Fakultet Za Sport i Turizam

7/29/2019 Fakultet Za Sport i Turizam..

1/40

Fakultet za sport i turizam, TIMS1

Teorijske osnove fizike kulturePriprema za polaganje ispita:

Teorijske osnove fizike kultureZlatko Ahmetovic2

UVOD

U samom sreditu fizike kulture, fizikog vaspitanja, sporta i rekreacije nalazi se ovek injegove

mogunosti. oveka posmatramo kao integritet biolokih, psiholokih i sociolokih faktora. Usvetu

se sve vie ispoljava tendencija ka integraciji globalne kulture, pa tako i u fizikoj kulturi.Interanacionalizaciji fizike kulture, naroito doprinosi meunarodni olimpijski pokret, kao iorganizacije globalnih sistema fizike kulture.

Svaka nauka ima svoju istoriju i svoju teoriju, a tako i nauka o fizikoj kulturi. Kroz teorijufizikekulture analizirae se pojave koje se javljaju kao rezultat istorijskih pojava i procesa u fizikojkulturi. Tako emo sagledati mesto nae fizike kulture danas i pravce daljeg usmeravanja iboljegorganizovanja.

ISTORIJA FIZIKE KULTUREIstorija fizike kulture je posebna nauna disciplina istorijske nauke, sa posebnim predmetomistraivanja. Ona prouava pojavu i razvoj sredstava, organizacionih oblika, metoda, teorija isistema fizike kulture; otkriva i utvruje osnovne zakonitosti njenog razvoja od prvih pojavnihoblika iz najstarijeg doba, pa sve do naih dana.

Predmet izuavanja istorije fizike kulture je pojava i razvoj pojedinih oblika fizike kulture.Izuavanjem istorije fizike kulture otkrivamo i saznajemo zakonitost i uslovljenost pojavnihoblika

fizike kulture zavisno od drutveno-ekonomskog ureenja,politike, nivoa opte kulture i drugihinilaca.U klasnim drutvima fizika kultura je imala klasni karakter, jer su ciljevi i zadaci odreivaniprema

potrebama vladajue klase.U robovlasnikom drutvenom ureenju postojala je samo fizika kultura vladajue klase. Ufeudalnom drutvenom ureenju fizika kultura dobija staleki karakter.U kapitalistikom drutvenom ureenju buroazija, kao vladajua klasa, je zainteresovana za

fiziku kulturu narodnih masa, naroito u prvoj fazi razvitka kapitalistikog drutva, kada fizikakultura slui ciljevima njene politike borbe.U socijalistikom drutvenom ureenju fizika kultura je dobila novu ulogu, jer se poredzadovoljenja drutvenih potreba, teilo zadovoljenju potreba svakog pojedinca.3

Znaaj izuavanja istorije fizike kulture ogleda se u tome to upoznavanjem toka istorijskog procesa nastanka i razvoja fizike kulture saznajemo o nastanku i razvoju pojedinih njenihpojavnih


2/40

oblika - o nastanku i razvoju olimpijskih igara, sportova, modernog sporta, fizikog vaspitanja iolimpizma.

TEORIJA FIZIKE KULTURETeorija kao saznanje, odnosno sistem saznanja shvatanja o nekoj pojavi, odnosno grupi pojava

zasnovan je na poznavanju njihovih zakona i ispitivanja injenica, a to predstavlja vodei faktor

-putokaz u sprovoenju praktinih aktivnosti.Po teoretiaru Poliu praksa raa teoriju, a teorijausmerava praksu.Teorija fizike kulture je uopteno i sistematizovano saznanje o fizikoj kulturikao drutvenoj pojavi.U teoriji i praksi sluimo se brojnim nazivima, terminima. Da bi se izbegli nesporazumi dajemodefinicije osnovnih pojmova koji se u praksi koriste.

POJAM je najoptija predstava stvorena uoptavanjem posebnih, sutinskih osobina i predstavljamisaoni oblik, kojim se odreuju te sutinske osobenosti.TERMIN je jeziki izraz, odnosno oznaka odreenog pojma i u razliitim jezicima ima razliitejezike oblike za istovetne pojmove koje oznaava.Termin: FIZIKA KULTURA

Fizika kultura je svesna, planska, slobodna, celishodna, stvaralaka drutvena delatnost zasaznavanje i upravljanje materijalnim i duhovnim dobrima ljudskih fizikih aktivnosti,struktuiranih

kao fiziko vaspitanje, sport i sportska rekreacija. Dakle, fizika kultura bi se moglaidentifikovati Ikao program za razumevanje fizikih aktivnosti I upravljanje promenama u prostoru fizikihsposobnosti.

Prema navedenim definicijama vaspitanje je sistematsko i plansko uticanje (delovanje) na decu iomladinu sa unapred odreenim ciljem, zadacima, sadrajima i metodama na razvoj iosposobljavanje linosti za svakodnevni ivot. Pri tome se utie na razvoj svih strana linosti,odnosno na fiziku, intelektualnu, estetsku, moralnu, drutvenu i radnu komponentu.Moe se rei da je FIZIKO VASPITANJE deo opteg vaspitanja i da predstavlja svesnu,plansku,

sistematsku, organizovanu aktivnost (delatnost, proces), koji putem fizikog vebanja ostvarujezadatke postavljene u cilju stvaranja svestrano (telesno, fiziki) razvijene linosti, a time iharmonijski razvijenog lana drutva sposobnog za ivot, rad i odbranu zemlje.4

Termin: FIZIKO OBRAZOVANJEObrazovanje je pedagoki proces sticanja znanja, vetina i navika iz raznih oblasti nauke,umetnosti,

tehnike, prakse, proizvodnje.

Iz steenih znanja ostvaruju se odgovarajue vetine i navike, potrebne za ivot i rad mladih iodraslih.

VETINA je steena sposobnost, spretnost i umenost brzog lakog i uspenog izvravanja nekedelatnosti. SPOSOBNOST je odreeno svojstvo oveka, kojim se obezbeuje uspeno vrenjeodreenih aktivnosti. NAVIKA je automatizovana vetina.Najkrae reeno FIZIKO OBRAZOVANJE je pedagoki proces i sastavni deo procesavaspitanja,

koji se sastoji iz sticanja i usavravanja motornih znanja, vetina i navika, kao i odgovarajuihteorijskih znanja iz oblasti fizike kulture.


3/40

Termin: FIZIKA VEBAFizika veba je odreeni pokret koji ovek obavlja u cilju odravanja, razvijanja iliusavravanjasvojih fizikih i funkcionalnih sposobnosti i fizikog razvoja uopte.U irem smislu fizika veba je i kretanje (skup pojedinih pokreta koji se unapred ne mogu

odrediti), kojese takoe izvodi sa odreenim ciljem, kao na primer: igre, smuanje, boks, xudo,karate, rvanje i slino.Termin: FIZIKO VEBANJEPrema tome moe se rei da je fiziko vebanje proces razvijanja vetina, navika i sposobnosti,odnosno to je vie puta ponovljeno izvoenje fizikih (telesnih) vebi.Termin: IGRA

Znai igra je stariji i iri pojam od sporta i kao slobodna, nagonska, spontana, neproizvodna, prijatna aktivnost primenjivana je kroz itavu istoriju u obliku slobodno izabrane zabave, a ufizikom vaspitanju se koristi od samog njegovog poetka. Termin: SPORT

Sport je oplemenjena borba i takmienje, radi prevazilaenja ve postignutih rezultata, njegovo

osnovno obeleje.Termin: GIMNASTIKA5

To je racionalna kretna delatnost usmerena na razvijanje i odranje ljudskog organizma injegovihkretnih sposobnosti.

U dananjoj praksi postoji vie vrsta gimnastike:- jutarnja gimnastika,

- proizvodna gimnastika,- medicinska ili korektivna gimnastika (kineziterapija),

- sportska gimnastika i ritmiko sportska gimnastika.Termin: SPORTSKA REKREACIJASportska rekreacija je slobodno izabrana, a ne nametnuta aktivnost, koja se organizuje u

slobodnom

vremenu - dokolici i svojim aktivnostima i sadrajima dopirnosi odmoru, razonodi i podizanjufizikih i radnih sposobnosti graana.Termin: TRENING

Trening je naroit sportsko-pedagoki i rekreacioni proces usmeren na usavravanjefunkcionalnih,posebno motorikih mogunosti organizma, kao i mnogih drugih psiholokih komponentilinostisa ciljem postizanja to boljih rezultata u odreenoj sportskoj delatnosti.UVOD U TEORIJU FIZIKE KULTUREUobiajeno je da se pojedini periodi razvoja ljudskog drutva pamte i belee na osnovu znaajnihdrutvenih promena ili velikih otkria i dostignua u nauci, tehnici, umetnosti i drugim oblicimaljudskog stvaralatva. Druga polovina 20. veka, koji se esto naziva i vekom "nauno-tehnolokerevolucije", nosi i niz drugih epiteta, na primer: vek atomske energije, kosmikih letova,kibernetike, informatike i slino. Sigurno je, meutim, da se ovaj period s pravom moe nazvati i vekom fizike kulture ili, moda, vekom sporta. Neosporivo je da je fizika kultura upravo uovom


4/40

periodu dostigla takav nivo razvoja i takav znaaj u ivotu oveka i drutva, kakav ranije uitavojistoriji civilizacije nije imala.6

U svesti savremenog oveka je preovladalo uverenje da kultura linosti i drutva u celini ne

moebiti potpuna bez odgovarajuih nivoa fizike kulture. U takvim okolnostima, osim drugihpozitivnih

promena, osetno je poveana i panja za problemima njenog naunog osmiljavanja. Otudadanas

gotovo i nema nauke i naune oblasti u kojoj se u manjoj ili veoj meri ne izuavaju i pojave izoblasti fizike kulture, to se posebno odnosi i na njen najrazvijeniji deo - sport.Poznato je da u formiranju svake nauke trajno deluju dve tendencije: diferencijacija i integracija.

Proces formiranja sistema nauka o fizikoj kulturi je dugo bio pod uticajem diferencijacije(ralanjavanja i specijalizacije znanja). Ova tendencija je uslovila pojavu velikog brojaparcijalnih

disciplina i ogranaka koji, posredno ili neposredno, odraavaju pojedine strane ili elementefizikekulture i pojava u njoj. Prema podacima meunarodne asocijacije kadrovskih kola za fizikukulturu - AIESEP, samo u nastavnim planovima visokih kola i fakulteta za fiziku kulturuegzistirapreko 100 nastavno-naunih disciplina.Diferencirani pristup je, nesumnjivo, omoguio da se bitno proire i prodube pojedinanasaznanja i

stvore osnovne pretpostavke za nauno fundiranje i uspenije reavanje mnogih teorijskih ipraktinih problema. Meutim, preterana diferencijacija oteala je sagledavanje fizike kulture unjenoj svesti ukupnosti, u njenom realnom tonalitetu. Osim toga, ova je tendencija bitno uticala

nato da se ovek jo uvek izuava kao dezintegrativni sistem, odnosno skup razliitih i tonezavisnih

obeleja subjekta. Doda li se ovome i injenica da su fundamentalne nauke oduvek teilenekakvojdominaciji, onda se ne treba uditi to suse u dosadanjem razvoju nauke o fizikoj kulturiispoljavale jednostrane tendencije u vidu biologizacije, pedagogizacije, psihologizacije,

sociologizacije i slinog.U takvim okolnostima, a delom i zbog ubrzanog priliva novih informacija, sve vidnije sepoinjeispoljavati i tendencija ka uoptavanju i objedinjavanju naunih znanja. U tom kontekstu, najprese

poinju razvijati teorije srednjeg obima, kao to su: teorija fizikog vaspitanja, teorija sporta,teorija

sportske rekreacije i drugo.

Istorijski uzev, najranije su se poela formirati znanja o osnovama fizikog vaspitanja - teorijafizikog vaspitanja. Tome je najvie doprinela injenica da je fiziko vaspitanje uvek bilo iostalo

osnovna forma usmerenog korienja fizike kulture u optem sistemu vaspitanja i obrazovanjamladih. Poto je ponikla na osnovama takve prakse, teorija fizikog vaspitanja se razvijala u


5/40

neposrednoj vezi sa pedagogijom. Zahvaljujui tome ona je relativno rano stekla statusnaunopraktinediscipline pedagokog karaktera.7

Drugi ogranak naunih znanja, koji se takoe relativno rano osamostalio, jeste teorija sporta.

