Finansijske institucije

Криминалистичко-полицијска академија

С а д р ж а ј:

1. Финансијске институције...........................................3

2. Преглед финансијског система..................................4

3. Структура финансијских тржишта........................6

4. Интернационализација финансијских тржишта.....................................................................8

5. Светско тржиште акција..........................................8

6. Трансакциони трошкови.............................................9

7. Најзначајнији финансијски посредници....................................................................9

8. Депозитне институције........................................... 10

9. Централна банка и пословне банке..........................11

10. Финансијско извештавање..................................16

11. Литература..........................................................17

Београд, 2013.


1.Финансијске институције

Финансијски сектор задњих година подлеже значајним променама. Технологија је омогућила малим финансијским установама да се поставе раме уз раме са великим и почну да се такмиче са њима. Решења, производи и услуге које су данас на располагању, укључујући основно проћесирање података, банкомате, проћесирање разних врста кредитних и платних картица, савремене информатичке архитектуре, као и информатичка сигурност и менаџмент комуникације података омогућавају малим установама да понуде тржишту све што нуде велике, а да се при томе такмиче са њима чак и на нивоу квалитета саме услуге.Да би у следећим годинама остале конкурентне, финансијске установе ће морати да се фокусирају на:

подстицање лојалности клијената, интегрисање разних канала, снижавање трошкова рада позадинских система, препознавање и овладавање ризика.

Понуда услуга СРЦ групе за финансијски сектор се креће од специфичних решења за побољшање пословања са клијентима и снижавања трошкова позадинских система до техничке инфраструктуре за безбедно и поуздано пословање.

На једном месту удружујемо пословно саветовање, познавање домена и подручја, техничка знања, продуктна решења и способност извођења и најкомплекснијих пројеката који ће вам помоћи да останете водећи у такмичењу са конкуренцијом.

Зашто проучавати финансијске институције?

Други најважнији предмет нашег проучавања јесу финансијске институције. Финансијска тржишта функционишу управо због њих. Без њих финансијска тржишта не би могла преносити средства од штедиша до људи који знају како би их пласирали. Тако финансијске институције такође имају велики утицај на функционисање економије у целини.

1.1. Централна банка и вођење монетарне политике

Најважнија финансијска институција у финансијском систему је централна банка. Она је државна институција која је одговорна за вођење монетарне политике. Монетарна политика подразумева управљање каматним стопама и количином новца у оптицају који се још назива и понуда новца. Са обзиром да монетарна политика утиче

2


на каматне стопе, инфлацију и пословне циклусе што има велики утицај на финансијска тржишта.

1.2. Структура финансијског система

Финансијски систем је доста сложен и састоји се од различитих врста приватних финансијских институција попут: банака, осигуравајућих друштава, инвестиционих фондова, финансијских компанија инвестиционих банака и све њих регулише и надзире влада. Ако желите да кредитирате неку компанију нећете отићи директно председницима компанија већ ћете то учинити преко финансијских посредника, институција попут комерцијалних банака, штедно кредитних задруга, штедионица, инвестиционих фондова..Све ове институције посудују новац оних који су га уштедели пласирајуци га онима којима треба за пословне подухвате.

1.3. Банке и остале финансијске институције

Банке се још називају и депозитним финансијским институцијама из разлога што прихватају депозите и дају зајмове. Под појмом банке укључујемо комерцијалне банке, штедно кредитне задруге, штедионице и кредитне задруге. Банке су финансијски посредници са којима просечни грађанин најчешће долази у контакт. Велики број грађана у свету чува велики део свог финансијског богатства на текућим рачунима банака, штедним рачунима и осталим облицима депозита у банкама. Оне су један од највећих финансијских посредника па из тог разлога заслужују посебну истраживачку пажњу. Задњих година друге финансијске институције су почеле да озбиљно угрожавају њихов досадашњи неприкосновени примат. 1.4. Финансијске иновације

Данас на место код банкарског службеника за шалтером подижете новац из банкомата, стање на рачуну можете проверити са компјутера од куће. 1.5. Управљање ризиком у финансијским институцијама

Економско окружење је током задње деценије постало изузетно променљиво и ризично. Огромне флуктације каматних стопа, суноврат берзи у свету, екулативне кризе на девизним тржистима, пропаст финансијских институција, достижу незапамћене нивое још од Велике кризе. У циљу избегавања наглих промена у профитабилности насталих у оваквом несигурном окружењу, финансијске институције се баве проучавањем ових повећаних ризика и смишљањем начина заштите од истих.

