILANSNIM STAVKAMA Reklasifikovana

37,356,596

38,264,017

Maksimalna izloženost krditnom riziku

84,541,277

91,415,977

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

10

6

39

. P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Nasta

vak)

39

.4.7

. Izl

ože

no

st k

red

itn

om

riz

iku

(Nas

tav

ak)

b)

Bru

to i n

eto

izlo

žen

ost

kre

dit

no

m r

izik

u p

o p

las

man

ima

klije

nti

ma

u h

ilja

dam

a

din

ara

SE

KT

OR

S

TA

NO

VN

IŠ

TV

A

SE

KT

OR

S

TR

AN

IH

LIC

A

JA

VN

I S

EK

TO

R

SE

KT

OR

D

RU

GIH

K

OM

ITE

NA

TA

SE

KT

OR

J

AV

NIH

P

RE

DU

ZE

ĆA

SE

KT

OR

P

RE

DU

ZE

-T

NIK

A

SE

KT

OR

P

RIV

RE

DN

IH

DR

UŠ

TA

VA

U

ku

pn

o

Nedosp

eli

i be

z

um

anje

nja

vre

dn

osti

29,0

52

789,7

17

-

-

-

-

2,5

81,9

27

3,4

00,6

96

Dospeli

i b

ez

um

anje

nja

vre

dn

osti

5

61,8

92

-

-

-

-

0

61,8

98

Obe

zvre

đen

i pla

sm

ani

17,3

39,5

72

1,2

05,0

07

-

1,9

71,8

60

102,4

29

140,3

16

16,7

22,0

96

37,4

81,2

80

Kam

ate

I n

aknade

114,0

08

24,7

55

55,4

05

212,3

00

1,5

87

4,7

56

623,5

91

1,0

36,4

01

Uku

pn

o b

ruto

sta

nje

* (N

ap

om

en

a b

r 38.4

.7 a

)

17,4

82,6

37

2,0

81,3

70

55,4

05

2,1

84,1

60

104,0

16

145,0

73

19,9

27,6

15

41,9

80,2

75

Ispra

vka v

red

nosti

2,6

68,1

04

95,0

85

-

1,2

60,5

94

74,5

57

48,4

64

6,6

52,4

07

10,7

99,2

11

Neto

pla

sm

an

i 31.

Decem

bar

2015

14,8

14,5

34

1,9

86,2

85

55,4

05

923,5

65

29,4

59

96,6

08

13,2

75,2

08

31,1

81,0

64

Neto

pla

sm

an

i 31.

Decem

bar

2014

17,1

14,7

39

1,8

85,1

48

43,8

15

1,4

45,9

02

1,2

23,7

40

275,0

97

22,6

32,3

85

44,6

20,8

27

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

10

7

39

. P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Nasta

vak)

39

.4.7

. Iz

lože

no

st k

red

itn

om

riz

iku

(Nas

tav

ak)

c)

Kre

dit

i i

pla

sm

an

i s

u p

od

nad

zo

rom

kako

sle

di:

ST

AN

OV

NIŠ

TV

O

u h

ilja

dam

a

din

ara

G

oto

vin

ski

kre

dit

i

Kre

dit

i p

o

tran

sak

cio

nim

ra

čun

ima

Osta

li

kre

dit

i O

sta

li

pla

sm

an

i P

otr

oša

čki

kre

dit

i S

tam

ben

o k

red

iti

Uku

pn

o

sta

no

vn

ištv

o

Redo

vn

i A

3,1

76,4

38

107,3

48

337,5

70

-

2,3

76

4,8

92,6

50

8,5

16,3

81

Sta

ndard

ni B

244,7

50

8,8

22

73,5

20

-

827

539,8

24

867,7

43

Poseb

ni C

115,0

75

1,8

15

6,5

13

-

-

2,0

16,9

45

2,1

40,3

48

Poseb

ni D

248,5

43

6,0

99

57,0

64

-

349

1,4

20,9

83

1,7

33,0

39

Poseb

ni E

1,8

93,7

87

78,9

85

325,6

85

2,4

36

57,3

92

1,8

66,8

41

4,2

25,1

26

31.d

ec

.15

5,6

78,5

93

203,0

70

800,3

51

2,4

36

60,9

45

10,7

37,2

43

17,4

82,6

37

31.d

ec

.14

7,3

16,2

99

255,3

77

935,7

01

2,4

36

68,7

51

10,7

25,3

81

19,3

03,9

45

PR

AV

NA

LIC

A

u h

ilja

dam

a

din

ara

S

TR

AN

A

LIC

A

JA

VN

I S

EK

TO

R

DR

UG

I K

OM

ITE

NA

TI

JA

VN

A

PR

ED

UZ

EĆ

A

PR

ED

UZ

ET

NI

CI

PR

IVR

ED

NA

DR

UŠ

TV

A

uku

pn

o

pri

vre

da

Redo

vn

i A

865,2

48

-

118,8

14

1,4

56

14,7

50

5,9

22,7

00

6,9

22,9

67

Sta

ndard

ni B

711,4

34

-

552,2

97

2,3

65

11,4

27

2,0

42,1

69

3,3

19,6

93

Poseb

ni C

503,0

16

-

4,9

08

-

42,9

88

1,3

36,7

73

1,8

87,6

84

Poseb

ni D

-

-

-

-

12,8

31

2,9

75,2

70

2,9

88,1

01

Poseb

ni E

1,6

72

55,4

05

1,5

08,1

41

100,1

95

63,0

77

7,6

50,7

02

9,3

79,1

93

31.d

ec

.15

2,0

81,3

70

55,4

05

2,1

84,1

60

104,0

16

145,0

73

19,9

27,6

15

24,4

97,6

38

31.d

ec

.14

1,8

98,3

34

43,8

16

2,5

51,4

14

1,4

90,4

12

330,2

74

25,8

68,1

20

32,1

82,3

69

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

10

8

39

. P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Nasta

vak)

39

.4.

Kre

dit

ni

rizik

(N

asta

vak)

39

.4.7

. Izl

ože

no

st k

red

itn

om

riz

iku

(N

ast

avak

)

d1)

Po

jed

ina

čno

pro

cen

jen

i pla

sman

i U

hilj

adam

a d

inara

BR

UT

O

JAV

NI

SE

KT

OR

DR

UG

IKO

M

IT.

JAV

NA

PR

EDU

ZEĆ

A

PR

ED

UZ

ET

NIC

I

PR

IVR

ED

NA

DR

UŠT

VA

ST

RA

NA

LIC

A

SEK

TOR

STA

NO

VN

IŠTV

A

UK

UP

NO

31

.12

.20

15

0

1

,50

8,1

41

1

00

,19

5

58

,37

7

10

,13

3,5

46

1

,63

7

Go

tov

insk

i k

red

iti

Kre

dit

i p

o

tra

nsa

kci

on

im

raču

nim

a

Ost

ali

kre

dit

i

Ost

ali

pla

sm

an

i

Po

tro

šačk

i k

red

iti

Sta

mb

en

i

kre

dit

i

1,6

41

,84

4

76

,70

5

26

5,4

31

2

,43

6

55

,23

5

1,1

62

,50

4

15

,00

6,0

50

31

.12

.20

14

4

3,7

84

1

,60

6,9

46

3

65

,33

2

80

,08

6

9,9

04

,94

5

1,6

37

1

,54

8,7

32

7

3,9

48

2

61

,75

0

2,4

36

5

6,7

41

6

10

,16

6

14

,55

6,5

02

d2

) P

rik

az i

sp

ra

vk

i vr

ed

no

sti

za p

oje

din

ačn

o p

roce

nje

ne

pla

sm

an

e

U h

iljadam

a d

inara

PO

JED

.

PR

OC

.

PLA

S.

JAV

NI

SE

KT

OR

DR

UG

IKO

MIT

.

JAV

NA

PR

EDU

ZEĆ

A

PR

ED

UZ

E

TN

ICI

PR

IVR

ED

NA

DR

UŠT

VA

ST

RA

NA

LIC

A

SEK

TOR

STA

NO

VN

IŠTV

A

UK

UP

NO

Go

tov

insk

i k

red

iti

Kre

dit

i p

o

tra

nsa

kci

o

nim

raču

nim

a

Ost

ali

kre

dit

i

Ost

ali

pla

sm

an

i

Po

tro

šačk

i k

red

iti

Sta

mb

en

i

kre

dit

i

31

.12

.20

15

0

1

,23

7,7

50

7

4,4

28

2

8,3

95

6

,03

8,4

36

1

,63

7

1,6

09

,17

5

76

,70

4

26

5,4

31

2

,43

6

55

,23

5

35

7,3

10

9

,74

6,9

37

31

.12

.20

14

0

1

,08

7,8

42

2

59

,50

3

40

,36

7

2,9

59

,57

7

1,6

37

1

,49

5,5

12

7

2,4

61

2

58

,01

5

2,4

36

5

6,4

80

2

57

,54

3

6,4

91

,37

3



109


39.5. Restruktuirani plasmani i potraživanja


Stambeni

3,621,657 2,234,813

Potrošački 584,703 598,283

fizička lica 4,206,361 2,833,096

pravna lica 14,448,729 13,247,657

Ukupno

18,655,089 16,080,753

Pravna lica izmiruju obaveze:

bez kašnjenja 48.59%(2014:56,19%)

do 30 dana 5.17%(2014:8.54%)

do 90 dana 5.13%(2014:2,27%)

do 180 dana 0.35%(2014:0.35%)

do 360 dana 1.52%(2014:2.70%)

preko 360 39.24%(2014:29.96%)

Shodno Kreditnoj politici Piraeus Grupe kao i izmenama i dopunama iste, sva restruktuirana potraživanja se klasifikuju u kategoriju 21 (Distressed Restructuring). S obzirom da je reč o klasifikovanim potraživanjima, ista se shodno usvojenim i definisanim principima Kreditne politike prate na mesecnom nivou kroz Monthly Progress Report. Dodeljeni rejting 21 klijent zadržava najmanje u roku od narednih 12 meseci, te u zavisnosti od urednosti izmirivanja restruktuiranih potraživanja i ponovne procene njegovog boniteta, ovako dodeljeni rejting se nakon isteka od 12 meseci može korigovati graduelnu naviše, u kategoriju 20 (Special Mention), u kategoriju 22 (Substandard) u slučajevima docnje u izmirivanju obaveza od preko 90 dana. Promene rejtinga se vrše u skladu sa internom Procedurom za upravljanje problematičnim kreditima. Restruktuiranje se sprovodi kod klijenta koji nisu u mogućnosti da izvršavaju svoje ugovorene obaveze o roku i kod kojih je evidentirana docnja u izmirivanju obaveza. Postupkom restruktuiranja, Banka nastoji da zaštiti svoje interese na najbolji moguci način i uz primenu trenutno važećih zakonskih propisa.



110


39.6 Definicija rizika likvidnosti

Rizik likvidnosti se definiše kao mogućnost nastanka negativnih efekata na rezultat i kapital Banke, usled njene nesposobnosti da ispunjava dospele obaveze. Upravljanje rizikom likvidnosti vrši se u okviru Sektora upravljanja sredstvima (tekuća likvidnost), kao i u okviru Sektora za upravljanje rizicima i Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke (strateška likvidnost). Nivo likvidnosti Banke meri se i iskazuje propisanim pokazateljem likvidnosti, koji predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja prvog reda i likvidnih potraživanja drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane. Banka je dužna da nivo likvidnosti održava tako da: 1) pokazatelj likvidnosti: - iznosi najmanje 1,0 –kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu, - ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radana dana, - iznosi najmanje 0,8 kada je obračunat za jedan radni dan; 2) uži pokazatelj likvidnosti: - iznosi najmanje 0,7 – kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu, - ne bude manji od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana, - iznosi najmanje 0,5 kad je obračunat za jedan radni dan. Uži pokazatelj likvidnosti Banke predstavlja odnos likvidnih potraživanja banke prvog reda, s jedne strane, i zbira obaveza banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza banke sa ugovorenim rokom u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane. Uži pokazatelj likvidnosti Narodna Banka Srbije nije menjala u toku 2015. godine. Sprovođenje principa likvidnosti sastoji se u stalnim aktivnostima na usklađivanju ročnosti kako aktive i pasive Banke, tako i priliva i odliva sredstava, sa ciljem da se postigne optimalni nivo likvidnosti. Za analizu podataka o izloženosti Banke riziku likvidnosti i izveštavanje Izvršnog odbora Banke odgovoran je Sektor za upravljanje rizicima, koji je napravio niz internih dokumenata i izveštaja za praćenje likvidnosti i kvalitetno izveštavanje prema menadžmentu Banke i Odboru za upravljanje aktivom i pasivom. Takođe, Sektor za upravljanje rizicima je izradio Stres testove na bazi različitih scenarija likvidnosti i testirao svoj Plan poslovanja u slučajevima nastanka nepredviđenih događaja tj.krize likvidnosti (Contigenty Funding Plan-CFP), formirao CFP grupu za koordinaciju u slučaju krize likvidnosti i izradio brojne analize osetljivosti likvidnosti na bazi različitih pretpostavki.


