of 21/21
UNIVERZITET U NOVOM SADU EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA SEMINARSKI RAD iz predmeta „Međunarodne finansije” tema: „Finansijalizacija svetske privrede”

Finansijalizacija svetske privrede

  • View
    235

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Finansijalizacija svetske privrede

UNIVERZITET U NOVOM SADU EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA

SEMINARSKI RADiz predmeta Meunarodne finansije tema: Finansijalizacija svetske privrede

Novi Sad, 2010. godina

SADRAJUvod............................................................................................................................................3 1. Pojam finansijalizacije............................................................................................................4 2. Struktura finansijalizacije.......................................................................................................5 3. Kanali finansijalizacije............................................................................................................7 3.1. Promene u strukturi i funkcionisanju finansijskih trita.................................................7 3.2. Ponaanje preduzea........................................................................................................7 3.3. Ekonomska politika..........................................................................................................8 4. Uzroci svetske finansijske krize..............................................................................................8 5. Posledice svetske finansijske krize.......................................................................................10 6. Nain ublaavanja svetske finansijske krize.........................................................................11 Zakljuak...................................................................................................................................13 Literatura...................................................................................................................................14

2

UVODFinansijalizacija svetske privrede je vrlo aktuelna tema, s obzirom da je jedan od uzroka trenutne svetske finansijske krize. Rad je posveen toj temi i koncipiran je iz dva dela: prvi deo se odnosi na samu finansijalizaciju, a drugi deo se bavi trenutnom svetskom finansijskom krizom, koja je, zapravo, posledica finansijalizacije. Na samom poetku govori se o pojmu finansijalizacije, njenom korenu, ali i uticajima, jazu finansijske i realne ekonomije i naduvavanju balona. Sledi deo koji govori o strukturi finansijalizacije u Sjedinjenim Amerikim Dravama i dat je tabelarni pregled osnovnih pokazatelja finansijalizacije amerike, a samim tim, i svetske privrede. Zatim su prikazani i ukratko objanjeni kanali finansijalizacije, uticaji koje ona vri i promene koje izaziva, kako na finansijskim tritima, tako i u ponaanju preduzea i ekonomskoj politici. Nakon toga, panja se usmerava ka aktuelnoj svetskoj finansijskoj krizi. Najpre su predstavljeni uzroci krize i kriza hipotekarnog trita u Sjedinjenim Amerikim Dravama, zatim posledice, pre svega bankrot mnogih finansijskih institucija i na kraju, mogui naini ublaavanja krize.

