farmaceutska delatnost

Embed Size (px)

Citation preview

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    1/32

    FARMACEUTSKO

    TEHNOLOSKE

    OPERACIJE

    I

    POSTUPCI,

    ORGANIZACIJA

    FARMACEUTSKE

    PROIZVODNJE

    ZA

    1.

    r

    2.

    RAZREI)

    '

    qnrfe"

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    2/32

    FARI\4ACIJA

    11zrr

    ju

    i

    prema

    propisima

    farmakopeje.

    i

    iSpitivanjem

    lekova

    i lekovitih

    soprt

    .i.

    Tndaci

    farmaciie

    I

    Nabavk4 ispitivanje

    i

    iaatlivanje

    lekova

    FARMACEUTSKE

    DISCIPLINE

    -sa

    nau6nim

    razvojem

    farmacije

    doslo

    je

    i

    do

    nastanka

    i

    izdvajanu'a

    pojedinadnih

    grana

    farmacije,

    odnosno,

    farrnhceutskih

    disciplina:

    enjuje

    najpogodnije

    metode

    za izalad'u

    razliditih

    lekovitih

    oblilc4

    odnosno

    *T trf*i.y*ti

    dobila

    je

    prema

    grckom

    lekaru

    claudius

    Galenus

    koji

    je

    delovao

    u

    pergamu

    u

    Maloj

    Aziji

    i

    u

    proizvodnju

    lekova

    n

    veliko

    odnosno

    za

    fabridku

    proizvodnju.

    Farmakoqnoziia

    a biljnog,

    fivotinjskog

    i

    mineralnog

    porekla-

    U uiem

    smislu

    ON>

    Sto

    znadi

    lek,

    otov

    ili

    droga

    i redi

    >

    ito

    MATERIJE

    zrVOrnvrsroG

    poREKLA

    Drogu

    ispoljavaju

    lekoviti

    efekal

    Ova

    fizioloSki

    aktivnl

    redstavljati:

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    3/32

    AKTI4{I

    PRINCIPI

    koji

    se najde5ie

    koriste

    i

    izdvajaju

    iz droga

    su:

    eterska

    ulj4 alkaloidi,

    sluzi,

    glikozidi

    (heterozidi),

    pekini,

    tanini...

    Farmaceutska

    hemiia

    'je

    farmaceutska

    disciplina

    koja

    na celom podrudju

    organske

    i anorganske

    hemije

    pronalazi

    i

    ispitujejedinjenja

    koja

    deluju

    kao lek

    ili

    se mogu iskoristiti

    zaiz:adu

    lekova-

    Kliniika

    biohemiia

    S:c.

    -proudava

    hemijski

    sastav i

    procese

    u zdravom

    ljudskom

    organizmu,

    a takotte

    i

    promene

    koje

    nastaju

    kod

    oboljenja-

    Svoje

    izudavanje

    najdeSde

    temelji na analizi

    telesnih tednosti

    i elakreta-

    Bromatolosiia

    -je

    nauka

    o hrani, a

    ona

    se bavi

    prouEavanjem

    i analizom

    svih sastojaka

    hrane, a takode

    i kontolom

    Zivotnih namimica-

    Naziv

    je

    dobilaod

    grdke

    redi

    (BROMAn

    Sto znadi hrana-

    PORED

    OSNO\TNIH

    FARMACEUTSKIH

    DISCIPLINA

    NEKE

    GRANE

    I

    DISCIPLINE

    SU ISTOVREMENO

    I

    MEDICINSKE

    I FARMACEUTSKE:

    l:

    :

    .}

    Farmakologija

    -

    >

    Farmakoterapija

    Farmakoloeiia

    -je

    nauka

    o lekovim4

    ona

    prouiava

    delovanje

    leka

    na

    organizam i

    organizma na lelg

    takode

    se

    bavi

    pronalaZenjem

    novih

    Iekova i njihovim

    ispitivanjem.

    Ona se sastoji iz dve

    osnovne

    grane:

    leka-

    Farmakoterapia

    -je

    primena

    lekova na

    organizam u

    swhu ledenja

    Farmakosrqfija

    -je

    disciplina

    koja se

    bavi

    propisivanjem

    lekova

    na recept

    Tolcsikoloqija

    -proudava

    Steho

    delovanje

    razliditih

    supstanci

    na

    organizam

    i

    pronalazi

    naiine i sredsfva

    za ledenje trovanja

    (ANTIDOT)

    -

    -

    -

    protuotov

    Dozoloeiia

    -je

    disciplina koja

    se bavi odreclivanjem

    kolidine

    odnosno doze

    u terapiji

    lijekovima

    Kl i ni

    i

    ca

    -fa

    r

    m

    a ko

    I o

    e

    i a

    -je posebna

    specijalnost

    koja se bavi

    terapijgr u

    specifidnim

    klinidkim

    sludajevima-

    ZNAEENJE POJMOVA:

    sredinu organizma

    tj. u

    krv ili

    limfu,

    desto se naziva

    i apsorpcija-

    Adsoroci-ia-je

    vezivanje

    nekih supstanci

    samo

    pow5inski

    (antidot

    aktivni ugalj)

    Farmakon'lek

    ohov, droga-

    Ovaj

    pojam

    u isto weme

    ozradava

    i

    lek

    i otov

    zbog

    toga

    Sto

    ista

    supstanca zavisno

    od

    okolnosti moZe

    delovati i

    korisno

    i Stetno.

    Da li

    ie

    neki

    lek delovati

    toksidno

    zavisi

    pre

    svega od

    primenjene

    doze

    (koliEine).

    Ako

    se

    da u prevelikoj

    kolidini

    svaka

    supstanca

    deluje

    Stetno. Pored toga

    lek moZe

    biti Stetan

    i kod

    preosetljivih

    osob4 zatim

    u

    sludaju

    prisutne

    neke

    hroniEne

    bolesti

    ili

    pri

    uzimanju

    jo5

    nekih lekova-

    dak

    i

    s_upstance koje

    se koriste u

    ishrani

    mogu biti

    Stetre npr. kuhinjska

    so

    (NaCl)

    koja

    se unosi svakodnevno

    kao zadin.

    Stetnaje za

    pacijente

    koji

    boluju od kardiovaskulamih

    oboljenja posebno

    hipertenzije-visokog

    krvnog

    pritiska

    koji

    se

    uno5enjem

    NaCl-a

    povedava-

    Ovi

    pacijenti

    mor4ju

    unositi

    manju

    kolidinu

    NaCl-a-

    Indikaciie-pokazatelji.

    Predstavljaju

    svb

    bolesti i

    slulajeve

    zakojeje

    namenjen

    neki

    lek

    npr. acetil-salicilna-

    kiselina

    (aspirin,

    andol,

    acisal)-sniZava povi5enu

    telesnu

    temperaturq uklanja

    ili

    ublaZava stabije

    bolove, deluje

    protiwpalno

    i antireumatski,

    a

    takode

    spredava

    zgruSavanje

    krvi.

    Prema

    tome,

    indikacije za

    primenu

    aspirina

    su:

    poviSena

    telesna

    temperatur4 glavobolja,

    zubobolj4

    upalna

    stanj4

    reumatske

    bolesti,

    a

    kao

    preventiva

    se

    primenjuje

    kod kardiovaskularnih

    oboljenja

    u maloj

    dozi kao

    antikoagulans.

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    4/32

    Nusooiave

    'su

    nezeljeni

    efekti do-kojih

    ponekad moze

    do6inakon

    primene doticnog

    leka

    Najdesde

    nuspojave

    ili

    eZeljeni

    efekti

    su probavne

    smetnje

    iii

    nete

    alergijske

    reakc[je.

    APLIKACIJALEKOVA

    ;tfiffi:;J*,t:

    primene

    leka

    na

    organizam'

    Red

    nastala

    je

    od

    latinske

    reEi

    sto

    znaci

    zantttti,

    -svi

    lekovi

    deluju

    na dva

    osnovna

    nalina:

    l.

    2'

    izar&

    odnosno

    apliciraju

    najednom

    mestu,

    a zafim

    se rastvaraju,

    sistem4

    odnosnq

    organanakoje

    6e

    ispoljid

    svoj

    efekat.

    Ovi

    lekovi

    u.

    pri

    tome

    lek prolazi

    \

    ,

    takl

    Enteron_crevo,

    t

    direktno

    ublaZava

    sluznicu

    lekovi

    resorbuju

    se preko

    sluarice

    pludnih

    lako

    isparljivih

    tednosti,

    aerosoli

    (teEnosti

    neki

    praSkovi.

    i to

    najdesde:

    supkutano,

    intavenski

    i intramuskularno.

    leg

    crijev4

    odnosno,

    rektum.

    Lekovi

    uneseni

    rektalno

    mozu

    LEKOVI

    -su

    proizvod

    koji

    se

    primenjuju

    radi

    lelenj4

    suzbijanja,

    otlcivanja

    i

    spreeavanja

    bolesti

    kao

    i

    adi

    drugih

    Prema

    tomg poied

    lekova

    u'uzem

    smislu

    reci,

    tu

    se

    ubrajaju

    i sredstva

    za

    ijagnostiku

    enekihtunkcijaiorgan,a-

    -

    -'

    Yrste

    lekwa:

    I. gotovi

    lekwi

    2.

    3.

    4.

    ranai

    zaustavljanje

    lo-varenja

    5.

    6.

    zubotelniCkimateriial

    7.

    svi

    proiarcdi

    zakoiki

    odobreni

    lao

    lek

    Gotovi

    lekovi

    ;fi.:t# ft

    iaatleni

    indrutijski

    ili

    laboratorijski

    koji

    se

    primenjuju

    u

    onom

    obliku

    i

    pakovanju

    u

    kome

    ih

    proizvodad

    puira

    su

    jer.

    ih

    izrattuje

    maglstar

    farmacije.

    Izratluju

    se

    leka

    i

    koliEina

    wih

    sastojaka

    Magishalni

    lekovi

    neposredno

    pre

    izdavanja

    pacijentu

    oratoriji,

    za

    ek

    obi.no

    '

    l{os3o

    ProslciPcije'

    pase

    mosu

    ,#lJtl.}T;fil

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    5/32

    galenske

    lekove se ubrajaju

    npr.

    cinkova pasta"

    bademova krema"

    tedni

    puder,

    mentol-mixtura, tigrova

    mas losion za

    p

    itrij azu, sumpoma mast.

    Zavojni

    matertjal

    i sredstva za

    iivenie

    rana

    i zaustovlia4ie

    lotarenia

    -cat

    gut (ket gut)-topivi

    konac

    koji

    se

    resorbuje u organizmu.

    Oni se

    pmve

    od ovdijih criev4 a

    prvobitno

    od

    madijih crieva

    -kopde,

    komprese, zavoji, fl asteri...

    Zub ot ehniiki materii

    al

    -cementi,

    legure za

    plombg porcelan, plombe....

    Svi oroizvodi zakonski

    odobreni

    kao lek

    -dijagnostidka

    sredsfv4 kontrastna sredstv4 kontracepcijska

    sredstv4

    proteze....

