SADRAJ:

ALFA KANAL

BALANS BELOG

BETAKAM SP

FORMAT, DIGITALNI BETAKAM

DVC PRO

LISTA MONTANIH ODLUKA

EFEKAT, ZVUNI

EFP

EKIPA, FILMSKA

ENG

FORMAT, MAGNETOSKOPSKI

FREJM

GENERATOR VREMENSKOG KODA

TELEVIZIJA VISOKE DEFINICIJE

HROMA KI

KLAPA

VIDEO SIGNAL, KOMPONENTNI

KOMPRESIJA VIDEO SIGNALA, DIGITALNA

TRAG, KONTROLNI

KRAN

MIKSOVANJE ZVUKA

MONTAA, ELEKTRONSKA

MONTAA, LINEARNA

MONTAA, NELINEARNA

OF LAJN MONTAA

ON LAJN MONTAA

MONTAA ZVUNIH EFEKATA

MONTAA ZVUKA

MUZIKA, IMANENTNA

MUZIKA POZADINE

PIKSEL

POLUSLIKA

REZ, ELEKTRONSKI

SLIKA, TELEVIZIJSKA

VIDEO SIGNAL

KOD, VREMENSKI

ZVUK NA FILMU

DNEVNIK SNIMANJA

IZBOR OBJEKATA

IZVETAJ ZA MONTAU

KADRIRANJE

KNJIGA SNIMANJA, TEHNIKA

KNJIGA SNIMANJA

KOMENTAR, GOVORNI

MEDIJUM, ELEKTRONSKI

MEDIJUM KOMUNIKACIJE

MEDIJUM, MASOVNI

MEDIJUM, VIZUELNI

MEDIJUM

PLAN, FINANSIJSKI

PLAN SNIMANJA

RAZRADA KNJIGE SNIMANJA, REDITELJSKA

SCENARIO

SINOPSIS

SKOK PREKO OSE

STORIBORD

TRITMENT

DETALJ

DISKONTINUITET

DVOPLAN

ELIPSA

FI EFEKAT

FILA

FLE-BEK

FLE-FORVARD

GRAMATIKA FILMA

INSERT

INTERPUNKCIJA, FILMSKA

KADAR, DUBINSKI

KADAR, DUGI

KADAR, KOMBINOVANI

KADAR, KOMPLEMENTARNI

KADAR, KRATKI

KADAR, NAGNUTI

KADAR, OBJEKTIVNI

KADAR, POJEDINANI

KADAR, POKRETNI

KADAR PREKO RAMENA

KADAR REAKCIJE

KADAR-SEKVENCA

KADAR, STATINI

KADAR, SUBJEKTIVNI

KADAR UMETAK

KADAR ZA PONOVNO USPOSTAVLJANJE PROSTORA

KADAR ZA USPOSTAVLJANJE PROSTORA

KADRIRANJE

MASTER

KADAR

KAMERA, POKRETNA

KAT BEK

KAT DAMP

KAT EVEJ

KAT IN

KINESTEZIJA

KOMBINACIJA, RAKORDNA

KOMPLEMENTARNOST UGLOVA SNIMANJA

KOMPOZICIJA FILMA

KOMPOZICIJA FILMSKOG KADRA

KOMPOZICIJA, KINETIKA

KONTINUITET POKRETA

KONTINUITET, PSIHOLOKI

KONTINUITET RADNJE

KONTINUITET

KONTRASNIMAK

KRETANJE KAMERE

LESTVICA PLANOVA

MASTER SCENA

MASTER

MEUKADAR

MIZANKADAR

MIZANSCEN, DUBINSKI

MIZANSCEN

MONTAA UNUTAR KADRA

OF KAMERA

OPAAJ, FILMSKI

OPAANJE, VIZUELNO

OSA AKCIJE

OVERLEPING

PANORAMA

PERZISTENCIJA VIDA

PLAN, AMERIKI

PLAN, DALEKI

PLAN, KRUPNI

PLAN, OPTI

PLAN, POLUOPTI

PLAN, PREDNJI

PLAN, SREDNJE KRUPNI

PLAN, SREDNJI

PLAN, VRLO KRUPNI

PLAN, ZADNJI

TOTAL, DALEKI

TOTAL, SREDNJI

PLAN, FILMSKI

POZADINA

PRAVAC, GENERALNI

PRAVAC POGLEDA

PRAVAC POKRETA

PRAVILO TROUGLA

PRETAPANJE

PRIBLIAVANJE PO OSI

RAKORD

RAKURS, DONJI

RAKURS, GORNJI

RAKURS, LANI

RAKURS, NORMALNI

RAKURS

RETROSPEKCIJA

REZ, GLADAK

REZ NA POKRET

REZ, OTAR

REZ

SCENA

SEKVENCA, AKCIONA

SEKVENCA, FINALNA

SEKVENCA, MONTANA

SEKVENCA, OPISNA

SEKVENCA, RETROSPEKTIVNA

SEKVENCA, UVODNA

SEKVENCA, ZGUSNUTA

SEKVENCA

SINESTEZIJA

SINTAKSA, FILMSKA

SKOK, MONTANI

VENK

TRIJADA

UBRZANJE, MONTANO

UDALJAVANJE PO OSI

UGAO, DODIRNI

UGAO, KOMPLEMENTARNI

UGAO, OBJEKTIVNI

UGAO, PARALELNI

UGAO, PRAVOUGLI

UGAO, SPECIJALNI

UGAO, SUBJEKTIVNI

UGAO, SUPROTNI

UMETAK

USPORENJE, MONTANO

VONJA KAMERE

ZATAMNJENJE

ZUMIRANJE

VRSTE ZVUKA

PREPRODUKCIJA I PREVIZUELIZACIJA

1. KADAR:

KADAR, DUBINSKI

KADAR, DUGI

KADAR, KOMBINOVANI

KADAR, KOMPLEMENTARNI

KADAR, KRATKI

KADAR, NAGNUTI

KADAR, OBJEKTIVNI

KADAR, POJEDINANI

KADAR, POKRETNI

KADAR PREKO RAMENA

KADAR REAKCIJE

KADAR-SEKVENCA

KADAR, STATINI

KADAR, SUBJEKTIVNI

KADAR UMETAK

KADAR ZA PONOVNO USPOSTAVLJANJE PROSTORA

KADAR ZA USPOSTAVLJANJE PROSTORA

KADRIRANJE

MASTER

KADAR

KOMPOZICIJA FILMSKOG KADRA

MASTER

MEUKADAR

MIZANKADAR

MIZANSCEN, DUBINSKI

MIZANSCEN

MONTAA UNUTAR KADRA

OF KAMERA

2. PLAN:

LESTVICA PLANOVA

PLAN, AMERIKI

PLAN, DALEKI

PLAN, KRUPNI

PLAN, OPTI

PLAN, POLUOPTI

PLAN, PREDNJI

PLAN, SREDNJE KRUPNI

PLAN, SREDNJI

PLAN, VRLO KRUPNI

PLAN, ZADNJI

TOTAL, DALEKI

TOTAL, SREDNJI

PLAN, FILMSKI

DETALJ

3. RAKURS:

RAKURS, DONJI

RAKURS, GORNJI

RAKURS, LANI

RAKURS, NORMALNI

RAKURS

4. UGAO:

UGAO, DODIRNI

UGAO, KOMPLEMENTARNI

UGAO, OBJEKTIVNI

UGAO, PARALELNI

UGAO, PRAVOUGLI

UGAO, SPECIJALNI

UGAO, SUBJEKTIVNI

UGAO, SUPROTNI

5. SCENA, SEKVENCA:

SCENA

SEKVENCA, AKCIONA

SEKVENCA, FINALNA

SEKVENCA, MONTANA

SEKVENCA, OPISNA

SEKVENCA, RETROSPEKTIVNA

SEKVENCA, UVODNA

SEKVENCA, ZGUSNUTA

SEKVENCA

MASTER SCENA

6. TEHNOLOGIJA:

ALFA KANAL

BALANS BELOG

BETAKAM SP

FORMAT, DIGITALNI BETAKAM

DVC PRO

EFP

EKIPA, FILMSKA

ENG

FORMAT, MAGNETOSKOPSKI

FREJM

GENERATOR VREMENSKOG KODA

TELEVIZIJA VISOKE DEFINICIJE

HROMA KI

VIDEO SIGNAL, KOMPONENTNI

KOMPRESIJA VIDEO SIGNALA, DIGITALNA

TRAG, KONTROLNI

PIKSEL

POLUSLIKA

REZ, ELEKTRONSKI

SLIKA, TELEVIZIJSKA

VIDEO SIGNAL

KOD, VREMENSKI

7. MONTAA:

MONTAA, ELEKTRONSKA

MONTAA, LINEARNA

MONTAA, NELINEARNA

OF LAJN MONTAA

ON LAJN MONTAA

LISTA MONTANIH ODLUKA

8. PREPRODUKCIJA:

IZBOR OBJEKATA

KNJIGA SNIMANJA, TEHNIKA

KNJIGA SNIMANJA

PLAN, FINANSIJSKI

PLAN SNIMANJA

RAZRADA KNJIGE SNIMANJA, REDITELJSKA

SCENARIO

SINOPSIS

STORIBORD

TRITMENT

PREPRODUKCIJA I PREVIZUELIZACIJA

9. GRAMATIKA:

SKOK PREKO OSE

DISKONTINUITET

DVOPLAN

ELIPSA

FI EFEKAT

FLE-BEK

FLE-FORVARD

GRAMATIKA FILMA

INSERT

INTERPUNKCIJA, FILMSKA

KAT BEK

KAT DAMP

KAT EVEJ

KAT IN

KINESTEZIJA

KOMBINACIJA, RAKORDNA

KOMPLEMENTARNOST UGLOVA SNIMANJA

KOMPOZICIJA FILMA

KOMPOZICIJA, KINETIKA

KONTINUITET POKRETA

KONTINUITET, PSIHOLOKI

KONTINUITET RADNJE

KONTINUITET

KONTRASNIMAK

OSA AKCIJE

OVERLEPING

POZADINA

PRAVAC, GENERALNI

PRAVAC POGLEDA

PRAVAC POKRETA

PRAVILO TROUGLA

PRETAPANJE

PRIBLIAVANJE PO OSI

RAKORD

RETROSPEKCIJA

REZ, GLADAK

REZ NA POKRET

REZ, OTAR

REZ

SINESTEZIJA

SINTAKSA, FILMSKA

SKOK, MONTANI

TRIJADA

UBRZANJE, MONTANO

UDALJAVANJE PO OSI

UMETAK

USPORENJE, MONTANO

ZATAMNJENJE

10. ZVUK:

VRSTE ZVUKA

EFEKAT, ZVUNI

MIKSOVANJE ZVUKA

MONTAA ZVUKA

MONTAA ZVUNIH EFEKATA

MUZIKA, IMANENTNA

MUZIKA POZADINE

ZVUK NA FILMU

KOMENTAR, GOVORNI

11. SNIMANJE:

DNEVNIK SNIMANJA

IZVETAJ ZA MONTAU

FILA

KAMERA, POKRETNA

KRETANJE KAMERE

PANORAMA

VENK

VONJA KAMERE

ZUMIRANJE

KRAN

KLAPA

12. RAZNO:

MEDIJUM, ELEKTRONSKI

MEDIJUM KOMUNIKACIJE

MEDIJUM, MASOVNI

MEDIJUM, VIZUELNI

MEDIJUM

OPAAJ, FILMSKI

OPAANJE, VIZUELNO

PERZISTENCIJA VIDA

ALFA KANAL (engl. alpha channel) Poseban kanal kod kompjuterskih grafikih programa. Definie transparentnost pri procesu utiskivanja naslova ili grafike u neki drugi video signal. Kod 32 bitne grafike, alfa kanal predstavlja etvrti kanal veliine 8 bita. Ostalih 24 bita rasporeeni su po 8 za svaki od RGB signala. Kod 16 bitne grafike, 15 bita dodeljeno je RGB signalima, dok je 1 bit dodeljen alfa kanalu. Karakteristika Alfa ki (engl. Alpha key) funkcije jeste, da ne mora da se vodi rauna o sjajnosti (luminens ki) ili boji (hroma ki), ve moe da se koristi pun spektar boja, a istovremeno grafiku sliku ili natpis nesmetano utisnu u neku drugu sliku.MiM Vidi: HROMA KI LUMINENS KI RGB Page 1 of 1 file://F:\data\000\1071.html 1/8/2007

