FEDERALISTIKI SPISINo 1

Hamilton[UVOD: VRSTI SAVEZ RADI OBEZBEENJA SPOLJNOG i UNUTRANJEG MIRA, REPUBLIKANSKOG OBLIKA VLADAVINE, SLOBODE i SVOJINE] Poto je sasvim oigledno da je postojea savezna vlada nedelotvorna, pozvani ste da razmislite o novom Ustavu Sjedinjenih Amerikih Drava. Vanost ove teme ogleda se ve u tome to ona obuhvata pitanja kao to su postojanje Saveza, bezbednosti i blagostanja delova koji ga ine i pitanje sudbine jedne, po mnogo emu jedinstvene drave u svetu. esto se istie da je narodu ove zemlje stavljeno u zadatak da svojim ponaanjem i primerom odgovori na vano pitanje da li su ljudska drutva sposobna da ustanove dobru vladu na osnovu razmiljanja i sopstvenog opredeljenja, ili im je sueno da njihovi politiki ustavi budu zauvek plod sluajnosti i nasilja. Ukoliko je ova tvrdnja i najmanje istinita, onda se odgovor na prethodno pitanje oekuje u ovom odlunom trenutku, dok bi na pogrean izbor uloge koju emo u ovome odigrati mogao da bude koban po celo oveanstvo. Svest o ovoj opasnosti zdruie ovekoljubive pobude sa rodoljubljem i podstai zabrinutost koju svi razboriti i valjani ljudi oseaju kada je re o ovakvom dogaaju. Bilo bi dobro kada bi na izbor bio usmeravan razumnim sudom o tome koji su nai pravi interesi, kada ga ne bi ometali i zavodili obziri koji nemaju niega zajednikog sa optim dobrom. Ali to je ve neto to se pre moe poeleti nego oekivati da se stvarno i dogodi. Predlog Ustava koji nam je dat na razmatranje pogaa suvie posebnih interesa, zavodi novine u mnogim mesnim ustanovama, da ne pominjemo stvari koje sa ovim predlogom nemaju nikakve veze, kao ni namere, strasti i predrasude koje malo mogu koristiti u otkrivanju istine. Meu najteim smetnjama sa kojima e novi Ustav morati da se suoi, izdvaja se odmah oigledan interes jedne grupe ljudi u svim dravama da budu protiv onih promena koje mogu da ih izloe opasnosti da izgube vlast, materijalne pogodnosti i ugled na osnovu poloaja koji zauzimaju u odgovarajuim organima tih drava. Isto tako, smetnju Ustavu mogu da predstavljaju izopaeni prohtevi druge grupe ljudi, koji se nadaju da e postati moniji blagodarei neredima u svojoj zemlji, ili uobraavaju da e njihovi izgledi za uzdizanje biti vei ako se cela zemlja podeli u nekoliko posebnih konfederacija nego ako ostane udruena pod jednom vladom. Ne nameravam da se zadravam na ovakvim zapaanjima. Potpuno sam svestan toga da bi bilo nepoteno proglasiti protivljenje Ustavu od strane bilo koje grupe ljudi pristrasnim ili vlastoljubivim samo zbog toga to njihove okolnosti izazivaju podozenje. Budimo iskreni i priznajmo da i takvi ljudi mogu biti podstaknuti potenim namerama; isto tako, ne sme se sumnjati u to da je veliki deo dosadanjeg protivljenja Ustavu, kao i protivljenja koji tek moda predstoji, ako nije ve dostojno posebnog potovanja, takvo da mu se nita ne moe zameriti ono je plod pogreaka inae estitih duhova koje su zavela neka predubeenja izazvana sumnjiavou i strahovanjima. Podsticaji, koji usmeravaju miljenje u pogrenom smeru toliko su brojni i jaki da u mnogim prilikama nailazimo na valjane ljude, kako na pogrenoj tako i na pravoj strani, u onim stvarima koji su od prvorazrednog znaaja za drutvo. Ako obrate panju na

1

ovu okolnost nauie se umerenosti i oni koji su ubeeni da su u svakoj raspravi u pravu. Razlog vie za opreznost dolazi usled toga to nije vazda pouzdano da oni koji brane istinu ine to iz potenijih pobuda od svojih protivnika. Vlastoljublje, lakomost, lina zavist, stranake razmirice i mnoge druge pobude nita manje nedostojne hvale od ovih, deluju kako na one koji zastupaju pravu stvar tako i na njihove protivnike. ak i da nema svih ovih razloga za umerenost, valja rei da nita nije nepromiljenije od netrpeljivosti koja je svagda obeleavala stranarenja u politici. U njoj, kao i u veri, besmisleno je ognjem i maem pridobijati nove pristalice. U obe oblasti krivoverja se teko mogu otkloniti proganjanjem. Ipak, ma koliko bila opravdana ova razmiljanja, ima ve dosta nagovetaja da e se i sada zbiti ono do ega je dolazilo prilikom ranijih velikih nacionalnih raspravljanja. Pokuljae bujica ljutitih i zlih strasti. Sudimo li na osnovu postupaka meusobno zaraenih stranaka, moemo predvideti da e one nastojati da dokau opravdanost svojih mnenja, odnosno da uveaju broj pristalica galamom koju diu svojim govorima i estinom svojih pogrda. Prosveeno zalaganje za snanu i delotvornu vladu bie osueno kao posledica sklonosti ka despotskoj vlasti i neprijateljstvu prema naelima slobode. Preterana brinost za prava naroda zbog njihove ugroenosti, brinost koja je vie nedostatak razuma nego srca, bie predstavljena kao puko pretvaranje i lukavstvo, kao otrcan mamac za zadobijanje popularnosti na raun opteg dobra. Pri tome, zaboravie se da brinost, po pravilu, prati snana ljubav, a da plemenito zanoenje slobodom moe da bude zaraeno duhom uskog i neslobodoumnog nepoverenja. Sa druge strane, prenebregnue se injenica da je snana vlada uslov ouvanja slobode, da se, u skladu sa jednim zdravim i dobro obavetenim rasuivanjem, interesi za ove dve stvari podudaraju i da se iza maske predanosti pravima naroda ee prikriva vlastoljublje nego iza manje privlane pojave predanosti snanoj i delotvornoj vladi. Povest nas ui da prva pojava daleko pre vodi ka zavoenju despotske vlasti nego druga i da je najvei deo onih koji su uguili slobodu u republikama zapoinjao svoju karijeru ponizno se udvarajui narodu u poetku su demagozi, na kraju postaju tirani. U dosadanjem izlaganju namera mi je bila, moji sugraani, da vas upozorim na sva ona nastojanja koja utiu na odluivanje u stvarima od posebne vanosti za vae dobro, a zasnovana su na utiscima koji nisu plod oigledne istine. Vi ete, bez sumnje, na osnovu opteg smera ovih izlaganja, izvesti zakljuak da ona nisu nenaklonjena novom Ustavu. Da, moji zemljaci, poto sam Ustav paljivo razmotrio, duan sam da vam saoptim i to da vrsto verujem da je u vaem interesu da ga prihvatite. Ubeen sam da je u njegovom prihvatanju najpouzdaniji put ka vaoj slobodi, dostojanstvu i srei. Ne marim za uzdravanja koja su tua mojim pravim oseanjima. Zato i ne elim da se pred vama pretvaram kada sam se ve opredelio. Dobronamernost se ne slaze sa dvosmislenou. Ipak, neu vas dalje nagovarati. Neka moje pobude ostanu u meni skrivene. Moji razlozi pristupani su svima i svi mogu o njima da sude. Ti razlozi se bar iznose na nain koji ne moe da okalja istinu. Predlaem da u nizu spisa razmotrimo sledee zanimljive pojedinosti: korisnost Saveza za vae politiko blagostanje; nesposobnost sadanje Konfederacije da ouva Savez; neophodnost vlade koja bi bila snana bar onoliko koliko je snana predloena vlada da bi Savez mogao da se odri; saglasnost predloenog Ustava sa pravim naelima republikanske vlade; slinost ovog Ustava sa ustavima drava; i najzad, dalje obezbeenje u pogledu zatite ovog oblika vlade, slobode i svojine, koje bi se dobilo usvajanjem Ustava. Razmatrajui ova pitanja, pokuau da pruim zadovoljavajue odgovore na sve prigovore koji bi mogli da budu izreeni, a koji zasluuju vau panju.

2

Moda ima onih koji e pomisliti da je izlino obrazlagati korisnost Saveza, tog krajnjeg cilja koji je duboko usaen u srca veine graana svih drava, cilja za koji se ima utisak da je bez protivnika. Ali evo gde ve oni koji se protive novom Ustavu apuu da je trinaest drava suvie za jedan zajedniki sistem i da treba pribei osnivanju vie odvojenih konfederacija. Ovo shvatanje e se, po svemu sudei, postepeno iriti sve dotle dok ne stekne dovoljno pristalica da se moe otvoreno i braniti. U stvari, onima koji su u stanju da stvar posmatraju ire, nita ne moe biti oiglednije od izbora izmeu usvajanja novog Ustava i rasparavanja Saveza. Zato je i korisno zapoeti ove spise ispitivanjem dobrih strana Saveza, kao i nekih njegovih mana i moguih pretnji kojima bi svaka drava bila izloena njegovim raspadom. Ova pitanja i ine predmet moga sledeeg spisa.

U nekoliko nedavno objavljenih napisa protiv novoga Ustava, zastupana je ova ideja, iz koje se izvode odgovarajui zakljuci.