    DOZIRANJELEKOVA

    -doziranjem

    lekova bavi

    se

    grana

    farmakologije-dozologija

    Doza

    je

    kolidina leka

    namenjena

    pacijentu.

    Rjed

    nastala

    je

    od

    grEke

    redi

    Sto znaEi dar ili davanje.

    Kolika

    6e doza

    biti

    primenjena

    kod

    nekog

    pacijenta

    zavisi

    od vi5e faktora:

    od uaasta do dob4

    od

    telesne teZine

    odnosno

    konstitucije,

    od

    jadine

    lek4 od stadijuma

    bolesti, od kombinacije

    s drugim

    lekovima u

    terapiji,

    na doziranje utide

    i dojenje

    ili fiudno6a

    (ier

    utide

    na novorodende)

    Vrste'doza:

    '

    '':

    pacijenata

    terapijska doz4

    naziva

    se

    jo5

    i srednja pojedinaEna

    doza

    SPD. Jedino za decu to ne6e

    biti

    ujedno

    i

    '

    terapijska

    doza-

    razlikuju

    se dve maksimalne doze:

    I

    Mal

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    6/32

    I mala

    kaSika

    5ml

    I

    velikakaJika

    15

    rnl

    caiaza

    liker

    25ml

    daSazavino

    l00ml

    daSazavodu

    150-200m1

    Kod

    lekova

    jadeg

    delovanja

    doziranje se

    vrsi

    kaparjkorq mora

    se koristiti

    mettunarodnim

    konvencijama

    koja

    ima

    tadno

    propisan

    otuor

    za

    otkapavanje.

    lg

    vodenog

    rastvora

    ima

    20

    kapi

    tzv.

    standardna

    kapaljka propisana

    nola-

    Za

    masti se

    vr5i

    uporetlivanje

    sa

    nekim predmetima

    iz

    zrosi

    oko

    lg

    a veliEine

    :rna

    graSka

    iznosi

    0,lg

    FARMAKOPEJA

    eJe:

    -pna-:l-uz]ena

    potpuna

    farrnakopeja

    izdata

    je

    1933.

    godine

    PHARMACOPOEA

    TGosLAVIcA

    EDITIO

    PRIMA

    GHruGD

    ;itflffi1fiiffi*J.

    1e51. godine

    PIIARMAcoPoEA

    rucoslAvrcA

    EDrrro

    sEcuNDA

    eH

    ruc

    rD

    ili

    1972'

    godine

    PHARMACOPOEA

    rucosLAVIcA

    EDITTO

    TERTIA

    eH

    ruc m)

    JE

    1984.

    gOdiNE

    PIIARMACOPOEA

    JUCOSIAVICA

    EDINO

    A'ARi'GH

    ruG

    IV)

    ili

    farmakopejq

    svetska

    zdravstvena

    organizacija

    iztala

    je

    intemacionalnu

    INTERNATIONALIS

    (p.L).

    u

    ovoj

    farmakopi;i

    no-"ot

    i"tu,"je

    latinsk4

    a

    anskom

    jeziku.

    PHJUG

    II/

    Farmakopeja

    se

    sastoji

    iz dva

    dela:

    SadrZi

    uvod,

    upute

    i

    defini

    isnirirro-i- rrraaa Li^r^xr-^ :

    tjl

    jronstanle,

    ispitivanje

    stepena

    distoce,

    hromatografske

    metode,

    ffiIl?:.*,'i l:l':.*i,'^*ru:"::::yl'?1':y*1tu-:.;;fi;"F4;iir;rffi;;;"*ffi:ffii";.ffi:';

    i**"X*ilt,l*:::,--t

    "ll*,:=:111

    .9't"t9",

    t"ur".

    i

    r',.i,*.

    r"bu;;:;;:""1"i1ii?iiil 11il1?:f'#iiit;

    ffi";'gg:3f"::#**3^'-"::T^T,".11T:: :;{G;;ifi

    -"""*iil'ffi

    ;r'#i""#:i-:ff

    il:;

    t-t3l1y:e

    j1s{anica

    3a

    kojoj

    se

    ona

    nerazi.

    rnae*-porJ'uJ1uins#;i

    Drugi

    deo

    farmakopeje

    naziva

    se

    m

    zako-nski

    odobreni

    i

    navedeni

    u

    famrakopeii.

    o ovim

    lekovima

    nanisrne

    qr

    nni 99::.*"jl

    *

    supstaoce.

    Organoleptidko

    je

    ono

    Sto

    moZemo

    odrediti

    prisustvo

    dotidne

    supstance.

    Ispitivanje

    u

    organizrnu

    dovjeka.

    Odrettivanje

    je

    6

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    7/32

    *

    +

    *

    *

    +

    *

    ,::+.

    *

    LEKOVITI

    OBLICI

    *

    AOUAE

    AROM4TICAE

    -

    aromatidne

    vode-su

    tedni lekoviti preparati

    dobijerii

    rasfvaranjem

    eterskih

    ulja

    u vodi

    uz

    dodatak

    etanola-

    *

    BACILLI

    MEDICATI

    'lekoviti

    Stapidi

    su

    preparati

    u obliku

    Stapiia namenjeni

    za

    uno5enje u telesne

    Supljine.

    Na

    sobnoj

    temperaturi

    su

    dvrsti, a na

    temperaturi

    tela

    se tope.

    *

    CAPSULAE

    MEDICNALES

    'lekovite

    kapsule

    ili

    daurice

    od

    Zelatina duguljastog,

    ovalnog

    ili

    okruglog

    oblika

    sadrZe lekovite

    supstance

    u

    obliku

    praha,

    zrnaca

    ili

    tednosti

    coLLyRa

    - su

    vode

    za odi.

    To

    su sterilni, te6ni

    preparati

    namenjeni

    za ispiraaje

    oka-

    ggNSPEfGEyfU'

    su

    pra5ci

    za

    posipanje.

    To

    su

    praSkasti

    lekoviti preparati

    namenjeni za

    nanosenje

    na

    obolelu

    ili

    poweclenu

    koZu

    ili

    sluznicu

    DECOCTA

    - vodene

    iscrpine

    droga

    D4YUUEM:

    su

    podeljeni

    pra5ci.

    To

    su

    pra5kasti

    lekoviti preparati

    namenjeni

    za

    oralnu

    primenu.

    E46 AIES-

    emulzije

    su tedni

    preparati

    mledno

    bele boje

    po

    definiciji

    naminjeni

    za oralnu

    primenu

    W|MCTA

    -

    ekstrakti

    su tedni, praikasti

    ili

    grudvidasti

    preparati

    dobijeni

    iscrpljivanjem

    i.tiunog

    principa

    iz

    droge.

    GELATNAE

    MEDICNALES

    '

    lekovite galerte

    su mekani preparati

    namenjeni

    za

    nanoSenje

    na

    obolelu

    ili

    povretlenu

    koZu

    iii sluznicu.

    Nakon

    nanolenja

    osuie se

    i

    ostave

    proziran

    film.

    GMNUI-ATA

    -

    lekovite

    granule

    lekoviti preparati

    izratleni

    u

    obliku

    rnaca-,NajdeSie

    su namenjeni

    za

    oralnu

    primenu

    W:kapi

    su

    teinilekoviti

    preparati

    namenjeni

    za oralnu

    primenu, doziraju

    se

    kapaljkom.

    NFUNDIBILU

    -

    infuzijski

    rastvori

    su sterilni

    tedni preparati

    koji

    se

    unose

    intaveniki, obidno

    u

    ve6oi kolidini

    postepeno

    kap

    po

    kap

    NFUSA -

    su

    vodene

    iscrpine

    droga

    INHAI-4TIONES

    -

    inhalacije

    su

    preparati

    koji

    se apliciraju

    udisanjem.

    Mogu

    biti u

    obliku:

    gasov4

    pare

    lako

    isparljivih

    tednosti,

    neki

    praSkovi,

    aerosoli

    itd.

    TN.JIECTIONES

    -

    injekcije

    su

    sterilni preparati

    namenjeni

    za ubrizgavanje

    u

    potkofrro,

    mili6no

    tkivo

    ili

    venu.

    LINGUALETTAE

    - su tablete

    koje

    se apliciraju

    na sluznicu

    ispodjezika

    odakle

    se

    direktno

    resorbuju

    u krv

    BUCCALETTAE

    - tablete koje

    se

    apliciraju

    na

    slumicu

    obra'a

    LINIMENTA

    -

    mazila

    su

    teini

    preparati

    namenjeni

    za utrljavanje

    u

    koZu.

    Red

    je

    nastala od latinske

    redi

    Bto

    znadi

    utljati,

    uribati.

    Najde5ie

    se

    primenjuju

    kao antireumatici.

    LOTIONES

    -

    Iosioni

    su tedni preparati

    namienjeni

    za di5denje

    i negu

    koZe.

    MACEMTA

    su vodene

    iscrpine

    droga

    MIXTUME

    su

    vodeni

    rastuori

    dobijeni

    rastvaranjem

    viSe

    lekovitih

    supstanci

    ili

    meSanjem

    teEnih

    lekovitih

    preparata-

    Primenjuju

    se

    oralno,

    a

    doziraju ka5ikom.

    * MUCIITTGNES-susluzi

    *

    OCULENTA

    - su masti

    za

    odi

    +

    OCULOGUT:TAE

    -

    su kapi

    za

    odi,

    izadeni

    sterilno

    *

    ONBLETTAE

    - su tablete

    koje

    se

    sisaju u ustima-

    Najde5ie

    su namenjene

    za ledenje

    infekcija

    sluznice usne

    duplje

    i

    grla

    OTOGaTTAE

    -

    su kapi

    za uho

    PASTAE -

    su lekoviti

    oblici

    tipa masti

    koji

    sadrZe ve6u

    kolidinu

    nerastvorljive

    praikaste

    supstance

    umie5ane

    u

    masnu podlogu,

    Evr5ce

    su

    i

    Zilavije

    od masti

    i nakon

    nano5enja

    ostavljaju

    trag (obojeni)

    npt. iinko.tou pasta

    -

    bela

    zbog

    cinkovog

    oksida

    PULWRES

    -praSci

    RHINOGUTTAE-NANSTILIILE

    -

    su

    kapi

    za nos

    SAPONES

    MEDICNALES

    - lekoviti

    sapuni

    $ruEI:

    su

    gusti,

    tedni

    preparati

    koji

    sadrZe

    veii procenat

    saharoze,

    namienjeni

    su

    za

    oralnu

    primenu

    SOLUBLETTAE

    'su

    tablete

    koje

    se

    pre

    upotrebe moraju rasfvoriti.

    Dobijeni

    rasfvor

    koristi

    se

    za

    spoljainju

    primenu

    obiino

    za obloge,

    kupke,

    dezinfekciju

    ruku, ispiranja

    i sl.

    SOLWIONES

    MEDICINALES

    -

    lekoviti

    rasrvori

    SPEC/ES-

    dajevi

    SUClili

    SUCCI -

    su sokovi (odnosi

    se na voie)

    SUPPOSUORa

    'lekoviti

    depidi -

    su dozirani

    lekoviti

    preparati

    namenjeni

    za rektalnu

    aplikaciju.

