FESTIVALI HOROVA, ORGULJA,VIOLON^ELA I MASOVNE ZABAVE

Beograd se ozbiljno kandiduje za evropsku Presto-nicu kulture 2020. godine, o ~emu svedo~i pute{est-vije zamenika gradskog sekretara za kulturu, Alek-sandra Pekovi}a, po gradovima Evrope, kao i to da jegost Beogradskog letnjeg festivala (BELEF) direktorEvropske asocijacije festivala, Darko Brlek, koji dola-zi u glavni grad Srbije kako bi podr`ao njegovu kandi-daturu. Klarinetista Darko Brlek je bio mnogo godinadirektor Festivala Ljubljana, poznatog me|unarod-nog letnjeg festivala sa najve}im bud`etom u ovomdelu sveta. Zna~i, Beograd se sprema, iako ve} godi-nama pati od letnjeg „samoupravlja~kog sindroma“:ako se se}amo, to je ono vreme ure|enog `ivljenja,sve do po~etka devedesetih, kada su skoro svi sta-novnici Jugoslavije odlazili na letovanje u julu i vra-}ali se po~etkom septembra, za novu {kolsku godinu.Letovanja su bila dostupna, ostvarljiva i nije se moglozamisliti da neko bude u Beogradu u julu i avgustu.Umetnici, pozori{ta, koncertne dvorane odmarali suse zaslu`eno do nove sezone. Dolaskom demokratije,ovaj idili~ni san je nestao. Letovanja, izme|u ostalog.U Beogradu ostaju svi oni koji ne mogu da odlete doMaldiva ili Havaja, zna~i velika ve}ina stanovnikaglavnog grada. Sve njih treba zabaviti i osmisliti imostanak na u`arenom asfaltu. Ve} osamdesetih godi-na pro{log veka rodila se ideja da se letnja kulturnapraznina ispuni umetni~kim sadr`ajem, te su prekoleta organizovani koncerti, predstave, predavanja.

373

Megatrend univerzitet u Beogradu, Fakultet za kulturu i medije,Beograd

UDK 792/793(497.11)"2010"

SMILJKA ISAKOVI]

Beogradsko kulturno leto (prekrasna scena u dvo-ri{tu Kapetan Mi{inog zdanja) dobilo je puni zamahkrajem osamdesetih, dok je u devedesetim hroni~ninedostatak novca u kulturi smanjio kvantitet ponude,

ali ne i kvalitet.

Tempi passati1

Ovog leta, kao i poslednjih godina, Beograd je dobiosvoju dozu kulture i umetnosti, koncentrisanu kaoantibiotik na dve sedmice u julu. Da bude kratko aslatko. Tri zna~ajna letnja festivala sa elitnim pro-filom: {esnaesti festival duhovne muzike „Horovi me-|u freskama“, deseti festival orgulja „Dies organo-rum“ (Dani orgulja), i sedmi Beogradski me|una-rodni ^elo Fest organizovali su, kako bi mu~ili beo-gradsku publiku, svoje koncerte u iste dane. Povr{nozaklju~uju}i, Beograd je, kao i mnogi gradovi u svetu,ispunio leto 2010. umetni~kom muzikom, kulturnimsadr`ajima, zvu~nim izvo|a~kim imenima na atrak-tivnim lokacijama grada. Ali... U nagradnoj igri „Vo-lite li hor, violon~elo ili orgulje“ niko ne pobe|uje.Beogradska publika mora da se opredeli, a primam-ljivo je sve, pogotovu {to su ^elo Fest i orguljski festi-val dodali jo{ jedan zna~ajan poen u ovo doba krize –

ulaz na sve koncerte je slobodan.

Na jednom od koncerata u okviru „Horova me|ufreskama“(19. jun – 10. jul), odr`anom 24. juna uve~eu Atrijumu Narodnog muzeja (kona~no, prakti~naupotreba Narodnog muzeja!) nastupili su horovi Sve-ti \or|e i Sv. Simeon Miroto~ivi. Oba hora su ama-terska, pri pravoslavnim hramovima, a diriguju improfesionalni dirigenti, u oba slu~aja `ene. Ove go-dine je festival posve}en kompozitoru Miloju Miloje-vi}u, pa su njegove kompozicije obavezne za sve ho-rove, jer festival ima i takmi~arski karakter. Kako jehor Sveti \or|e ve} osvajao nagrade, nije nastupaokao takmi~ar, {to se prikazalo u slobodama i kvalitetuinterpretacije. Sedamnaest peva~a, koje je znala~kivodila dirigentkinja Biserka Vasi}, pokazalo je izba-lansiran kamerni zvuk u kompozicijama Rimskog-Kor-sakova, Kornelija Stankovi}a, Stanislava Bini~kog,Josifa Marinkovi}a, Vlastimira Peri~i}a, Makarova,Kastaljskog, Arhangelska i Bortnjanskog. Ispra}enisu ovacijama. Hor Sv. Simeon Miroto~ivi (vodila Mi-