111

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.7 Rizik likvidnosti

Na bazi preostale ročnosti

U hiljadama dinara Do 1 meseca Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Preko 1 godine

Ukupno

AKTIVA

Gotovina i sredstva kod Centralne Banke

11.293.153

-

-

-

11.293.153

Založena finansijska sredstva

-

-

825.532

825.532

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz Bilans Uspeha namenjena trgovanju

2.792.536

-

-

-

2.792.536

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

150

-

-

-

150

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

4.769.211

-

-

-

4.769.211

Krediti i potraživanja od komitenata

4.548.779

1.834.366

1.785.060

23.012.859

31.181.064

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate

-

-

-

122.316

122.316

Nematerijalna ulaganja

-

-

-

103.082

103.082

Nekretnine, postrojenja i oprema

-

-

-

550.022

550.022

Odložena poreska sredstva

-

-

-

54.258

54.258

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

-

-

286.154

-

286.154

Ostala sredstva

569.216

10

265

-

569.491

Ukupna aktiva 2015

23.973.045

1.834.376

2.897.011

23.842.537

52.546.969


112

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.7 Rizik likvidnosti(Nastavak)

U hiljadama dinara Do 1 meseca Od 1 do 3 meseca Od 3 do 12

meseci Preko 1 godine

Ukupno

PASIVA

Prihodi od kamata 11.306

-

-

-

11.306

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj Banci 1.161.751 1.469.068 84 2.858.380

5.489.283

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 10.249.797 6.488.724 9.882.211 3.724.175

30.344.907

Subordinirane obaveze

-

-

4.085.397 -

4.085.397

Rezervisanja

-

-

- 141.868

141.868

Ostale obaveze 181.609

-

-

-

181.609

Kapital

-

-

- 12.292.599

12.292.599

Ukupno pasiva 2015 11.604.463 7.957.792 13.967.692 19.017.022

52.546.969

Rocna neuskladjenost na dan 31. decembra 2015 12.368.582

(6.123.416)

(11.070.681) 4.825.515 0

Rocna neuskladjenost na dan 31. decembra 2014 5.681.454

(4.080.939)

(5.929.251) 4.328.736

(0)


113

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.7 Rizik likvidnosti (Nastavak) U niže navedenoj tabeli prikazana su sredstva i obaveze Banke na dan 31. decembra 2014. godine po grupisanim pozicijama u skladu sa rokovima dospeća od datuma bilansa stanja do ugovorenog roka dospeća. Iznosi prikazani u tabeli predstavljaju ugovorene nediskontovane novčane tokove.

a) Analiza ročnosti dugoročnih finansijskih obaveza prema njihovoj preostaloj ročnosti- Banke i druge finansijske organizacije

U hiljadama dinara 1-2 godine 2-5 godina preko 5 godina Ukupno

u dinarima

Namenski depoziti 0 0 0 0

Nenamenski depoziti 0 0 0 0

Ukupno(Napomena 38.6) 0 0 0 0

u stranoj valuti 0

Namenski depoziti 729.810 2.128.570 0 2.858.380

Nenamenski depoziti 0 0 0 0

Ukupno(Napomena 38.6) 729.810 2.128.570 0 2.858.380

Ukupno 31. decembra 2015 729.810 2.128.570 0 2.858.380

Ukupno 31. decembra 2014 0 907.218 1.178.237 2.085.455

b) Analiza ročnosti dugoročnih finansijskih obaveza prema njihovoj preostaloj ročnosti- Komitenti

U hiljadama dinara 1-2 godine 2-5 godina preko 5 godina Ukupno

u dinarima

Namenski depoziti 1.235 177 0 1.412

Nenamenski depoziti 0 0 1.610 1.610

Ukupno(Napomena 38.6) 1.235 177 1.610 3.021

u stranoj valuti

Namenski depoziti 203.742 559.920 14.701 778.364

Nenamenski depoziti 2.529.102 393.385 20.303 2.942.790

Ukupno(Napomena 38.6) 2.732.844 953.306 35.004 3.721.154

Ukupno 31. decembra 2015 2.734.079 953.483 36.614 3.724.175

Ukupno 31. decembra 2014 5.077.020 462.898 87.567 5.627.485



114

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.7 Rizik likvidnosti(Nastavak)

c) Analiza ročnosti dugoročnih plasmana prema njihovoj preostaloj u ročnosti

1-2 godine 2-5 godina preko 5 godina Ukupno

u dinarima

Dugoročni krediti 2.313.678 7.506.799 12.028.023 21.848.500

(Napomena 38.6)

u stranoj valuti

Dugoročni krediti 0 1.164.359 0 1.164.359

(Napomena 38.6)

Ukupno 31. decembra 2015 2.313.678 8.671.158 12.028.023 23.012.859

Ukupno 31. decembra 2014 4.148.055 8.899.238 18.538.418 31.585.711

39.8. Tržišni rizici a) Tržišni rizik Tržišni rizik predstavlja mogućnost da fer vrednost budućih tokova gotovine po osnovu finansijskih instrumenata fluktuira usled promena tržišnih pokazatelja kao što su devizni kursevi, kamatne stope, i cene hartija. Tržišnim rizicima se upravlja kroz izradu „gap analiza“ i analiza osetljivosti. Analiza osetljivosti podrazumeva projekciju uticaja očekivanih i ekstremnih promena tržišnih pokazatelja na bilans uspeha Banke.

a.1) Valutni rizik

Tržišni rizik predstavlja mogućnost da fer vrednost budućih tokova gotovine po osnovu finansijskih instrumenata fluktuira usled promena tržišnih pokazatelja kao što su devizni kursevi, kamatne stope, i cene hartija. Tržišnim rizicima se upravlja kroz izradu „gap analiza“ i analiza osetljivosti. Analiza osetljivosti podrazumeva projekciju uticaja očekivanih i ekstremnih promena tržišnih pokazatelja na bilans uspeha Banke. U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanih promena deviznih kurseva na profit banke a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene: Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. S obzirom da se bankarsko poslovanje obavlja u različitim valutama time je banka izloženožena oscilacijama deviznih kurseva više različitih valuta čije uticaje meri i prati. U skladu sa internom politikom Banke kao i potencijalnim oscilacijama deviznog kursa, Banka je postavila limit otvorene devizne pozicije koji je znatno konzervativniji od regulatornog limita devizne pozicije i koji se prati svakodnevno kako bi se osiguralo da izloženost Banke deviznom riziku ostane u visini utvrđenih limita. Banka svakodnevno meri devizni rizik prema metodologiji Narodne banke Srbije kroz Izveštaj o pokazatelju deviznog rizika. Tokom 2015. godine, Banka je strogo vodila računa o usklađenosti pokazatelja deviznog rizika, gde je ovaj pokazatelj uvek bio na nivou koji je znatno ispod propisane vrednosti.



115

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.8. Tržišni rizici (Nastavak) a.1) Valutni rizik (Nastavak)

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31.12.2015

Valuta RSD

Depresijacija

Uticaj na bilans uspeha

u 000 RSD

RSD Apresijacija


u 000 RSD

EUR 10% (3,664) 10% 3,664

USD 10% (122) 10% 122

CHF 10% 1,926 10% (1,926)

TOTAL (1,860) 1,860

Valuta RSD

Depresijacija


u 000 RSD

RSD Apresijacija


u 000 RSD

EUR 20% (7,328) 20% 7,328

USD 20% (245) 20% 245

CHF 20% 3,853 20% (3,853)

TOTAL (3,720) 3,720

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31.12.2014

Valuta RSD

Depresijacija


u 000 RSD

RSD Apresijacija


u 000 RSD

EUR 10% (123) 10% 123

USD 10% (112) 10% 112

CHF 10% 1,598 10% (1,598)

TOTAL 1,362 (1,362)

Valuta RSD

Depresijacija


u 000 RSD

RSD Apresijacija


u 000 RSD

EUR 20% (247) 20% 247

USD 20% (224) 20% 224

CHF 20% 3,195 20% (3,195)

TOTAL 2,724 (2,724)

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

11

6

39

. P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Nasta

vak)

39

.8.

Trž

išn

i riz

ici

a1

.1)

Ana

liza

sre

dsta

va i o

bave

za

po v

alu

tam

a, u

klju

čuju

ći i

valu

tnu

klau

zulu

na d

an

31. d

ece

mbar

201

5.

AK

TIV

A

EU

R

kla

uzula

-E

UR

C

HF

kla

uzula

-C

HF

U

SD

kl.

US

D

GB

P

Osta

le

valu

te

Ukupno

Din

ars

ki

podbila

ns

svega

Deviz

ni

podbila

ns

Goto

vin

a

i sre

dstv

a

kod

centr

aln

e b

anke

4,6

37,5

50

15,9

31

16,1

03

30,7

02

677

4,7

00,9

63

6,5

92,1

90

11,2

93,1

53

Zalo

žena

fin

ansi

jska

sre

dstv

a

825,5

32

825,5

32

Fin

ansijs

ka

sre

dstv

a

po

fer

vre

dnosti kro

z

bila

ns

uspeha

nam

enje

na

trgovanju

2,7

92,5

36

2,7

92,5

36

Fin

ansijs

ka

sre

dstv

a

rasp

oloži

va z

a pr

odaj

u

150

150

Kre

diti

i po

traž

ivan

ja

od

banaka

i dru

gih

finansijs

kih

org

aniz

acija

4,4

88,8

94

561

59,9

87

154,6

15

59,8

70

5,2

43

4,7

69,1

70

41

4,7

69,2

11

Kre

diti

i po

traž

ivan

ja

od

kom

itenata

2,1

32,8

03

17,0

56

,577

7,2

90,6

45

64,7

76

26,5

44,8

01

4,6

36,2

63

31,1

81,0

64

Inve

stic

ije

u pr

idru

žena

dr

uštv

a i

zaje

dnič

ke

poduhvate

122,3

16

122,3

16

Nem

ate

rija

lna u

laganja

103,0

82

103,0

82

Nekre

tnin

e,

postr

oje

nja

i

opre

ma

550,0

22

550,0

22

Odl

ože

na

pore

ska

sre

dstv

a

54,2

58

54,2

58

Sta

lna

sre

dstv

a

nam

enje

na

pro

daji

i sre

dstv

a poslo

vanja

koje

se o

busta

vlja

286,1

54

286,1

54

Osta

la s

redstv

a

44,4

61

1,3

28

45,7

89

523,7

02

569,4

91

UK

UP

NO

AK

TIV

A

11,3

03,7

08

17,0

58,4

66

75,9

18

7,2

90,6

45

235,4

94

0

90,5

72

5,9

20

36,0

60,7

23

16,4

86,2

46

52,5

46,9

69

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

11

7

39

. P

OL

ITIK

E U

PR

AV

LJ

AN

JA

RIZ

ICIM

A (

Nasta

vak)

39

.8.

Trž

išn

i riz

ici(

na

stav

ak)

a1.2

) A

na

liza

sre

dsta

va i

obav

eza

po v

alu

tam

a, u

klju

čuju

ći i

va

lutn

u k

lau

zu

lu n

a d

an 3

1. d

ecem

bar

2015

PA

SIV

A

EU

R

kla

uzu

la-E

UR

C

HF

k

lau

zula

-CH

F

US

D

kl.

U

SD

G

BP

Ost

ale

v

alu

te

Uk

up

no

D

ina

rsk

i p

od

bil

an

s sv

ega

D

eviz

ni

po

db

ila

ns

Fin

an

sijs

ke

ob

av

eze

po

fe

r v

red

no

sti

kro

z b

ila

ns

usp

eha

n

am

enje

ne

trg

ov

an

ju

11

,30

6

11,3

06

Dep

ozi

ti

i o

sta

le

ob

av

eze

pre

ma

b

an

ka

ma

, d

rug

im

fin

an

sijs

kim

o

rga

niz

aci

jam

a

i ce

ntr

aln

oj

ba

nci

4

,38

0,0

21

4

,38

0,0

21

1,10

9,2

62

5

,48

9,2

83

Dep

ozi

ti

i o

sta

le

ob

av

eze

pre

ma

dru

gim

ko

mit

enti

ma

2

0,4

51,

99

7

1,2

40

,47

5

149

,99

4

2

36

,35

5

8

9,2

51

57

1 2

2,1

68

,64

3

8,1

76

,26

4

30

,34

4,9

0 7

Su

bo

rdin

ira

ne

ob

av

eze

4

,08

5,3

97

4,0

85

,39

7

4

,08

5,3

97

Rez

erv

isa

nja

3

,49

1 2

2,0

99

2

5,5

90

11

6,2

78

14

1,8

68

Ost

ale

ob

av

eze

5

,47

9

27

,36

3

36

3

3

3,2

05

14

8,4

04

18

1,6

09

UK

UP

NO

OB

AV

EZ

E

28

,92

6,3

85

1,2

89

,93

7

14

9,9

94

23

6,7

18

89

,25

1

57

1

30

,69

2,8

56

9

,56

1,5

14

4

0,2

54

,37 0

KA

PIT

AL

12,2

92

,59

9

12

,29

2,5

99

UK

UP

NO

PA

SIV

A

28

,92

6,3

85

1,2

89

,93

7

14

9,9

94

23

6,7

18

89

,25

1

57

1

30

,69

2,8

56

2

1,8

54

,113

5

2,5

46

,96

9

NA

PO

MEN

E U

Z FI

NA

NSI

JSK

E IZ

VEŠ

TAJE

Za

go

din

u z

av

rše

nu

31

. de

cem

bra

20

15

. g

od

ine

11

8

39.