2. ПРЕГЛЕД ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА

Главна функција финансијских тржишта (тржишта обвезница и акција) је спајање људи који имају вишак новца и желе некако да га оплоде са људима који знају да га продуктивно упосле. Тржишта и институције то постижу сељењем средстава од људи са новчаним вишком ка људима са новчаним мањком, при том наплаћујући своје услуге (институције) и креирајући инфраструктуру, регулативе инструменте у циљу

3


ефикасне и квалитетне алокације средстава (тржишта). Компанија треба средства за маркетинг новог производа или локална власт треба средства за изградњу пута или школе.Ова средства се налазе преко финансијских институција. Финансијске институције и финансијска тржишта која су ефикасна и добро организована су нам потребни како би побољшали наше економско благостање па су зато битни и за економско здравље како појединаца, тако и нација и целе светске економије. Били смо сведоци распада финансијског система наше земље па тако и врло добро знамо шта значи када он не функционише онако како би требао. Тада се у принципу распада и читава економија једне земље.

Како би истражили утицај финансијских тржиста и посредника на економију, морамо прво разумети општу структуру финансијског система и начин његовог функционисања. У овом поглављу ћемо учити о главном финансијским посредницима и инструментима којима се тргује на финансијским тржиштима. 2.1.Улога финансијских тржишта

Већ смо рекли да је битна економска улога финансијских тржишта преусмеравање слободних средстава од људи који су уштедели вишак новчаних средстава трошећи мање од свог дохотка до људи којима недостају новчана средства јер желе трошити више од створеног дохотка.

Они који штеде и кредитирају (штедише – кредитори) приказани су на левој страни, а они који морају да позајмљују новац су на десној страни. Главни штедише кредитори су домаћинства али и предузећа и влада а и страни инвеститори и стране владе некада имају толико слободних средстава које улажу у другој земљи. Најзначајнији дужници тј потрошачи финансијских средстава су предузећа и држава. Али и домаћинства позајмљују средства зарад куповине аутомобила, кућа и намештаја.

У директним финансијама ( правац у дну слике) дужници позајмљују новчана средства директно од кредитора тако сто им на финансијским тржиштима продају хартије од вредности.Хартије од вредности представљају потразивања према дузниковом будућем дохотку или имовини.Хартије од вредности су имовина особе која их купи али и обавеза тј дуг за предузећа или предузеће које их продаје ( издаје или емитује) На пример ако Схелл има потребу да позајми новчана средства да плати нови погон за вађење нафте, могао би та средства да позајми од штедише тако што би му продао обвезницу – дужнички вредносни папир који представља обећање плаћања у редовним временским интервалима током унапред утврђеног временског раздобља.

Зашто је преусмеравање средстава од штедиша ка потрошацима толико битно за економију? Одговор лежи у једноставној чињеници да људи који штеде најчешће нису предузетници тј. људи који знају где да усмере средства, који знају за расположиве профитабилне могућности улагања. Рецимо да поседујете износ уштеђеног новца у износу од 1000 евра али та средства не можете да пласирате јер финансијска тржишта не постоје. Тако ће вам та средства стајати и на њима нећете зарадити камату. Међутим неко други зна како да продуктивно упосли тај ваш вишак средстава. Када би успели да ступите у контакт са том особом могли бисте јој понудити ваших 1000 евра уз цену позајмљених средстава од 100 евра годишње. Тако би сте обоје били на добитку.

Ако финансијска тржишта не би постојала, можда никада не би сте срели ту особу. Без финансијских тржишта је врло компликовано пренети средства од особе која не види могућности за улагања до особе која их види. Управо зато су финансијска тржишта кључна за побољшање економске ефикасности. Исто тако финансијска

4


тржишта омогућавају појединцима да побољшају свој квалитет живота. Пример за то су случајеви када млади људи узимају стамбене кредите. Да ова могућност не постоји они би можда у дужем временском периоду успели да уштеде довољно за куповину куће али тада би већ били престари и не би стигли да у њој уживају. Тако уз постојања финансијских тржишта људима је дата могућност да добију новац по одређеној цени тј. камати коју су спремни да плате како би поседовали кућу док су још увек довољно млади да уживају у њој. Када уштеде довољно отплатиће зајам.

3.Структура финансијских тржишта 3.1. Тржиште дуга и власничког капитала

Постоје два начина на које појединац или предузеће могу на финансијском тржишту доћи до потребних средстава. Један од најчешћих начина је метода издавања дужничког инструмента попут обвезниће или хипотеке. Ови инструменти представљају уговорну обавезу дужника да ће иматељу инструмента исплаћивати фиксни новчани износ у редовним временским интервалима( исплате камате и главнице)до унапред одређеног датума(датум доспећа), када се обавља завршена исплата. Доспеће дужничког инструмента је време (рок) до дана истека инструмента. Краткорочни дужнички инструмент је онај коме је доспеће краће од годину дана. Дугорочни дужнички инструмент је онај коме је доспеће десет година или дуже.

Средњорочни дужнички инструмент је онај коме је рок доспећа између једне и десет година.