374

SMILJKA ISAKOVI]

1 Tempi passati – vremena koja su prošla.

lica Ti{ma) sa {esnaest peva~a opredelio se za sa-vremene kompozitore (Milankovi}, Alsejev, Hristi},Milojevi}, Milo{evi}, Peri~i}, Mokranjac, Bo`i}), ali iza izuzetno zanimljivu kompoziciju Isaije Srbina izpetnaestog veka, u kojoj je rasko{no solirala Maja

Nilovski.

Publika u Narodnom muzeju pozdravila je oba horazaslu`enim aplauzima. Iako je nije bilo mnogo, ap-lauz je bio sna`an. Ne doga|a se ~esto da se mestoodr`avanja i sadr`aj koncerta podudare, kao {to jeovde bio slu~aj – duhovna muzika u bogatoj akusticina{eg nacionalnog ali zaboravljenog muzeja. Utisaknisu pokvarili ni aljkavi programi, nedostatak pro-gramske knji`ice, lo{e osvetljenje, poneki trolejbus uprolasku Vasinom ulicom... Rembrant i bez rama jeRembrant. O „ramovima“ na{e kulturne stvarnostimogli bi se napisati tomovi knjiga, ali to je „druga

pri~a koju }emo ispri~ati neki drugi put“.2

Za razliku od horova, Festival orgulja (2–13. jul) jeorganizovan do perfekcije. Jer, da bi ne{to uspelo,mora da se dobro organizuje. U slu~aju desetog poredu festivala, {to u na{im lokalnim uslovima postajepravi jubilej, sve~ana atmosfera dogodila se ve} nasamom po~etku. Manifestacija se ve} godinama tra-dicionalno odvija u Katedrali Bla`ene Djevice Marijena Neimaru, gde se nalaze trenutno najbolje orguljena Balkanu, iz radionice ~uvenog italijanskog kon-struktora Zanina. Na Zaninovim pozitiv orguljamasvirala sam pre mnogo godina, kada sam sa kamernimorkestrom „Pro Musica“ i dirigentom \urom Jak-{i}em nastupala na velikoj turneji po severu Italije.\ura Jak{i}, sada zaboravljeni, no tada kultni dirigenti veliki znalac i stru~njak u domenu baroknog pro-grama, poznavao je Zanina, pa se i meni pru`ila pri-lika da osetim instrument pod prstima. Ina~e, orgulj-ska tehnika je najsli~nija ~embalskoj, pa otuda mnogiorgulja{i sviraju ~embalo, i obratno. I literatura je svedo 16. veka bila ista za sve harmonske instrumente,instrumente sa klavijaturom, mogla se svirati i na~embalu i na orguljama i na bilo kom harmonskominstrumentu koji je muzi~aru bio pri ruci. Danas sebasso continuo3 svira na oba instrumenta. Na sve-

SMILJKA ISAKOVI]

375

2 Ende M., Beskrajna pri~a, Beograd 1985, str. 26, 43, 363.3 Basso continuo – ili generalbas: harmonska osnova u kamernoj i

orkestarskoj muzici baroka, koja se na osnovu šifriranog basa obi-~no realizuje na ~embalu ili orguljama, a mo`e i na lauti ili teorbi.

~anom otvaranju Festivala orgulja 2. jula govorili suorganizatori iz Kulturnog centra Beograda Nena Mihaj-lovi} i Ljubica Solunac, zatim nadbiskup Ho~evar, kojije pozdravio prisutnog Papskog Nuncija u Beogradu, ina kraju ministar kulture, gospodin Neboj{a Bradi}. Pu-blika je u prepunoj crkvi strpljivo slu{ala uvodne govore,listaju}i odli~nu programsku knji`icu i hlade}i se dnev-nim programom u obliku kruga. Katedrala se moderni-zovala, pa je koncert pra}en preko video-bima, jer ucrkvama u kojima se jo{ uvek odvija bogoslu`enje or-gulja{ svira pastvi iza le|a, ostaje anoniman i sakrivensve do kraja koncerta. Ovako smo imali priliku da ga

vidimo ba{ kao da je svirao ispred nas.