PO

LIT

IKE

UP

RA

VL

JA

NJ

A R

IZIC

IMA

(N

asta

vak)

39

.8.

Trž

išn

i riz

ici(

na

stav

ak)

31.

de

cem

bra

2015

Sp

ot

dev

izn

a p

ozi

cija

(1

7,6

22

,67

7)

15

,76

8,5

29

(7

4,0

76

)

7,2

90

,64

5

(1,2

24

)

0

1,3

21

5

,34

9

5,3

67

,86

7

(5,3

67

,86

7)

0

Va

nb

ila

ns

- n

etir

an

o

1,8

17

,50

9

(7,1

97

,30

5)

0

0

0

(5,3

79

,79

6)

0

0

Du

ga

de

viz

na

po

zic

ija

0

19

,26

4

0

1,3

21

5

,45

7

26

,04

2

Kr

atk

a d

ev

izn

a p

ozic

ija

(3

6,6

39

)

0

(1,2

24

)

0

(10

8)

(37

,97

1)

31.

de

ce

mb

ra

20

14

S

po

t d

eviz

na

po

zici

ja

(21,2

24

,16

5)

24

,82

8,0

39

5

2,5

67

7

,62

6,6

09

(1

,12

1 )

0

18

,012

18

,69

4

11,3

18

,63

5

(11,3

18

,63

5)

0

Va

nb

ila

ns

- n

etir

an

o

(3,6

05

,02

8)

(7,6

63

,20

1)

0

(15

,48

4)

-16

,72

1

(11,3

00

,43

4)

0

0

Du

ga

de

viz

na

po

zic

ija

0

15

,97

5

0

2,5

28

2

,23

7

20

,74

0

Kr

atk

a d

ev

izn

a p

ozic

ija

(1

,15

4)

0

(1,1

21)

0

-26

4

(2,5

39

)

Polit

ika B

ank

e u

sm

islu

upr

avl

janj

a d

evi

znim

riz

iko

m u

smere

na je

na

odr

žava

nju

skv

er

dev

izne

po

zici

je š

to je

u 2

015

. re

aliz

ovan

o u

go

vara

nje

m

Sw

op

tra

nsakcija

, koje

su u

knjig

am

a b

anke d

o r

ea

liza

cije

iskaziv

ane n

a v

anb

ilan

snim

pozic

ijam

a



119

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) a.2) Kamatni rizik Upravljanjem kamatnim rizikom Banka ima za cilj da zaštiti svoju neto kamatnu maržu i kapital od negativnih uticaja koji mogu nastati kao rezultat oscilacija kamatnih stopa na tržištu. Osnovni način merenja izloženosti kamatnom riziku jeste analiza vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cena (repricing) kamatno osetljive aktive (potraživanja) i kamatno osetljive pasive (obaveza). Ove neusklađenosti, tj. gepovi, prikazuju se u izveštaju o gepu kamatnih stopa koji alocira pozicije aktive i pasive po dospećima, u zavisnosti od repricing datuma u slučaju ugovora sa promenljivom kamatnom stopom, odnosno prema datumu dospeća za ugovore sa fiksnom kamatnom stopom. Negativni efekti promene kamatnih stopa mere se njihovim uticajem na neto prihode od kamata (net interst income NII). Model koji banka koristi zasniva se na analizi uticaja promena kamatnih stopa na obračunate prihode od kamate i projektovane prihode od kamate. Earnings at Risk - predstavlja tradicionalni pristup merenja kamatnog rizika i osnovu za detaljnije i potpunije analize osetljivosti prihoda od kamate. Pri ovom merenju koristi predefinisanu promenu kamatnih stopa po svim valutama od 100 baznih poena i to za unapred definisan vremenski inrerval od godinu dana. Tokom 2015. godine EaR mera osetljivosti kamatnog rizika je bila u skladu sa propisanim limitom . U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanih promena kamatnih stopa na neto prihod od kamata a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene:

Osetljivost bilansa uspeha na promenu kamatnih stopa za 31.12.2015. u RSD (EaR mera)

Osetljivost bilansa uspeha na promenu kamatnih stopa za 31.12.2014. u RSD (EaR mera)

RSD 93,728,011

RSD 128,337,700

EUR 96,007,037

EUR 77,539,654

USD 319,951

USD 389,015

JPY 8,357

JPY 7,516

GBP 43,655

GBP 70,258

CHF 60,607,540

CHF 69,062,184

AUD 5,400

AUD 5,967

CAD 1,077

CAD 1,112

Total 250,721,028

Total 275,413,406



120

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.8. Tržišni rizici (Nastavak)

a.2) Kamatni rizik (Nastavak) Rizik od promene kamatnih stopa

Izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2014. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

Do 1 meseca Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Preko 1 godine Nekamatonosna Ukupno

AKTIVA

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 6.287.407 0 0 0 5.005.746 11.293.153

Založena finansijska sredstva 0 0 825.532 0 0 825.532

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz Bilans Uspeha namenjena trgovanju 2.167.767 0 0 0 624.769 2.792.536

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 0 0 0 0 150 150

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6.949 0 0 0 4.762.262 4.769.211

Krediti i potraživanja od komitenata 4.312.215 1.833.074 1.775.941 23.042.245 217.589 31.181.064

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 0 0 0 0 122.316 122.316

Nematerijalna ulaganja 0 0 0 0 103.082 103.082

Nekretnine, postrojenja i oprema 0 0 0 0 550.022 550.022

Odložena poreska sredstva 0 0 0 0 54.258 54.258

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 0 0 0 0 286.154 286.154

Ostala sredstva 0 0 0 0 569.491 569.491

Ukupna aktiva 2015 12.774.338 1.833.074 2.601.473 23.042.245 12.295.839 52.546.969

Do 1 meseca Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Preko 1 godine Nekamatonosna Ukupno

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz Bilans Uspeha namenjene trgovanju 0 0 0 0 11.306 11.306

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 1.161.040 1.468.336 0 2.858.212 1.695 5.489.283

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 10.205.865 6.400.037 9.803.321 3.672.518 263.166 30.344.907

Subordinirane obaveze 0 0 4.078.349 0 7.048 4.085.397

Rezervisanja 0 0 0 0 141.868 141.868

Ostale obaveze 0 0 0 0 181.609 181.609

Kapital 0 0 0 0 12.292.599 12.292.599

Ukupno pasiva 2015 11.366.905 7.868.373 13.881.670 6.530.730 12.899.291 52.546.969

Rocna neuskladjenost na dan 31. decembra 2015 1.407.433 (6.035.299) (11.280.197) 16.511.515 (603.452) 0

Rocna neuskladjenost na dan 31. decembra 2014 (1.867.073) (3.964.986) (6.361.305) 19.883.128 (7.689.764) 0



121

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.8. Tržišni rizici (Nastavak) a.3) FER VREDNOST IMOVINE I OBAVEZA a) Imovina i obaveze koje se ne vrednuju po fer vrednosti Sledećа tаbelа rezimirа neto vrednosti po kojima se sredstva i obaveze evidentiraju u knjigama, a koja nisu vrednovana po fer vrednosti, ali Banka veruje da njihova fer vrednost ne odstupa značajno od vrednosti u knjigama.

u hiljadama dinara

VREDNOST U KNJIGAMA FER VREDNOST

POTRAŽIVANJA 2015 2014 2015 2014

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4,769,211 1,336,303 4,769,211 1,336,303

Neto krediti i potraživanja od komitenata 31,181,064 44,620,827 31,181,064 44,620,827

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - -

u hiljadama dinara

VREDNOST U KNJIGAMA FER VREDNOST

OBAVEZE

2014 2014 2015 2014 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 5,489,283 7,790,939 5,489,283 7,790,939

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 30,344,907 30,776,881 30,344,907 30,776,881 Fer vrednosti na dan 31. decembar 2015-te:

- kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija, - finansijskih sredstava koja se drže do dospeća, - depozita i ostalih obaveza prema bankama , drugim finansijskim organizacijama I centralnoj Banci, - depozitia i ostalih obaveza prema drugim komitentima,

koji se vrednuju po amortizovanoj vrednosti ne odstupaju značajno od njihovih vrednosti iskazanih u knjigama Banke, budući da su kratkoročni i da su vrednovani po kamatnim stopama koje su podložne promenama ali zbog kratkoročnog karaktera pomenute imovine i obaveza ne postoje značajni rizici koji bi ukazivali na odstupanje knjigovodstvene vrednosti od fer vrednosti. Finansijski instrumenti iskazani po amortizovanoj vrednosti imaju ili kratkoročna dospeća a u slučaju dužeg roka dospeća uključenu varijabilnu kamatnu stopu koja preko svog promenljivog dela odražava tekuće tržišne uslove. Uzimajući u obzir prethodno navedeno, banka smatra da je vrednost po kojoj su ovi finansijski instrumenti iskazani ujedno i njihova tržišna (fer) vrednost.



122

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.8. Tržišni rizici (Nastavak) a.3) FER VREDNOST IMOVINE I OBAVEZA a) Imovina i obaveze koje se ne vrednuju po fer vrednosti (nastavak) Fer vrednosti na dan 31. decembara 2015-te, kredita i potraživanja od komitenata Tržišna (fer) vrednost kredita komitentima ne odstupa značajno od njihove knjigovodstvene vrednosti umanjene za eventualne ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja. Prilikom izračunavanja potencijalnog obezvređenja banka uzima u obzir tržišne (fer) vrednosti kolaterala. b) Sredstva i obaveze iskazane po fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenata kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (Finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrdjuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu posldnjih raspoloživih transakcija izmedju nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene oslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum vrednovanja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma vrednovanja. Na datum bilansa stanja, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovovarajući način oslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže. MSFI 7 definiše hijerahiju tehnika vrdnovanja fer vrednosti u zavisnosti od toga da li su ulazni podaci koji se koriste pri vrednovanju utvrdivi ili neutvrdivi. Nivo 1 Aktivno tržište - tržište na kojem se transakcije koje uključuju dato sredstvo ili obavezu odvijaju dovoljno često i u dovoljnom obimu da kontinuirano obezbeđuju informacije o cenama Nivo 2 Ako sredstvo ili obaveza imaju konkretnu ugovornu odredbu, ulazni parametri nivoa 2 moraju biti suštinski utvrdivi tokom čitavog životnog veka sredstva ili obaveze. Ulazni parametri nivoa 2 obuhvataju sledeće:

• Kotirane cene na aktivnim tržištima za slična sredstva ili obaveze • Ulazne podatke koji nisu kotirane cene a koji su utvrdivi za dato sredstvo ili obavezu (npr.

utvrdive kamatne stope i krive prinosa). Nivo 3 Cilj odmeravanja fer vrednosti ostaje isti – utvrđivanje izlazne cene, pri čemu treba nastojati da se odaberu najpouzdaniji među neutvrdivim ulaznim podacima. Ulazni parametri za merenje na nivou 3 treba da obuhvate i rizik svojstven konkretnoj tehnici vrednovanja kao i rizik svojstven ulaznim parametrima za vrednovanje. Ulazni podatak nivoa 3:

• Prognoze dobiti/novčanih tokova koje se koriste u utvrđivanju fer vrednosti jedinica koje generišu novac



123

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.8. Tržišni rizici (Nastavak) a.3) FER VREDNOST IMOVINE I OBAVEZA

b) Sredstva i obaveze iskazane po fer vrednosti (nastavak)

Sledećа tаbelа rezimirа vrednosti po kojima se sredstva i obaveze evidentiraju po fer vrednosti u knjigama

u hiljadama dinara

FER VREDNOST

POTRAŽIVANJA

2015 2014

Založena finansijska sredstva 825,532 29,432

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 2,792,536 1,712,856

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 150 108,560

OBAVEZE

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 11,306 3,549

u hiljadama dinara POTRAŽIVANJA vrednovana po fer vrednosti total 2015 Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Založena finansijska sredstva 825,532 - 825,532 -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 2,792,536 - 2,792,536 -

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 19) 150 5 - 145

OBAVEZE vrednovane po fer vrednosti Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjene trgovanju 11,306 - 11,306 - Založena finansijska sredstva i Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju se odnose na državne zapise Republike Srbije Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju: - 145 hiljada dinara se pretežno odnosi na akcije Tržište novca - 5 hiljada dinara se odnosi na ostale akcije za koje postoji aktivno tržište Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju Zbog toga što ne postoji aktivno tržište na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogućnost da fer vrednost bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz finansijskog sredstva, a pri čemu se kao izvor ulaznih podataka koriste pouzdani izvori (Bloomberg i Reuters i Tržište hatija od vrednosti Republike Srbije)



124

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.9 Rizik kapitala

Banka aktivno i na svim nivoima poslovanja upravlja kapitalom. Ciljevi Banke, u upravljanju kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, su da:

· obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koje je definisala Narodne banke Srbije, · da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja »Going C0ncern Principle«”, · da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja, planirani rast i likvidnost. Funkcija upravljanja kapitalom u nadležnosti je Sektora za upravljanje rizicima koje je odgovorno za planiranje, alokaciju, upravljanje i izveštavanje o kapitalu u skladu sa smernicama i zakonskim zahtevima kako NBS, tako i Piraeus Grupe. Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital: § Minimalni iznos kapitala od EUR 10 milliona § Racio adekvatnosti kapitala od 12% Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki. Osnovni kapital čini zbir sledećih elemenata: · Uplaćenog akcijskog kapitala, osim preferencijanih kumulativnih akcija,

· Rezervi iz dobiti,

· Dobiti banke. Uslove za njihovo uključivanje u osnovni kapital bliže definiše Odluka o adekvatnosti kapitala. Odbitne stavke od osnovnog kapitala su:

· Gubici iz prethodnih godina,

· Gubitak tekuće godine,

· Nematerijalna ulaganja,

· Stečene sopstvene obične i preferncijalne akcije, osim preferencijanih kumulativnih akcija u iznosu njihove knjigovodstvene vrednosti

· Obične i preferncijalne akcije banke, osim preferencijanih kumulativnih akcija, koje je ta banka uzela u zalogu u iznosu vrednosti potraživanja obezbeđenih zalogom akcija

· Regulatorna usklađivanja vrednosti u odnosi na MRS

· 100% nedostajućeg iznos rezervi za procenjene gubitke (na način definisan Odlukom o adekvatnosti kapitala – prelazne i završne odredbe) Dopunski kapital čini zbir sledećih elemenata, umanjen za odbitne stavke: · Uplaćenog akcijskog kapitala po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija banke, · Dela pozitivnih revalorizacionih rezervi

· Subordiniranih obaveza u nivou 50% osnovnog kapitala Uslove za njihovo uključivanje u dopunski kapital bliže definiše Odluka o adekvatnosti kapitala. Odbitne stavke od kapitala čini:

· učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital



125

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.9 Rizik kapitala

Kapitalni zahtevi za kreditne, tržišne i operativne rizike obračunavaju se u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala. Na dan 31. decembra 2015. godine, kapital banke je iznosio 5,408,849 hiljade dinara, dok je racio adekvatosti kapitala bio iznad propisanog minimuma odnosno 22,69 %.

Struktura kapitala Banke na dan 31. decembra 2015. kao i koeficijent adekvatnosti kapitala: U hiljadama dinara

Redni br.

Naziv pozicije

Iznos

I

KAPITAL

5,408,850

1.

OSNOVNI KAPITAL

5,531,166

1.1.

Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

16,975,755

1.3.

Emisiona premija

594,475

1.4.

Rezerve iz dobiti

35,973

1.6 Gubici prethodnih godina

1,359,316

1.8.

Gubitak tekuće godine

3,954,281

1.9.

Nematerijalna ulaganja

103,082

1.11.

Regulatorna usklađivanja vrednosti

6,658,356

1.11.1.

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

259

1.11.4.

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

6,658,097

2 DOPUNSKI KAPITAL 0

3.

ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 122,316

3.1.

Od čega: umanjenje osnovnog kapitala 122,316

3.2.

Od čega: umanjenje dopunskog kapitala 0

3.3.

Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica 122,316



126

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.9 Rizik kapitala (Nastavak)

4.

UKUPAN OSNOVNI KAPITAL

5,408,850 5.

UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 0

II

NAPOMENE -

2.

Bruto iznos subordiniranih obaveza

4,078,348.00

Racio adekvatosti kapitala je bio iznad propisanog minimuma.

U hiljadama dinara

Redni br. Naziv Iznos

Pokrivenost osnovnim kapitalom

Pokrivenost dopunskim

kapitalom

I KAPITAL 5,408,850 - -

1. UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 5,408,850 - -

2. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 0 - -

II KAPITALNI ZAHTEVI 2,860,262 - -

1.

KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE I RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA

2,303,578 2,303,578

-

1.1. Standardizovani pristup (SP) 19,196,483 - -

1.1.1. SP klase izloženosti 19,196,483 - -

3. KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 59,797 59,797

-

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih pristupa

59,797 59,797 -

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti

55,241 55,241

-

3.1.3. Kapitalni zahtev za devizni rizik

4,556 4,556

-

4. KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 496,887 496,887 -

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa

496,887 496,887 -

5. POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 2,860,262 2,860,262 -

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%)

22.69 - -



127

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.10. Rizik izloženosti banke Banka koristi propisane limite izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica, prema licima povezanim s bankom, kao i limite velikih izloženosti. Rizik izloženosti Banke prema jednom licu, prema grupi povezanih lica i prema licima povezanim sa Bankom se identifikuje u fazi uspostavljanja inicijalnog kontakta klijenta sa Bankom, u fazi odlučivanja po plasmanu i u toku trajanja plasmana. Identifikacije ovog rizika već u fazi inicijalnog kontakta klijenta sa Bankom je važna sa aspekta: - određivanja visine mogućeg plasmana u smislu identifikacije koncentracije rizika jednom licu odnosno grupi povezanih lica, ili licu povezanom sa Bankom i usklađenosti sa utvrđenim limitima - utvrđivanja nivoa disperzije rizika Lice ili organ Banke koji odlučuje o angažovanju Banke (krediti, garancije, avali i dr.), u postupku donošenja odluke mora posedovati i podatak o visini kapitala Banke, koji Sektor Upravljanja Rizicima dostavlja rukovodiocima organizacionih delova nadležnih za kompletiranje predloga za odobravanje angažovanja Banke. Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke, a ukupna izloženost prema licima povezanim sa bankom ne bude veća od 25% kapitala Banke. 39.11. Rizici ulaganja banke Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa navodima iz prethodnog stava organ Banke ili ovlašćeno lice koje odlučuje o ulaganjima u osnovna sredstva, u postupku donošenja odluke treba posedovati podatak o visini kapitala Banke i trenutnoj izloženosti Banke ovoj vrsti rizika, a posebno u slučajevima većih ulaganja. Sektor za upravljanje rizicima izveštava Izvršni odbor Banke o visini izloženosti Banke riziku ulaganja. Odeljenje upravljanja rizicima prati ulaganja Banke i obaveštava Upravni odbor i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke. 39.12. Ostali tržišni rizici Rizik izmirenja/isporuke nastaje kada transakcije vezane za dužničke ili vlasničke hartije od vrednosti (izuzev repo i "reverse" repo ugovora i ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti) nisu izmirene nakon predviđenog datuma isporuke ugovorenog između banke i druge ugovorne strane (due delivery date). Rizik druge ugovorne strane nastaje kod svih nedospelih potraživanja iz knjige trgovanja. 39.13.Operativni rizik Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.



128

39. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak) 39.13.Operativni rizik (Nastavak) Operativni rizik Banka prati po sledećim linijama poslovanja: finansiranje privrednih subjekata, trgovina i prodaja, brokerski poslovi sa fizičkim licima, bankarski poslovi sa privrednim društvima, bankarski poslovi sa fizičkim licima, platni promet, agencijske usluge i upravljanje imovinom. Uloga procesa upravljanja operativnim rizicima je da identifikuje, proceni, kontroliše i smanji mogućnost nastanka i uticaj operativnih rizika na poslovanje Banke. Banka ne može da eliminiše sve operativne rizike, ali kroz proces evidentiranja, analiziranja i izveštavanja o događajima operativnog rizika, može da identifikuje propuste u svojim procesima, proizvodima i procedurama i njihovim unapređenjem smanji učestalost kao i negativan uticaj na poslovanje i profitabilnost Banke. Baza podataka predstavlja sveobuhvatni skup informacija bitnih u donošenju pravovremenih i efikasnih odluka u redovnom poslovanju a u cilju minimiziranja ili potpunog eliminisanja određenih nepovoljnih događaja i/ili njihovog razvoja. Važan aspekt procesa upravljanja operativnim rizicima je ažurno izveštavanje menadžmenta banke o materijalno značajnim operativnim rizicima, kao i permanentna obuka svih zaposlenih uključenih u proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima i sveobuhvatno razvijanje svesti o značaju identifikovanja, merenja, kontrole i izveštavanja o dogadjajima sa operativnim rizikom.. Banka permanentno prati događaje operativnog rizika i upravlja njima. U cilju efikasnog praćenja operativnih rizika, u svakom organizacionom delu Banke izabran je koordinator za operativni rizika koji predstavlja vezu između tog organizacionog dela i Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizikom za sva pitanja vezana za upravljanje operativnim rizicima. Takodje, u Banci je formiran Odbor za procenu Operativnih rizika (ORAC) kao telo koje će ima sledeća zaduženja: (a) sagledavanje RCSA rezultata na nivou Banke nakon svakog završenog ciklusa; (b) pregled i konačna potvrda za usvajanje Akcionih planova; (c) sagledavanje toka razvoja (implementacije) definisanih Akcionih planova; (d) pregled realizovanih značajnih gubitaka po osnovu operativnih rizika i definisanje mera u cilju umanjenja takvih rizika; (e) podrška unapređenju RCSA procesa na nivou Banke u smislu njegovog boljeg razumevanja i sprovođenja. Odbor se sastoji od predstavnika Interne Revizije; Sektora za ljudske resurse; Odeljenja za kontrolu usklađenosti poslovanja; Odeljenja za organizaciju; Odeljenja za informacione tehnologije; Pravnog Sektora i Sektora za upravljanje rizicima. Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima podnosi izveštaje Izvršnom i Upravnom Odboru Banke, Odboru za upravljanje rizicima, rukovodiocima organizacionih delova Banke kao i NBS. Izveštaji o rezultatima upravljanja operativnim rizicima se takodje dostavlja i Grupi u cilju konsolidacije. Banka primenjuje standardizovani pristup u izračunavanju kapitalnog zahteva za operativni rizik i izveštaj o istom dostavlja NBS na kvartalnom i godišnjem nivou. Upravljanje operativnim rizicima prati se u segmentima:

(a) RCSA (metod internih samoprocena operativnih rizika i kontrola) (b) Uspostavljanje i monitoring internih kontrola (c) Formiranje i upravljanje Bazom podataka operativnih rizika (d) Kalkulacija minimalnog kapitalnog zahteva kao i internog kapitalnog zahteva za operativni rizik (e) Eksternalizacija poslovnih aktivnosti Banke (f) Uvodjenje novih proizvoda, sistema i procesa (g) Linije izveštavanja (h) Ostalo

2015-GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

2015 - GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

PIRAEUS BANKA AD BEOGRAD


1

Sadržaj Poslovne aktivnosti ................................................................................................................................................. 2

Nefinansijski pokazatelji relevantni za Banku ......................................................................................................... 3

Nefinansijski Izveštaji sektora .................................................................................................................................. 4

Sektor poslovanja sa privredom .......................................................................................................................... 4

Sektor poslovanja sa stanovništvom ................................................................................................................... 4

Sektor bankarske operative................................................................................................................................. 5

Sektor ljudskih resursa ....................................................................................................................................... 6

Poslovi Sektora sredstava I likvidnosti ................................................................................................................ 8

Kratak prikaz organizacione strukture ..................................................................................................................... 9

Planirani budući razvoj .......................................................................................................................................... 11

Aktivnosti vezane za upravljanje plasmanima sa povećanim rizikom .................................................................... 11

Ciljevi i politike za upravljanje finansijskim rizicima ............................................................................................... 11

Strategija upravljanja rizicima ............................................................................................................................ 11

Vodeći opšti principi upravljanja rizicima su sledeći: ......................................................................................... 12

Nosivost rizika, sklonost ka riziku i profil rizika .................................................................................................. 13

Strategija upravljanja kapitalom ........................................................................................................................ 13

Upravljanje kreditnim rizikom.............................................................................................................13

Upravljanje tržišnim rizicima .............................................................................................................................. 14

Upravljanje rizikom likvidnosti ........................................................................................................................... 14

Upravljanje kamatnim rizikom ........................................................................................................................... 15

Upravljanje operativnim rizikom ........................................................................................................................ 15

Organizacija procesa upravljanja rizicima ......................................................................................................... 15

Izveštavanje o rizicima ...................................................................................................................................... 16

Tehnike ublažavanja rizika ................................................................................................................................ 16

Kapital Banke .................................................................................................................................................... 17

Rizik Kapitala .................................................................................................................................................... 17

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICCAP) .................................................................................... 18

Kapitalni zahtevi po vrstama rizika i klasama izloženosti .................................................................................. 19

Pokazatelj adekvatnosti kapitala ....................................................................................................................... 20


2

Poslovne aktivnosti

Piraeus Bank ad Beograd, članica grčke Piraeus bankarske grupe, prisutna je na srpskom tržištu od

maja 2005. godine.

Banka poseduje stručno znanje i iskustvo u oblastima poslovanja sa velikim korporativnim klijentima,

stanovništvom, malim i srednjim preduzećima, a njenu poslovnu filozofiju predstavlja poštovanje najviših međunarodnih normi i vrednosti u obezbeđivanju bankarskih proizvoda i usluga, uz primenu najnovijih tehnologija.

Piraeus banka je u 2015 godini, uprkos negativnom makroekonomskom okruženju i jakoj konkurenciji uspela da očuva tržišnu poziciju, zadržavajući ukupan nivo depozita na stabilnom nivou i dodatno

proširi obim usluga prema svojim klijentima.

