EWA ZA NASEQENA MESTA: PODRU^JE TR[I]-TRONO[A, [OR, …loznica.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/Sematski prikaz uredjenja Trsic, Sor, Jelav...zaseoka. U Tr{i}u je ro|en i `iveo Vuk Stefanovi}

$Page 1: EWA ZA NASEQENA MESTA: PODRU^JE TR[I]-TRONO[A, [OR, …loznica.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/Sematski prikaz uredjenja Trsic, Sor, Jelav...zaseoka. U Tr{i}u je ro|en i ìveo Vuk Stefanovi}$
1

[EMATSKI PRIKAZ URE\EWA ZA NASEQENA MESTA:

PODRU^JE TR[I]-TRONO[A, [OR, JELAV, JADRANSKA LE[NICA,

NOVO SELO I DRAGINAC

Loznica, jul 2011 godine

1

[EMATSKI PRIKAZ URE\EWA ZA PODRU^JE TR[I]-TRONO[A

(tekstualni i grafi~ki deo)

Loznica, jul 2011 godine

2

S A D R @ A J 1. UVOD...............................................................................................................................str.1

1.1. PRIKAZ AKTIVNOSTI DOSADA[WE PLANSKE REGULATIVE............2 1.2. POVOD ZA IZRADU PLANA.......................................................................................2 1.3. CIQEVI IZRADE PLANA...........................................................................................2 1.4. FUNKCIONALNI OBUHVAT.....................................................................................3 1.5. DUGORO^NA KONCEPCIJA ORGANIZACIJE I URE\EWA PROSTORA...................................................................................................3

2. PRAVNI I PLANSKI OSNOV...........................................................................3

3. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE PLANSKIH DOKUMENATA VI[EG REDA.............................................................................4

4. KARAKTERISTIKE PROSTORA ZA KOJI SE DONOSI PLAN 4.1. POVR[INA PLANSKOG PODRU^JA......................................................................5 4.2. OPIS GRANICE PODRU^JA KOJE SE URE\UJE PLANOM ( OBUHVAT PLANA).........................................................................................................5 4.2.1. Granica zone razrade........................................................................................................9 4.3. OBELE@JA POSTOJE]EG STAWA.........................................................................10 4.3.1. Prirodne vrednosti podru~ja.....................................................................................11 4.3.2. Stanovni{tvo..................................................................................................................12

4.3.3. Privreda...........................................................................................................................12

4.3.4. Zelene povr{ine.............................................................................................................13 4.4. RE@IM KORI[]EWA ZEMQI[TA.....................................................................13 4.5. FUNKCIONISAWE SAOBRA]AJNOG SISTEMA.........................................14

3

4.6. FUNKCIONISAWE INFRASTRUKTURNOG SISTEMA..............................15 4.6.1. Vodovod..............................................................................................................................15 4.6.2. Kanalizacija....................................................................................................................15

4.6.3. Elektroenergetika.........................................................................................................16 4.6.4. Telekomunikacije...........................................................................................................17

4.6.5 Gasifikacija.....................................................................................................................17 4.6.6. Uklawawe sme}a i drugih otpadnih ~vrstih materija...........................................17

4.6.7. Sahrawivawe umrlih.....................................................................................................17 4.7. POTENCIJALI I OGRANIÊWA PROSTORA................................................17

5. KONCEPCIJA ORGANIZACIJE, USLOVI I PRAVILA URE\EWA I PROSTORA............................................................18

5.1. NAMENA I KARAKTER PROSTORA......................................................................18 5.1.1. Poqoprivreda..................................................................................................................18

5.1.2. [ume...................................................................................................................................19 5.1.3. Industrija........................................................................................................................20

5.1.4. Zanatstvo..........................................................................................................................20

5.1.5. Trgovina............................................................................................................................21 5.1.6. Turizam..............................................................................................................................21

5.1.7. Ostalo................................................................................................................................22 5.2. PODELA NA PROSTORNE ZONE I TIPI^NE CELINE..............................22 5.3. USLOVI URE\EWA.......................................................................................................23

5.3.1. Plan saobra}aja, nivelacije i regulacije................................................................26 5.3.2. Regulacija mreè saobra}ajnih povr{ina (kolski, pe{a~ki)............................28

5.3.3. Hidrotehni~ka infrastruktura.................................................................................31 5.3.3.1. Vodovod...........................................................................................................................31 5.3.3.2. Kanalizacija.................................................................................................................32

5.3.3.3. Re~ni tokovi...............................................................................................................32 5.3.4. Elektroenergetska mreà i uslovi prikqu~ewa...................................................33

5.3.5. TT i KDS mreà i uslovi prikqu~ewa.....................................................................35 5.3.6. Zelenilo............................................................................................................................35 5.4. JAVNO I OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE............................................36 5.4.1. PLAN JAVNIH I OSTALIH POVR[INA SA PARCELACIJOM..........36 5.5. PRAVILA GRA\EWA...................................................................................................45

4

6. USLOVI I MERE ZA[TITE..............................................................................58

6.1. USLOVI URE\EWA I ZA[TITE PRIRODNE SREDINE KAO I URE\EWA SLOBODNIH I NEIZGRA\ENIH POVR[INA.........58

6.2. USLOVI ZA[TITE KULTURNIH DOBARA........................................................58 6.3. MERE ZA[TITE @IVOTNE SREDINE................................................................59 6.4. MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH OPASNOSTI .............................................................................................60

7. MERE ZA SPROVO\EWE PLANA..................................................................61

1

1. UVOD U podno`ju Trono{kih planina, jugozapadno od Loznice nalazi se selo Tr{i}. Selo bogato izvorima, {umama i livadama, podeqeno na vi{e mala i zaseoka. U Tr{i}u je ro|en i ìveo Vuk Stefanovi} Karaxi}-reformator srpskog jezika, osniva~ na{e istoriografije, etnografije i lingvistike. Zahvaquju}i kulturnim i obrazovnim manifestacijama koje se u etno-kompleksu odràvaju svake godine u slavu Vukovog dela, Tr{i} je postao poznat {irom zemqe i inostranstva. 1.1. PRIKAZ AKTIVNOSTI DOSADA[WE PLANSKE REGULATIVE Skup{tina op{tine Loznica na zajedni~koj sednici Op{tinskog ve}a i Ve}a radnih zajednica odrànoj na dan 23.11.1965 godine donela je ,,Odluku o za{titi reona sela Tr{i}a i Trono{e,,. Karakteristi~no jza tu odluku je da se podru~je deli na tri zone: najuù, uù i {iru. Sa pove}awem pritiska stanovni{tva na ovaj prostor sve se vi{e javqala potreba za potpunijim pravnim regulisawem wegovog kori{}ewa u gra|evinske svrhe. Tako je 04.6.1968 godine doneta ,,Odluka i izgradwi objekata gr|ana i gra|ansko-pravnih lica na podru~ju sela Tr{i}a i Trono{e i prostorno-memorijalnog prirodnog spomenika Tr{i}-Trono{a,,. Ovom Odlukom se prethodna stavqa van snage i utvr|uju se pravne obaveze korisnika prostora za potrebe izgradwe stambenih i drugih objekata. 1971 godine izra|en je Nacrt re{ewa o stavqawu pod za{titu dràve dela prirodnog podru~ja sela Tr{i}a i okoline manastira Trono{e, ali to nije zvani~no prihva}eno. Vremenom se pokazalo da nije bilo dovoqno samo za{tititi prostor u zoni Tr{i}a i Trono{e i da se ta za{tita ne moè zadràti samo na nivou op{tine Loznica. Ova nastojawa su dala rezultat i kona~no je doneta ,,Odluka o utvr|ivawu nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog i velikog zna~aja,, (Sl. glasnik Republike Srbije br. 14/79) kojom je spomeni~ka celina Tr{i}-Trono{a uneta u spisak nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog zna~aja. Tokom 1982 godine Republi~ki zavod za za{titu prirode izradio je elaborat o za{titi Tr{i}a-Trono{e kao prirodnog prostora oko spomenika kulture-Vukove ku}e i manastira Trono{e. U Prostornom planu op{tine Loznica (Sl. list SO Loznica br. 6/87) nagla{eno je da je neophodno ,,prostore oko spomenika kulture i va`nijih lokaliteta tretirati kao ambijentalne celine prostorne vrednosti i kao takvim obezbediti im potpunu za{titu od ma kog oblika degradirawa. Usvojen je Prostorni plan podru~ja posebne namene Tr{i}-Trono{a (Sl. list SO Loznica br. 7/87) u okviru kojeg je centralna zona naseqa Tr{i} detaqnije razra|ena i Urbanisti~ka ure|ajna osnova naseqa Tr{i} (Sl. list SO Loznica br. 7/87),. Povod za izradu je ustavna obaveza izrade planskih dokumenata i proslava 200 godina od ro|ewa Vuka Karaxi}a sa ciqem da Plan posluì kao osnova za neposredno ure|ewe ovog podru~ja.

2

1.2. POVOD ZA IZRADU PLANA Povod za izradu Plana su: - neusagla{enost razvoja i planske dokumentacije - zaustavqawe svake daqe bespravne izgradwe - stvarawe atraktivnih prostora za razvoj naro~ito definisawe razvojnog modela turizma u skladu sa potencijalnim mogu}nostima - potreba uskla|ivawa plana sa zakonskom regulativom ali i pristiglim inicijativama gra|ana 1.3. CIQEVI IZRADE PLANA Osnovni ciq izrade ovog Plana i svih aktivnosti na wegovoj implementaciji je za{tita, ure|ewe i unapre|ewe razvoja Tr{i}a i Trono{e i wihovih specifi~nih delova. To podrazumeva odrìvi razvoj onih naseqskih funkcija koje su kompatibilne osnovnoj funkciji za{ti}enih zona. Op{ti ciqevi su: - definisawe prostora od javnog interesa - podizawe standarda stanovawa i kori{}ewa prostora - definisawe na~ina izgradwe-pojedinih istaknutih prostora - unapre|ewe infrastrukturne opremqenosti na predmetnom podru~ju - ure|ewe putne mreè i ostalih saobra}ajnih povr{ina (parking, pe{a~ke

staze, itd) Posebni ciqevi: - za{tita vrednih i ugroènih podru~ja - obezbe|ewe uravnoteènog razvoja podru~ja - maksimalno mogu}e smawewe svih aktivnosti koje imaju negativne efekte na za{ti}eno podru~je - te`wa ka ravnomernom razme{taju usluga - povr{ine pogodne za poqoprivrednu proizvodwu sa~uvati a neplodne prepustiti drugim adekvatnim vidovima kor{}ewa - u oblasti {umarstva stvoriti uslove za kompleksno kori{}ewe {uma ili imati u vidu za{titu celokupnog prostora - razvoj trgovine ugostiteqskih usluga bazirati na formirawe mreè objekata i stvarawe ponude za stanovni{tvo naseqa i vikend zona kao i za turiste na ovom podru~ju - opremawe, ure|ewe i kori{}ewe prostora uskladiti sa principima odrìvog

razvoja ali i obezbediti uslove da boravak turista u toj sredini bude kvalitetan

- opredeliti se za one oblike turizma koji su konkurentni na turisti~kom trì{tu bilo da su specifi~ni ili deficitarni na turisti~kom trì{tu - u prvoj fazi se opredeliti za one oblike turizma ~ija organizacija moè

startovati odmah i bez velikih finansijskih ulagawa

3

- pa`wu usmeriti ka formirawu centara za odmor i rekreaciju pre svega omladinskih i de~ijih kampova za obrazovawe, sport itd. - nepokretna kulturna dobra treba {tititi integralno sa prostorom u kome se nalaze i tretirati ih kao razvojni potencijal ovog podru~ja - izleti{ta, spontana rekreacija, {etwe i boravak u prirodi 1.4. FUNKCIONALNI OBUHVAT Osnovna podru~ja kojima se Plan bavi definisana su Odlukom o pristupawu izradi Plana. Ova tematska podru~ja sadrè odgovaraju}e podceline: - priroda (morfologija, hidrologija, geologija, seizmologija, pedologija i klima) - dru{tvo (stanovni{tvo) - gra|evinsko zemqi{te (povr{ina, status svojine) - tipi~ne naseqske celine - saobra}aj - infrastruktura - zelenilo Plan tako|e obuhvata i za{titu prirode, pitawe ìvotne sredine, kulturne ba{tine itd. 1.5. DUGORO^NA KONCEPCIJA ORGANIZACIJE I URE\EWA PROSTORA Glavna zamisao organizacije prostora je da se kulturno nasle|e i daqe maksimalno {titi od svih oblika nekontrolisane urbanizacije i izgradwe ; od rekonstrukcije neprimerene postoje}oj naseqskoj stukturi, od svega {to moè trajno da degradira wihovo okruèwe. Druga zamisao je da svaka izgradwa naro~ito u neposrednoj okolini za{ti}enog podru~ja kao i na glavnom koridoru (regionalni put Klupci-Tr{i}) mora biti posebno urbanisti~ki razra|ena izradom urbanisti~kih projekata ili raspisivawem urbanisti~ko-arhitektonskih konkursa. Svaka obimnija izgradwa mora se obavezno oslawati na odgovaraju}u komunalnu i saobra}ajnu infrastrukturu. Isto tako Plan mora biti otvoren za svaku novu investiciju, naro~ito za one koje pokre}u privredni ìvot i doprinose boqem ìvotu stanovni{tva.