^e{ki orgulja{ Pavel Kohout do{ao je u Beograd oven-~an nagradama, snimcima, evropskim turnejama iprofesurama. Svoj program koncipirao je u dva ne-formalna dela: obavezni i revijalni. U prvom je sviraoJ.S.Baha (J.S. Bach), maestralno. Vode}i se savreme-nom teorijom afekata u baroku, koji baroknu auten-ti~nost ne defini{e kao pustu motori~nost koja prelaziu dosadu, Kohout je uspeo da navede orgulje da go-vore, pevaju i zvu~no se pretvaraju u razli~ite bojeakusti~ke palete, znala~ki koriste}i promene registarai klavijatura. Orguljski koncert u ce-duru, Koralnipreludijum, Fantazija u ge-duru i Pasakalja ce-mol(Passacaglia) zazvu~ali su tako veli~anstveno da jepostalo jasno za{to su mnogi u katoli~anstvo pre{lizavedeni zvukom orgulja, dubokim neobja{njivim ve-zama od tona do onoga iza i iznad. U drugom delu,Kohout se odu`io sada{njem vremenu i aktuelnoj po-mami zabave (entertainment) po svaku cenu. Ara-beska (Arabesque) Kloda Debisija (Claude Debussy,1862-1918) nije imala ni{ta od svog originalnog im-presionisti~kog prozra~nog klavirskog tkiva. Muzi~kijeftina i bezna~ajna Kantilena (Cantilene) Jozefa Rajn-bergera (Joseph Rheinberger, 1839-1901) vodila jedo egzibicionisti~kih Varijacija na temu Maestra Pa-ganinija, Hermana Gabrijela Kumera (Hermann Ga-briel Kummer, 1928-2002) za no`ni pedal. Pagani-nijev virtuozni Kapri~o za solo violinu majstor Kumerje osmislio za – virtuozne noge. Noge nisu ruke, a niorgulje nisu violina. Briljantnost se pretvorila u br-ljantnost, koncert u cirkus. Naravno, za ovu kom-poziciju orgulja{ je dobio ovacije! Nije va`no {ta sesvira, va`no je da je performans. Revijalni deo senastavio Regeom za orgulje Vilijama Olbrajta (Rag,

376

SMILJKA ISAKOVI]

William Albright, 1944-1998), ali orgulje nisu klup-sko-barski klavir, a Pavel Kohout nikako nije Sem.Narand`asta Fantazija (Orange Fantasy, Klaas JanMulder, 1930-2008) zape~atila je kraj koncerta, para-frazama i muzi~kim citatima od engleskih vird`ina-lista preko Mocarta, Baha do Ha~aturijanovog baletaGajane i nazad. Kraj je bio gromoglasan a utisak o~e-kivan. Posle zabavnog kraja, „bis“, o~ekivano, Tango.Letnja sezona nije zimska, ali ni beogradska publikanije ameri~ka. Zaboravi}emo revijalni deo {to pre,pone}emo ku}i veli~anstvenu i jednostavnu Bahovu

muziku, taj duhovni i mentalni vremeplov.