Kreditna politika Piraeus banke je u 2015 godini bila selektivno restriktivna, radi očuvanja stabilne likvidnosti, i ostvarenja odredjenih ciljeva politike grupe.

U 2015. Banka je fokusirana na restrukturiranje i rešavanje kredita u docnji, posebno u oblasti korporativnog bankarskog sektora. Pored toga, tokom 2015. godine, Banka je uložila napore radi

povećanja operativne efikasnosti i profitabilnosti i nastavila sa strategijom optimizacije poslovne

mreže. Banka je imala za cilj smanjenje operativnih troškova i održanje profita.

Neto prihodi po osnovu kamata u 2015-oj su realizovani 2,189,443 hiljada dinara (2014: 1,893,004

hiljada dinara). Pozitivan efeket je rezultat smanjenja kamatnih stopa na depozite klijenata.

Bruto poslovni prihodi u iznosu od 4,761,416 hiljada dinara (2014: 4,857,833 hiljada dinara) su

smanjeni za 96,417 hiljada dinara, dok je neto poslovni prihod bez troškova obezvredjenja u

iznosu od 3,868,369 hiljada dinara (2014: 3,381,767 hiljada dinara), najveći doprinos tome je

smanjenje kamatnih stopa na depozite klijenata, dobici po osnovu finansijskih sredstava

namenjenih trgovanju i prihodi od kursnih razlika.

Troškovi obezvredjenja u iznosu od 5,198,027 hiljada dinara (2014: 2,197,254) su povećani kao rezultat upravljanja plasmanima sa povećanim rizikom, koji se uglavnom odnose na kredite odobrene

pre 2010-godine.

Prihodi od kamata u bruto poslovnim prihodima učestvuju sa 63.78%, 3,036,838 hiljada dinara (2014:

sa 68.34%, 3,319,786 hiljada dinara). Prihodi od naknada u bruto poslovnim prihodima učestvuju sa 10.56%, 502,918 hiljada dinara (2014: 12.00%, 582,891 hiljada dinara).

Operativni troškovi su 2,623,370 hiljada dinara (2014 : 2,524,271 hiljada dinara) veći za 99.099 hiljada dinara, u odnosu na prethodni period. Uticaj Odluke o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u

vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti je 270.980 hiljada dinara. Ako isključimo efekat ove

jednokratne stavke operativni troškovi smanjeni su za 6.8% u odnosu na prethodnu finansijsku godinu.

NIM je povećan za 90 bps (4,9% u 2015; 3,97% u 2014),pozitivan efekat je u direknoj vezi sa

smanjenjem kamatnih stopa na depozite klijenata.1

1 NIM je obračunat kao odnos neto prihoda po osnovu kamate u 2015-oj/2014-oj i prosečne kamatonosne aktive (prosek početnog i krajnjeg stanja) u skladu sa Napomenom 39.8 a2) Kamatni

rizik –Rizik od promene kamatnih stopa (u skladu sa kamtnom strusturom SSKR izveštaja).1


3

Smanjeno je učešće operativnih troškova u neto poslovnim prihodima bez troškova obezvredjenja sa 75% u 2014 na 68% u 2015.

2

Smanjena je bruto vrednost kreditnog portfolia klijentima za 9,506,039 hiljada dinara. Najznačajnije smanjenje je zabeleženo u sektoru pravnih lica 7,879,357 hiljada dinara i u sektoru stanovništva 1,821,308 hiljada dinara.

Zaključujemo da je povećanje troškova obezvredjenja, kako je gore pomenuto uticalo da Banka

poslovnu godinu završili sa gubitkom pre oporezivanja 3,953,028 hiljada dinara (2014: 1,339,758

hiljada dinara),

Nefinansijski pokazatelji relevantni za Banku Piraeus Banka Srbija je uprkos svim izazovima i turbulencijama koje su u 2015. godini uticale na poslovanje banake, uspela da očuva svoju poziciju. Pozicija likvidnosti i pozicija kapitala Piraeus Banke je u okvirima propisanim od strane regulatornog tela. Povećanje osnovnog kapitala nije vršeno u 2015.oj. Povećanje pokazatelja adekvatnosti kapitala 22,69% (2014 : 19.09%) , je uglavnom rezultat smanjenja rizične bilansne aktive. Banka je uspela da bude iznad tržišta kada su u pitanju važni parametri - prikazani u tabeli :

Pokazatelji (u skladu sa propisima NBS)

Pokazatelji poslovanja

Propisani

Ostvareni

1. Kapital

EUR 10 miliona

5,408,850 hilj.dinara

2. Adekvatnost kapitala

12%

22.69%

3. Ulaganja Banke

60%

10.17%

Maksimum

4. Izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica

25%

22.30%

5 Izloženost prema licima povezanim s Bankom

25%

20.31%

6. Zbir velikih izloženosti Banke

400%

257.56%

7. Pokazatelj deviznog rizika

20%

0.70%


Nefinansijski Izveštaji sektora Sektor poslovanja sa privredom

Sektor poslovanja sa privredom Piraeus Bank AD Beograd ima specijalizovan tim korporativnih

bankara posvećenih da opsluže potrebe pravnih lica koji posluju u Srbiji i inostranstvu. Ovi sposobni i

dobro obučeni profesionalci su posvećeni da slušaju, savetuju i pružaju posebno prilagođena rešenja za najsloženije finansijske potrebe naših klijenata.

Tokom 2015. godine Sektor poslovanja sa privredom je nastavio da sprovodi strategiju Pireus Bank

Grupe smanjenja kreditnog portfolija, kao i da se fokusira na strategiju povećanja ekonomske vrednosti banke kroz veći prinos na uložena sredstva.

Na strani depozita Sektor poslovanja sa privredom je zadržao stabilnu poziciju kroz primenu sprovođenja određenih aktivnosti u cilju prikupljanja depozita i povećanja obima transakcionog bankarstva (usluga platnog prometa).

Imajući u vidu uspešnu strategiju smanjenja kreditnog portfolija u 2015. godini, Sektor poslovanja sa privredom će u 2016. godini težiti povećanju kreditnog portfolija, kao i podršci lokalnoj ekonomiji kroz korišćenje bankarskih proizvoda kao što su: dugoročni i kratkoročni krediti, projektno finansiranje, faktoring i obrnuti faktoring.

Naš krajnji cilj je da budemo dosledan, pouzdan partner od poverenja, pružajući prvoklasne usluge kroz razvoj dugoročnih obostrano korisnih odnosa sa klijentima.

Sektor poslovanja sa stanovništvom

Tokom 2015 godine, u delu poslovanja sa stanovništvom predstavljene su nove ponude proizvoda i

usluga za fizička lica, unapređena sistemska rešenja i radne procedure koji doprinose efikasnijem i bezbednijem poslovanju.

Ponuda za fizička lica obogaćena je ponudom gotovinskih kredita i kredita za refinansiranje sa uključenim životnim osiguranjem i osiguranjem usled nezaposlenosti i tehnološkog viška. Takođe su uvedeni gotovinski krediti sa fiksnom kamatnom stopom kao odgovor na zahteve tržišta.

Ponuda depozitnih proizvoda obogaćena je dinarskim i deviznim proizvodima različitih ročnosti, čime je u velikoj meri izvršena decentralizacija dospeća i smanjena prosečna cena depozita.

Završen je process migracije kreditnih VISA i MasterCard kartica na čip EMV kartice koje pružaju veći stepen sigurnosti i realizaciju novih naprednih servisa. Uvedena je nova Debit MasterCard kartica

sa čip EMV i beskontaktnom NFC PayPass tehnologijom u cilju sigurnijeg, bržeg i jednostavnijeg plaćanja.

Izvršena je migracija na novo sistemsko rešenje za “e-banking” za pravna lica (migracija sa Sage na Asseco/Halcom) i za fizička lica, kao i novi “m-banking” servis putem aplikacije na mobilnom telefonu, a u završnoj fazi je realizacija “mobile wallet” aplikacije.


5

Banka je sprovela niz istraživanja u cilju poboljšanja svojih poslovnih aktivnosti i unapređenja servisa. Periodičnim Mystery shopping istraživanjima istražili smo svoje sopstvene prodajne kapacitete i veštine i definisanjem korektivnih mera unapredili deo poslovanja u mreži filijala i call centru banke.

Sprovedeno je brand awareness istraživanje u cilju utvrđivanja pozicija banke, odnosno svesti i

reakcija klijenata na naš brand. Takođe, je vršeno ispitivanje zadovoljstva korisnika uslugama banke kroz telefonske ankete i organizaciju focus grupa.

Tokom 2015. godine Banka se uspešno uskladila sa tri značajne regulatorne izmene: a) izmenama

zakona o Zaštiti korisnika finansijskih usluga, b) izmenama zakona o osiguranju, c) novim Zakonom o platnim uslugama

Sektor bankarske operative

U 2015. godini aktivnosti Sektora bankarske operative su bile fokusirane na nekoliko važnih projekata

u domenu primene zakonske regulative, pre svega usklađivanje informacionog sistema i dokumenata u skladu sa zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, implementaciji svih elemenata novog zakona o platnim uslugama kao i implemetnaciji Odluke Narodne Banke Srbije o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Svi projekti su završena na vreme i u skladu sa postavljenim ciljevima, odnosno očekivanim rezultatima.

Pored implementacije zakonske regulative, radilo se konstantno na unapređenju poslovnih procesa, optimizaciji istih, automatizaciji funkcionalnosti informacionog sistema banke, kao i implementaciji

novih modula u informacionom sistemu a sve u cilju poboljšavanja efektivnosti i efikasnosti podrške poslovanju banke.

Fokus je bio i na kontroli troškova iz domena obrade podataka, uspostavljanju i unapređenju sistema internih kontrola, kao i konstantno unapređenje informacione sigurnosti.

Jedan od važnih elemenata je unpređenje poslovne podrške kroz usvojen veliki broj novih procedura i radnih instrukcija koje opisuju poslovne procese, odgovornosti i aktivnosti. Konstantno unapređenje interne komunikacije kroz intranet portal banke, zaokuružuje povećanje kvaliteta u pružanju podrške

koju Sektor bankarske operative daje ostalim odeljenjima u banci.

U upravljanju procesima i projektima koriste se savremene metodologije i alati, a stalno se unapređuje organizacija i realizacija istih. IT procesima se upravlja po ITLI (Information Technology Infrastructure

Library) modelu koji obezbeđuje servisnu organizaciju i unapređenje podrške rada IT sektora poslovnim odeljenjima. Upravljanje incidentima, zahtevima i problemima se radi na organizovan i

efikasan način, primenom softverskih rešenja, koja omogućavaju merenje efikasnosti i kvaliteta pruženih usluga, odnosno zadovoljstva korisnika tih usluga.

Značajna unapređenja su izvršena u oblasti sigurnosti informacionih tehnologija i to kao rezultat nekoliko kompleksnih projekata koji su omogućili viši nivo bezbednosti i smanjenje rizika u oblasti sistema informacionih tehnologija


6

Sektor ljudskih resursa

U okruženju koje se brzo menja, Sektor Ljudskih Resursa ima snažnu stgratešku ulogu, kako bi se

ostvario poslovni plan, i predvidela i podržala dinamika poslovanja. Godina za nama je bila puna

događanja, aktivnosti, i pronalaženja efikasnih i izvodljivih odgovora na izazove, prouzrokovane

neočekivanim obrtima na globalnom finansijskom tržištu

Sektor Ljudskih Resursa se fokusirao na sledeće prioritete:

- Uključivanje zaposlenih u prioritetne poslovne procese i realizovanje akcionih planova

- Stvaranje uslova i procesa koji podstiču saradnju i komunikaciju na svim nivoima

- Planiranje sukcesije i razvoj karijere zaposlenih

Banka je u navedenim oblastima sprovela niz inicijativa, kao što su :

• Prezentacija nalaza Projekta “Istraživanja zadovoljstva zaposlenih” svim zaposlenima Banke, koje

vrši Hay Grupa, na osnovu čijih rezultata su izdvojene ključne oblasti za unapredjenje poslovanja.

Određivanje tim lidera za relevantne organizacione delove banke, na osnovu čijih inputa je kreiran

generalni Akcioni plan, čije se sprovodjenje prati od strane Top menadžmenta a rezultati

komuniciraju svim zaposlenima.

• Posete direktora Sektora ljudskih resursa i rukovodstva Mreže filijala filijalama, na osnovu čega su

kreirani konkretni akcioni planovi kao odgovor na sva pitanja koja su zaposleni izdvojili tokom

sastanaka.

• Organizovanje Tim bildinga za sve zaposlene Banke, čime je data mogućnost zaposlenima da budu

pokretači promena kada je u pitanju stvaranje nove kulture, procesa i proizvoda u okviru banke, kroz

različite poslovne projekte koji podrazumevaju saradnju između različitih organizacionih delova

banke .

• Organizovanje sastanaka menadžmenta u širem sastavu (middle menadžment i više pozicije), na

kojima se komunicira o poslovanju banke, strateškom planu poslovanja u kriznim situacijama, kao i

inicijativama sektora ljudskih resursa o unapređivanju korporativne kulture.