Katalizator njenog ubrzanog razvoja, osobito u poslednjoj deceniji, predstavlja izvanredno brziuspon vrhunskog sporta (sportskih dostignua). Vrhunski sport jepostao svojevrsni gigantskilaboratorij u kome su skoncentrisani ogromni istraivaki potencijali usmereni na iznalaenjenovih

puteva za optimalni razvoj i ispoljavanje ljudskih mogunosti.Pojava i ubrzani razvoj novih pojavnih oblika i usmerenja u delatnoj sferi fizike kulture otvorilisu

i mnogo novih pitanja, pre svega praktinog, ali i teorijskog karaktera. Mnoga od ovih pitanjaspontano su se infiltrirala u teoriju fizikog vaspitanja, premda su u veini sluajeva izlazila izokvira njenog predmeta. Ukoliko bi se ova tendencija nastavila, ona bi bez sumnje dovela dodekonkretizacije i destrukcije teorije fizikog vaspitanja.

Sve ovo jo vie istie potrebu za formiranjem jedne uistinu integrativne naune discipline, ijibizadatak bio da celovito osmiljava sutinu i integritet mnogovrsnih pojava, veza i odnosa ufizikojkulturi, odnosno discipline koja se ne bi zatvarala u granice svojih pojedinih oblika, strana ilifunkcija. Radi se, svakako, o disciplini iji bi predmet trebalo da bude samo ono to jezajedniko,sutinski opte, to razliite strane fizike kulture, njene pojavne oblike i usmerenja povezuje ujedinstvenu celinu.Ideja o formiranju jedne takve naune discipline ranoje je prihvaena i u naoj zemlji. Ve uprvim

godinama svog rada, Fakultet za fiziku kulturu u Beogradu (ranije Dravni institut za fiziku kulturu) uvrstio je u svoj nastavni plan i predmet pod nazivom Teorija fizike kulture. Na alost,ovaj nastavni predmet se nikada nije izdigao na nivo naune discipline. tavie, u tom i takvomstatusu teorija jo i sada nije otkrila svoj pravi put, svoj autentini sadraj i predmet. Ona seuglavnom svodila na biranje otkria i znanja i za druga periferna pitanja. Kao takva, onaobjektivno

nije ni mogla da otkrije dijalektiku zakonitost interakcije dejstvujuih biomehanikih,fiziolokih,psiholokih, sociolokih i dugih faktora. Poznato je, meutim, da nauka istinski poinje "kada seopta naela moraju podvrgnuti probi injenica i kada se praktini problemi i teorijski odnosikoriste za manipulacije sa stvarnou u ljudskoj akciji".8

Zaostajanje i nedovoljna efikasnost teorije upravo su bili i osnovni povod za sve eeosporavanje

njenog naunog identiteta. Pobornici kineziolokog pravca u nauci o fizikoj kulturi, na primer,smatraju da se funkcija integracije naunih znanja o fizikoj kulturi ne moe poveriti teorijifizikekulture, poto ona navodno nema status nauke niti ima uslova da to postane. Pristalice ovogpravca,


6/40

naime, smatraju da je teorija samo prednauna faza u razvoju nauke, da se ona slui pretenospekulacijama, te da spekulativni pristup ne moe da rei ni jedan nauni problem. Iz istihrazloga,na nekim naim fakultetima teorija je ukinuta ak i kao nastavni predmet. Jasno je da seukidanjem

predmeta bitno ne umanjuje objektivna potreba i nunost postojanja i daljeg razvoja teorijefizikekulture kao nauke, jer kako istike Malinovski "teorija koja je promaila, mora se ispravitiotkriemzato je omaila".Ne ulazei u etimologiju same rei "teorija", premdabi se i sa tog aspekta mogla oboriti teza onavodnoj nenaunosti teorije, neosporno je da u sadanjem trenutku i na sadanjem nivou svograzvoja teorija fizike kulture zaista nije u stanju da nae reenje za mnoge protivurenosti kojeseraaju zajedno saraanjem novih i sve sloenijih potreba, ciljeva, sadraja i oblika ovekoveaktivnosti u fizikoj kulturi. Sasvim je izvesno da njena sadanja nemo nije posledica njene

apriorne nenaunosti, ve vie i prvenstveno posledica njenog trajnog zapostavljanjai pogrenogusmeravanja. Predugo je, ini se, zanemarivana injenica da se nastale protivurenosti ne mogureiti bez revolucionarnog preobraaja drutvene svesti u pogledu shvatanja odnosa izmeufizikekulture, fizike i duhovne aktivnosti oveka u fizikoj kulturi, mehanikog vebanja i slobodnogstvaranja, individualnih i drutvenih potreba, itd. Takav preobraaj se nije ni mogao ostvariti bez revolucionarne teorije fizike kulture, bez temeljnog poznavanja njenog funkcionisanja i razvoja.Na osnovu svega to je izloeno, vidi se da je opredeljenje za teoriju fizike kulture opravdano teda

bi svako odlaganje u njenom formiranju vodilo ka jo veem zaostajanju, sa brojnim negativnimposledicama. Upravo iz tih razloga, celokupno dalje izlaganje orijentisano je pre svega u pravcu

reafirmacije ideje o potrebi i nunosti postojanja jedne takve naune discipline. PREDMET, ZADACI I ZNAAJ TEORIJE FIZIKE KULTURE9

Uslovno i u najirem smislu, teorija fizike kulture se moe predstaviti kao sveukupnost znanjakojasu ponikla i razvijala se kao teorijska refleksija ovekovog iskustva u fizikoj kulturi, odnosnoznanja koja na odreeni nain reflektuju celokupno iskustvo i praksu fizike kulture. Poznato jedasu se znanja o fizikoj kulturi formirala u okvirima razliitih naunih oblasti i disciplina. Svakaod

tih disciplina bavi se samo delom ukupne problematike ili, pak, jedne te iste pojave i fenomene

izuava sa samo jednog aspekta (morfolokog, fiziolokog, psiholokog, sociolokog i dr.).Drugim

reima, svaka od tih disciplina ima svoj sopstveni predmet i delokrug pitanja i problema kojimasebavi, to bitno opredeljuje i nivo uoptavanja i generalizacije naunih saznanja. Prema tome, dabi

se napravila distinkcija izmeu teorije fizike kulture i drugih naunih disciplina i odredilo njeno


7/40

mesto u ukupnoj strukturi nauka o fizikoj kulturi, neophodno je da se utvrdi njen predmet iokviri

problema kojima se ona bavi, odnosno njen predmetni sadraj.Da bi se izbegli nesporazumi, valja napomenuti da i sam term in "teorija" ima razliito znaenje.U

uem smislu, ovim terminom se uobiajeno oznaava "opti princip poduprt znatnim brojempodataka, a koji se predlae kao objanjenje za neku grupu fenomena" ili "iskaz odnosa za kojese

veruje da preovlauju u obimnojmasi fakata" i slino. U nekim sluajevima, ovim terminom seoznaava i apstraktni princip za koji se smatra da se ne moe primeniti u praksi".U irem smislu terminom "teorija" uobiajeno se oznaavaju opte teorijske discipline u kojimase

kompleksno objedinjuje itav niz uzajamno povezanih ideja, principa i koncepcija koje seodnosena odreenu disciplinu, odnosno predmet kojim se ona bavi (teorija knjievnosti, teorijapedagogije,

teorija umetnosti i slino). Jasno je da se ovom prilikom spomenuti termin primenjuje u irem znaenju (teorija kao integrativna disciplina).Osim toga, treba uzeti u obzir i injenicu da u sadanjoj strukturi nauke o fizikoj kulturiegzistira

itav niz naunih disciplina koje su veoma bliske teoriji fizike kulture i koje se esto s njompoistoveuju. To su, pre svega, specijalne teorije - teorije srednjeg obima meu koje spadaju:teorija

fizikog vaspitanja, teorija sporta, teorija sportske rekreacije, teorija motorike (antropomotorika)i

neke druge teorije.10

Za razliku od ovih disciplina, predmetno ogranienih na pojedine aspekte, strane ili podrujafizikekulture, teorija fizike kulture je ve po svom interesnom opredeljenju vie uoptena,integrativna

disciplina. NJen osnovni zadatak je da otkriva ono to je sutinski opte, odnosno ono todozvoljava da se stvori celovita slika o objektu kojim se ona bavi (fizika kultura kao sloena,integralna celina) i osmisle njegova fundamentalna obeleja, svojstva i zakonitosti koje izlaze izokvira parcijalnih naunih disciplina. To nije prosto preuzimanje ili sumiranje znanja iz drugihnaunih disciplina, ve integracija u punom smislu te rei, to jest objedinavajue izdvajanjenjihovog opteg smisla bez ega se ne moe shvatiti celina. Znaajno je pritom napomenuti dacelina uvek pretpostavlja neto vie od prostog zbira delova i da se stoga spoznavanje celine nemoe svoditi samo na spoznavanje njenih delova.Po svom osnovnom sadraju, teorija fizike kulture je prvenstveno drutveno humanitarnanauka,

jer se u sreditu njene panje nalazi ovek i socijalni faktori njegovog razvoja. Istovremeno, onaukljuuje sadraje iz prirodnih nauka, s obzirom da je primarno orjentisana na izuavanje fizikekulture kao specifinog faktora usavravanja prirodnih svojstava i sposobnosti oveka,optimalizacije njegovog fizikog stanja i fizikog razvoja.Dakle, teorija fizike kulture osmiljava osnovne komponente, sutinska svojstva i veze koje


8/40

razliite strane fizike kulture spajaju i objedinjavaju u jedinstvenu celinu, otkrivafundamentalne

prirodne i socijalne osnove fizike kulture, a takoe i njene mnogobrojne veze sa drugimstranama

kulture i na toj osnovi formulie opte zakonitosti funkcionisanja, svrsishodnog korienja i

razvojau konkretnim uslovima i okolnostima.Teorija se moepredstaviti kao organski povezan sistem autentinih znanja o fizikoj kulturi,njenim karakteristikama, strukturi i funkcijama i svemu to odreuje granice njenog unutranjegbia i njeno mesto u drutvenom ivotu, u drutvenoj stvarnosti i uopte. Sve tone znai da seteorija fizike kulture, kao i druge iroko uoptene teorije, svodi na sumiranje rezultata iz drugihdisciplina sa kojima je povezana, niti da treba poput nekog velikog skladita da deponujecelokupnu

grau iz tih disciplina. Teorija izdvaja i objedinjuje samo ono to proistie iz njenog sopstvenogpredmeta, ono to je sutinski i opte i to omoguuje da se stvori potpuna slika o objektu kojiistrauje. Logino je da se ona oslanja na granine nauke samo u meri koju dozvoljava razvoj tih

disciplina, posebno sa aspekta odreene problemske orijentacije.ZNAAJ TEORIJE FIZIKE KULTURE11

Kao nauna disciplina, teorija fizike kulture ima viestruki znaaj - spoznajni, metodoloki,praktini. Otkrivajui objektivne zakonitosti funkcionisanja i razvoja fizike kulture, onaomoguavaju da se dublje pronikne u praksu, da se shvati sutina i smisao odreenih pojava itendencija, da se odvoji bitno od nebitnog, neophodno od sluajnog, progresivno od zastarelog iveprevazienog, itd.U odnosu na praksu, dakle, teorija se ne javlja samo kao ono sto bi treba otkriti, proveriti ili

dokazati ve kao njen bitni sastojak, kao "njena subjektivno - spoznajna strana kojom seodraavaobjektivna stvarnost, kojom se ulo u razumevanje njenih objektivnih zakona ina taj nainomoguilo praktino menjanje stvarnosti".U celini uzevi, znaaj teorije moe se razumeti samo onda ako se ona posmatra uporedo i unajtenjoj vezi sa praksom. Kao to to prethodna analiza pokazuje, teorija usavrava i unapreujepraksu, pokazuje joj kuda i kako da ide, dok praksa raa teoriju tako da u neprekidnom tokurazvitka jedna drugoj moguuju dalje usavravanje. Drugim reima, praksa je osnova iz kojeizrastateorija, odnosno primarno izvorite njenih spoznaja, ali i primarni kriterijum njene istinitosti.U odnosu na druge, manje uoptene discipline (teorije srednjeg obima), teorija fizike kultureima i

znaajnu metodoloku funkciju. Oslanjajui se na filozofsku metodologiju i intergrativnerezultate

saznanja u irokoj sferi sopstvenog predmeta, ona omoguuje formiranje jedinstvene optenaunemetodoloke koncepcije na osnovu koje se mogu prouavati razliite forme, vidovi i usmerenjafizike kulture, ukazuje na osnovne pravce i mogunosti korienja njihovih strukturnih osno va,njihove funkcije zakonitosti njihovog uzajamnog delovanja u drutvu.