2. PRAVNI I PLANSKI OSNOV - Zakon o za{titi prirode i kulturnih dobara - Zakon o planirawu i izgradwi (Sl. glasnik Republike Srbije br. 47/03) - Zakon o za{titi ìvotne sredine (Sl. glasnik Republike Srbije br. 66/91;

83/92; 53/93; 67/93; 48/94; 53/95 i 135/04) - Pravilnik o sadrìni i izradi urbanisti~kog plana (Sl. glasnik Republike

Srbije 53/99)

4

- Odluka o utv|ivawu spomen ku}e Vuka Stefanovi}a Karaxi}a sa okolinom za znamenito mesto (Sl. glasnik Republike Srbije br. 71/94)

- Odluka i izradi urbanisti~kog plana podru~ja Tr{i}-Trono{a (Sl. list SO Loznica br. 206/2006-I od 05.12.2006.god.)

- Prostorni plan Republike Srbije - Prostorni plan op{tine Loznice (Sl. list SO Loznica br 7/05) - Prostorni plan podru~ja posebne namene Tr{i} - Trono{a sa elementima

detaqnog urbanisti~kog plana centralne zone naseqa Tr{i} (Sl. list SO Loznica br. 7/87)

3. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE PLANSKIH DOKUMENATA VI[EG REDA Osnovni planski dokumenti ~ija se re{ewa daqe razra|uju budu}im planskim dokumentom su: Prostorni plan Republike Srbije, Prostorni plan podru~ja posebne namene Prostorni plan op{tine. 1. Prostorni plana Srbije: Dugoro~ni razvoj i organizacija sadràja i prostora kompleksne i integralne turisti~ke ponude u Republici zasnovani su na regionalizaciji turisti~kih prostora, izdvajawe naseqa sa dominantnom turisti~kom funkcijom kao i rangirawe ovih turisti~kih centara po dugoro~nim razvojnim potencijalima. U tom smislu se u Republici izdvajau: turisti~ke zone, turisti~ke regije, tranzitni turisti~ki pravci, gradski turisti~ki centri i bawe. U okviru Za{tite prirodnih dobara i nadaqe ostaju za{ti}ene one celine koje su sada u statusu za{ti}enih - nacionalni parkovi - druga za{ti}ena prirodna dobra na teritoriji sredi{we Srbije: u okviru

kojih se pomiwe Tr{i}-Trono{a 2. Prostorni plan podru~ja posebne namene utvrdio je slede}e ciqeve: 1. Gradwa memorijalnog centra koji bi bio pod patronatom vode}ih nau~nih

institucija Srbije (SANU, univerzitet) 2. Ure|ewe oku}nice Vukove ku}e 3. Program ure|ewa pozornice i gledali{ta 4. Program izrade vodenica 5. Program izrade kwiàra 6. Dogradwa {kole zbog pro{irewa sadràja ali i zbog intenzivirawa

odre|enih oblika kulturnog ìvota stanovni{tva 7. Izgradwa motela 8. Izgradwa malih scena za odvijawe alternativnih programa 9. Izgradwa ambulante 10. Izgradwa trgovinskih objekata 11. Izgradwa puteva, ulica, uvo|ewe vodovoda i kanalizacije, poboq{awe

elektroinstalacija i uvo|ewe telefona

5

3. Prostorni plan op{tine Loznica:

- Tr{i} se izdvaja kao sekundarni seoski centar zbog svog kulturno-istorijskog zna~aja

- Zna~ajan prirodni kulturno-istorijski i memorijalni kompleks koji bi upotpuwavao turisti~ke, rekreativne i uslu`ne sadràje koji bi pro{irewem celokupne ponude mogao da inicira razvoj ne samo susednih naseqa ve} i op{tine u celini

- Smernice za razvoj Tr{i}a - razvoj ugostiteqsko-uslu`nih delatnosti - razvoj komercijalnih kulturnih centara - razvoj rekreativnih povezuju}ih koridora - pove}awe koncentracije trgovinsko-uslu`nih delatnosti - razvoj specijalizovane sme{tajne ponude - razvoj rekreativnih relaksacionih centara - pove}awe koncentracije kulturno-zabavnih aktivnosti

4. KARAKTERISTIKE PROSTORA ZA KOJI SE DONOSI PLAN 4.1. POVR[INA PLANSKOG PODRU^JA Plansko re{ewe odnosi se na prostor unutar granice koja je ustanovqena Prostornim planom podru~ja posebne namene Tr{i}-Trono{a i obuhvata 2082 ha od ~ega K.O. Tr{i}-1163 ha, a deo teritorije K.O. Korenita u zoni manastira Trono{e-919 ha. 4.2. OPIS GRANICE PODRU^JA KOJE SE URE\UJE PLANOM ( OBUHVAT PLANA) Granica obuhvata plana polazi od trome|e K.O. Tr{i}, Klupci i Ruwani, ide ka zapadu granicom K.O. Tr{i} sve do trome|e iste sa Grn~arom i Korenitom, nastavqa ka jugu granicom K.O. Tr{i} sve do skretawa puta ~iji je br. k.p. 4815, pa nastavqa tim istim putem kroz K.O. Korenita do puta k.p. 1733/2 sve do ukr{tawa ovog puta i potoka [tekovac, nastavqa potokom do wegovog uliva u reku Velika Trono{a pa rekom ka jugu do severoisto~ne me|e k.p. 3819/5, nastavqa tom parcelom ka jugu sve do reke Velika Trono{a pa wom do puta 4829 pa nastavqa tim putem ka jugu do puta br. 4009 sve do raskrsnice sa putem br. k.p. 4826, spu{ta se i daqe ka jugu istim do ukr{tawa sa rekom Mala Trono{a ~iji je br. k.p. 4824 i daqe ide ka jugu rekom do granice sa K.O. Zaja~a. Granicom K.O. Zaja~a i Korenita granica ide ka severu sve do trome|e ovih op{tina sa Paskovcem, pa daqe ka severu do trome|e K.O. Paskovac, Tr{i} i Korenita i ide daqe ka severu granicom K.O. Tr{i} sve do polazne ta~ke.

6

U obuhvatu predmetnog plana nalaze se slede}e katastarske parcele i to:

SPISAK KATASTARSKIH PARCELA U KO TR[I]

1/1, 1/2, 2/1, 2/2, 2/3, 2/4, 2/5, 2/6, 2/6, 2/7, 3, 4/1, 4/2, 4/6, 5/1, 5/2, 5/3, 5/4, 5/6, 5/7, 5/8, 5/9, 5/10, 5/11, 5/13, 5/14, 5/15, 6/1, 6/2, 7, 8, 9/1, 9/2, 9/3, 9/4, 9/5, 10, 11/1, 11/2, 11/3, 12, 13, 14/1, 14/2, 15, 16, 17, 18, 19/1, 19/2, 19/3, 19/4, 20/1, 20/2, 21, 22/1, 22/2, 23, 24, 25, 26/1, 26/2, 26/3, 26/4, 26/5, 26,6, 26/7, 27/1, 27/2, 28, 29/1, 29/2, 30, 31, 32/1, 32/2, 32,3, 32/4, 32/5, 33/1, 33/2, 34/1, 34/2, 35 36/1, 36/2, 37, 38, 39/1, 39/2, 39/2, 39/2, 39/3, 40/1, 40/2, 41, 42, 43/1, 43/2, 44/1, 44/2, 44/3, 45, 46, 46, 46, 47/1, 47/2, 48, 49, 49, 49, 50/1, 50/2, 50/3, 50/4, 51/1, 51/2, 51/3, 51/4, 51/5, 51/6, 51/7, 51/8, 51/9, 51/10, 51/11, 51/12, 51/13, 51/14, 52, 53/1, 53/2, 54/1, 54/1, 54/1, 54/2, 55/1, 55/1, 55/1, 55/2, 56/1, 56/1, 56/1, 56/2, 56/2, 56/2, 56/3, 56/4, 56/5, 56/6, 56/7, 57/1, 57/2, 58, 58, 58, 59, 60/1, 60/2, 61/1, 61/1, 61/1, 61/2, 61/3, 61/4, 61/5, 61/6, 61/7, 61/8, 61/9. 62/1, 62/1, 62/1, 62/2, 63/1, 63/1, 63/1, 63/2, 63/3, 63/4, 64/1, 64/1, 64/1, 64/2, 64/3, 64/4, 64/5, 64/6, 64/7, 65/1, 65/1, 65/1, 65/2, 66/1, 66/2, 66/3, 66/4, 66/5,67/1, 67/1, 67/2, 67/2, 67/3, 67/4, 67/5, 67/5, 68, 68, 68, 69/1, 69/2, 69/2, 69/3, 69/3, 69/4, 69/4, 69/5, 69/6, 69/6, 69/7, 69/8, 69/9, 69/10, 69/10, 69/10, 69/11, 69/11, 69/11, 69/12, 70/1, 70/2, 70/3, 70/4, 71/1, 71/2, 71/2, 71/2, 71/3, 72, 72, 73, 74, 74, 75, 76, 77/1, 77/1, 77/1, 77/2, 77/2, 77/2, 77/3, 77/4, 77/5, 78/1, 78/2, 78/3, 78/4, 79/1, 79/2, 80/1, 80/2, 80/3, 80/3, 80/3, 80/4, 80/4, 80/4, 80/5, 81, 82, 83, 84/1, 84/2, 8/1, 85/1, 85/1, 85/2, 86, 86, 86, 87, 87, 87, 88,88, 88, 89/1, 89/1, 89/2, 89/2, 89/3, 89/4, 89/4, 89/5, 89/5, 90/1, 90/2, 91, 91, 92/1, 92/1, 92/2, 92/3, 92/3, 92/3, 92/4, 92/4, 92/5, 93/1, 93/2, 93/2,94/1, 94/1, 94/2, 94/3, 94/3, 94/4, 94/4, 94/5, 95,96, 97, 98, 99, 99, 99, 10/1, 100/1, 100/2, 100/2, 100/3, 100/1, 101/2, 102/1, 102/2, 102/3, 103, 103, 104, 105, 106, 107, 108/1 108/2, 109, 110, 111/1, 111/2, 111/3, 112/1, 112/2, 113/1, 113/2, 114, 115, 117, 118, 119/1, 119/1, 119/1, 119/2, 119/3, 119/4, 120/1, 120/2, 120/3, 121/1, 121/1, 121/1, 122/2, 122/2, 122/2, 121/3, 121/4, 121/4, 121/4, 121/5, 122, 122, 122, 123/1, 123/1, 123/2, 124,125/1, 125/2, 126, 127, 128, 129/1, 129/2, 129/2, 129/2, 130/1, 130/2, 131, 132, 133, 134/1, 134/2, 134/3, 135/1, 135/2, 136/1, 136/2, 136/3, 136/4, 136/5, 137, 138/1, 138/2, 139, 140, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 146, 146, 147, 148, 149, 150, 151/1, 151/2, 152, 153/1, 153/2, 154/1, 154/2, 155, 156, 157/1, 157/2, 157/3, 157/4, 158/1, 158/2, 158/3, 159, 160, 161/3161/4, 162, 163, 164/1, 164/2, 165, 166, 167, 168, 169, 170/1, 170/2, 170/3, 171/1, 171/2, 172, 173/1, 173/1, 173/2, 173/2, 173/3, 173/3, 173/4, 173/5, 173/5, 173/5, 173/6, 173/6, 173/7, 173/7, 174/1, 174/1, 174/2, 174/2, 174/3, 175/1, 175/1, 175/1, 175/2, 175/3, 175/3, 175/3, 176/1, 176/2, 177, 177, 177, 178, 179, 179, 179, 180, 181/1, 181/2181/3, 182/1, 182/2, 182/3, 182/4, 182/4, 182/4, 182/5, 182/6, 183, 184, 185, 186, 186, 186, 187/1, 187/2, 188, 189/1, 189/2, 189/2, 189/3, 189/3, 189/4, 189/4, 189/5, 189/6, 189/6, 189/7, 189/7, 189/8, 189/9, 189/10, 189/11, 189/11, 190/1, 190/1, 190/2, 190/3, 190/4, 191/1, 191/2, 191/3, 192, 193, 193, 193, 194, 194, 194, 195/1, 195/2, 195/3, 196, 197/1, 197/2, 197/3, 197/4, 197/5, 198/1, 198/2, 198/3, 198/4, 199/1, 199/2, 199/3, 199/4, 199/5, 199/6, 199/6, 199/6, 199/7, 199/8, 199/8, 199/8, 199/9, 199/10, 200/1, 200/1 200/1, 200/2, 201, 201, 201, 202, 203, 204, 204, 205, 206/1, 206/1, 206/1, 206/2, 206/2, 206/2, 206/3, 206/4, 206/5, 206/5, 206/6, 206/6, 206/6, 206/7, 206/8, 206/9, 207, 208/1, 208/2, 208/4, 208/5, 208/5, 208/5209/1, 209/2, 210/1, 210/2, 210/3210/4, 211/1, 211/2, 211/2, 211/3, 211/4, 211/5, 211/5, 211/5, 211/6, 211/7, 211/8, 211/8, 211/8, 211/9, 212/1, 212/2, 212/3, 212/4, 213/1, 213/1, 213/2, 213/3, 213/4, 213/5, 213/6, 213/7213/7, 213/7, 214214, 215, 215, 215, 216, 217/1, 217/2, 218/1, 218/2, 218/3, 218/3, 218/4, 218/5, 218/6, 218/7, 218/8, 218/9, 219/1, 219/2, 219/3, 219/4, 219/5, 219/6, 219/7, 219/8, 220, 221/1, 221/1, 221/2, 221/2, 222, 223/1, 223/3, 225/1, 225/1, 225/1, 225/2, 226, 227/1, 227/2, 227/3, 227/4, 227/5, 227/6, 227/7, 227/8, 227/9, 227/10, 227/11, 228/1, 228/2, 228/3, 228/4, 228/5, 228/6, 228/7, 228/8, 228/9, 229, 230, 231/1, 231/2, 231/3, 231/4, 231/7, 231/8, 231/9, 231/10, 231/11, 231/12, 231/13, 231/14, 231/15, 231/16, 231/17, 231/18, 232/1, 232/2, 233/1, 233/1, 233/2, 232/2, 233/3, 233/3, 233/4, 233/5, 234, 235, 236/1, 236/2, 236/3, 237/2, 237/2, 237/2, 237/4, 237/5,, 237/6, 237/7, 237/7, 237/7, 237/8, 237/9, 237/10, 237/10, 237/11, 237/12, 237/13, 237/14, 237/15, 237/16, 238/1, 238/2, 239, 240/1, 240/2, 240/3,