3

4

1. POJAM FINANSIJALIZACIJEFinansijalizacija je pojam koji objanjava ekonomski sistem ili proces koji pokuava da pretvori vrednost kojom se trguje ili u finansijske instrumente ili u derivate finansijskih instrumenata1. Prvobitna namara finansijalizacije je bila da omogui pretvaranje proizvoda ili usluga u razmenljive finansijske instrumente, i na taj nain olaka trgovinu. Finansijalizacija je proces gde finansijska trita, institucije i elita tee da ostvare to vei uticaj na ekonomsku politiku. Ona transformie funkcionisanje ekonomskog sistema i na makro i na mikro nivo. Njeni osnovni uticaji su: 1. poveava znaajnost finansijskog sektora u odnosu na realni sektor, 2. vri transfer dohotka od realnog ka finansijskom sektoru, 3. poveava nejednakost u dohotku i doprinosi stagnaciji najamnina. Finansijalizacija prolongira recesiju i izlae ekonomiju riziku duga. Ona deluje kroz tri kanala: 1. promene u strukturi i funkcionisanju finansijskih trita 2. promene u ponaanju nefinansijskih korporacija 3. promene u ekonomskoj politici. Nastanak finansijalizacije vezuje se za neoliberalizam, Fridmanovu doktrinu slobodnih trita i ikaku kolu koja se zalae za deregulaciju finansijskog sistema poetkom 70tih. Ulaganje u industriju i poljoprivredu donosilo je mali profit zbog prekomernog kapaciteta, pa su velike koliine vika novca cirkulisale ili su bile investirane i reinvestirane u finansijski sektor. Rezultat je bilo sve vee razilaenje hiperaktivne finansijske ekonomije i stagnantne realne ekonomije. Kako je primetio jedan od izvrnih direktora na stranicama Financial Times-a, poslednjih godina, dolo je do sve veeg jaza izmeu realne i finansijske ekonomije. Realna ekonomija je rasla ... ali ni priblino rastu finansijske ekonomije sve dok se nije uruila. Taj jaz izmeu realne i finansijske ekonomije nije sluajan do buma finansijske ekonomije je dolo upravo zbog kompenzovanja stagnacije kao posledice hiperproizvodnje realne ekonomije2. Problem sa ulaganjem u finansijske poslove je u tome to se takvo ulaganje svodi na izvlaenje vrednosti iz ve stvorene vrednosti. Ono, dodue, moe da stvori profit, ali ono ne stvara novu vrednost; samo industrija, poljoprivreda, trgovina i usluge stvaraju novu vrednost. Zbog toga to profit nije baziran na stvorenoj vrednosti, ulaganja su postala volatilna, a cene akcija, obveznica i drugih oblika investiranja radikalno mogu da odstupe od njihove realne vrednosti. Na primer, akcije internet kompanija mogu da nastave da rastu do nesluenih visina, podstaknute uglavnom spiralnom nadogradnjom finansijske vrednosti. Tako profiti zavise od korienja prednosti rastuih cena finansijskih instrumenata koje odstupaju od vrednosti roba, a koje se zatim prodaju pre nego to im stvarnost nametne korekciju, to e rei, povratak na realnu vrednost. Radikalni rast cene neke aktive koji daleko premauje realnu vrednost naziva se formiranjem mehura.

2. STRUKTURA FINANSIJALIZACIJE1 2

http://en.wikipedia.org/wiki/Financialization http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/jedna-nekonvencionalna-analiza-globalnog-kolapsa.html

Osnovna karakteristika finansijalizacije u SAD je rast duga. Tabela 1. pokazuje evoluciju ukupnog duga kreditnog trita izmeu 1973. i 2005. godine. Tokom ovog perioda ukupan dug je porastao od 140 % do 328,6 % GDP-a. Dug finansijskog sektora je rastao mnogo bre u odnosu na dug nefinansijskog sektora. Dakle, dug finansijskog sektora poveao se sa 9,7 % na 31,5 % ukupnog duga. Godina 1979. je godina kada dug finansijskog sektora poinje rapidno da raste u odnosu na nefinansijski sektor.

Era finansijalizacije vezuje se za usporeni rast realne ekonomije. Tabela 2. pokazuje rast dohotka po glavi stanovnika u industrijski najrazvijenijim zemljama u periodu od 1960. do 2004. U svim zemljama, osim u Velikoj Britaniji, od 1979. godine, odnosno poetka perioda finansijalizacije, prosean godinji rast dohotka po glavi stanovnika poinje da opada.

Tabela 3. pokazuje razvoj korporativnog bruto profita u odnosu na kompenzacije zaposlenima. Bruto profit porastao je od 22, 3 % kompenzacija zaposlenih 1973. godine do 25, 8 % 2005. godine, to pokazuje preusmeravanje dohotka od radne snaga ka kapitalu.

Tabela 4. pokazuje raspodelu korporativnog profita izmedju finansijskog i nefinansijskog sektora u SAD. Izmedju 1973. i 2005. godine ukupan profit porastao je od 7,3 % do 10, 3 % GDP-a. Uee profita finansijskog sektora u ukupnom profitu se znaajno poveao. Godine 1973. profit finansijskog sektora iznosio je 25, 7 % profita nefinansijskog sektora, odnosno bio je 4 puta manji od profita finansijskog sektora, a 2000. godine inio je 49, 7 % profita nefinansijskog sektora (2 puta manji od profita finansijskog sektora). Godine 2005. dolo je do rasta profita nefinansijskog sektora, tako da se ovaj procenat smanjio na 43, 2 %.