3

No 9

Hamilton[SAVEZ KAO PREPREKA UNUTRANJIM RAZDORIMA I POBUNAMA. FEDERALIZAM KAO OBLIK KOJI OMOGUCUJE REPUBLIKANSKO UREENJE PROSTORNO VELIKE DRAVE] vrst Savez je od izuzetnog znaaja za mir i slobodu drava koje ga sainjavaju kao to je i prepreka unutranjim razdorima i pobunama. Nemogue je pratiti povest malih drava Grke i Italije, a da se ne oseti uas i gnuanje pred nemirima koji su ih stalno potresali, kao i pred uestalim prevratima, koji su uinili da se ove republike stalno kolebaju izmeu krajnosti tiranije i anarhije. Ako je tamo i bilo povremenih smirivanja, onda su ona predstavljala samo kratkotrajne suprotnosti razbesnelim burama koje bi potom dole. Ako ponekad i nastupe trenuci blaenstva, moemo jedino da ih posmatramo proeti tugom, svesni toga da e ugodne prizore brzo smeniti siloviti naleti pobuna i stranakog zanosa. Ti kratkotrajni zraci blaenstva, koji se probijaju kroz tminu zasenjujui nas prolaznom i kratkotrajnom svetlou, isto tako nas opominju da alimo to nedostaci u ureenju vlade iskrivljuju ciljeve i oduzimaju sjaj onim darovitim ljudima sa osobinama kojima ih je priroda nagradila, pribavljajui opravdanu slavu zemlji u kojoj su oni ponikli. Iz metea koji kvare letopise ovih republika, pobornici despotizma izvukli su ne samo argumente protiv republikanske vlade, ve i protiv samih naela graanske slobode. Oni su proglasili da su sve slobodne vlade nespojive sa drutvenim redom i zlonamerno likuju nad prijateljima i privrenicima slobodne vlade. Na sreu ljudskog roda, ove velike tvorevine uzgajane na temeljima slobode, koje su stoleima cvale, u svojim blistavim trenucima opovrgavaju varljive zakljuke neprijatelja slobodne vlade. Zato i verujem da e Amerika biti iroka i vrsta osnova za druge, nita manje velianstvene tvorevine, koje e, isto tako, biti trajni spomenici zabluda neprijatelja slobode. Ali, ne sme se opovrgavati ni to da su prizori republikanske vlade, koje su njeni neprijatelji na brzu ruku ocrtali, takoe bili samo verno ugledanje na izvorno delo od koga su poli. Da se utvrdilo da nije mogue stvaranje boljih uzora, posveeni prijatelji slobode morali bi da odustanu od odbrane ovoga oblika vlade. Nauka o politici, meutim, kao i mnoge druge nauke, veoma je uznapredovala. Danas je dobro poznata delotvornost razliitih politikih naela, koji starim narodima ili uopte nije bila poznata ili je, pak, bila nedovoljno poznata. Pravilna raspodela vlasti izmeu vie grana, uvoenje zakonodavnih tea i protivtea, ustanova suda i sudija koji ostaju na svojim poloajima sve dok se dobro vladaju, predstavljanje naroda u zakonodavnom telu preko poslanika koje je sam izabrao sve su ovo sasvim nova otkria u nauci o politici ili su uglavnom usavrena u novije doba. Sve su to sredstva, i to mona sredstva, pomou kojih se mogu ouvati vrline republikanskog oblika vlade, istovremeno smanjujui i izbegavajui njihove nedostatke. Ovome spisku okolnosti, koje tee da poboljaju narodne sisteme graanske vlade, dodao bih jo jednu, sasvim novu okolnost, koja proistie iz jedne naelne primedbe na novi Ustav; re je o proirenju teritorije naih politikih sistema, bilo da se radi o veliini jedne drave ili o ujedinjavanju nekoliko manjiih drava u jednu veliku konfederaciju. Ovaj drugi sluaj neposredno se tie stvari koja se ovde razmatra. Korisno bi, meutim, bilo ispitati primenu ovoga naela na jednu od drava, o emu e biti govora na drugom mestu.

4

Korisnost konfederacije, kako u potiskivanju klika i ouvanju unutranjeg mira, tako i u uveavanju spoljanje snage i bezbednosti drava nije u stvari nova zamisao. Ovo sredstvo se upotrebaljvalo u razliitim zemljama i dobima, a prihvatili su ga najuvaeniji politiki pisci. Protivnici predloenog Ustava su uporno navodili i ponavljali Monteskjeova zapaanja o nunosti malog podruja za republikanski oblik vlade. Ali izgleda da se oni nisu obavestili o miljenjima toga velikog oveka koja su izneta u drugom delu njegovog rada, niti su se osvrnuli na domaaj naela koja su tako lako prihvatili. Monteskje se zaista zalae za prostorno male republike, ali uzori koje je on imao u vidu po svome obimu su neuporedivo manji od bilo koje nae drave. Virdinija, Masausets, Pensilvanija, Njujork, Severna Karolina i Dordija ne mogu se nipoto porediti sa uzorima na osnovu kojih je Monteskje zakljuivao i koji su odreivali njegove opise. Ako za merilo istine uzmemo njegove zamisli o ovome, biemo prisiljeni da traimo pribeite u monarhiji ili u cepanju u beskonano mnogo malih, meusobno surevnjivih, sukobljenih, nemirnih republika, koje su izvor stalnog neslaganja i izazivaju sveopte saaljenje i nipodatavanje. Neki od pisaca, koji su drukijeg miljenja od nas, izgleda da su bili svesni ove nedoumice, pa su ak i dovoljno svesno nagovestili podelu veih drava kao neto to je samo po sebi poeljno. Takva besmislena politika, takav beznadean nain mogu, zahvaljujuci umnoavanju sitnih slubi, odgovarati pogledima ljudi koji nisu u stanju da deluju van uskog kruga linih spletki, ali na ovaj nain ne bi nikada bilo moguno unaprediti veliinu ili sreu naroda Amerike. Ostavljajui da se pitanja o odnosu izmeu veliine teritorije i republikanskog oblika vlade razmotri na drugom mestu, kao to je ve najavljeno, dovoljno je ako se ovde primeti da bi zapaanje pisca kojeg smo ve naveli, nalagalo samo smanjenje veliine najveih lanica Saveza, ali bi se protivilo tome da one budu obuhvaene jednom konfederalnom vladom. A to je pravo pitanje ije nas razmatranje sada zanima. Predlozi Monteskjea su tako daleko od toga da budu suprotni zajednikom savezu drava da on izriito razmatra konfederalnu republiku kao sredstvo za proirenje uticaja narodne vlade i sredstvo za pomirenje preimustava monarhije sa prednostima republikanizma. Sasvim je verovatno, kae Monteskje, da bi ljudi na kraju bili primorani da ive trajno pod vladom jednog oveka, da oni nisu zamislili takvu vrstu ustava koji spaja sva unutranja preimustva republikanske vlade sa spoljanjom snagom monarhije. Re je o konfederativnoj republici. Ovaj oblik vlade je dogovor na osnovu kojeg vie politikih drutava pristaju da postanu graani jedne vee drave, koju e ustanoviti. To je jedno novo drutvo koje moe dalje da se proiruje novim drutvima sve dotle dok je u stanju da svojom vlau zajemi bezbednost onih koji su se ujedinili Takva vrsta republike, koja je u stanju da se odupre spoljanjoj sili, moe ouvati svoju veliinu, a da se njena sadrina ne iskvari. Oblik ovoga drutva otklanja sve neugodnosti. Onaj koji bi hteo da prigrabi vlast nikada ne bi uivao podjednako poverenje u svim konfederalnim dravama. Ukoliko bi postao suvie moan u jednoj dravi, to bi uznemirilo sve ostale; ukoliko bi pokorio jedan deo, slobodan deo bi mogao da mu prui otpor moima nezavisnim od onih koje je prigrabio i da ga satre pre nego to uspe da se uvrsti.

Duh zakona, knj. IX, gl. I

5

Ukoliko bi dolo do pobune graana u jednoj od lanica konfederacije, ostale bi mogle ovu pobunu da ugue. Ukoliko negde doe do pojave zloupotrebe, njih ispravljaju zdravi delovi. Konfederacija moe da propadne jednim svojim delom, a da ne propadne drugim; ona moe da se raspadne, a da njene lanice ostanu suverene. Konfederaciju koja je sastavljena od malih republika karakterie valjanost vlade svake republike, a spolja gledano, blagodarei udruivanju, ona ima sva preimustva velikih monarhija. Smatrao sam da je potrebno da navedem u celosti ova zanimljiva mesta, jer su u njima na inzvanredan nain saeti glavni razlozi u prilog Saveza i uspeno otklonjeni pogreni utisci koje je trebalo stei krivim tumaenjem drugih delova ovog rada. Istovremeno, navedena mesta stoje u bliskoj vezi sa neposrednom shvrhom naih spisa da objasne tenju Saveza da potiskuje unutranje stranarstvo i pobune. Vie domiljato nego tano upozorava se i na razlikovanje izmeu konfederacije i konsolidacije drava. Sustinsko obeleje prve je, kae se, ograniavanje dejstva njene vlasti na lanice konfederacije kao na kolektivna tela, pri emu se ne dosee do pojedinaca od kojih su lanice konfederacije sastavljene. Istie se da nacionalna skuptina ne treba da se stara o unutranjem upravljanju u lanicama konfederacije. Isto tako, podvlai se jednakost u birakom pravu izmeu lanica konfederacije kao jedno od osnovnih obleleja konfederalne vlade. Ova shvatanja su, uglavnom, arbitrarna jer ne poivaju ni na optim naelima ni na ranijim sluajevima. Bilo je zaista primera da su ovakve vlade delovale na nain za koji se, prema navedenom razlikovanju, pretpostavlja da je svojstven samoj njihovoj prirodi; ali u veini sluajeva preovlaivali su iroki izuzeci koji pokazuju da se u ovom sluaju ne moe ustanoviti jedno apsolutno pravilo. Tokom naeg razmatranja jasno emo pokazati da u onoj meri u kojoj je istaknuto naelo preovladalo, prouzrokovalo je neizleive nerede i slabosti u vladanju. Jednostavno reeno, definicija konfederalne republike mogla bi se svesti na to da je ova skup drutava ili udruivanje dve ili vie drava u jednu dravu. Obim, oblici i ciljevi savezne vlasti, stvar su slobodnog izbora. Sve dok se ne ukine posebna organizacija lanica konfederacije, sve dok zbog mesnih potreba i na osnovu ustavne nunosti ova postoji, mada bi trebalo da bude sasvim podreena zajednikoj vlasti Saveza, postoji i dalje, stvarno i teorijski, udruenje drava, odnosno konfederacija. Predloeni Ustav, koji je toliko daleko od toga da podrazumeva ukidanje vlada drava, ini ove sastavnim delovima nacionalnog suvereniteta, doputajui da budu neposredno predstavljene u Senatu i ostavljajui im na raspolaganje izvesne iskljuive i vrlo vane delove suverene vlasti. U razumnom znaenju ove rei, ovo je u potpunosti u skladu sa idejom federalne vlade.