9/40

Ovome svakako treba dodati da teorija fizike kulture, kao i svaka druga disciplina sanaglaenimideolokim sadrajem, ne moe biti nepristrasan registrator injenica i zakonitosti koje izuava.Ona

je duna da dosledno prati i na najneposredniji nain izraava opta drutvena opredeljenja i

stremljenja u oblasti koju predmetno pokriva. Na taj nain teorija se javlja i kao znaajan faktorideolokog usmeravanja fizike kulture i njenog efikasnijeg usklaivanja sa drutvenomstvarnou.Kao nastavna disciplina, teorija fizike kulture takoe ima viestruki znaaj. Uz dosta razloga,slobodno moemo rei da je ona osnovni opteteorijski profilirajui predmet profesionalnog obrazovanja strunjaka u fizikoj kulturi. NJen prvorazredni znaaj je u tome to ona presudnoutiena formiranje profesionalnih pogleda i ubeenja ("profesionalni kredo") od kojih u velikoj merizavisi dalji razvoj i stvaralaki domet buduih strunjaka.12

Uloga teorije u obrazovanju buduih strunjaka nije samo u tome da ih naorua odreenim

fondomteorijskih znanja i injenica ve i da ih osposobi za iroko osmiljavanje njihove profesionalnedelatnosti. Izmeu ostalog, oni moraju biti osposobljeni da u svakoj pojedinanoj pojavi mogurazaznati i njenu optu sutinu, njenu povezanost i uslovljenost sa drugim pojavama i sl. Drugimreima, teorija treba da pomogne da se lake snalaze u mnotvu veoma sloenih veza i odnosakoji

deluju u fizikoj kulturi i da pri tom uvekimaju na umu da svaki onaj "ko se povede sa praksombez

teorije, taj je kormilar koji se ukrca na brod bez kormilara i kompasa i nikad nije siguran kudaplovi" (Leonardo da Vini).PROBLEMI METODOLOGIJE

Uobiajeno je miljenje da se nauka prepoznaje po metodama kojima se slui. Postoje i miljenjada

se nijedna nauka ne moe u potpunosti razmahnuti ukoliko se u njoj ne razvije i usavrisvojstveni

istraivaki aparat (sveukupnost sredstava i metoda naunog saznavanja).Za teoriju fizike kulture, za njen bri razvoj i osamostaljenje, razvoj samosvojne metodologijetakoe je jedan od bitnih inilaca. Na alost, u njenom dosadanjem razvoju ovom pitanju se nijeposvetila dovoljna panja. Zbog toga je naa teorija na nivou deskripcije i spekulativnogtumaenjaodreenih pojava i tendencija u fizikoj kulturi.Brojna nauna istraivanja sprovedena u nas vie su bila orijentisana na pitanja vezana zastrukturu

psihosomastkog statusa sportiste ili nekih drugih subjekata, na transformaciju pojedinih obelejapsihosomatskog statusa i slino, a manje ili nikako na osvetljavanje onih elementarnih pitanja izdomena teorije fizike kulture. Osim toga, ova istraivanja imala su preteno induktivno-empirijska

obeleja. Zanemarena je injenica da je fizika kultura, pre svega drutvena delatnost graena naprirodnim osnovama. U prouavanju drutvenih pojava i procesa, pak, empirijski pristup nijeprimenljiv jer se njime te pojave ne mogu prouavati u "konkretnim drutvenim odnosima i


10/40

dinamikim ivotnih uslovima koji su ih nainili onakvim kakvi jesu" (Marks). Na takvuopasnost

ukazivao je i Malinovski u naunoj teoriji kulture. "Nema sumnje da smo se u sadanjoj krizinaecivilizacije uspeli na vrtoglave vrhunce u mehanikim i hemijskim naukama, istim

iprimenjenim, ina podruju materijalistike teorije i mehanikog ininjerstva. Meutim, nemamo vremena izakljuaka humanistikih umovanja (i ne potujemo ih) niti u valjanost drutvenih teorija"."Danas nam je preko potrebno - nastavlja Malinovski - da uspostavimo ravnoteuizmeuhipertrofiranog uticaja prirodnih nauka i njihove primene, s jedne strane i zaostalosti drutvenihnauka sa stalnom nemoi organizacije funkcionisanja drutvenih mehanizama, s druge".13

Interesantna je i pouna jo jedna misao Malinovskog. Razvijajui svoju naunu teorijukultureon,

izmeu ostalog, istie: "Drugi razlog to sam se tako eksplicitno bavio minimalnom definicijom nauke jeste to, to je na sasvim novom podruju istraivanja kakva je kultura, jedan od

najpogubnijih postupaka pozajmljivanje metode od neke druge, starije i bolje uspostavljenediscipline. Organska poreenja i mehanike metafore, verovanje da brojenje i premeravanjedefiniegranice izmeu nauke i neobaveznog prianja - sve to i mnogi drugi trikovi pozajmljivanja ioslanjanja na drugu disciplinu, priinili su sociologiji vie tete nego koristi".Iz istih razloga, istaknuti teoretiar B. Poli takoe istie da "jednostrana empirika istraivanjavuku praksu fizike kulture u konzervativni pozitivizam koji obino postaje paravan zaprikrivanje

nesposobnosti ili nespremnosti da se logikim teorijskim prouavanjem problema nalaze prava reenja. Gubi se iz vida da se do naunih injenica moe doi i teorijskom kreacijom,stvaralakimpovezivanjem svih raspoloivih injenica iznanja sa drutvenom stvarnou".Moemo se sloiti i sa konstatacijom istog autora "da se proceszii i pojave u fizikoj kulturimogu

objasniti samo otkrivanjem dijalektike interakcije empirikim putem saznatih injenica iteorijskekreacije".

Oigledno je, naime, da nauka o fizikoj kulturi, pa i teorija, mora obezbediti novu metodologijukoja bi obezbedila jedinstven empirijsko-teorijski pristup koja bi vie vodila rauna o tome daempirija i teorija ne mogu biti elementi jednake teine, jer se ne radi o otkrivanju injenica kaotakvih ve o stvaralakom naporu da se menja postojee stanje.Ovome emo dodati i jednu misao Malinovskog:"Naa minimalna definicija podrazumeva da jeprvi zadatak svake nauke da spozna legitimni predmet. Ona mora da prosledi do metoda taneidentifikacije ili izdvajanje bitnih inilaca svog procesa. To nije nita drugo do uspostavljanjeoptihzakona i koncepata koji takve zakone otelovljuju. Ovo, naravno, podrazumeva da svako teorijskonaelo mora biti prevodljivo u metodu posmatranja i, opet, da pri posmatranju moramo briljivoslediti linije nae konceptualne analize".Na kraju, Malinovski istie: "Neprestano empirijsko proveravanje i prvobitno zasnivanje nauneteorije i iskustva, oigledno ine samu sutinu nauke" Shodno ovim razmiljanjima, u novijoj


11/40

svetskoj literaturi sve vidnije se ispoljava tendencija ka integraciji naunih metoda i pristupa toje,

bez sumnje, posledica sve ireg povezivanja i meusobnog proimanja razliitih nauka. Danasgotovo i nema metoda za koje bi se sa sigurnou moglo rei da pripadaju samo jednoj ili drugojnaunoj oblasti.14

U jednoj raspravi o karakteru metoda u teoriji fizike kulture poznati ruski teoretiar L. P.Matvejev

istie: "Premda to zvui paradoksalno, ali se moe rei da specifikametoda istraivanja u takvimnaunim oblastima kakva je teorija fizike kulture je upravo u odsutnosti uske specifinosti (kaoiskljuiva pripadnost pojedinim naunim granama)."Po njegovom miljenju, osnovni metodikiarsenal treba da ine "integrativne optenaune forme i metode saznanja". Pod "integrativnim"misli

se na metodoloke instrumente koji su prilagoeni tako da na kraju krajeva obezbede sintezusaznanja i to tako da konani rezultat adekvatno odraava celovistost objekata koji se istrauje tj.da

kvalitativno odvoji celinu od njenih sastavnih delova.Osim uobiajenih i iroko primenjivanih metoda, pristupa i istraivakih tehnika (kao to suapstrakcija, analiza i sinteza, indukcija i dedukcija, logiko-matematike metode,teorijskokibernetikei druge), u teoriji fizike kulture neto vie od ostalih koriste se i takozvani"sistematski pristup" i "teorijsko modeliranje" (ili modelovanje).

SISTEMSKI PRISTUP

Prvostepeno znaenje u metodologiji sistematskog pristupa pridaje se kategoriji "celina". Pritom,celina se tumai s pozicije "paradoksa sveukupnosti", koji je ve odavno formulisan, premdadugo

nije privlaio panju u konkretnim naukama. NJegova sutina ukratko se moe izraziti u stavu:"celina je vie nego suma delova koji u nju ulaze". Moese rei i tako: "glavno to karakteriecelinu odsustvuje u njegovim delovima uzetim pojedinano".U skladu s tim, pod sistemom u sistemskom pristupu podrazumeva se "zakonomerno regulisana

sveukupnost elemenata meusobno povezanih tako da obrazuju neku integralnu celinu koja se nesvodi na svoje delove". Pojam "sistem" pritom se ne odnosi samo na pojedine objekte, kako se naprvi pogled moe pretpostaviti, ve i sistemske komplekse koji se javljaju kao spoj razliitih i uisto

vreme organski meusobno povezanih i uslovljenih objekata pojava procesa (npr. sistemi tipa:organizam - sredina; fiziki razvitak- fiziko vaspitanje; fizika kultura - forme ivotnedelatnosti

drutva i tako dalje).Prirodno je, dakle, da centralna panja u sistemskom pristupu mora biti orjentisana na otkrivanjeintegrativnih faktora koji obrazuju sistem tj. svojstva i veze pomou kojih se elementiobjedinjuju u

celinu, dajui im sistemski karakter i koje predstavljaju u njemu ono to celinu odvaja od njenihdelova. Delovi celine pri takvom pristupu ne razmatraju se odvojeno jedni od drugih i ne kao

konani cilj saznanja, ve samo kao strane celine, objedinjene njenom strukturom izakonitostima

funkcionisanja. Pojedinano, tj. sami za sebe, oni se mogu analizirati samo onda kada je to


12/40

neophodno da bi se shvatila osnova obrazovanja i funkcionisanja sistema.15

Iako jo nije temeljno razraen konkretni metodiki aparat za primenu ovog pristupa u teorijifizike kulture, oigledno je da je on vema prikladan i da e stoga u budunosti imati sve veiznaaj. Ve i sama polazna ideja sistematskog pristupa, naime, garantuje na izvestan nain da se

razliite strane, forme i funkcije fizike kulture celovito analiziraju, kako bi se stekla to vernijaslika o njenom jedinstvu, totalitetu.Jasno je, meutim, da se primena sistematskog pristupa ne sme ograniiti na razmatranje sistemakao relativno stabilnih struktura, jer bi se tada on sveo na "sistemsko-strukturni pristup", koji ni

izdaleka ne odraava sve znaajke i sutinu sistemskog pristupa. Da bi se to izbeglo, pojediniautoripreporuuju da se sistemski pristup primenjuje u kombinaciji sa istorijsko-logikim (genetikim)pristupom koji obavezuje da se odreene pojave i procesi posmatraju i analiziraju u njihovojrazvojnoj sveukupnosti (nastanak, menjanje, tendencije).

TEORIJSKO MODELIRANJEOsim sistemskog pristupa, u teoriji fizike kulture esto se primenjuje i "teorijsko modeliranje".