BALANS BELOG Postupak podeavanja TV kamere za verno reprodukovanje boje u TV slici. Vri se pomou aktivatora za balans belog, koji se nalazi sa spoljne strane tela kamere. Ima za cilj da reim rada TV kamere, u pogledu reprodukcije boje, usaglasi sa kvalitetom svetlosti koja osvetljava objekat snimanja. Prilikom podeavanja, neophodno je da se u slici nalazi bela povrina, da bi se podeavanje kontrolisalo uporeivanjem belih sadraja u reprodukovanoj slici. Ako je belo u reprodukovanoj slici (na monitoru), belo, znai da je kamera dobro podeena. Belo se bira zbog toga to je jasno definisano kao odsustvo dominacije bilo koje boje, odnosno, da se aditivnim meanjem tri osnovne boje (crvene, zelene i plave), u odreenom odnosu moe dobiti utisak belog. Cilj podeavanja jeste da se TV kamera usaglasi sa kvalitetom svetlosti. Ovo zavisi od tri osnovna uslova: a. osobine svetlosnog zraenja (u jedinicama kelvina -K), odnosno spektralnog sastava svetlosti; b. reima rada TV kamere; c. reima rada TV prijemnika. U praksi, reim rada TV kamere podeava se aktiviranjem balansa belog i kompenzacijom u odnosu na spektralni sastav svetlosti kojom je osvetljen objekat snimanja.VO e. white balance Page 1 of 1 file://F:\data\001\1241.html 1/8/2007

BETAKAM SP (Betacam Superior Performance) Nove tehnologije proizvodnje video traka i video glava omoguile su znatna kvalitativna poboljanja postojeih magnetoskopskih formata. U sluaju Betacama SP upotrebom metalne trake omogueno je proirenje frekventnog opsega video signala sa 25 Hz - 4 Mhz (standardni Betacam) na 25 Hz - 5,5 Mhz, ime je kvalitet slike praktino dostigao studijske magnetoskope C formata. I na polju audio-zapisa dolo je do velikog napretka. Najpre, kvalitetnija traka omoguila je povoljniji odnos signal-um za itavih 3 dB na longitudinalnim tonskim kanalima (audio 1 i audio 2). Tome treba dodati i dva frekventno modulisana tonska kanala (AFM), audio 3 i audio 4, koji se snimaju rotacionim glavama zajedno sa video signalima. Kvalitet ovih kanala je izuzetan - frekventni opseg 20 Hz - 20 Khz, dinamika preko 85 dB. Najvei nedostatak standardnog Betacama, premali kapacitet kasete za realizaciju ozbiljnijih projekata, prevazien je konstrukcijom veih kaseta namenjenih studijskim magnetoskopima od onih koje koriste terenski ureaji (slino U -maticu). Na ovakvoj kaseti mogue je napraviti snimak u maksimalnoj duini od 110 minuta (za sistem 625/50). I na kraju treba napomenuti da je ouvana kompatibilnost sa standardnim Betacamom; svi SP ureaji automatski prelaze u standardni mod rada kada se u njih uloi oksidna traka.Z Page 1 of 1 file://F:\data\001\1290.html 1/8/2007

FORMAT, DIGITALNI BETAKAM (engl. digital Betacom) Novi lan porodice Betakam magnetoskopa. Komponentni digitalni magnetoskopski format koji koristi video traku irine 1 ina (12,7 mm), smetenu u kasete istih dimenzija kao kod Betakama SP. Osim to je ovim formatom Betakam uveden u digitalni svet, omoguena je reprodukcija kaseta snimljenih na analognim Betakam SP kamkorderima, a montaa ovakvih snimaka i dalje je digitalna zahvaljujui opremanju rotirajueg bubnja posebnim setom glava za reprodukciju analognih snimaka. Integriui na ovaj nain analognu i digitalnu tehnologiju, omoguuje se evolucioni prelaz sa analognih na digitalne magnetoskope. Linearna brzina kretanja trake u odnosu na Betakam SP neto je smanjena i iznosi 96,7 mm/s, to donosi izvesno poveanje kapaciteta kasete sa 110 min na 124 min (velika kaseta) i sa 36 min na 40 min (mala kaseta). Iz signala TV slike uzorak se uzima prema preporuci CCIR 601, sa odnosom 4:2:2. To znai da se za luminentni (Y) signal koristi frekvencija od 13,5 MHz, a za signale razlike boja (R-Y i B-Y) Raspored tragova za standard 625/50. Kontrolni trag i analogni kanal na istim su pozicijama kao kod analognog Betakam formata Struktura sektora i segmenata u jednoj poluslici. Treking pilot ton-zapis nalazi se izmeu audio i video sektora. Audio-kanali rasporeeni su na poseban nain radi bolje zatite od oteenja Page 1 of 2 file://F:\data\007\2178.html 1/8/2007

frekvencija uzimanja uzoraka je 6,75 MHz. Duina digitalne rei je 10 bita. Postoje etiri nezavisna audiokanala, za koje se uzorci uzimaju sa frekvencijom od 48 KHz, sa duinom digitalne rei od 20 bita. Zapis zvuka je ovde smeten na sredinu trake, izmeu video sektora, radi bolje zatienosti. Jednu polusliku sainjavaju tri segmenta, a jedan segment sastoji se od dva video sektora i osam audio-sektora. Da bi se postigla precizna insert montaa, izmeu audio i video sektora postavljeni su treking pilot-ton zapisi.RK Page 2 of 2 file://F:\data\007\2178.html 1/8/2007

DVC PRO (engl. Digital Video Cassettes Professionals) Profesionalni digitalni magnetoskopski format japanske kompanije Panasonic (Matsushita) za ENG akviziciju vesti i drugih materijala. Zasniva se na upotrebi video kasete sa trakom irine 1 ina (6,35mm), na kojoj se snima sa savremenom tehnologijom kompresije (MPEG). Format je predvien za upotrebu sa postojeim televizijskim standardima, ali moe se koristiti i u televiziji visoke definicije. U kasetama se koristi magnetska traka sa radnim slojem u obliku metalnih estica (MP-metal particle). Ovo je digitalni komponentni magnetoskopski format koji koristi kompresiju signala u odnosu 5:1. Brzina kretanja trake je 33,813 mm/s. Koriste se dve vrste minijaturnih video kaseta (zasada najmanjih profesionalnih video kaseta: vea (125 x 75 x 14,6 mm), na koju moe da stane visokokvalitetni program u trajanju (97,5 x 64,5 x 14,6 mm), na koju moe da se snimi materijal u trajanju od jednog sata. Ovakvo minijaturne kasete omoguile su konstruisanje malih kamkordera za ENG i EFP (Electronic Field Production). Sa minijaturnim kasetama moe se snimiti 60 minuta materijala, a teki su oko 5 kg. Takoe je konstruisana minijaturna pokretna kamera sa tri CCD ipa-VJ (Video Journalist), teka svega oko 2,5 kg, i moe da bude povezena sa ENG timom radi snimanja. VJ kamere predviene su za upotrebu u situacijama gde je upotreba ENG kamkordera suvie rizina. U ovom formatu Velika kaseta DVCPRO na kojoj se moe snimiti materijal u trajanju od 2 sata. Page 1 of 2 file://F:\data\005\1775.html 1/8/2007

postoje studijski ureaji za montau, kao i minijaturni Lap Top Editor koji se vrlo lako prenesi na mesto snimanja i omoguuje montau na licu mesta.RK Mala kaseta DVCPPRO za jedan sat materijala. Dimenzije DVC PRO tragova na traci irine 1 ina (6,35 mm). ITI - mesto za insert i treking informacije; G1, G2, G3 - montani meuprostor; sub margin code - mesto za snimanje obe vrste vremenskog koda; tape motion - smer kretanja trake; reference edge - referentna ivica trake; efective data area - efektivni prostor za usnimavanje podataka ( oko 33 mm): head motion - pravac kretanja glave. Page 2 of 2 file://F:\data\005\1775.html 1/8/2007

LISTA MONTANIH ODLUKA Predstavlja banku podataka montanih odluka, odnosno memorisan rezultat rada na radnoj kopiji u off line montai. Lista sadri sve elemente svakog montanog spoja. Na osnovu ovih podataka uz upotrebu kompjuterskih montanih sistema mogue je brzo i jednostavno sklapanje programske kopije u on line montai, odnosno realizacija svih montanih odluka uz korienje originalnog materijala i visokokvalitetnih ureaja u sklopu montanog sistema.RT e. edit decision list e. EDL Page 1 of 1 file://F:\data\013\3351.html 1/8/2007

EFEKAT, ZVUNI Posebno naglaeni, izraziti ili deformisani elementi zvuka, upotrebljeni u tonskoj obradi nekog filma. Mogu biti realni, nestvarni, groteskni, bizarni, sainjeni od muzike i umova. Koriste se kao akcenat ilustrativnog, emocionalnog, dramskog, parodinog ili komediografskog karaktera.BO Zvuk, um ili glas koji ima odreeni dramski smisao kada je pravilno plasiran u delu neke drame ili emisije u pozoritu, filmu, radiju ili televiziji. Moe se upotrebiti kao sinhroni zvuk, ili kao tzv. off ton.VB Zvuni efekti mogu se podeliti na prirodne i vetake. Zbog brzine rada, u filmskoj praksi koristi se, uglavnom, vetaka tvorevina odreenog zvunog kvaliteta. Proizvodi se imitiranjem nekog prirodnog zvuka u tonskom studiju; stavaraju ga izvoai zvunih efekata, umaheri, uz pomo snimatelja-miksera zvuka. Ovako stvoren zvuk esto daje bolju iluziju nego snimljeni prirodni zvuk. Meutim, uvoenjem stereofonskog zvuka, uverljivost vetaki napravljenih efekata se smanjuje, tj. lako se uoava injenica da su naknadno stvoreni, pa se u poslednje vreme sve vie koriste realni zvuni efekti, ali, ipak, posebno obraeni na tonskim miksetama. Na nekim primerima, vetakog stvaranja zvunih efekata, najbolje e se razumeti smisao ovog pojma. a) Efekat grmljavine. Velika limena tabla obeena u prostoru, zatrese se na slobodnoj strani. Vibracije lima stvaraju utisak grmljavine. b) Efekat kie. Pred mikrofonom, u veliko sito, ubaci se aka pasulja. Sito u horizontalnom poloaju okretati tako da se zrna kotrljaju. c) Efekat kljuanja tenosti. Duva se uvodu pomou slamke. d) Efekat hodanja po liu. Iz montae, odbaenu traku razmotati sa rolne i pred mikrofonom guvati u ritmu koraka. e) Efekat mariranja. Jai papir ili celofan zategne se rukama i pokree naizmenino napred-nazad u ritmu koraka. f) Efekat pucnja pitolja. Jedan kraj lenjira vrsto drimo uz sto, a drugi kraj podiemo i naglo otpustimo. g) Efekat, telefonski. Proputanjem tonskog (NF) signala kroz ekvilajzer, iji propusni opseg ide od 300 do 3400 Hz, dobija se efekat prolaska signala kroz telefonsku liniju. Moe se postii direktnim prikopavanjem telefonskog mikrofona u magnetofon ili neki drugi ureaj za snimanje. h) Efekat topota konja. Postie se polutkama kokosovog oraha ili plastinih kernova, u kombinaciji sa komadima tkanine, kao i akama koje drimo u obliku polulopte, i koje udaramo po grudima ili butinama. U zavisnosti od podloge koja se vidi u slici, mogue je postii razne vrste konjskog kretanja (po kamenu, ljunku, snegu, travi i sl.). Za kretanje po plitkoj vodi, na podlogu po kojoj udaramo, sipa se malo vode. i) Efekat vatre. Pred mikrofonom lagano guvamo celofan, svileni papir i sl. j) Efekat veslanja. U velikoj posudi za vodu, daicama kreemo po vodi u ritmu vesala. U istoj posudi mogue je pokretanjem ruku kroz vodu, dobiti efekat talasa. k) Efekat zvuka vetra. Obino se postie pomou pozorine maine za pravljenje vetra, okretanjem bubnja koji je napravljen od letvica i preko kojeg je prebaeno platno. Time se dobija iluzija zavijanja vetra, a ne niz tonskih udara u membranu mikrofona za vreme snimanja pravog vetra. l). Efekat vodopada. Putanjem tua u veliku posudu, kadu, korito i sl.RM

e. sound effect f. effet sonore n. Toneffekt Page 1 of 1 file://F:\data\006\1837.html 1/8/2007

EFP (engl. Electronic Field Production) U televizijskoj proizvodnji programa, gde se predvia snimanje u eksterijeru, a gde je reportanim kolima nemogu pristup, koristi se oprema koja prua isti kvalitet slike uz mnogo veu pokretljivost i sa mnogo manjom ekipom. Rad sa EFP opremom podudara se sa radom prilikom snimanja filma, tj., kadar po kadar. Nakon snimanja, postupkom naknadne elektronske montae, a po potrebi i naknadne obrade zvuka, nastaje televizijsko delo. U sluajevima kombinovanog snimanja u TV studiju i eksterijeru, pri upotrebi EFP opreme (kvalitetna prenosna kamera i kvalitetni snima - magnetoskop) dobija se ujednaen kvalitet snimljenog materijala.L Page 1 of 1 file://F:\data\006\1840.html 1/8/2007