6

No 10

Medison[PRIRODA, UZROCI I POSLEDICE STRANARSTVA. SUKOBI INTERESA I UTICAJ VELIINE SAVEZA I PREDSTAVNIKE REPUBLIKANSKE VLADE NA NJIHOVO REAVANJE] Meu mnogobrojnim preimustvima dobro ureenog Saveza, nijedno ne zasluuje da se sa vie panje razmotri od njegove tenje da ugui i obuzda silovitost stranarstva. Prijatelj narodnih vlada nikada nije tako uzbuen zbog karaktera i sudbine ovih vlada, kao onda kada razmilja o njihovoj sklonosti ka ovome preteem poroku. Ba zato, svi oni koji su naklonjeni oblicima narodne vlade ne proputaju priliku da odaju priznanje svakoj zamisli koja, ne krei naela kojima su i oni privreni, nudi lek protiv ovog zla. Nepostojanost, nepravda i pometnja uneti u organe javne vlasti bili su zaista bolesti zbog kojih su narodne mase na sve strane nestajale; a one i dalje ostaju pogodni i plodonosni predmeti razgovora iz kojih protivnici slobode izvode svoje najvarljivije besede. Ne moe se preterano diviti poboljanjima koja su doneli ameriki ustavi oslanjajuci se na narodne uzore, starodrevne i savremene; isto tako, bilo bi pristrasno tvrditi da su ova poboljanja onoliko uspeno otklonila opasnost koliko se to ovde elelo i oekivalo. Odasvud dopiru zamerke naih najrazboritijih i najestitijih graana, prigovori prijatelja javnog i privatnog poverenja, kao i javne i line slobode, da su nae vlade suvie nepostojane, da se u okrajima protivnikih stranaka zaboravlja na opte dobro, a da se odluke donose ne u skladu sa naelima pravde i pravilima manjine, ve zahvaljujui veoj snazi koristoljubive i vlastoljubive veine. Ma koliko mi prieljkivali da su ova negodovanja neosnovana, oiglednost poznatih injenica ne doputa nam da odreknemo da su one donekle istinite. Kada sagledamo sopstveno stanje pokazae se, zaista, da se neke nevolje koje nas prate pogreno stavljaju na teret naim vladama; istovremeno e se pokazati da ni ostali uzroci ne mogu da objasne nae najvee nedae, posebno, preovlaujue i rastue nepoverenje u javno zalaganje i uzbunu oko linih prava, ni nedae koje se prenose sa jednog kraja kontinenta na drugi. Ovo su, uglavnom, ako ne u celosti, posledice nepouzdanosti i nepravde kojima je duh stranarstva zarazio nae javne uprave. Dva su naina na koja se mogu ukloniti zla stranarstva: jedan je da se uklone njegovi uzroci; drugi, da se obuzdavaju njegove posledice. Isto tako, postoje dva naina za uklanjanje uzroka stranarstva: jedan je da se ukine sloboda koja dozvoljava postojanje stranarstva; drugi nain je da se uini da svi graani imaju ista miljenja, iste strasti i iste interese. Za prvi lek se zaista moze rei da je gori od same bolesti. Sloboda stranarstvu je isto to i vazduh vatri, hrana bez koje vatra odmah gasne. Ali nita manje nije besmisleno ukidati slobodu, koja je neophodna za politiki ivot, samo zato to sloboda pothranjuje stranarstvo, nego to bi bilo eleti unitenje vazduha koji je neophodan za ivot, jer on, opet, daje vatri njeno razorno dejstvo. Koliko je prvi nain nerazuman, toliko je drugi neizvodljiv. Sve dok je ovekov um podloan grekama i ovek se njime slobodno slui, javljae se i razliita miljenja. Sve dok postoji veza izmeu covekovog razuma i njegovog samoljublja, njegova miljenja i strasti uzajamno e uticati jedni na druge tako to e miljenja biti neto za ta e se i strasti vezivati. Razlike u sposobnostima ljudi, iz kojih izvire i pravo svojine, nisu nita manje nesavladiva

7

prepreka za jednoobraznost interesa. Zatita ovih sposobnosti prvi je cilj vlade. Razlike u obimu i vrsti svojine neposredna su posledica zatite razliitih nejednakih sposobnosti za sticanje svojine; podela drutva na razliite interese i stranke opet je posledica uticaja razliitog obima i vrste svojine na miljenja i poglede odreenih sopstvenika. Sledstveno tome, pritajeni uzroci stranarstva usaeni su u ljudsku prirodu, a u zavisnosti od prilika u graanskom drustvu razlikuje se i njihovo dejstvo. Predanost razliitim pogledima u oblasti vere, upravljanja i u mnogim drugim oblastima, i u teoriji i u praksi, privrenost razliitim voama koji se vlastoljubivo nadmeu oko prvenstva i moi, odnosno odanost drugim pojedincima ije bogatsvo podstie ljudske strasti sve ovo je zauzvrat pocepalo ljudski rod u vie stranaka, potpalilo njihovu meusobnu mrznju i doprinelo da stranke vie nastoje da jedna drugoj nanesu zlo i uzajamno se tlae nego da sarauju zarad opteg dobra. Toliko je ova sklonost ljudi da se uzajamno mrze jaka, da i kad za to nije postojao pravi razlog, najbezazlenije i najnestvarnije razlike raspaljivale su neprijateljske strasti i izazivale najljue sukobe. Ali najrasprostanjeniji i najtrajniji izvor stranarstva je u mnogovrsnoj i nejednakoj podeli svojine. Oni koji imaju i oni koji nemaju svojinu vazda su predstavljali razliite interese u ljudskom drutvu. To isto vai i za one koji su poverioci, odnosno dunici. Interes vlasnika zemljinog poseda, sopstvenika manufaktura, trgovaca i bankara, pored nekih manje vanih interesa, nuno se razvija u prosveenim narodima i pod uticajem razliitih miljenja i pogleda deli ove narode u razliite klase. Regulisanje ovih raznovrsnih i suprostavljenih interesa ini glavni zadatak savremenog zakonodavstva i unosi duh stranarstva u neophodno i redovno delovanje vlade. Nijednom oveku se ne dozvoljava da bude sudija u sopstvenoj stvari, jer bi njegov interes svakako uticao na njegovo rasuivanje i nije neverovatno da bi doveo u pitanje i samo njegovo potenje. Iz istog, odnosno iz jo vanijeg razloga, jedna grupa ljudi ne moe istovremeno da bude i sudija i stranka; pa ipak, ta su mnogi najvaniji zakonodavni akti nego sudske odluke koje se ne odnose na prava pojednaca ve na prava velikih grupa ljudi? ta su razliite vrste zakonodavaca nego zastupnici i stranke u stvarima o kojima sami odluuju? Predlae li se zakonski propis o privatnim dugovima? Evo primera gde su poverioci i dunici dve suprotstavljene stranke. Pravda treba da ouva ravnoteu izmeu njih. Ipak, ove stranke istovremeno jesu i moraju da budu i sudije, i treba oekivati da najvea, odnosno najmonija stranka i nadvlada. Da li i u kojoj meri treba podsticati domau manufakturnu proizvodnju ograniavanjem uvoza robe stranih proizvoaa? eto pitanja na koje e razliito odgovoriti sopstvenici zemljinih poseda i manufaktura, i verovatno to nee uiniti obazirui se samo na pravdu i na opte dobro. Razrezivanje poreza na razliite vrste svojine je neto to iziskuje najveu nepristrasnost; ipak, ne postoji, moda, nijedan zakonodavni akt koji vie povlauje nadmonoj stranci i stavlja je u iskuenje da kri naela pravde. Svaki iling kojim nadmona stranka optereti manjinu istovremeno je i iling koji je ova prva sebi pritedela. Uzalud se govori da e prosveeni dravnici biti u stanju da pomire ove suprostavljene interese tako da svi oni budu korisni za opte dobro. Nee uvek kormilo biti u rukama prosveenih dravnika. Isto tako, ovo pomirenje ne moe, u mnogim sluajevima uopte da se postigne, a da se ne uzmu u obzir posredni i dalji obziri, koji e retko biti jai od interesa koji moe da ima jedna stranka da ne potuje prava druge stranke ili dobro celine. Zakljuak do koga smo doli je da uzroci stranarstva ne mogu da se otklone i da nema drugoga leka sem da se obuzdaju posledice stranarstva. Ako je re o stranci koja ne ini veinu, onda lek treba traiti u republikanskom naelu koje omoguava veini da propisanim nainom glasanja osujeti zlehude namere manjine. Manjina moe da poremeti rad uprave, ona moe da izazove potrese u celom drutvu, ali nee biti u stanju