Dok te~e festival orgulja, istog dana kada i jedan odkoncerata u Katedrali, 3. jula otvara se ^elo Fest(3–9. jul). U prepunoj dvorani Kolar~eve zadu`bine(podse}amo, ulaz je slobodan) nema sve~anih govora,nema obele`ja festivala, atmosfera je strogo radna.Programska knji`ica postoji, ali je u njoj dosta toganejasno, na primer, ko od {est najavljenih violon~eli-sta na otvaranju svira i kada. Beogradski guda~ki or-kestar „Du{an Skovran“ sa dirigentom Ton~ijem Bi-li}em, violon~elisti Leonid Gorohov, Aleksandar Lat-kovi}, Maja Bogdanovi}, Nikola Jovanovi}, Dragan\or|evi} i D`un-Ho [im (kompletne biografije u~e-snika pogledajte na: www.jugokoncert.rs) sviraju kom-pozicije ^ajkovskog, ^ubrila, K.F.E. Baha i Bend`a-mina Britna. Da, ali ko {ta svira i kojim redom? Spi-sak solista ne odgovara rasporedu nastupa, potpunoje obrnut, tako da se i reporter „Politike“ u toj enigmipotpuno izgubio. Ko je znao, znao je. Ko ne zna, nijeni va`no. Postupaju}i po stalno aktuelnoj krilatici„dajte ne{to novo“, „dajte nam senzacija“, na{a dr-`avna koncertna agencija „Jugokoncert“, koja je i „fa-brika muzi~kih ideja“ i producent (~itaj, organizator)^elo Festa naru~ila je kompoziciju od mladog autoraLuke ^ubrila. Ali to nije sve! Rokoko varijacije, P. I.^ajkovskog, za violon~elo i simfonijski orkestar op.33 (simfonijski orkestar broji oko 100 muzi~ara) ma-gi~no su tuma~ila samo – ~etiri violon~ela. Egzibicio-nizam vredan pa`nje, aran`man svakako rezultat ne-~ijeg truda, onog ~ije ime nije ni objavljeno u pro-gramu. A trebalo je, jer je aran`man bio briljantnoura|en, za razliku od interpretacije. Kada se poigra-vate sa ustaljenim muzi~kim normama, treba to raditiili besprekorno ili nikako. Miks kvartet alla ^ajkovskisvirali su Jovanovi}, Bogdanovi}, \or|evi} i [im. ^aj-

SMILJKA ISAKOVI]

377

kovski se pobrinuo svojom prekrasnom muzikom da~ak i ovakav eksperiment bude – muzika.

Aleksandar Latkovi} je bio solista u Inkantaciji za

solo violon~elo i guda~ki orkestar mladog Luke ^u-brila. ^esto se pitam da li na{i mladi kompozitori `iveu pro{lom veku, kada su atonalnost, amuzika i zlo-upotreba instrumenata predstavljali novi muzi~ki pra-vac. Kako nam je solista Latkovi} objasnio na po~et-ku, ovaj komad predstavlja mona{ko pevanje, molit-vu, itd. Najslabije su kompozicije one koje moraju dase obja{njavaju, pogotovu kada se proma{i tema. Us-plahireni trileri u violinama, iznena|enja u neusme-renim disonancama u orkestru i ostale ”moderniza-cije” muzi~kog tkiva nisu ukazivale na molitvu, mo`dana monahe pod steroidima. Kako bi bilo dobro daniko ni{ta nije kazao o kompoziciji. Dirigent, multi-medijalni gost iz Hrvatske Ton~i Bili}, i solista Lat-kovi} uspeli su da ovu psihodeliju uspe{no ukrote iprivedu sre}nom kraju. Prijatelji su im priredili ova-cije. De gustibus...4 Kona~no je i prvo ime od {estsolista na smu{enom programu do{lo do bine. Ruskiviolon~elista sa nema~kom adresom, Leonid Goro-hov, nastupio je u Koncertu za violon~elo i orkestar ube-duru tre}eg i najpoznatijeg Bahovog sina, KarlaFilipa Emanuela Baha (Carl Philipp Emanuel Bach,

1714–1788), pra}en istim guda~kim orkestrom.

Stvarala~ki opus Karla Filipa Emanuela Baha nalazise na revolucionarnom prelazu izme|u sveta barokastaroga Baha i novog sveta be~ke klasike. U tom na-stajanju pretklasike i rokokoa, galantne muzike, mladiBah tra`i neposrednost izraza, razvija teoriju muzi-~kih afekata, smatraju}i da muzika mora da bude ~istigovor ose}anja, da uzbu|uje (Sturm und Drang).5

Kao jedan od poslednjih velikih virtuoza na ve} po-malo zastarelom ~embalu, jer novi fortepiano6 ve}stupa na scenu, svoja je iskustva izrazio u jedinstvenojknjizi Esej o pravoj umetnosti sviranja na klavijatu-rama (ovde se podrazumevaju klavijature kao {to su

378

SMILJKA ISAKOVI]

4 De gustibus non est disputandum. (lat. O ukusima se ne ra-spravlja.)

5 Sturm und Drang – „bura i prodor”, ili „udar i oluja”, ili „oluja inespokoj”, odnosi se na izra`avanje burnih ose}anja u muzici.