• Nastavak projekta mapiranja zaposlenih, na osnovu čega se planiraju mere za retenciju, povećanje

angažovanosti, razvoj i unapredjenje karijere zaposlenih koji su mapirani kao talenti, zaposleni sa

visokim potencijalom i zaposleni visoke efikasnosti u radu.

Za Sektor ljudskih resursa ovi rezultati pokazuju da je potrebno osmisliti, usvojiti i sprovesti u delo

strateški Plan akcije kojim bi se unapredili ključni pokretači angažovanosti zaposlenih i konstantno

raditi na njegovom ostvarenju , u okviru datih mogućnosti i budžeta.

Poseban naglasak treba staviti na sistem zarada i beneficija. Osnovni cilj je da se ojača veza između

zarade i ostvarenih rezultata, kroz dodatno razvijanje insentiv sheme za zaposlene u mreži filijala, kao

i da se razvije plan za zadržavanje rukovodilaca, sukcesora i ključnih ljudi. Cilj ovog procesa je da se

evaluira i beleži postignuće zaposlenih i timova u poređenju sa unapred definisanim

kriterijumima rada i ponašanja, kao i oblasti u kojima je neophodno preduzeti akcije kako u cilju

unapredjenja učinka tako i u cilju razvoja karijere i pripreme za unapredjenje na više pozicije.


7

Unapređenje znanja i veština zaposlenih ima strateški značaj, kako bi bolje razumeli koja je njihova

uloga u postizanju rezultata banke i kako bi svi zaposleni radili u skladu sa zajedničkom vizijom i

vrednostima, razvili rezilijentnost i bili spremni da se brzo adaptiraju na promene u okruženju i

poslovnoj politici banke.

Piraeus banka aktivno sprovodi i vodi računa o merama unapredjenja ravnopravnosti polova, što se

reflektuje kroz sve programe i mere planiranja kadrova, zapošljavanja, obuke i razvoja zaposlenih,

kao i drugih oblasti upravljanja ljudskim resursima koje preduzima Sektor ljudskih resursa. Obuka i

trening zaposlenih Banke su dodatno intenzivirani tokom 2015 godine, kako bi se izašlo u susret

potrebama razvoja, kao i kvalitetu ishoda kako funkcionalnih, tako i treninga u vezi razvoja

menadžerskih veština i kompetenci.

· Održano je skoro 21000 sati aktivnosti obuke i razvoja zaposlenih, a kroz programe je prošlo

skoro 1600 ljudi.

· Održani su brojni treninzi, seminari i događanja koji su vezani za sticanje profesionalnih znanja i

veština, kao i sticanje licenci za bankarsko poslovanje, kroz koje je prošlo 170 kolega.

Istovremeno je IV generacija uspešno završila e-Learning programe Harvard Business škole, tj.

Harvard Manage Mentor i Stepping up to Management.

· Poseban napredak je ostvaren u oblasti razvoja takozvanih ’’soft’’ veština (veštine komunikacije,

upravljanja vremenom i saradnicima), a kroz treninge je prošlo više od 60 kolega na

menadžerskih pozicijama.

· Posebno ističemo nedavno održani kurs Komunikacije i Pregovaranja sa teškim klijentima kroz

koie je prošlo rukovodilaca koji upravljaju manjim ili većim timovima i od čijih rezultata, a u formi

stečenih znanja i veština rukovodilaca, očekujemo mnogo u godini koja je pred nama

Informacije o ostalim ulaganjima

Piraeus banka nastoji da smanji svoj operativni uticaj na okolinu, doprinese ekonomskom razvoju,

istovremeno poboljšavajući kvalitet života zaposlenih i njihovih porodica, lokalne zajednice i društva

u celini. Vizija Banke je da postavi temelj za bolju i zdraviju budućnost.

Korporativna društvena odgovornost je dobrovoljna posvećenost kompanije da u svoje poslovne

običaje uključi aktivnosti od društvenog značaja i značaja za očuvanja životne sredine.

Piraeus banka kreiranjem i sprovođenjem projekata koji se tiču društvene odgovornosti, nastoji da

podigne standarde socijalnog razvoja, da promoviše i čuva kulturno nasleđe i životnu sredinu, kao i

da poštuje osnovna prava svakog pojedinca, kompanije i celokupne društvene zajednice.

2015. je počela volonterskim akcijama tokom kojih su zaposleni radili na unapređenju sigurnosti

osnovaca u dve osnovne novobeogradske škole i trčali humanitarnu trku Beogradsko maratona za

Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Sremčici.

Protekle godine Banka je drugi put za redom bila generalni pokrovitelj “Kupa Matematičke gimnazije”

koji na takmičenju u znanju iz matematike, fizike i informatike okuplja 19 ekipa iz 10 zemalja.

Zaposleni Banke su tokom novogodišnjih I božićnih praznika sakupili preko 350 kg slatkiša koje su

darovali deci iz Domova u Kruševcu, Nišu, Kragujevcu, Pančevu, Zrenjaninu I Sremčici.


8

Poslovi Sektora sredstava I likvidnosti

Polazeći od strateške orijentacije Banke, osnovni ciljevi i poslovne aktivnosti poslovne funkcije Trezora

tokom 2015. godine bile su usmerene na adekvatno upravljanje likvidnošću uz plasiranje slobodnih

sredstava na tržištu novca i kapitala, podrška poslovanju sa klijentima (stanovništvo i privreda) i

pribavljanje odgovarajućih izvora uz smanjenje koncentracije i poboljšanje ročne i valutne

usklađenosti.

2

015

-GO

DIŠ

NJ

I IZ

VE

ŠT

AJ

O P

OS

LO

VA

NJ

U

K

rata

k p

rika

z o

rga

niz

ac

ion

e s

tru

ktu

re

UP

RA

VN

IO

DB

OR

Odeljenje

za

kontr

olu

uskla

đenosti p

oslo

vanja

banke

Odb

or

za p

raćenje

poslo

vanja

ban

ke

Odeljenje

Inte

rne

reviz

ije

IZV

RŠ

NI

OD

BO

R

Odbor

za

upra

vljanje

rizic

ima

Sekto

rupra

vljanja

rizic

ima

2

015

-GO

DIŠ

NJ

I IZ

VE

ŠT

AJ

O P

OS

LO

VA

NJ

U

Pre

dsed

nik

Izvrš

nog O

db

ora

i G

ene

raln

i M

ena

džer

Sekto

rljudskih

resurs

a

Zam

enik

Genera

lnog

Menad

žera

i Č

lan Izvrš

no

g

Od

bora

Čla

n Izvrš

nog O

dbora

–O

pera

tivno

po

slo

vanje

Čla

n Izvrš

nog

Odbora

i

Direkto

rK

reditnog

Se

kto

ra

Odeljenje

za

org

aniz

aciju

iopera

tivnu p

odrš

ku

Sekto

rin

form

acio

nih

tehnolo

gija

Za

me

nik

Ge

ne

raln

og

Me

na

dže

ra i Č

lan

Iz

vrš

no

g O

db

ora

–

za

du

že

n z

a p

oslo

ve

sa

sta

no

vn

ištv

om

i m

režu

fili

jala

Sekto

rza

upra

vljan

je

pla

sm

anim

a s

a p

ovećanim

rizik

om

Sekto

rbanka

rske

opera

tive

Odeljenje

adm

inis

tracije

kre

dita

igara

ncija

Slu

žb

a z

a info

rma

cio

nu

bezbedn

ost

Kre

ditniS

ekto

rS

ekto

rF

inansija

Od

elje

nje

opštih p

oslo

va

Čla

n Izvrš

nog

Odbora

i

Direkto

rS

ekto

raF

inansija

Pra

vni

Sekto

r

Sekto

rupra

vljanja

rizic

ima

Odelje

nje

za u

skla

đeno

st

poslo

vanja

banke

Sekto

r m

reže fili

jala

Sekto

rposlo

vanja

sa

sta

novn

ištv

om

IZV

RŠ

NI O

DB

OR

UP

RA

VN

IO

DB

OR

Se

kto

rpo

slo

va

sa

privre

dom

Sekto

rS

redsta

va

ilikvid

nosti

Odeljenje

kre

dita

malim

i

sre

dnjim

pre

duzećim

a


Planirani budući razvoj

Budući razvoj obuhvatiće:

Aktivnosti na redukciji NPL portfolija kroz Collection, otpise i preuzimanje imovine dužnika i istovremeno:

- Povećanje kreditnih plasmana pravnim licima , posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća;

- Povećanje potrošačkih dinarskih kredita stanovništvu;

- Poslove sa hartijama od vrednosti kojima se trguje na domaćem tržištu.

Takođe, aktivnosti će biti usmerene na rast aktivnosti i poslovnih prihoda u oblasti dokumentarnih i

akreditivnih poslova , platnog prometa I FX biznisa.

Banka će nastaviti započetu optimizaciju vezano za nivo operativnih troškova i poslovnih rashoda.

Regulatorna racija, posebno u pogledu adekvatnosti kapitala i likvidnosti održavaće se na nivou koji je značajno iznad zakonski propisanog minimuma.

Aktivnosti vezane za upravljanje plasmanima sa povećanim rizikom

- Razvijanje poslovne strategije i politike klijenata koji imaju plasmane sa povećanim rizikom - Stalno nadgledanje poslovnih aktivnosti i finansijskog stanja klijenata kroz relevantne

finanisjke analize kao i: § Stalni monitoring klijenata i naplata dugovanja § Finansijska analiza poslovanja svih korporativnih klijenata na devetomesečnoj osnovi § Priprema mesečnih izveštaja za pojedine klijente

- Upravljanje plasmanima sa povećanim rizikom - Predlaganje rejtinga po klijentima čiji plasmani zahtevaju posebnu pažnju - Učestvovanje u pregovorima sa klijentima oko naplate loših plasmana u kašnjenju - Izrada predloga za naplatu i aktivaciju kolaterala - Saradnja sa agencijama za promet nekretnina i advokatskim kancelarijama - Organizovanje procena i obilaženje kolaterala koji se nalaze u portfoliu klijenata čiji su

plasmani sa povećanim rizikom - Praćenje naplate - Praćenje stečajnih postupaka u saradnji sa pravnim sektorom

Ciljevi i politike za upravljanje finansijskim rizicima

Strategija upravljanja rizicima

U skladu sa zahtevima Zakona o bankama, Odluke NBS o upravljanju rizicima i usklađivanjem Piraeus Banke a.d. Beograd sa standardima poslovanja Piraeus bankarske grupe, definisana je jedinstvena i sveobuhvatna strategija upravljanja rizicima na nivou Banke. Sistem upravljanja rizicima ima sledeće specifične ciljeve: • Identifikovanje glavnih tipova rizika i delova Banke koje su izložene ovim rizicima, • Minimiziranje godišnjeg nivoa gubitaka povezanih sa identifikovanim rizicima i na taj način povećanje profitabilnosti, • Razvijanje odgovarajućih politika, procedura i metodologija za upravljanje rizicima,


12

• Uspostavljanje adekvatnih sistema internih kontrola koji će omogućiti efikasno upravljanje rizikom (npr. merenje, praćenje, izveštavanje), • Definisanje okvira uređivanja rizika, • Podrška procesima donošenja odluka na nivou Banke obezbeđujući neophodnu perspektivu o riziku i odgovarajuće metodologije, • Promovisanje svesti o riziku i kulturi upravljanja rizicima u celoj Banci. Kreditni rizik – mogućnost da dužnik ili ne želi da izvrši obavezu ili je njegova sposobnost da izvrši takvu obavezu umanjena da za rezultat ima ekonomski gubitak banke. Drugim rečima, kreditni rizik je verovatnoća da obveznik ne ispuni svoje obaveze u skladu sa ugovorno dogovorenim uslovima. Tržišni rizik – rizik od smanjenja ekonomske vrednosti ili očekivanog prihoda zbog opštih kretanja na tržištu i obuhvata sledeće osnovne vrste: kamatni rizik i devizni rizik.

- Kamatni rizik je mogućnost ekonomskog gubitka usled promene kamatnih stopa, njihove promenljivosti ili korelacija, uključujući I promenu oblika kamatne krive. Rizik promene kamatnih stopa može da utiče i na pozicije knjige trgovanja i bankarske knjige.

- Devizni rizik je mogućnost za ekonomski gubitak koji proizlazi iz kretanja deviznih kurseva, njihove promenljivosti ili korelacija. Rizik promene kursa utiče i na pozicije knjige trgovanja i bankarske knjige.

Rizik likvidnosti – odnosi se na sposobnost banke da ispunjava svoje obaveze u roku dopeća, bez stvaranja neprihvatljivih gubitaka. Rizik likvidnosti uključuje nesposobnost da se upravlja neplaniranim smanjenjima i promenama u izvorima finansiranja. Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti banke da prepozna i razmatra promene tržišnih uslova koji utiču na sposobnost da likvidira sredstva brzo i uz minimalan gubitak u vrednosti. Operativni rizik – rizik od potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neadekvatnih ili neuspešnih internih procesa, ljudi i sistema u banci ili spoljnih događaja, uključujući I pravni rizik. Investicioni rizik – predstavlja opasnost od potencijalne fluktuacije u vrednosti investicije, što bi moglo dovesti do gubitka glavnice. Neki uzroci investicionog rizika su: opšta tržišna kolebanja, fluktuacije specifičnog industrijskog tržišta, kretanja kamatnih stopa, faktori specifični za kompaniju idrugi. Veći rizik je obično povezan sa mogućnošću veće dugoročne dobiti. Rizik koncentracije - je rizik koji direktno ili indirektno proizlazi iz izloženosti banke prema istoj ili sličnoj vrsti faktora rizika ili rizika, kao što su izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica, industriji, geografskim zonama, vrstama proizvoda i poslovanja, sredstvima, kolateralima, finansijskim instrumentima, robi, itd. Rizik zemlje – odnosi se na mogućnost da bi promene u poslovnom okruženju u jednoj zemlji mogle negativno da utiču na profite poslovanja ili vrednosti imovine. Rizik zemlje je rizik vezan za zemlju porekla lica kome je banka izložena, ili mogućnost negativnog uticaja na finansijski rezultat ili capital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od dužnika zbog razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla dužnika.