    Na

    sobnoj

    temperaturi

    su

    dwsti, a na temperaturi

    tela

    se tope

    i otpuitaju

    lekovitu

    supstancu.

    SUSPENSIONES

    MEDICINALES

    -

    lekovite

    suspenzije

    -

    su tedni

    lelioviti preparati

    koji sadrZe

    veiu

    kolidinu

    nerastvorljive

    praskaste

    supstance.

    Izdaju

    se

    s

    napomenom

    -

    pre

    upotebe promuikati.

    TABLETTAE.

    TABULETTAE

    -

    su dozirani,

    6vrsti,

    lekoviti preparati

    okruglog

    ili ovalnog

    oblika

    dobijeni

    komprimovanjem

    ganulata

    u

    tabletir

    maSinama (maiina

    koja

    pravi

    tablete).

    pored

    osnovne Gkovite

    supstance

    sadrZe

    i

    neke

    dodatne,

    ku9

    {o

    je

    skrob

    koji

    u probavnim

    sokovima

    bubri

    i

    omoguiava raspadanje

    i rastvaranje

    t_u l:]::

    SadrZe

    i supstance

    koje

    daju

    dvrstodu

    tabletama-

    ftomprimovanje-sabijanje-pod

    pritiskbm)

    -

    TNCTUME

    - vodeno-etanolne

    iscrpine

    droga

    TRITU-MTI2NES

    -

    su

    pra5kasti

    lekoviti preparati

    izradeni

    od

    supstance

    wlo

    jakog

    delovanja

    uz

    dodatak

    neke

    neutralne

    praikaste

    suPstance.

    Trituracije se izraduju

    radi lakSeg

    odmeravanja

    *p--ttrn".

    jalog

    delovanj4

    kao

    neutralna

    supstanca

    najde56e

    se

    koristi

    lakl';oza-

    Trituracije

    se iaaduju

    l'r

    ,-up..i

    poznatoj

    ,uzrn".i-rrpr.

    l:l

    ,

    1:10

    ,

    *

    *

    *

    *

    *

    *

    *

    *

    *

    *

    *

    *

    *

    *

    +

    *

    +

    *

    *

    *

    +

    +

    +

    *

    *

    +

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    8/32

    *

    *

    *

    *

    **

    *

    ,r

    +

    *

    +

    +

    +

    l:100'

    Ekshakt

    beladone

    izraden

    u

    odnosu

    l:l

    Iftd

    se

    izrneri

    I

    garn

    titurata

    u njemu

    se

    nalazi

    0.5

    elcshakta

    beladone.

    eni

    rastvaranjem,

    suspendovanjem

    ili

    emulgovanjem

    enje

    na povretlenu

    ili

    obolelu

    kofu

    ili

    sluznicu.

    vaginalnu

    aplikaciju

    arljivi preparati,

    dobijeni

    iscrpljivanjem

    iz

    drogu

    SERA-ANTITOKSINA

    - su

    serumi

    i

    protuotovi

    YACCNA

    rektalnu

    upotrebq

    najde5de

    deluju

    lokalno

    adu

    hranjivih

    supstanci

    kapljica

    ili

    praha

    velidine

    0,5-5

    milcometara

    samo

    jedne

    supstance

    bez

    granuliraqja-

    (Komprimete

    od

    -

    spoljalnjeg

    i

    unutalnjeg.

    To

    omogudava

    postepeno

    6e

    tablete

    su

    tablete

    koje

    se

    pre

    upotrebe

    rastvaraju

    u

    rastvor

    se unosi

    ora.lno.

    sposobnost

    da

    zamenjuju

    jone

    sajonima

    iz

    probavnog

    tablete

    za implantacijq

    se apliciraju

    ispod

    koZe

    na

    kojoj

    se napravi

    mali

    hirur5ki

    rez

    hormone

    koji

    se

    postepeno

    otpustaju

    u

    duZem

    vremenskom

    periodri,

    nekoliko

    nedelja

    ili

    flastera

    koji

    se

    aplicira

    na

    koZu

    i

    resorbuje

    preko

    koZe.

    Ovako

    APOTEKA

    se

    bavi

    nabavkonr'

    isnijiyanjg-m,

    izratlivanjem

    i

    izdavanjem

    lekova

    i lekovitih

    supstanci,

    naziva

    d

    anadi

    skladi5te

    ili

    slagali3te.

    Za

    strudno

    i kvalitetro

    obavljanje posla

    svaka

    apoteka

    I

    Prostorija

    za

    lako zapaljive

    i

    eksplozivne

    materije

    I

    Prostorija

    za pranje

    laboratorijskog

    posutla

    OFICNA

    sa

    pacijentom.

    Oficina

    mora

    biti

    opremljena

    radnom

    a

    i

    ona

    se

    naziva

    receptura-

    U

    oficini

    iu

    lekovi

    odvojeni

    . Pored

    lekova

    u uZem

    smislu

    u

    oficini

    se

    nalaze

    raztiCiti

    prema

    receptima

    lekara

    ili

    bez

    recepata

    Lekove

    prem

    izdavati

    bez

    recept4

    moZe

    izdavati

    farmaceutski

    iehni

    se

    za

    ove

    preparate

    preteftro

    koristi

    inazizengleskog

    j

    TATENJALKA

    -je

    prostorija

    u

    kojoj

    se duvaju

    zalihe

    lekova

    i

    ostalih

    preparata

    ovde

    se drzi

    i apotekarsko

    posut[e.

    GALETTSKAI-ABOMTORUA

    -slufr' za'

    izradu

    galenskih

    i

    magistalnih

    prypa{ata-

    Mora

    biti

    opremljena

    radnom

    powsinom,

    vagam4

    apotekarskim

    posudem

    i

    supstancama

    neophodnim

    za

    iaadu

    lekova_

    ANALITICKA

    IABOMTONJA

    -slnti

    zz

    identifikaciju

    lekova

    i

    lekovitih

    supstancir-.Ako

    apotekl

    nema

    potebnu

    prostoriju

    za

    analitidku

    laboratoriju

    mora

    imati

    izdvojen radni

    sto

    sa

    precianom

    ili

    analitidko* nugo* i

    ormar J

    pot

    urri- r rg- nri.u.

    ASEP

    TICKA

    I.4B O

    MTO

    RIJA

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    9/32

    -sluZi

    za izradu

    sterilnih lekovitih

    preparat4

    takode

    ako apoteka

    nemaza

    ow

    laboratoriju

    posebnu prostoriju

    treba da

    ima

    aseptidku

    komoru.

    Aseptiika

    komora

    obiEno

    se sastoji

    od

    staklenog

    ormari6a

    ili

    vitrine,

    na 6ijoj

    prednjoj

    shani se nalaze dva

    otvora

    za

    ruke,

    u unutra5njosti

    komore

    na

    te

    otuore

    su fiksirane

    sterilne rukavice.

    U

    samoj komori

    se

    nalazi

    mala

    precizna

    vaga

    sa

    garniturom

    tegova

    Na

    gornjoj

    strani komore postavljenaje

    UV

    lampa

    koja deluje

    baktericidno. Pri radu

    u

    aseptidnoj

    komori

    sve

    posude

    i

    supstance zainadu

    leka

    prethodno

    se sterili5u

    i

    onda unesu u komoru.

    Rad se obavlja

    tako da

    se

    ruke

    stave u rukavice

    i

    u unutrainjosti

    komore iaattuje

    lek.

    PROSTONJA

    ZA LAKO ZAPAIJIVE

    I

    EKSPLOZIWE

    MATENJE

    -mora

    imati betonski pod,

    ventilaciju,

    metalna vrata-

    U

    ovu

    prostoriju

    ne sme se unositi

    otvoreni

    plamen.

    SOBA ZAADMNISTMCIJU

    -freba

    da ima neophodnu

    strudnu

    literaturu

    za obavljanje

    apotekarske

    delafirosti.

    Takode mora

    imati kajige

    evidencije

    lekova sa

    posebnim.redmom

    izdavanja-

    .

    SOBA

    ZA DEZURSTVO

    -mora

    biti opremljena

    zvonom

    i

    otvorom

    za komunikaciju

    sa

    pacijentima

    u nodnoj

    sluZbi. Pored toga treba

    da ima i

    leZaj

    za odmor

    defurnog

    farmaceuta-

    PROSTORIJA

    ZA

    PMNJE IABOMTONUSKOG

    POSUDA

    -ova

    prostorija

    teba da

    ima toplu

    vodu

    i radne

    povr5ine

    neophodne

    za odriavanje

    laboratorijskog

    posuda-

    desto

    apoteke nemaju

    posebnu

    prostoriju

    nego

    je

    ona deo

    galenske

    laboratorije opremljene

    za

    ovaj

    posao.

    .

    SANITARNI

    CVOR

    -treba

    da

    ima toalet i tu5

    kojije

    neophodan

    radi

    moguinosti dekontaminacije

    akoje

    to

    potrebno.

    Poslove

    odnosno radove u

    apoteci predstatljaju

    receptura,

    defelaura

    i

    implirovanje.

    -obuhvata

    poslove

    izdavanja

    lekova na

    recept i

    u

    rudnoj

    prodaji,

    zatim iaadu

    lekova

    ex

    tempore i

    za ispitivanje

    lekova

    i lekovitih

    supstanci.

    -predstavlja

    narudivanje i nabavku

    nedostaju6ih

    lekova u ve6oj

    koliEini,

    njihovo

    pakovanje,

    sipanje u

    bodicg

    punjeDie

    kutijica

    mastima i

    postavljanje

    signatura

    i

    sl. Defektura

    takode

    predstavlja

    iznoSenje lekova

    iz

    materijalke

    i

    slaganje

    na

    police

    u

    oficini.

    -je

    punjenje

    stojnica

    i

    ladlica

    nedostajuiim

    materijalom.

    Red

    je

    nastala od latinske

    reii

    Sto znadi

    napuniti.

    CIJVANJE LEKOVA

    Lekovi

    i lekovite

    supstance

    duvaju

    se u

    posudama

    koje

    se nazivaju

    stojnice.

    Stojnice

    su izradene od stakla

    ili

    porculan4

    a oblikom

    i

    velidinom

    su

    prilagodene

    odredenom

    agregatnom

    stanju.

    Na svakoj

    stojnici nalazi

    se

    etiketa

    sa

    nazivom

    leka

    odnosno

    supstance.

    Ona se naziva

    signatura-

    Red

    nastala

    je

    od

    latinske

    redi

    Bto zna6i

    oaaditi,

    obelefiti.

    Signatura

    mora

    biti

    postavljena

    na

    stojnicu tako

    da

    se ne moZe

    skinuti.

    Teinosti

    se

    duvaju

    u stojnicarna

    od

    stakla uskog

    grla

    sa bruSenim

    staklenim

    zatvaradem

    (Eepom).

    Praikaste

    i

    lqistalne

    supstance -

    duvaju se

    u

    staklenim

    ili

    porculanskim

    stojnicama Sirokog

    grla

    sa bru5enim

    zatvaradem.