EKIPA, FILMSKA (fr. quipe) Grupa ljudi razliitih zanimanja, koji uestvuju u proizvodnji jednog filma. Ona je osnovna organizacionotehnoloka jedinica za proizvodnju filma. Zbog stvaralakih, organizacionih i ekonomskih razloga, ekipa se konstituie za proizvodnju samo jednog filma, a za razliite vrste filmova formiraju se drugaije ekipe. Najstandardniju strukturu imaju ekipe dugometranih igranih filmova, jer igrani film sadri oko 50 filmskih zanimanja i specijalizacija, ali broj lanova ekipe zavisi od sloenosti projekta. Ukoliko se radi o filmu sa velikim organizaciono-tehnolokim zahtevima, ekipa e brojati nekoliko stotina lanova i vie hiljada saradnika-statista. Sastav ekipe je izuzetno raznolik, jer se u njoj nalaze svi nivoi strunosti i obrazovanja, od nekvalifikovanih radnika, preko specijalista u oblasti filma, do vrhunskih umetnika, a po godinama starosti u ekipi sreemo raspon od dece najmlaeg uzrasta do vrlo starih osoba. Ekipa na istom zadatku okuplja strunjake za neku od tehnikih disciplina i umetnika u oblasti filma, muzike ili litetarure. Svoj proizvodni zadatak ekipa obavlja tokom vie faza proizvodnje: 1. prethodne pripreme, 2. opte pripreme, 3. neposredne pripreme, 4. period snimanja, 5. obrada. Tokom ovih faza proizvodnje, ekipa se postepeno formira, a pun sastav ima samo u periodu snimanja. Tokom itavog toka proizvodnje, ekipa se istovremeno formira i osipa, jer je naputaju oni koji su zavrili svoj deo posla. Iako predstavlja organizaciono-tehnoloku celinu sa jasno odreenim zadatkom, u ekipi uoavamo manje celine koje obavljaju delimino zaokruene poslove. Te delove ekipe nazivamo sektorima (sektor reije, sektor kamere, sektor organizacije, sektor scenografije, sektor kostimografije, sektor tona). Svaki sektor ima rukovodioca koji odgovara za njegov rad i deo proizvodnog procesa koji je u nadlenosti sektora. Pri formiranju ekipe, rukovodilac sektora ima presudnu funkciju i pravo o izboru lanova svoga sektora. Ekipa za snimanje dokumentarnih filmova nema vrsto utvren standardni oblik, jer su i dokumentarni filmovi vrlo razliiti po tematici i sloenosti. Ekipa koja, na primer, snima olimpijske igre, imae preko stotinu lanova, ali najee e ekipu sainjavati reditelj, snimatelj, asistent snimatelja, organizator, montaer, snimatelj zvuka, rasvetljiva i poneko od pomonog osoblja. Ekipe za snimanje animiranih filmova, bitno se razlikuju od igranih i dokumentarnih filmova, i sadre zanimanja koja ne sreemo u ostalim delovima kinematografije (slikar pozadine, animatori, glavni crta, fazer, kopista itd.).SJ e. production unit f. quipe de production n. Produktionsteam n. Filmteam Page 1 of 1 file://F:\data\006\1848.html 1/8/2007

ENG (engl. Electronic News Gathering) Elektronsko sakupljanje vesti; pripada novijem razdoblju razvoja TV tehnike i tehnologije. Nastojanje televizije da gledaocima prui autentinu, aktuelnu i najbru informaciju, vodilo je ka sredstvima, odnosno opremi sa kojom e se pronai najkrai put od dogaaja do gledalaca. Savremena oprema za elektronsko sakupljanje vesti odlikuje se velikom pokretljivou, minimalnom ekipom i efikasnou u radu. Opremu sainjava prenosna (runa) kompaktna jedinica (kamera i snima) relativno male teine. Na istom sklopu postavljen je i mikrofon koji omoguuje da se sa slikom zabelei i pripadajua zvuna komponenta. U situacijama kada se predvia direktno ukljuenje u televizijski program, ENG opremi dodaje se i mikrotalasni predajnik. Praktina primena ENG-a sa mikrotalasnom opremom, pogodna je za praenje dogaaja prostorno razuenih, kao to je maratonska trka, auto-reli i sl. Tada se ova oprema postavlja u helikopteru ili na motociklu. Zavisno od sloenosti zadataka koji se postavlja pred ENG ekipu, ona moe brojati izmeu 1 i 3 lana, s tim to neki od njih obavljaju i vie poslova, na primer, voza ekipe moe biti tonac ili rasvetljiva, mada vrlo esto snimatelj-reporter uglavnom sve radi sam.L Page 1 of 1 file://F:\data\006\1928.html 1/8/2007

FORMAT, MAGNETOSKOPSKI (gr. Mgnis, gr. skopo) Magnetoskopski formati odreeni su nizom mehanikih i elektronskih parametara. Mehaniki parametri koji definiu magnetoskopski format su: irina upotrebljene magnetske trake; nain obuhvata bubnja trakom (potpuni obuhvat ili poluobuhvat); prenik bubnja sa video glavama; broj upotrebljenih video glava; brzina kretanja trake; brzina skaniranja; raspored tragova na traci; ugao video traga prema ivici trake; azimut video traga (kod beleenja trag do traga); duina video traga; irina video traga; broj audio kanala. Elektronski parametri koji odreuju magnetoskopski format u vezi su s nainom obrade video i audio signala. Od njih zavisi da li je neki magnetoskop komponentni ili kompozitni; analogni ili digitalni; niskopojasni (low band), visokopojasni (high band) ili SP (Superior Performance). Kako u praksi proizvoai ureaja najee koriste podelu na osnovu irine trake koju odreeni magetoskop koristi, upotrebie se upravo taj kriterijum pri davanju pregleda magnetoskopskih formata. Dvoinnu traku koriste kvadrupleksni magnetoskopi (low band i high band). Jednoinna traka primenjena je kod helikoidalnih magnetoskopa C-formata, B-formata, kao i kod magnetoskopa namenjenih televiziji visoke definicije (analognih i digitalnih). Kasetu sa trakom irine 3/4 ina koriste U-matic ureaji (low band, high band i SP). Oznaku 19 mm (mada je to takoe 3/4 ina), nose kasete D1 komponentnog digitalnog i D2 kompozitnog digitalnog magnetoskopskog formata. Najvei broj magnetoskopskih formata koristi kasetu sa trakom od 1/2 -ina: Betacam , Betacam SP, Betamax, Super Beta, ED-Beta, M-format, M II- format, VHS, S-VHS, VCR, Video 2000; 8 mm kasete zastupljene su kod dva magnetoskopska formata: Video 8 i Hi8 (high band 8 mm). Isti je sluaj i sa najuom magnetoskopskom trakom (1/4 ina). Kasete sa trakom ove irine koristili su Quartercam i CVC (danas se vie ne proizvode).Z Skup propisa i podataka koji definiu jednu vrstu magnetoskopa. Omoguuje da snimak nainjen na jednom od magnetoskopa, bude kvalitetno reprodukovan na ma kojem magnetoskopu iste vrste (kompatibilnost snimaka). Parametri koji definiu format nisu zatieni patentima, ve predstavljaju meunarodne i nacionalne standarde. Prema njima, format odreuje irinu video trake, raspored tragova na njoj, linearnu brzinu kretanja trake, dimenzije bubnja i brzinu njegove rotacije, kao i nain obrade slike i zvuka unutar magnetoskopa. Konkretna reenja kojima se postie usaglaenost sa uslovima koji definiu format, stvar su svakog proizvoaa posebno i sa cenom ureaja ine jedan od uslova pri kupovini. Od 1956. godine do danas, prisustvovali smo nastanku i nestanku velikog broja magnetoskopskih formata. Neki su se odrali godinama, dok su drugi veoma brzo nestajali sa scene. Razvoj magnetoskopske tehnologije i tehnologije video traka zahteva naputanje starih koncepcija. Sada u profesionalnom i neprofesionalnom domenu imamo istovremeno prisustvo veeg broja nekompatibilnih formata. Svaki televizijski centar koristi istovremeno po nekoliko razliitih, specijalizovanih formata, u skladu sa zahtevima i potrebama proizvodnje TV programa.RK

e. videotape format f. format de magnetoscope n. Videobandformat Page 1 of 1 file://F:\data\007\2181.html 1/8/2007

FREJM (engl. frame) Oznaava vizuelan prikaz jednog kompletnog skanirajueg ciklusa (jednu kompletnu televizijsku sliku). Kod skaniranja s proredom, kojim se slui dananja televizija, jedan frejm sastoji se od dve poluslike. U jednoj sekundi se, u zavisnosti od televizijskog standarda, smenjuje 25 (PAL, SECAM, MAC), odnosno 29,97 frejmova (NTSC, PAL-M). U praksi se esto uestalost od 29,97, aproksimira na 30 frejmova u sekundi.Z e. frame f. image n. Bild Page 1 of 1 file://F:\data\007\2234.html 1/8/2007

GENERATOR VREMENSKOG KODA Elektronski ureaj koji generie signal vremenskog koda kako bi mogao da se dostavi magnetoskopu, magnetofonu ili nekom drugom ureaju. Postoje gneratori koji se ugrauju u kamkorder ili magnetoskop odnosno magnetofon, ali i oni koji se postavljaju u TV studio, pa se njihov signal distribuira do svih korisnika.RK e. time code generator f. code temporel Page 1 of 1 file://F:\data\008\2279.html 1/8/2007

TELEVIZIJA VISOKE DEFINICIJE Televizijski standard kojim se ostvaruje znatno bolji kvalitet slike u odnosu na klasine TV standarde (PAL, SECAM, NTSC). Prva istraivanja na polju razvoja televizije visoke definicije otpoela su u Japanu 1970. godine na inicijativu nacionalne televizijske mree NHK (Nippon Hoso Kyokai). Deset godina kasnije, nakon mnogobrojnih eksperimenata sa formatom slike i njenom strukturom, strunjaci NHK doli su do zakljuka da najoptimalnije reenje predstavlja sistem od 1125 linija 60 poluslika u sekundi. Takoe je predloeno da novi standard ima sliku sa proporcijama 5:3 (to je kasnije korigovano na 16:9) umesto konvencionalnih 4:3. Kako je za prenos slike televizije visoke definicije potreban mnogo iri frekventni opseg nego za standardnu televiziju, razvijen je i poseban sistem MUSE (multiple subnyquist sampling encoding) kojim se originalni signal irine 30 MHz komprimuje na nekih 8MHz, i time ini pogodnijim za emitovanje. Poznati proizvoa televizijske opreme Sony prihvatio je sistem razvijen u NHK i zapoeo proizvodnju poetkom osamdesetih. U okviru projekta Eureka (EU 95) razvijen je evropski sistem televizije visoke definicije. Za razliku od japanskog, evropski sistem je zamiljen tako da bude kompatibilan sa postojeim televizijskim standardima. Usvojene su proporcije slike 16:9 i sistem 1250/50. Frekventni opseg signala iznosi oko 25MHz pa se za potrebe emitovanja koriste HD-MAC (High Definition Multiplexed Analog Components) paketi koji omoguuju komprimovanje signala na svega 8MHz. Zahvaljujui prenosu informacija MAC sistemom uspostavljena je kompatibilnost sa standardom 625/50 (za prijemnike opremljene MAC dekoderom). Prijemnik namenjen sistemu 625/50 jednostavno ignorie viak informacija, pri emu se, zbog razliitih proporcija ekrana, gube boni delovi slike. Sem pomenutih standarda televizije visoke definicije, postoje jo dva. To su ameriki standard (1050 linija; 59,94 poluslika), koji se ponekad naziva dvostrukim NTSC-om, i sovjetski (1375 linija; 50 poluslika). Oba standarda su kompatibilna sa postojeim (ameriki sa NTSC sistemom; sovjetski sa sistemom 625/50). Od samog poetka razvoj televizije visoke definicije tekao je u dva pravca. Prvi je elektronska kinematografija, odnosno proizvodnja igranih filmova televizijskom tehnologijom. Za sada se filmovi snimaju i obrauju elektronski, nakon ega sledi transfer na standardnu 35 mm filmsku traku za potrebe prikazivanja u bioskopskim dvoranama. Usavravanje video projekcionih sistema i njihova velika rasprostranjenost omoguie potpuno izostavljanje filmske tehnologije iz proizvodnje bioskopskog filma. Drugi (krajnji) cilj razvoja televizije visoke definicije je emitovanje programa. Na alost, nije dolo do usvajanja jednog sistema kao svetskog standarda, to je bila jedna od ideja tvoraca televizije visoke definicije, a ime bi znatno bila pojednostavljena razmena programa.Z e. high-definition television - HDTV f. tlvision a haute dfinition n. hochzeiliges Fernsehen Page 1 of 1 file://F:\data\021\5798.html 1/8/2007