6 Fortepiano je prete~a modernog klavira, a ne modernizacija~embala, jer su klaviri po na~inu proizvo|enja zvuka „uda-raljke“ (zvuk se posti`e udaranjem ~eki}a o `icu), a ~embalo jeokida~ki instrument, jer se zvuk dobija kada perce okine `icu.

~embalo i njemu omiljeni klavikord – klavir je tek upovoju). On je tada rekao: „Muzi~ar ne mo`e preneti

ose}anja na publiku ako ih sam ne ose}a. On mora

osetiti sve emocije koje `eli da izazove u publici, jer

samo tako mo`e kod njih probuditi sli~ne emocije“.7

Tri violon~elo koncerta, kojima pripada i ovaj u be--duru (Wq 171), nastali su izme|u 1738. i 1768. go-dine, u vreme kada je Bah slu`io kao dvorski ~em-balista na dvoru Fridriha Velikog. Svaki od njih po-stoji i u originalnoj varijanti za solo flautu (Fridrih jebio odli~an amater flautista), kao i za ~embalo i gu-da~e. Fridrih Veliki nije mnogo voleo violon~elo (kao{to nije ba{ mnogo cenio ni svog dvorskog kompo-zitora), pa je najverovatnije verzija za ovaj instrumentnapisana kasnije. Interpretacija zahteva maksimalnuemocionalnu koncentraciju, ali bez romanti~arskihzanosa koji krase devetnaesti vek. Leonid Gorohov jevrhunski kombinovao liri~nost tona, kada je to bilopotrebno, kao i briljantne virtuozne pasa`e kojimaobiluju brzi stavovi. Brze promene raspolo`enja i mu-njevite dijaloge sa orkestrom nije imao ko da prati.Dirigent i orkestar nisu prihvatili ovo majstorsko po-igravanje. Tromo i ne{armantno, orkestar je otpratiosolistu, pri ~emu je izgubljen dragoceni momenatpredstavljanja Beogradu retko svirane kompozicije.Koncert je zavr{en poznatom i ~esto sviranom „Jed-nostavnom simfonijom“ Bend`amina Britna (Benja-

min Britten, 1913–1976) za guda~ki orkestar.

Slede}e pojavljivanje Leonida Gorohova ve} nije bilotako glamurozno kao na otvaranju festivala. U pavi-ljonu Cvijeta Zuzori}, 4. jula, on je bio glavna li~nost inosilac ne mnogo sre}no izabranog programa. Bo-kerinijev duet za dva violon~ela u ef-duru Gorohov jesvirao sa svojom studentkinjom Va{ti Hunter (VashtiHunter) iz Hanovera. Osetljivo i zahtevno delo ve-likog violon~eliste i kompozitora Lui|ija Bokerinija(Luigi Boccherini, 1743–1805) zazvu~alo je povr{no inedora|eno. U [ubertovoj (Franz Schubert, 1797–1828)kultnoj Sonati za violon~elo i klavir „Arpeggione“ (Ar-pe|one), isti na~in flah sviranja nije dopustio ni pi-janistkinji Nataliji Mladenovi} da se razmahne, pa jesve zvu~alo bledo. Gorohov o~igledno gaji ljubav pre-ma muzici pretklasike i ranog romantizma, koja za-

SMILJKA ISAKOVI]

379

7 Bach C.P.E., Essay on the True Art of Playing Keyboards Instru-ments, London 1974, str. 152

hteva mnogo delikatnog rafinmana, ali i muzi~kogudubljivanja, jednom re~ju, sviraju ga dobro samonajve}i. [umanov (Robert Schumann, 1810-1856) Kon-cert za violon~elo i orkestar u a-molu, o~ekivan zato{to je tako|e kao i ^ajkovski prera|en za solistu i triviolon~ela (u manjkavom programu ni re~i o autoruaran`mana!) bio je lo{ izbor za postoje}i sastav. Naj-vi{e zbog sku~ene pratnje sastavljene, umesto orke-stra, od tri studenta Muzi~ke akademije u Hanoveru,gde Gorohov predaje (violon~elisti Va{ti Hunter,Damjan Saramandi}, Danijela Milutinovi}). Pomaloje li~ilo na javni ~as na fakultetu, na kome profesorpredstavlja svoju klasu. Klasa je pratila kako je ume-la, profesor nije smetao. [umanova muzika povr{nostne pra{ta. Pitanje je, da li se [uman mogao svirati i saklavirskom pratnjom, i da li se uop{te mogu sviratikoncerti u ovakvim obradama, jer su kompozitori tosasvim druga~ije zamislili. Dodu{e, oni nisu vi{e `ivida bi branili svoje kompozicije, ali opet... Tako|e sepostavlja pitanje, kako je mogu}e da Leonid Goro-hov, sa impozantnom umetni~kom biografijom, ostavitako bled utisak? Velika je {teta za muziku i kulturuuop{te kada se sa koncerta iza|e praznog srca i bez