8

da nasilje prikriva ustavnim formama. Ako odgovarajua stranka ini veinu, onda joj oblik narodne vlade omoguava da opte dobro i prava drugih graana prinese na rtvu svojoj dominantnoj strasti ili interesu. Da se zatiti opte dobro i lina prava graana od ovakvih pretnji i da se jednovremeno ouva duh i oblik narodne vlade to je veliki cilj ka kome su upravljena naa istraivanja. Dodao bih da postoji ogromna elja da se ovaj oblik vlade spase od prezira koji ga je tako dugo pratio i da se obezbedi da ga ljudi potuju i prihvate. Kako se ovo moe postii? Oigledno samo jednim od dva mogua naina. Ili se mora spreiti jednovremeno postojanje iste strasti ili interesa u veini, ili veini, koja se odlikuje takvom strau ili interesom, treba onemoguiti samom njenom brojnou i mesnim prilikama da prikupi snage i ostvari svoje tlaiteljske zamisli. Ako se desi da se pobude i povoljne prilike podudare, dobro znamo da ne moemo da se oslonimo ni na moralne ni na verske pobude kao na pogodan oblik nadzora. Mada dejstvo vere i morala nije uspeno kada je re o onemoguavanju nepravdi i nasilja pojedinaca, njihov blagotvoran uticaj je sve manji to je vei broj ljudi nad kojima deluju, to jest u obrnutoj je srazmeri sa irenjem neophodnosti za njihovim uticajem. Na osnovu svega ovoga moe se zakljuiti da ista demokratija, pod kojom podrazumevam drutvo sastavljeno od malog broja graana koji se sami okupljaju i neposredno upravljaju, ne doputa nikakav lek protiv zala stranarstva. U istoj demokratiji veinu skoro uvek obeleava zajednika strast ili interes; razmena misli i zajedniko delovanje proizilaze iz samog oblika ove vlade i nita nije u stanju da sprei podsticaje da se rtvuje slabija stranka ili nezatien pojedinac. Zato su takve demokratije oduvek pruale prizor nereda i prepirki; one su vazda bile nespojive sa bezbednou pojedinca i pravima svojine; po pravilu kratkovene, one su izdisale nasilnom smru. Teoretiari koji su se zalagali za ovakav oblik vlade pogreno su smatrali da, ako se ljudi potpuno izjednae u politikim pravima, potpuno e se izjednaiti i njihova imanja, miljenja i strasti. Republika, pod kojom podrazumevam predstavniku vladu, prua drukije izglede i obeava lek za kojim tragamo. Razmotrimo li u emu je razlika izmeu ovog oblika vlade i iste demokratije, postae nam jasna i priroda leka i delotvornost koju on izvodi iz Saveza. Dve velike razlike izmeu demokratije i republike su sledee: prvo, vlast u republici prenosi se na mali broj ljudi koje su izabrali ostali graani; drugo, republiku karakterie vei broj graana i vea teritorija na kojoj se ona prostire. Ova prva razlika izmeu demokratije i republike dovodi, s jedne strane, do proiavanja i proirivanja pogleda javnosti tako to ovi pogledi prolaze kroz izabrano telo graana, koje svojom mudrou najbolje prepoznaje prave interese zemlje, a zbog svoje rodoljubivosti i ljubavi prema pravdi malo je verovatno da bi ovaj interes moglo da podredi privremenim ili jednostranim obzirima. Pod ovakvim uslovima, dogaa se da miljenje javnosti, koje izaraavaju predstavnici naroda, bude vie u skladu sa optim dobrom nego da je ovo izneo sam narod okupivi se u tu svrhu. Sa druge strane, posledice mogu biti potpuno drugaije. Ljudi koji su stranaki nastrojeni, puni mesnih predrasuda i opasnih zamisli, mogu spletkom, podmiivanjem ili na neki drugi nain najpre da steknu podrku birakog tela, a potom da iznevere interese naroda. Postavlja se pitanje da li su male ili velike republike pogodnije za izbor pravih zastitnika opteg dobra; bez dvoumljenja se odluujemo za ove druge iz dva oigledna razloga: Prvo, treba primetiti da, ma koliko mala bila republika, mora postojati odreen broj predstavnika da bi osujetili spletke nekolicine; i da, ma koliko republika bila velika, broj predstavnika mora da se ogranii da bi se izbegla pometnja u mnotvu. Poto broj predstavnika u oba sluaja nije u srazmeri sa brojem biraa, a srazmerno je vei u maloj republici, poto broj

9

sposobnih predstavnika srazmerno nije manji u velikoj nego to je u maloj republici, to proizilazi da je u prvima mogunost biranja vea, a samim tim postoji i vea mogunost dobrog izbora. Drugo, poto jednog predstavnika bira vei broj graana u veoj, a manji u manjoj republici, tee je za kandidate bez ikakve vrednosti da se uspeno slue neistim sredstvima, koja esto utiu na ishod izbora; a kako je biranje slobodnije, verovatnije je da e izbor pasti na ljude ije su zasluge svima poznate i koji uivaju sveopti ugled. Mora se priznati da u ovom, kao i u mnogim drugim sluajevima, postoji sredina i da sa obe strane vrebaju tekoe. Preteranim poveavanjem broja biraa njihovi predstavnici bie nedovoljno upoznati sa mesnim prilikama i sitnijim interesima, kao to ce sa smanjenjem broja biraca predstavnici postati suvie vezani za ove i nedovoljno spremni da shvate i slede velike nacionalne ciljeve. U ovom pogledu, savezni Ustav predstavlja srean spoj; veliki i ujedinjeni interesi su stvar nacionalnog zakonodavnog tela, a mesni i pojedinani interesi stvar su zakonodavnih tela drave. Druga razlika sastoji se u tome to se republikanskom vladom moe obuhvatiti vei deo graana i vea teritorija nego demokratskom vladom; ba ova okolnost u naelu ini stranake zavere manje opasnim pod republikanskom nego pod demokratskom vladom. to je manje drutvo, verovatno e i posebne stranke i interesi biti malobrojniji; to su malobrojnije posebne stranke i interesi, lake e se nai veina koja ini istu stranku; a to je manje pojedinaca koji ine veinu, i to je manje podrucje u okviru koga deluju, oni e se lake ujediniti i ostvariti svoje zamisli o ugnjetavanju manjine. Proirite podruje i obuhvatite jo vei broj razliitih stranaka i interesa, tada je i manje verovatno da e se veina osetiti pobuenom da povredi prava drugih graana, ili, ako se ispolji takva jedinstvena pobuda u veini, bie mnogo tee da svi pripadnici veine, koji tako oseaju, istovremeno pokau i svoju vlastitu snagu i dejstvuju u saglasnosti jedni sa drugima. Pored drugih smetnji, moe se primetiti da su tamo, gde postoji i svest o nepravednim i neasnim ciljevima, odnosi uvek optereeni nepoverenjem koje raste sa uveanjem broja onih ija se saglasnost trai. Tako, iz svega ovoga proizilazi da isto ono preimustvo koje ima republika nad demokratijom u obuzdavanju posledica stranarstva, ima i velika nad malom republikom, kao i Savez u odnosu na drave koje ga ine. Da li je ovo preimustvo u izboru predstavnika, koje njihova prosveena i potena gledanja uzdiu iznad mesnih predrasuda i nepravednih pomisli? Niko ne moe da porekne da e predstavniko telo u Savezu najpre imati sva ova potrebna svojstva. Da li preimustvo o kome se ovde govori lei u veoj bezbednosti koju zajemuje vei broj razliitih stranaka u sluaju da jedna od njih bude u stanju da brojno premai i tlai ostale? U istoj meri ova bezbednost raste i sa poveanjem broja razliitih stranaka obuhvaenih Savezom. Da li preimustvo, najposle, lei u veim smetnjama jednovremenom delovanju i potajnim eljama nepravedne i koristoljubive veine? Ovde, ponovo, veliina Saveza predstavlja najopipljivije preimustvo. Svojim delovanjem voe stranaka mogu da potpale plamen u okviru svojih sopstvenih drava, ali nee biti u stanju da izazovu opti poar i u drugim dravama. Verska sekta moe da se izrodi u politiku stranku u delu Konfederacije, ali razliite stranke rasturene po celoj njenoj povrini uvaju nacionalne savete od bilo kakave opasnosti koje bi mogle odatle da poteknu. estoka raspravljanja o ustanovljavanju papirnog novca, o opratanju dugova, o jednakoj podeli svojine, ili o bilo kakvom drugom neprikladnom ili tetnom planu, tee e obuhvatiti itav Savez nego jednu njegovu lanicu; isto kao to je verovatnije da e neka bolest pre zaraziti pojedini okrug ili srez nego celu dravu.