Vodeći opšti principi upravljanja rizicima su sledeći: Aktivnosti upravljanja rizicima sprovodiće se istovremeno na sledećim različitim hijerarhijskim nivoima: • Strateški nivo: obuhvata funkcije upravljanja rizicima koje vrše viši menadžment i Upravni odbor. Na primer, definicija rizika, utvrđivanje sklonosti ka riziku, formulisanje strategije i politika za upravljanje rizicima i uspostavljanje adekvatnih sistema i kontrola kako bi se osiguralo da ukupni rizik ostane unutar prihvatljivog nivoa i da nagrada nadoknađuje preuzeti rizik. • Makro nivo: obuhvata upravljanje rizicima u okviru poslovne oblasti ili delokruga poslovanja. Generalno, aktivnosti upravljanja rizicima koje vrši srednji menadžment ili jedinice zadužene za upravljanje rizicima spadaju u ovu kategoriju. • Mikro nivo: uključuje „on-the-line“ upravljanja rizicima gde se rizici zapravo stvaraju. To su aktivnosti upravljanja rizikom koje obavljaju osobe koje preuzimaju rizik u ime organizacije kao što funkcije


13

šaltera i kreditnih zahteva. Upravljanja rizicima u tim područjima je ograničeno na internim procedurama i smernicama utvrđenim od strane menadžmenta.

Nosivost rizika, sklonost ka riziku i profil rizika

Grupa i Banka definišu svoju nosivost rizika kao iznos finansijskih sredstava koji je dostupan za apsorpciju gubitaka, koji mogu nastati s obzirom na profil rizika, dok obezbeđuje da se sledeći ciljevi ostvaruju u svakom slučaju: 1) stalnost 2) regularnost 3) solventnost Kod cilja stalnosti, interesi akcionara i zaposlenih su u prvom planu, u regulatornom cilju interesi supervizora se čuvaju, dok su kod cilja solventnosti interesi deponenata zaštićeni. Ti ciljevi su striktno povezani, tj. cilj stalnosti osigurava da se i regulatorni i ciljevi solventnosti ostvaruju, dok regulatorni cilj osigurava da se ispuni cilj solventnosti.

Strategija upravljanja kapitalom Strategija opisuje ulogu i procese koji se primenjuju u Banci u procesu upravljanja kapitalom da bi se

osigurao odgovarajući nivo i optimalna struktura kapitala koja podržava očekivani rast kreditiranja i budućih izvora finansiranja i njihovo korišćenje, politike dividendi, kao i bilo kakve promene u

minimalnim zakonskim kapitalnim zahtevima. Kapital banke je iznos njenog osnovnog kapitala,

dopunskog kapitala umanjen za zbir odbitnih stavki kako je definisano Odlukom o adekvatnosti

kapitala.

Odnos između kapitala banke i iznosa rizika koji banka može da podnese ne proističe samo iz zakonskih ograničenja, već je ujedno i glavni fokus menadžmenta banke. Banka zato treba da izračuna iznos kapitala koji je potreban za pokriće potencijalnih gubitaka koji nastaju iz rizika kojima je banka izložena. Banka planira i prati svoju adekvatnost kapitala pomoću dva komplementarna pristupa:

- propisani kapital (regulatory capital), u tom slučaju kapitalni zahtev izračunava se na osnovupropisane regulative centralne banke i

- Interni (ekonomski) kapital (internal/economic capital), kada se kapitalni zahtev utvrđuje internim metodologijama. Iako se ova dva pristupa razlikuju na više načina, oni su i usko povezani s obzirom na njihov zajednički krajnji cilj.

Upravljanje kapitalom odnosi se na definiciju optimalnog iznosa kapitala koji banka mora da drži s obzirom na kvalitet njene postojeće aktive i strategije budućeg kreditiranja. Pošto je dobila mnogobrojna mišljenja o kapitalu i raznim ograničenjima (iz zakonodavnih i internih gledišta) Banka treba da kontroliše svoju adekvatnost kapitala i regulatornog i internog karaktera i da pomiri i razume razlike.

Alokacija kapitala usmerena je na optimizaciju balansa rizik-prihod na nivou Banke.

Upravljanje kreditnim rizikom

Politika upravljanja kreditnim rizikom za cilj ima da identifikuje celokupan, složeni proces upravljanja kreditnim rizikom čije su pojedinačne faze detaljno opisane procedurama Banke koje se bave kreditnim rizikom.

Funkcija upravljanja kreditnim rizikom odvojena je od svakodnevnih poslova vezanih za odnose sa klijentima i kreditne poslove. Odgovornost funkcije upravljanja kreditnim rizikom podrazumeva ukupno upravljanje portfolijom banke na različitim nivoima – pojedinačni plasmani, loši plasmani, koncentracija a sa ciljem formiranja i održavanja stabilnog i profitabilnog portfolija.


14

Za upravljanje kreditnim rizikom bitno je da postoji i adekvatna organizacija kontrolne funkcije u smislu poštovanja internih politika i procedura kao i usklađenosti sa zakonskim propisima i odbredbama. Adekvatna kontrolna funkcija obezbeđuje se kroz nadležnosti odeljenja interne revizije i odeljenja za kontrolu usklađenosti poslovanja banke. Politikama banke i ostalim usvojenim procedurama za odobravanje kredita banka uređuje upravljanje kreditnim rizikom na nivou pojedinačnog dužnika kao i na nivou celokupnog portfolija. Podela odgovornosti definisana je procedurama banke. Poštovanje procedura i adekvatna segregacija dužnosti obezbedjuje neophodnu kontrolu i ravnotežu koja banci omogućava da formira i održi stabilan i profitabilan portfolio rizičnih plasmana koji je u stanju da odoli cikličnim nepovoljnim kretanjima u ekonomskom okruženju. Zbog izuzetne važnosti kreditnog portfolija menadžment banke se na kontinuiranoj osnovi obaveštava o stanju i kvalitetu portfolija kao i o nekvalitetnim kreditima i njihovom kretanju po periodima. Viši menadžment ima važnu ulogu u procesu upravljanja kreditnim rizikom. On je odgovoran za primenu i razvoj kreditnih politika i procedura.

Upravljanje tržišnim rizicima Tržišni rizici predstavljaju mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki banke koje nastaju usled kretanja cena finansijskih instrumenata i robe na tržištu, promena kamatnih stopa, promena deviznih kurseva. Tržišni rizici obuhvataju devizni rizik, cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik: • Devizni rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital Banke usled promene deviznih kurseva, a Banka mu je izložena po osnovu pozicija iz bankarske knjige i knjige trgovanja. Drugim rečima, otvorena devizna pozicija (neusklađenost između nivoa aktive i pasive u istoj valuti) može dovesti do nastanka gubtika zbog promene deviznih kurseva, promene vrednosti dinara u odnosu na druge strane valute i promene cene zlata. • Cenovni rizik podrazumeva rizik negativnog efekta na finansijski rezultat ili kapital Banke usled promene cena dužničkih hartija od vrednosti i vlasničkih hartija od vrednosti. Pod dužničkim hartijama od vrednosti podrazumevaju se obveznice i druge dužničke hartije od vrednosti kao i derivati čiji je predmet kamatna stopa ili dužnička hartija od vrednosti, dok se pod vlasničkim hartijama od vrednosti podrazumevaju se akcije, depozitne potvrde, berzanski indeksi, konvertibilne obveznice ako ispunjavaju uslove navedene u Odluci o adekvatnosti kapitala kao i derivati koji se odnose na akcije ili berzanske indekse. Cenovni rizik sastoji se iz opšteg i specifičnog cenovnog rizika. • Robni rizik nastaje zbog promene cene robe kojom se trguje ili se može trgovati na priznatom sekundarnom tržištu. Pod robom se smatraju fizički proizvodi s kojima se može trgovati na sekundarnom tržištu i to: poljoprivredni proizvodi, minerali (uključujući i naftu) i plemeniti metali (izuzev zlata) i izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na te proizvode. Banka je uspostavila sitem za upravljanje tržišnim rizicima i obezbeđivanje kapitala za pokriće izložesnosti tržišnom riziku, u skladu za Odlukom o upravljanju rizicima i Odlukom o adekvatnosti kapitala Narodne Banke Banka prati razvoj preuzetih rizika koristeći indikatore osetljivosti i na taj način računa efekat promena nivoa tržišnih cena na vrednost bilansnih i vanbilansnih stavki, kako bi stekla kompletan uvid o nivou i jačini određenih faktora rizika. Dodatno, kao jedna od ključnih tehnika za merenje preuzete vrste rizika je redovno sprovođenje različitih scenarija stres testiranja, kojima Banka meri efekat ekstremnih negativnih promena tržišnih cena na vrednost imovine i obaveza Banke.

Upravljanje rizikom likvidnosti U skladu sa svojim ciljevima definisanim Strategijom za upravljanje rizicima, Banka je razvila adekvatan sistem za upravljanje rizikom likvidnosti kroz niz internih akata. Banka upravlja svojom aktivom i pasivom na način koji joj omogućava da obezbedi stalnu likvidnost i pribavi neophodne izvore novca bez nepotrebnih gubitaka. Principi upravljanja rizikom likvidnosti opisani su Procedurom za upravljanje rizikom likvidnosti koja je usvojena od strane Upravnog odbora.


15

Banka je usvojila Politiku za upravljanje rizikom likvidnosti kao i niz pratećih dokumenata u kojima su detaljno opisane interne i eksterne mere likvidnosti, racija likvidnosti, kao adekvatan sistem limita koje konstantno prati Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, i redovno izveštava ALCO odbor. Upravljanje likvidnošću podrazumeva kontinuirani proces sagledavanja potreba likvidnosti u različitim scenarijima kao i adekvatno planiranje u likvidnosti u vanrednim i stresnim uslovima. U tom cilju Banka je dokumentom Plan finansiranja u vanrednim okolnostima (eng. Contingency Funding Plan - CFP) definisala ključne događaje i kriterijume za aktiviranje CFP plana, koji je u nadležnosti CFP grupe, a koju čine relevantni predstavnici Sektora sredstava i likvidnosti, Sektora za upravljanje rizicima i Sektora finansija.

Upravljanje kamatnim rizikom Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa. Banka upravlja sledećim izvorima kamatnog rizika: • Repricing risk - Rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cena • Yield curve risk - Rizik promene oblika krive prinosa • Basis risk – Bazni rizik kome je izložena zbog različitih referentnih kamatnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija sa sličnim karakteristikama što se tiče dospeća ili ponovnog određivanja cena • Optionality risk - Rizikom opcija kome je izložena zbog ugovornih odredbi u vezi s kamatno osetljivim pozicijama (krediti s mogućnošću prevremene otplate, depoziti s mogućnošću prevremenog povlačenja i dr.) Izvršni odbor Banke je usvojio Proceduru za upravljanje kamatnim rizikom kojom je opisan jedinstven sistem upravljanja ovim rizikom. Cilj Banke je da adekvatnim upravljanjem kamatnim rizikom zaštiti svoju neto kamatnu maržu i kapital od negativnih uticaja koji mogu nastati kao rezultat oscilacija tržišnih kamatnih stopa.

Upravljanje operativnim rizikom Okvir za upravljanje operativnim rizikom podrazumeva sve usvojene pisane dokumente (strategiju, politiku, kao i pripadajuće procedure i metodologije) koje se primenjuju Banci, a u skladu sa regulatornim zahtevima kao i sa Metodologijom Grupe. Upravljanje operativnim rizicima, kao i dokumentovanost istog, omogućava Banci sveobuhvatno praćenje, kontrolu i upravljanje ovom vrstom rizika. Pomenuti principi u procesu upravljanja operativnim rizicima usmereni su na ostvarivanje dugoročnih ciljeva, a to su adekvatno i kvalitetno upravljanje operativnim rizicima kroz ažurno, sveobuhvatno i tačno preuzimanje, analizu i upravljanje svim relevantnim dogadjajima operativnog rizika koji mogu da dovedu do ugrožavanja finansijskog rezultata i kapitala Banke. Takodje, Banka je usmerena na merenje izloženosti operativnim rizicima pri uvodjenju novih proizvoda kao i u slučajevima eksternalizacije poslovnih aktivnosti Banke.