HROMA KI (engl. chroma key) Elektronski efekat koji se primenjuje u kolor televiziji. Ostvaruje se upotrebom jedne od boja u sistemu RGB (red, green, blue) kao pozadine objektu kojeg snimamo sa efektom hroma ki. Efekat se ostvaruje uz primenu hroma kijera (chroma keyer) koji je spregnut sa video miksetom, a konstruisan je tako da reaguje na granici izmeu odabrane boje (pozadine) i svih drugih boja u TV slici. Prikazana shema predstavlja pojednostavljenu spregu sistema. Kadar sa kamerom K1 sastoji se od plave pozadine ispred koje sedi ovek. Pozadina mora biti ravnomerno i dovoljno osvetljena sa posebnim akcentom na snimani objekat. Kamera K2 snima drugi sadraj koji sa slikom K1 daje rezultirajuu sliku K1K2 bez plave pozadine na K1. Elektronski mlaz pri analizi slike (prizora pred kamerom), kreui se odozgo nadole, stvara na izlazu kamere K1 elektronski signal koji se obrauje prolaskom kroz hroma kijer kojim se regulie proputanje signala kroz miksetu. Posmatranjem prikazane sheme, uoava se nain funkcionisanja sprege. Pri analizi plave boje u slici K1, hroma kijer stvara komandni impuls koji u video mikseti zatvara prolaz delu slike sa K1, a daje prolaz slici sa K2. Ovo se dogaa sve do trenutka dok analizujui mlaz K1 ne doe do objekta (oveka koji sedi). U tom trenutku hroma kijer zatvara prolaz signalu K2, a daje prolaz signalu K1 urezujui na taj nain sliku K1 u sliku K2. U konanom izgledu dobija se efekat hroma ki sa jasnim sadrajem slika sa K1 i K2, pod uslovom da snimani objekat (ovek) nema na sebi detalje plave boje (boja pozadine). Pozadine (druge slike) mogu biti razliitog sadraja, snimljene ranije ili istovremeno, to praktino znai da, na primer, jedna kamera snima spikera, a druga kartu sveta kao njegovu pozadinu. Pozadina (bekgraund) moe biti sa filma, slajda, magnetoskopa, grafiki prikazi ili kolor bek-graund.L e. chroma-key f. rglage des effets n. Chroma-Key Page 1 of 1 file://F:\data\009\2464.html 1/8/2007

KLAPA (nem. Klappe) 1. Tamna, najee crna, matirana drvena pravougaona ploa, sa duom stranom do 40 cm, na kojoj se ispisuju i snimaju, na poetku svakog kadra, odnosno dubla, podaci vezani za identifikaciju filmskog kadra i dubla, prilikom rukovanja sa filmskom trakom u procesu laboratorijske, montane i zvune obrade. Pri istovremenom snimanju slike i zvuka, na odvojenim trakama, koristi se tzv. tonska klapa, odnosno gore opisana ploa na koju je montiran pokretni krak uz jednu od duih strana. Pokretni krak, udaraljka, i gornja ivica ploe obojeni su belom i crnom bojom u irini od 2 do 10 cm, radi bolje vidljivosti trenutka spajanja. Na poetku kadra, izgovori se broj kadra i dubla napisan na klapi, krak udaraljke se kratko spoji sa ploom, udari, pri emu se proizvede otar, kratak zvuk. Ovo omoguava da se kasnije identifikuje zajedniki trenutak udara klape na odvojenim trakama sa slikom i zvukom, radi njihovog istovremenog startovanja u procesu montane obrade filma. Postoje i klape koje se svojom veliinom prilagoavaju veliini plana: tako, postoji i klapa manja od normalne, za snimanje u sasvim krupnom planu, bez prekidanja, odnosno nepotrebnog komplikovanja samog snimanja, radi posebnog snimanja klape.PD Pored naziva filma i broja kadra, odnosno dubla, na klapi se esto upisuju i podaci o nazivu producenta, ime snimatelja, ime reditelja, kao i mesto snimanja (eksterijer, enterijer), doba dana (jutro, vee i sl.), kao i eventualni svetlosni efekti, filtracija itd. Sve podatke na ploi kredom ispisuje lice koje rukuje klapom, klaper ili sekretar reije. Pre poetka snimanja kadra, klaper postavlja klapu prema kameri, u vidno polje objektiva. Klape razliitih veliina. Normalna veliina je oko 38X30 cm, a mala klapa obino 15X12 cm. Najmanje klape se koriste za snimanje krupnijih planova, kada su akteri i objekti snimanja blizu kamere. Najvee klape se koriste za snimanje optih planova i totala Page 1 of 3 file://F:\data\012\2914.html 1/8/2007

Kada se snima nemi kadar, samo se podigne udaraljka uspravno i saeka da kamera snimi klapu u duini od 20 do 50 cm. Posle ovoga, naknadno sledi snimanje kadra. Pri tonskom snimanju, klaper, posle ukljuivanja magnetofona i kamere, jasno izgovara broj kadra i broj dubla, na primer, kadar peti, drugi put, posle krae pauze, da bi se glas jasno odvojio od zvuka udara sputene udaraljke, sputa udaraljku na mirnu plou, a zatim, posle druge kratke pauze, brzo izlazi iz vidnog polja kamere koja nastavlja snimanje. U izvesnim sluajevima klapa se mora snimiti na kraju, bilo da je nema ili tonska (kada se kamera bez prekidanja rada okree prema pripremljenoj klapi, a klaper izgovara podatke tek posle udara udaraljke). Kod nemog kadra klapa se moe okrenuti naopako, ali nije obavezno. U dnevnik snimanja ubeleava se ovaj podatak, a slika i zvuk e biti, kasnije, sinhronizovani od kraja. Improvizovana klapa za nemi kadar moe biti komad papira, crna tablica, zid, ravna povrina peska itd. Tonski kadar se moe obeleiti prstima ruke i udarcem dlanom o dlan. Prvi broj pokazanih prstiju odgovara broju kadra, a drugi broju dubla. Pljeskanje dlanom o dlan daje jasan zvuni signal, ali je potrebno da dodirivanje dlanova bude ujno i vidljivo za kameru. Savremene Izgled klape sa udaraljkom u gornjem ili donjem poloaju Klapa okrenuta nadole, u sluaju kada se nije mogla udariti na poetku kadra. U tom sluaju, klaper ili sekretarica reije, uz tonsku najavu, obino kae: Klapa na kraju!. Najvie se koristi prilikom snimanja dece, ivotinja ili glumaca neprofesionalca Page 2 of 3 file://F:\data\012\2914.html 1/8/2007

tonske kamere imaju elektrine automatske klape. Na poetku svakog snimanja, kamera osvetljava nekoliko fotograma i upuuje magnetofonu, istovremeno, zvuni signal od 1000 Hz u potpuno istoj duini. Ovakva klapa slui za preciznu sinhronizaciju, ali ne i za identifikaciju kadrova, pa je potrebno da se, pre snimanja kadra, snimi nema klapa sa svim podacima i da se isti podaci izgovore u mikrofon sinhronog magnetofona. Prilikom snimanja scene sa veim brojem kamera, pravilo je da svaka kamera ima svoju klapu i svoj broj.2. U animaciji, ispred snimanja svakog kadra, snima se nekoliko (desetak) fotograma klape sa brojem kadra. To su brojevi, neto vei i posebno ispisani na kartonima (0-9), koji se postavljaju i kombinuju na stolu za animaciju, prekopozadine i crtea koji e biti animirani. 3. Elastina metalna, plastina ili drvena pravougaona ploa, obojena mat crnom bojom, koja se postavlja na kameru i pokree pomou kolenastog draa ili deblje ice. Slui da sprei upadanje neeljenetlosti u objektiv kamere. 4. Pravougaona laka metalna ploa, obojena mat crno, postavlja se na reflektor radi oblikovanja snopa svetlosti i senenja odreenog dela scenskog prostora ili ovekove figure.MB e. slate e. clapboard f. claquette f. clap n. Klappe Page 3 of 3 file://F:\data\012\2914.html 1/8/2007

VIDEO SIGNAL, KOMPONENTNI (lat. componere) Elektronski oblik televizijske slike (video signal), razdovjen na sastavne komponente. Jednu komponentu ovog signala ini informacija o sjajnosti svakog elementa televizijske slike (crno-beli odnosno luminentni signal Y), a drugu, informacija o sadraju boje u slici (hrominentni signal poznat kao signal razlike boja R-Y i B-Y). Rad sa komponentnim oblicima video signala u montanim i postprodukcionim sistemima omoguuje dobijanje boljeg kvaltieta slike. Betacam i Betacam SP kao i M II predstavljaju formate koji prihvataju i obrauju analogni komponentni video signal, dok D1, D5, DCT i digitalni Betacam obrauju komponentni video signal u digitalnom obliku. U komponentnom TV studiju, kao i u komponentnim postprodukcionim sistemima, svi video ureaji koji se koriste - video miksete, ureaji za digitalne efekte, televizijske kamere itd., moraju da budu komponentni.RK e. component video f. composante vido Page 1 of 1 file://F:\data\023\6222.html 1/8/2007

KOMPRESIJA VIDEO SIGNALA, DIGITALNA Proces redukovanja koliine informacija digitalnog video signala kako bi se utedeo prostor za memorisanje na kompjuterskom disku za nelinearnu montau. Kompresija direktno utie na kvalitet signala, odnosno rezoluciju. to je stepen kompresije vei, kvalitet slike je slabiji. Ovaj postupak u fizikom smislu predstavlja gubitak informacija iz slike, to jest signala. To se postie na dva naina: a) korienjem softvera i b) pomou hardvera i softvera. Kompresija korienjem softvera izvodi se u dve tehnike: 1. Sealing - redukcija veliine matrice slike uklanjanjem piksela odnosno, smanjenjem broja piksela koji ine odreenu sliku. 2. Chroma subsampling - redukcija koliine kolor informacije, odnosno smanjivanje broja bitova koji reprezentuju jedan piksel (na primer, sa 24 bita na 8 bita po pikselu). Kompresija pomou hardvera i softvera postie se upotrebom posebno razvijenih hardverskih elemenata, bilo u obliku jednog ili vie mikroprocesora. Prednosti ovog naina kompresije znatne su u odnosu na prethodni, pre svega se ogledaju u mnogo veem protoku i obradi informacija. Ovi procesori koriste vrlo sloene matematike procedure, algoritme, po kojima obavljaju kompresiju. Postoje razliiti tipovi kompresije pomou hardvera, ali se posebno istiu: JPEG (Joint Photographic Experts Group) - sistem kompresije razvijen za primenu na nepokretnim slikama. MPEG (Motion Picture Experts Group) - sistem kompresije razvijen za primenu na pokretnim slikama: tip MPEG I, sa prenosnim opsegom od 250 Mb/s, i MPEG II, sa prenosnim opsegom od 500 Mb/s. DVI (Digital Video Interactive) - sistem kompresije razvijen je za primenu na nepokretnim i pokretnim slikama.MiM e. digital video compression Vidi: HARDVER PIKSEL SOFTVER Page 1 of 1 file://F:\data\012\3054.html 1/8/2007

TRAG, KONTROLNI Posebna informacija koja mora da bude usnimljena na magnetoskopskim snimcima svih formata. Ona se obino usnimava na jednoj od ivica video trake. Snimljeni impulsi kontrolnog traga slue u toku procesa reprodukcije video snimka za odreivanje brzine protoka video trake, kao i za ostvarivanje neophodne veze izmeu ove brzine i brzine rotacije bubnja sa video glavama. Kontrolni trag je elektronski ekvivalent mehanike perforacije na ivicama filmske trake, te ga zato moemo i nazivati elektronska perforacija. Impulsi elektronske perforacije ne mogu se videti u slici ve se mogu proveravati na ekranu elektronskog osciloskopa. Ako nekim sluajem elektronska perforacija nije usnimljena ili su ovi impulsi defektni, video snimak nee moi da se reprodukuje zato to ne moe dase uspostavi stabilna brzina protoka trake. Kontrolni trag nosi jo jednu vanu informaciju, a to je montani impuls koji markira poetak svake televizijske slike.RK Trag na kojem se usnimava signal (generisan tahometrom) koji e u toku reprodukcije upravljati radom servo sistema magnetoskopa. Ovom, najee sinusoidnom, signalu superponirani su montani impulsi.Z e. control track f. piste asservissement n. Kontroll spur n. synchrospur Vidi: MONTAA, MEHANIKA Page 1 of 1 file://F:\data\021\5902.html 1/8/2007