7

240/4, 241/1, 241/2, 242/1, 242/2, 242/3, 243/1, 243/2, 244, 245/1, 245/2, 246, 247, 248, 249/1, 249/2, 243/3, 249/4, 249/5, 249/6, 249/7, 249/8, 249/9, 249/10, 249/11, 250/1, 250/2, 250/3, 250/4, 250/4, 250/5, 250/6, 250/7, 250/7, 250/7, 250/8, 250/9, 250/10, 250/11, 250/12, 251/1, 251/2, 252/1, 252/2, 252/2 252/3, 253/1, 253/2, 253/3, 253/4, 253/5, 253/6, 253/6, 253/8, 253/9, 253/10, 253/11, 254/1, 254/2, 254/3, 254/4, 255/1, 252/2, 256/1, 256/2, 257/1, 257/2, 258/1, 258/2, 259, 260, 261, 261/1, 261/2, 261/3, 263, 264/1, 264/1, 264/1, 264/2, 264/3, 264/4, 264/5, 265, 266, 267/1, 267/2, 267/3, 267/4, 267/5, 268, 269, 270/1, 270/1, 270/1, 270/2, 270/2, 270/2, 270/3, 270/3, 270/3, 270/4, 270/5, 270/5, 270/5, 270/6, 271/1, 271/2, 271/2, 271/2271/3, 272, 273/1, 273/2, 273/3, 273/4, 274/1, 274/3, 275, 276/1, 276/2, 276/3, 276/4, 276/5, 276//6, 276/7, 276/8, 276/9, 277, 278, 279/1, 279/2, 280/1, 280/2, 281/1, 281/2, 282, 283/1. 283/2, 284/1, 284/2, 284/3, 285/1, 285/2, 285/3, 285/6, 285/7, 286/1, 286/2, 286/3, 286/4, 287/1, 287/2, 288/1, 288/2, 289/1, 289/2, 290/1, 290/2, 291, 292, 293, 294/2, 294/3, 294/4, 294/5, 295, 296, 297/1, 297/2, 298/1, 298/2, 299, 300, 301, 302, 303/1, 303/2, 304/1, 304/2, 304/3, 304/4, 305, 306/1, 306/2, 307, 308/1, 308/2, 309/1, 309/2, 309/3, 310, 311/1, 311/2, 311/3, 311/4, 312/1, 312/2, 313/1, 313/2, 314/1, 314/2, 314/3, 314/4, 315, 316, 317, 318/1, 318/2, 319, 320, 321/1, 321/2, 321/3, 322/1, 322/2, 323/1, 323/2, 324/1, 324/2, 324/3, 324/4, 324/5, 324/6, 325/1, 325/2, 325/3, 326/1, 326/2, 326/3, 327/1, 327/2, 328, 329, 330/1, 330/2, 331, 332/1, 332/2, 333, 334, 335, 336, 337, 338, 339/1, 339/2, 339/3, 339/4, 339/5, 340, 341, 342/1, 342/2, 343/1, 343/2, 343/3, 343/4, 343/5, 344/1, 344/2, 344/3, 344/4, 344/5, 344/6, 344/7, 344/8, 344/9, 344/10, 344/11, 344/12, 344/13, 344/14, 344/15, 344/16, 344/17, 344/18, 344/20, 345, 346, 347, 348/1, 348/2, 348/4, 349/1, 349/2, 350/1, 350/2, 351, 352, 353/1, 353/2, 354/1, 354/2, 355, 356, 357/1, 357/2, 357/3, 357/4, 357/5, 358/1, 358/2, 358/3, 358/4, 358/5, 358/6, 358/7, 359, 360, 361, 362, 363, 364, 365, 366, 367/1, 367/2, 368/1, 368/2, 369, 370, 371/1, 371/2, 372, 373, 374/1, 374/2, 375/1, 375/2, 376/1, 376/2, 377, 378/1, 378/2, 378/3, 378/4, 378/5, 379/1, 379/2, 379/3, 379/4, 380, 381, 382/1, 382/2, 382/3, 383/1, 383/2, 384, 385/1, 385/2, 386, 387/1, 387/2, 388/1, 388/2, 388/3, 388/4, 388/5, 388/6, 388/7, 388/8, 389/1, 389/2, 389/3, 390/1, 390/2, 391/1, 391/2, 391/3, 391/4, 391/6, 392/1, 392/2, 392/3, 392/4, 393/1, 393/2, 393/3, 393/4, 393/5, 393/6, 393/7, 393/8, 393/9, 394/1, 394/2, 394/3, 394/4, 394/5, 394/6, 396/1, 396/2, 396/3, 396/4, 396/5, 396/6, 396/7, 396/8, 396/9, 396/10, 397/1, 397/2, 397/3, 397/4, 397/5, 398, 399/1, 399/2, 399/3, 399/4, 399/5, 399/6, 400/1, 400/2, 400/3, 401, 402/1, 402/2, 402/3, 403/1, 403/2, 404/1, 404/2, 405/1, 405/2, 405/3, 406, 407/1, 407/2, 407/3, 407/4, 407/5, 407/6, 407/7, 407/8, 407/9, 407/10, 407/11, 408, 409/1, 409/2, 410, 411, 412, 413/1, 413/2, 414/1, 414/2, 415, 417, 418, 419/1, 419/2, 420/1, 420/2, 420/3, 420/4, 421/1, 421/2, 422, 423, 424, 425, 426, 427, 428, 429/1, 429/2, 429/3, 429/4, 429/5, 429/6, 429/7, 429/8, 430/1, 430/2, 431, 432/1, 432/2, 432/3, 432/4, 433, 434/1, 434/2, 435, 436, 437/1, 437/2, 437/3, 437/4, 437/5, 437/6, 437/7, 437/8, 437/9, 438, 439/1, 439/2, 439/3, 439/4, 440/1, 440/2, 441, 442, 443/1, 443/2, 446/1, 446/2, 447, 448, 449, 450, 451, 452/1, 452/2, 452/3, 452/4, 452/5, 452/6, 452/7, 452/8, 452/9, 453/2, 453/3, 453/4, 453/5, 454/1, 454/2, 454/3, 455/1, 455/2, 456/1, 456/2, 456/3, 456/4, 456/5, 457/1, 457/2, 457/3, 457/4, 458/1, 458/2, 458/3, 458/4, 459/1, 459/2, 459/3, 459/4, 459/5, 459/6, 459/7, 460/1, 460/2, 461, 462, 463/1, 463/2, 463/3, 463/4, 463/5, 463/6, 463/7, 463/8, 463/9, 463/10, 463/11, 464, 465/1, 465/2, 465/3, 465/4, 465/5, 466/1, 466/2, 466/3, 466/4, 467/1, 467/2, 468, 469/1, 469/2, 469/3, 469/4, 469/5, 469/6, 469/7, 469/8, 470/1, 470/2, 471, 472, 473, 474/1, 474/2, 475/1, 475/2, 476, 477, 478, 479/1, 479/2, 479/3, 480, 481/1, 481/2, 481/3, 481/4, 481/5, 482/1, 842/2, 482/3, 482/4, 482/5, 483, 484, 485/1, 485/2, 485/3, 486, 487, 488, 489, 490/1, 490/2, 490/3, 490/4, 490/5, 490/6, 490/7, 490/8, 491/1, 491/2, 492, 493, 494, 495, 496, 497, 498/1, 498/2, 499, 500/1, 500/2, 501/1, 501/2, 502, 503/1, 503/2, 504, 505, 506, 507/1, 507/2, 507/3, 508/1, 508/2, 508/3, 508/4, 508/5, 508/6, 508/7, 508/8, 508/9, 508/10, 509/1, 509/2, 509/3, 509/4, 510/1, 510/2, 510/3, 511/1, 511/2, 511/3, 511/4, 511/5, 511/6, 512/1, 512/2, 512/3, 512/5, 512/6, 512/7, 512/8, 513, 514, 515/1, 515/2, 516/1, 516/2, 516/3, 516/4, 516/5, 517, 518, 519/1, 519/2, 520/1, 520/2, 520/3, 520/4, 520/5, 521, 522/1, 522/2, 522/3, 522/4, 523/1, 523/2, 523/3, 523/5, 523/6, 523/7, 523/8, 524/1, 524/2, 524/3, 524/4, 524/5, 524/6, 525/1, 525/2, 525/3, 526, 527, 528/1, 528/2, 528/3, 528/4,

8

528/5, 528/6, 529/1, 529/2, 529/3, 529/4, 530, 531/1, 531/2, 531/3, 531/4, 531/5. 532/1, 532/2, 532/3, 533/1, 533/2, 533/3, 534/1, 534/2, 534/3, 534/4, 534/5, 534/6, 534/7, 534/8, 534/9, 534/10, 534/11, 534/12, 534/13, 534/14, 534/15, 534/16, 535/1, 535/2, 535/3, 535/4, 535/5, 535/6, 536, 537/1,537/2, 537/3, 537/4, 537/5, 537/6, 537/7, 537/8,537/12, 537/13, 537/14, 537/15, 537/16, 537/17, 537/18, 538/1, 538/2, 538/3, 538/4, 539/1, 539/2, 539/3, 539/4, 539/5, 536/6, 539/7, 540/1, 540/2, 541, 542/1, 542/2, 543, 544/1, 544/2, 544/3, 544/4, 544/5, 544/6, 544/7, 544/8, 544/9, 544/10, 544/11, 544/12, 544/14, 545/1, 545/2, 545/3, 545/4, 545/5, 545/6, 545/7, 545/8, 545/9, 545/10, 545/11, 545/12, 545/13, 545/14, 545/15, 545/16, 545/17, 545/18, 545/19, 545/21, 545/22, 545/24, 545/25, 545/26, 545/27, 545/28, 545/29, 545/30, 545/31, 545/32, 545/33, 545/34, 545/36, 545/37, 545/38, 546/1, 546/2, 546/3, 546/4, 546/5, 546/6, 546/7, 546/8, 546/9, 546/10, 547/1, 547/2, 547/3, 547/4, 547/5, 547/6, 547/7, 547/8, 547/9, 548/1, 548/2, 548/3, 548/4, 548/5, 548/6, 548/7, 548/8, 548/9, 548/10, 548/11, 549/1, 549/2, 549/3, 550, 551/1, 551/2, 552/1, 552/2, 552/3, 552/4, 552/5, 552/6, 553/1, 553/2, 553/3, 553/4, 553/5, 554/1, 554/2, 555/1, 552/2, 556, 557/1, 557/2, 557/3, 557/4, 557/5, 557/6, 557/7, 557/8, 558/1, 558/2, 558/3, 558/4, 558/5, 558/6, 558/7, 558/8, 558/9, 558/10, 559/1, 559/2, 559/3, 560/1, 560/2, 560/3, 561/1, 561/2, 561/3, 562, 563, 564/1, 564/2, 564/3, 564/4, 564/5, 565/1, 565/2, 565/3, 565/4, 565/6, 565/7, 566/1, 566/2, 567, 568/1, 568/2, 569/1, 570/1, 570/2, 570/3, 571, 572, 573, 574, 575/1, 575/2, 576/1, 576/2, 576/3, 577/1, 577/2, 577/3, 577/4, 577/5, 578, 579, 580, 581, 582, 583, 584, 585, 586, 587, 588, 589, 590, 591, 592, 593, 594, 595, 596, 597, 598, 599, 600/1, 600/2, 601, 603, 604/1, 604/2, 605/1, 605/2, 606, 607, 608, 609/1, 609/2, 610, 611/1, 611/2, 611/3, 611/4, 611/5, 611/6, 611/7, 611/8, 611/9, 611/10, 612, 613/1, 613/2, 614, 615/1, 615/2, 616, 617, 618/1, 618/2, 619, 620, 621, 622, 623, 624, 625/1, 625/2, 626, 627, 628, 629, 630/1, 630/2, 631/1, 631/2, 631/3, 631/4, 632, 633/1, 633/2, 634, 635, 636/1, 636/2, 637/1, 637/2, 637/3, 637/4, 637/5, 638/1, 638/2, 639/1, 639/2, 640/1, 640/2, 640/3, 641, 642, 643/1, 643/2, 644, 645, 646, 647, 648, 649/1, 649/2, 650, 651, 652, 653, 654, 655, 656, 657/1, 657/2, 657/3, 657/4, 657/5, 658/1, 658/, 658/3, 658/4, 659/1, 659/2, 659/3, 660/1, 660/2, 660/3, 660/4, 662/1, 662/2, 663, 664, 665, 666, 667/1, 667/2, 667/3, 668, 669, 670, 671, 672/1, 672/2, 673/1, 673/2, 674/1, 674/2, 675, 676, 677, 678, 679/1, 679/2, 679/3, 679/4, 679/5, 680/1, 680/2, 681, 682/1, 682/2, 682/3, 682/4, 682/5, 682/6, 682/7, 682/8, 682/9, 683/1, 683/2, 683/3, 683/4, 683/5, 683/6, 684/1, 684/2, 684/3, 684/4, 684/5, 684/6, 684/7, 684/8, 684/9, 684/10, 684/11, 684/12, 684/13, 684/14, 685/1, 685/2, 685/3, 685/4, 685/5, 686, 687, 688, 689/1, 689/2, 689/3, 690, 691, 692, 693, 694/1, 694/2, 695/1, 695/2, 696/1, 696/2, 696/3, 697/1, 697/2, 697/3, 697/4, 697/5, 697/6, 697/7, 697/8, 697/9, 697/10, 698/1, 698/2, 698/3, 698/4, 699, 700, 701/1, 701/2, 701/3, 702/1, 702/2, 702/3, 702/4, 702/5, 702/6, 703/1, 703/2, 704/1, 704/2, 705, 706, 707, 708/1, 708/2, 708/3, 709/1, 709/2, 710, 711/1, 711/2, 712, 713, 714/1, 714/2, 714/3, 715716, 717/1, 717/2, 718/1, 718/2, 719/1, 718/2, 719/1, 719/2, 720, 721, 722/1, 722/2, 722/3, 722/4, 722/5, 722/6, 722/7, 723/1, 723/2, 724/1, 724/2, 724/3, 724/4, 724/5, 724/6, 724/7, 725, 726/1, 726/2, 726/3, 726/4, 727/2, 727/3, 727/4, 727/5, 727/6, 727/7, 728, 729, 730, 731, 732/1, 732/2, 732/3, 732/4, 732/5, 732/6, 732/7, 732/9, 732/10, 732/11, 732/12, 732/13, 732/14, 732/15, 733/1, 733/2, 733/3, 734, 735, 736/1, 736/2, 736/3, 736/4, 736/5, 736/6, 736/7, 736/8, 737/1, 737/2, 737/3, 737/4, 737/5, 737/6, 737/7, 737/8, 737/9, 737/10, 737/12, 737/14, 737/15, 737/16, 737/17, 737/18, 737/19, 737/20, 737/21, 737/22, 737/23, 737/24, 737/25, 737/26, 737/27, 737/28, 738/1, 738/2, 738/3 739/1, 739/2, 739/3, 739/4, 739/5, 739/6, 739/7, 739/8, 740, 741/1, 741/2, 742, 742, 743, 744, 745/1 745/2, 746/1, 746/2, 746/3, 746/4, 746/5, 746/6, 746/7, 746/8, 746/9, 746/10, 746/11, 746/12, 746/13, 746/14, 747/1, 747/2, 747/3, 747/4, 747/5, 747/6, 747/7, 748/1, 748/2, 748/3, 748/4, 748/5, 748/6, 749, 750/1, 750/2751, 752/1, 752/2, 752/3, 752/4, 752/5, 752/6, 752/7, 753, 754, 755/1, 755/2, 755/3, 756/1, 756/2, 756/3, 756/4, 757/1, 757/2, 758/1, 758/2, 759/1, 759/2, 759/3, 759/5, 759/7, 760/1, 760/2, 760/3, 760/4, 760/5, 761, 762/1, 762/2, 762/3, 762/4, 762/5, 763, 764, 765/1, 765/2, 765/3, 766/1, 766/2, 766/3, 766/4, 766/5, 767, 768/1, 768/2, 768/3, 768/4, 768/5, 768/6, 769/1, 769/2, 769/3, 769/4, 769/5, 769/6, 769/7, 770, 771, 772/1, 772/2, 773/1, 773/2, 774/1, 774/2, 775, 776, 777/1, 777/2, 778, 779, 780781/1, 781/2, 781/3, 781/4,