10

Po nama je, zato, republikanski lek protiv zala, koja su svojstvena republikanskoj vladi, u veliini i odgovarajuem ustrojstvu Saveza. A u onoj meri, u kojoj smo kao republikanci ispunjeni zadovoljstvom i gordou, treba da budemo predani i negovanju i podravanju duha federalista. [No 11: HAMILTON: U prilozima No 11-13 pokuava da ocrta prednosti koje vrst Savez i uspostavljanje jae savezne vlade mogu doneti unapreenju trgovine, pomorstva, ekonomskom razvoju i ostvarivanju ideje jeftine vlade. Zavist stranih sila prema moguem aktiviranju Amerike u svetskoj trgovini, ukazuje potrebu za ujedinjenjem da bi se lake pariralo eventualnim protivmerama. Pravo Amerike na neutralnost bie potovano samo ako je branjeno adekvatnom silom. Pod jakom nacionalnom vladom, prirodni potencijali i izvori zemlje, usmereni na zadovoljavanje optih interesa, mogu parirati svim kombinacijama evropskih sila da uspore razvitak Amerike. Aktivna trgovina i razvijeno pomorstvo su nunost za Ameriku. U stanju razjedinjenosti ovo bi bilo nemoguce. Pomorske sile bi izvlaile korist iz opte nemoi Amerike i nametale bi joj njima odgovarajue politike oblike, ograniavajui njenu pomorsku snagu i angaovanje u trgovini. Ako je mornarica veliki nacionalni cilj i potreba, jedinstvo je neophodno radi njegovog ostvarenja. Ekonomski poduhvati e imati daleko vee polje delovanja i itav niz koristi iz raznolikosti uslova u pojedinim dravama, ukoliko se ostvari politiko jedinstvo. Jedinstvo ekonomskih, isto kao i politikih interesa, moe proizai samo iz jedinstvene vlade. Svet se moze politiki, isto kao i geografski, podeliti na etiri dela od kojih svaki ima razliite interese. Na nesreu po ostala tri dela, Evropa je svojim orujem i pregovaranjem, silom i prevarom, u razliitoj meri proirila svoje gospodarstvo na ostala tri dela. Afrika, Azija i Amerika su, jedna za drugom, osetile njenu dominaciju. Superiornost, koju je dugo odravala, navele su je da se postavi kao gospodarica sveta i da smatra da su ostali delovi stvoreni radi njene koristi. injenice su suvie dugo podravale ove arogantne pretenzije Evropljana. Na nama je da odbranimo ast ljudskog roda. Neka Amerikanci preziru mogunost da budu instrument evropske veliine. Neka se trinaest drava, povezanih u jedinstveni i nerazruivi Savez, sloe u izgradnji jednog velikog amerikog sistema, koji bi se mogao suprostaviti kontroli i uticaju svih prekoatlantskih sila i bio u stanju da diktira uslove veza izmeu starog i novog sveta.] [No 12: HAMILTON: Analizira prednosti koje bi Savez imao u pogledu rasporeda poreskih tereta. Tradicionalne suprotnosti izmeu poljoprivrede i industrije, blede u svetlu novih injenica koje pokazuju da razvoj industrije koristi i poljoprivredi. Poslovi trgovine i industrije danas se, od strane svih prosveenih politiara, smatraju za najkorisniji i najizdaniji izvor nacionalnog bogatstva, kao i za primaran cilj politike. Uvoenje neposrednih poreza u trgovini najbolje je reenje da se doe do sredstava neophodnih dravi, a da se ne ugui privredna aktivnost nametanjem neposrednih poreza na zemlju. Sistem narodne vlade ne omoguava preterane namete. Narodni genij e uvek nai nain da izigra zakone koji nameu preterane poreze. Poloaj i prirodne veze izmeu amerikih drzava su takvi, da bi pokusaj da se uvede kontrola trgovine izmeu njih stvorio ilegalnu trgovinu, koju bi bilo nemogue kontrolisati i spreiti (to se ne uspeva ni u Francuskoj gde naoruane patrole stalno bdiju i gone one koji hoe da kontrabandom izigraju stroge regule propisane trgovini). Jedna nacionalna vlada bi sve ove probleme uinila bespredmetnim, a uz to, bila bi daleko jeftinija nego to bi to bio sluaj kad bi svaka drava morala da finansira svoje potrebe. Tako bi i poreska optereenja mogla biti daleko nia nego u drugim zemljama. (Smatra da bi porezi u Americi mogli biti svega 3 odsto za razliku od Francuske gde su oko 15 odsto ili Engleske gde su jo vei). Porez na potronju je najpogodniji oblik formiranja dravnih prihoda.

11

[No 13: HAMILTON: Nastavlja sa prikazivanjem prednosti Saveza u pogledu ekonominosti vlade. U Americi bi se bez jedinstvene vlade, formirale otprilike tri konfederacije koje bi se na kraju svodile na jednu junu i jednu severnu. To bi imalo nepovoljan uticaj na razvoj ekonomije. Nita nije oiglednije koliko to da trinaest drava moe lake izdravati jednu vladu nego nekoliko njih, a svaka od njih bi morala formirati i sve potrebne vojne ustanove. Razjedinjenost bi bila ne samo politiki tetna nego bi nanela tete i ekonomiji, a isto tako i miru, trgovini, dravnim prihodima i slobodi svakog dela.]

12

No 70

Hamilton[PLEDOAJE U PRILOG INOKOSNE IZVRNE VLASTI. PREDNOSTI i NEDOSTACI PLURALNOSTI IZVRNE VLASTI] Prema jednoj ideji, koja nije bez svojih pobornika, snana izvrna vlast ne moe se pomiriti sa duhom republikanske vlade. Svi prosveeni prijatelji ovog oblika vlade trebalo bi bar da se nadaju da je ova ideja bez osnova, jer oni ne mogu da priznaju njenu tanost, a da u isto vreme ne pristanu na osudu naela koja zastupaju. Snaga izvrne vlasti glavna je karakteristika u definiciji dobre vlade. Ta snaga je bitna za obezbeenje drutva od spoljanjih napada, a nita nije manje vana ni kada je u pitanju strogo primenjivanje zakona, zatim zatita svojine od izopaenih i obesnih grupa koje ponekad remete nesmetano funkcionisanje pravosua i najzad zatita slobode od vlastoljublja, stranarstva i anarhije. Svaki pojedinac koji i najmanje poznaje povest Rima, svestan je toga koliko puta je republika bila prisiljena da trai utoite u apsolutnoj vlasti jednog oveka sa zastraujuom titulom diktatora, a sve ovo zato da bi mogla da se odupre zaverama vlastoljubivih pojedinaca koji su teili zavoenju tiranije, odnosno da bi mogla da se odupre pobunama itavih drutvenih klasa koje su dovodile u pitanje svaki oblik vlade, kao i da se suprostavi nadiranju spoljanjih neprijatelja koji su pretili da osvoje i unite Rim. Nije, meutim, potrebno dalje navoditi razloge ili primere za ovo. Slaba izvrna vlast znai slabo izvravanje vlasti. Slabo izvravanje vlasti nije nita drugo nego drugi izraz za ravo izvravanje, a vlast koja se loe izvrava, ma ta ona bila u teoriji, u praksi moe biti jedino rava vlast. Uzimajui kao pouzdano da e se svi razumni pojedinci sloiti da je snana izvrna vlast neophodna, ostaje nam da ispitamo ta daje snagu ovoj vlasti. Koliko je mogue spojiti sredstva koja daju snagu izvrnoj vlasti sa sredstvima za obezbeenje republikanske vlade? i koliko je ovo spajanje karakteristino za predlog koji je primenila konvencija? Ono to daje snagu izvrnoj vlasti jeste: prvo, njeno jedinstvo; drugo, duina mandata; tree, primerena sredstva za njeno izdravanje i etvrto, odgovarajua ovlaenja. Sredstva koja doprinose bezbednosti republikanske vlade su prvo, odgovarajua podreenost narodu, a zatim i odgovarajua odgovornost narodu. Politiari i dravnici koji su najvie uzdizani zbog jasnosti sopstvenih naela i pravinosti nadzora, izjasnili su se u prilog inokosne izvrne vlasti i brojnog zakonodavnog tela. Sasvim ispravno, oni su smatrali da je snaga najvanije svojstvo izvrne vlasti, kao i da ova vlast moe biti snana ako je usrereena u rukama jednog oveka; isto tako, sasvim ispravno, oni su smatrali da brojna zakonodavna vlast najvie odgovara potrebama promiljenosti i mudrosti, a najbolje moe da pridobije poverenje naroda i da obezbedi njegove povlastice i interese. Da inokosnost izvrne vlasti doprinosi tome da ova vlast bude i snana neemo ovde govoriti. Odlunost, revnost, tajnost i brzina, uopte uzevi, vie su osobine karakteristine za pojedinane postupke nego za postupke vie ljudi, pa u srazmeri u kojoj se broj ljudi poveava ove osobine slabe.