Други начин прикупљања новчаних средстава је емитовање власничког удела, попут обичних акција, сто представља потраживање према уделу у нето дохотку (доходак након подмирења трошкова и пореза) и нето имовини предузећа. Ако сте постали власник једне такве акције компаније која је издала милион таквих акција, онда имате право на милионити део нето дохотка и на исти толики део нето имовине компаније. Акције или инструменти власничког капитала обично својим власницима обезбеђују повремене исплате(дивиденде) и сматрају се дугорочним хартијама од вредности јер немају рок доспећа.

Власништво над акцијом претпоставља да сте власник дела предузећа па због тога имате и право гласа у вези важних питања за фирму попут рецимо избора њених директора.

Главна мана поседовања акција на место обвезница компаније је та што је власник акције тј. власничког удела резидуални веровник. То значи да предузеће мора прво да исплати све власнике обвезница тј. компанијиног дуга па тек затим имао ће власничког удела тј акција. Са друге стране предност поседовања акција је у томе што њихови власници имају директну корист од повећања профитабилности или вредности имовине предузећа. Они који поседују обвезнице не могу да деле ту корист јер су њихове новчане исплате фиксне. Власници акција сносе ризик дељења позитивне и негативне судбине предузећа. Пошто у економији као и у животу важи правила да ко не ризикује и не профитира, шансе за остваривање већег профита свакако више леже у поседовању акција.

3.2. Примарна и секундарна тржишта

Још једна од подела финансијских тржишта је подела на примарна и секундарна тржишта. Примарно тржиште је финансијско тржиште на ком предузећа или државне

5


јединиће којима недостају новчана средства, та иста посуђују од првих купаца продајом нове емисије хартија од вредности попут обвезница или акција. Секундарно тржиште је финансијско тржиште на ком се препродају претходно издате хартије од вредности. Обично примарна тржишта хартија од вредности нису довољно позната широј јавности, јер се продаја Х од В првим купцима често одвија иза затворених врата. Веома битна финансијска институција која помаже у почетној продаји Х од В на примарном тржишту се назива инвестициона банка. Она то цини уписом издања Х од В, чиме јамчи ћену емисије Х од В које затим покушава да прода широј инвестиционој јавности. Најпознатији примери секундарних тржишта су Њујоршка берза која тргује претходно издатим акцијама, мада се на тржиштима обвезница на којима се тргује претходно изданим обвезницама корпорација и америчке владе остварује далеко већи обим трговине. Други примери секундарних тржишта су тржишта девиза, рочница и опција. Кључне улоге на овим секундарним тржиштима припадају брокерима и дилерима. Брокери делују у име улагања и спајају купће са продавцима Х од В. Дилери повезују купће и продавће купујући и продајући Х од В по унапред одређеним (котираним) ценама. Када на секундарно тржишту дође до продаје Х од В, особа која је продала папир добија новац, али компанија која је издала вредносни папир не долази до нових средстава, јер је до тих средстава досла када је своје Х од В први пут продала на примарном тржишту. Питаћете се ћему је онда сврха секундарних тржишта? Секундарна тржишта поседују своје две врло вазне функције. Прва је да олакшавају продају финансијских инструмената ради долажења до новца тј другим речима због њих финансијски инструменти постају ликвиднији – лакше утрошиви. Повећана ликвидност финансијских инструмената чини их привлачнијим, сто компанији издаватељу олакшава нове продаје Х од В на примарном тржишту. Друга врло битна функција секундарних тржишта је да она одредују ћену Х од В које је компанија претходно издала на примарном тржишту. Институције које купују Х од В на примарном тржишту компанији издаватељу за њих неће платити већу ћену од оне за коју сматрају да могу постићи на секундарном тржишту. Што је већа цена на секундарном тржишту већа ће бити и цена коју ће компанија издаватељ постићи путем нове емисије Х од В на примарном тржишту а наравно тиме ће и бити већи износ капитала који ће компанија тим путем прикупити. Тако кретања на секундарном тржишту представљају најзначајније услове за корпорације које издају Х од В. Зато ћемо се фокусирани на проучавање понашања не примарних већ секундарних тржишта.

3.3. Тржиште новца и капитала

Још један од начина разликовања појединих тржишта полази од критеријума рочности Х од В. Тако имамо тржиште новца које је финансијско тржиште на ком се тргује само краткорочним дужничким инструментима.( изворни рок доспећа краћи од годину дана). Инструментима тржишта новца се тргује више него дугорочним Х од В па су ови инструменти и ликвиднији. Исто тако краткорочне Ход В бележе мање осцилације у ценама од дугорочних, сто их чини сигурнијим за улагања. Из тог разлога банке и предузећа активно користе инструменте новчаног тржишта да би остварили каматни приход на привремене вишкове новчаних средстава. Затим имамо тржиште капитала на ком се тргује инструментима дугорочног дуга (изворни рок доспеца од годину дана и дузе) као и инструментима власничких удела тј акција. Х од В тржишта капитала дугорочне обвезнице и акције се често налазе у поседу финансијских посредника као сто су осигуравајуца друства и пензиони фондови, за

6


које је карактеристичан низак степен неизвесности у погледу износа средстава која ће им у будућности морати стојати на располагању.