KRAN (nem. Kran) Naprava koja omoguava kretanje kamere u prostoru. Sastoji se od: podnoja sa tokovima, platforme, korpe u kojoj se nalaze filmska kamera, mesta za snimatelja, asistenta i reditelja, korpe za uravnoteavanje u koju se stavljaju olovne ploe da bi se izbalansirala teina kamere i ljudi koji se nalaze u korpi, ruice za upravljanje i drugih dodataka. Postoji vie vrsta kranova: ateljerski ili doli kran moe da podigne kameru do 2,5 metra uvis, i upotrebljava se kod entrijernih snimanja; eksterijerni, mamut-kran, moe da podigne kameru do 10 metara uvis, i pokree se pomou elektrinog motora. Postoje kranovi na koje se moe instalirati samo filmska kamera, bez ljudi; njima se upravlja pomou daljinskih komandi sa zemlje, pri emu se omoguava ukljuivanje i iskljuivanje rada kamere, uotravanje i promena ine daljine objektiva i kretanje kamere u svim pravcima od 10 cm, do 4, 10 i vie metara iznad tla. Jedan od prvih najduih kranova-farova u kontinuiranom pokretu, nalazi se u filmu Mladi i nevini (1937), Alfreda Hitchcocka. Kretanje traje 1 minut i 10 sekundi, i polazi sa udaljenosti od 44 metra, a zavrava se na 10 cm, u detalju lica bubnjara u orkestru. Slian kran, Hitchcock je ponovio u svom filmu Ozloglaena (1946).VL Veliki kranovi koji se podiu preko etiri metra, po pravilu nemaju prostor predvien za ekipu, zbog bezbednosti, iako se mogu postaviti specijalne korpe u kojima su snimatelji bezbedni. Na kranove od 6 i 10 metara obino se postavljaju filmske i TV kamere sa daljinskom komandom. Ekila kran (engl. Akela crane) je vrsta vrlo velikog eksterijernog krana duine (visine) 21 metar i ukupne teine 2700 kg. Ima oblik segmentirane metalne cevi ojaane unakrsnim elinim Veliki, eksterijerni kran pokree se elektrinim motorima na tokovima. Na jednom kraju dizalice nalazi se platforma za kameru i jednog do tri lana ekipe (snimatelj, reditelj, asistent snimatelja) Page 1 of 2 file://F:\data\012\3194.html 1/8/2007

sajlama. Montiran je na ravnoj platformi sa gumenim tokovima. Zbog svoje velike duine, pri horizontalnom okretanju oko svoje ose pravi vrlo blagu lunu putanju, blau od bilo kojeg standardnog doli krana, a snimljeni kadrovi daju utisak pravolinijskog kretanja u vonji. Moe se koristiti na mestu gde se ne moe hodati sa stedikemom ili upotrebiti doli kran. Pogodan je za snimanje otrih gornjih i, naroito, otrih donjih rakursa, kao i za dugo praenje kretanja aktera po neravnom terenu. Kamera se na kran postavlja preko rimout glave sa elektronskim iroskopskim sistemom za stabilizaciju kretanja (Libra 3), koji omoguuje izvoenje brzih pokreta i naglih zaustavljanja. Pored specijalnih filmskih kranova, moe da poslui i graevinski ili neki drugi komunalni kran, kao i helikopter, pod uslovom da omoguuju kontinuirano kretanje bez potresa. Filmski kran mora da radi beumno u sluaju kretanja, prilikom sinhronog snimanja slike i zvuka.MB/PD e. boom shot e. crane f. grue n. Kran Kran od 3 m, sa duim krakom (udaljenost kamere od noseeg stuba) od 3 m; kran od 3,66 m sa duim krakom od 3 m i mogunou postavljanja platforme ispod nivoa tla - 0,90 cm; kran od 6,10 m sa duim krakom od 5,5 m i mogunou postavljanja platforme ispod nivoa tla - 5,8 m Page 2 of 2 file://F:\data\012\3194.html 1/8/2007

MIKSOVANJE ZVUKA Meanje vie elektrinih tonskih signala dobijenih iz razliitih izvora, mikrofona, magnetofona, gramofona, perfomagnetofona, magnetoskopa itd., uz pomo tonske miksete. Rezultat ovog rada je stvaranje jednog sloenijeg elektrinog tonskog signala - miksa, mono ili stereofonske zvune slike. Kod sloenijih miksovanja i obrade vie elektrinih tonskih signala, potrebno je obaviti sam postupak u nekoliko faza. Da li zbog ogranienosti kapaciteta ureaja, ili opredeljenja za takvu metodologiju rada, kroz ove faze se postepenim svoenjem vie desetina traka, dolazi do jedne u kojoj su sadrani svi signali u posebnom kvalitetnom odnosu. Rezultati pojedinanih faza su predmiks, miks i finalni miks. Sa razvojem tehnike, danas se dolo i do kompjuterskog miksovanja. Korienje raunarskih sistema umnogome je olakalo rad, pri emu se preciznost dovodi do perfekcije. Nain ovog rada sastoji se u memorisanju pozicija svih regulatora nivoa i filtera na viekanalnoj mikseti, pa se, posle vie proba i korekcija, kada svi parametri budu definitivno odreeni i memorisani u raunar, samo miksovanje obavlja automatski. U najsloenijim, muzikim i dramskim programima, najvii stepen miksovanja je remiksovanje - obrada zvuka.RM e. sound mixing f. mixage du son n. Tonmischung Page 1 of 1 file://F:\data\014\3615.html 1/8/2007

MONTAA, ELEKTRONSKA 1. Kao postupak simultane elektronske montae, ostvaruje se istovremeno sa zbivanjem pred TV kamerama. Ovaj televizijski montani postupak obavlja video mikser na TV ureaju - video mikseti. Sastavni je deo direktnih televizijskih prenosa i emitovanja dnevnih infomativnih emisija koje, pored direktnih, mogu sadrati i delove ranije snimljenog i izmontiranog programa. Bitna karakteristika u sprovoenju ovog montanog postupka je visoka napetost, koncentracija i preciznost koju video mikser ispoljava tokom simultane elektronske montae.L 2. Metod magnetoskopske montae koji se primenjuje poev od 1961. godine. Kod elektronske montae se, za razliku od prvobitne mehanike montae gde je magnetska traka sa originalnim snimkom rezana i lepljena, rezovi realizuju u procesu presnimavanja sa originalne na novu traku. Da bi snimak bio tehniki korektan, neophodno je na mestu reza sauvati kontinuitet video, sinhronizacionog, tonskog i kontrolnog signala. Stoga je elektronska montaa definisana kao kontrolisani prelazak magnetoskopa iz stanja reprodukcije u stanje snimanja. Da bi se obezbedio takav kontrolisani prelazak kod kvadrupleksnih magnetoskopa, trebalo je nai odreena tehnika reenja. To se pre svega odnosi na spreavanje preklapanja tragova koje bi nastupilo kada bi magnetoskop u trenutku iniciranja snimanja trenutno promenio mod rada. Preklapanje bi se javilo u duini koja odgovara razmaku izmeu glave za brisanje i diska sa video glavama koji kod Ampexovih maina iznosi oko 22,5 cm (oko 15 TV slika), odnosno oko19 cm (12 TV slika) kod RCA magnetoskopa. Stoga kvadrupleksni magnetoskop ne ree sliku (i zvuk) u onom trenutku kada je data komanda, ve neto kasnije. Shodno tome, komandu treba dati 0,48 (RCA) odnosno 0,6 sekundi (Ampex) pre eljenog mesta da bi se na njemu izvrio rez. Sam proces rezanja odvijao se na sledei nain: na magnetoskopu na kojem se vri rezanje pronaemo mesto na kome elimo da napravimo rez. Isto uradimo i sa magnetoskopom koji reprodukuje insert traku. Zatim trake na oba magnetoskopa vratimo za duinu prirola, zaleta koji je potreban da bi se stabilizovao rad servo sistema (najee 10 sekundi, radi lakeg raunanja). Istovremeno startuje reprodukciju na oba magnetoskopa. Na magnetoskopu na kojem se vri rezanje, inicira se snimanje 0,6 (ili 0,48) sekundi pre stvarnog mesta reza. Nakon inicijalizacije, pri nailasku prvog montanog impulsa, aktivira se glava za brisanje. Istovremeno se aktivira i binarni broja koji je tako podeen da video glave prebaci iz stanja reprodukcije u stanje snimanja u trenutku kada pred njih naie prvi obrisani trag. Prednosti elektronske montae nad mehanikom su oigledne. Najpre, originalan materijal ostaje neoteen. Sam proces rezanja neuporedivo krae traje. Mogue je izmontirati nekoliko verzija, pa kasnije odabrati najbolju itd. Ipak, kako je re o runom rezanju i runom startovanju, magnetoskopa, postupak rezanja je za iole precizniji rad bio krajnje neophodan. Eventualno korigovanje reza, uz pretpostavku da smo zadovoljni krajem prethodnog kadra, ali ne i poetkom narednog, bilo je veoma sloen

posao. Rez je bilo praktino nemogue ponoviti na istom mestu. Svaka korekcija je zapravo znaila kraenje prethodnog kadra, to je dovodilo do opasnosti da e moda i on morati da se snimi ponovo ukoliko bude prekraen. Da bi se prevazili pomenuti problemi, razvijeni su ureaji za programiranu elektronsku montau poput Ampexovog EDITEC-a koji se pojavio na tritu 1962. godine. Osnovna funkcija EDITEC-a je da obezbedi kontrolno upravljaki signal koji e da startuje odnosno zaustavi ureaj za elektronsku montau. Za ovu svrhu koristi se tonski signal koji se usnimava na pomonom kju (cue) tragu magnetske trake i koji se naziva kju marker. Ovaj marker, uestalosti 4 kHz, usnimava se prilikom pregleda materijala na mestu na kojem se eli da napravi rez. postoji mogunost usnimavanja jo jedne vrste markera, uestalosti 1 kHz, koji slui za startovanje drugog magnetoskopa, ili nekog drugog izvora slike koju treba snimiti iza mesta montanog reza. Markeri se snimaju standardnom tonskom glavom za kju trag, koja se nalazi 15 slika iza video glava. Za reprodukciju kju markera postavljena je dodatna glava smetena 18 slika ispred video glava, dakle neto ispred glave za brisanje. Realizacija reza pomou EDITEC-a odvija se na sledei nain: magnetoskop na kojem se vri rezanje reprodukuje snimljenu sekvencu, na eljenom mestu reza runo se aktivira komanda za usnimavanje kju markera. Nae se mesto reza na magnetoskopu koji reprodukuje insert traku. Na oba magnetoskopa se vrati prirol. Magnetoskopi se sinhrono startuju u reprodukciju. im se servo sistemi stabilizuju, runo se daje komanda snimanja, meutim aktiviranje samog snimanja obavie Page 1 of 2 file://F:\data\014\3687.html 1/8/2007

kju marker. Budui da je mesto reza fiziki oznaeno kju markerom na samoj traci mogue zvesti operaciju simuliranja montanog reza. Ukoliko je re o montai u insert modu, kada je potrebno oznaiti i ulazni i izlazni rez, na traku se usnimavaju dva markera. Prvi marker aktivira snimanje, a drugi ga prekida. U principu je mogue postaviti i vei broj markera. Tada bi svaki neparni marker predstavljao oznaku ulaznog reza, a svaki parni izlaznog. Programirana elektronska montaa predstavlja veliki napredak, pre svega zbog preciznosti i ponovljivosti reza. Ostalo je, meutim, otvoreno pitanje obeleavanja mesta na maini koja reprodukuje. EDITEC je imao mogunost animacije koja je obavljana automatski, nakon to se oznai prvi marker, kao i broj slika koji treba snimiti u svakoj fazi. Potpuna preciznost rezanja postignuta je tek uvoenjem vremenskog koda. U potpunosti su reeni svi problemi obeleavanja, pozicioniranja i sinhronog startovanja maina. Sve operacije u potpunosti su automatizovane. Sam postupak obeleavanja mesta reza tee u suprotnom pravcu u odnosu na programiranu elektronsku montau. Dok se ranije kju marker snimao na magnetsku traku, sada se, zapravo, pri oznaavanju iitava adresa odreene slike i prenosi se u memoriju montanog kontrolera. Sem postignute apsolutne preciznosti, vremenski kod je omoguio i montau sa radnom kopijom (off line montau), meusobno sprezanje razliitih vrsta ureaja (magnetofona, magnetoskopa, telekina, efekt-maina itd.), kao i formiranje kompleksnih kompjuterski kontrolisanih postprodukcionih sistema.Z 3. Postupak elektronske i kompjuterske montae na principu televizijske tehnike, kojim se u potpunosti zamenjuje klasina filmska montaa. Njene prednosti su u sledeem: 1. Oslobaa montaera od fizikog napora u manipulisanju sa filmskom i perfomagnetskom trakom. 2. Znatno skrauje vreme za izvoenje svih montanih operacija. 3. Montaeru omoguuje da brzo pregleda bilo koji izabrani kadar i da napravi vie verzija, od kojih e izabrati najbolju, Svaki montani rez pravi se lako i brzo. 4. Zbog mogunosti elektronike da memorie vie montanih varijanti, stvara se izvanredna mogunost komunikacije izmeu montaera i reditelja, i donoenja najboljih odluka. 5. Elektronska montaa omoguuje montaeru i reditelju da na video traci pogledaju montirani materijal na kunim video rikorderima. 6. Elektronska montaa je sredstvo koje omoguuje montaeru da se koncentrie na donoenje kreativnih odluka, a pri tom ima sve one mogunosti, kao i klasina filmska montaa. 7. Montaer nije u fizikom kontaktu s trakom. Sve operacije pretrage, premotavanja i sastavljanja vre ureaji. Uslovi rada u elektronskoj montai filma: izbor dublova vri se na velikom ekranu, sa trake 35 mm. Montaa negativa (pasovanje) vri se prema radnoj kopiji, pomou tajm koda na tejpu i radnoj kopiji ili negativu. Montaa negativa se moe vriti na tri naina: 1. Vizuelnim pregledom ivinih brojeva. 2. Pomou tajm kod sistema kojim se u kameri upisuju podaci na negativ za vreme snimanja. 3. Pomou tajm kod informacija na Kodakovom negativu. Specijalni itai itaju informacije (mainski kod) na tejpu i negativu. Potrebno je da se izradi lista

kadrova za pasovanje negativa, koja mora biti apsolutno precizna, u sliicu. Iako je elektronska montaa samo izraajno sredstvo, kreativnost montae zavisi od vetine i talenta montaera, koji na ovaj nain lake dolazi do ostvarenja svojih zamisli. Elektronska montaa omoguuje montaeru i reditelju da dou do optimalnih reenja u odnosu na snimljeni materijal. Procenjivanje kvaliteta ne mora da se zasniva na njihovoj memoriji ili zaboravnosti, jer se sve varijante uvaju na video traci i mogu se procenjivati i uporeivati skoro istovremeno.MB e. electronic editing f. montage lctronique n. elektronischer Schnitt Page 2 of 2 file://F:\data\014\3687.html 1/8/2007