    Masti

    -

    se

    Euvaju

    u porculanskim

    stojnicama

    sa

    Sirokim

    oftorom.

    Masna i etersla

    ulia

    -

    Euvajt se u

    stojnicama

    sa

    posebno

    prilagodenim

    otvorom koji

    omogudava da se vi5ak

    kapi

    nakon

    sipanja

    waf.anazad

    u bocrl

    a ne sliva

    niz spolja5nje

    zidove

    boce.

    kkovi

    osetljivi

    na

    svetlo

    -

    duvaju

    se u

    stojnicama

    od tamnog

    stakla

    ili

    zamotani

    u tamni neprozirni

    papir

    Lako isparljivi

    lekovi -

    duvaju

    se u dobro

    zatvorenim

    stojnicama na

    temperaturi

    do

    ili

    ispod 25oC

    Serumi

    i

    vakcine

    -

    duvaju se na

    temperaturi

    od

    2oC do

    lOoC ali

    se

    ne

    smiju smrznuti

    (u

    friZideru).

    L

    EKO

    VI

    SLA B

    IJEG

    DELOVANJA

    -signatura

    je

    be14

    a

    naziv

    leka napisan

    je

    cmim

    slovima-

    LEKOYI

    JAKOG

    DELOVANJA

    REMEDU SEPARANDA)

    -6uvaju

    se

    odvojeno

    od

    ostalih lekova

    -signatura

    im

    je

    bel4

    a

    naziv

    leka

    napisan

    crvenim

    slovim4

    ispred

    naziva leka

    nalazi se

    aak

    jednog

    krsta

    'na

    signaturi

    i

    na

    poklopcu

    stojnice

    mora

    biti navedena

    makimalna

    pojedinadna

    i maksimalna

    dnevna doza

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    10/32

    -Cuvaju

    se

    odvojeno

    od

    oshlih

    lekova

    i

    to

    pod

    kliudern

    -signatura

    im

    je

    crn4

    anazl

    leka

    napisanbelim

    slovima

    -ispred

    naziva

    leka

    nalazi

    se

    znak

    Avi

    nsta

    -su

    lekovi

    koji

    deluju

    na

    centalni

    neryni

    sistem

    -na

    signaturi

    i na

    poklopcu

    stojnice

    mora

    biti

    navedena

    maksimalna

    pojedinadna

    i maksimalna

    dnevna

    doza

    kljudem

    prometa

    i izd;avarrja

    cija

    lek4

    kolid

    tako

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    11/32

    l

    i

    I

    t)

    ::

    > Yehiculum.

    menstruum-constitnens

    i

    -ie

    nosilac

    oblika

    lek4

    kod

    rastvora

    to 6e

    biti rastvarad

    najdesie

    vod4

    kod

    masti

    masna

    podloga

    kao

    npr.

    vazelin

    ili

    lanotrn

    SUBSCRIPTIO

    -ie

    deo

    recepta namijenjen

    apotekaru,

    u njemu

    se

    navodi

    5ta treba

    izraditi

    od

    supstanci

    navedenih

    u

    ordinatiu.

    pise

    se

    na

    latinskom

    jeziku

    i to

    slaaienicam4

    npr.

    M.flpulv. (Misce

    fiat pulvis)

    Sto madi

    promeiaj

    neka

    bude

    praiak

    ili

    M.f.ung.

    (Misce

    fiat unguentum)

    Sto

    znadi

    promesaj

    neka

    bude mast

    SIGNATUM

    -je

    deo recepta

    namenjen pacijenhi,

    sadrfi

    uputstva

    za

    upotrebu

    leka- PiSe

    se na

    narodnom

    jeziku

    npr.

    3x

    po

    jedna

    ka5ika

    sirup4 mazati

    2x

    dnevno

    oboljela

    mjesta

    ...

    NOMEN

    MEDICI

    -sadrfi

    ime, prezime

    i

    speciialnost

    lekara

    koji

    je

    prepisao

    lek

    odnosno

    recept.

    On treba

    da bude

    overen

    pedatom.

    Na

    privatnim

    receptim4

    ukoliko

    nema pedat4

    ovi

    podaci

    mogu

    biti napisani

    Stampanim

    slovim4 pored

    ovoga

    -orabiti

    i

    svojerutni

    potpis

    lekara-

    Na

    receptima

    za esencijalne

    lekove

    u

    iil.r

    plaianju

    udestvuje

    zavod

    zdiavstvenog

    isiguranja ovi

    podaci

    o lekaru

    moraju

    biti

    otisnuti

    peEatom.

    Takode

    mora

    biti

    napisana

    i

    Sifra lekara

    kome

    je

    odobreno prepisivanje

    eiencijalnih

    tekova

    NOMENAEGROTT

    ..:sadrZi.podatke o

    pacijentu.

    Danas

    se uglavnom pi5e

    u

    gomjem

    delu

    recepta-

    Sadrfi

    prezime,

    ime

    i

    adresu pacijent4

    zatim

    matidni

    broj sa

    istaknutim

    godi5terq

    podatke

    o osiguraqiu,

    SiAu bolesti

    i

    SiAu leka-

    NAJ.ESCE

    SKRACEMCE

    U RECEPTTIRI

    1i

    a

    od

    ili

    po (5me)

    aa

    ana

    partes

    aequales

    od svakog

    dela

    jednako

    -

    piSe

    se na

    receptu

    kada

    heba izrneriti

    istu

    kolidinu

    dve

    ili vi5e

    supstanci

    pored

    zadnje

    supstance

    i kolidina

    ad

    do

    ili

    u

    ad

    lib.

    ad

    libitum po

    Zelii

    ili

    po

    volii

    ad man.

    med.

    ad manum

    medici

    lekaru

    u

    ruke

    ad sacc.

    ad

    sacculum

    u

    kesicu

    ad scat

    ad

    scatulam

    u

    kutiiu

    ili

    kutiiicu

    ad us. ext.

    a(I usum

    externum

    za spolinu

    upohebu

    ad

    us. int.

    ad

    usum intemum

    za unutralnlu

    upotrebu

    ad us.

    prop.

    ad

    usum

    proprium

    za vlastitu

    upotrebu

    ad us. vet.

    ad

    usum

    veterinarium

    za

    veterinarsku

    primenu

    ad

    vitr.

    collo amnl.

    ad

    vitrum

    collo amolo

    u

    bodicu

    Sirokoe

    srla

    ad vitr.

    flav.

    ad

    vitnrm

    flavum

    u

    Zutu bodicu

    u

    tarrnu

    bodicu

    ad vit

    nig.

    ad vitmm

    nisum

    u crnu

    bodicu

    ad

    vitr.

    fusc.

    ad

    vitum

    fuscum

    u smettu

    boEicu

    ad

    vif.

    zutt.

    ad

    vitum

    zuttatorium

    u bodicu

    za kaoanie

    adde

    instill.

    adde

    instillatorem daj kapaljku

    Aq. font

    Aqua

    fontis

    Izvorska

    voda

    ili voda za oiie

    Aq. frieid.

    Aqua

    frieida

    Hladna voda

    Aq.

    desl

    Aoua destillata

    Destilovana

    voda

    Aq.

    purif.

    4qgapurificata

    PreEi56ena

    voda

    Aq.

    pro

    iniecl

    Aqua

    pro

    iniectione

    Yodaza

    iniekciie

    Bac.

    bacillus

    StapiC

    b. i. d.

    bis in die

    2x

    dnevno

    c.

    cum

    sa

    conc.

    concenratus

    koncentrovan

    cito

    hitro,

    brzo

    D. ili d.

    da

    detur,

    dentur

    Daj,

    neka

    se da neka

    se daiu

    D.

    ad lag.

    gutt.

    da

    ad

    lagenum

    zutlatorium

    daj

    u

    boiicu za kapanie

    D.

    s. iliD.

    S.

    da

    signa, detur

    siFretur

    daj

    i obeleZi,

    neka

    se

    d4

    neka

    se omadi

    D.

    s.

    s.

    ven.

    Da

    sub signo

    veneni dai

    sa

    oznakom otrova

    DenL

    tal. dos.

    ili

    D.t.d.

    dentur

    tales

    doses

    daj

    takvih doza

    ili

    neka

    ll

    fiSe

    se

    pri

    se datakvih

    doza

    ll

    prepisivaniu

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    12/32

    Div.

    in part

    aeq.

    ili

    D.i.p-aeq.

    divide

    in

    partes

    aequales

    podeli

    na

    jednake

    delove

    podeljenih

    oraSaka a

    iza

    Div.

    in

    dos.

    aeq.

    ili

    D.i.d.aeq.

    divide

    in doses

    aequales

    podgli

    na

    jednake

    delove

    slaaienice

    mora

    biti

    broj

    praiaka

    tz

    fiat

    fiant

    neKa

    Duoe

    rlr neKa

    budu

    gmm

    gross.

    grossus

    gutta

    tt

    ili

    gutt

    Srub

    gns

    zuttas

    kapi

    instill.

    M.

    ilim.

    kapalika

    M.f.

    rruovw,

    rluJ9 4u

    prome5aj,

    neka

    se

    prome5a

    trar

    prome5aj

    neka

    bude

    Prome(ai izdqi anqxi

    .IJ.S.

    miqce

    da

    signa

    M.f.l.a-

    misce

    fiat

    lege

    artis

    pro1e.Saj

    neka

    bude prema

    pravilim4

    proprslma

    rYr.r.

    P

    ul

    v

    misce

    fiat

    pulvis

    orome5ai neka hrrrle

    nrataL

    M.r.pll.

    misce

    frat

    masa

    piiularum-

    nrnmelai nalla L",l-

    Mf,mixt

    misce

    fiat

    mixfura

    nrnmaXoi nal2a L"J

    M.f.sol.

    misce

    fiat

    sohrtin

    prome5aj

    neka'bude rastvor

    lflqne.

    mrsce

    Dat

    unguenfum

    promeSaj

    neka

    bude

    mast

    miligam

    I

    Potrebno

    je -pi5e

    se

    na

    receptu

    kaEiEE6i-

    izdati

    vi5e

    od

    jednog

    pakovauja

    gotovog

    leka

    Broj

    (mora

    posle

    Nr

    pisati

    broi)

    pro

    adult

    I

    oructnal

    IS

    oficinalan

    infar

    Prv

    4

    za

    odrasle

    Iflr

    mratruDus

    za decu

    quantum

    saus

    quater

    in die

    koliko

    je

    potebno

    4x

    dnevno

    S. ili

    s.

    sign4

    signetur

    oznadi,

    neka

    se ozradi,

    obeteZl

    neta

    se

    obeleZi

    fi

    Bez

    stil.

    ln

    qle

    jednom

    dnevno (na

    dan)

    sluus

    StaDid

    raor.

    rll

    tDl.

    tabulelfne

    t.i.d-

    rgf

    ln

    ole

    3x

    na

    dan

    DISPilTZIONAMETODA

    Rp.

    Coffeini

    0.05

    Chinini

    sulfatis

    .

    *,,r

    Acidi

    ascorbici

    aa

    0.10

    Acidi

    acetylsalicylici

    0.3

    M.f.pulv.