Sumirano, period finansijalizacije obeleilo je: 1. rast ukupnog duga, a u okviru njega bri rast duga finansijskog sektora u odnosu na nefinansijski sektor, 2. smanjene prosenog godinjeg rasta dohotka po glavi stanovnika, 3. preusmeravanje dohotka od radne snaga ka kapitalu, 4. udeo profita finansijskog sektora u ukupnom profitu raste u odnosu na udeo profita nefinansijskog sektora.

3. KANALI FINANSIJALIZACIJEMehanizam finansijalizacije prikazan je na emi 1. koja pokazuje uticaj interesa finansijskog sektora kroz tri kanala. Prvi kanal odnosi se na strukturu i funkcionisanje finansijskog trita. Drugi se odnosi na ponaanje nefinanskijskih korporacija, a trei na ekonomsku politiku3.

3.1. PROMENE U STRUKTURI I FUNKCIONISANJU FINANSIJSKIH TRITA Neki od ranijih radova koji se tiu finansijalizacije prouavaju efektre promena u strukturi finansijske imovine i makroekonomske efekte finansijskih inovacija i deregulacije. Drugi radovi izuavaju uticaj bogatstva i kreditnog racia na potronju domainstva. Tobinova qteorija naglaava uticaj trita akcija na investicije preduzea. Ovi radovi su zapostavljali dug koji je postao fokus dananjih radova o finansijalizaciji. 3.2. PONAANJE PREDUZEA Drugi kanal uticaja finansijalizacije je ponaanje preduzea koje su finansijska trita prilagodila svojim interesima. Finansijska trita utiu na korporacije tako da one zaduivanjem finansiraju svoje aktivnosti, i na osnovu toga plaaju manje poreze, ali vee kamate po osnovu zaduenja. Takoe, finansijska trita su podravala korporacije da svoje menaere plaaju opcijama koje omoguavaju kupovinu akcija po unapred odreenoj ceni. Kako bi izbegli plaanje poreza na dividende, preduzea koriste profit za otkup akcija, to utie na rast cena akcija i generie manje oporezovani dobitak. Poveani dug transformie profit u plaanje kamata, koji redukuje dohodak preduzea namenjen nefinansijskim ulaganjima. 3.3. EKONOMSKA POLITIKA3

Thomas I. Palley, Financialization: What it is and why it matters, 2007, 15.str.

Interes finansijskog sektora, koga podrava poslovni interes, utemeljio je politiku rada koja favorizuje njihov cilj. Ta politika olakava ekspanziju i preusmerava dohodak od radne snage ka kapitalu, to je u skladu sa interesima finansijskog sektora. Ona je dizajnirana tako da preokrene opadanje profitnih stopa koje se dogodilo 1970. godine4.