9

781/5, 781/6, 781/7, 781/8, 782/1, 782/2, 782/3, 783/1, 783/2, 783/3, 784/1, 784/2, 784/3, 784/4, 784/5, 785, 786, 787, 788, 789, 790, 791/1, 791/2, 791/3, 791/4, 791/5, 791/6, 791/7, 792, 793/1, 793/2, 793/3, 794/1, 794/2, 794/3, 794/4, 794/5, 794/6, 794/7, 794/8, 794/9, 795/1, 795/2, 795/3, 795/4, 795/5, 795/6, 795/7, 795/8, 795/9, 795/10, 795/11, 796/1, 796/2, 796/3, 796/4

SPISAK KATASTARSKIH PARCELA U K.O. KORENITA 1731, 1731/1, 1714, 1715, 1718, 1722, 1717, 1721, 1719, 1734, 1735/1, 1735/2, 1716/1, 1716/2, 1731/6, 1736, 3825, 3824, 3826, 3819, 3827, 3818, 3827/8, 3817, 3827/6, 3827/5, 3816, 3827/4, 1723, 3827/3, 3287/2, 3827/1, 3815, 4816 (put-reka), 1724, 1725, 1730/1, 1730/3, 1726, 3828, 3830/1, 3830/2, 3830/3, 3891, 3893, 3899/1, 3898/8, 3898/12, 3898/13, 3898/15, 3898/6, 3898/9, 3898/11, 3898/2, 3898/3, 3898/4, 3898/1, 3898/10, 3898/7, 3898/5, 3899/2, 3897/3, 3897/4, 3897/2, 3897/1, 3897/5, 3895, 3900/1, 3900/2, 3901/1, 3901/2, 3907/2, 3903, 3858, 3857, 3856/4, 3856/5, 3856/6, 3854/5, 1731/2, 3832/1, 3832/4, 3832/10, 3832/9, 3832/11, 3832/12, 3832/3, 3832/13, 3832/5, 3832/6, 3832/2, 3832/7, 3834/1, 3834/3, 3834/6, 3834/8, 3834/7, 3834/9, 3834/5, 3834/16, 3834/17, 3834/11, 3834/12, 3834/13, 3834/14, 3834/15, 3834/16, 3834/23, 3834/24, 3833/12, 3833/11, 3833/10, 3833/1, 3833/2, 3833/3, 3833/4, 3833/5, 3833/15, 3833/16, 3833/20, 1731/4, 1731/5, 3838/7, 3838/6, 3838/3, 3838/2, 3838/1, 3838/9, 3838/8, 3837/1, 3837/2, 3837/3, 3836/1, 3836/2, 3836/3, 3836/5, 3833/9, 3833/6, 3833/14, 3833/8, 3833/7, 3833/13, 3835/1, 3835/2, 3835/3, 3835/4, 3835/5, 3835/6, 3835/7, 3835/8, 3835/9, 3835/10, 1731/4, 3834/2, 3859/1, 3859/2, 3859/3, 3854/1, 3854/3, 3854/4, 3854/5, 3851, 3852, 3860, 3846, 3847, 3849, 3861, 3862, 3845/1, 3845/3, 3867, 2168, 3865, 2169, 2170, 2171, 2172, 2173, 2175, 2180/5, deo 3839, 3840, 3841, 3842, 2163, 2162, 2161, 2160, 2180, 2180/1, 3868, 3885, 3886, 3887, 3888, 3889, 3891, 3890, 3894, 3892, 3891, 3893, 3904, 3905, 3906, 3908, 3909, 3910, 3911, 3912, 3913, 3914, 3915/1, 3915/2, 3884/1, 3884/2, 3884/3, 3884/4, 3884/5, 3884/6, 3884/7, 3884/8, 3884/9, 3884/10, 3884/11, 3884/12, 3884/13, 3884/14, 3884/15, 3884/16, 3882/1, 3882/2, 3883, 3926/1, 3926/2, 3927, 3930, 3924, 3923, 3925, 3928, 3929, 3931, 3932, 3933, 3934/1, 3934/2, 3922, 3921, 3920/1, 3920/2, 3920/3, 3920/4, 3917/1, 3917/2, 3917/3, 3919/1, 3919/2, 3870, 3871, 3872, 3873, 3874, 3875, 3876, 3877, 3940, 3941/1, 3941/2, 3941/3, 3945, 3960, 3942, 3959, 3946/1, 3946/2, 3946/3, 3946/4, 3943, 3947/1, 3947/2, 3948, 3949/1, 3949/2, 3949/3, 3949/4, 3949/5, 3950/1, 3950/2, 3950/3, 3950/4, 3950/5, 3951, 3952, 3953, 3954, 3955, 3959, 3956, 3957, 3958, 2180, 2180/2, 2177/1, 2177/2, 2177/3, 2177/4, 2177/5, 2179/1, 2179/2, 2178/1, 2178/2, 3937, 3936/1, 3936/2, 3971, 3972, 3973/1, 3973/2, 3973, 3974, 3975, 3976/1, 3976/2, 3977, 3978, 3979, 3982, 3983/1, 3983/2, 3984, 3981/1, 3981/2, 3980/1, 3980/2, 3986, 3985, 3995, 3987, 3994, 3993, 3989/1, 3989/2, 3990/1, 3990/2, 3992/1, 3992/2, 3992/3, 3991/1, 3991/2, 3991/3, 3991/4, 3991/5, 3991/6, 3988/1, 3988/2. Za izradu plana kori{tene su katastarske karte za K.O. Tr{i} i deo K.O. Korenita u razmeri u 1 : 2 500 koje su skenirane i kori{tene kao digitalna podloga. Za deo K.O. Tr{i} kori{tene su i ortofoto podloge. 4.2.1. Granica zone razrade

Regionalni put R268: Granica po~iwe na ukr{tawu severne granice K.O. Tr{i} i regionalnog puta R268, ide ka jugu u pojasu {irine 12,00 m navedenim putem sve do osnovne {kole ,,Vuk Stefanovi} Karaxi},, u centru Tr{i}a Lokalni put L-6

10

Granica po~iwe od ukr{tawa regionalnog puta R268 sa k.p. br. 545/12 i ide postoje}im lokalnim putem u pojasu {irine 10,00 m sve do puta koji je granica izme|u K.O. Tr{i} i K.O. Korenita Nekategorisani put Granica po~iwe od ukr{tawa puta L-6 i k.p. 737/3 i ide ka jugoistoku ve} ranije uspostavqenom trasom na terenu do mosta na reci @eraviji kod sabori{ta Vukova staza Granica po~iwe kod {kole, odnosno od zavr{etka regionalnog puta R268 i ide katastarskom parcelom br. 545/16 do sabori{ta odatle postoje}om trasom do Vukove ku}e. Od Vukove ku}e nastavqa {umskom stazom, delom nekategorisanog puta do regionalnog puta R211-b, a onda desnom stranom pomenutog puta do manastira Trono{e. Detaqnom razradom utvr|eno je formirawe parcele za: - sabori{te (P8) na grafi~kom prilogu 13/6, - za {kolu i memorijalni centar (P5) na grafi~kom prilogu 13/4, - za ambulantu (P9), za trfostanicu i javni VC (P2), parking (P4) na

grafi~kom prilogu 13/3 4.3. OBELE@JA POSTOJE]EG STAWA Planom se analizira naseqe Tr{i} i deo naseqa Korenita oko Manastira Trono{a (mali zaseok-Prwavor isto~no od manastira). Tr{i} se nalazi u jugozapadnom delu Lozni~ke op{tine. U neposrednoj okolini su naseqa: Korenita, Grn~ara, Ruwani, Klupci, Plo~e, Vo}wak, Paskovac i Zaja~a. Centar Tr{i}a je udaqen 6,00 km od centra grada Loznice (dobar saobra}ajno-geografski poloàj jer je regionalnim putem R 268 povezan sa magistralnim putem M-4) a Trono{a je regionalnim putem R 211-B Korenita-Trono{a i R 211 Loznica-Krupaw povezana sa magistralnim putem M-4. Tr{i} je tip~no seosko naseqe, polurazbijenog tipa koje sve vi{e postaje prigradsko naseqe sa odre|enim urbanim karakteristikama, odnosno u pitawu je ruralno podru~je ~ije prirodne karakteristike upu}uju na razvoj poqoprivrede, sto~arstva, {umarstva. U okviru centra naseqa, u dolini reke @eravije nalaze se objekti: spomen {kola, sportski teren, biblioteka, po{ta, muzej, galerija, nacionalni restoran, suvenirnica, gostinska ku}a itd. Prostor je neravnomerno izgra|en. Ve}a izgra|enost je u severnom delu teritorije a ju`ni deo koji ~ini manastir Trono{a i zaseok Prwavor je prakti~no nenaseqen. 4.3.1. Prirodne vrednosti podru~ja

11

U pogledu geomorfolo{kih karakteristika ovaj deo Zapadne Srbije se odlikuje znatnim prirodnim potencijalima koji su delimi~no aktivirani. - Visinske karakteristike Najve}i deo teritorije ~ini ravni~arski i sredwe breùqast teren od 200-300 m.n.v. (oko 54%) a zatim nisko-breùqkast teren od 100-200 m.n.v. (33%). - Nagib terena Ve}i deo teritorije je zemqi{te maweg nagiba od 10-20% sem ju`nog dela (prema nasequ Trono{a i Zaja~a) gde su nagibi ve}i od 30%. - Eksponiranost Analizom eksponiranosti sa mikro-klimatskog stanovi{ta izvr{ena je podela boniteta ekspozicije na pet kategorija sa ocenom od 1-5. Ovo podru~je ima ocenu 2 a to su severnoisto~ne i severozapadne padine i severne padine blagih nagiba i ocewuju se kao nepovoqne. Ju`ni deo K.O. Tr{i} i K.O. Korenita, oko manastira Trono{e ima izrazito nepovoqnu ekspoziciju. U okviru K.O. Tr{i} ve}i deo teritorije je zemqi{te maweg nagiba i mawe nadmorske visine sa znatnim ograni~ewima po osnovu reqefa. Sklono{}u ka eroziji i brzom oce|ivawu suèn je izbor kultura za uzgoj: ko{ti~avo vo}e ({qiva, tre{wa), strna ìta, pa{waci, livade. - Klimatske karakteristike Na podru~ju Plana zastupqena je umereno-kontinentalna klima. Sredwa godi{wa vrednost temperature vazduha je 110S. Prose~na godi{wa vrednost padavina je 833 mm. Preovla|uje strujawe vazduha iz pravca jugozapada (170%) a zatim sa severa (100%). - Seizmi~ke karakteristike Prema seizmi~koj rejonizaciji podru~je Tr{i}a i Trono{e je u zoni 80 MCS skale sa verovatno}om pojave zemqotresa od 63%. @ari{ta koja odre|uju nivo seizmi~ke ugroènosti na prostoru Tr{i}a i Trono{e su: Krupaw, Mionica i Lazarevac. - Geolo{ke karakteristike Na ovom podru~ju najzastupqenije su sedimentne stene u obliku kre~waka, bre~a, dolomita, peskova, {qunkova i glina. - Hidrolo{ke karakteristike Recipijent za sve reke i pritoke sa podru~ja op{tine Loznica je reka Drina. Kroz podru~je Tr{i}a i Trono{e proti~e reka @eravija ~ije je slivno podru~je 40,26 km2. Karakteristike svih tokova su: velika krivudavost i obraslost korita, neujedna~eni padovi korita, nedovoqni otvori mostova i propusta.