    D.t.d-

    Nr-X

    (decem)

    S.

    3xl

    praSakpopiti

    satelnoSdu

    t2

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    13/32

    Prema dispenzionoi metodi

    podelieni

    praici prepisuiu

    se tako da

    ie

    u ordinatiu navedena koliiina supstance

    potrebna

    za

    iedan oraiak .U subslstotiu

    se

    piie

    sbatenica D.t.d.

    i

    broi oraiaka

    koie *eba izraditi.

    Izraduie

    se tako da se sve koliiine

    pomnoie

    sa ootrebnim brojem

    nraiaka,

    ravnomiierno

    izmeiaiu, a zatim

    nodele.

    DIVIZIONA METODA

    Coffeini

    0.5

    Chinini sulfatis

    Acidi

    ascorbici az 1.0

    Acidi

    acetylsalicylici

    3.0

    M.f.pulv.

    Div.in

    partaeq.

    NrX

    (decem)

    S. 3xl

    pra5akpopiti

    satedno5iu

    Po divizionoj metodi

    u

    ordinatiu

    se

    prepisuie

    koliiina

    supstanci

    potrebna

    za izradu

    svih

    oraiaka.

    U subslsiptiu se

    pifle

    slsatenica Div.in

    part.aeq.

    i

    broi

    praiaka

    koje treba izraditi.

    Yasaiu se

    propisane

    koliiine

    i

    podele

    na

    propisan

    broi

    praiaka.

    --.:

    Rp.

    Sulfuri

    praecipitati

    .-

    -

    Glyceroli

    aa

    10.0

    Zinci oxydi

    Talci

    aa

    2O.0

    Aquae

    purificatae

    ad 100.0

    M.f.susp.

    D.ad vitr.

    S. zamazar{e

    protiv

    akni

    FARMACELISKO

    TEHNOLOSKE OPERACIJE

    -

    Gotovo nijedna supstanca se ne

    primenjuje

    direkho kao

    lelg svaku

    treba

    prethodno

    obraditi na odredeni nadin. Svi

    postupci

    koji

    se

    pri

    tome

    priinenjuju

    nazivaju

    se

    farmaceutsko tehnolo5ke

    operacije. Farmaceutsko

    tehnolo5ke operacije

    se mogu kvalifikovati na razlidite nadine, ali

    je

    najEe5ia

    podela

    na: mehanidke, fizidke, hemijske, me5ovite.

    mehanidke operacije

    se ubrajaju:

    merenje, odabiranje,

    prosejavanje,

    usitnjavanje, me5anje, taloZenje, odlivanjg

    filtriranje,

    cedenje,

    centiifrgiranje,

    punjenje

    boEica

    i kutijic4

    postavljanje

    signatura

    i

    sl.

    isparavanje, sublimacij4

    kistalizacij4 destilacij

    4

    topljenje.

    redukcij4 hidroliz4 esterifikacij4 dekarboksilacij4 neutralizacija-

    promena

    u hemijskom sastavu. Ovde se ubrajaju npr.

    sterilizacij4 dezinfekcija i sl.

    VAGANJE

    -je

    farmaceutsko tehnolo5ka operacija

    kojom

    se

    vr5i

    merenje

    mase

    u

    apotekarskoj

    praksi.

    Vaganje se

    primenjuje

    i

    za

    merenje dwstih i tednih zupstanci. Za

    grublja

    merenja koristi se tehniEka

    -

    tara vag4 azapreciaija se koristi

    precizra

    laboratorijsk4

    odnosno,

    analitida vag4

    a danas se najviSe koriste elekhonske, odnosno, digitalne

    vage.

    Tara

    vagaje

    konsauisana na

    principu

    poluge

    sa

    jednakim

    kracim4

    prema

    tome, na lcajevima

    poluge

    nalaze se okaEeni tasovi

    vage,

    a

    oslonac

    je

    na sredini. Sa sredine se spuita l6azrUka koja

    dolazi do

    podeoka

    na kojima se

    utvrduje kada

    je

    vaga

    u

    ravnotefi,

    na

    postolju

    je

    poluga

    kojom se

    vaga

    moZe

    zakoditi. Pre

    vaganja

    mora se utvrditi nula

    tadka vage

    odnosno

    tasovi se moraju dovesti

    u

    ravnoteZu.

    Materijal za

    vaganje

    i tegovi

    stavljaju se samo kada

    je

    vaga zakoEena. Tegovi

    se

    ne uzimaju

    rukom

    nego samo

    pincetom.

    Supstance se ne stavljaju direktno na tasove nego se

    vagaju

    u apotekarskom

    posudu

    ili na

    plastidnoj

    kartici.

    MoZe

    se u nedostatku

    kartice koristiti

    papir.

    Tegovi

    se

    postavljaju

    na

    levi

    tas, a materijal

    za vaganje na desni.

    Nakon

    vaganja

    tasovi i

    postolje

    vage moraju

    se odistiti.

    U

    farmaceutskoj

    praksi

    koristi

    se

    i

    rudna

    vaga

    koja ne sluZi za

    preoiz;o

    merenje nego viSe za uporetlivanje

    teZina-

    Takode ima

    polugu

    sa

    jednakim

    lcacima

    i

    osloncem na

    sredini.

    Kazaljka koja

    pokazuje

    ravnoteZu okrenuta

    je

    na vi5e

    tj.

    prema

    gore.

    Rudne

    vage koriste se

    najdeice za merenje drog4 odnosno

    dajeva i slidna manje

    precizna

    merenja-

    USITNJAVANJE

    13

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    14/32

    6

    Inm

    naziys

    d1ggg

    odnosno

    mreZica

    sita_

    Donji

    deo

    u

    mretice

    sita.

    Tredi

    deo

    ala

    na

    sluznicu

    oka

    ili

    Standardnasita

    .r

    --

    I

    grubo

    seeena

    droga

    no

    ili

    polusitno

    sedena

    droga

    sitno

    sedena

    droga

    u

    farmaceutskoj

    industriji

    koriste

    se

    razricita

    vibraciona

    sita na

    elekbiEni

    pogon.

    MESANJF

    ih

    sa

    suP

    kas

    GTUNUTIMNJE

    FILTNMNJE

    I4

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    15/32

    levka za vakuum

    fiitriranje koriste

    se

    gud

    ili

    nui filtri.

    Napravljeni

    su od

    stakla

    ili

    od

    porculan4

    na dnu imaju

    plodu

    od

    sinterovanog

    stakla-

    Sinterovano staklo

    se dobije

    na

    taj

    naEin, da

    se staklo isitni,

    a

    zatim

    zagreva

    dok se ne poEne

    topiti.

    Tako

    se hladi

    pri

    demu nastaje masa

    koja ima

    pore

    odredene

    velidine.

    Zavisno

    od

    velidine

    tih

    pora

    ili

    otvora

    numerisani

    su od G-0

    do G-5.

    G-5 ima

    pore

    najmanjeg

    promera-

    Filfriranje

    se

    wSi

    slidno kao

    sa bihnerovim

    ievkonl a nakon

    filtriranja nud se mora

    dobro oprati.

    Obidno se

    prvo

    stavlja u

    rasfuor

    jake

    kiseline,

    sumpome

    ili

    hloridne, ostavi

    neko weme, zatim

    pere,

    ispere

    obiEnonr, a

    nakon

    toga

    uz vakuum

    i

    predi56enom

    vodom.

    Zatim se cedi,

    su5i i

    po potrebi

    sterili3e.

    KOLIMNJE

    (CEDENJE)

    -toje

    farmaceutsko

    tehnolo5ka

    operacija kojom

    se

    krupnije

    dvrste destice

    odvajaju od

    teinosti.

    Obavlja

    se

    na taj nadin da

    se

    na dnu levka

    postavi gaza

    u

    vi5e

    slojev4 vata

    ili flanelska

    tkanina-

    Tednost

    koja se dobija

    kao rezultat koliranja

    naziva

    se

    kolatura- Koliranje

    se uglavnom

    primenjuje

    pri

    izradi

    ekstraktivnih preparata

    kao

    Sto su: infi:za dekokta

    macerat4 tinkture,

    eknakti

    i sliEno.

    Ako teba

    kolirati

    rastvor

    neke kiseline

    ili

    baze tada

    se koristi

    staklena vuna-

    PRESOVANJE

    -je

    farmaceutsko

    tehnolo5ka operacija

    kojom

    se iz materljala

    pod

    pritiskom

    istiskuje

    Sto

    ve6a

    koliEina tednosti. Presovanje

    se

    uglavnom

    primenjuje

    pri

    izradi

    ekstakti\,nih

    preparat4

    da bi

    se iz droge

    dobilo Sto viSe aktivnog

    principa-

    U

    farmaceutskoj

    praksi

    koriste

    se

    razlidite

    mehanidke

    prese,

    a

    za dobijaaje ve6ih

    kolidina

    i hidraulidne

    prese.

    KIJNFIKACIJA

    -ili

    bistrenje

    je

    farmaceutsko tehnolo5ka

    operacija kojom

    se

    iz

    rastuora uklanjaju

    destice mutno6e

    koje nisu uklonjene

    filtiranjem. Klarifikacija

    se

    najdeSie

    obavlja

    pomoiu

    talka-

    MoZe

    se wsiti na

    taj naEin da

    se

    talk

    polako

    sipa

    u rastvor uz

    me5anje staklenim

    Stapidem. Nakon

    Sto se

    talk

    istaloZi,

    on na

    sebe

    veZe, odnosno adsorbuje destice

    mutnoi"

    ;

    t65gye1

    imad

    ovog taloga

    ostaje

    bistar. de56e se radi

    tako da

    se

    talk

    stavi

    u

    levak na

    filter

    papir,

    a

    zatim preko

    toga propu5ta

    zamuieni

    rastvor. Na ovaj

    nadin talk

    veZe

    mutnoig

    a u filteru

    se dobije

    bistar rastuor.

    Kod

    termostabilnih

    rasfvora mogu se koristiti

    i

    supstance

    koje na

    poviSenoj

    temperaturi

    koaguli5u.

    Ako se

    pome5a

    sa rastvorom

    i zagreje

    pri

    koagulaciji

    6e vezati

    destice

    mutnode. Za ovrt

    svrhu moZe se koristiti

    npr. belance

    jajet4

    pored

    toga

    mogu

    se koristiti tanini,

    Zelatin4 albumini.

    SEDIMENTACIJA

    -ili

    taloZenje

    je

    farmaceutsko

    tehnolo5ka

    operacija koja

    predstavlja

    odvajanje

    dwste od tedne faze,

    obavlja se tako da

    se

    smesa ostavi da miruje

    pri

    demu dwsta

    supstanca kao teZa

    pada

    na dno

    u vidu

    talog4 a imad

    njega ostaje

    bistar

    rastvarad.

    DEKANTIMNJE

    -ili

    odlivanje

    je

    farmaceutsko tehnoloSka

    operacija koja

    se kombinuje

    sa

    sedimentacijom.