Ovaj pristup pretpostavlja konstruisanje ili izbor nekog "modela" objekta koji se istrauje(analoga,neeg slinog, uproene kopije) i operisanja s njim da bi se dolo do nekih saznanja koja se poanalogiji mogu preneti na reprodukovani objekat odnosno original. U teorijskim istraivanjimaobino se koriste specifini oblici modeliranja kao to su: informacioni (verbalni, opisni),grafiki(crtei, eme, grafikoni) i logiko-simboliki (matematiki, kibernetiki) modeli.U sadanjem trenutku, modeliranje je najee vezano sa korienjem matematikih modela, posebno statistikih. Objekti modeliranja mogu biti: pojedini parametri fizike pripremljenostikoja

se postie kroz usmereno delovanje pojedinih faktora fizike kulture; odnosi izmeu tih faktora i dinamike fizike pripremljenosti; njihova struktura; pojedine strane procesa fizikog vaspitanja;dinamika nekih pokazatelja razvoja fizike kulture i mnogi drugi. Neposredno operisanje takvimobjektima u njihovom prirodnom obliku (ili eksperimentisanje njima) je teko, a u nizu sluajevagotovo nemogue. Zamenjujui sloeni objekat, "modelom" koji ga reprodukuje u uproenojformii istovremeno ima s njim neto opte, istraivau se prua mogunost da stvori neke predstave o svojstvima i odnosima objekta, ak i ako se on ne moe neposredno posmatrati. Jasno je, ipak, dasesve ono to se istrauje u fizikoj kulturi ne moe podvesti pod modeliranje zato to sumetodolokeosnove ovog istraivakog pristupa jo uvek nedovoljno razvijene. Sigurno je, meutim, da eubrzani razvoj nekih ogranaka matematike i matematike logike, teorije izomorfizma, sistema i teorija ekstrapolacije, a posebno i sve ira primena raunara, veoma brzo otvoriti prostore zaprimenu modeliranja u svim naunim oblastima, pa i u teoriji fizike kulture.16

DEFINICIJA FIZIKE KULTUREU strunim i naunim krugovima termin "fizika kultura" je predmet mnogih nesporazuma inedoumica. Postoji miljenje da ovaj termin sadri idealistiku podelu oveka na "fiziku iduhovnu


13/40

prirodu". S druge strane, postoji miljenje da iz ovog izvedena kovanica - fizika kultura i sport -implicira podelu na dve kulture - fiziku i sportsku. esto se zato postavlja i zahtev da se ovajtermin zameni drugim, prikladnijim i irim, koji bi obuhvatio "sve ono to je zajedniko igri,sportu,

gimnastici i drugim oblicima fizike kulture i to karakterie osnovne intencije drutva u ovoj

oblasti" (Poli, 1980). Dileme oko termina "fizika kultura" mogu se zapaziti i u drugimzemljamau kojima se ovaj termin inae koristi u neto drugaijem znaenju.Poljski teoretiar Kravik u polemici ovom terminu smatra da bi se cela ova oblast drutvenedelatnosti mogla nazvati "telesnom" ili "somatskom" kulturom. Istovremeno, on smatra da biuvoenje novog termina u ovom trenutku bilo necelishodno i to iz tri razloga: prvo, teko jeiskljuiti iz naunog i svakodnevnog jezika opredeljenje koje je ve steklo pravo graanstva(fizikakultura); drugo, ve i prosta intuicija sugerie da fiziku i telesnu kulturu treba shvatiti kaosinonime; tree, koristei kategoriju "somatska kultura" neizbeno se zanemaruje ovekovasredina

koja ima sutinski uticaj na njegovo zdravlje i somatski status.U engleskom jeziku termin "fizika kultura" se ee koristio krajem 19. i poetkom 20. veka, alipreteno kao sinonim za "fiziki trening". U tipologiji delatnosti u sferi kulture amerikogteoretiara Pola afera, pored niza drugih vidova kulture - aristokratske, nacionalne, religiozne,socijalne, naune, ekonomske i slinih, spominje se jo i fizika i rekreaciona kultura. U veinisluajeva, meutim, u amerikoj literaturi termin "fizika kultura" se moe smatrati analogomtermina "fiziko vaspitanje", "sport" ili "sportska" odnosno "fizika rekreacija".17

U celini uzevi, sadanje okolnosti u vezi sa terminom "fizika kultura" nedvosmisleno istiupotrebu da se o njemu i ovom prilikom netopodrobnije raspravi, dakako bez pretenzija da se otome da i konani stav. Sam termin "fizika kultura" ponikao je iz otpora na jednostrani"skolastikiintelektualizam", iz otpora prema jednostranom isticanju "kulture duha" 8. i 9. veka. U poznatom

delu "Uber Pedagogik" Kant istie: "Obrazovanje due moemo u izvesnom smislu zvatifizikim,kao obrazovanje tela. Ovo fiziko obrazovanje duha se razlikuje od moralnog i time to je onousmereno na slobodu, dok je moralno orijentisano jedino na prirodu". U istom delu, Kant

nastavlja:

"Fizika kultura duha deli se na slobodnu i skolastiku. Slobodna je u stvari igra, skolastikanaprotiv priprema za zanimanje; kod slobodne se vaspitanik samo prati, dok je kod skolastikepod

prinudom. Skolastika kultura je rad,njoj treba da prethodi sloboda jer ona pogaa ovekoveviesile, nie sile se uvek kultiviu uz vie i uvek u odnosu na vie."Inae, re "fizika" ovde ima znaenje koje joj je dao Platon ... ona oznaava ljudsku prirodu i upozorava na prirodne zakone kojima podlee ljudski organizam. Re "kultura" ukazuje naosveeno i osmiljeno aktivno usavravanje ljudske linosti."Kada govorimo o fizikoj kulturi - istie Poli - onda re "fizika" treba da nas podsea namaterijalnu prirodu oveka ije telo i njegovo kretanje postaju sredstvo i objekat svojevrsnefizike


14/40

aktivnosti, dok nas re "kultura" upozorava na oveka kao drutveno i humano bie koje jesubjekt i

svrha i cilj vlastitog stvaralakog angaovanja u toj aktivnosti". Ove dve komponente su nasvojevrstan nain integrisane u takve oblike ljudske delatnosti kao to su igra, sport, gimnastika,ples, turistika i slino.

Prelaskom na podruje fizike kulture ovi oblici nisu vie samo fizike aktivnosti u biolokomsmislu, ve postaju ljudske delatnosti tj. produhovljene i osmiljene aktivnosti. Taj prelazakznaiprevazilaenje prirode i pojavu novog sloja s kojim bioloki sloj u oveku dobija novemogunosti(Pavievi, V.): "Materijalno-fiziki element u igri, sportu, gimnastici i drugim oblicima dobijajusvoju kulturnu vrednost, pod uslovom da ih prate odgovarajue duhovne vrednosti.Sportskotehnikirezultat u igri, sportu i gimnastici i druge motorne vetine postaju "materijalni medijum zaostvarivanje duhovnih vrednosti i pruaju mogunost realizacije ljudskog duha a ne animalneprirode" (Foht, I.).18

Tako shvaen pojam "fizika kultura", dakle, ne ograniava se samo na telesne vetine, to nijesamo

dobro zdravlje i slino, "to je odreen ljudski odnos prema vlastitoj fizikoj prirodi i vlastirazumanad telom". Sasvim je izvesno da e igra, sport, gimnastika i drugi oblici biti blie ovekovojljudskoj sutini i njegovom kulturnom stvaranju ukoliko su vie osloboeni jednostranog pritiskanjegovih utilitarnih potreba.

Dakle, fizika kultura je gotovo uvek i jedan oblik preobraavanja i menjanja stvarnosti, u ciljuzadovoljavanja vlastitih potreba i mogunosti za zamiljenu realizaciju elja i snova, i oblik ukome

e trajati vrednost ivota, to je svojstveno svakoj kulturnoj delatnosti. Sasvimje izvesno dasvako

veliko sportsko ostvarenje u sutini predstavlja idealnu, ali i realno ostvarljivu novu ljudsku ioveju mogunost i vrednost.Oigledno je da se ne moe prihvatiti jednostrano etatistiko tumaenje fizike kulture kao celokupnosti istorijskog naslea i dostignua oveanstva na podizanju zdravlja, usavravanjufizikog statusa i fizikih sposobnosti i sl. Moramo se sloiti zato sa Poliem kada kae: "Mishvatamo fiziku kulturu pre svega kao svesni napor da se pronau najefikasniji putevi da sedoedo onoga emu oveanstvo tei. Fiziku kulturu prema tome treba shvatiti kao sistemspecifinihoblika fizikih aktivnosti koje slue stvaranju ljudskih vrednosti i preko njih stvaranju ovekakao

nove vrednosti."

U tumaenju pojma "fizikekulture" teite je mahom na procesu objektivizacije duhovnihvrednosti koje ovek realizuje u toj specifinoj aktivnosti. Oito je da se samo iz odgovarajue duhovne aktivnosti moe razviti moralno, estetsko ili drugo stanje, a ne iz isto fizikog. Prematome, primedbe i nedoumice oko termina su dobrim delom opravdane jer pridev "fizika" kojimse


15/40

objanjava specifinost ove kulture, uistinu ne odrava pravi smisao i sutinu aktivnosti koje se utoj

delatnosti realizuju. Sigurno je, meutim, da zamenjivanje neadekvatnog termina jo manjeadekvatnim, kao to je na primer "sport", moe izazvati jo ve tekoe i nesporazume. Reenjebi,

ini se, trebalo traiti u temeljnijoj analizi cele ove delatnosti i otkrivanjem inilaca i zakonistostikoji bi realno odravali i samu sutinu pojma. Sve ostalo je stvar konvencije i korektnogpotovanjate konvencije.19

OSNOVNI ASPEKTI POJMA Oigledno je da u dananjem smislu znaenja iza termina "fizikakultura" ne stoji neka prosta, jednostavna pojava. Da bi se ovaj termin adekvatno odrazio u optipojam, nuno je da se razree mnoge tekoe gnoseoloke, fomalnologike, semantike i drugeprirode. Tekoe su vee jer se i opti pojam "kultura" nalazi u fazi intenzivnogpreosmiljavanja,preciziranja i jo nije stekao optepriznato odreenje kojim bi se izrazili osnovni rezultati

njegovesavremene interpretacije. Sasvim je izvesno da se u teoriji fizike kulture ne moe polaziti od pretpostavke da se sabiranjem injenica o pojedinim sastavnim delovima - elementima fizikekulture, moe doi do neke vie forme uoptavanja. Da bi nalazi teorije bili uistinu teorijskiodrazstvarnosti, ona mora da sadri i uoptava saznanja o zakonitostima fizike kulture uzetim: - u njihovoj celini i ralanjenosti;- u njihovoj oformljenosti i dinamici promenljivosti;

- u dijalektikom jedinstvu i protivurenosti;- u mnogostrukosti uzajamnog delovanja sa drugim objektima;

- u njenoj uslovljenosti socijalnim ciljem.

Na taj nain, fizika kultura se ne moe objasniti ni kroz izdvajanje pojedinih njenih strana ilipojava, ni posredstvom slaganja aspekta, ve samo na osnovu uoptenog saznavanja njenihzakonitosti. Drugim reima, ona se mora objasniti kompleksno, u najirem i optem znaenju kaoelement koji genetski i funkcionalno ulazi u socijalnu celinu.

Sam termin "fizika kultura" kao to je reeno, nije jednoznaan. U savremenoj literaturi ijezikojupotrebi termin je dobio veoma iroko znaenje obuhvatajui tako i optu sferu ljudske delatnostiinjene raznovrsne rezultate koji predstavljaju vrednosti za linost i drutvo. Otuda se i ne moereida je ovaj termin uopte lien odreenosti. Ako se izuzmu neke pojmovno-terminolokenekorektnosti, moe se ipak rei da u osnovi razliitih smisaonih aspekata pojma "fizikakultura"

lei realnamnogostranost onih pojava, svojstava i odnosa, koji na ovaj ili onaj nain nalaze svojodraz u ovom pojmu.Moe se dakle postaviti pitanje: ta treba uzeti kao osnovno odreenje fizike kulture? Da bi sedolo do odgovora moraju se analizirati i neki opti pojmovi, u prvom redu pojmovi sa kojima jefizika kultura u najneposrednijoj vezi, a to su "kultura" i "fiziki razvoj oveka".20


16/40

Pri korienju pojma "kultura" obino mu se suprotstavlja pojam "priroda" posmatrajui ih uizvesnom smislu kao protivurenosti. Pod "prirodom", kao to je poznato, podrazumeva se sveonoto postoji po prirodnim zakonima - nezavisnim od oveka i onim to se smatra delom njegovedelatnosti. U pojave kulture, ubrajaju se produkti, rezultati i naini preobraajne delatnosti

oveka idrutva, odnosno delatnosti usmerene na preobraavanje prirode radi zadovoljavanja ljudskihpotreba. U procesu razvoja kulture vremenom su se ravili i postali njen sutinski deo i takveforme i

vidovi delatnosti koje su specijalno usmerene na usavravanje samog oveka, na preobraavanjenjegove sopstvene prirode. Upravo u te forme, odnosno komponente kulture moemo uvrstiti ifiziku kulturu.Za razliku od stihijskih procesa razvoja u prirodi, razvoj prirodnih kvaliteta oveka postao jepredmet svesnog i strogo usmerenog delovanja, upravljanja, usavravanja, to obezbeuje ipostojanje specijalnih delova ili ogranaka kulture koji su na to usmereni. Fizika kultura, kaojedan

od ogranaka kulture, ne deluje neposredno na predmete spoljanje prirode ve na odreenekvalitete, svojstva i sposobnosti samog oveka koje su steene u vidu prirodnih dispozicija i kojese

prenose u naslee (kao genetske pretpostavke razvoja) i istovremeno se razvijaju u toku ivotapoduticajem uslova ivota, aktivnosti i vaspitanja.Fizika kultura je veoma tesno povezana sa fizikim razvojem oveka. Pod tim se podrazumevazakonomeran proces stvaranja, formiranja i menjanja prirodnih morfofunkcionalnih svojstavaljudskog organizma tokom individualnog ivota, a takoe i na njima zasnovanih fizikihkvaliteta i

sposobnosti. Razume se, ovek i drutvo nikada nisu teili da izmene objektivne zakonitosti tograzvoja, razvoja koji tee nezavisno od oveka. Time svakako nisu smanjene mogunosti zausmereno delovanje na prirodne procese razvoja i da se kroz to obezbede ona obeleja i pravacrazvoja koji najbolje odgovara potrebama i stremljenjima drutva i linosti. U tom smislu, fizikakultura se moe posmatrati i kao specifian socijalni faktor svrsishodnog delovanja na procesrazvoja oveka tj. faktor koji upravo i omoguuje da se usmereno razvijaju uvek aktuelni,ivotnoznaajni kvaliteti i sposobnosti.21