4. Интернационализација финансијских тржишта

У задњих двадесет година досло је до интензивног тренда интернационализације финансијских тржишта. Дошло је до убрзане дерегулације финансијских тржишта и до повећања штедње у земљама попут Јапана сто је значајно утицало на експанзију пословних активности. Данас су међународна тржишта капитала један од водећих центара прикупљања средстава за велике корпорације и банке. Још један важан тренд који је утицао на интернационализацију финансијских тржишта је убрзани развој информационо телекомуникационих технологија. Ове технологије су дозволиле умрежавање свих великих светских финансијских тржишта у један заједнички виртуелни простор. Данас су информације доступне свима у мили секунди а трансакције нису ограничене географским простором. Такође убрзани развој такозваних земаља у успону је утицао на чињеницу да данас многи велики инвеститори сансу за остваривање брзог и великог профита виде управо на овим трзистима. Прилив средстава од стране такозваних пасивних инвеститора попут осигуравајуцих друстава и пензионих фондова је у великој мери осназио финансијска тржишта и економије земаља у развоју. Тако данас сви улазу свугде. Од Њујорка, Лондона, Токија до Сингапура, Москве и Бомбаја. 5. Светско тржиште акција

До недавно највеће тржиште акција је било америчко тржиште. Међутим овај начин финансирања је полако узео примат и у Европи и осталим деловима света. Компаније се све чешће одлучују на финансирање путем овог тржишта насупрот доскорашњем традиционалном виду финансирања путем банкарских кредита. Тако и инвеститори данас не гледају само један берзански индекс већ читав дијапазон индекса финансијских тржишта у свету. Нарасло интересовање за стране акције је подстакло формирање инвестиционих фондова који су специјализовани за трговање на међународном тржишту. Интернационализација финансијских тржишта има велики утицај на успон светске економије. Државе се данас у великој мери финансирају од стране страног капитала и то важи подједнако за развијене земље и земље у развоју. Тако интернационализација финансијских тржишта отвара врата јос чвршћој интеграцији светске економије у ком трансфер технологије, капитала и робе постаје свакодневница.

6. Светско тржиште акција

Овај правац укључује финансијског посредника који стоји измеду штедише кредитора и дужника потросаца. Посредник преноси средства од једног до другог тако сто посудује средства од штедише кредитора и користи их за одобравање кредита дужнику-потрошачу. Банка рецимо може прикупити средства емитовањем обавеза у облику штедних депозита. Тако прикупљена средства може искористити за формирање имовине у виду кредита Генерал Моторсу или у виду куповине ИБМ – ове обвезниће

7


на финансијском тржишту. Коначни резултат је тај да је шира јавност у виду штедиша кредитора пренела средства ИБМ дужнику потрошачу и то уз помоћ банке као финансијског посредника. Дакле процес индиректног финансирања у ком се појављују финансијски посредници се назива финансијско посредовање. То је главни пут којим се средства крећу од кредитора ка дужницима. Мада медији углавном усмеравају пажњу на тржишта ХодВ поготово берзе, финансијски посредници су за предузећа далеко важнији извор средстава од тржишта ХодВ. Зашто су финансијски посредници толико важни? Да би добили одговор на ово питање морамо разумети улогу трансакционих трошкова и информационих трошкова на финансијским тржиштима.

7. Трансакциони трошкови

Трансакциони трошкови су заправо време и новац које потрошимо вршеци једну финансијску трансакцију. Они управо представљају главни проблем људима који поседују вишкове средстава које зеле да неком позајме. Да би људи заштитили своје самостално улагање морали би ангажовати адвоката који би саставио уговор о зајму. Уговором ће се тачно одредити колико и када вас дужник треба да плати на име камате и када мора отплатити главницу. Састављање уговора вас може костати 250 евра. Уколико поседујемо 1000 евра и желимо да их позајмимо по камати од 25% сто је огромна годишња камата. И питање је ко би био спреман да је плати уз трошак од 250 евра за адвоката не би смо зарадили ништа. Ово нам говори како мале штедише могу бити истиснути са директног учешћа на финансијском тржишту. Али има ко може да спасе ситуацију. То су финансијски посредници. Финансијски посредници могу да битно смање трансакционе трошкове јер развијају специфична знања о њиховом смањивању и јер им њихова величина и обим посла допуштају искоришћавање економије обима. Економија обима настаје када се смањује јединицна трансакција трошка по једној новчаној јединици трансакције због повећања вредности или обима трансакција. Банка уговор о зајму који је саставио добар адвокат користи у свим зајмовним трансакцијама изнова и изнова па је трошак његовог прављења у старту навелико отплаћен тј правнички трошкови по трансакцији су драстично смањени. Рецимо уговор се може искористити у 2000 случајева уз тросак од 2,5 евра по зајму уколико се запослени правник плаћа 5000 евра месечно. Финансијски посредници омогућавају индиректно позајмљивање средстава онима који знају за могућности продуктивних улагања. То можемо захвалити њиховој способности смањивања трансакционих трошкова. Ниски трансакциони трошкови такође финансијским посредницима дају могућност пружања услуга ликвидности- услуга које клијентима олакшавају обављање трансакција. Рецимо банке штедишама нуде текуће рачуне који им олакшавају плаћање рачуна. При том штедише могу зарадити и камату на текуће и штедне рачуне не губећи при том могућност да новац на тим рачунима претворе у робу или услугу кад им је то потребно.