Organizacija upravljanja operativnim rizikom

Pored Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, svi organizacioni delovi Banke odredili su po jednog koordinatora za operativni rizik. U pitanju su zaposleni koji poseduju odgovarajuća znanja i iskustva i predstavljaju vezu između Službe za upravljanje operativnim rizikom i njihovog organizacionog dela. Koordinatori su dužni da organizuju i pruže podršku u implementaciji metodologija i procedura za upravljanje operativnim rizicima u svom organizacionom delu. Pored koordinatora, na nivou Banke formiran je i ORAC (Komisija za procenu operativnih rizika) čiji je cilj pružanje obuhvatnije podrške poslovnim jednicima, analiziranje rezulata samoprocena svake poslvone jedinice kao i kontrola sprovođenja akcionih planova.

Organizacija procesa upravljanja rizicima Struktura upravljanja rizikom Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika. Upravni odbor i Izvršni odbor


16

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorani za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima. Odbor za reviziju Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci. Odbor za upravljanje rizicima Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima i implementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanju rizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik. Sektor za upravljanje rizicima Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovorno za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao i sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke. Interna revizija Adekvatnost procesa upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama.

Izveštavanje o rizicima Izveštavanje o rizicima može biti: • Eksterno – prema Narodnoj Banci Srbije, u skladu sa propisanim rokovima i u propisanoj formi od strane centralne banke i • Interno – prema rukovodstvu banke i delovima Banke zaduženim za kontrolu upravljanja rizicima kao što je navedeno u tački 3. ovog dokumenta. Izveštaji se šalju u različitoj dinamici i različitim formama koje mogu biti propisane od strane centralne banke, bankarske grupe ili interno. Izveštavanje o rizicima nalazi se u nadležnosti Sektora za upravljanje rizicima i Odeljenja računovodstva Banke.

Tehnike ublažavanja rizika U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala i Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banka priznaje sledeća sredstva obezbeđenja kao adekvatne tehnike ublažavanja kreditnog rizika: • Gotovinske depozite • Bilansno netiranje • Standardizovane sporazume o netiranju • Dužničke hartije od vrednosti • Akcije ili konvertibilne obveznice koje su uključene u glavni berzanski • Garancije, druge oblike jemstva i kontragarancije (uključujući i druge, slične instrumente nematerijalne kreditne zaštite) • Kreditne derivate Banka koristi složeni metod pri korišćenju tehnika ublažavanja kreditnog rizika i obračunu rizične aktive. Pored gore navedenih, procedurom za upravljanje sredstvima obezbeđenja definišu se bliže uslovi za upravljanje, kontrolu i monitoring sredstava obezbeđenja. Stambene nepokretnosti Stambene nepokretnosti ne tretiraju se kao tehnike ublažavanja kreditnog rizika ali se koriste pri obračunu rizične bilansne aktive kao mehanizam zamene pondera kreditnog rizika. Tipovi nepokretnosti koje se tretiraju kao stambene i koriste se prilikom kalkulacije rizične bilanse aktive su: • Stan • Kuća • Stambena zgrada • Zemljište sa građevinskom dozvolom za izgradnju kuće


17

U procesu odobrenja kredita, pri izboru odgovarajućeg sredstva obezbeđenja potrebno je da isto zadovolji uslove i kriterijume propisane kreditnom politikom banke. Kreditna politika precizira sve tipove hipoteka koje banka može tretirati kao adekvatne. Svi uslovi i pretpostavke koje hipoteke moraju da zadovolje su takođe definisane procedurama za odobrenje kredita i ostalih kreditnih proizvoda a koje su ovde navedene, kao i procedurom za upravljanje pravnom dokumentacijom prilikom realizacije kredita korporativnim klijentima. Sve stambene nepokretnosti, izuzev zemljišta sa građevinskom dozvolom za izgradnju kuće, su osigurana polisom osiguranja od rizika nastupanja štete na nepokretnosti. Da bi stambena nepokretnost bila priznata kao adekvatna, premija osiguranja mora biti plaćena i ne starija od godinu dana od trenutka kalkulacije rizične bilansne aktive. Na kvartalnom nivou sektor upravljanja rizicima vrši kontrolu isteklih polisa osiguranja i informiše odeljenje administracije kredita i garancija u čijoj je nadležnosti ažuriranje ovih polisa. Dodatni uslov za priznavanje sredstava obezbeđenja je i datum reprocene. Stambene nepokretnosti čiji je datum poslednje procene stariji od tri godine u odnosu na datum obračuna rizične bilansne aktive neće biti uzete u obzir. Na kvartalnom nivou sektor upravljanja rizicima vrši kontrolu isteklih procena vrednosti hipoteka i obaveštava odeljenje administracije kredita i ganarnicja u čijoj je nadležnosti ažuriranje reporocena.

Kapital Banke

Rizik Kapitala

Na dan 31.12.2015 godine, kapital

banke je 5,408,850 hiljada dinara.

Struktura kapitala na dan 31.

decembra 2015 Naziv pozicije Iznos

I KAPITAL 5,408,850

1. OSNOVNI KAPITAL 5,531,166

1.1

Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

16,975,755

1.3 Emisiona premija 594,475

1.4 Rezerve iz dobiti 35,973

1.6 Gubici prethodnih godina 1,359,316

1.8 Gubitak tekuće godine 3,954,281

1.9 Nematerijalna ulaganja 103,082

1.11 Regulatorna usklađivanja vrednosti 6,658,356

1.11.1

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

259

1.11.4

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj

aktivi i vanbilansnim stavkama banke

6,658,097

2 DOPUNSKI KAPITAL 0

3. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 122,316

3.1 umanjenje osnovnog kapitala 122,316

3.3.

Direktna ili indir. ulaganja u banke i druga lica u finans.

sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka,odnosno

drugih lica 122,316


18

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICCAP) Jedan od ključnih elemenata u Basel 2 okviru je zahtev za internom procenom adekvatnosti kapitala Banke(ICAAP). ICCAP ima za cilj da osigura da Banka poseduje dovoljno kapitala za pokriće svih materijano značajnih rizika kojima je izložena. Cilj ICAAP-a je da Banka dokumentuje i integriše kako procenu kapitalnih zahteva Banke tako i upravljanje kapitalom Banke. Izrada i sporvođenje ICAAP-a su pod krajnjom odgovornošću Upravnog odbora (UO) i lokalnog Izvršnog odbora (IO) kao i Sektora upravljanja rizicima koji je zadužen za operativno sprovođenje. Sledeće aktivnosti Banka smatra, u manjoj ili većoj meri, komponentama ICAAP-a u najširem smislu:

- Generalna strategija Banke, sa definisanim ciljevima, naročito u oblasti upravljanja kapitalom i rizicima

- Sistem i proces upravljanja, posebno u oblasti rizika, kapitala i merenja rezultata poslovanja - Kapital i izvori finansiranja - Izrada budžeta i planiranje poslovanja - Upravljanje rizicima, uključujući identifikaciju, procenu, merenje, ublažavanje i kontrolu - Generalni sistem unutrašnje kontrole

Banka usvaja pragmatičan pristup prema ICAAP-u, u cilju odražavanja ICAAP-a srazmerno sofisticiranosti upravljanja rizicima, kapitalom, finasnsiranjem i radom Banke. Dalja područja primene ovih komponenata je usmerena na otklanjanje izazova na način na koji se obezbeđuje optimalan odnos između njih. Očekivano je, kroz implementaciju, da se dođe do boljih rešenja u budućnosti, za svaki od ovih elemenata koji su u međusobnoj vezi.

Prikaz pristupa procene adekvatnosti kapitala

Obračun internih kapitalnih zahteva razlikuje se od obračuna regulatornih kapitalnih zahteva u nekoliko materijalno značajnih aspekata: Metodologija: Metodologije korišćene za obračun internih zahteva mogu biti iste kao i one korišćene za regulatorne svrhe ali za neke, određene rizike metodologije prevazilaze regulatorno propisane kriterijume u manjoj ili većoj meri. Za rizike koji nisu obuhvaćeni stubom 1 bazelskog sporazuma banka primenjuje sopstveno razvijene pristupe, dok se za rizike obuhvaćene stubom 1 može opredeliti da koristi i modifikovane verzije regulatornih pristupa.

Područje rizika:

Obračun internih kapitalnih zahteva ide izvan okvira regulatorno propisanog minimuma i tretira rizike koji nisu porkiveni stubom 1 bazelskog sporazuma. Efekat diversificacije: Ovako obuhvaćeni rizici, na nivou agregatnog internog kapitalnog zahteva, odražavaju dublji odnos koji postoji među rizicima u banci prikazujući, na sveobuhvatniji način zavisnost i uticaj na kapitalnu osnovu banke. Kontrola svih aspekata ICAAP plana u banci je podeljena po organizacionim jedinicama, u skladu sa njihovim delokrugom rada: Obračun regulatornih kapitalnih zahteva i kapitala se sprovodi u skladu sa odlukom NBS o adekvatnosti kapitala kod su kod obračuna internih kapitalnih zahteva sve kvantitivne i kvalitativne metode predmet kontinuirane provere i usavršavanja, u skladu sa iskustvima iz bankarske prakse.

Rezultati sprovedenog procesa interne procene adekvatnosti kapitala

Piraeus Banka AD Beograd je kao materijalno značajne identifikovala sledeće rizike: - Kreditni rizik - Tržišni rizici (devizni i cenovni) - Operativni rizik - Kreditno-devizni rizik - Rizik koncentracije - Rezidualni rizik - Rizik likvidnosti - Kamatni rizik - Reputacioni rizik - Strateški rizik - Rizik ulaganja


19

Kapitalni zahtevi po vrstama rizika i klasama izloženosti

Kapitalni zahtev za kreditni rizik

Banka primenjuje standardizovan pristup za obračun kapitalnih zahteva za kreditni rizik. Aktiva banke ponedrisana kreditnim rizikom predstavlja zbir vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim ponderima kreditnog rizika. Ponder kreditnog rizika se za svaku pojedinačnu izloženost određuje na osnovu klase izloženosti i nivoa njenog kreditnog kvaliteta. Raspoređivanje izloženosti po klasama izloženosti definisano je posebnom procedurom Banke, a u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala.

Kapitalni zahtev za tržišni rizik

Na osnovu Odluke o adekvatnosti kapitala, Banka je dužna da obračunava kapitalni zahtev za tržišne rizike, koji je jednak zbiru kapitalnog zahteva za cenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja, kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti i kapitalnog zahteva za robni rizik za sve poslovne aktivnosti. Banka je dužna da sve bilansne pozicije i vanbilansne stavke rasporedi u knjigu trgovanja, odnosno u bankarsku knjigu uzimajući u obzir njihove karakteristike i namenu. Kriterijumi za raspoređivanje pozicija u finansijskim instrumentima u knjigu trgovanja definisani su u Politici za upravljanje knjigom trgovanja. Osnovni kriterijumi su svakako namera trgovanja određenim finansijskim instrumentom. Kapitalni zahtev za cenovni rizik jednak je zbiru: • kapitalnog zahteva za ovaj rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i • kapitalnog zahteva za ovaj rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti. Banka je 31.12.2015 u knjizi trgovanja imala pozicije u sledećim finansijskim instrumentima: • u trezorskim zapisima Republike Srbije, • u valutnim svop ugovorima. Shodne tome, Banka je bila u obavezi da računa opšti i specifični cenovni rizik samo za dužničke hartije od vrednosti u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banke. Specifični cenovni rizik po osnovu dužničke hartije od vrednosti je rizik od promene cene ove hartije usled činilaca koji se odnose na njenog izdavaoca ili izdavaoca dužničke hartije od vrednosti koja je predmet ugovora (za finansijske derivate). Opšti cenovni rizik po osnovu dužničke hartije od vrednosti je rizik od promene cene ove hartije usled promene opšteg nivoa kamatnih stopa. Za izračunavanje opšteg cenovnog rizika po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, Banka primenjuje metod dospeća koji je opisan u Odluci o adekvatnosti kapitala.

Kapitalni zahtev za devizni rizik

Banka je izložena deviznom riziku po osnovu pozicija koje se vode u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja. Banka je dužna da računa kapitalni zahtev za devizni rizik ako je zbir ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu veći od 2% kapitala banke izračunatog u skladu sa odredbama glave III Odluke o adekvatnosti kapitala. Kapitalni zahtev za devizni rizik izračunava se množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%.

Kapitalni zahtev za operativni rizik

Banka koristi standardizovani pristup za obračun kapitalnih zahteva za operativni rizik, koji se bazira na razvrstavanju poslovnih aktivnosti u linije poslovanja i izračunavanju indikatora izloženosti za svaku od tih linija, a u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala. Banka je posebnim dokumentom regulisala razvrstavanje po linijama poslovanja, koje počiva na adekvatnom mapiranju računovodstvenih konta i to: prihodi i rashodi od kamata; prihodi i rashodi od naknada i provizija; prihodi od dividendi i učešća; dobici i gubici od hartija od vrednosti; prihodi I rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza; prihodi i rashodi od kursnih razlika; ostali prihodi iz redovnog poslovanja. Sumiranjem tako dobijenih ponderisanih rezultata po linijama poslovanja, dobija se finalni kapitalni zahtev za operativni rizik za konkretnu godinu. Konačan kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa jednak je trogodišnjem proseku ovako izračunatih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja.

Documents

Finansijski izveštaj za 2015. godinu