Istorijski uzevi, fizika kultura se razvija po uticajem praktinih potreba drutva koje suprimarno

okrenute svestranompripremanju oveka za rad - tom prvom i najvanijem uslovu ljudskogbitisanja. Formiranjem odreenih sistema vaspitanja i obrazovanja fizika kultura se integrie unjih

kao znaajan faktor formiranja motornih umenja i navika, neophodnih kako za realizaciju tako izauveanje radnih mogunosti oveka, a takoe i kao znaajan faktor razvoja i usavravanjafizikihsposobnosti i svih ostalih potencijala ljudske linosti. Istovremeno fizika kultura je dobila i svevie dobija ulogu jednog od najznaajnijih sredstava za ouvanje i unapreivanje zdravlja,


17/40

funkcionalnih sposobnosti organizma, ili krae reeno, sredstvo optimalizacije fizikog stanja i vitalnosti oveka.U celini uzevi fizika kultura se moe posmatrati sa razliitih strana, sa razliitih aspekata. Dabi se

potpunije shvatila njena sutina treba posmatramo je sa najmanje tri sledea aspekta:

- delatnog (kultura kao proces ili nain racionalno organizovane preobraajne delatnosti);- predmetno-vrednosnog (kultura kao sveukupnost "predmeta" koji predstavljaju odreenuvrednost

za zadovoljavanje drutvenih i individualnih potreba);- personificirano-rezultativnog (kultura kao rezultat aktivnosti ovaploen u samom oveku).22

ASPEKTI POSMATRANJA FIZIKE KULTUREDELATNI ASPEKT Fiziku kulturu karakterie bitna specifinost koja se sastoji u tome tonjenu

osnovu ini motorna aktivnost koja je svrsishodno usmerena na razvoj ili ouvanje ovekovihdelatnih sila. Uopte uzevi, njene specifine komponente predstavljene su racionalnim formama

motorne delatnosti (delatnost u kojoj su sutinski momenti pokreti i kretanja organizovani usistemmotorne aktivnosti). Pritom vrednost predstavljaju samo one forme motorne aktivnosti koje

omoguuju, u pravilu, najbolji nain za formiranje odgovarajuih motornih umenja i navika, aprekoovih i usmereni razvoj fizikih sposobnosti, optimalizaciju stanja zdravlja i radne sposobnosti.Osnovni elementi takve motorne aktivnosti uobiajeno se oznaavaju kao "fizikevebe".Istorijskiuzevi, prvobitne forme aktivnosti koje ulaze u sastav fizike kulture bile su reprodukovanielementi radne delatnosti koja je imala prvenstveno karakter fizikog rada. U procesu daljegrazvoja

fizika kultura je u sebe sve vie ukljuivala i specifine forme kretanja i aktivnosti koje suspecijalno konstruisane radi reavanja razliitih vaspitnih, obrazovnih, zdravstvenih i drugihzadataka. Ovo naravno ne znai da je fizika kultura izgubila svaku vezu sa radom. Ona jeoduvek

bila i ostala sredstvo i metod pripremanja oveka za rad. Kroz raznovrsnu aktivnost u fizikojkulturi ovek je sticao odgovarajua motorika svojstva i sposobnosti koje su mu omoguavaleda

uspenije ovlada radnim operacijama, da produktivnije radi, a takoe i da reava druge ivotnezadatke koji pretpostavljaju odreeni nivo motorikih svojstava i motoriku efikasnost uopte.Vano je napomenuti da nauno osmiljavanje delatnog aspekta kulture uopte, pa i fizikekulture,

u poslednje vreme dobija sve iri znaaj pre svega stoga to se u teoriji istie "osnova zashvatanje

kulture je istorijski aktivna i stvaralaka delatnost oveka, pa prema tome razvoj samog ovekakaosubjekta te delatnosti". Bitno je, takoe, to pri takvom pristupu u sferu kulture ne ulaze samoodabrane oblasti stvaralake delatnosti (nauna, umetnika i druga), ve i sve druge raznovrsnepreobraajne delatnosti oveka i drutva u celini.23


18/40

PREDMETNO-VREDNOSNI ASPEKT Fizika kultura kao sveukupnost predmetnih vrednostipredstavljena je celim kompleksom materijalnih i duhovnih vrednosti stvaranih u drutvu kaorezultat obezbeenja neophodne efektivnosti te delatnosti. Na svakoj etapi razvoja fizike kultureone su inile njenu vrednosnu sadrinu i u tom svojstvu one su bile predmet osvajanja, korienjai

daljeg usavravanja. Re je, pre svega, o gimnastici, sportu, igri i drugim pojavnim oblicimafizikekulture i o mnogobrojnim i raznovrsnim vebama i aktivnostima koje ine praktinu osnovufizikekulture. U procesu razvoja sadraji i forme fizike kulture postepeno su se diferencirali u skladusa

razliitim sferama drutvenog ivota i delatnosti (sistema vaspitanja i obrazovanja, materijalneproizvodnje, naina ivota i slino), to je upravo i uslovilo i pospeilo formiranje niza socijalnoznaajnih oblasti i podruja fizike kulture (kolsko fiziko vaspitanje, sportsko stvaralatvo,sportsko-rekreativne aktivnosti, medicinsko vebanje i drugo). Uporedo sa proirivanjem ijaanjem

naunih i metodikih osnova ovih komponenti poveavao se i znaaj predmetnih vrednostifizikekulture u svojstvu jedne integralne celine ili kompleksa efektivnih sredstava i metoda za

realizaciju

obrazovnih, vaspitnih, zdravstvenih i drugih sutinskih zadataka i funkcija fizike kulture. Nesumnjivu vrednost predstavljaju i kompleksne pojave kulture koje su ponikle na osnovu

prakse u

fizikoj kulturi kao to su: nauna znanja koja osmiljavaju sutinu i socijalnu ulogu ove stranekulture; programsko-normativne osnove; etike norme reguliu ponaanje i meusobne odnose uprocesu aktivnosti u fizikoj kulturi; sportska i druga dostignua; organizacijski,materijalnotehnikii drugi uslovi za efikasnije funkcionisanje fizike kulture (zdravstvena zatita, specijalniinformacijski sistemi, specijalni ureaji, sprave, inventar). Jasno je da se bez svega ovoga nemogu

ni zamisliti efekti funkcionisanja i razvoja fizike kulture, uz napomenu da se navedeni iniocine

odnose samo na fiziku kulturu, ve i na druge njoj bliske oblasti kulture.PERSONIFICIRANO-REZULTATIVNI ASPEKT Fizika kultura, kao personificirani rezultataktivnosti, karakterie sveukupnost korisnih efekata ovaploenih u samom oveku u vidu dobrogi

stabilnog zdravlja, skladne telesne konstitucije, optimalne motorike informiranosti i efikasnosti;znaajnih sportskih dostignua i drugih specifinih i optekulturnih vrednosti koje se stiu krozaktivnost u fizikoj kulturi. Na taj nain, pri razmatranju fizike kulture sa ovog aspekta,neophodno je uzeti u obzir da ona postoji ve samo kao delatnost i ne samo kao neto spoljanje uodnosu na oveka ve i kao njegovounutranje svojstvo ovaploeno u znanjima, navikama isposobnostima.24

Najvredniji rezultat svrsishodnog korienja fizike kulture je dostizanje odreenog stepenafizikog savrenstva. Pod ovim se podrazumeva "optimalna mera fizike pripremljenosti i


19/40

harmoninog fizikog razvitka tj. nivo koji najvie odgovara zahtevima radne i drugih sferaivotnedelatnosti oveka". Kriterijumi fizikog savrenstva imaju konkretan socijalno-istorijski karakteri

oni se menjaju u zavisnosti od nivoa socijalnog razvoja odravajui uvek realne potrebe i zahteve

drutva.Kao to se vidi, provedena analiza, osim to detaljno osvetljava pojedine aspekte pojma "fizika kultura"; istovremeno predstavlja i solidnu osnovu za jedno ire, uopteno odreivanje togpojma. Iz

svega to je reeno, proizilazi da je fizika kultura organski deo opte kulture drutva i svakogoveka ponaosob. Specifinu osnovu njenog razvoja ini racionalno organizovana motornadelatnost kroz koju ovek razvija, odraava i usavrava svoje fizike potencije (kao faktoroptimalizacije fizikog stanja oveka). Fizika kultura ukljuuje u sebe najrazliitije forme ovihdelatnosti i njihovih rezultata koji imaju odreenu kulturnu vrednost, a u irem smislu isveukupna

dostignua drutva u stvaranju sredstava, metoda i uslova za usmereni razvoj fizike radne

sposobnosti oveka. U uslovima punog humanistikog drutva, fizika kultura se javlja kaoefikasno sredstvo svestranog i harmoninog razvoja linosti, delotvorni socijalni faktor kojipokreeoveka na putu kafizikom savrenstvu.SRODNI POJOMOVIU svakodnevnoj jezikoj upotrebi, kao i u specijalnoj terminologiji, komunicira niz termina kojisu

semantiki veoma bliski ili se delimino poklapaju sa terminom "fizika kultura". Zbog tebliskosti

esto se deava da se oni zamenjuju odnosno poistoveuju. U ovu kategoriju mogu se svrstati termini kao to su "pokret fizike kulture", "fiziko vaspitanje", "sport" i drugi. esto se deavadase fiziko vaspitanje tretira kao deo, odnosno podruje fizike kulture ili da se sport poistoveujesa

fizikom kulturom i slino. Da bi se izbegli ovakvi nesporazumi, potrebno je blie objanjenjeovih

termina, sagledavanje diferencijacija pojmova i njihovih meusobnih relacija. Termin "pokretfizike kulture" najee se koristi kada se eli naglasiti masovni, optedrutveni karakter fizikekulture. Sama re pokret, naime, asocira na masovnost koju karakterie zajedniko stremljenje iuopte zajednitvo ljudi u ostvarivanju nekog zajednikog cilja. U ovom sluaju radi se ozajednitvu u usklaenoj delatnosti ljudi u korienju, prenoesu i umnoavanju vrednosti fizikekulture.25

U nekim zemljama zapada koristi se niz termina koji imaju slino znaenje, ali mahom sa ogranienim okvirom ili sa jaim naglaskom na blie usmerenje delatnosti na koju se odnose. Uovukategoriju mogu se svrstati termini kao to su, na primer, "trim-pokret", "fitnes-muvment", "laif-bi

in it" i slini. U novije vreme u mnogim zemljama iroko se primenjuje i termin "sport za sve"


20/40

(sport pour touts, sport for ol) kojim se oznaava masovni pokret, odnosno aktivnost usmerenana

ouvanje i unapreivanje zdravlja posredstvom fizikog vebanja - sporta. U slinom, ali netoirem znaenju, u nas se poslednjih godina odomaio termin "sportska rekreacija".Jasno je da konkretna socijalna sutina pojedinih "pokreta" u sferi fizike kulture zavisi od

socijalno-ekonomskih, politikih, nacionalnih i drugih osobenosti zemalja u kojima se onirazvijaju,a pre svega od ideolokih osnova, principa i organizacije fizike kulture u celini.Termin "fiziko vaspitanje" (Korpereciehung, Phisical Education) spada takoe u red onihterminakoji se dosta proizvoljno koriste i kojima se esto pridaje neadekvatno znaenje. Izmeu ostalog,fiziko vaspitanje se tretira kao deo odnosno podruje fizike kulture, kao deo ili podruje optegvaspitanja, pa i kao kolski predmet.U odnosu na fiziku kulturu, pak jasno je da ono nije toliko njen deo koliko jedna od osnovnihformi njenog usmerenog funkcionisanja (njena "delatna sfera"). U najirem smislu, fizikovaspitanje je pedagoki organizovan proces predavanja i usvajanja vrednosti fizike kulture u

okvirima sistema vaspitanja i obrazovanja. Ono, zajedno sa umnim, moralnim, estetskim idrugim

vidovima vaspitanja predstavlja jedan od osnovnih faktora svestranog i harmoninog razvojalinosti."Socijalna praksa fizikog vaspitanja - istie Matvejev - predstavlja u izvesnom smislu kanal pokome tee svrsishodno predavanje vrednosti fizike kulture od starijih ka mlaim pokolenjima".To

je i nain umnoavanja kulturnih vrednosti, poto mlada pokolenja ne samo da prihvataju vedostignute vrednosti ve istovremeno stvaraju nove, vie vrednosti.26