8. Најзначајнији финансијски посредници

Посто смо схватили улогу финансијских посредника сада треба да се упознамо са

8


најзначајнијим финансијским посредницима и начинима на који они обављају функцију посредовања. Финансијски посредници се могу сврстати у три категорије: Депозитне институције, институције уговорне штедње и инвестициони посредници.

9. Депозитне институције

Депозитне институције су финансијски посредници који прихватају депозите појединаца и институција и баве се одобравањем зајмова. У ове институције спадају банке и штедне институције: стедно кредитне задруге, штедионице и кредитне задруге.

Пословне банке су финансијски посредници који углавном прикупљају средства издавањем трансакцијских депозита ( депозита на основу којих се могу издавати ћекови) затим штедних депозита ( депозита који се могу тренутно исплатити али на основу којих се не могу издавати ћекови) и ороћених депозита ( депозита са фиксним роковима доспеца) Тако прикупљена средства користе се за одобравање пословних, потросацких и хипотекарних кредита, за куповину дрзавних обвезница и обвезница локалних власти. Стедно кредитне задруге – прикупљају средства углавном кроз штедне депозите, ороћене депозите и текуће рачуне. Овако прикупљена средства се углавном користе за одобравање хипотекарних кредита. Пре наступајуће дерегулације стедно кредитним задругама је било одобрено само одобравање хипотекарних кредита без могућности отварања текућих рацуна. Међутим проблеми са којима су се суоциле ове институције због великих флуктација каматних стопа у периоду измеду 1960 – 1980 које су ставиле изузетно негативне ефекте на дугороцно пласирана средства за хипотекарне кредите (са роковима доспеца дузим од 25 год.) која су била одобрена по тада вазецим каматним стопама за које се у каснијем периоду испоставило да не могу да покрију троскове прибављања нових средстава су подстакли владе многих земаља да овим институцијама такоде одобре послове отварања текућих рацуна, одобравања потросацких кредита и друге активности које су до тада биле привилегија само пословних банака. Данас су ове институције дузне да као и пословне банке депонују обавезне резерве код ћентралне банке. Тако је данас услед дерегулације пословања финансијских посредника замагљена разлика измеду пословања пословних банака и стедно кредитних задруга па су зато ове институције усле и у отвореније конкурентске односе.

Штедионице – су веома слицне стедно кредитним задругама. Разликују се донекле у корпоративној структури јер се штедионице структуирају као заједниства или кооперативе. То знаци да су штедише уједно и власници. Попут штедно кредитних задруга штедионице такоде прикупљају средства преко штедних депозита(удела) и пласирају их у виду хипотекарних кредита. Услед процеса дерегулације пословања финансијских институција и штедионицама је данас одобрено отварање текућих рачуна и одобравање других врста кредита. Кредитне задруге – су мале кооперативне кредитне институције које су организоване око постојецих друштвених група или заједница попут синдиката, заједниће запослених једног предузећа и сл. Оне прикупљају депозите( уделе) и пласирају их у потрошачке кредите. Захваљујући новој

9


регулативи и њима је дозвољено отварање текућих рачуна и одобравање хипотекарних кредита.