MONTAA, LINEARNA 1. Vrsta montanog postupka koji proizlazi iz najjednostavnijeg oblika naracije koja sadri jedinstvo radnje, a esto i jedinstvo mesta i vremena. Naziva se jo i hronoloka montaa. Sadraj filma je izloen hronoloki, linearno; uvek se postavlja pitanje: ta dalje? Izlaganje sadraja u hronolokom redosledu slino je sa pripovetkom, u osnovi se ne uputa u traganje za uzrocima. Linearna montaa prati redosled dogaaja onako, kako bi se odigravali u realnosti. Korisna je u filmovima ili delovima filma u kojima je najvanije pokazati samo injenice. Radi kondenzacije i racionalizacije narativnog sadraja, esto se koriste elipse. Posebnu vanost u primeni imaju stilske figure, jer doputaju da se preskoe delovi sadraja filma koje je dovoljno samo sugerisati gledaocu (elipsa). Iako izgleda jednostavna forma, od autora zahteva podjednaku meru poznavanja zanata i kreativnosti vetog pripovedanja u slikama (kontinuitet, diskontinuitet, ritam). 2. Vrsta elektronske montae kod koje se kadrovi sa magnetoskopske trake montiraju na drugu magnetoskopsku traku, jedan za drugim, od poetka do kraja rolne. Pomou tajm koda svaki kadar ima svoju adresu koja moe da se prenosi na papirnu traku ili flopi disk, i slui kao izvor informacija za definitivnu montau negativa filma ili za neki drugi kompatibilni TV sistem. Najjednostavnija oprema za linearnu montau sastoji se od dve maine - plejera i rikordera (obino U-matic ili Beta SP) i eventualno tonske miksete. Ovaj sistem omoguuje samo rez, a lista montanih odluka belei se na papirnoj traci i kasnije runo ukucava. Savreniji nain je sa A i B rolnom i sadri najmanje dva plejera i jedan rikorder. Obino su im pridodati video i audio mikseta i karakter generator, a svi su pod komandom montanog kontrolora. Na taj nain se omoguuje upotreba pretapanja i drugih elektronskih efekata, kao i stvaranje liste montanih odluka, koja e biti zabeleena na flopi disku. Mogunost da se adrese kadrova belee pa i uvaju na papirnoj traci predstavljala je veliki napredak, ali od samog poetka (1972) sistem je pokazivao odreene nedostatke. Papirna traka mogla je da primi samo 250 montanih odluka, pa se poetkom 70-ih godina prelo na korienje flopi diska koji moe da zabelei preko 3.000 informacija po strani. Najozbiljniji nedostatak linearne montae je u tome to ne dozvoljava da se prave bilo kakve izmene u ve izmontiranom programu, u smislu da se neki deo iz sredine izbaci, skrati, produi, prenese na neko drugo mesto i slino, bez pravljenja jo jedne kopije (uz slabljenje kvaliteta kopije) ili montae iz poetka od mesta gde se pravi korekcija (uz gubljenje dragocenog vremena). Ovaj nedostatak podstakao je napore da se stvori takav sistem elektronske montae koji e kombinovati sve prednosti filmske i elektronske montae, kao i dostignua kompjuterske tehnologije - nelinearnu montau.MB e. linear editing f. montage linaire n. lineare Montage Vidi: MONTAA, DRAMATURKA Page 1 of 1 file://F:\data\014\3704.html 1/8/2007

MONTAA, NELINEARNA Vrsta elektronske montae gde se postupak obavlja pomou kompjutera i uz mogunost gotovo trenutnog pristupa bilo kom materijalu koji se nalazi pohranjen u memoriji sistema. Nelinearni sistem koristi vei broj laserdiskova sa oko trideset minuta memorisane slike (u boji) i zvuka, po strani diska, ili koristi vei broj plejera, na primer, 17 BETAMAX rikordera kapaciteta po tri sata svaki. Na svim rikorderima snimljen je isti materijal. U toku montae, svaki od njih trai svoj odreeni kadar, pozicionira se i eka da bude pozvan da bi u eljenom trenutku krenuo u reprodukciju. Montaer montira, programirajui odreen broj montanih odluka i pomou tajm kod adresa daje komande za svaki plejer u sistemu. U trenutku kada jedan plejer izvri zadatak, automatski se pretrauje traka i postavlja na sledeu poziciju (poetak kadra). Pored znatne utede u vremenu (nema ekanja zbog premotavanja trake pri traenju mesta reza), i pojevtinjenja rada, najvea prednost sistema je u tome to se bez ikakvih problema u memoriju kompjutera mogu ubaciti sve naknadne prepravke, kao to su skraivanja, produavanja, izbacivanja, ubacivanja i premetanja kadrova jer se u memoriju upisuju samo njihove adrese. U toku ovog postupka, mogu se odrediti svi drugi prelazi, kao to su zatamnjenje, odtamnjenje, pretapanje, naplivi itd. Moe se napraviti i sauvati vie verzija izmontiranih sekvenci da bi se kasnije uporedile. Nelinearna montaa spada u najsavremeniju tehnologiju postprodukcije. Pored slike, mogu se montirati zvuni zapisi, svi potpuno nezavisno, uz mogunost da se slici mogu naknadno pridodati zvuni efekti, muzika i spikerski komentar. Sistem je namenjen za sve filmske i TV projekte koji su snimljeni s jednom ili vie kamera, za igrane i dokumentarne filmove, TV drame, muzike i reklamne spotove itd.MB Vrsta montae gde se program moe sastavljati tako da se proizvoljno, prema montaerovoj elji, odabiraju sekvence koje se prvo montiraju u vee celine, pravei pritom i nekoliko kreativnih varijanata. Tek po izboru ovako sastavljenih celina sklapa se finalna verzija montiranog programa. Za razliku od nelinearne montae, kod linearnog pristupa program se mora sastavljati odreenim redosledom montanih sekvenci, idui korak po korak od poetka ka kraju programa. Kod ovakvog pristupa eventualno potrebne izmene, skraivanja ili odstranjivanja kadrova rade se na sledeoj generaciji snimka (presnimavanjem). Nelinearni pristup omoguava da se sve modifikacije izvre na prvoj gneraciji snimka, odnosno na masteru. Nelinearni pristup se primenjuje u filmskoj montai, kao i digitalnim nelinearnim montanim sistemima baziranim na kompjuterskom disku, dok se linearni pristup koristi u klasinoj elektronskoj montai sa magnetskom trakom.MiM e. nonlinear editing f. montage non linaire n. unlineare Schnitt Vidi: PROCESOR SLIKE, DIGITALNI Page 1 of 1 file://F:\data\014\3710.html 1/8/2007

OF LAJN MONTAA (engl. off line) Izrada radne kopije u elektronskoj montai. Po ugledu na filmsku montau, a primenom vremenskog koda stvoreni su uslovi da se i magnetoskopski snimci montiraju na radnoj kopiji, ime se uva kvalitet izvornog materijala, a montaeru prua mogunost da svu panju posveti kreativnom delu svoga rada. Of lajn montaa doputa neogranien broj izmena sve do postizanja najkvalitetnijih reenja, jer su ovi sistemi u principu koncipirani na jevtinim ureajima. Rezultat ovakvog rada je definitivno usvajanje radne kopije kojom su autori zadovoljni i memorisana lista montanih odluka za svaki montani spoj, pa se u relativno kratkom vremenu sklapa programska kopija.RT e. off line editing Page 1 of 1 file://F:\data\016\4011.html 1/8/2007

ON LAJN MONTAA (engl. on line) Finalna montaa originalnih materijala. U ovoj fazi rada koriste se rezultati prethodno obavljene of lajn montae i na osnovu memorisane liste montanih odluka sklapaju se finalne kopije programskog kvaliteta.RT e. on line editing Page 1 of 1 file://F:\data\016\4039.html 1/8/2007

MONTAA ZVUNIH EFEKATA U procesu montae, tehnoloki i stvaralaki postupak ozvuavanja filmske slike zvunim efektima, optim, sinhronim i off. Zvuni efekti ispod sinhronog dijaloga samo su jedna od komponenti ukupnih zvukova. Neposredno snimljeni zvuci iz stvarnosti esto su nedovoljni i deluju nestvarno i neubedljivo, pa se moraju dopuniti i zameniti. Zvuni efekti se snimaju, biraju i montiraju kao i slika. U igranom filmu, montau zvunih efekata obavlja montaer zvuka, a u dokumentarnorn filmu montaer slike, odnosno glavni montaer. Pored originalno snimljenih zvunih efekata za film, tonski snimatelj koristi izvesne efekte iz arhiva tonskog studija ili sopstvene. Zvuna komponenta kadra sastoji se iz vie vrsta zvunih efekata. Da bi se mogao uskladiti odnos njihovog intenziteta, modulacije i sl.,potrebno je da se montiraju na posebne trake. I sasvim jednostavan sadraj kadra moe biti propraen sa 4-8 traka efekata, a kadar iz ratnog filma, na primer, i do 20. Atmosferski efekti montiraju se pre ostalih, na primer, zvuk ambijenta, kia, vetar, agor i raspoloenje mase. Sinhroni efekti, na primer, otvaranje vrata, polazak automobila, pucnji svih vrsta, zvona i sirene itd., montiraju se prema slici, na posebnim trakama. Naknadno sinhronizovani zvuni efekti prave se naknadno u tonskom studiju uz istovremenu projekciju odgovarajue slike. Za efekte koji traju due, moe se pripremiti odgovarajua petlja (lajfna). Zbog ogranienog kapaciteta ureaja za montau, montaer zvuka vodi poseban dnevnik u koji belei svaki kadar i umontirani zvuni efekat, kao i broj rolne. Time se olakava rad na kompletiranju zvune podloge, bez istovremenog presluavanja svih traka. Ovi podaci koriste se za izradu plana formiksovanja efekata. Zvuni efekti iji se izvori ne vide u slici zahtevaju mnogo vie stvaralakih sposobnosti montaera. Njihova primena obogauje filmsku sliku novim informacijama koje emocionalno i racionalno dopunjuju utisak filmskog gledaoca.MB e. sound effects editing f. montage deffets sonores n. Geruscheschnitt Page 1 of 1 file://F:\data\014\3741.html 1/8/2007

MONTAA ZVUKA Sloeni stvaralaki i tehniki postupak stvaranja optimalne zvune kulise filmske slike. Pored vrste i kvaliteta upotrebljenog zvuka, veoma je vaan njegov sinhronitet sa slikom. Zvuk se moe sei istovremeno sa slikom, ali se moe postavljati pod drugu sliku (off zvuk). Upotrebom off zvuka proiruje se iluzija stvarnosti, utisak jedinstva prostora, i naglaava odreeni zvuk ili glumaka reakcija, a istovremeno se izbegavaju otri prelazi iz jedne slike u drugu. Za svaku pojedinu rolnu slike pojedine vrste zvuka mogu imati jednu ili vie traka: dijalog 1, dijalog 2, zvuni efekat 1,...8 itd., muzika 1, 2 itd. Startovanje svih tonskih traka postie se pomou oznaka sinhroniteta i pipsera koji se postavljaju na svim trakama u duini od 1 do 3 sliice i odgovaraju broju 3 na startblanku. Pored perfomagnetske trake koriste se produni blankovi (beli ili od stare pozitiv-trake uzdu preseeni). Prilikom njihovog prolaska preko magnetske glave uje se neprijatna tiina, tonska rupa, koja se izbegava postavljanjem aktivne tiine na jednoj od tonskih traka, i na mestu gde ne postoji nijedan drugi zvuk. Zbog deljenja filma na rolne i projekcije sa dva kino-projektora, u toku prvih ili poslednjih 30-40 sliica svake rolne ne treba postavljati i montirati dijalog, muziku ili bilo ta to je kao zvuk karakteristino i vano.MB e. sound editing f. montage du son n. Tonschnit Vidi: MONTAA, FILMSKA Page 1 of 1 file://F:\data\014\3742.html 1/8/2007

MUZIKA, IMANENTNA Muzika iji je izvor (vidljiv ili sakriven) na mestu radnje i predstavlja logian element radnje. Moe biti sinhrono povezana sa slikom (kad je izvor muzike vidljiv), ili asinhrono (kad nevidljiv izvor muzike realno postoji i nalazi se blizu mesta radnje). Ima funkciju u emocionalnoj pripremi gledaoca i u izazivanju neposrednih dramskih efekata. Dobro je da muzika, muzika dela koja se na ovaj nain inkorporiraju u tkivo filma, imaju, pre svega, dramsku, a ne informativnu ulogu. Ova muzika moe se specijalno komponovati za pojedini film, a moe se uzeti ve komponovana muzika iz muzikog arhiva.J e. foreground music e. incidental music e. indigenous sound f. musique scnique n. Inzidenzmusik Page 1 of 1 file://F:\data\014\3807.html 1/8/2007