Nije teko dokazati da su pojmovi "fizika kultura" i "fiziko vaspitanje" najtenje povezani, dasemeusobno duboko proimaju. Ipak, oni se ne mogu poistoveivati, niti se jedan moeposmatrati

kao deo drugog. tavie, fizika kultura se sa vie razloga moe posmatrati kao sredstvo i faktorfizikog vaspitanja (premda se time ne iscrpljuje njena sutina), utoliko pre ako se zna da sefizikovaspitanje moe svrstati u pojave kulture samo onda ako se u njemu realizuju dostignute ili sepakstvaraju nove kulturne vrednosti (negativne i brzo prolazne pojave u praksi fizikog vaspitanjane

mogu se vezivati uz pojam kulture). Prema tome, podudarnost ovih pojmova ispoljava se samo u

odreenom odnosu tj. onda kada se fizika kultura posmatra i shvata u svom totalitetu i istorijskinastalom i potvrenom poloaju u sferi ukupne drutvene nadgradnje.Termin "sport", vie nego to je to sluaj kod prethodnih termina, vezuje se sa pojmovimarazliitogznaenja. U nekim jezicima, pre svega u engleskom, ovaj termin najee obuhvata gotovo sveono

to se uobiajeno podrazumeva pod pojmom "fizika kultura". Tako irokoznaenje ovogtermina


21/40

stvara znaajne tekoe u postavljanju njegovih realnih deteminanata.Pojam "sport" najee se vezuje za takmiarsku delatnost kao osobenu formu realizacijeljudskihmogunosti koja prua mogunost da se maksimalno izraze, uporede i ocene pojedinesposobnosti i

kvaliteti u za to specijalno stvorenim uslovima. Ta vrsta delatnosti istorijski se formiralaprvenstveno u sferi fizike kulture u vidu nametanja usmerenog na demonstraciju dostignua usamoj delatnosti. NJeni atributi i obavezni uslovi izraavaju se kroz unifikaciju sadrajaaktivnosti -

ijim posredstvom se omoguuje realizacija takmienja, standardizacija pravila i uslova za postizanje takmiarskog cilja i protivdejstva suparnika, zatim nain ocenjivanja dostignua,strogo

regulisano ponaanje takmiara (u skladu sa principima neantagonistikog suparnitva) i drugecrtekoje su neophodne da bi se obezbedilo objektivno ispoljavanje, uporeivanje i ocenjivanjedostignua onih koji se takmie. Na ovim komponentama upravo se i temelji savremeni status

sporta, njegova bitna obeleja kao svojevrsne takmiarske delatnosti. Po tome se on bitnorazlikujeod drugih delatnosti, pa i onih u kojima se takmienje javlja kao jedan od elemenata, ali ne i kaospecifina osnova te delatnosti. Na taj nain, pojam sport se i moe uzeti u znaenju samosvojnetakmiarske delatnosti.27

Kao to se moe uoiti, neposredan cilj takmiarske delatnosti u sportu je postizanje to viegrezultata, izraenog uslovnim pokazateljima pobede nad suparnikom ili nekim drugimpokazateljima koji su uslovno prihvaeni kao kriterijumi dostignua. Ali, njegova sutina se nesvodi samo na postizanje sportskog rezultata. Kao delatnost koja deluje na samog oveka i kaosfera

svojevrsnih meuljudskih kontakata, on ima i daleko dublji smisao koji je u krajnjem uslovljensveukupnou drutvenih odnosa u koje se on ukljuuje i koji odreuje njegovu socijalnuusmerenost u konkretnim uslovima ovog ili onog drutva.U svom ivotnom ovaploenju sport je i postojano stremljenje oveka ka poveanju "granica"svojih mogunosti koje se realizuju kroz specijalnu pripremu i sistematsko uee natakmienjimau kojima se ispoljavaju i realizuju odreeni napori, emocije, odnosi, gledita i drugo. Na tajnain,sport se moe uzeti kao mnogovrsna drutvena pojava koja podjednako pripada fizikoj iduhovnoj

kulturi drutva.IZVORI FIZIKE KULTUREKao i svaka druga ljudska delatnost i fizika kultura je pod stalnim i nepresunim uticajima razliitih faktora koji posredno ili neposredno odreuju pravce i nivoe njenog ukupnogfunkcionisanja i razvoja. Pojedini od ovih faktora, osim toga odluujue deluju na konkretnerezultate, odnosno uinak koji se ostvaruje u raznim vidovima njene delatne sfere posredstvomfizikog vebanja, odnosno treninga. Re je o nekim biolokim, psiholokim, sociolokim,fizikalnim i drugim zakonitostima koje su najodgovorniji izvori adaptacije oveka na uticaje


22/40

okruavajue sredine. Jasno je da u procesu fizikog vebanja dejstva ovih zakonitosti nemajuuvek

isti znaaj i intenzitet, ali je sasvim izvesno da bi zanemarivanje bilo kog od njih znatnoograniilomogunost za ostvarivanje optimalnih rezultata. Stoga poznavanje ovih zakonitosti predstavlja

bitanpreduslov u planiranju i programiranju ove aktivnosti i njenoj praktinoj realizaciji.28

BIOLOKI ZAKONI KAO IZVOR FIZIKE KULTURE Uprkos injenici da na konaniuinak ufizikom vebanju utie itav niz faktora, nesumnjivo je da bitnu osnovu ine biolokezakonitosti.

Ono se bez poznavanja ovih zakonitosti uoptene moe ni zamisliti, to je upravo i razlog da seu

razmatranju spomenutog sklopa zakonitosti poe najpre od biolokih zakona, odnosno biolokihosnova fizikog vebanja. Bioloke osnove fizikog vebanja se temelje na jednoj optoj

zakonitosti po kojoj organizam oveka ima svojstva plastinosti, tj. sposobnosti da na spoljanjedrai reaguje tako to im se prilagoava. Tu sposobnost Gutman prirpisuje "adaptivnoj moikojom

se umnoava sposobnost prilagoavanja organizma ivotnim uslovima", dok Du Bois Reymondspravom istie da "organska priroda nije samo kao maina, nego maina koja se sama usavrava".Davno ve Lamark je istakao znaaj aktivnosti kao neopozivog faktora razvoja i funkcionisanjaorganizma. "esto i neprekidno angaovanje bilo kog organa" istie Lamark postavljajui svoj"Prvi zakon" (zakon aktivnosti) - "postepeno uvruje taj organ, razvija ga i uveava, daje musnagu srazmerno trajanju njegovog angaovanja, dok trajanje neaktivnosti dovodi doneprimetnog

slabljenja i opadanja, a time i do smanjivanja njegove sposobnosti". Ovaj zakon se temelji nainjenici da ljudski organizam ima sposobnost da na promene okoline reaguje spoljanjimmehanikim kretanjem. Ujedno, mehaniko kretanje slui organizmu kao nadraaj za itav nizsloenih fiziolokih reakcija u unutranjoj organskoj sredini. Ta sposobnost obezbeuje ivomorganizmu razmenu energije i preko ove rad i fiziku aktivnost uopte. Na taj nain, fizikovebanje, posmatrano sa biolokog aspekta nije nita drugo nego nadraaj na koji organizamreaguje tj. prilagoava mu se. Ako su nadraaji ispod odreene veliine ili "praga nadraaja" ustrukturi angaovanih organa nee se nita bitnije menjati. Ako nadraaji prekorauju pragoptereenja, organizam e nastojati da se prilagodi novom obliku nadraaja. Ovu pojavupreciznije

objanjava Roux-ov zakon, odnosno Arndit-Schulc-ovo pravilo koje kae: "Umereni nadraajipodstiu ivotnu delatnost organizma, jaki nadraaji izazivaju procese prilagoavanja, dok suviejaki (maksimalni) inhibiraju funkcije organizma i mogu prolazno ili trajno da ga otete."29

Za fiziko vebanje od znaaja su samo "jake" drai, tj. one koje konstatno uzrokuju proceseprilagoavanja. Vano je uzeti u obzir i injenicu da se prvobitno jaki nadraaji vremenompretvaraju u normalna svakidanja optereenja koja vie nisu u stanju da u organizmu izazovukvalitetne promene. To znai da svako novo optereenje mora biti vee od prethodnog, da morabiti


23/40

u odreenom odnosu prema trenutnoj radnoj sposobnosti organizma. U protivnom organizam sevraa na polazno stanje ili se predugo zadrava na nivou koji je ispod granice trenutnihmogunosti.Jaki nadraaji, istie Mies, bez naknadnih smetnji i "relacija prema maksimalnimsposobnostima",

karakteriu optimalni nadraaj. Za konani uinak u fizikom vebanju od bitnog je znaaja nesamintenzitet nego i uestalost nadraaja, tj. intervali u kojima se oni ponavljaju. U fiziolokojaktivnosti organizma postoji zakonita periodinost odnosno intervalnost izmeu rada i odmora itose upravo u pauzama posle fizikog vebanja u organizmu odigravaju one kvalitetne promenekoje

se inae oekuju. Prema Miesu poveanje radnih mogunosti moe se postii samo ako sedejstvodrugog nadraaja nadovee na jo postojei ostatak dejstva prvog nadraaja ili, kako tofigurativno

objanjava Gipenreiter, "ako se asovi fizikog vebanja ponavljaju u takvim razmacima da novias uvek "staje na rep" prethodnom". Drugim reima, do novog asa vebanja treba da doeonda

kada u organizmu jo postoje pozitivne trofine i funkcionalne promene izazvane prethodnimvebanjem. Poto intervali izmeu pojedinih nadraaja zavise od brzine i kvaliteta metabolikih procesa, to znai da se ni procesi obnavljanja ne zadravaju na istom nivou, jasno je da se oni nemogu utvrivati proizvoljno niti izolovano od individualnih svojstava organizma svakogpojedinca.Optimalni intervali optereenja najbolje se mogu sagledati kroz emu procesa koji se deavaju uorganizmu u vreme i kao rezultat fizikog vebanja. Prema Matvejevu, ovi procesi se odigravajuu

etiri faze:Prva - radna - faza obuhvata celinu pojedine aktivnosti, ukljuujui optereenje neprekidnogkaraktera (npr. dugotrajno tranje). Za vreme radne faze dolazi do realizacije potencijalne radne sposobnosti organizma. To je povezano, s jedne strane, sa poveanjem funkcionalne aktivnostiorgana i sistema koji uestvuju u radu, kao i poveanjem nivoa obrazovanja energije, a s druge,sa

postepenim iscrpljivanjem radnih resursa, naroito materijalnih izvora energije, kao to jeglikogen i

dr. Brzi efekat u pojedinoj aktivnosti, naime, izraava se -pri dovoljno velikom optereenju,kroz

zamor, snienje radne sposobnosti, promene balansa metabolikih procesa i sl. Istovremeno stim,

ovaj efekat karakterie i stvaranje neophodnih pretpostavki za formiranje motornih navika.30

Po zavretku radne faze zapoinje faza relativne normalizacije. Radne promene se menjajuuspostavljanjem radne sposobnosti njenih energetskih i drugih osnova vraanjem nizafunkcionalnih

pokazatelja na nivo pre rada. Istovremeno, kao da poinje transformacija brzog efekta to sedakako


24/40

zavrava u narednoj fazi. Ako naredna aktivnost (vebanje) pone u ovoj fazi, to se navedeni procesi normalizacije znatno usporavaju.

Trea - superkompenzatorna - faza, karakterie se itavim kompleksom pojava poznatim kao"superkompenzacija". Brojna istraivanja su pokazala da ljudski organizam poseduje i svojstvoda

na vee gubitke energije reaguje prikupljanjem nove energije koja premauje stvarne gubitke zavreme rada (Uhtomski, Veigert, Folbort, Jakovljev i drugi). Ovome se jo dodaje da "to je veiraskorak izmeu troenja i obnavljanja energije tim intenzivniji su procesi obnavljanja ihiperkompenzacije" (Veigert).