ЦЕНТРАЛНА БАНКА И ПОСЛОВНЕ БАНКЕ 1. Централна банка

Централна банка представља монетарну власт и централну институцију банкарског система сваке државе. Народна Банка Србије је централна банка наше земље. 1. Органи управљања Народне Банке Србије Народном Банком Србије руководе органи централне банке, у које спадају: • Монетарни одбор Народне банке Србије • Гувернер Народне банке Србије • Савет Народне банке Србије

У надлежности Монетарног одбора је утврђивање монетарне политике, а посебно утврђивање услова и начина издавања краткорочних хартија од вредности, услова и начина под којима НБС спроводи операције на отвореном тржишту и обавља дисконтне послове, затим политика одобравања краткорочних кредита, политика курса динара, а уз сагласност Владе Републике Србије режим курса динара, начин управљања девизним резервама, есконтна стопа и друге каматне стопе НБС, те основица за обрачунавање обавезне резерве и стопе обавезне резерве. Монетарни одбор утврђује и начин, услове и рокове издавања и коришћења средстава обавезне резерве банака код Народне банке, као и мере за одржавање ликвидности банака и других финансијских организација. Гувернер је надлежан и одговоран за остваривање циљева Народне банке Србије, а посебно за: • спроводење одлука Монетарног одбора и Савета, • организацију и пословање НБС, • припремање аката из њене надлежности, • доношење аката из надлежности Народне банке Србије који законом нису стављени у надлежност Монетарног одбора или Савета, а обавља и друге послове утврђене Законом о НБС и другим законом ако нису у супротности са основним циљем из члана 3. овог закона. Савет, на предлог гувернера: • усваја финансијски план и годишњи рачун Народне банке Србије,• утврђује јединствену тарифу по којој НБС наплаћује накнаду за извршене

10


услуге, • утврђује висину зарада гувернера и вицегувернера, • утврђује листу радних места са посебним овлашћењима и критеријуме одређивања висине зарада запослених са посебним овлашћењима у НБС и • врши избор овлашћеног ревизора.

Поред наведеног, Савет најмање једном годишње Народној скупштини Републике Србије подноси извештај о раду, а годишњи рачун Народне банке Србије, са извештајем овлашћеног ревизора, доставља Народној скупштини Републике Србије до 30. јуна наредне године. Извештај којим се утврђује испуњеност услова за престанак функције, односно разрешење гувернера – Савет доставља одбору Народне скупштине Републике Србије надлежном за послове финансија.

2. Основне функције НБС Основне функције Народне банке Србије су: • утврђивање и спроводење монетарне политике, • вођење политике курса динара, • чување девизних резерви и управљање њима, • старање о функционисању платног промета и финансијског система. Утврђивање и спроводење монетарне политике.

Стабилност сваке економије ослања се у великој мери на адекватну монетарну политику. Задатак монетарне политике јесте да утврди потребну количину новца која треба да се налази у оптицају. Управо овај задатак поставља се пред централну банку, која различитим инструментима и механизмима утиче на количину новца у оптицају. • Емисија папирног и кованог новца – представља инструмент централне банке којим се може у случају потребе повећати количина новца у оптицају. Треба имати у виду да централна банка представља једини субјект који је овлашћен за емитовање новца.

• Есконтна и дисконтна каматна политика – централна банка ће у случају претње инфлације поскупети новац повећањем есконтне и дисконтне каматне стопе. Повећање ових каматних стопа има директан утицај на каматне стопе по којима финансијске институције одобравају своје кредите, те се на тај начин утиче на смањење кредита. У случају повећане потребе за новцем, смањењем есконтне и дисконтне каматне стопе банка ће утицати на пад каматних стопа финансијских институција, и тиме ће створити повољну климу за узимање кредита. • Операције на отвореном тржишту – представљају инструмент централне банке путем којег се, куповином и продајом државних хартија од вредности и хартија од 0вредности издатих од стране централне банке, утиче на укупна новчана средства у оптицају. У случају да се јави вишак новца у оптицају, централна банка ће продајом ових хартија од вредности практично „извући“ један део новца из оптицаја. Супротно, уколико се јави потреба за већом количином новца, куповином хартија од вредности централна банка пушта један део новца назад у оптицај. • Обавезна резерва – пословне банке су у обавези да један део средстава која су код њих депонована издвоје, и бескаматно депонују код централне банке. На тај начин смањује се кредитна способност банака, јер се део који је депонован код централне банке не може одобрити као кредит клијентима. Централна банка утврђује стопу обавезне резерве, и повећањем ове стопе може утицати на смањење кредитне

11


способности банака, а самим тим и на смањење количине новца у оптицају. Са друге стране, уколико дође до смањења ове стопе, пословне банке ће моћи да већу количину средстава издвоје за одобравање кредита, те ће се самим тим повећати и количина новца у оптицају. • Специјални депозити – представљају средства која пословне банке депонују код централне банке, а укамаћују се по ниској каматној стопи. Имају исто дејство на количину новца у оптицају као и обавезне резерве. • Директивне мере – ове мере се могу применити краткорочно, у посебним условима, који захтевају брзу и ефикасну монетарну политику. Треба имати у виду да је лоша страна ових мера ограничавање слободе тржишта. Директивне мере се најчешће односе на ограничавање обима кредитних пласмана банака, и на лимитирање висине каматних стопа. Треба имати у виду да ће свако „упумпавање“ или повлачење новца из оптицаја од стране централне банке имати мултипликовани ефекат на укупна новчана средства у оптицају. То значи да ће, услед дејства мултипликатора, количина новца која ће се појавити у оптицају услед дејства одређеног механизма централне банке бити већа од количине новца коју је централна банка убацила у оптицај. Познавање ових мултипликатора је од великог значаја при дозирању монетарне политике. 2.Чување девизних резерви и управљање њима