emocija.

U prenatrpanom programu ^elo Festa izdvojio seresital francuskog violon~eliste Kristijana Pjer LaMarka (Christian-Pierre La Marca), koji je u sasvimnovom ruhu svirao Bahove solo Svite – uz udaraljke(Iranac Ma|id Kala|). Kultivisan, meki, topao, zaob-ljen i plemenit ton violon~ela u „nepra}enim“ stavo-vima smenjivao se sa diskretnim {armom udru`enihboja violon~ela i tarabuke, defa i kineskih zvon~i}a.Mala reminiscencija na zvuke Bolivuda. Neposred-nost odli~ne saradnje ovog neuobi~ajenog kamernogdua zvu~ala je sve`e i inspirativno. Samo tako se mo-gu plasirati eksperimenti u muzici. Neprikladno oz-vu~enje u Skup{tini grada i {um novopostavljenih kli-ma ure|aja nisu zasmetali inovativnom i uzbudljivom

muzi~kom doga|aju.

Posle jo{ nekoliko klasi~no koncipiranih resitala (vio-lon~elo i klavir), po tri za ve~e, festival je okon~ankoncertom orkestra Kamerata Serbica (dirigent Bi-ljana Radovanovi}) sa solistima Nemanjom Stanko-vi}em, Draganom \or|evi}em i Kristijanom Pjer LaMarkom. ^elo Fest je koncentrisao u nekoliko danaviolon~eliste Srbije kao publiku i kao izvo|a~e, i time

380

SMILJKA ISAKOVI]

ispunio jedan deo funkcije festivala– uklju~ivanje lo-kalne populacije. S druge strane, ta populacija je bilastrogo profilisana, te se ne mo`e govoriti o animi-ranju {ireg sloja publike. Tako|e, radi `elje da svi kojimogu, u~estvuju i sviraju, izgubljen je onaj segmentekskluzivnosti koji odlikuje muzi~ke festivale prvogreda. Lenjin je govorio „Bolje manje a bolje“. Toliko.

Svaki od ovih festivala imao je svoju podr{ku, logi-sti~ku i svakakvu drugu: horski festival – SPC, Festi-val orgulja – pored grada Beograda i Ministarstvakulture, Katoli~ku crkvu preko Beogradske nadbisku-pije, Austrijski kulturni forum u Beogradu, itd., ^eloFest – Jugokoncert i grad Beograd. Bio bi red da se ubudu}nosti ove organizacije dogovore oko datumasvojih festivala, kako se ne bi odvijali u isto vreme. Unastavku, mnogo reklamirani Belef „ za mase“ po~i-nje 16. jula, dok se „visoka“ umetnost odmara, i to ufancy terminu: sredina jula – sredina avgusta. Zaslu-

`eno.

BELEF (Beogradski letnji festival 16. jul – 8. avgust)sti`e pod pravim pomorsko-letnjim sloganom „Na no-vom talasu“, a obele`en je neukusnim logom ispla`e-nog hipertrofiranog jezika na kome plovi brod. @eli-mo da verujemo da to nije stav organizatora festivala

prema beogradskoj publici.