Preventivna superkompenzacija predstavlja osnovu "zaostalog" ili "transformacionog" efektaodreene aktivnosti (vebanja ili treninga). Ako iza te aktivnosti doe do veeg prekida, to sedati

efekat u ovoj ili onoj meri "gasi" - nastupa etvrta ili redukciona faza. Pritom, najpre se radnasposobnost vraa napoetni nivo, dok se usvojene forme kretanja obino zadravaju za duevreme.

Oigledno je da se pri sistematskom fizikom vebanju ili treningu ne sme dozvoliti dui prekid,

odnosno prekid koji moe dovesti do gaenja pozitivnog vebanja, naelno govorei, moraoslanjatina tragove prethodnog, uvrujui i produbljujui ih. Kao rezultat, efekti niza aktivnosti sesumiraju - nastaja kumulativni efekat sistema zanimanja (aktivnosti), tj. relativno stabilno

adaptaciono prestrojavanje funkcionalnog i strukturnog karaktera to ini osnovu fizikepripremljenosti, treniranosti i stabilnih motornih navika.

Jasno je, a na to upozoravaju i autori, da je ova ema dosta uoptena i apstraktna. Kroz nju jedostauproeno i pri jednotipnom usmerenju aktivnosti izloen "grafik" procesa zamora i obnavljanja.U

neposrednoj praksi aktivnost se najee smanjuje u skladu sa sadrajem, usmerenou, obimomiintenzitetom optereenja, jer procesi obnavljanja u pojedinim organima i sistemima ne protiu istovremeno (heterohrhoni su). tavie, ak i u okviru jednog istog funkcionalnog sistemaprocesiobnavljanja su takoe heterohroni. Tako pri obnavljanju energetskog potencijala miia najpre seobnavlja sadraj ATF, zatim kreatinfosfata, a znatno kasnije glikogena, to je uslovljenoheterohronou obavljanja radne sposobnosti lokomotornog aparata u odnosu na razliiti karakterrada.31

Uz sve to, valja napomenuti da zamor izazvan fizikim radom stimulativno deluje na procese obnavljanja. Primarna posledica zamora je, kako kae Poli, trenutno smanjenje radnesposobnosti,

ali pojava zamora istovremeno predstavlja za organizam fizioloki nadraaj za poveanjeorganskih

funkcija tj. strukturne promene, to zajedno obezbeuje poveanje radne sposobnosti organizma.Stoga, Poli s razlogom upozorava da na zamor ne treba gledati kao na tetnu pojavu, nego kaouslov svakog napretka u procesu fizikog vebanja i treninga.Za uspeno korienje fizike vebe vano je jo napomenuti da na sve nadraaje ljudskiorganizam


25/40

reaguje kao jedinstvena celina. Zbog korelativnih odnosa meu organima funkcija jednog organauslovljava funkcije drugih i istovremeno utie na njih. Poznato je da intenzivan miini radpojaava ostale funkcije i intenzivira biohemijske procese u njima. Na toj zakonitosti zasniva se ipretpostavka da e u uslovima civilizovanog naina ivota, u kome se sve vie ispoljava deficit ukretnom reimu oveka (hipokinezija), fiziko vebanje postati nezamenljiv faktor njegovog

biolokog opstanka. Drugim reima, fiziko vebanje postajejedan od najznaajnijih faktora iuslovza odravanje i razvoj osnovnih funkcionalnih sposobnosti, pa i centralnog nervnog sistema,odnosno mozga i njihove plastinosti to je i osnovni uslov za opstanak oveka. Na kraju, valja napomenuti da sve ove zakonitosti treba posmatrati u jedinstvu sa itavim nizomdrugih osobenosti i spoznaja koje se takoe temelje na biolokim zakonima odnosno zakonimakoji

objanjavaju bioloku prirodu oveka. Treba pre svega spomenuti niz osobenosti reenja mladogorganizma, jedinstva ljudskog organizma i sredine, delovanje i doprinos genetskih faktora imnoge

druge osobenosti ije objanjenje, dakako, prevalizazi okvire ovog izlaganja.

PSIHOLOKI ZAKONI KAO IZVOR FIZIKE KULTUREBrojne su injenice i zakonitosti koje pokazuju da fiziko vebanje, kao motorna aktivnostuopte,nije iskljuivo bioloki akt, ve pre svega misaoni - svesni akt koji se ba po tome razlikuje odslinih aktivnosti koje se mogu zapaziti kod mnogih ivotinja. "Prelazak zooloke psihike uljudsku

- istieivkovi - karakterie osveavanje instikata (u stvari refleksa). U odreenim ljudskimdelatnostima instinkti gube karakter jedinog i iskljuivog realizatora tih delatnosti ve se one odvijaju pod kontrolom svesti koja instinkte usmerava, ograniava ili deponuje".MOTIVACIONI FAKTORI32

Od posebnog je znaaja struktura motivacionih faktora, odnosno faktora koji pokreu oveka naaktivnost u fizikoj kulturi - motivi. Kao to je poznato, motivi se formiraju na osnovunajrazliitijih potreba, kako onih isto nagonskih, tako i tzv. "viih" kulturnih. "ivotne potrebe -istie Seenov - raaju htenja i ve ova izazivaju aktivnost; htenje tada postaje motiv ili cilj, akretanje aktivnost ili sredstvo za postizanje cilja. Kada ovek izvede tzv. "voljno" kretanje, onose

pojavljuje posle htenja, kao spoznaja samog tog kretanja. Bez htenja kao motiva ili impulsa,

kretanje bi bilo uopte besmisleno". Koja e potreba dominirati kao motiv aktivnosti, zavisi od kulturnog nivoa svake individue odnosno nivoa njegovih potreba, a ove opet poivaju namaterijalnoj osnovi ljudske prirode, okolini u kojoj ovek ivi i deluje, te na temeljnimdrutvenimodnosima. Motivi koji usmeravaju ljudsku delatnost, pa prema tome i njegovu delatnost u

fizikojkulturi, uvek imaju svoje subjektivno (lino) i objektivno (drutveno) poreklo. Objektivni motiviproizilaze iz subjektivnih to znai da se prvi ne mogu ostvariti bez zadovoljenja drugih. esto sepojavljuju manje ili vee protivurenosti izmeu linih i drutvenih potreba, osobito onda kadase

drutvene nedovoljno oslanjaju na zadovoljenje linih. Da bi se to izbeglo, drutveni ciljevimoraju


26/40

biti podsticani kroz pomeranje subjektivnih potreba i interesa. Subjektivni motivi koji ovekapokreu na aktivnost u fizikoj kulturi najee su nagonskog porekla (potreba za kretanjem,igrom,druenjem). Takve motive ne treba guiti, ali ih ne treba preputati stihiji. Oni su, kako istiupojedini autori, nuni "pokretai ivota", odnosno "uslov za ostvarivanje viih ciljeva". Zbog

togaove motive treba prihvatiti onakvim kakvi su, ali ih sistematski treba oplemenjivati i usklaivatisa

drutvenim normama i potrebama. Psiholoke osnove fizikog vebanja sadrane su i upojedinimdimenzijama linosti koje se mogu svrstati u motornu, kognitivnu i konativnu grupu faktora.33

MOTORNI FAKTORI Motorni faktori su one komponente kojima se opredeljuju motorikesposobnosti kao latentne dimenzije linosti. Re je, naime, o sposobnostima koje sudeluju u reavanju motorinih zadataka ili, jo preciznije,sposobnostima ija je osnova karakteristika dase

aktiviraju upravo pri reavanju motorikih zadataka (snaga, brzina, izdr-jivost koordinacija,pokretljivost). Motorike sposobnosti karakterie odreeni stepen uroenosti ime se, na izvestannain, ograniava mogunost da se posredstvom fizikog vebanja znaajnije uveaju. Ovosvakako

ne znai da se na sposobnost sa veim koeficijentom uroenosti uopte ne moe uticati, ve je tosamo upozorenje da se pri njihovom usmerenom razvoju, odnosno transformaciji , nuno morajuuvaavati i odreene zakonitosti. Od posebnog je znaaja da ove sposobnosti imaju zakonitukrivulju ili dinamiku razvoja. Pokazalo se da se maksimalni prirodni razvoj pojedinih motorikihsposobnosti postie u razliito vreme tj. u razliitim uzrasnim dobima. Period koje karakterieznaajniju znaajnije promene u razvoju pojedinih sposobnosti i osobina, uobiajeno se nazivaju"kritini" ili "senzitivni". U tim periodima po miljenju mnogih autora, usmereni rad nausavravanju pojedinih sposobnosti obino daje i bolje rezultate (Kuznjecova i drugi). Kao to se vidi, za usmereni razvoj i usavravanje pojedinih motorikih sposobnosti od posebnog je znaajatemeljno poznavanje zakonitosti njihovog razvoja, a takoe i poznavanje postupaka iinstrumenata

za njihovo otkrivanje i praenje. Vano je osobito u sportu, poznavanje strukture faktora koji susadrani u odreenoj motornoj aktivnosti, tj. u prirodi dotinog sporta. Sve to, upravo iomoguujeda se realno utvrde potrebe i mogunosti svakog pojedinca, to je i bitni preduslov za racionalnoprogramiranje i sprovoenje fizikog vebanja odnosno treninga.34

KOGNITIVNI FAKTOR Drugu, znaajnu grupu faktora ine kognitivne dimenzije tj. onekomponente linosti koje su odgovorne za prijem i preradu informacija, to se ostvaruje ukontaktulinosti sa okolinom. Sam naziv potie od rei kognicija, to je opti termin za svaki procespomoukojeg jedan organizam postaje svestan nekog predmeta, ili stie znanje o nekom predmetu. On,dakle, ukljuuje opaanje, prepoznavanje, shvatanje, rasuivanje, zakljuivanje i drugo.Kognitivni


27/40

faktori ine bazu misaone, svesne aktivnosti u fizikom vebanju. U nekim aktivnostima, osobitou

sportskim igrama, uspenost pojedinaca je i najneposrednije uslovljena nivoom nekihkognitivnih

osobina. Pojedini autori istiu jo daa izmeu kognitivnih i nekih motorikih spobnosti, kao to

jena primer koordinacija, postoje znaajne korelativne veze, isto tako ukazuju i na mogunost dase

na temelju rezultata u testovima za procenu motorikih sposobnosti prognozira kognitivni statusispitanika (to takoe ukazuje na povezanostizmeu kognitivnih i motorikih faktora). U celiniuzevi, neosporivo je da kognitivni faktori imaju veoma znaajnu ulogu u reavanju motorikihzadataka i uopte u adaptivnim procesima koji se ostvaruju u procesu fizikog vebanja odnosnotreninga. Oni su uslov svesnog, stvaralakog pristupa fizikom vebanju i jedina mogunost da ovek uistinu bude subjekt, a ne objekt vebanja. Puno angaovanje kognitivnih potencijala,naime,

omoguuje oveku da smisao razradi zadatke koji prethode vebanju da u svim fazama vebanja

analizira izvrenje zadataka, da upravlja sobom, jednom reju, da aktivno i kreativno teiostvarenjupostavljenog cilja.35

KONATIVNI FAKTORI Zajedno sa motornim i kognitivnim, znaajnu grupu ine i konativnifaktori, tj. osobite linosti koje opredeljuju modalitete ovekovog ponaanja nezavisno odnjegovih

intelektualnih i spoznajnih funkcija. Konativni faktori uobiajeno se dele na dve velike grupe ito,normalne i patoloke konativne faktore. I jedni i drugi pak, znaajno utiu na adaptaciju iefikasnost

u nekom poslu, dakako, na indirektan nain. Ako su ti faktori takvi da predstavljaju modaliteteponaanja u skladu sa zadacima koje treba reiti, onda oni po pravilu deluju pozitivno, a akonisu,

onda uglavnom deluju negativno. Konativni faktori su viestruko znaajni i za ovekovu analizuufizikoj kulturi. Od strukture ovih faktora, naime, znatno zavisi kojom se aktivnou (ilisportom)

ovek moe uspenije baviti ili, pak, kojom ne treba da se bavi. Jasno je, na primer, da seindividue

sa izrazito visokim faktorom agresivnosti ne bi trebali baviti boksom, karateom i slinimsportovima, kao to nisu podobne ni individue sa izrazito niskim koeficijentom agresivnosti.Takoe je poznato da ekstravertirane osobe imaju vie uspeha u kolektivnim sportovima(sportskim

igrama i slinom) dok su intravertrirane vie naklonjene individualnim sportovima. Uopteuzevi,sportska aktivnost je takva aktivnost koja pretpostavlja specifinu strukturu linosti, pri emustruktura konativnih faktora takoe ima znaajan udeo. Nesumnjivo je da poznavanje strukturekonativnih faktora omoguuje pedagogu - nastavniku, treneru, organizatoru rekreacije i drugimada