12

- Pedolo{ke karakteristike Na podru~ju op{tine Loznica nalazi se ve}i broj tipova zemqi{ta koji se me|usobno razlikuju po morfolo{kim, fizi~kim, hemijskim i proizvodnim osobinama. Osnovni kriterijum za dodelu je: mehani~ki sastav, dubina profila reakcije zemqi{ta, sklonost prevlaìvawu i plavqewu u kombinaciji sa reqefom i hidrolo{kim uslovima. Rasprostrawena zemqi{ta na ovom podru~ju pripadaju razdelu automorfnih (28%) i hidromorfnih zemqi{ta (72%). Na ovom podru~ju utvr|eni su slede}i tipovi zemqi{ta: pseudoglej i sme|e rudno zemqi{te na kre~waku. - Morfolo{ke karakteristike Podru~je op{tine Loznica se odlikuje raznovrsnim oblicima reqefa ali se ipak izdvajaju na jugozapadu-podru~je podriwskih planina, na severoistoku-podru~je breùqkastih uzvi{ewa i ostali deo teritorije gde pripada i naseqe Tr{i} je podru~je ravni~arskih i valovito-breùqkastih terena. 4.3.2. Stanovni{tvo Analiza stanovni{tva planskog podru~ja izvr{ena je na osnovu podataka popisa stanovni{tva i doma}instava iz 2002 godine. Porast stanovni{tva je promenqiv sa neznatnim padovima. Prirodni prira{taj je pozitivan ali beleì kontinuiran pad od 1981-2002 godine. Primetna je tendencija pove}awa broja doma}instava, ali prose~na veli~ina ima konstantan pad. 4.3.3. Privreda Na predmetnom podru~ju u okviru K.O. Korenita, odnosno u blizini manastira Trono{a postoji fabrika za preradu i fla{irawe vode i kamenolom u fazi istra`nih radova. U Tr{i}u postoji pogon za preradu drveta i tako|e kamenolom, gde se eksploati{e kre~wak, koji je trenutno zatvoren. Postoje}i kapaciteti zanatstva i trgovine su ispod potreba, a ugostiteqska i turisti~ka ponuda su neadekvatne i nedovoqnog kapaciteta. Poqoprivreda je zna~ajna aktivnost na ovom podru~ju. Prate}e funkcije stanovawa iz oblasti tercijalnog sektora i dru{tvenih delatnosti nedovoqno razvijene. Veliki deo potreba stanovni{tvo zadovoqava van predmetnog podru~ja (u Loznici). Turisti~ka vrednost je veoma velika ali ure|enost i opremqenost prostora sadràjima za duì boravak turista predstavqa ograni~ewe za razvoj turizma. Turizam je u ovom podru~ju do sada bio prate}a i sporedna grana koja rezultate moè dati samo uz velika ulagawa. 4.3.4. Zelene povr{ine

Slobodnih i zelenih povr{ina u vidu javnih i komunalnih prostora skoro i da nema. Ve}ina {uma, livada i wiva su privatno vlasni{tvo, a u dru{tvenoj svojini su

13

samo mawe povr{ine zemqi{ta oko {kole,pozornice,gledali{ta i Vukove ku}e. Ostale povr{ine su u normalnom reìmu ekonomske eksploatacije. Veliki procenat biqnog materijala predstavqa autohtona vegetacija a mawi deo je naknadno sa|en materijal kao {to su breze i ~etinarske vrste posa|ene iznad {kole. [umoviti predeli predstavqaju izmewene sastojine bukve,graba,jesena,jove i drugih biqaka. Prisutne su slede}e asocijacije:

- As. Fagetum montanum; - As. Aceri-Ostryo-Fagetum; - As.Quercetum montanum; - Subas. Fraxino-Ostryetosum; - Alnetum glutinosae; Najo~uvanija je asocijacija Fagetum montanum dok su ostale izmewene, osiroma{ene vrstama. Na osnovu snimawa terena utvr|ene su slede}e vrste: - bukva ( Fagus moesiaca)

- grab ( Carpinus betulus)

- crni grab (Ostrya carpinifolia)

- lu`wak (Querqus pedunculata)

- kitwak (Querqus sessilis)

- klen (Acer campestre)

- doma}i orah (Juglans regia)

- breza ( Betulla verrucosa)

- puzavice (Hedera helix)

- jova (Alnus glutinosa)

- crna topola (Populus nigra)

- zova (Sambucus nigra)

Prostor oko {kole je ozelewen naknadno, neadekvatnim izborom materijala kao {to je crni bor (Pinus nigra) i duglazije (Pseudotsuga taxifolia) i breze (Betulla verrucosa). Ograda formirana od gledi~ije (Gleditschia triachantos). U samom centru za{ti}ene zone u dvori{tu gde se nalazi Vukova ku}a, od drvenastih vrsta zastupqene su , lipa (Tillia argentea) i breza (Betulla sp.)a ostali prostor ispuwava vo}e, jabuka , kru{ka,{qiva ,orah. Na putu pored @eravije nalazi se drvored smr~a ( Picea excelsa). Od endemskih vrsta prisutna je boìkovina (Ilex aquifolium) koja se nalazi oko manastira Trono{e. Analizom postoje}eg stawa, vidimo da u za{ti}enoj zoni nije bilo ve}ih intervencija u pogledu ozelewavawa. 4.4. RE@IM KORI[]EWA ZEMQI[TA Podru~je Plana obuhvata prostor od 2083 ha. Od toga 1158,88 ha je {umsko zemqi{te (55,66% od ukupnog); poqoprivredno 548,84 ha (26,36% od ukupnog); gra|evinsko 307,64 ha (14,74 % od ukupnog) i 43,33 (2,08 % od ukupnog) je ostalo zemqi{te (vodene povr{ine, grobqa, centralni sadràji, javni objekti, saobra}ajnice). Najve}i porast povr{ina je u sektoru stanovawa odnosno deo poqoprivrednog zemqi{ta je pretvoren u gra|evinsko.

14

Izdvojena je zona po Odluci Vlade Republike Srbije u kojoj razlikujemo: - prostor gde je zabrawena izgradwa (16,67%) sem u prezentaciji znamenitog

mesta - prostor gde je dozvoqena stambena izgradwa (6,74%). Taj na~in kori{}ewa zemqi{ta se zadràva i daqe Prete`no vlasni{tvo nad zemqi{tem je privatno. Deo zemqi{ta je u vlasni{tvu manastira Trono{e, a ostalo je dru{tveno i dràvno (u toku je postupak vra}awa zemqi{ta manastiru Trono{a).

namena povr{ina povr{ina (ha) %

individualno stanovawe - sa turisti~ko-ugostiteqskim, rekreativnim i komercijalnim sadràjem

89,22 4,28

individualno stanovawe - ruralnog tipa sa sadràjima seoskog turizma

151,59 7,28

ruralno stanovawe 51,06 2,45

vikend naseqa 15,225 0,73

povr{ine pod {umom 1158,335 55,63

poqoprivredne povr{ine 549,84 26,40

komunalne povr{ine (grobqa)

0,70 0,03

centralni sadràji 2,03 0,09

javni objekti 2,84 0,13

saobra}aj i komunikacije 32,09 1,54

vodene povr{ine 5,67 0,27

zona unutar granice obuhvata za{ti}enog prostora gde je zabrawena izgradwa

16,67 0,80

zona unutar granice obuhvata za{ti}enog prostora gde je dozvoqena stambena izgradwa

6,74 0,32

UKUPNO 2082,01 100

4.5. FUNKCIONISAWE SAOBRA]AJNOG SISTEMA Tr{i} karakteri{e dobar saobra}ajno-geografski poloàj. Poloàj naseqa u smislu blizine magistralnih pravaca predstavqa potencijal sa aspekta lake dostupnosti samom nasequ, sa dobrim prilazima iz pravca Loznice ka spomeni~nim vrednostima. Izme|u centralnog dela Tr{i}a i manastira Trono{e ne postoji put koji povezuje ova dva lokaliteta direktno, ve} regionalnim putem R211b kroz centar Korenite. U centralnoj zoni nalazi se regionalni put R268 (pravac sever-jug) od Klubaca do Tr{i}a a deo te saobra}ajnice je i parking kod spomen {kole. Na zapadnoj strani posmatranog obuhvata po granici obuhvata se nalazi lokalni put L6 koji se prostire na celoj {irini obuhvata i ukr{ta sa regionalnim putem R268 na stacionaì 0+203,11km( regionalnog puta). Deo lokalnog puta L6 koji se nalazi zapadno(levo) od R268 i do ukr{taja sa wim je u dobrom stawu sa asfaltnim

15

zastorom. Deo lkalnog puta L6 koji se prostire na istok (desno) od R268 je nedovoqne {irine za odvijawe saobra}aja svih kategorija. Na podru~ju plana postoji i lokalni put L75 koji se ukr{ta sa R268 na stacionaì 2+496,58km(regionalnog puta) i ne zadovoqava odvijawe saobra}aja svih kategorija. Sekundarna putna mreà je nekategorisanog stawa, nedovoqne i nepravilne regulacije i ne zadovoqava potrebe stanovni{tva i posetilaca. Od pe{a~kih staza postoji staza koja vodi do Vukove ku}e sa tucani~kim zastorom a u planu je obnavqawe staze od Vukove ku}e do manastira Trono{e (ura|ena je tehni~ka dokumrntacija). 4.6. FUNKCIONISAWE INFRASTRUKTURNOG SISTEMA 4.6.1. Vodovod Za potrebe stanovni{tva kaptirani su izvori Male Trono{e ju`no od

manastira . Sa tih kaptaà voda se dovodi gravitaciono do lokacije " Bubaw "

Gde su izgra|eni rezervoari . Odavde se voda razvodnom mreòm dovodi do potro{a~a u nasequ Tr{i} , a delom do zaseoka Terzi}i u KO Korenita . Za potrebe stare i nove {kole kaptiran je izvor Vukanovac , voda se diè ka staroj {koli , a zatim gravitaciono dovodi do nove . U me|uvremenu je izgra|ena gradska vodovodna mreà i povezana sa starom . Gradska vodovodna mreà polazi od crpne stanice na [ancu i pumpa se prema rezervoaru na Maloj Bobiji . Kod skretawa za naseqe Vo}wak odvaja se cevovod za naseqe kod Vukove Ku}e . Ovaj vodovod ima dovoqno kapaciteta da moè da zadovoqi potrebe za vodom stanovni{tva kao i protivpoàrne potrebe . U nasequ Mali Prwavor u toku je izgradwa fabrike za fla{irawe vode . Do fabrike vode bi se dovela voda sa izvora Devet Jugovi}a i koristila voda samo u delu no}nog protoka . U delu najuè zone za{tite Tr{i}a izgra|eno je tri javne ~esme i jedna na terenu {kolskog dvori{ta , koje su prikqu~ene na gradski vodovod , a ispred Vukove Ku}e se nalazi ~esma koja je napojena sa lokalnog izvora . Na prostoru od {kole do vukove ku}e izvedeni su podzemni uli~ni hidranti koji su prikqu~eni na gradsku vodovodnu mreù . 4.6.2. Kanalizacija U podru~ju obuhvata plana nema izgra|ene kanalizacione mreè . Skoro svi postoje}i objekti imaju septi~ke jame , ali nisu sve ra|ene u skladu sa propisima , pa je potrebno izvr{iti rekonstrukciju jama ili izgraditi sistem kanalizacije . 4.6.3. Elektroenergetika Prostor u obuhvatu plana napaja se elektri~nom energijom iz distributivne mreè ED Loznica - Loznica, na naponskom nivou 10 kV i 0,4 kV sa trfopodru~ja TS 35/10 kV ,,Loznica I,,. Mreà napona 10 kV je uglavnom nadzemna sa Al/ê uètom na armiranim betonskim stubovima sa trasama ve}inom preko privatnog poqoprivrednog zemqi{ta a mawim delom u putnom zemqi{tu lokalnih puteva. Mawi deo 10 kV mreè je izveden kablovski podzemno i to samo u za{ti}enoj zoni Tr{i}a. Ukupna duìna 10 kV mreè u zoni obuhvata plana je oko 10 km.