13

Ova inokosnost izvrne vlasti moe se ukinuti na dva naina: bilo poveravanjem vlasti dvojici, ili veem broju magistrata, koji bi raspolagali jednakim ugledom i ovlaenjima, bilo predavanjem naizgled sve vlasti jednom oveku koji bi, u celini ili delimino bio podvrgnut nadzoru, ili bi zavisio od saradnje drugih magistrata kao svojih savetodavaca. Konzuli u Rimu mogu da poslue kao primer za prvi nain, dok ustavi nekoliko amerikih drava nude primere za drugi nain ukidanja inokosnosti izvrne vlasti. Ako me pamenje ne vara, Njujork i Nju Dersi jedine su drave koje su izvrnu vlast u celosti poverile jednom oveku.* Oba ova naina ukidanja inokosnosti izvrne vlasti imaju svoje pobornike, mada su pristalice uvoenja izvrnog saveta brojnije. Kako se protiv oba ova naina mogu izneti ako ne istovrsne a ono bar sline zamerke ispitaemo ih jednovremeno. Iskustva drugih zemalja su ovde od neznatne koristi. Ukoliko nas ta iskustva uopte neemu ue, ue nas da se ne treba zanositi pluralnou izvrne vlasti. Videli smo ve da su Ahajci vrei opit sa dva pretora na kraju bili prinueni da jednoga ukinu. Povest Rima puna je primera nedaa po republiku zbog nesaglasnosti konzula i vojnih tribuna, koji su ponekad zamenjivali konzule. Ta povest, meutim ne daje nam primere posebnih koristi koje bi drava mogla da ima od pluralnosti magistrata. To to sukobi izmeu konzula nisu bili jo ei i tei i to nisu doveli do podele vlade izmeu njih, zauuje sve dotle dok ne obratimo panju na izuzetne prilike u kojima je republika skoro stalno bila i na mudru politiku koju je poloaj republike nalagao, a konzuli su je vodili. Patriciji su bili zauzeti stalnom borbom sa plebejcima za ouvanje svojih starih prava i ugleda; a konzuli, koji su, po pravili, birani iz redova patricija, bili su sa ovimo povezani radi odbrane zajednikih povlastica. Pored ovih razloga za saveznitvo, poto je vojska republike dosta proirila granice imperije, prihvaen je i obiaj da konzuli meu sobom dele upravu rebom dok je jedan ostajao u Rimu, upravljajui gradom i njegovom okolinom, drugi je preuzimao upravu u udaljenim pokrajinama. Ova podela nesumnjivo je dosta uticala na spreavanje sukoba i suparnitva koji bi inae omeli mir u republici. Ali ako dignemo ruke od nejasnog objanjenja koje daju istorijska istraivanja i priklonimo se nalozima uma i zdravog razuma, poronai emo vie razloga za odbacivanje nego za prihvatanja ideje o pluralnosti izvrne vlasti, bez obzira na njen oblik. Gde god da su dva ili vie lica ukljuena u zajedniki poduhvatili nastojanje, uvek postoji i opasnost da meu njima doe do zazlika u miljenju. Ukoliko je u pitanju javna funkcija ili poloaj, koji ovim licima daje jednak ugled i vlast, onda posebno postoji opasnost da meu njima doe do linog suparnitva, pa ak i mrnje. Zbog svakoga od ovih uzroka, kao i svih njih zajedno, mogu da izbiju najljui sukobi. Doe li do ovih sukoba, oni e umanjiti potovanje prema vlasti, oslabiti je i poremetiti planove i delovanje onih koji tu vlast dele. Obuhvate li, na nesreu, ovi sukobi i najvii magistrat izvrne vlasti u zemlji, koji se sastoji od vie lica, oni mogu omesti ili osujetiti najvanije mere vlade u najodsudnijem asu po dravu. i to je jo gore, ti sukobi mogu dovesti do cepanja drutva u najee i najnepomirljivije stranke, koje se vezuju za pojedince koji sainjavaju magistrat. Ljudi se esto opiru jednoj stvari samo zbog toga to nisu imali udela u njoj ili zato to je ona delo ljudi koje inae ne trpe. Ali ukoliko su bili upitani za savet i izrazili svoje neslaganje, protivljenje tada postaje ve stvar njihovog samoljublja. ini se da tada ljudi smatraju da im ast i razlozi line nepogreivosti nalau da spree uspeh onoga to se razlikuje od ljuhovog miljenja. Ljudi, estite i valjane naravi esto su u prilici da s uasom primete dokle je u stanju ova sklonost da ide i kako je neretko krupni drutveni interesi rtvuju zarad tatine, uobraenosti i*

Njujork nema savet izuzev kada je re o postavljanju na javne funkcije; u Nju Dersiju postoji savet kome moe da se brati guverner. Ali, ja smatram da prema ustavu odluke saveta ne obavezuju guvernera.

14

tvrdoglavosti pojedinaca, koji su dovoljno ugledni da zainteresuju ostale ljude za sopstvene hirove i strasti. Moda e pitanje koje je sada obelodanjeno, zahvaljujui svojim posledicama, moi da prui alosne dokaze o delovanju ove podle slabosti, odnosno bolje reeno, gnusne izopaenosti u ljudskom karakteru. Po naelima slobodne vlade, smetnjama o kojima smo govorili nuno se mora povinovati prilikom obrazovanja zakonodavne vlasti, ali nepotrebno je i zato i narazumno dopustiti dejstvo smetnji u ustrojstvu izvrne vlasti. Ovde te smetnje mogu biti najpogubnije. U zakonodavnom telu brzina odluivanja e e predstavlja zlo nego dobro. Iako poneki put razlike u miljenju i stranaka trvenja u ovoj grani vlasti mogu da osujete korisne planove, ipak one esto podstiu raspravljanje i smotrenost, i pomau da se obuzdaju neumerenosti veine. Poto se odluka jednom donese protivljenju mora biti kraj. Ta odluka je zakon, a svako pritivljenje zakonu je kanjivo. Ali nijedna povoljna okolnost ne moe da ublai ili nadoknadi nezgode do kojih dolazi usled razmerica u izvrnoj vlasti. Te su nezgode iste i potpune. Nema prilika u kojima one prestaju da utiu. One pomau da se omete i potkopa izvrenje planova i mera na koje se odnose, od samog njihovog zaetka pa do kraja. Ne pruajui nita za uzvrat one se stalno suprotstavljaju najneophodnijim svojstvima izvrne vlasti brzini i snazi. U voenju rata, u kojem je snaga izvrne vlasti bedem nacionalne bezbednosti, sve govori da treba zazirati od pluralnosti. Ove primedbe, treba priznati, odnose se naroito na prvi sluaj koji smo pretpostavili, na zamisao o pluralnosti magistrata jednakog ugleda i ovlaenja, za koju je malo verovatno da e imati brojne pobornike; ove primedbe zatim se odnose, u znatnoj mada ne u istoj meri, i na zamisao o savetu, ija je saglasnost po ustavu neophodna za delovanje tobonje izvrne vlasti. Veta klika u takvom savetu bila bi u stanju da rastroji i oslabi ceo sistem upravljanja. A ak i bez te klike, podvojenost u pogledima i miljenjima bila bi dovoljna da vrenje izvrne vlasti oboji uobiajenom slabou i sporou. Ali jedna od najteih zamerki na raun pluralnosti izvrne vlasti, koja je podjednako upravljena protiv obe zamisli, jeste da ova ide za tim da se zataje pogreke i ukine odgovornost. Dve su vrste odgovornosti prvi oblik odgovornosti ima za svoju posledicu uskraivanje poverenja a drugi kanjavanje. Prvi oblik odgovornosti je vaniji, naroito kada je re o izbornim poloajima. Pojedinac koji obavlja odreenu javnu funkciju e e e se ponaati tako da samo izneveri poverenje, nego na nain koji bi mogao da ga podvrgne zakonskoj kazni. Ali pluralnost izvrne vlasti oteava u oba sluaja utvrivanje odgovornosti. Usled meusobnih optuivanja esto postaje nemoguno da se utvrdi na koga bi trebalo stvarno da padne krivica, odnosno ko bi trebalo da bude kanjen za tetnu meru ili za vie takvih mera. Krivica se esto i u naizgled prihvatljivim oblicima tako spretno prenosi sa jednog na drugog pojedinca, da javno mnjenje ostaje u nedoumici koje pravi krivac. Okolnosti koje mogu da dovedu do nacionalnog neuspeha ili nesree tako su sloene da, i tamo gde je vie uesnika moglo, u razliitoj meri i na razliite naine, da ovome doprinese, nemoguno je ustanoviti ko je odgovoran za nedae koje su mogle biti navuene, mada je, uopte uzevi, jasno da je bilo loeg upravljanja. Preglasao me je savet. Savet je bio toliko podvojen da o toj stvari nije bilo moguno doneti nikakvu bolju odluku. Bez obzira na to da li su istiniti ili ne, ovakvi ili slini izgovori pokazuju se uvek podesnim. I ko e pod ovakvim okolnostima zadati sebi truda ili navui mrnju i odvaiti se da na dosledan nain proveri tajne izvore poslovanja. Ukoliko bi se kojim sluajem i pronaao graanin koji bi bio dovoljno predan da se prihvati ovoga posla, koji nita ne obeava, moe se desiti da istovremeno doe do potajnog sporazumevanja izmeu stranaka kojih se ovo tie; okolnosti se mogu lako uiniti nejasnim, tako da bude neizvesno kakav je bio stvarni stav bilo koje od ovih stranaka.