4. UZROCI SVETSKE FINANSIJSKE KRIZEFinansijska kriza se pojavila u vreme nestaice kredita uz prisustvo hipotekarne krize. Hipotekarno trite je svoj uspon doivelo u SAD i primer je neodgovornog kreditiranja od strane investicionih i komercijalnih banaka. U tom periodu kompanija Countrywide Financijal Corporation postala je najvei hipotekarni kreditor u SAD. Ona se usmerila na razvoj hipotekarnog trita odobravanjem velikog broja dugoronih kredita sa niskim kamatnim stopama uz prisutan enorman rast nekretnina. Ova kompanija nije proveravala kreditni rejting klijenata pri odobravanju ovih kredita i klijenti sa najmanjim bonitetom su bili privlani za kreditore zbog toga to su plaali najvie kamatne stope na ove kredite. Kompanije su u ponudi kredita imale i piggy back kredite, odnosno kredite sa hipotekom drugog reda. Pri odobravanju ovih kredita klijenti nisu imali obavezu da plaaju uee za kreditno kupljene kue i stanove. Kompanije su vodile takvu politiku da su odobravale hipotekarne kredite i klijentima koji su kasnili sa otplatama postojeih kredita, a prilikom donoenja odluke o kreditiranju nisu proveravali bonitet korisnika kredita. Planovi otplate ovih kredita su bili netransparentni i dominantno je bilo odobravanje kredita sa promenljivim kamatnim stopama. Te kamatne stope su prvih godina bile i suvie niske da bi se kasnije enormno poveale, tako da su klijenti umesto otplate glavnice jedva uspevali da otplauju poveane kamatne stope. Dileri kreditnih banaka i kompanija su ubeivali klijente da uzimaju hipotekrne kredite za kupovinu kua, nametaja i drugih potronih dobara. Dileri su na osnovu realizovanih kredita imali veu naknadu za obavljanje posrednikih poslova. Klijenti su gubili hipoteku zbog nemogunosti urednog servisiranja kredita, a gubili su i sve ostalo to je uzeto na kredit i bili su primorani da se isele. Ovo je stvorilo mogunost za useljavanje novih klijenata kojima su odobreni hipotekarni krediti po visokim kamatnim stopama. Poto se ovi krediti nisu evidentirali u bilansu stanja kompanija, nisu bili podvrgavani kontroli ni nadlenih ustanova, niti pojedinaca. Hipotekarni krediti su pakovani u tzv. hartije od vrednosti obezbeene hipotekom koje su kupovane od strane velikih investicionih banaka. Investicione banke su ove hartije od vrednosti prodavale na finansijskom tritu kao kolateralizovane dunike obveznice. Na taj nain su investicione banke zarazile bilanse stanja komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija na irem finansijskom tritu u Evropi, Aziji, Africi i Australiji5. Kolateralizovane dunike hartije od vrednosti su nosile najvii rang koji je odreen od strane vodeih meunarodnih agencija za rangiranje hartija od vrednosti. Niko nije mogao da posumnja da je to prevara na visokom nivou. Prva prevara je usledila kod odobravanja hipotekarnih kredita, bez kolaterala ili sa visokom procenjenom vrednou kolaterala. Druga4 5

Thomas I. Palley, Financialization: What it is and why it matters, 2007, 21. str. Nenad Vunjak, Finansijska trita, berze i brokeri, Ekonomski fakultet Subotica, 2009, 454. str.

prevara je usledila definisanjem precenjenog ranga sekjuritizovanih hartija od vrednosti. Ne sumnjajui u nivo rangiranja hartija od vrednosti skoro sve vee svetske banke su ulagale svoj novac u hartije od vrednosti ranga AAA nagomilavanjem sekjuritizovanih hartija od vrednosti koje su vodile vanbilansno. Njihova izloenost riziku je bila daleko vea od iznosa kapitala koji je bio izdvojen za pokrie potencijalnih gubitaka po osnovu rizinih plasmana. Ova prevara je izala na videlo kada je poelo usporavanje kupovine kua i stanova, koja je bila podstaknuta nekontrolisanim odobravanjem hipotekarnih kredita. Odobravanje ovih kredita povealo je ponudu nad tranjom za hipotekama. Vea ponuda hipoteka uticala je na smanjenje cena nekretnina i mogunost prodaje nekretnina. Nemogunost prodaje nekretnina po realnim trinim cenama izazvala je nemogunost servisiranja obaveza i po sekjuritizovanim hartijama od vrednosti i po hipotekarnim kreditima. Istovremeno su korisnici hipotekarnih kredita kasnili sa otplatama zbog visokih kamata i naknada. Smanjenjem vrednosti osnovnih hartija od vrednosti, smanjila se vrednost i kolateralizovanih dunikih hartija od vrednosti. Dolo je do raskoraka izmeu hipoteka koje su uzete na dui vremenski rok i kolatralizovanih kratkoronih hartija od vrednosti koje su uzete na krai rok, a za ijim kontinuelnim obnavljanjem nije postojao interes od strane investitora. To je dovelo do toga da se ove hartije od vrednosti nisu mogle o roku iskupiti, a hipoteka nije mogla ni jednim delom nai likvidne kupce, da bi pokrile iskup sekjuritizovanih hartija od vrednosti. Dalji pad hipotekarne vrednosti je usloio i ovako sloeno finansijsko stanje. Upravo tu poinje svetska finansijska kriza jer se klupko brzo odmotavalo, to je rezultiralo ogromnim gubicima investicionih i komercijalnih banaka, osiguravajuih kompanija, posrednikih kompanija, investicionih fondova i drugih finansijskih institucija koje posluju na svetskom finansijskom tritu. Kriza je zapoela u SAD gde su hipotekarne transakcije zapoele svoju aktivnost i brzo se proirila na ostale zemlje sveta koje su imale kontakta sa takvim sekjuritizovanim hartijama od vrednosti. Najizraajniji uzroci finansijske krize su:6 1) pohlepnost za lakom i brzom zaradom, posebno kod poslovnih banaka 2) neadekvatna regulacija i kontrola kredita 3) profesionalna neodgovornost (uprave finansijskih institucija, rejting agencija i revizorskih kua). Novi model kreditiranja se zasnivao na suprotnim kriterijumima od onih koji su vaili za tradicionalne modele i to se moe smatrati jedim od glavnih uzronika krize. Kod tradicionalnih modela kreditiranja kreditor vodi rauna o sledeim injenicama:7 1) 2) 3) 4) 5) prisustvo opreznog kreditiranja (70 do 80 % kredita prema vrednosti nekretnine) banka je procenjivala nekretnine (realna procena nekretnina) banka je vrila ocenu boniteta dunika banka je bila vlasnik nekretnine do povrata kredita povrat kredita je bio siguran.