16

U obuhvatu plana i neposrednoj blizini je izgra|eno 14 trafostanica 10/0,4 kV

~ije osnovnekarakteristike su date u tabeli:

BR NAZIV TIP MAKSIMALNA SNAGA (kVA)

INSTAL. SNAGA (kVA)

1. JEZDI]I STS 100 100

2. DRAGI]EVI]I 3. STS 160 100

3. DRAGI]EVI]I 1. STS 50 50

4. KRST SBTS 160 100

5. MAJSTOROVI]I STS 160 100

6. [AINOVAC 3. SBTS 250 160

7. DOBRILOVI]I STS 100 100

8. IGWATOVI]I STS 160 100

9. TR[I]-[KOLA PTS 100 100

10. BAIR STS 250 100

11. SABORI[TE MBTS 630 400

12. DRAGI]EVI]I 2 STS 250 100

13. VO]WAK 1. ZTS 100 100

14. TRONO[A STS 100 100

UKUPNO: 2.510 1.710

Mreà niskog napona je izvedena nadzemno, prete`no trofazno sa Al/ê uètom na AB stubovima sa vodom uli~ne rasvete po trasama delom u putnom zemqi{tu a delom u privatnim psedima. Mawi deo NN mreè je izveden monofazno na drvenim stubovima za prikqu~ewe pojedina~nih objekata i doma}instava Javna rasveta u za{ti}enim zonama Tr{i}a i Trono{e je izvedena na ~eli~nom stubovima prose~ne visine 4 m. sa svetiqkama za ìvine sijalice visokog pritiska snage do 125 W i napojena je podzemnim kablovskim vodovima. Pored pe{a~ke staze do ,,Vukove Ku}e,, je ugra|ena niska rasveta u betonskim ni{ama sa brodskim svetiqkama 220 V; 100 W koja uglavnom nije u funkciji. Postoje}a 10 kV elektroenergetska mreà u obuhvatu plana i zna~ajnije mreè niskog napona u za{ti}enim zonama koje su planirane za rekonstrukciju prikazane su na crteù br.9. 4.6.4. Telekomunikacije

Podru~je obuhvata plana gravitira dvema automatskim telefonskim centralama (ATC).To su: istureni stepen (IS) Tr{i} i IS Korenita. Obe centrale su tipa EWSD-RDLU i povezane su sa ~vornom centralom Loznica opti~kim kablom. Distributivna TT mreà je izvedena podzemno, a razvodna TT mreà kombinovano podzemno-nadzemno. Kapaciteti centrale i kapaciteti mreè zadovoqavaju sada{we potrebe potro{a~a. Postoje}a TT mreà prikazana je na grafi~kom prilogu infrastrukture.

Obezbe|ena je i dobra pokrivenost signalom mobilne telefonije oba postoje}a operatera. Bazna stanica mobilne telefonije operatera ,,TELENOR,, nalazi se u obuhvatu plana i prikazana je na grafi~kom prilogu infrastrukture, dok se bazna stanica operatera ,,Telekom Srbija,, nalazi van obuhvata plana na podru~ju [ainovac.

17

4.6.5 Gasifikacija Nema mreè gasovoda, odnosno naseqe nije sanbdeveno gasom. 4.6.6. Uklawawe sme}a i drugih otpadnih ~vrstih materija Zona Tr{i}-Trono{a se tretira kao prostor od izuzetnog zna~aja, zato je potrebno efikasno odràvawe ~isto}e ne samo oko Vukove ku}e, pozornice i {kole nego i na ostalim povr{inama. Ova konstatacija ima jo{ ve}i zna~aj ako se ima u vidu planirana mogu}nost razvoja seoskog turizma. Zbog zna~aja i vrednosti ovog prostora, u obuhvatu plana nije planirano mesto za deponiju. Evakuisawe otpada re{iti u okviru op{tinske komunalne organizacije postavqawem posuda za prikupqawe sme}a. Zabrawuje se odlagawe otpada iz doma}instva i drugog neopasnog otpada van za to namewenih odgovaraju}ih posuda. 4.6.7. Sahrawivawe umrlih Za potrebe sahrawivawa umrlih postoje tri seoska grobqa u zaseocima Igwatovi}i, Dobrilovi}i i Mati}i. Prostor na ovim grobqima nije dovoqan za naredni planski period i potrebno je predvideti pro{irewe svih sada{wih lokacija, a ako to nije mogu}e izna}i mogu}nost otvarawa novih nakon izrade Plana detaqne regulacije. Obavezno predvideti da uz svaku postoje}u i budu}u lokaciju bude pojas za{titnog zelenila minimalne {irine 5,00 m. 4.7. POTENCIJALI I OGRANIÊWA PROSTORA Ograni~ewa - Poqoprivredni zemqi{ni potencijal ne koristi se uvek racionalno, {to je

uzrokovano brojnim faktorima (nepovoqna, usitwena posedovna struktura poqoprivrednih gazdinstava, neodgovaraju}a opremqenost i nerazvijena infrastruktura)

- Nedostatak sme{tajnih kapaciteta {to se negativno odraàva na razvoj

turizma - Nedovoqna komunalana opremqenost naseqa i turisti~kih punktova - Nedostatak puteva sa dovoqnom {irinom i savremenim kolovozom Potencijali - Na planskom podru~ju pored znatnih povr{ina pod {umama zastupqene su i

poqoprivredne povr{ine. Radi se o zna~ajnom potencijalu za razvoj sto~arstva i proizvodwu zdrave hrane za koju postoji potra`wa na inostranom trì{tu

- [ume su izuzetan ekolo{ki potencijal planskog podru~ja

18

- Plansko podru~je raspolaè velikim potencijalom za proizvodwu lekovitog i {umskog biqa

- Plansko podru~je raspolaè zna~ajnim turisti~kim potencijalima pre svega

zbog za{ti}enih prirodnih i kulturnih vrednosti i zbog mogu}nosti razvoja ekolo{kog, seoskog, izletni~kog i drugih oblika turizma

Podru~je Plana raspolaè brojnim resursima koji se mogu aktivirati: - Prirodnim (poqoprivreda, {umarstvo, lekovito biqe) - Qudskim (lokalna radna snaga) - Stvorenim (turisti~ki kapacetiteti- postoje}i i planirani i

infrstruktura - postoje}a i planirana)

5. KONCEPCIJA ORGANIZACIJE, USLOVI I PRAVILA URE\EWA I PROSTORA 5.1. NAMENA I KARAKTER PROSTORA Prostor obuhva}en planom predstavqa deo u kome su sme{teni prepoznatqivi centralni sadràji kao dominantni predstavnici turisti~kog obele`ja Tr{i}a. Sadàji koji su planirani su donekle u skladu sa postoje}im planskim dokumentima (PPPPN) ali su uzeta u obzir i interesovawa budu}ih investitora za realizaciju pojedinih sadràja. 5.1.1. Poqoprivreda U strukturi kori{}ewa ovih povr{ina visoka je zastupqenost oranica, wiva i livada. Razvoj poqoprivrede bazira}e se na primeni savremenih metoda proizvodwe, na daqem sprovo|ewu rekultivacije kiselih zemqi{ta (koja je u toku) na pospe{ivawu organske poqoprivrede u ciqu poboq{awa kvaliteta ìvotne sredine, zdrave hrane i o~uvawa tradicionalnog na~ina ìvota. Organizova}e se prikupqawe, gajewe i prerada lekovitog biqa. 5.1.2. [ume Predvi|a se obavqawe radova na obnavqawu, popuwavawu i nezi sastojina. Gazdovawe {umama }e se izvr{iti iskqu~ivo po uslovima [PO. Za sve {umske puteve koji su u funkciji predvi|a se ure|ewe, definisawe {irine po mogu}stvu i kolovoznog zastora. Planiranom strukturom {uma i van{umskog zelenila i wihovom preraspodelom u prostoru (u zavisnosti od uslova sredine i namene) ostvari}e se za{titna, kulturno-socijalna i proizvodna funkcija. Deo {umskog kompleksa ,,Trono{a,, zbog svojih prirodni, geografskih, istorijskih i drugih vrednosti i potencijala treba favorizovati kroz stvarawe uslova za {ire kori{}ewe prostora kao izleti{ta zu odgovaraju}e sadràje. Reìm gazdovawa i kori{}ewa ovog prostora uskla|en je i primeren osnovnoj nameni.

19

[ira zona Ukupna povr{ina u dràvnom vlasni{tvu u {iroj zoni je 621,38 ha a neobraskla 18,12 ha. Ostali deo povr{ine je u privatnom vlasni{tvu. Postojawe i reìm ove zone treba da pruì mogu}nost za {ire kori{}ewe prostora kao izleti{ta. U ovoj zoni se: - zabrawuje iskr~ivawe povr{ina koje su pod {umskom vegetacijom - vr{i racionalna eksploatacija bez primene ~iste se~e, naro~ito na

terenima strminim od 200

- pri izgradwi komunikacija, gradwe razli~itih objrkata i zgrada mora voditi ra~una o osnovnoj nameni ove zone i o tome da se na woj ne izmene osnovni prirodni karakteri

Uà zona Uà zona, povr{ine od oko 498 ha, pripada prostorno memorijalnom prirodnom spomeniku u uèm smislu i vr{i funkciju prirodnog ambijenta gde su nastali i odràli se kulturno-istorijski spomenici. Ukupna obrasla povr{ina u dràvnom vlasni{tvu je 47,31 ha, a neobrasla 2,19 ha. Ostali deo povr{ine je u privatnom vlasni{tvu. U ovoj zoni vaì stroìji reìm: - ni jedan deo povr{ine pod {umskom vegetacijom nesme se iskr~ivati - vr{iti racionalno kori{}ewe {ume bez primene ~istih se~a - postoje}e {umske sastojine ne mogu se unositi nove vrste drve}a koje su

strane ovom podru~ju - nesme se vr{iti preoravawe livada, pa{waka i drugih neobra|enih

povr{ina na nagibima strminim od 200 i wihovo pretvarawe u wive

- zabraweno je va|ewe kamena, {qunka, peska i sli~no, naro~ito na povr{inama kriti~nog nagiba

Najuà zona Povr{ina je oko 55 ha i predstavqa najneposredniju okolinu Vukove ku}e. Ukupna obrasla povr{ina u dràvnom vlasni{tvu je 18,40 ha, a neobrasla 1,61 ha. Ostali deo povr{ine ove zone je u privatnom vlasni{tvu. Reìm za{tite se sastoji u slede}em: - nesmeju se unositi nove promene u sastav i karakter prirodne sredine - ukloniti sve {to je doprinelo izmeni prirodnih uslova i karaktera u

okviru memorijalnog prirodnog spomenika - sprovesti odgovaraju}e mere rekonstrukcije prirodnih uslova ovih podru~ja - adekvatno urediti podru~je da moè primiti {to ve}i broj posetilaca 5.1.3. Industrija

20

Svi kapaciteti (postoje}i) moraju da zadovoqe slede}e uslove: - obavqawe aktivnosti uz minimalno angaòvawe prostora za samu proivodwu

i maksimalno angaòvawe postoje}ih resursa (sirovina i radne snage) - da pri proizvodwi ne zaga|uju prirodnu sredinu i da postoji mogu}nost

primene strogih mera za{tite prirodne sredine - da se omogu}i po{tovawe predvi|enih prostornih i urbanisti~kih mera za

za{titu ìvotne sredine i ambijentalnih vrednosti naseqa U okviru gra|evinskog reona naseqa izgradwa objekata se vr{i u skladu sa uslovima utvr|enim odgovaraju}im urbanisti~kim planovima. Mogu se graditi: - objekti ~ija tehnologija rada i obim transporta ne uti~u negativno na ostale

naseqske funkcije (buka, zaga|ivawe vode i vazduha), odnosno objekti ~ija analiza uticaja na ìvotnu sredinu to dozvoqava

- objekti nameweni primarnoj poqoprivrednoj proizvodwi - objekti nameweni preradi i finalnoj obradi proizvoda poqoprivrede - objekti lokaciono vezani za sirovinsku osnovu Zbog specifi~nosti prostora koji se obra|uje planom, zbog wegove osnovne namene, nije planirano precizno izdvajawe poslovno-radnih zona. Lokacije za izgradwu navedenih objekata utvrdi}e se putem daqe razrade ovog Plana, odnosno kroz izradu zakonom predvi|ene planske i urbanisti~ke dokumentacije. 5.1.4. Zanatstvo Zna~ajni efekti na ukupan privredni razvoj podru~ja mogu se ostvariti brojnim razvojem zanatstva. U ciqu pove}awa atraktivnosti naseqa potrebno je - razvijati usluge namewene stanovni{tvu i posetiocima - razvijati zanatske kapacitete sa karakteristikama male privrede u ciqu

pove}awa stepena zaposlenosti - podsticati razvoj tradicionalnih zanata koji }e pored oìvqavawa

tradicionalnog profila naseqa imati i edukativno dejstvo (}ur~ije, opan~ari, kolari, uàri, stolari, kova~i, kroja~i narodnog odela, grn~ari i sl.). O~uvati stare zanate i zanatske tehnologije

5.1.5. Trgovina Planira se razvoj specijalizovanih kapaciteta visokog nivoa usluge i asortimana namewenih zadovoqewu potreba stanovni{tva i posetilaca kao i kapaciteta namewenih ekskluzivnoj prodaji i distribuciji pre svega karakteristi~nih proizvoda sa ovih podru~ja (proizvodi od mleka, proizvodi p~elarstva, lekovito biqe i proizvodi zanatstva) 5.1.6. Turizam