    Nakon taloZenja

    dvrste supstance

    rastuor iznad taloga

    se

    pailjivo

    odliva-

    Ovo

    nije

    precizan

    naEin

    razdvajanja

    zupstanci.

    Ako se

    ieli

    dobiti

    Eist rastvor

    onda

    jedan

    deo rastvora

    mora ostati sa talogom

    i

    obmuto,

    ako se teba

    dobiti

    dist

    talog

    onda iejedan deo taloga

    biti odliven sa

    tedno56u.

    CENTNFUGIRANJE

    -je

    farmaceutsko tehnolo5ka operacija

    kojom

    se odvaja

    dwsta supstanca

    od tednosti

    i

    to

    koriSienjem

    cenkifugalne

    sile. Smesa

    se sipa

    u epruvete

    sa suZenim dnom

    koje se nazivaju

    kivete. Kivete

    se u centrifugu

    postavljaju

    tako da

    pri

    brzom obrtanju

    cenfrifuge, zauamaju

    vodoravan

    poloZaj.

    Usled centrifugalne

    sile teZe destice

    tj. dwsta

    supstanca

    pada

    na dno kivete,

    a ianad

    ostaje

    bistar rastvor.

    U

    praksi

    se

    koriste

    cenhifuge

    bilo ruEne

    ili

    elektidne,

    mogu biti i razliditog

    kapaciteta

    od dve kivete

    pa

    do velikog

    broja

    uzoraka- Bez obzira

    na broj uzorakq

    svaka

    naspramna

    kiveta mora

    sadrZati

    istu kolidinu materijal4

    u

    suprotnom

    dolazi

    do

    pucanja

    kiveta

    i

    gubitka

    njihovog

    sadrZaja-

    DISPERGOVANJE

    -je

    farmaceutsko tehnoloSka

    operacija koja predstavlja

    rapr5ivaqje, odnosno

    drobljenje, razbijanje

    supstance u sitne

    destice,

    odnosno tednosti

    u sitne kapljice. Re6je

    nasiala od latinske

    redi

    Sto znadi razasuti

    ili raspr5iti.

    HOMOGENIZACIJA

    -je farmaceutsko

    tehnolo5ka operacija

    koja

    predstavlja

    ujednaiavanje

    razliditih

    destica

    u nekoj

    smjesi. Kada

    se

    govori

    o

    smesi

    dve

    ili

    viSe

    razliEitih

    supstanci,

    koristi

    se termin

    sistem. Pojedinadni

    sastojci

    smese nazivaju

    se

    faze. Sistem

    se

    moZe

    sastojati

    iz faza

    i*og

    ili

    razliiitog

    agregatnog

    stanja koji

    se medusobno

    mogu i ne moraju

    meiati. Ako

    je

    u nekom

    dvofaznom

    sistemu

    jednafaza

    sitro

    raspr5en4

    odnosno dispergovana

    u drugoj

    fazi, onda

    ce se ona zvati

    dispermafazaili unutainja

    faza-Drugafazz

    naziva

    se

    disperziono

    sredstvo,

    odnosno vanjska

    faza ili

    menstum.

    EMULGOVANJE

    -je

    farmaceutsko

    tehnolo5ka operacija dispergovanjajedne

    teEne

    faze

    u

    drugoj

    sa

    kojom

    se ne mesa-

    EMULZIJE

    predstavljaju

    fino

    disperzne sisteme

    dve ili viSe

    faza koje

    se medusobno

    ne meiaju. Jednu

    fazu

    predstavlja

    vod4

    odnosno

    vodeni

    rastvor,

    a drugu ulje, odnosno,

    mast

    ili

    neka

    te6nost koja

    se ne mela

    sa

    uodotn,

    razlikuju

    ti

    dlr.

    .rr.st.

    emulzij4

    jedna

    se sastoji od sitno

    raspr5enih, odnosno

    dispergovanih

    kapljica

    ulja u vodi.

    To

    je

    emulzija

    tipa

    U-V,

    odnosno

    ugetf[6a1.

    Drugt

    lip

    emulzija

    su

    emulzije

    kod kojih

    je

    voda dispergovan4

    odnosno,

    raspriena u ulju kao

    u spoljaSnjoj

    fazi

    to su emulzije

    tipa

    V-U.

    Pored

    ovih

    osnovnih postoje

    i

    sloZenije

    emulzije npr.

    (V-U-V)

    i

    (U-V-[D.

    Da

    bi

    se

    spredilo

    odvajar{e

    faza

    pri

    izradi emulzij4

    dodaju

    se emulgatori.

    To

    su

    powsinski

    aktivne

    supstance koje

    se vezuju na

    powsinu

    kapljica

    dispergovane

    faze

    i tako

    spredavaju njihovo

    odvajanje.

    Prirodna

    emulzija

    je

    mleko.

    To

    je

    emulzija

    tipa LfV

    gde

    je

    mledna mast

    1_{

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    16/32

    MSryAMNJE

    -ili

    otapanj

    e

    predstavlja

    ili

    otopina-

    Na

    dvrste,

    ogenu

    tekuCu

    fazu.

    Dobijeni

    produkt

    naziva

    se

    rasrvor

    utidu

    rn+*

    supstance

    je

    veoma

    bitra

    i

    Sto

    je

    ve6a

    usittjenost

    rastvaranieje

    brZE*U

    melanje

    ili

    muCkanje

    lT--:"11u::t"

    lg:

    1

    r.pp.oT".

    IjT-

    ug*.i

    :.

    *iiieit

    -rr"T"i*p'#inijfr,.

    :T*i::::_":,:1":;ovrsrna

    r

    ruro

    ubrzava

    1asL*-jr:

    Osiru

    toga

    kt *ti.

    rrfrr-"

    trXtri?I*':3i:"::Tt=Y:*1 ::Il

    : =l-"'*";j'

    "0;

    ;;

    a;;il#'i;;;?#;"lHH'"#ffi""ff::

    ;;;;;ffi;;;#fi'Jffi:;11ff;

    cfuamnia D^+,^-^-:^ :^ Lr-

    -r-

    astvaranja-

    Rastvaralje

    je

    brze

    i

    ako

    su

    snpstance

    medusobno

    hemijski

    sliine.

    MSTVORIJTVOST

    ettenoj

    temperaturi

    dobije

    se zasideni

    rastvor

    za

    tu temperaturu.

    a

    rastvarada

    (otapala)

    ada

    (otapala)

    arada

    (otapala)

    a

    rastvarada

    (otapala)

    rastvanla

    (otapala)

    a

    rastvarada

    (otapala)

    grama

    rastvarada

    (otapala)

    KONCETITMCIE

    MSWOM

    gramaraswora

    00

    mililitara

    rastvora

    ce

    u

    100

    mililitara

    rastvora

    ce

    u

    100

    grama

    rastvora

    000

    mililitara

    ra

    RASWAMCI

    -Izbor

    rastvaraca

    u

    farmaciji

    j

    toksidnosti,

    isparljivosti,.nestabilnosti

    ili

    nepodnosljivosti

    sa lekovitim

    #t#ffffir:li

    sa

    organizrnom

    kao

    rastvarad

    t"tiiti

    uo-d.,

    a

    od

    nevodenih

    rasrvaraEa

    etanol, odnosno

    CttCHTOH

    CzIIsOH

    CzIIeO

    T6

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    17/32

    -naj6e5ie

    kori5cen

    posle

    vode kao

    rastvarad.

    Toje bistr4

    bezbojna

    tednost,

    karakteristidnog

    mirisa,

    ukusa koja

    prvo

    pede,

    a

    zatim hladi.

    Lako se isparav4

    a

    pare

    su zapaljive i

    gore plaviEastim

    plamenom.

    Oficinalne

    su

    dve

    koncentracije etanola

    i

    to

    koncenfovani

    etanol

    (aethanolum

    concentratum)

    ili

    spiritus

    concentratus to

    ie

    95-96

    vol%

    i

    diluirani etanol

    (aethanolum

    dilutum) ili spiritus dilutus 70vol%. Etanol se me5a sa vodom

    u

    svim razmerama uz kontrakciju odnosno smanjenje

    volumena

    tj. zapremine. Zbog

    toga

    se razredivanje

    etanola

    uvek

    vrii

    teZinskim merama i kori5ienjem

    teZinskih

    jedinica-

    Koncenhacija etanola inade se inaLava u

    volumnim

    procentima-

    Zaranedlanje etanola koristi se

    tzv.'AIIGACIOM

    METOD,

    odnosno

    pravilo

    zvezde

    ili

    pravilo

    krsta-

    U

    svim

    koncentracijama

    imad

    18

    vol%

    etanol

    deluje

    baktericidno,

    zbog

    toga su

    preparati

    u kojima

    je

    on kori5ien kao rastvarad dosta

    stabilni

    i

    ne

    podleZu

    delovanju mikoorganizam4 samim tim

    imaju duZi

    rok

    hajanja-

    70

    vol

    %

    etanol ima naliadi baktericidni efekat

    jer

    najbolje

    prodire

    u'bakterijsku deliju.

    Koncentrovani

    etanol deluje slabije baktericidno

    jer

    zbog

    svoje

    jadine

    izaziva koagulaciju

    belandevina

    u 6elijskoj membrani

    bakterije Sto zatvara 6eliju i smanjuje

    prodiranje

    alkohola-

    -osim

    vode

    i etanola

    koriste

    se

    jo5

    razliditi

    organski

    rastuaraEi kao

    Sto su

    eter, hloroform,

    petrol-eter,

    benzin, benzen

    ili

    benzol, acetor4

    glicerol, propilenglikol

    i

    slidno.

    Po5to

    je

    veiina ovih rastvarada tokidna zaEovek1 oni

    se

    koriste

    ili

    za'neke

    preparate

    za

    spoljnu

    primenu

    ili se uklanjaju iz

    preparata

    ukoliko su sluZili za ekstrakciju nekog

    aktivnog

    principa-

    Za

    rastvaranje

    liposolubilnih

    supstanci koriste se uglavnom masna ulja.

    Najde56e se koriste: oleum olivae

    (maslinovo

    ulje),

    oleum

    olivae neutralisatum

    (neutralizovano

    maslinovo ulje), oleum helianthi

    (suncokretovo

    ulje), oleum

    lini

    (laneno

    ulje),

    oleum amygdalae

    (bademovo

    ulje), oleum ricini

    (ricinusovo

    ulje).

    EKSTMKCIJA'\"

    -je

    farmaceutsko'tehnoloika operacija

    To

    je

    iscrpljivanje, odnosno, izvladenje aktivnog

    principa

    iz

    droge pomo6u

    odgovarajuieg

    rastvarada

    ReE

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    18/32

    LT; :o'

    perkolacija

    traje

    dok

    se ne

    sakupi

    pet perkolata-

    Jednim

    perkolatom

    smata

    se kolidina

    koja

    tezinom

    odgovara

    tezini

    TURBOEKSTMKCIJA

    -je

    metoda

    kod

    koje

    se

    k

    usitljena

    droga

    podesi

    ,

    ttpa

    rastvarad,

    a

    zatim

    dodaje

    pritiskom

    isti;n;ito

    u;6

    se

    30

    minut4

    a

    zatimkolira

    i

    svetlosti

    i

    nalsradno

    filtira-

    INFUZIJA

    -yrrttj.*

    droga

    nakvasi

    se

    vodom

    i

    ostavi

    da

    bubri

    5

    minuta-

    ekshahuje

    30

    minuta

    posle

    toga

    se

    kolira.