5. POSLEDICE SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE6 7

Nenad Vunjak, Finansijska trita, berze i brokeri, Ekonomski fakultet Subotica, 2009, 455 str. Isto, 456 str.

Najvea posledica svetske finansijske krize odnosi se na gubitak kua i stanova za dva miliona vlasnika u narednom vremenskom periodu. Vie od 100 kompanija hipotekarnih poverilaca prestalo je da posluje. Cene kua i stanova i dalje se rapidno smanjuju. Pad cena kratkoronih kolateralizovanih obveznica uticao ja na investitore da prodaju hartije od vrednosti i da tim novcem ne obnavljaju investicije u nove kratkorone hartije od vrednosti. Posledice svetske finansijske krize su trenutno vidljive irom sveta. Skoro da nema drave koja ne intervenie na domicilnom finansijskom tritu. U SAD je bankrotiralo pet najveih investicionih banaka, kao i vie desetina banaka i drugih finansijskih institucija u svetu. Gubici MMF-a iznose preko 1000 milijardi dolara, uz prisutne velike otpise dospelih hipotekarnih obaveza. Izraeno je otputanje radnika u automobilskoj industriji, graevinarstvu, mainskoj, hemijskoj i tekstilnoj industriji. U cilju spaavanja hipotekarnog trita u SAD su nacionalizovane dve najvee privatne hipotekarne institucije: Freddie Mac i Fannie Mae. Zadatak prve institucije je bio da razvije sekundarno trite obinih hipoteka, a druge obezbeenje likvidnosti i stabilnosti osiguranih i garantovanih hipotekarnih kredita. Dosadanje posledice krize vidljive su kod amerikih investitora, jer oni gube kao investitori i kao poreski obveznici. Prisutno je nepoverenje prema finansijskim institucijama i svetskim berzanskim indeksima. Na pomolu je i kriza potroakih kredita i kreditnih kartica. U ovu krizu su ukljuene i piramidalne banke koje su na svojstven nain vrile niz piramidalnih prevara tokom godina. Tipian primer je piramidalna prevara Mejdof. Bernard Mejdof je stvorio veliko poverenje kod potencijalnih ulagaa tako to je jedan od tvoraca elektronskog poslovanja i bivi direktor Njujorke berze. Njegova prevara putem banke je godinama trajala, tako to se peuzeti novac na tednju i depozite nije ulagao u privatne investicije, nego je sluio za izmirivanje dospelih kamata i glavnica ranije uloenog novca. Svetska ekonomska kriza nije zaobila ni zemlje u tranziciji. injenica je da su ove zemlje bile vie u funkciji dunika nego u funkciji kreditora. Kod njih postoji strah od nemogunosti povrata kredita, bez prisustva straha o promenama kamatnih stopa pri plasiranju kredita. Druga injenica koja se odnosi na ove zemlje vezana je za konzervativno poslovanje njihovih banaka, odnosno odobravani su krediti malim i srednjim preduzeima, a manje su uestvovale na berzanskom tritu. Posledice u obliku indirektnih efekata finansijske krize su prisutne kroz:8 1) rast trokova kreditnog zaduivanja, 2) mogunost manjeg nivoa kreditnog zaduenja, 3) niu stopu ekonomskog rasta.