Otvoren je 16. jula koncertom Evropskog baroknogorkestra EUBO (EUBO – European Union BaroqueOrchestra, u prevodu: barokni orkestar Evropskeunije) i flamenko spektaklom u velikoj sali Kolar~evezadu`bine. Na koncertu nazvanom Crossing Borders

(Prevazi|imo granice) omladinski orkestar EU svirabaroknu muziku i prvi put je u Srbiji. Omladinski, jerdolazi pod pokroviteljstvom Education and Culture(prosveta i kultura) DG programa EU. Ina~e, na{imladi muzi~ari ve} godinama sviraju u takvim om-ladinskim orkestrima, u koje ih, posle obavljenih au-dicija, uvode „lovci na glave“ u cilju brain drain8 ja-ni~arske tehnike – odvo|enja talentovane dece u ino-stranstvo, permanentno. „Prevazila`enje granica“ sanaslova koncerta odigralo se na planu multinacional-nog sastava baroknog orkestra – svirala su deca iz[panije, V. Britanije, Poljske, Italije, Ma|arske, [ved-ske, Irske, Norve{ke, Nema~ke, Holandije i Bugar-

SMILJKA ISAKOVI]

381

8 Brain drain – engl. „odliv mozgova“.

ske, sa dirigentom iz Danske. Program je bio sasvim uokvirima granica evropskog baroka. [to je najlep{e,ovi mladi imali su da poka`u mnogo {ta stari(ji)makoji kod nas zami{ljaju da se bave baroknom mu-zikom. U Beogradu ve} decenijama vlada paradigmada ako muzi~ar ne ume da svira dobro svoj instru-ment, onda mo`e da svira barok(ni). Naravno, po-gre{na pretpostavka kao i mnoge u na{oj umetnosti.[kolovanje za sviranje barokne muzike u Evropi isvetu postoji mnogo decenija, i vrlo se ozbiljno shvatakao poseban segment u muzi~kom obrazovanju. Svira-nje na kopijama baroknih instrumenata podrazumevase, a posebna tehnika se izu~ava kao i na moderniminstrumentima. Nema tu amaterizma ni „odokativ-nih“ metoda. Svoje vrhunsko znanje mladi muzi~arisu na bini Kolarca predstavili sa mnogo entuzijazma izanosa u delima Hendla (Georg Friedrich Handel,1685-1759), Albinonija (Tomaso Albinoni, 1671-1750),Bibera (Heinrich Ignaz Franz von Biber, 1644-1704) i[arpontijea (Marc Antoine Charpentier, 1645-1704,za koga mnogi ne znaju da je kompozitor originalnemuzi~ke {pice Evrovizije). Odli~no {timovanje, izba-lansiran zvuk, plemeniti ton i u`ivanje u onom {to sesvira, ali i nadahnuti dirigent koji je dirigovao, kaostari Bah, sa ~embala i temperamentni koncert maj-stor, doveli su do vrhunskog koncerta. [teta {to ovak-vih baroknih do`ivljaja nema vi{e preko godine uBeogradu, u kome neko, izgleda, ima ne{to sasvimli~no protiv barokne muzike. Posle „bisa“ bila je pau-za i koktel, a zatim je ne{to sasvim druga~ije, ali jed-

nako kvalitetno, osvojilo Kolarac.

Institut Servantes (Cervantes) doveo je pravu posla-sticu – flamenko spektakl nazvan Na moj na~in (A mi

aire), ali ne onaj turisti~ki, nego autenti~an, samo-svojan, krojen prema profilu protagonistkinje LusijeGvarnido (Lucia Guarnido). Pratili su je gitarista idva vokala, to jest guitarrista i dos cantaores, svako

umetnik u svom domenu.

La bailaora (igra~ica flamenka) Lusija Gvarnido skup-ljala je znanje devet godina u flamenko trupama Kri-stine Ojos (Christina Hoyos), one kultne flamencobailaore koja je sa jo{ kultnijim flamenko igra~emAntonijem Gadesom u~estvovala u stvaranju filmskeflamenko trilogije Karlosa Saure (Carlos Saura). Lor-kine Krvave svadbe (Las bodas de sangre), Merime--Bizeovu Karmen i De Faljinu (Manuel de Falla,

382

SMILJKA ISAKOVI]

1876-1946) Ljubav ~arobnica (El Amor brujo), Sauraje otelotvorio kroz flamenko,9 kante jondo,10 duen-de,11 poveriv{i realizaciju najboljim bailaores i can-

taores [panije. Me|u njima je i Paco de Lucia, ali to jepri~a koja zaslu`uje da se ispri~a neki drugi put. Dak-le, izdanak takvog stabla ~uli smo u Beogradu i ostalibez daha. Sve {to se desilo na sceni Kolarca te{ko semo`e prepri~ati, a utisak koji je publika ponela sa

otvaranja bio je jedinstven.