15

Nedostaci pluralnosti izvrne vlasti pokazuju se i u jednom sluaju postavljanja na poloaje koje vri guverner Njujorka uz pomo jednog saveta. U ovoj dravi obavljena su sramna postavljenja na, inae, vana mesta. Neki od ovih sluajeva su bili toliko oigledni da su sve stranke bile jednodune u oceni neprilinosti izbora. Prilikom istipivanja ovih sluajeva guverner je okrivljavao lanove saveta koji su, sa svoje strane, svaljivali krivicu na guvernera. Narod je, pri tome, ostao u nedoumici iji je presudan da se njegovi interesi povere u toj meri nesposobnim i nedostojnim osobama. Izbegavam da se ovde uputam u pojedinosti samo iz obzira prema pojedincima. Na osnovu ovih razmatranja postaje oigledno da pluralnost izvrne vlasti pokazuje tenju da lii narod dve najvee garantije koje obezbeuju verno vrenje vlasti koju narod poverava: prvo, ograniavanje onih kojima je vlast poverena od strane javnog mnenja gubi svoju efikasnost ne samo zato to uskraivanje poverenja, upereno protiv loih mera pogaa vie lica, ve i zato to se ne zna na koga se ova kritika odnosi; i drugo narod se liava prilike da lako i jasno utvrdi ravo upravljanje od strane lica koja uivaju njegovo poverenje i ukloni ih sa poloaja, odnosno kazni u sluajevima kada je to moguno. U Engleskoj kralj je stalni magistrat, a zbog javnog mira prihvata se maksima da on ne odgovara za svoje upravljanje i da je njegova linost neprikosnovena. Zato, na prvi pogled, nita u ovom kraljevstvu ne izgleda razboritije nego dati kralju ustavni savet koji bi narodu odgovarao za date savete. Bez ovoga izvrna vlast bi bila liena odgovornosti, a to je ve neto to je neprihvatljivo kada je re o slobodnoj vladi. Ipak, ak ni u Engleskoj kralja ne vezuju odluke saveta, premda lanovi saveta odgovaraju za date savete. Jedino je kralj potpuno vlastan nad sopstvenim ponaanjem u obavljanju svoje funkcije, a dobijene savete moe po sopstvenom nahoenju razmotriti ili prenebregnuti. Ali u republici, gde bi svaki magistrat trebalo da odgovara za svoje ponaanje u okviru odgovarajue funkcije, isti oni razlozi koji u ureenju Velike Britanije govore u prilog savetu, ovde ne samo da gube svoju vanost, ve se i ogreu protiv same ustanove saveta. U britanskoj monarhiji savet treba da nadoknadi uskraenu odgovornost najvieg magistrata i on u izvesnom stepenu predstavlja zalogu narodnoj pravdi da e se kralj valjano vladati. U amerikoj republici takav savet mogao bi samo da ukine ili veoma smanji zamiljenu i neophodnu odgovornost samoga najvieg magistrata. Ideja o savetu u ulozi izvrne vlasti, koja se u velikoj veini sluajeva odala u ustavima drava, izvodi se iz maksime koja je nadahnuta republikanskom sumnjom, a po kojoj je pouzdanije ukoliko se vlast poveri veem broju ljudi nego ako se preda jednom oveku. Prihvati li se da ova maksima vai i za ovaj sluaj, nastojao bih da dokaem da odreena preimustva ne mogu da prevagnu nad manama koje im se suprotstavljaju. Ali ja uopte ne mislim da se ovo pravilo moe primeniti na izvrnu vlast. U ovom pogledu sasvim se slaem sa miljenjem jednoga pisca za koga proslavljeni Junius veli da je dubok, ozbiljan i uman. Izvrnu vlast, kazuje ovaj pisac, mnogo je lake ograniiti kada je jedinstvena;* mnogo je pouzdanije da postoji samo jedan predmet sumnje i obrazovanosti naroda; jednom rei, svako umnogostruavanje izvrne vlasti predstavlja vie pretnju slobodi nego to joj je naklonjeno. I letimino razmatranje nas uverava da je bezbednost koja se oekuje od umnoavanja izvrne vlasti nedostina. Broj magistrata trebalo bi da bude toliko veliki da njihovo udruivanje postane nemoguno; u protivnom taj broj moe da bude pre izvor pretnji nego bezbednosti. Poverenje u uticaj vie meusobno udruenih pojedinaca mnogo je kobnije po slobodu nego*

De Lolme.

16

poverenje i uticaj bilo kojeg od ovih pojedinaca ponaosob uzevi. Sledstveno ovome, ukoliko se vlast poveri toliko malom broju ljudi, da se dopusti da vet voa objedini njihove interese i poglede u jedan zajedniki poduhvat, vlast e postati podlonija zloupotrebi i mnogo opasnija kada se zloupotrebi, nego da je bila poverena samo jednom oveku. Na takvog pojedinca bi se ba zbog toga to je usamljen stroe motrilo i pre bi se posumnjalo; sem toga, takav pojedinac ne bi mogao biti toliko uticajan kao kada je udruen sa drugima. Vie je trebalo strepeti od uzurpacija decemvira u Rimu, ije ime oznaava njihov broj,** nego to bi se trebalo plaiti jednoga od njih. Niko nije ni pomiljao da izvrna vlast bude brojnija od tog tela; broj koji se ima na umu kada je re o savetu kree se izmeu est i dvanaest. Ovaj poslednji broj nije suvie veliki da onemogui lako udruivanje lanova saveta, a od toga udruivanja Amerika bi trebalo vie da strepi nego od vlastoljublja ma kojeg usamljenog pojedinca. Jedan savet pridodat magistratu, koji i sam odgovara za svoje postupke, izgleda da, uopte uzevi, ne predstavlja nita drugo do smetnju sauesnika njegove pokvarenosti, i najposle, skoro uvek zastor iza koga bi bilo skrivene sve njegove pogreke. Izbegavam da govorim o pitanju rashoda; oigledno je da ako bi savet bio dovoljno veliki da odgovori svojoj svrsi, onda bi i plate njegovih lanova, koje bi iz njihovih prebivalita trebalo dovesti u sedite vlade, predstavljale suvie ozbiljnu stavku na spisku javnih rashoda za neto to je inae od sumnjive koristi. Dodao bih samo da mi se retko desilo, pre nego to se pojavio predlog Ustava, da susretnem razboritog pojedinca iz bilo koje drave koji nije na osnovu linog iskustva priznao da je inokosnost izvrne vlasti Njujorka jedna od najboljih crta naega ustava.

**

Deset.

17

No 45

Medison[ODNOS SAVEZA i DRAVA LANICA KAO KONSTITUTIVNIH ELEMENATA FEDERALIZMA] Poto sam pokazao da nijedno od ovlaenja koje je preneto na saveznu vladu nije izlino ili nepodesno, sledee pitanje koje treba razmotriti jeste da li e sva ova ovlaenja zajedno biti opasna po onaj deo vlasti koji je preostao u dravama lanicama. Protivnici predloga Konvencije umesto da razmotre, pre svega, koji je stepen vlasti apsolutno neophodan za ciljeve savezne vlade, iscrpili su se u sporednom ispitivanju o tome kakve bi posledice predloeni obim vlasti mogao da ima po vlade posebnih drava. Ali ako je, kao to je pokazano, savez bitan za bezbednost naroda Amerike zbog spoljne opasnosti; ako je on bitan zbog njegove bezbednosti od sukoba i ratova meu razliitim dravama; ako je on bitan da bi zatitio narod od onih nasilnih i tlailakih klika koje zagovaraju blagodeti slobode i da bi ga zatitio od stajae vojske koja mora postepeno da zatruje i same izvore slobode; ako je reju, Savez bitan za sreu naroda Amerike, nije li neispravno prigovarati vladi, bez koje ciljevi Saveza ne mogu da budu postignuti, da je takva vlada u stanju da umanji znaaj vlada pojedinih drava? Zar je amerika revolucija izvedena, zar je stvorena amerika konfederacija, zar je dragocena krv hiljada prolivena, a teko steena imovina miliona rasuta, ne zarad toga da bi narod Amerike uivao u miru, slobodi i bezbednosti, ve da bi vlade pojedinih drava, da bi pojedini mesni organi uivali u izvrnoj koliini vlasti, kitili se znacima dostojanstva i svojstvima suverenosti? Poznata nam je bezbona doktrina u starom svetu, da je narod stvoren radi kraljeva, a ne kraljevi radi naroda. Da li e ista doktrina u drugom obliku biti ponovo oivljena u novome svetu da postojanu sreu naroda treba rtvovati ciljevima politikih ustanova drugojaijeg oblika? Previe je rano da nai politiari pretpostave da smo zaboravili da opte dobro, stvarno bogatstvo mnotva, predstavlja najvii cilj kome treba stremiti; i da nijedan oblik vlade, ma kakav bio, nema nikakvu drugu vrednost izuzev one koja proizilazi iz postizanja toga cilja. Da je predlog Konvencije suprotan optoj srei, moje miljenje bi bilo da predlog treba odbaciti. Da je sam Savez u suprotnosti sa optom sreom, bio bih za ukidanje Saveza. Slino ovome, u meri u kojoj se suverenitet drava ne bi mogao pomiriti sa optom sreom naroda, miljenje svakog valjanog graanina bilo bi da suverenitet drava treba rtvovati srei naroda. Pokazano je u kojoj je meri ova rtva neophodna. Koliko e onaj deo koji nije rtvovan biti ugroen, pitanje je koje je pred nama. U ovaim spisima dodirnuto je nekoliko vanih pitanja, koja ne doputaju pretpostavku da e se delovanje savezne vlade pokazati kobnim po vlade drava. to vie razmiljam o ovome utoliko sam vie uveren da e ravnotea verovatnije biti poremeena prevagom druge, a ne prve strane na terazijama. Na primerima starih i novih konfederacija moe se uoiti najjaa tenja, koja se stalno ispoljava meu lanovima ovih konfederacija, da lie zajedniku vladu njenih ovlaenja, kao i veoma bezuspena odbrana ove druge vlade od ovakvih zadiranja. Mada je u veini ovih primera sistem bio toliko razliit od onoga koje se ovde razmatra da to oslabi svaki zakljuak o drugome na osnovu sudbine prvih sistema, ipak, kako drave prema predloenom Ustavu zadravaju vrlo iroko podruje delatnog suvereniteta, pomenuti zakljuak ne bi valjalo sasvim zanemariti. Verovatno da je u Ahajskoj ligi savezna uprava imala takav stepen i vrstu ovlaenja koji su joj davali znatnu slinost sa vladom koju je zamislila Konvencija. Konfederacija Likije, u meri u