21

Osnovni preduslov za razvoj turizma na ovom podru~ju je izgradwa sme{tajnih, ugodtiteqskih i trgovinskih kapaciteta, saobra}ajne i komunalne infrastrukture. Tr{i} je zana~ajan prirodni, kulturni, istorijski i memorijalni kompleks koji bi upotpuwavawem turisti~kih, rekreativnih i uslu`nih sadràja i pro{irewem celokupne ponude inicirao razvoj naseqa Tr{i} i {ire okoline. Kriterijumi za izbor oblika turizma uslovili su slede}e mogu}e vrsta turizma: - rekreativni (izletni~ki i stacionarni oblici) - kulturni (kulturni i etno-turizam, manifestacioni, ekskurzioni oblici itd) Osnovni oblici turizma u Tr{i}u su: 1. Kulturni ({kole prirode i u prirodi, ekolo{ki kampovi, ekskurzije,

manifestacije u obliku kulture) 2. Rekreativni (stacionarni, planinari, qubiteqi prirode) 3. Ruralni kao sve prisutniji i traèniji oblik a za koji postoje uslovi razvoja U utvr|ivawu turisti~ke ponude Tr{i}a treba se opredeliti za one oblike turizma koji se mogu razvijati brzo i bez velikih po~etnih ulagawa, koji su konkuretni na turisti~kom trì{tu. Izdvojiti lokalitete od posebnog zna~aja za prezentaciju prirodnih i kulturnih vrednosti za koje je potrebno izgraditi projekat obeleàvawa i ure|ewa naro~ito na prostoru I i II zone za{tite kao {to su: - reka @eravija sa vrelom - Vukova staza do manastira Trono{a

- lokalitet ,,Ikone,, - stani{te zeleni~eta (llex aqvifolium)

- za{ti}ene biqne vrednosti severno od manastira - odmori{ta Za sve vidove turizma potrebno je prostor opremiti komfornim sme{tajnim kapacitetima, otvorenim terenima, urediti prostore sa adekvatnom opremom, sadràjima. 5.1.7. Ostalo U okviru Tr{i}a predvideti: - Podizawe pravoslavnog objekta - Otvarae pijace sa ponudom ekolo{ki ~iste hrane - Obnavqawe starog doma kulture koji se nalazi u zaseoku Vasi}i i ponovno

stavqawe u funkciju naro~ito za potrebe Mesne zajednice U zoni manastira Trono{a predvideti pro{irewe postoje}ih parkinga i opremawe prostora jednobraznim prodajnim objektima. 5.2. PODELA NA PROSTORNE ZONE I TIPI^NE CELINE

Podru~je Plana je ranijim dokumentima podeqeno na vi{e zona:

22

I - najuà (centralna zona naseqa Tr{i} i zona manastira Trono{e povr{ine

164 ha)

II - uà (povr{ine 630 ha)

III - {ira (unutar koje su sve prethodne povr{ine 814 ha)

IV - obodna (ili stambena zona naseqa Tr{i} povr{ine 469 ha)

Prve tri zone imaju funkciju direktne zatite osnovnih kulturnih vrednosti ovog kraja-Vukove ku}e i manastira Trono{e. IV - obodna u kojoj se mora ostvariti takav reìm izgradwe objekata i ure|ewa prostora kojim }e se pove}ati ukupna vrednost ovog dela op{tine. Utvr|ene su posebne mere i smernice za{tite po zonama. Ovaj prostor je, kako je ve} re~eno, definisan kao I, II i III za{titna zona prirodnog prostora oko spomenika kulture Tr{i}-Trono{a i kao IV obodna zona namewena za stambenu izgradwu u naseqa Tr{i}. I zona za{tite (najuà zona) obuhvata neposrednu okolinu Vukove ku}e i manastira Trono{a i ima funkciju o~uvawa prirodnih odloka koje su je karakterisale u vreme za koje se spomenici vezuju, te zbog toga ima najstroìje mere za{tite: a) Zabrawuje se svaka izgradwa i intervencija koja nije u skladu sa ure|ewem i prezentacijom spomeni~kog kompleksa

b) Zabrawuje se svaka izgradwa gra|evinskih objekata, osim objekata koji su u funkciji ure|ewa i kori{}ewa ovog prostora

v) Zabrawuje se izgradwa infrastrukture, a naro~ito kolskih puteva g) Zabrawuje se postavqawe nadzemnih elektri~nih vodova visokog napona d) Na poqoprivrednim i {umskim parcelama oko manastira Trono{e u

crkvenom vlasni{tvu dozvoqava se dosada{wi na~in gazdovawa uz zadràvawe postoje}ih kultura i objekata, a za eventualne promene kao i adaptacije i izgradwu vezanu za potrebe manastira, mora se pribaviti mi{qewe nadle`nih Zavoda

|) Na {umskim povr{inama ne dozvoqava se ~ista se~a i kresawe lisnika, a kod

podizawa novog zelenila mora se koristiti atuhtona vegetacija i formirati, pribli`no prirodne asocijacije

e) Dozvoqava se gazdovawe {umom samo na na~in koji }e joj obezbediti trajnost

i kvalitet zdrave, atuhtone sastojine i koji je predvi|en merama {umsko-privredne osnove

`) Delovi {uma mogu se ure|ivati kao park-{ume, prema posebnim uslovima Republi~kog zavoda za za{titu prirode

z) Zabrawuje se bilo kakva intervencija u prostoru obuhva}enom ovom zonom

koja bi bitno uticala na izmenu morfologije terena i) Zabrawuje se deponovawe sme}a i svih vrsta otpadnih materija

23

j) Zabrawuju se svi gra|evinski radovi na regulaciji korita reke @eravije i V.

Trono{e, osim na delovima a po uslovima Reubli~kog zavoda za za{titu spomenika kulture i prirode

k) Pored toka @eravije i Velike Trono{e u delu najuè zone na odgovaraju}im

mestima obnoviti atuhtonu vegetaciju u {to prirodnijem rasporedu l) Dozvoqava se ure|ewe vidikovaca i izvo|ewe pe{a~kih staza na na~in koji

ne}e dovesti do degradacije prostora q) Zabrawuje se ~upawe, kidawe, lomqewe i uni{tavawe flore i faune m) Otkloniti sve neadekvatne intervencije u okviru do sada izvr{enog

ure|ivawa ovog prostora

II zona za{tite (uà zona) predstavqa neposrednu za{titu najuè zone i dozvoqava one aktivnosti koje su neophodne za kori{}ewe kulturnog dobra i prostora a ne mogu se dozvoliti u prvoj zoni. U tom smislu pored op{tih mera koje se odnose na ceo prostor ovde se utvr|uju i posebne mere:

a) Dozvoqava se izgradwa ve}ih objekata koji mogu posluìti za sme{taj i

prihvat posetilaca i drugih prate}ih objekata vezanih za prezentaciju kulturnog dobrai potrebe stalnih stanovnika

b) Na loakcijama predvi|enim za izgradwu dozvoqava se ograni~eno uno{ewe

biqnih vrsta i ~etinara koje nisu iz bliskih asocijacija, ali mogu doprineti u pove}awu dekorativne i za{titne funkcije zelenila

v) Zabrawuju se svi radovi kojima se remeti morfologija terena i bitno mewa

pejza`. Sve useke i nasipe re{avati {karpama i ozelewavati po potrebi visokim zelenilom

III zona za{tite ({ira zona) Mere za{tite ove zone koje su uglavnom definisane kroz op{te mere za{tite celog prostora imaju za ciq da obezbede stabilnost op{tih ekolo{kih uslova unutra{wih zona, wihovu ravnomernost i onemogu}avawe mewawa tih uslova. Osim toga, ova zona pruà mogu}nost za {ire kori{}ewe podru~ja kao izleti{ta. Omogu}ava da posetioci pored obilaska i zadràvawa u najuèm i uèm podru~ju spomenika preduzmu i {ire {etwe.

Na ovom prostoru neophodno je primewivati posebne mere za{tite:

a) Konrolisana i planska izgradwa objekata potrebnih postoje}im seoskim doma}instvima, vikend objekata i drugih objekata u skladu sa stilom kraja, odobrava}e se uz prethodnu saglasnost

b) Na povr{inama pod {umom vr{iti racionalnu eksploataciju bez primene ~iste se~e i na mawim povr{inama, a naro~ito onim strmijeg nagiba

v) Pri izgradwi komunikacija, gradwi razli~itih objekata, zgrada, privrednom kori{}ewu razli~itih prirodnih izvora na ovoj povr{ini i sli~no, voditi ra~una o osnovnoj nameni ove zone i o tome da se na woj ne izmene osnovne prirodne karakteristike

24

U IV obodnoj zoni ne}e se primewivati o{trije mere z{tite prirode. Me|utim, kako se u ovoj zoni planira usmeravawe stambene izgradwe, izme|u ostalog, i u ciqu stvarawa uslova za razvoj seoskog turizma to je neophodno organizovano pra}ewe svih aktivnosti u ovom delu prostora i preduzimawe potrebnih mera za{tite prostora (za{tita od klièwa, erozije, zaga|ewa zemqi{ta, vode i vazduha). ovo mora biti prostor u kome }e se usmeravati planska izgradwa stambenih i drugih, prate}ih objekata u ciqu pove}avawa wegove ambijentalne, pejza`ne i arhitektonske vrednosti. Ciq plana je da uspostavi fleksibilna pravila koja su u skladu sa stvarnim potrebama stanovni{tva i sa specifi~nim prirodnim i kulturnim sadràjima. Uspostavqena je potrebna podela prostora po namenama i funkcijama tj. tipi~nim naseqskim celinama (u daqem tekstu TNC) na prostoru plana kao i na zonu znamenitog mesta i zonu urbane rekonstrukcije. TNC 1 - individualno stanovawe sa turisti~ko-ugostiteqskim, rekreativnim i

komercijalnim sadràjima TNC 2 - individualno stanovawe sa sadràjima seoskog turizma TNC 3 - ruralno stanovawe TNC 4 - vikend naseqa Zona znamenitog mesta Zona urbane rekonstrukcije TNC 1 - Zona namewena za realizaciju pre svega sadràja iz domena turizma,

ugostiteqstva, trgovine, rekreacije i komercijalnih sadràja. Uz navedene delatnosti mogu}e je predvideti i namenu stanovawa u kombinaciji sa gore navedenim kompatibilnim delatnostima (delatnosti koje ne ugroàvaju funkciju stanovawa kao i sadràje za{ti}enog kulturnog dobra)

TNC 2 - Zona prevashodno namewena funkciji stanovawa. Dopunske delatnosti su

sadràji seoskog turizma (sa ponudom sme{taja i ugostiteqskih sadràja, igre i odmor u prirodi, odnosno boravak u seoskim doma}instvima uz u~e{}e u ìvotu sela). To je zona uz lokalne nekategorisane puteve.

TNC 3 - Povr{ine udaqene od glavnih saobra}ajnih koridora ili na mawe va`nim

putnim pravcima u prostoru obuhvata plana. Ovu TNC karakteri{u ve}e povr{ine ruralnog stanovawa sa znatnim poqoprivrednim povr{inama.

TNC 4 - Vikend naseqa - postoji nekoliko lokacija i ne planira se wihovo

pro{irewe. Najve}e vikend naseqe je u severnom delu predmetnog plana izme|u puta L-75 i krajwe severne granice K.O. Tr{i}. Druga ve}a lokacija je u blizini raskrsnice R211 i magistralnog puta M4 kao i ukr{tawe

25

nekategorisanog puta sa regionalnim putem R211. Tre}a lokacija je u zaseoku Mati}i, nedaleko od parkinga kod {kole a na putu L-6.

Zona znamenitog mesta U celini gledano za{ti}eno podru~je (gde su locirani centralni sadràji i javni objekti) je u dobroj meri sa~uvalo svoje osnovne vrednosti (sem nekoliko bespravno izgra|enih objekata). Ve}i broj seoskih ku}a koje se nalaze u za{ti}enoj zoni u velikoj meri odudaraju od okoline jer su novije gradwe, bez stilskih oblika, i bez arhitektonske vrednosti. Zona urbane rekonstrukcije Postoje objekti u za{ti}enoj zoni koji svojim izgledom, konstrukcijom, gabaritom ne odgovaraju karakteru arhitekture prisutne u za{ti}enoj zoni. Arhitektonski i funkcionalno treba taj prostor uskladiti i rekonstruisati po principima regionalne arhitekture. Znatan je broj podignutih objekata u ~ijoj gradwi je izostala stilska obrada i sve vi{e dominira arhitektura ekonomski jakih doma}instava. Nedostaje skladan odnos graditeqstva sa prirodom. Postoji mogu}nost kori{}ewa na{e graditeqske tradicije za iznalaèwe savremenog na~ina gra|ewa i oblikovawa ku}a koje bi vi{e i boqe odgovarale na{em podnebqu. U savremenom projektovawu objekata potrebno je koristiti zaboravqene i nepravedno potisnute elemente starog gra|ewa, koji bi bili prilago|eni potrebama i zahtevima ~ovekovog ìvota uz mogu}nost kori{}ewa alternativnih izvora energije. Podela na tipi~ne celine data je na grafi~kom prilogu (list br. 7) a u obzir su uzimane urbanisti~ke karakteristike i pokazateqi po pojedinim celinama. 5.3. USLOVI URE\EWA Koncepcija organizacije i ure|ivawa prostora u obuhvatu predmetnog plana zasnovana je na razvojnim potencijalima i ograni~ewima prostora (mere za{tite znamenitog mesta) u okviru kojih su predloèna planska re{ewa. Ciq je da se uspostave fleksibilna pravila koja su u skladu sa stvarnim potrebama stanovni{tva i posetilaca. Pravila ure|ewa odre|uju kako }e se celina ili weni delovi ure|ivati i daqe detaqnije razra|ivati urbanisti~kim planovima ili projektima. Ovim pravilima se utvr|uju pravila, uslovi i ograni~ewa ure|ewa i gra|ewa u karakteristi~nim celinama. 5.3.1. Plan saobra}aja, nivelacije i regulacije Na podru~ju Plana najzna~ajniji putni pravci su: - Magistralni put M-4 - Regionalni putevi R268, R211 i R211b - Lokalni putevi L-6 i L-75 - Nekategorisani putevi