Централна банка је задужена за праћење курса домаће валуте, и евентуално реаговање у случају могућег негативног дејства девизног курса на привреду. Заштиту курса централна банка врши путем девизних резерви, које представљају резерве новца које централна банка држи у страним валутама. При томе треба имати у виду да је основни циљ држања девизних резерви минимизирање ризика, никако остварење добити, те се стога девизне резерве земље држе само у валутама и хартијама од вредности које са собом носе минимални ризик.

Старање о функционисању платног промета и финансијског система Централна банка је државна институција која је овлашћена да се стара о функционисању платног промета и финансијског система. То значи да је њен задатак да обезбеди ред у пословању финансијских институција, несметано обављање платног промета, и сигурност учесника у финансијском систему. Централна банка то чини тако што представља једину институцију која је овлашћена за издавање и одузимање дозвола за рад осталим финансијским институцијама. Уколико нека од финансијских институција не поштује прописана правила понашања унутар финансијског система, централна банка јој може одузети дозволу за рад. На тај начин ствара се одређени ред и осећај сигурности и поверења клијената у пословне банке, што је предуслов за несметано обављање платног промета.

3.Пословне банке

У овом поглављу ћемо се упознати са пословањем пословних банака, као најважнијих финансијских посредника. Истражићемо начин на који банке долазе до средстава, као и како та средства користе ради остваривања добити. Да бисмо разумели пословање банака, прво морамо проучити њихов биланс. На страни пасиве биланса стања банке можемо уочити која средства банка користи у свом пословању, и на који начин долази до тих средстава. 4. Биланси стања и успеха

12


Свака банка дужна је да задовољи одређене норме када је у питању финансијско извештавање. Када је у питању пословање банака на територији Србије, банке су у обавези да издају следеће финансијске извештаје: • Биланс стања • Биланс успеха • Извештај о променама у капиталу Биланс стања Минимум информација који се морају налазити у билансу стања пословне банке мора садржати следеће ставке: У активи: • Средства која банка поседује код централне банке • Динарски пласмани • Девизна средства и ефектива• Девизни пласмани и потраживања • Трајна средства и улози У пасиви: • Динарски и девизни депозити • Обавезе према Централној банци • Обавезе према другим банкама • Обавезе по издатим ХодВ • Обавезе према иностранству • Капитал, резерве и дугорочна резервисања Комплетан приказ Биланса стања банке изгледао би на следећи начин:

Биланс успеха

Биланс успеха је финансијски извештај банке у коме су приказани приходи и расходи банке, груписани на прописани начин. Биланс успеха једне пословне банке у Србији имао би следећу форму:

Губитак у пословању се покрива из резерви банке. При томе треба водити рачуна да у случају већег губитка, који резерве банке нису у могућности да покрију, у опасност долази и оснивачки капитал банке. Како тачно изгледа механизам покривања губитка, и његово деловање на резерве и оснивачки капитал. 5. Општи принципи управљања банкама

Председник управе неке банке има четири главна задатка. Први задатак је да се побрине да банка располаже са довољном количином готовог новца, како би била у стању да исплати све депозите у случају одлива депозита. Да би испунила овај задатак, банка се мора бавити управљањем ликвидношћу. Други задатак јесте праћење стратегије мале изложености ризику, што би обухватало прибављање имовине ниског ризика и диверсификацију имовине у власништву банке (управљање активом). Трећи

13


задатак јесте набављање средстава уз мали трошак (управљање пасивом), и на крају следи одлука о количини капитала који банка мора одржавати, као и о прибављању новог капитала (управљање адекватношћу капитала).

6. Показатељи успешности пословања банака

Основни показатељ успешности пословања банака јесте свакако нето добит. Треба имати у виду, међутим, да је нето добит апсолутни показатељ, који не води рачуна о величини банке и обиму капитала који је упослен да би се она остварила. Из тог разлога, тешко је путем овог показатеља направити поређење успешности две банке различитих величина. Управо се због тога често за поређење користи стопа приноса на имовину (РОА). Иако нам РОА даје корисне информације о профитабилности банке, већ смо видели да то није оно сто интересује власнике. Њих више занима колику добит остварује њихов капитал, што исказује стопа приноса на власнички капитал (РОЕ). Такође важан показатељ успешности неке банке представља нето каматна маржа (НИМ - нет интерест маргин).