Nezavisno od ~arolije koja se desila na otvaranju, naBELEF-u su glavni gosti deca i omladinci: {kolskibarokni orkestar, zatim koncert omladinske Filhar-monije iz Maribora, a tu je i diplomska predstavafrancuske cirkuske {kole, centralna atrakcija koju „Ju-gokoncert“ najavljuje ve} nekoliko meseci kao svojenajve}e dostignu}e u kreiranju beogradskog kultur-nog leta. Urban Rabbits (Urbani ze~evi, ili Gradskezeke /ostavljam bez obja{njenja ovaj naslov/), muzi~kicirkus u kome od 31. jula do 6. avgusta na U{}u na-stupa ansambl od {esnaest artista i svira~a, u stvari jepredstava zavr{ne godine 21. generacije studenatafrancuskog Nacionalnog centra za cirkusku umetnost,organizovana u saradnji sa Francuskim kulturnimcentrom. To u prevodu zna~i da su Francuzi platilisve, u cilju aktuelne ameri~ke, a svetski primenljivedoktrine „kulturna diplomatija u okviru nacionalnoginteresa“, jer za to i postoje Kulturni centri u svetu.Osim na{ih. Prema promotivnom materijalu, pred-stava nije namenjena deci mla|oj od sedam godina.

Organizatori BELEF-a ka`u da je slogan ovogodi-{njeg festivala do{ao kao podse}anje na najsjajniji pe-riod kulturnog udara koji je 1980. stigao sa Paketaran`manom i tada{njoj zajedni~koj dr`avi, ve} naizmaku snaga, doneo novu energiju i kulturnu mo-tivaciju. Osim klasi~ne muzike (koja nikad nije imala„kulturne udare“) u izvo|enju evropskih omladinaca,

SMILJKA ISAKOVI]

383

9 Flamenko (flamenco), muzi~ki stil nastao na tlu Španije, saciganskim, sefardskim, mavarskim i vizantijskim uticajima, pr-venstveno je autohtona muzika andaluzijskih cigana.

10 Kante hondo (cante jondo, u prevodu „duboko pevanje“), naj-ozbiljnija, emocionalno najdublja vokalna forma flamenka, re-dak je primerak najstarijeg o~uvanog evropskog primitivnognapeva.

11 Duende je muzi~ki termin, duboko individualni emocionalnido`ivljaj vezan za izvo|enje flamenka. Tener duende u slo-bodnom prevodu zna~i „posedovati dušu“.

beogradska publika se na novom talasu nji{e u ritmujugo-nostalgi~ara i osedelih Yugo rokera. Na otvo-renom. Vizuelni program Belefa obele`avaju projek-cije avangardnih filmova, Otvoreni bioskop (na pro-storu iza Prirodnja~kog muzeja na Kalemegdanu, gde}e se odr`avati i rok koncerti, prikazuju se selekcije safilmskog festivala u Motovunu, Grosmanovog festi-vala filma i vina u Ljutomeru, Tre{ film festivala izVara`dina, Kratkofila iz Banjaluke, Balkanime i Al-ternativ filma i videa iz Beograda i drugih manife-stacija), zatim performans Bildetage iz Be~a, odaklesti`u mladi savremeni umetnici (ah, taj performans!),kao i najve}a izlo`ba na otvorenom, Zaustavljeni tre-nuci vremena, Vlade Veli~kovi}a, na fasadi DomaNarodne skup{tine. Scena ovogodi{njeg Belefa je upokretu, od Knez Mihailove ulice, preko Kalemeg-dana, do U{}a i njom dominira savremeni ples i teatarpokreta, a program obuhvata i intervencije (sic!) nagradskom prostoru, bilo {ta da to zna~i. I sve je otvo-reno, transparentno, avangardno i besplatno (osimmuzike) za publiku, dok grad Beograd ovo pla}a dva-deset tri miliona dinara iz svog bud`eta za kulturu.Najzad, a kako je mogu}e bez toga, tu je i nezao-bilazna modna revija posve}ena osamdesetim godi-nama, ili kako sada govore svi oni koji su nedavno

kro~ili na beogradski asfalt, „fe{n vik“.

Va`no je zvati se Beogra|aninom ovoga leta.

Blago nama!

384

SMILJKA ISAKOVI]