MUZIKA POZADINE (lat. musica) Vrsta primenjene muzike koja se u toku kadra ili scene filma uje, ali se njen izvor ne vidi (transcendentna), ili je izvode vidljivi muziari i pevai u slici kadra (imanentna). Takoe, moe da se uje iz nekog vetakog izvora zvuka, kao to je radio, televizija, film, magnetofonska traka, ili gramofonska ploa (imanentna). Muzika pozadine doprinosi stvaranju atmosfere i karakterizaciji mesta ili perioda vremena, naglaava i povezuje radnju, diskretno prati i komentarie monolog ili dijalog itd.MB e. background music Page 1 of 1 file://F:\data\014\3809.html 1/8/2007

PIKSEL (engl. pixel) 1. Skraenica engleskog pojma picture elements i oznaava najmanji elemenat koji gradi televizijsku sliku. Sastavni je deo skenirane horizontalne linije jedne TVslike. Prenosi se brzinom od 8 1 miliona piksela u sekundi. U literautri se jo naziva i PEL. Monohromatska odnosno crno-bela TV slika sastoji se od pojedinanih taaka koje odraavaju sjajnost svake take. Ove take mogu se nazvati pikselima. One formiraju horizontalne TV linije, koje potom grade jednu televizijsku sliku. Poto se pikseli nalaze relativno blizu jedan drugom, gledalac ih doivljava kao kontinualnu TV sliku. Ukoliko je manje rastojanje izmeu piksela to je via rezolucija slike. U sluaju kolor televizije, radi se o primarnim bojama RGB (R, red - crvena; G, green - zelena; B, blue - plava), pa se zato mora shvatiti da se svaka kolor slika sastoji iz tri superponirana sloja - jedan sloj za svaku primarnu boju. Ovde piksel za razliku od crno-bele slike, ne nosi samo informacijuo sjajnosti ve i o vrsti boje i zasienosti boje. Drugim reima, kod kolor slike svaki piksel predstavlja odreenu proporciju izmeu primarnih boja RGB. MIM 2. Osnovni likovni element kompjuterske grafike koja je sastavljena od velikog broja piksela rasporeenih po video ekranu u redovima i kolonama. Imaju oblik takica (pixels), istog kvadratnog oblika i odreene boje. Ako je vea koncentracija takica, vea je otrina i realistinost slike. Osnovni gradivni element sa kojim kompjuter stvara sliku, na primer, prostor na ekranu od 320x200 taaka rezervie 8 K memorijskog prostora samo za jednu boju. Sa 16 K memorije, mogue je sliku prikazati u vertikalnoj i horizontalnoj osi, dubinski.MB e. picture element Vidi: ANIMACIJA, KOMPJUTERSKA ELEMENT SLIKE MORFING a. Kod crno bele slike svaki piksel predstavlja sjajnost date take. b. Kod kolor slike pikseli treba da opiu sjajnost, vrstu boje i zasienje na tom delu slike. Page 1 of 1 file://F:\data\017\4253.html 1/8/2007

POLUSLIKA Kod svih televizijskih standarda koji se koriste u svetu prihvaena je takozvana analiza s proredom. To znai da se analiza slike ne vri redom linija za linijom, ve se najpre analiziraju sve neparne, a potom sve parne linije. Prvih 312,5 linija (kod sistema 625/50) ine neparnu polusliku. Nakon njene analize elektronski mlaz se gasi i vraa na vrh ekrana gde zapoinje analizu preostalih 312,5 linija (parna poluslika). Analiza s proredom smanjila je treperenje ekrana koje bi bilo primetno pri progresivnoj analizi. Kako se kompletna televizijska slika sastoji od dve poluslike, jasno je da je uestalost poluslike vea od uestalosti slike (25 slika = 50 poluslika za evropske TV standarde, odnosno 30 slika 60 poluslika za ameriki standard).Z e. field f. trame n. Feld Vidi: FREJM Page 1 of 1 file://F:\data\017\4385.html 1/8/2007

REZ, ELEKTRONSKI Nain direktnog prelaska sa kadra na kadar u naknadnoj elektronskoj montai. Pri tome se na magnetoskopu koji obavlja elektornsku montau (rikorder), vri strogo kontrolisani prelaz iz stanja reprodukcije u stanje snimanja (ulazni rez) na unapred odreenom mestu. Na traci spoja mora se obezbediti kontinuitet kontrolnog traga i odrati potrebni fazni odnosi. Pri izvoenju elektronskog reza, razlikuju se dva sluaja. Prvi sluaj podrazumeva da se kod presnimavanja sa reproduktora na montani magnetoskop samo nadodaje novi materijal i to zbog toga to je montana traka u toku pripreme demagnetizovana (obrisan stari snimak), ili je traka bila bez ikakvog snimka (nova) ili, pak, postoji neki stari snimak, ali nema podataka o njegovoj tehnikoj ispravnosti (kontrolni trag). Takav nain rada podrazumeva da se montani magnetoskop (rikorder) stavi u assemble mod rada, pa e se na mestu prelaska iz reprodukcije u snimanje (elektronski rez) vriti kontinuirano beleenje kako slike i tona, tako i kontrolnog traga. Drugi sluaj zahteva insert mod rada montanog magnetoskopa. Taj mod rada se primenjuje kada se eli izvriti neka izmena u ve izmontiranom materijalu, ili ako je na montanu traku u toku pripreme celom duinom neprekidno snimljen stabilan video signal (obino je to nivo crnog) koji obezbeuje i kontinualni kontrolni trag. Vrenje izmene u ve izmontiranom materijalu obavezuje da, pored ulaznog reza, bude izveden i izlazni rez, to jest kontrolisani prelaz iz stanja snimanja u stanje reprodukcije montanog magnetoskopa. Pri ukljuenju INSERT moda rada, elektronskom montaeru je ostavljena mogunost izbora da na prostoru izmeu ulaznog i izlaznog reza na traci, snimi samo sliku, samo ton, ili kombinovano, ali se, pritom, ne moe snimati novi kontrolni trag, ve se podrazumeva zadravanje postojeeg. Ako se kod intervencije na ve izmontiranom materijalu, u kom sluaju je obavezna upotreba insert moda, upotrebi assemble mod (grekom montaera), ulazni rez e biti korektan ali e zato na mestu izvedenog izlaznog reza doi do nepopravljivog diskontinuiteta u kontrolnom tragu, a samim tim i do nestabilnosti reprodukovane slike. Takva greka moe upropastiti sav dotadanji rad jer se od mesta nestabilnosti pa nadalje, do kraja ve izmontiranog snimka, mora ponoviti montaa u assemble modu. Diskontinuitet kontrolnog traga na mestu izlaznog reza izvedenog u assemble modu nastaje zbog toga to kepsten oscilator posle izvedenog ulaznog reza (pri emu je na osnovu prethodno reprodukovanog kontrolnog traga lako zadrati kontinuitet pri zapoinjanju snimanja) poinje sa slobodnim oscilacijama te ga je nemogue pouzdano uklopiti u trenutku izlaznog reza sa ve postojeim kontrolnim tragom u nastavku trake.PP e. electronic cut f. coupe lectronique n. elektronischer Schnitt Page 1 of 1 file://F:\data\018\4879.html 1/8/2007

SLIKA, TELEVIZIJSKA 1. U principu nastaje u elektronskoj kameri pomou analizatorskog ipa (CCD), ili analizatorske elektronske cevi koja na svom zastoru snopom elektrona vri analizu svetlosnog odraza realnog objekta pred sobom, pretvarajui ga u elektronski signal, to omoguuje prenos TV slike (elektronskog signala) na daljinu, distribuciju TV gledaocima, a po potrebi i za magnetsko beleenje. Pored elektronske kamere, TV slika moe nastati pomou: grafikog kompjutera, video miksete ili ureaja za digitalne video efekte. Vizualizacija elektronskog signala TV slike vri se u katodnoj cevi monitora ili TV prijemnika.PP 2. U televizijskom sistemu jedna kompletna slika formira se od dveju poluslika. Za razliku od slike na filmskoj traci, gde se jedan fotogram moe snimiti trenutno, u televizijskim kamerama obrauje se deo po deo svetlosne informacije. Drugim reima, televizijska kamera mora da razloi celokupnu sliku objekta snimanja u seriju pojedinanih elemenata slike i da ih tako pojedinano analizuje (ovi elementi slike formiraju TV linije). To se ini na nain kao to nae oko ita stranicu neke knjige pratei svako slovo. Na televizijskom ekranu odvija se suprotan proces sastavljanja odnosno ocrtavanja televizijske slike, elemenat po elemenat, liniju po liniju. Kako bi se prilikom sinteze slike na ekranu neprijatno treperenje svelo na prihvatljivu meru, prihvaen je jedan poseban nain ocrtavanja TV linija. Tako se prvo ocrtavaju samo neparne TV linije (1, 3, 5, 7 itd. sve do 312,5 linija, za PAL TV standard), pa se po zavretku ovih linija zapoinje ocrtavanje parnih linija (2,4,6 itd.) Svaki put kada se ocrta jedan kompletan set linija - imamo jednu polusliku. Ocrtavanje jedne poluslike traje 1/50 sekunde, a kompletna TV slika dobija se za 1/25 sekunde (PAL i SECAM standard). Opisani nain stvaranja slike naziva se analiza proredom i koristi se u svim televizijskim sistemima u svetu. Kada se na televizijskom ekranu zavri ocrtavanje jedne polu-slike, elektronski mlaz, koji obalja ovu funkciju, mora da se vrati sa dna ekrana na njegov vrh kako bi zapoeo ocrtavanje sledee polu-slike. TV ekran zatamni za vreme ovog kratkog perioda koji se naziva vertikalni interval zatamnjenja. Takoe, kada se zavri ocrtavanje jedne TV linije, nastupa jedan kratak period zamraenja ekrana, kada se elektronski mlaz pomera dva reda nie kako bi zapoelo ocrtavanje sledee linije. Ovaj vremenski period naziva se horizontalni interval zamraenja. Vertikalni i horizontalni intervali su neiskorieni prostori u televizijskoj slici koji se danas koriste za prenos dodatnih informacija. Tako se u vertikalnom intervalu prenosi teletekst i upisuje signal vremenskog koda (VITC), a horizontalni interval koristi se za prenos zvuka u toku meunarodne razmene programa (sound in sync sistem).RK e. television image f. image tlvise n. Fernsehbild e. frame (TV) f. image (TV) n. Bild (TV) Page 1 of 2 file://F:\data\019\5259.html 1/8/2007

Page 2 of 2 file://F:\data\019\5259.html 1/8/2007

VIDEO SIGNAL (engl. video signal) Elektrine frekvencije televizijske slike, koje se nalaze u opsegu od 0 do priblino 4 MHz. Optika slika u svom elektronskom obliku. U sluaju crno-bele televizije, sastoji se od informacija o sjajnosti svakog elementa slike i sinhronizacionih impulsa (horizontalnih i vertikalnih). Kod televizije u boji razlikujemo kompozitni i komponentne video signale. Kompozitni video signal sadri kompletnu informaciju slike, njen luminentni, hrominentni deo kao i sinhronizacione impulse slike i boje. Luminentni signal predstavlja informaciju osvetljenosti i obeleava se sa Y. Kada se program (crno-beli ili u boji) prati na crno-belom prijemniku, luminentni signal gradi sliku u nijansama sivog. Hrominentni signal nosi informacije o vrsti i zasienju boje. Osnovne boje (crvena, zelena i plava) zbog potrebne kompatibilnosti sa crno-belim prijemnicima, ne prenose se svaka zasebno, ve kao kolor diferencijalne informacije (R-Y i B-Y). Trea boja, zelena, dobija se na osnovu razlike luminentnog i dva kolor diferencijalna signala. Sinhronizacioni impulsi omoguuju da se sinteza slike na ekranu odvija istom brzinom i istim redosledom kojim je analizirana u kameri. Horizontalni sinhro impulsi imaju uestalost 15625 Hz (625 linija x 25 slika u sekundi; za sistem 625/50). Vertikalni sinhro impulsi imaju uestalost 50 Hz (50 poluslika u sekundi). Sinhronizacioni signal boje - kolor barst (color burst), deo je kompozitnog video signala koji omoguuje korektnu reprodukciju boje. Komponentne video signale u televizijskoj praksi sreemo u dva oblika. RGB komponentni signali (odvojeni signali triju osnovnih boja) koriste se za prenos slike od glave do kontrole kamere, i dalje do video miksete. Drugu vrstu komponentnih signala predstavljaju odvojeno prenete informacije luminentnog i hrominentnih signala (Y, R-Y, B-Y).Z e. video signal f. signal vido n. Videosignal Page 1 of 1 file://F:\data\023\6221.html 1/8/2007