6. NAIN UBLAAVANJA SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE

8

Nenad Vunjak, Finansijska trita, berze i brokeri, Ekonomski fakultet Subotica, 2009, 459 str.

Dosadanje dejstvo svetske finansijske krize je pokazalo da se dosadanja neoliberalna doktrina kapitalizma, koja je poivala na privatizaciji, deregulaciji i liberalizaciji, nuno mora revidirati. Oito je da nevidljiva ruka finansijskog trita nije vie efikasna i da je neophodno upravljati finansijskim tokovima i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju. Zbog toga je vana otrija regulacija finansijskih trita od strane drave, a posebno u delu odobravanja hipotekarnih kredita. Nuno je redefinisati status i ulogu rejting agencija, a u cilju kvalitetnijeg definisanja bonitata emitenata i rangiranje emitovanih hartija od vrednosti. Poto su off-shore kompanije bili aktivni uesnici u raspirivanju finansijske krize, neophodno je realno ograniiti prostore njihovog delovanja. U cilju ublaavanja svetske finansijske krize treba se posvetiti raunovodstvu i reviziji radi realnog iskazivanja finansijskih izvetaja i objektivnog informisanja potencijalnih investitora i ire javnosti. Kada je u pitanju bankarski sektor posebnu panju treba posvetiti: tehnologiji odgovornog kreditiranja, neposrednom pristupu upravljanja finansijskim rizicima, depozitnoj funkciji banaka i finansijskoj transparentnosti. Primena tehnologije odgovornog kreditiranja od strane banaka podrazumeva realnu procenu sposobnosti klijenta da otplati preuzete kredite. Glavnu ulogu u odgovornom kreditiranju treba da ima kreditni menadment tako to e pratiti namensko korianje kredita tokom itavog roka njihove otplate. Neposredno upravljanje rizicima znai da se rizici prepoznaju od strane bankarskih menadera i da se njima racionalno upravlja u interesu deponenata i korisnika kredita. Izgradnja depozitne funkcije kod banaka podrazumeva manju zavisnost banke u odnosu na finansijsko trite kapitala i uticaj svetske finansijske krize na depozitne banke. Svako zanemarivanje ove funkcije, uz bri rast hipotekarnog kreditnog portfolija, moe da dovede do finansijske krize sa dalekosenim posledicama. Finansijska transparentnost podrazumeva finansijsku edukaciju klijenata i dostupnost finansijskih informacija irem krugu javnosti. Kljune vrednosti dobre banke treba da se zasnivaju na: prepoznavanju rizika, transparentnosti u saradnji sa klijentima i usmeravanju ka dugoronim vrednostima. Znaajan deo mera za prevazilaenje svetske finansijske krize treba traiti u merama monetarne, fiskalne i devizne politike pojedinih nacionalnih ekonomija. Te mere se pre svega odnose na:9 1) ogranienje obima plasmana (dinarskih, deviznih, po pojedinim granama i delatnostima) i fleksibilnoj kamatnoj politici, 2) poveanje stope obavezne rezerve (na dinarske i devizne plasmane), 3) kontrolisano kretanje kamatnih stopa (umeren rast ili pad po pojedinim oblicima plasmana), 4) polaganje depozitnih sredstava kod centralne banke (u zavisnosti od kretanja novane mase i potrebe za kreditnom multiplikacijom), 5) ogranienje budetske potronje, 6) podsticajnu poresku politiku usmerenu ka ino-ulagaima i izvozno orjentisanoj privredi, 7) kontrolisanu poresku i carinsku politiku, 8) poveanje deviznih rezervi,9

Nenad Vunjak, Finansijska trita, berze i brokeri, Ekonomski fakultet Subotica, 2009, 461, 462 str.