Кредитне и дебитне картице – Кредитне картице постоје још пре Другог светског рата. Тај зачетак данашњих кредитних картица представљала је картица коју је развио Динерс Клуб, да би се могла користити за плаћања у њиховим ресторанима. Трошкови обраде насталих трансакција су, међутим, били сувише високи да би се ове картице могле масовно користити, па су оне издаване само одабраним појединцима. Тек крајем 60-тих година, захваљујући развоју компјутерске технологије и телекомуникацијама, долази до радикалног снижавања поменутих трошкова, услед чега се стварају услови за масовнију употребу картица. Банке, као институције које се баве финансијама, наравно да су хтеле удео у томе. Први успешан покушај тог типа је представљао је програм који је започела Банк оф Америка, а наставила независна организација под називом ВИСА, да би уследио програм са МастерКарге картицом, данас познатом као МастерКард. Програми су постали невероватно успешни, што је условило стварање нове финансијске иновације – дебитне картице. По изгледу и употреби при плаћању ове картице су веома сличне кредитним картицама. Разлика у односу на кредитне картице је у томе што, за разлику од њих, дебитне картице не пружају могућност кредитирања потрошача, већ износ терећен путем дебитне картице одмах терети рачун њеног власника. Популарност ових картица је последњих година у порасту.

Електронско банкарство – овај појам означава могућност клијената да комуницира са банком путем електронског уређаја, а не живе особе, што за последицу има смањење трансакционих трошкова банака. Један од важнијих облика електронског банкарства је банкомат (енгл. АТМ). У зависности од модела банкомата, овај уређај може клијентима пружати услуге подизања готовине, уплаћивања депозита, пребацивања средстава са једног рачуна на други, и провере стања на рачуну. Велика предност оваквих уређаја представља њихова 24-часовна доступност, као и могућност лакшег и бољег покривања територије. Такође важан облик електронског банкарства јесте и кућно банкарство (енгл. Home Banking). Под овим појмом подразумева се могућност да трансакције попут пребацивања новца на други рачун, плаћања рачуна, провере стања и сл. можете као клијент обављати из сопствене куће, путем личног рачунара и интернет везе. Ова иновација је у нашој земљи још увек недовољно распрострањена и мало позната клијентима, иако је већина банака има у својој понуди. Успех банкомата и кућног банкарства довео је до још једне иновације, уређаја за аутоматско банковно пословање. АБМ представља комбинацију банкомата, везе са

14


банкином wеб страницом, и телефонске везе са службом за клијенте. Код нас АБМ аутомати још увек нису присутни.

Велика распрострањеност електронског банкарства, као и драстичан пад цена личних рачунара довели су до стварања још једне занимљиве иновације – појаве виртуелне банке. Овај појам означава банку која нема своје просторије, већ постоји само у виртуелном свету. Прва оваква банка створена је 1995. године у Атланти. У питању је ( енг.security first network bank), у власништву Краљевске банке Канаде. Ове иновације условиле су појаву електронског плаћања и електронског новца. Употребом електронског новца, било у облику смарт кард-а, или е-готовине, може се вршити електронско плаћање. Предност овог вида коришћења компјутера у платном промету омогућава мање трансакционе трошкове за банке, повећање клијената услед лакшег и бржег обављања трансакција. Захваљујући тим предностима, поменуте иновације су се брзо рашириле на територији Европе, док УСА још увек заостаје са развојем овог вида банкарства, услед традиционалне оријентисаности Американаца ка чековима. Наша земља, на жалост, иако се географски налази у Европи, спада у земље у којима је овакав вид банкарства још увек на прилично заосталом нивоу.

12. ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ

Операционализација Међународних рачуноводствених стандарда, односно инструмената стандардизације у области финансијског извештавања у банкарском сектору земље.

Примена законске регулативе из домена пореске политике тј. опорезовања резултата пословања.

Уједначавање банкарске праксе путем правила и кодекса пословног понашања и етике из области рачуноводства.

Организовање професионалне обуке кадрова у области банкарско финансијске струке: семинари, саветовања, консултације, обука приправника и др.

Посредовање у решавању питања у вези с применом прописа којима се регулише банкарско пословање с рефлексијама на порески и рачуноводствени извештајни систем.

Учествовање у раду радних група, комисија и институција са задацима из области рачуноводства.

Организовање и координирање рада Одбора за рачуноводство.

15


Л И Т Е Р А Т У Р А

1. Г. Милошевић: Основи економије

2. Х. Филиповић: Наука о финансијама

3. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD %D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5

4. http://www.nbs.rs/internet/cirilica/64/index.html

5. http://finansije.fon.rs/master-studije/institucije.html

6. http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/ UdruzenjeFinansijskihOrganizacija.aspx?veza=1719

16

http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeFinansijskihOrganizacija.aspx?veza=1719

http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeFinansijskihOrganizacija.aspx?veza=1719

http://finansije.fon.rs/master-studije/institucije.html

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/64/index.html

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5



Documents

Finansijske institucije