18

kojoj se prenesu njena naela i oblik, pokazuje jo veu slinost sa vladom koja predstavlja zamisao Konvencije. Ipak, povest nas ne ui da se ijedna od ovih vlada izrodila, odnosno da je teila da se izrodi u konsolidovanu vladu. Naprotiv, poznato nam je da je propast jedne izazvana nesposobnou savezne vlade da sprei razmirice i najposle i razjedinjenje podraenih vlasti. Ovi primeri jo vie zasluuju nau panju ukoliko spoljni uzoci koji zbijaju zajedno sastavne delove Konfederacije postanu jo brojniji i jo jai nego u naem sluaju; i sledstveno ovome, manje snane veze bile bi dovoljne da veu lanove za Savez i meusobno. U feudalnom sistemu uoili smo primer sline tenje. Uprkos stalnom odsustvu pravog sklada izmeu mesnih vladara i naroda, i odsustvu sklada u pojedinim sluajevima izmeu zajednikog vladara i naroda, obino je dolazilo do toga da su mesni vladari preovlaivali u suparnitvu oko prisvajanja vlasti. Da spoljne okolnosti nisu nametnule unutranju harmoniju i podreenost, a naroito, da su mesni vladari posedovali naklonjenost naroda, velika kraljevstva u Evropi sastojala bi se danas od isto onoliko nezavisnih vladara koliko je ranije bilo vazalnih barona. Vlade drava imae prednost na saveznom vladom bez obzira na to da li je re o njihovoj meusobnoj zavisnosti, ili snazi linog uticaja koju svaka strana ima; bez obzira na to da li je re o poverenim ovlaenjima ili naklonosti i verovatnoj podri naroda ili sklonosti i sposobnosti da se odupru i osujete mere druge strane. Na vlade drava moe se gledati kao na sastavne i bitne delove savezne vlade, dok savezna vlada nije bitna za delovanje i organizovanje vlada drava. Predsednik Sjedinjenih Drava ne moe uopte biti izabran bez posredovanja zakonodavnih tela drava. Ova zakonodavna tela u svim sluajevima imaju velikog udela u njegovom izboru i moda e, u veini sluajeva, opredeliti ishod izbora. lanove Senata birae apsolutna veina i iskljuivo zakonodavna tela drava. ak i Predstavniki dom, mada se izvodi neposredno iz naroda, bie izabran pod velikim uticajem one skuptine ljudi kojima uticaj u narodu obezbeuje izbor u zakonodavna tela drava. Zato, svaka od glavnih grana savezne vlade duguje svoje postojanje manje-vie naklonosti vlada drava i mora, sledstveno tome, oseati zavisnost, koja e ih uiniti vie snishodljivim nego osionim u odnosu na vlade drava. S druge strane, sastavni delovi vlada drava nee ni u jednom sluaju u pogledu svoga izbora neposredno zavisiti od delovanja savezne vlade, i veoma malo, moda nikako od mesnog uticaja lanova. Broj pojedinaca koji su zaposleni na osnovu odredbi Ustava Sjedinjenih Drava bie znatno manji od broja onih koji su zaposleni u pojedinim dravama. Zbog ovoga, lini uticaj prvih bie vei od uticaja drugih. lanovi zakonodavne, izvrne i sudske vlasti u trideset i vie drava, mirovne sudite, slubenici milicije, slubenici u okrugu, gradu i razliitim ustanovama jednom rei, slubenici jedne zemlje sa vie od tri miliona stanovnika koji su meusobno izmeani i upoznati sa svakim drutvenim redom i krugom ljudi, moraju i brojem i uticajem biti iznad svih vrsta slubenika zaposlenih u upravi federalnog sistema. ................................................................................................................................................ Ovlaenja koja predloeni Ustav prenosi saveznoj vladi malobrojna su i odreena. Ona ovlaenja koja treba da ostanu vladama drava brojna su i neodreena. Prva ovlaenja odnose se, uglavnom, na podruje spoljne politike na rat, mir, pregovore i spoljnu trgovinu, sa kojom je u najveoj meri povezana vlast oporezivanja. Ovlaenja koja su zadrana za drave obuhvatie podruja koja se obino tiu ivota, sloboda i svojine naroda, kao i unutranjeg poretka, unapreenja i blagostanja Saveza.

19

Delovanja savezne vlade bie najira i najvanija u periodima rata i opasnosti; delovanja vlade drava u periodima mira i bezbednosti. Kako e prvi periodi biti srazmerno krai od drugih, vlade drava uivae ovde jo jednu prednost nad saveznom vladom. I doista, to su dostatnija ovlaenja dodeljena Savezu za nacionalnu odbranu, utoliko e manje uestani biti oni prizori opasnosti, koji bi mogli da podstiu prevagu saveza nad vladama pojedinih drava. Ako se novi Ustav ispita paljivo i nepristrasno, moe se ustanoviti da se promena koji on predlae sastoji mnogo manje u pridodavanju novih ovlaenja Savezu, nego u snaenju njegovih izvornih ovlaenja. Ureenje trgovine, istina, novo je ovlaenje; ali to je jedan dodatak kojem se malo ko protivi i koji ne izaziva nikakav strah. Ovlaenja koja se tiu rata i mira, vojske i mornarice, ugovora i finansija, sa drugim mnogo vanijim ovlaenjima sva su poverena Kongresu na osnovu Odredbi konfederacije. Predloena promena ne uveava ova ovlaenja; ona ih samo zamenjuje delotvornijim nainom sprovoenja. Promena koja se odnosi na oporezivanje moe se smatrati najvanijom; a ipak sadanji Kongres ima podjednako ovlaenje da zahteva od drava neograniene iznose novca za zajedniku odbranu i opte blagostanje, kao to e budui Kongres imati pravo da novana sredstva trai od svakog graanina posebno; pojedini graani, pak, nee biti nita vie obavezni od drava da isplate duni iznos. Da su se drave povinovale Odredbama konfederacije, odnosno da se njihovo pokoravanje moglo sprovesti takvim miroljubivim sredstvima koja bi uspeno mogla biti primenjena prema pojedincima, nae prolo iskustvo ne govori u prilog miljenju da bi vlade drava izgubile svoja ustavna ovlaenja i postepeno pretrpele potpunu konsolidaciju. Tvrditi da bi do ovakvog neega dolo, znailo bi odnah rei da je postojanje vlada drava nespojivo sa bilo kojim sistemom koji ostvaruje bitne ciljeve Saveza. [No 46: Medison: Uporeuje isti uticaj i obim ovlaenja savezne i vlada posebnih drava. Savezna vlada i vlade drava u stvari su samo razliiti agenti i punomonici naroda, uspostavljeni sa razliitim ovlaenjima i u razliite svrhe. Protivnici Ustava sasvim su izgubili iz vida narod, i ove razliite ustanove posmatraju samo kao uzajamne rivale i neprijatelje koje niko ne kontrolie i ne posmatra u njihovoj meusobnoj borbi i nastojanjima da jedni drugima uzurpiraju vlast... Ova gospoda moraju biti podseena da, u krajnjoj liniji, sva vlast pripada samo narodu i da nee zavisiti od ambicija pojedinaca ili adresa vlada da li e i jedna od njih poveati oblast svoje jurisdikcije. U prvo vreme naklonost naroda u veoj meri uivae vlade drava u koje e nastojati da ue to vei broj pojedinaca. Vremenom e naklonjenost pridobiti savezna vlada, ali smo ukoliko se istakne mudrim upravljanjem. Funkcioneri savezne vlade e vie zavisiti od funkcionera drava nego obratno. Ako bi savezna vlada bila podjednako naklonjena proirivanju svoje vlasti kao i vlada neke drave, onda bi ova poslednja imala vie izgleda. Ako bi neka mera vlade jedne drave bila u njoj popularna, a bila u opoziciji sa stavom savezne vlade, onda bi svako suprotstavljenje savezne vlade i eventualna smena rukovodilaca u datoj dravi izazvali plamen lokalizma i inata, dok bi jedna mera savezne vlade koja bi bila nepopularna u jednoj dravi, naila na snana i brojna sredstva i naine otpora. Ambicija savezne vlade da zauzda pojedine drave, ne bi naila na otpor samo jedne nego vie drava. Poslednje utoite onih koji se plae da e savezna vlada uzurpirati ovlaenja jeste argument da se ova u tome moe osloniti na vojnu silu. Medison odgovara da bi to podrazumevalo da narod i drave lanice, tokom dueg perioda svoje poverenje poklanjaju onim funkcionerima koji e ih izdati i mirno posmatraju sve pripreme za to podjarmljivanje. Uz to, vojska moe da ini samo mali deo naroda (on misli samo oko 1 odsto), a njoj bi se suprotstavila i milicija. Ova bi pod vostvom domaih oficira u borbi za narodne slobode, sigurno pokazala takav patriotizam da je verovatno regularna vojska nikada ne bi mogla pobediti. Osim toga, dok evropske vlade ne smeju da daju svome narodu oruje, ameriki narod je stalno naoruan. U stvari, postoje samo dve mogunosti: ili e se vlada oslanjani na narod, i u tom sluaju ako se ne radi kako valja nee dobiti poverenje, ili se

20

nee oslanjati na narod, a u tom sluaju narod i vlade drava e lako osujetiti njene uzurpatorske ambicije. Prema tome, neodriva je bilo koja vlada koja ne bi imala podrku naroda.]

21