    Nakon

    toga

    prelije

    se

    kljuCalom

    vodom

    i

    uz.meSa4ie

    SUSMCE.PRINTJDNO

    SUSENJE

    18

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    19/32

    KOMORNESUSNICE

    -mogu

    biti razliditog oblika

    i veliEine, najde5de su u obliku saaduka odnosno oblika

    ormara

    ili

    sobe. To su

    ujedno najde56e

    laboratorijske su5nice,

    ujedno mogu sluZiti i

    za

    suhu sterilizaciju te

    se

    nazivaju i suhim sterilizatorima-

    Komorna

    su5nicaje

    aparat duplih zidova sa odgovarajuiim

    policama

    za

    postavljanje

    materijala koje teba su5iti, mora biti snabdjevena

    grijaEenr,

    termometrom

    i termostatom zz odriavanje

    propisane

    temperature.

    Su5nice

    veieg

    kapaciteta imaju i

    ventilatore za izbacivanje

    vlainog

    vazduha-

    TWELSKESUSNICE

    -obi6no

    sluZe za su3enje biljnog

    materijala ili flasterske mase. Takode sluZe za suienje

    granulata-

    One

    se sastoje od dugadkih

    tunela

    koz

    koje

    prolazi

    beskonadna traka- Na

    poEetku

    trake spu5ta se

    vlaini

    materijal,

    a

    kroz

    tunel

    zzgrejaai

    vazduh.

    Na

    kraju

    sa

    beskonadne

    trake

    pada

    osu5eni

    proizvod.

    onnwn suSttrcn

    -ili

    bubnjevi za su5enje, izradeni

    su u obliku velikih koso

    postavljenih

    cilindara- Materijal za su5enje

    u

    ove

    bubnjeve se

    ubacuje sa

    gomje

    strane, a zagrijani

    vazduh

    sa donje strane. Za

    vrijeme

    obrtanja

    materijal

    postepeno

    pada

    i na

    dnu izlazi

    osu5eni

    materijal.

    SUSENJE NA

    VAUCIMA

    -obavlja

    se na uretlajima

    koji

    se sastoje

    od

    jednog

    do

    dva

    ili

    viSe

    valjaka-

    Su5enje se

    vrii na

    njihovoj

    povr5ini. Valjci

    se

    zzgejavajl iautra i

    polako

    se

    okredu. Materijal koji

    pada

    na valjke

    osu5i se

    zapola

    obrtaja

    i na kraju se skida

    posebnim

    stn-rgadima-

    _.;

    SUSENJE

    MSPRSIVANJEM

    -ovaj

    nadin su5enja koristi

    se

    za uklanjanje

    ve6e kolidine

    vlage,

    odnosno rastvara6a- Supstanca odnosno

    masa koja se su5i

    raspr5uje se na vrhu su5nice i tako dobijene kapi odnosno

    Eestice

    padaju

    u

    struju

    zagrejanogvazduha

    pri

    demu se osu3e. Na

    dno su5nice

    pada

    suva supstanca u obliku

    praha

    ili

    granulata-

    Ovaj na6in

    su5enja

    koristi

    se kod

    dobijanja mleka u

    prahg

    deterdZenat4 radiditih

    granulata

    za tabletiranje,

    a takotle i

    kod

    su5enja ekstrakat4 krvne

    plazme,

    nekih

    antibiotik4 nekih

    koloidnih sunstanci i sl.

    LIOFILIZACIJA

    -predstavlja

    su5enje iz smrmutog

    stanja-

    Obavlja se

    na

    taj

    nadin da

    se vlaga

    prisutna

    u

    preparatu

    zarrrr;a.e, odnosno

    prevede

    u

    le4

    a

    zatim u

    vakuumu

    led sublimuje

    i na taj

    naEin se

    preparat

    osu5i.

    Kod liofilizacije

    se

    koristi osobina

    vode

    odnosno leda

    da

    pod

    sniZenim

    pritiskom

    tj. u vakuumu

    ima osobinu zublimacije. Liofilizacija

    se

    primjenjuje

    za su5enje

    terrnolabilnih

    EKSIKATOR

    se koristi za suSenje

    pomodu

    higroskopnih supstanci. To su

    supstance koje vezuju odnosno

    privlaEe vlagu. Eksikatorje

    staklena

    posuda

    koja se moZe hermetiEki zatvoriti. Na dno se

    postavi

    supstanca

    koja vezuje

    vlagrl

    obidno se koriste negaSeni

    kred, CaClz, koncentrovana HzSOr fosfor

    pentoksid

    i sl. Da bi se

    su5enje u eksikatoru ubrzalo

    moie se

    sworiti

    vakuum ili

    Olago zagrejati i ovo

    je

    nadin su5er{a

    pogodan

    za termolabilne

    materijale

    (preparate).

    Eksikator

    se

    koristi i

    za

    duvanje

    supstanci i

    preparata

    koji bi

    mogli ovlaZiti, a to treba

    sprediti. Kod nekih

    gotovih

    lekova za

    spreEavanje

    vezanja vlage koristi

    se najde56e

    kao adsorpciono sredstvo

    silikagel.

    I

    MZNJEDIVANJEETANOI-A

    -po5to

    pri

    me3anju etanola i

    vode dolazi do

    promene,

    odnosno do

    smanjenja

    iii

    kontrakcije

    volumen4 razretlivanje etanola

    se

    vrii

    teZinskim merama u teZinskim

    procentima.

    Prema farmakopeji

    primenjuju

    se

    aligacioni

    metod

    odnosno

    pravilo

    mezde,

    krsta- kriZa i sl.

    '

    r

    19

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    20/32

    fit

    [e-b1=4

    h

     a-c;=g

    A+B--C

    C-

    erarni

    rzzii

    etlenoe

    rastvora

    20

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    21/32

    1.*d Sfi

    vol% etanola

    izraditi

    Tff

    vclYo etsncl.

    a=SSvel06=$S,*

    tei%

    c=TtXvsl%=fiI,4

    tei%

    fr

    g3,E

    \

    ,/

    fr8,4-il=fi8,49&

    fi2,4

    /'\

    S3,8-62,4=S1

    ,49

    E

    EE,4+S1,4=93, EgG

    alPstrebns

    je

    utrs$iti

    1fffiFg

    96 vslYo

    etanola.

    I

    SEFgA

    mije$a

    se Fa XgB

    S?,49J[

    mije$a

    se

    sa

    31,498

    I EEfXx31,4

    =

    50$,EgE

    62,4

    hlFotrehns

    je

    izraditi

    ltlEEg

    7E vnlrt'u

    etanola

    lFilllgf, dnbije

    se

    iz

    KgA

    9B,Hgfr

    dohije

    se iz EE,4gA

    1080xS2.4

    *=

    g3s

    =665'?59A

    /l

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    22/32

    Z.sd

    gsvel?fi

    etanela

    i

    ed

    fiftuel'fi

    etanela

    izraditi

    fflvsl%

    etanel.

    ss,

    B

    ,/

    E2'4-24,6=37,sgA

    62,4

    24,6

    --

    g3,g-62,4=Bl,4gB

    37,8+ts1,4= 9,

    fgfr

    1[t00gA

    mije a

    se

    sa

    XgB

    o-

    10ll0x3'l

    d

    .n=t'=830,699E

    s7,g

    10009f,

    dobije

    se

    iz

    XgA

    fi=

    =E46,Z4gA

    22

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    23/32

    S.lrrsditi FFEg fr5vsl0lr

    etanala

    od

    1fiv*lusetansla i

    sd

    Stlvfil%

    etentrln.

    a=$ilvsITn=85,

    EHteEYn

    h=lfivolx[=EteEnt

    c=f;5ual$6=4f

    ,Ifrteifil[

    85, fifi

    4F,gE-g=*F,2gA

    \oF,rtr

    E

    --/

    \---\

    gE,Fn4T,Eil=ss,4qB

    39,I+S8,4=TF,6gE

    3EHgtr

    dohije

    se

    iz

    HgA

    TF,Sgfr

    dahije

    se

    iz

    *S,IgA

    7tExS9.2

    X=

    ._

    =1g1,g69A

    L)

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    24/32

    l

    I

    _1

    4.lzraditi

    FEflg

    Ffivel96

    etansfa

    od

    IEvsl%

    etansls

    i

    ad

    $Svolx6

    etanola.

    a=B$usl%=Eg,

    F0teE0l$

    b=?Evslyu= E,41tei%

    89,?fi

    t[tr,41

    fi=

    6S,29

    ST,

    EB-IU,41=4I,4IgA

    \

    4F,47+?1,

    E?=fi$,

    Eggf,

    I20gC

    dabije

    se

    iz

    XgA

    69,29gfr

    debije

    se

    iz

    4I,4tgA

    720x47,47

    =493,2794

    24

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    25/32

    5.*d

    f;5Fg F$vcl?[etancla

    i ed IEvtlYu

    etansls

    izrad

    iti 4Bvalgl[

    etancl.

    a=TEvaInfs=T1,

    E4tei%

    h

    =

    E

    Ev*

    I

    Yr=

    IS,

    il St e

    i

    slo

    E=4Eval$6=4fi,tr1tei%

    vl,l4

    I

    IE,SS

    4H,81-E$,ES=1T,5EgA

    -

    --*

    -/

    40,81

    -/

    -\--

    ?1,144s,81=$$,ESgE

    Hgf,

    dohije

    se iz FFffgA

    4B,31gC

    dehije

    se iz

    ll,f;$gA

    5f;fix48,I1

    J(=

    :

    =l

    EEE,IEgfi

    17,88

    15nt,?EgC-5SSgA=$5E,IEgE

    z5

    fFsdr'

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    26/32

    E,ffid

    EsHg

    lEvglyr

    etanela

    i

    sd

    Esvalusetsnela

    a=Ef;vef

    %=f;F,l4tei%

    h=15vel%=18,fi teiEfn

    e=4Ivef

    n/n=f ,IIteinl'u

    EI,14

    gg,

    F2-l

    E,

    [lt=Et,

    ESg*

    -/

      9.7x

     

    \

    IF,frS+1I,4I=4f;,i

    lgE

    1I,fls

    26

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    27/32

    F,fid

    IHilg

    EfvFIYu etansls

    i

    ad

    ?*vsl1t

    etansla

    izrad iti

    5fivslulL etansl,

    a=t3v*l%=fi5,EEtef9[

    h=I5vel%=?fi,41teia/u

    e=$$vslol[=4F,2?tef$t

    .,4f;,

    ?T-iF,

    4l

    =I4,

    EFgA

    Ef;,Et_

    _,--

    ,

    .\

    Efi,41

    -t'45'II\

    fi5,8845,

    t=?ff,41

    g

    E

    14,

    Efi+Ifi,41

    =45,379f,

    Hgf,

    dchije

    se

    iz

    ?EfigB

    45,I39f; dshije

    se iE Ifi,41gE

    I$Ex4$,ET

    I$fl,F$gC

    l

    88,41

    1I3$, EEgC-I8Eg

    E=$f;E,

    E$HA

    27

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    28/32

    E.lzraditi

    lEEfig

    tfi$el}ft

    etannla

    ud

    lfivsl16

    etannla

    i $lvslDlu

    etanola.