KOD, VREMENSKI Predstavlja dodatnu informaciju koja se uz audio i video signale usnimava na magnetoskopsku traku. Vremenski kod omoguava obeleavanje (adresiranje) svake televizijske slike i izraen je u satima, minutima, sekundama i slikama (frejmovima). Informacije se na magnetsku traku belee u digitalnom obliku kao niz binarnih brojeva. Od obilja kodova poznatih iz raunarske tehnike, SMPTE je 1969. godine, predloio da se kao standard usvoji BIPHA-SE MARK odnosno MANCHESTER I, koji ima niz prednosti nad ostalima. Ovu vrstu koda nazivamo i longitudinalnalnim vremenskim kodom (longitudinal time code - LTC), budui da se snima na podunom (longitudinalnom) tragu magnetske trake. Evropska unija za radiodifuziju EBU precizno je definisala vremenski kod u drugom izdanju dokumenta Tech 3097 iz 1982. godine. Tom prilikom izvrena su usavravanja koda, pre svega na polju definisanja odnosa vremenskog koda i PAL kolorsekvence. Istim dokumentom obuhvaena je i druga vrsta vremenskog koda, vremenski kod u vertikalnom intervalu (VERTICAL INTERVAL TIME CODE - VITC), koja je promovisana pojavom magnetoskopa C formata. VITC se snima na magnetsku traku kao pomoni signal insertovan u vertikalni blenking video signala, dakle, video glavama. Svakoj televizijskoj slici odgovara 80 bita longitudinalnog vremenskog koda koji su rasporeeni na sledei nain: 26 bita vremenske adrese, 16 sinhronizacionih bita, 4 oznaavajua bita, 32 rezervna korisnika (user) bita i 2 nedodeljena bita. Vertikalni interval vremenskog koda koncipiran je veoma slino, s tim to sadri dodatne bite, tako da je ukupna duina rei 90 bita. Treba napomenuti i dve glavne razlike meu kodovima. 1) VITC informacija snima se u svakoj poluslici, za razliku od LTC-a koji odgovara slici, tako da je potreban dodatni podatak (bit 75) na osnovu kojeg se vri prepoznavanje neparne i parne poluslike. 2) VITC se dekoduje na poetku poluslike, dok se LTC dekoduje na kraju slike, to daje izvesne prednosti VITCu, budui da nije potrebno odreivanje pravca kretanja trake. Najvee prednosti VITC-a nad LTC-om proizlaze iz injenice da se VITC snima i reprodukuje rotacionim (video) glavama. Nisu potrebna nikakva specijalna elektronska kola niti magnetske glave za njegovo snimanje odnosno reprodukciju. VITC je mogue itati i kada traka stoji, to je od velikog znaaja pri animaciji i izradi raznih efekata, recimo docrtavanja slike. Uvoenjem vremenskog koda magnetoskopska montaa je najpre dostigla, a potom i prestigla mogunosti i preciznost filmske montae. Poput filmske montae, sada se i ovde primenjuje montaa sa radnom kopijom. Vremenski kod, uz upotrebu specijalizovanih kompjutera, omoguava rad sloenih sistema za elektronsku montau koji u svom sastavu mogu da sadre vei broj magnetoskopa, video i audio miksetu, generator grafike, digitalne efekte itd. Takoe je omogueno meusobno povezivanje razliitih vrsta ureaja i njihovo sinhrono voenje, recimo magnetoskopa i viekanalnog magnetofona za potrebe tonske obrade televizijskih emisija.Z Vremenski kod, tajm kod, vrsta vremenskog beleenja koji je kompatibilan sa slinim

tipovima Keykode, Key Link i Aton Code. U vidu jasnih i velikih, okom vidljivih znakova na ivici trake, eliminie potrebu za klasinom Page 1 of 2 file://F:\data\012\2960.html 1/8/2007

klapom. Sa tajm kodom postie se uteda u produkciji smanjenjem utroka trake i znatnim poveanjem pokretljivosti ekipe u toku snimanja. Naroito ima prednost kod snimanja sa veim brojem kamera i kod plej-bek snimanja.MB e. time code f. code temporel n. Zeitcode Page 2 of 2 file://F:\data\012\2960.html 1/8/2007

ZVUK NA FILMU Sastavni deo filmske slike kadra, izraajno sredstvo filma. Predstavlja skup sinhronih i asinhronih zvukova dijaloga, muzike i zvunih efekata koji, zajedno sa pokretnim slikama, stvaraju audio-vizuelno jedinstvo.MB e. sound on film f. son dans le film n. Ton im Film Vidi: OZVUENI FILM ZVUNI FILM ZVUK Page 1 of 1 file://F:\data\024\6431.html 1/8/2007

DNEVNIK SNIMANJA Dokument o dnevnom efektu rada ekipe; vodi ga sekretarica reije u toku snimanja. Na osnovu dnevnika, direktor filma kontorlie tok snimanja i radni uinak ekipe. To je, u stvari, veoma precizan dnevnik rada, koji sadri: kalendarski dan, dan po planu snimanja, objekat i lokaciju na kojoj je ekipa radila, u koliko je sati poeo radni dan, kada je snimljen prvi kadar, kada je nainjena pauza za ruak, kada je poelo snimanje prvog kadra posle pauze, koliko je kadrova snimljeno, koji su kadrovi snimljeni, koliko metara filmske trake je utroeno, kao i neke posebnosti znaajne za odvijanje snimanja. Dnevnik snimanja se moe voditi na razliite naine, to zavisi od stepena organizovanosti filmske ekipe, ali sigurno treba da bude iscrpan i precizan. Odloen u arhiv ekipe, dnevnik snimanja postaje dokument na osnovu kojeg se vre isplate glumaca i drugog osoblja koje je ugovoreno po danu snimanja.SJ e. production report f. rapport script n. Aufnahmebericht Page 1 of 1 file://F:\data\005\1682.html 1/8/2007

IZBOR OBJEKATA Odabiranje mesta na kojima e film biti snimljen. Obavlja se u pripremnom periodu, pre poetka rada na knjizi snimanja ili, ponekad uporedo sa njenim pisanjem. Obuhvata biranje lokacija sa prirodnim objektima koje je, za potrebe filma, najee potrebno adaptirati. Mesta prirodnih objekata biraju se na osnovu autorskih zamisli, dramaturkih, ambijentalnih i vizuelno-stilskih karakteristika budueg filma. Kao i u svim elementima koji neposredno utiu na kvalitet filma, presudnu re u izboru objekata ima reditelj. Uobiajeno je da objekte predlae scenograf, a reditelj, u tesnoj saradnji sa direktorom fotografije, donosi definitivne odluke. Pri izboru objekata, direktor fotografije ispituje likovno-pozicione i svetlosne mogunosti snimanja na njima, a scenograf predlae reenja svih pitanja vezanih za njihovu adaptaciju i eventualnu dogradnju. Direktor filma i voa snimanja ispituju organizaciono-finansijske posledice tog izbora, odnosno mogunosti i uslove najamnine i korienja vremenskih termina, izviaju mogunosti transporta uesnika, tehnike i materijala na mesto budueg snimanja, kao i pitanja smetaja, ishrane i tekueg opsluivanja filmske ekipe, te mogunosti angaovanja statista i pomonih radnika na objektu. Na jednoj lokaciji moe se izabrati i vie objekata ukoliko odgovaraju uslovima i potrebama snimanja. Izabrani objekti po pravilu se fotografiu, a u pojedinim sluajevima i snimaju.BO e. reconnaissance e. scouting e. survey f. reprage f. recherche des dcors Page 1 of 1 file://F:\data\010\2612.html 1/8/2007

IZVETAJ ZA MONTAU tampani obrazac u kojem sekretar reije upisuje podatke o snimljenom kadru i svim izmenama koje su nastale u odnosu na knjigu snimanja. Vodi se u toku perioda snimanja filma. Svaki producent, filmski ili TV, ima svoje tipizirane obrasce, ali nije redak sluaj da iskusni i priznati sekretar reije ima svoj. Osnovni i neophodni podaci su sledei: naslov filma, naziv producenta, broj radnog naloga, broj scene, datum, broj stranice izvetaja, broj kadra po knjizi snimanja ili stvarni broj na osnovu snimanja, jasan opis slike, filmski plan, vrsta upotrebljenog objektiva i pokreta kamere, vrsta filtera, maske, promena brzine snimanja u sl/s, spisak svih glumaca i statista; podaci o dijalogu ili drugom sinhronom zvuku i eventualnoj promeni u odnosu na knjigu snimanja. Vrlo su vani podaci o svim dublovima i eventualnim promenama u slici i zvuku. Posebno se obeleavaju (zaokruivanjem broja dubla, ili slovima K - kopirati, odnosno NK - ne kopirati) izabrani dublovi za kopiranje, kao i stvarno trajanje svakog dubla (topericom ili metraom na brojaniku kamere ili kasete, izmeu rediteljevog ponite i prekinite (stop). Jedan kadar sa svojim dublovima upisuje se na jednom obrascu, ili mu se dodaje onoliko listova koliko je potrebno prema broju i sloenosti dublova. Radi se u tri primerka. Jedan se alje montai (montaeru i asistentu), drugi filmskoj laboratoriji (odeljenju za montau negativa), a trei primerak ostaje u dokumentaciji ekipe. U montai se izvetaji kompletiraju u svojevrsnu knjigu snimanja, koja je veran odraz onoga to je snimljeno i izabrano za montau. U prvoj fazi prispeo razvijeni materijal se u montai sreuje za projekciju i izbor dublova prema ovom izvetaju; a i kasnije u toku procesa grube i fine montae izvetaj je koristan za izdavanje naknadnih naloga za kopiraje, nahsinhronizaciju ili dosnimavanje (omoguava rekonstrukciju uslova snimanja).MB e. negative report f. rapport montage n. Negativbericht Page 1 of 1 file://F:\data\010\2630.html 1/8/2007

KADRIRANJE Stvaralaki postupak kojim filmski reditelj vri selekciju stvarnosti, odnosno see i, eventualno, organizuje odlomak stvarnosti ispred objektiva kamere, koji e se, istovetan ili transformisan, pojaviti kasnije na ekranu. Obuhvata uklapanje zbivanja i ambijenta u okvire kadra, to podrazumeva sintezu mizanscena, scenografije i svetla, kontinuiteta kretanja, taaka i uglova snimanja, kompoziciju kadra i, eventualno, pokrete kamere. Ograniavanjem odabranog prostora na fotografsko-pokretni okvir, osloboenog svega suvinog i nepotrebnog, i isputanjem meuvremena, suava se realan svet i skrauje objektivno vreme, ime se gledaocu prezentiraju neposredni rezultati kadriranja - kadrovi, tematski objedinjeni idejom filma, njegovom radnjom i fabulom. Kadriranjem se komponuje sadraj kadra, izdvajaju i potenciraju znaajni detalji, eliminiu nebitni elementi ambijenta i radnje, pronalazi najpogodniji i najadekvatniji ugao posmatranja, uvodi trea dimenzija prostora. Proces kadriranja zapoinje najee jo u knjizi snimanja i svoje definitivno uoblienje dovljava na samom snimanju. Ima reditelja koji taj proces obavljaju iskljuivo za vreme snimanja, odluujui na licu mesta o izgledu i nainu realizacije scene, kao to ima i reditelja koji ve u tzv. gvozdenoj knjizi snimanja zamiljaju izgled svakoga kadra do najsitnijeg detalja, dajui esto i skice, crtee poetnih i krajnjih pozicija, kao i najvanijih promena tokom trajanja kadra. Najblii saradnik reditelja u kadriranju je snimatelj koji je krajnji izvrilac rediteljevih zamisli. Najstariji poznati primer kadriranja, odnosno, deljenja jedne radnje na vie kadrova, je film u tri kadra San astronoma (1898), Georgesa Mlisa. U nemom filmu kadriranje se izjednaavalo sa predvianjem montanog tempa budueg filma, sa odreivanjem plana i trajanja, mahom, statine slike. U modernom filmu kadriranje znai utvrivanje mizanscena, kinestetike kompozicije kadra i pokreta kamere koji mogu biti veoma sloeni. Ono je danas prvi vid stvaralakog uea kamere u procesu filmskog beleenja stvarnosti kojim se ona pretvara u autohtono umetniko delo.BO Na televiziji, kadriranje je tehnoloki i kreativni postupak u realizaciji TV emisije. NJime se vri razlaganje nekog TV sadraja na kadrove, tj. svaka od raspoloivih kamera dobija odreene zadatke, odnosno kadrove koji ine integralni deo celine TV emisije. Za razliku od tzv. hladne probe, gde se kamere postavljaju u objekat snimanja, ali se ne ukljuuju, za vreme kadriranja one su ukljuene i svaka daje svoju sliku, a reditelj ih kontrolie preko monitora u video reiji. Konanu odluku o usvojenom kadru (za vreme kadriranja) donosi reditelj, a sekretarica reije i video mikser unose ih u svoje knjige snimanja. Kadriranje na TV moe biti dvojako: u TV studiju, gde reditelj na licu mesta kadrira i usvaja kadrove, ili donosi ekipi ve raskadriranu knjigu snimanja koju praktino primenjuje i usvaja u TV studiju uz uee svih aktera i TV ekipe. Nakon kadriranja slede