9) intrevencije centralne banke na deviznom tritu radi odravanja realnog i prihvatljivog kursa domicilne valute u odnosu na meunarodnu prihvaenu valutu. Pored ovih mera fiskalne i monetarne politike, izlaz treba traiti u :10 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) novim investicionim ulaganjima poveanju proizvodnje, uspostavljanju trine ravnotee izmeu ponude i tranje robnih fondova, poveanju zaposlenosti, prestruktuiranju privrede, podsticanju izvozno orjentisane proizvodnje, promene u delu kreditne i poreske politike.

ZAKLJUAK

10

Isto, 462 str.

Problem finansijalizacije svetske privrede javio se tokom 20. veka i izazvao velike ekonomske krize. Jedan pokazatelj super-profitabilnosti finansijskog sektora je profit, koji je u amerikom proizvodnom sektoru iznosio jedan odsto amerikog bruto domaeg proizvoda, dok je u finansijskom sektoru dostigao dva odsto. Drugi pokazatelj je injenica da finansijski sektor pokriva 40 odsto ukupnog profita amerikih finansijskih i nefinansijskih kompanija, iako je odgovoran za samo pet odsto amerikog bruto domaeg proizvoda (a i to je, vrlo verovatno, preterana procena). Ulaganje u finansijske poslove svodi se na izvlaenje vrednosti iz ve stvorene vrednosti, koje moe da stvori profit, ali ne i novu vrednost (samo industrija, poljoprivreda, trgovina i usluge stvaraju novu vrednost). S obzirom da profit nije baziran na stvorenoj vrednosti, ulaganja postaju volatilna, a cene hartija od vrednosti mogu radikalno da odstupe od njihove realne vrednosti i to dovodi do stvaranja mehura. Poto profitabilnost sada zavisi od uspeha u pekulacijama, ne iznenauje to to se finansijski sektor kree od jednog do drugog mehura, ili od jedne do druge pekulativne groznice. Podstican pekulativnom groznicom, kapitalizam zasnovan na finansijama doiveo je oko 100 finansijskih kriza od kada su trita kapitala deregulisana i liberalizovana 1980-ih, a najozbiljnija kriza pre ove sadanje je Azijska finansijska kriza iz 1997. Potencijalni izlaz iz krize podrazumeva preduzimanje znaajnih promena, i to u smeru: otrije regulacije finansijskih trita od strane drave, a posebno u delu odobravanja hipotekarnih kredita, kvalitetnijeg definisanja bonitata emitenata i rangiranja emitovanih hartija od vrednosti, ograniiti prostore delovanja off-shore kompanija, realnog iskazivanja finansijskih izvetaja i objektivnog informisanja potencijalnih investitora i ire javnosti, tehnologije odgovornog kreditiranja, neposrednog pristupa upravljanja finansijskim rizicima, depozitne funkcije banaka i finansijske transparentnosti. Izlaz treba traiti i u drugim oblastima, pre svega u novim investicionim ulaganjima, poveanju proizvodnje, poveanju zaposlenosti, prestruktuiranju privrede i smanjenju jaza izmeu realnog i finansijskog sektora.

LITERATURA

1. Nenad Vunjak, Finansijska trita, berze i brokeri, Ekonomski fakultet Subotica, 2009. 2. Thomas I. Palley, Financialization: What it is and why it matters, 2007. 3. http://en.wikipedia.org/wiki/Financialization 4.http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/jedna-nekonvencionalna-analiza-globalnogkolapsa.html