    s=$1vsl16=EF,

    ff$tei?t

    h=1

    Evel%=lI,

    gl

    tei%

    Br,ttrE

    --EF'gF'19'$l=f;E,E6gA

    -

    EE,gF

    -

    /1

    E

    I

    p,

    $1 5fr,1tr6+

    1

    B,

    [lE=I4,

    I

    Igf;

    l

    EtlEgC

    dobije

    se

    iz

    XgA

    l6tlllx 6,f16

    ll,15gA

    F4,1

    7

    I80fi9fr-l

    ?10,

    I

    FgA=$E$,

    EEgE

    28

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    29/32

    S.*d 78flg

    Sf;vnl16 etanqla

    i

    *d

    13 v*l%etanala

    nsFrsviti

    EEYslffs

    *tan*|.

    a=$Svs

    I

    u/u=ES,

    ?ilt

    eitt

    b=1Svsl*i=1

    fi,

    f;SteiY$

    c=SEualY'r=4S,2l

    tei%

    .qn&,r"

    ES,TE

    =_\

    *\--

    4FrEl

    l

    E,EE

    4S,31-1fi,

    fiE=ET,

    E$gA

    87,fiS+41,49=?9,139fr

    TEIIgA

    dabije

    se

    Hgfr

    S7,S3gA

    dshije

    se

    Ig,1Igf;

    TFfix?$,1

    2

    f,=

    =1S48,$1gf;

    3r,fi3

    1648,

    fi19fi-7889*=8$fi,

    E1

    g

    E

    29

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    30/32

    1H'ffid

    lFEflg

    EElrPIYu

    etansla

    i

    ed

    $fiuplu,fi

    etansls

    izraditi

    FE

    upl%

    etanel.

    a=S$vs|lf,=S$,

    gEteET

    h=26vel%=EI,

    Sfitei%

    -'r

    \

    $3,g8\

    _ _/68'97'21,Sfl=4F,6rgA

    \69,s7

    _

    gl,sE

    ';#

    $-

    ilq

    lFf;0gB

    dobije

    se

    HgC

    17f0r(72,8

    J[=

    =5109,759ff

    24,93

    STERILTZACIJA

    -Predstavlja

    prepamra,

    -U

    farmacij.i

    se

    primjenjuje pri

    izradi

    razlicitih

    ati

    atf,uelna

    borazand,-Za

    sterilizacijuie

    koriste

    razliditi

    postupci

    30

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    31/32

    I.STEzuLIZACIJA

    SWIM PREGREJANIM

    VAZDTJI{OM

    + 2

    sata na temperaturi

    l60oc

    G5'C)

    *

    3 satanatemperaturi

    140"C

    ( 5"C)

    -ova

    sterilizacija

    se

    obavua

    u suvom sterilizatoru,

    odnosno

    komornoj

    suSnici

    (opis

    uredaja

    ponoviti

    kod komome

    su5nice).

    Na ovaj

    nadin

    se

    sterili5e

    obidno stakleno

    posude,

    a takocle

    i neke

    sirovine za

    lekove kao

    Sto su

    pra3kovi, podloge

    za

    masti i

    sl. Materijal treba

    paZljivo

    poslagati

    na

    police,

    a

    takode uvije

    se i

    u

    filter

    papir

    kako

    bi se steriinost duZe

    saduvala-

    2.STERILTZACIJA

    ZASICENOM

    VODENOM

    PAROM

    UZ POVISENI

    PRITISAK

    *

    20

    minuta na 120"C

    (tl'C)-pritisku

    I atmosfere

    ili 101,3 kPa

    *

    6 minuta

    na i35'C

    (il'C)-pritisku

    2 atmosfere

    1Li202,6r^rPa

    -ova

    sterilizacija

    obavlja

    se

    u autoklaw.

    Autoklav

    se sastoji iz cilindridne posude

    koja

    se

    moZe hermetidki zatuoriti.

    U

    unuta5njosti

    se nalazi takode

    posuda

    za vodu Eijim

    zagrejavanjem

    se

    dobija

    neophodna

    vodena

    para-

    Autoklav

    mora

    imati

    izvor toplote,

    termometar,

    termostat, manometar.

    Materijal za

    sterilizaciju

    se sloZi u autoklav

    i hermetiEki se

    zatvori. UkljuEi

    se zagrejavanje

    vode

    i wSi

    sve

    dok iz autoklava

    ne

    podnu

    izlaziti vodena

    para

    i vazduh.

    Ostavi

    se nekoliko minuta da vodena

    paraidazt pa

    se

    nakon

    togaza:tl/ori

    ventil. Od tada

    se

    prati povedanje

    temperature i

    pritisk4

    kada

    se

    postignu

    potrebna

    temperatura

    i

    pritisak,

    zabeleii se vreme

    i od

    tada

    meri

    weme sterilizacije.

    Nakon zavriene

    sterilizacije

    otvori

    se

    ventil

    za

    isticanje

    pare

    i

    ieka se da

    se

    autoklav

    ohladi.

    Tek nakon

    hladenja

    sme se otvoriti.

    3.STERILIZACIJA

    U STRUII VODENE

    PARE

    ILI

    U KIruEALOJ

    VODI

    +

    30 minuta

    na 98o-100'C

    -obavlja

    se

    u Kohovom

    loncu. On se sastoji

    od

    posude

    sa re5etkom, na

    sredini mora

    imati i

    poklopac

    ali se ne zafvara

    hermetidki.

    Mora

    biti opremljen termometom.

    Na

    re5etku

    se stavlja materijal

    za

    sterilizaciju,

    a ispod re5etke se zagrejava

    voda- Da

    bi

    sterilizacija

    bila

    sigumija

    desto se

    dodaju

    u

    vodu i

    neka

    baktericidna

    sredstva.

    Vreme

    se

    meri

    nakon

    lto

    se

    posti gre

    propisana

    temperatura-

    4.

    STERILIZACIJA

    PLAMENOM

    -obavlja

    se na taj

    nadin da se

    predmet

    provladi

    kroz nesvetleii

    deo plamena

    3-4

    puta

    i svaki

    put

    zadrii oko 20 sekundi.

    5.

    STERILZACIJA

    FILTRIRANJEM

    -izvodi

    se kroz

    odgovarajude

    sterilne filtere

    koji ne

    propu5taju

    vegetativne

    i

    sporogene

    oblike mikroorganizama-

    Filtriranje

    se

    obavlja uz aseptiike

    uslove rada

    Za ovu sterilizaciju

    koriste

    se sinterovani

    fittri, azbestni

    i membranski

    filtri. Ova se metoda

    koristi za

    sterilizacil'u

    termolabilnih supstanci

    npr. antibiotik4

    vitamin4

    serumq vakcina

    i sl.

    6.ASEPTIEM

    POSTIIPAK

    -podrazumijeva izradu lijeka

    pod

    uslovima

    koji

    iskljuEuju

    bilo

    kakvu kontaminaciju.

    Za

    ovaj

    postupak

    koristi

    se

    aseptiEni

    laboratorij

    a u

    njegovom nedostatku

    aseptidna

    komora. Ponoviti

    rad

    sa aseptidnom

    komorom u

    lekciji apoteka-

    Pored

    wih

    iest

    postupaka

    orooisanih

    farmakopeiom

    u

    pralesi

    se

    koriste

    neki drusi poshtpci,

    oni su ne1to manie

    pouzdane

    metode

    sterilizaciie

    ali se

    povremeno

    primieniuiu.

    TINDALIZACIJA

    -je diskontinuirana

    sterilizacija koja se obavlja

    na temperaturi

    od

    100'C u

    trajanju od

    I

    minuta i to 3 dana uzastopno.

    Nazvanaje

    prema

    naudniku

    Tyndalu kojijuje

    uveo u

    praksu.

    Ova sterilizacija

    zasniva

    se

    na

    uni5tavanju

    vegetativnih

    oblika

    mikroorganizama.

    Ponavljanjem

    sterilizacije

    u toku

    3

    dana

    omogu6ava

    se

    prelazak

    sporogenih

    u vegetativne

    oblike

    mikroorganizam4

    a time

    i

    njihovo

    uni5tavanje.

    PASTERIZACIJA

    -je

    takode

    nepouzdana

    metoda sterilizacije.

    Naziv

    je

    dobila

    prema

    naudniku

    Pasteru.

    Ova metoda

    primjenjuje

    se za supstance

    koje ne

    podnose'temperaturu

    od

    100"C.

    Princip

    izvotlenjapasteri2acijeje

    zagrijavanje

    supstance

    natemperaturi od

    60-80.C

    najde56e

    20

    minuta do

    pola

    sata

    Pasterizacija

    se najde5de

    koristi

    pri

    proizvodnji

    i

    pakovanju

    mlijeka i

    mlijednih

    proizvoda-

    Hemijska

    sredstva

    koja

    imaju baktericidno

    i

    antiseptidko

    dejstvo

    desto se dodaju

    materijama

    koje

    teba

    steritisatl.

    Ove

    supstance imaju

    ulogu

    konzervanasa

    i spredavaju

    razvoj mikroorganiz:ma

    nakon

    otvaranja

    nekog farmaceutskog

    preparata

    NCOMP

    ATIB IL

    U-N

    KO MP ATIB

    I

    LNO

    ST

    -predstavlja

    nepodnoiljivost

    nekih

    supstanci

    pri

    izradi farmaceutskih

    preparata

    ili

    pri

    njihovoj primjeni.

    Pozravanje

    ove

    nepodno5ljivostije

    znadajno

    za farmaceuta

    da

    bi mogao

    izraditi

    djelotvoran preparal

    Razlikuju

    se:

    FARMACEUTSKA

    INKOMPATIBILNO

    ST

    -predstavlja

    nemogu6nost

    da

    se od

    propisanih

    supstanci

    pripremi

    odgovarajuii

    ljekoviti

    oblik

    Npr.

    neke

    pra5kaste

    odnosno

    kistalne

    supstance,

    ako

    se

    pomije5aju

    stvaraju

    vlaZnu

    masu

    ili

    dak

    teEnost

    Od ovakvih

    supstancf

    nemoguie

    je

    izaditi

    pra5ak

    npr. vlaZnu

    masu

    stvaraju

    aspirin i antipiriq

    zatim

    salicil i aminopirin

    itd. Pra5kaste

    supstance

    koje

    se

    pietvaraju

    u te6nost

    su

    kamfor

    i rezorcin,

    kamfor

    i

    mentol

    mentol

    i rezorcirl

    aminopirin

    i rezorcin

    itd-

    FZICKA

    INKOMPATIBILNOST

    J_t

  • 8/18/2019 farmaceutska delatnost

    32/32