28/40

fiziko vebanje usmere prema individualnim svojstvima svakog pojedinca i na taj nainobjektivnije deluje na ukupne adaptivne procese, tim pre to se zna da se u procese vebanjauticajnekih faktora moe ublaiti ili neutralisati, ali isto tako i pojaati.U celini uzevi, vidljivo je da psihloki faktori imaju izuzetan znaaj za pravilno programiranje i

usmeravanje procesa fizikog vebanja ili treninga, pa i za konani uspeh u odreenimaktivnostima. Stoga je i veoma znaajno ne samo poznavanje psiholokih zakona, ve isto tako istalno dalje prouavanje i ugraivanje tih zakona u svakodnevni praktini rad. To je jedini nainda

se objektivno procene mogunosti svakog pojedinca i spree neeljene posledice neadevkatnogponaanja i reakcija, naravno, pod uslovom da se ovi zakoni i injenice posmatraju u jedinstvu sasvim ostalim zakonima -biolokim, sociolokim, fizikalnim i drugim.SOCIOLOKE OSNOVE KAO IZVOR FIZIKE KULTURE36

Kao to je reeno, ovek nije samo bioloko nego je i drutveno svesno bie ili "radna, loginiduhovna, svesna priroda koja radom i sveu prodire u okolni svet i posredstvom svojih

drutvenihveza sebi ga potinjava" (Lj. ivkovi). Na taj nain, objektivni materijalni faktori koji odreujucelokupnu ovekovu delatnost, pa i fiziko vebanje, nuno se moraju proiriti na ekonomske idrutvene faktore. Meu ovim, domanantan uticaj imaju proizvodne snage i proizvodni odnosi ipojedini oblici drutvene nadgradnje, odnosno kulturna delatnost u celini.FIZIKO VEBANJE I PROIZVODNI RADZa ljudski rad je karakteristino da ga ovek obavlja pomou orua koja sam stvara i stalno ihusavrava. Usavravanje orua za rad pak, imalo je za posledicu i menjanje same ljudske prirode.Stim u vezi, Ponomarjev istie da je "ovek postao ovekomne samo u toku razvoja orua rada,ve iu toku trajnog usavravanja samog ljudskog tela kao glavne proizvodne snage". Odluujuuulogu u

tom razvoju imao je lov, kao specifina forma rada. Korienje tehnikih kretanja, a pre svega i poveanje snage, brzine, izdrljivosti i drugih fizikih kvaliteta. Zahvaljujui tome, ovek se svevie oslobaao dominacije biolokih zakona, a u njegovom razvoju sve vei znaaj dobijale sudrutveno-istorijske zakonitosti. Prvobitno fiziko vebanje svodilo se na reprodukciju pokretakoji

su se primenjivali pri radu i lovu i sluilo je iskljuivo kao sredstvo pripremanja oveka za rad iborbu za opstanak. Kasnije, ono postaje svesno usmerena delatnost kojom ovek "vri prodor usvet

koji ga okruuje i pritom se i sam menja".37

Sa razvojem proizvodnih snaga fiziko vebanje se postepeno oslobaa potinjenosti samoproizvodnom radu i poinje se koristiti i van rada u slobodno vreme i sve vie kao sredstvo zareavanje razliitih kulturno-obrazovnih vaspitnih, zdravstvenih i drugih zadataka. Dakako,fizikovebanje nije nikada prekidalo svoje tesne veze sa radom, jer kao to je reeno, ono je oduvekbilo i

ostalo prvenstveno kao sredstvo za pravovremeno pripremanje oveka za ivot i rad. Proces


29/40

oslobaanja fizikog od proizvodnog rada znatno je podstaknuto pojavom mehanizovaneproizvodnje i razvojem tehnike uopte. Dalji razvoj proizvodnih snaga obezbeivao je ovekusvevie slobodnog vremena. Raale su se i nove kulturne potrebe i nove kulturne delatnosti prekokojih

je podmirivao te potrebe i na taj nain ispunjavao svoje slobodno vreme. Jasno je da proizvodnesnage, posredno ili neposredno znatno utiu na razvoj fizike kulture. One as u veoj asumanjoj

meri obezbeuju sadrinu i karakter fizikog vebanja ili samo omoguuju pojavu novih oblikavebanja. Istovremeno, u granicama materijalnih uslova koji su odreeni razvitkom proizvodnihsnaga, oveku se prua prilika da fizike vebe racionalno koristi za zadovoljenje svojih sveraznovrsnijih potreba. Proizvodni rad je "samo embrion neproizvodnih fizikih vebi, koje sepod

uticajem drugih faktora dalje razvijaju i pritom viestruko premauju potrebu proizvodnog rada".Mnogi teoretiari, pak tvrde da fiziko vebanje nije uslovljeno proizvodnim radom - Huinziga,Ortega, Butendik, Diem, Kerba i drugi. Ortega i Gaset, na primer, smatraju da sport treba

prihvatitikao prvobitnu, stvaralaku, po rangu viu, raniju i vaniju delatnost u ivotu oveka, a radjednostavno kao njegov derivat odnosno talog. U prvobitnom drutvu, fiziko vebanje je bilaspontana i neoranizovana aktivnost. Budui da je drutvo bilo besklasno, da su sredstva zaproizvodnju bila zajednika svojina i da su svi ljudi imali ista prava, fiziko vebanje je takoebilo

besklasno i dostupno samo lanovima drutvene zajednice. Jedina razlika zasnivala se na podelirada prema polu, to je uglavnom uticalo na izbor igara i sadraja fizikog vaspitanja.Pojavom privatne svojine, iz koje se raaju novi, klasni odnosi, fizika kultura se postepenooslobaa neposredne potinjenosti radu i sve vie koristi za zadovoljenje ljudskih potreba ineproizvodnog rada. U robovlasnikom drutu robovlasnici koriste fiziku kulturu kao sredstvozabave i vojne pripreme. Primeri iz Sparte, Atine i Rima nedvosmisleno istiu klasni karakterfizike kulture i njene potinjenosti interesima vladajue klase.38

Vojno-praktino usmeravanje fizike kulture pospeeno je potrebom pripreme ljudi za ratovekojisu postali uobiajeno sredstvo za reavanje antagonizama izmeu naroda i drava. Obuavalo seu

baratanju kopljem, lukom i strelom, maem i drugim orujem, ali se i ovladavalo borilakimvetinama (pesnienjem, rvanjem i slinim). Fizika kultura zavisila je od drutvenih i politikihciljeva.

U feudalnom drutvu fizika kultura se prilagoava novonastalim uslovima i potrebama. Pored vladajue feudalne vlastele, znaajnu drutvenu snagu predstavljaju crkva koja svojim uenjem iodnosom prema ivotu i kulturi uopte sputava razvoj naune misli i niza praktinih ljudskihdelatnosti, pa i fizike kulture. Zagovarajui asketizam i "blagodeti" zagrobnog ivota, crkva jecelokupno vaspitanje usmerila u pravcu negovanja "due" i pripremi oveka za "onaj svet".Fizikovaspitanje u ovo vreme bilo je dostupno samo deci svetovne vlastele. Ritersko vaspitanje, ije suosnove inile "riterske vetine" (septem artes probitates), mladi feudalci su sticali dosta solidnog


30/40

vojnog obrazovanja i fizike kondicije to im je upravo i omoguavalo da se izdignu iznadnaroda

ne samo vlau ve i fizikom snagom.Pokuaji naprednih mislilaca, Rablea, Montenja, Komenskog, da se fiziko vaspitanje oslobodicrkvenih stega i priblii oveku ostali su bezuspeni, jer je u njima vladajua klasa videla

opasnostpo svoj opstanak.Kapitalistiki poredak nije doneo nita sutinski novo, posebno ako se radi o poloaju fizikekulture i njenim drutvenim ciljevima. Ona je i dalje sluila prvenstveno vladajuoj klasi -buroaziji i klasnim interesima. Buroazija je mislila da se odgovarajuim fizikim vaspitanjemmoe obezbeditivii nivo fizike kondicije, pa prema tome i produktivniji rad. Fiziku kulturu kapitalizam prihvata prvenstveno kao sredstvo za veu produktivnost i mogunost za poveanjeeksploatacije. Primeri militarizacije fizike kulture javili su se najvie u Italiji i Nemakojizmeudva svetska rata.

U novije vreme u kapitalistikom svetu posebno se istie kompenzatorna uloga fizike kulture,

odnosno mogunost da se pomou fizikog vebanja otklone nepovoljni uticaji modernogproizvodnog rada. Preuveliavanje i apsolutizacija znaaja fizikog vebanja u reavanjuprotivurenosti oveka i maine, pak, nije nita drugo do nastojanje da se radnika klasa odvratiod

eventualnog pokuaja menjanja proizvodnih odnosa, jer kako istie Poli, iako su ove merenesumnjivo korisne, one su ipak uprene samo protiv posledica a ne protiv uzroka pomenutih

pojava,

a oni se nalaze u proizvodnim odnosima i drutvenoj organizaciji rada.39

Podrutljavanje sredstava za rad u socijalistikom drutvu i ukidanje eksploatacija fizikukulturu

povezuje sa optom borbom za poveanje blagostanja naroda i svestrani razvitak ljudske linosti.Fizika kultura se usmerava ka istinski humanim ciljevima i stvaranju uslova da gimnastika, igra,sport i drugi vidovi fizikog vebanja postanu svakodnevna potreba i deo kulture ivljenja.Razvoj fizike kulture pod stalnim uticajem proizvodnih odnosa dakle, faktora koji se takoeubrajau ekonomsku ili materijalnu osnovu drutva.Zakljuimo citirajui Mrakovia (1978) koji kae da je fizika kultura "vie bila instrument zaiskoriavanje ljudi i dranje u potinjenosti velike veine nad manjinom, nego li slobodnastvaralaka delatnost".IDEOLOGIJA I FILOZOFIJA

Uticaj religije oseao se i kroz sve kasnije epohe razvoja ljudskog drutva. Kroz ceo srednji vekverovanje u nadzemaljske sile bitno je doprinosilo da se fiziko vebanje koristi kao sredstvo zavaspitanje poslunih "ovozemaljskih robova" tj. za vaspitavanje oveka koji svoju sreu ne mora oekivati na "ovom" ve na "onom svetu". Takva shvatanja nalazimo i u teorijama nekihsavremenih teoretiara. Austrijski teoretiar Grol, na primer, objanjavajui ljudsku prirodu tvrdida

je telo dobro koje je oveku poklonio stvaralac i da je ovek odogovoran da svoje telo ponajboljem


31/40

znanju i savesti neguje i razvija kao i sva ostala dobra". Popute religije, na fiziku kulturu jeuticala

i filozofija. Filozofi idealisti smatrali su da duh postoji pre tela i da se on nezavisno oddrutvenihzbivanja razvija prema "veitoj ideji" kojoj ovek treba da se priblii. Pod njihovim uticajem

razvilisu se razliiti pravci shvatanja uloge i sutine fizike kulture. Tako, ranije spomenuti teoretiarGrol

kae: "Stvarno obrazujue u telesnom uinku nije podizanje fizikih osobina kao to su snagamiia, organska snaga i nervna sposobnost koordinacije, ve razvijanje thymosa, ove specifineduhovne snage iz koje izviru ivotna hrabrost, volja, sveina, radost, tj. zdrava i nesalomivavitalnost".

Za razvoj fizike kulture posebno su tetna filozofska shvatanja po kojima fiziki razvitakovekatee spontano i autonomno tako da se na njega ne moe uticati. To su gledita naturalistikogfatalizma koji oveka svodi na "bespomono bie slepo pokoreno silama prirode".

Egzistencijalisti "egzistenciju odvajaju od esencije i poriu svaku zakonitost drutvenogpostojanja", smatrajui da "okolina ne utie na oveka, nego se ovek slobodno opredeljuje uodnosu na okolinu".40

Nasuprot idealistikim shvatanjima ljudske prirode postoji i materijalistiko po kome ovek nijedvojna priroda ve je to jedinstvo tela i duha. Materijalistiki monizam postojanje oveka tumaipostojanjem svesti, ali na ovu ne gleda kao na neku "stranu silu" u telu, ve je smatra samo"specijalno organizovanom materijom". Svest, naime, ne egzistira bez tela, ono je samo

specifinafunkcija mozga koja odraava spoljanju sredinu

Documents

Fakultet Za Sport i Turizam