26

- Pe{a~ka staza Okosnicu saobra}ajne mreè ~ini regionalni put R268 Klupci-Tr{i} i od wega i prema wemu polazi ve}i deo ostalih saobra}ajnica. U ciqu poboq{awa kvaliteta i bezbednosti saobra}aja predvi|a se obnavqawe i rekonstrukcija postoje}e mreè kao i izgradwa novih pristupnih puteva do pojedinih zaseoka koji bi bili obra|eni projektima rehabilitacije ili izgradwe. Obavezna izrada planova detaqne regulacije za pravce koji nisu obuhva}eni detaqnom razradom)(npr. lokalni put do zaseoka ôtri}i i Bair) tako da zadovoqi zahteve savremenog motornog saobra}aja, a sve u ciqu boqeg funkcionisawa mreè i za potrebe lokalnog stanovni{tva a naro~ito u vreme odràvawa Vukovog sabora. Planske izmene treba da obuhvate rekonstrukciju postoje}ih i izgradwu novih saobra}ajnica,izgradwu dovoqnog broja parking mesta za potrebe posetilaca,izgradwu posebnih pe{a~kih staza kao i mostova. Okosnicu putne mreè ~ine regionalni put R268 Klupci-Tr{i} , lokalni put- L6-Klupci-Tr{i}-Marjanovi}i-Korenita na kojem je potrbno izvr{iti rekonstrukciju u duìni 2625,0m, lokalni put -L75-Trwak-Dugi potok-Krst (koji se spaja sa magistralnim putrm M4) na kojem je potrebno izvr{iti izgradwu odgovaraju}eg profila u duìni 3090,0m i regionalni put-R211b- Korenita-Manastir Trono{a. Za svakodnevne potrebe stanovni{tva analiziranog prostora,osim navedenih puteva izgradwu,rekonstrukciju i modernizaciju je potrebno ostvariti i na trasama va`nih seoskih puteva i to kako je dato na prilogu Plan saobra}aja. Za kolski pristup lokalnog stanovni{tva parcelama u neposrednoj okolini sabori{ta ponovo aktivirati i sprovesti ideju o izgradwi novog nekategorisanog puta (NK) od lokalnog puta L-6 do zaseoka Kondi}i i daqe Rankovi}i. Kako je PPPPN i detaqnom urbanisti~kom razradom centralne zone predvi|eno a nije ostvareno i ovim planskim dokumentom ponovo predvideti potpuno ukidawe javnog saobra}aja od parkinga kod {kole do sabori{ta (osim za interventna vozila i vozila sa posebnim dozvolama) . Na saobra}ajnicama sa izgra|enim kolovoznim zastorom od asfalta, zbog lo{eg kvaliteta potrebno je rekonstruisati kolovoznu konstrukciju i obezbediti odvodwavawe povr{inskih voda. Pri izgradwi i projektovawu saobra}ajnica i lokalnih puteva obavezno je po{tovawe i primena svih vaè}ih propisa i normativa iz ove oblasti. Ukoliko zbog prostornih ograni~ewa nije mogu}e ispo{tovati propisanu {irinu saobra}ajnice dozvoqeno je etapno gra|ewe uz uslov da se na taj na~in ne ugroàva bezbednost i reìm saobra}aja. Na osnovnu mreù va`nijih lokalnih seoskih puteva nadovezuje se mreà pristupnih seoskih puteva ~ija }e se rekonstrukcija i modernizacija ostvarivati u skladu sa izraènim potrebama i mogu}nostima stanovni{tva i Op{tine Loznica. Pe{a~i tokovi Pe{a~ewe kao vid kretawa zastupqeno je u I - najuòj zoni, kao jedini vid komunikacije. Preporuka iz PPPPN je da se predvidi izgradwa nove staze od parkinga kod {kole do Vukove ku}e i daqe, koja ide levom stranom @eravije, blago se pewe do iznad oku}nice Vukove ku}e, pa se ivicom oku}nice spu{ta prema izvoru na livadi sa leve strane reke i preko mosta se povezuje sa stazom koja produàva prema @earvijskom vrelu i manastiru Trono{i, deo staze u K.O.

27

Korenita-deonica prema manastiru Trono{a od O149 do O158 moè se raditi kao varijantno re{ewe i sa leve strane @eravije . Staza bi trebalo da rastereti put pored {kole i postane deo kru`ne staze u za{ti}enoj zoni. Staza bi bila od prirodnih materijala u zavisnosti od terena, {irine 2,5 do 3,0 m sa mestimi~nim pro{irewima za odmor. Ina~e ovo plansko re{ewe predvi|a potpuno ukidawe automobilskog saobra}aja i svakog drugog sem pe{a~kog, od parkinga kod {kole pa sve do manastira Trono{e. Ure|ewem ove pe{a~ke staze stvorili bi se uslovi za weno aktivirawe u vreme sve~anosti ali i svakodnevno za qubiteqe prirode. Autobuski saobra}aj Postoji autobuska linija Loznica-Tr{i} (sedam puta dnevno) koja je poja~ana u vreme manifestacija, sa pet autobuskih stajali{ta koja nisu adekvatno ure|ena. Potrebno je organizovati autobuski saobra}aj sa ~e{}im polascima naro~ito do manastira Trono{a i re{iti problem ure|ewa i adekvatnog pro{irewa za potrebe autobuskih stajali{ta na glavnom pravcu (reginalnom putu koji bi se obradili obradom urbanisti~kog projekta). Parkirawe U okviru Plana nije zadovoqavaju}e re{en prostor za parkirawe i nema opreme za prijem velikog broja qudi koji se okupqaju u vreme raznih sve~anosti. Predvi|a se pro{irewe i modernizacija svih puteva i ulica u okviru Plana, naro~ito regionalnog puta u smislu da se izgradi biciklisti~ka staza sa desne strane regionalnog puta u pravcu prema Tr{i}u {irine 2,50m koja bi se u vreme odràvawa velikih manifestacija mogla uslovno koristiti i za podu`no parkirawe (autobusa i putni~kih automobila). Deo potrebe za parkirawem re{i}e se u okviru zona ve}ih objekata-memorijalnog centra, hotela, motela itd. Parking kod {kole koristiti za vozila zvani~nih posetilaca i autobuse izvo|a~a programa. Parkinge treba obraditi elementima beton- trava bez ve}ih gra|evinskih intervencija. U zoni manastira Trono{e parkirawe organizovati po sli~nom principu kao u Tr{i}u (ostvariti ga na prilazu komleksa manastira). 5.3.2. Regulacija mreè saobra}ajnih povr{ina (kolski, pe{a~ki) U okviru plana pojedini saobra}ajni pravci i pe{a~ka staza su obuhva}eni detaqnom razradom i to: - Reginalni put R268 Ovim planom je predvi|eno da se izvr{i rekonstrukcija regionalnog puta i to pro{irewe postoje}eg kolovoza do {irine 6,00m s tim da se u okviru te {irine moè izgraditi i rigol koji bi re{io odvodwu povr{inske vode sa kolovoza, i zgradwu biciklisti~ke staze sa leve strane puta iz pravca Tr{i}-Klupci (smer rasta stacionaè) i izgradwu trotoara sa desne strane puta iz pravca Tr{i}-Klupci(smer rasta stacionaè) {irine 1,5m tako da bi se dobila min. regulaciona {irina 10,00m. Trasa regionalnog puta 268 je definisana koordinatama temena: Y X T1. 6601 094.82 4929 165.38

T2. 6601 081.63 4929 170.41

28

T3. 6601 985.58 4929 243.85

T4. 6601 934.40 4929 486.58

T5. 6601 811.53 4929 703.92

T6. 6601 853.35 4930 022.93

T7. 6601 731.28 4930 285.51

T8. 6601 714.25 4930 493.02

T9. 6601 793.19 4930 639.86

T10. 6601 807.81 4930 682.87

T11. 6601 867.47 4930 843.87

T12. 6601 969.14 4931 022.09

T13 6601 218.16 4931 066.09

T14. 6601 284.83 4931 306.27

T15 6601 238.08 4931 451.23

T16. 6601 228.09 4931 511.64

T17. 6601 223.38 4931 583.15

T18. 6601 223.95 4931 712.04

T19. 6601 251.60 4931 838.91

T20. 6601 253.10 4931 944.48

T21. 6601 214.47 4932 073.02

T22. 6601 231.54 4932 189.38

T23. 6601 249.12 4932 257.82

T24. 6601 262.14 4932 290.51

- Lokalni put L6

Predvi|ena je rekonstrukcija dela lokalnog puta L6 u duìni 1885m i to dela koji se od regionalnog puta R268 na stacionaì 0+203,11km odvaja pravcem zapad-istok (desno od pravca Tr{i}-Klupci) i to pro{irewe kolovoza do {irine 5,50m i pripadaju}e bankine tako da bi min.regulaciona {irina bila 10,00m. Trasa dela lokalnog puta je definisana koordinatama temena: Y X T1. 6601 094.82 4929 165.38

T2. 6601 125.34 4929 180.65

T3. 6601 191.10 4929 197.09

T4. 6601 239.31 4929 232.25

T5. 6601 314.88 4929 168.54

T6. 6601 331.79 4929 227.06

T7. 6601 352.70 4929 256.31

T8. 6601 378.67 4929 283.19

T9. 6601 408.19 4929 308.29

T10. 6601 462.32 4929 317.96

T11. 6601 510.99 4929 318.89

T12. 6601 589.49 4929 945.63

T13 6601 691.88 4929 286.65

T14. 6601 760.78 4929 231.84

T15 6601 868.04 4929 222.61

T16. 6601 893.77 4929 215.67

T17. 6601 944.43 4929 234.79

T18. 6601 090.57 4929 315.93

29

T19. 6601 132.01 4929 315.42

T20. 6601 224.63 4929 343.90

T21. 6601 274.90 4929 222.61

T22. 6601 373.09 4929 374.42

T23. 6601 460.80 4929 369.54

T24. 6601 519.37 4929 315.81

T25. 6601 627.46 4929 184.96

T26. 6601 660.08 4929 121.43

- Nekategorisani put -NK Da bi se obezbedio boqi pristup parcelama u za{ti}enoj zoni i da bi se stvorila mogu}nost da se pri velikim koncentracijama qudi i vozila rastereti glavni pravac do Vukove ku}e, planirana je rekonstrukcija i izgradwa seoskog puta koji se od lokalnog puta L6 odvaja i prostire do samog Sabori{ta u duìni 982m i koji nema kategorizaciju, i to tako da se na delu gde taj put postoji na terenu rekonstrui{e i uradi sa asfalt-betonskim zastorom,a na delu gde put ne postoji na terenu izgradi. Kako na terenu na tom pravcu ve} postoje izgra|eni objekti koji limitiraju {irinu i regulacionu {irinu tog puta predvi|eno je da se ne bi ru{ili objekti da se taj put izgradi sa {irinom kolvoza 4,0m i regulacionom {irinom od min.7,00m do 17,00m zavisno od konfiguracije terena. Trasa seoskog puta NK definisana je koordinatama temena: Y X

T1. 6600 794.81 4929 125.12

T2. 6600 822.95 4929 070.04

T3. 6600 841.01 4929 047.53

T4. 6600 834.04 4929 009.20

T5. 6600 863.64 4928 994.16

T6. 6600 885.98 4928 976.43

T7. 6600 940.54 4928 946.94

T8. 6600 985.30 4928 933.08

T9. 6601 004.96 4928 940.91

T10. 6601 019.56 4928 944.57

T11. 6601 050.47 4928 953.52

T12. 6601 111.56 4928 945.63

T13 6601 166.27 4928 892.19

T14. 6601 193.43 4928 856.10

T15 6601 238.11 4928 869.53

T16. 6601 255.83 4928 872.12

T17. 6601 298.64 4928 885.30

T18. 6601 330,08 4928 874,87

T19. 6601 351.26 4928 894.09

T20. 6601 373.14 4928 842.38

- Pe{a~ka staza

30

Planom je obra|ena i pe{a~ka staza koja se prostire od parkinga na regionalnom putu R268 i sastoji od: deonice I od parkinga na R268 do Vukove ku}e u duìni od 900m, deonice II od Vukove ku}e do regionalnog puta R211b u Trono{i na stacionaì 0+749,60km(regionalnog puta 211b) u duìni 4 500m i deonice III pored regionalnog puta do Manastira Trono{a uduìni 680m. [irina staze na deonicama I i II je promenwiva od 2-3m a na deonici III je 1,50m. Planirano je da se staza izgradi sa tucani~kim zastorom s tim da se na deonici III moè izgraditi kao trotoar koji je denivelisan u odnosu na regionalni put R211b. Trasa je definisana koordinatama temena:

Y X O1. 6601 182,89 4929 107,11

O2. 6601 191,39 4929 102,07 O3. 6601 217,97 4929 082,77 O4. 6601 235,31 4929 069,28 O5. 6601 260,15 4929 051,12 O6. 6601 285,96 4929 034,29

O7. 6601 309,00 4929 020,80

O8. 6601 339,10 4929 000,32

O9. 6601 358,64 4928 993,01

O10. 6601 385,94 4928 986,50

O11. 6601 425,10 4928 986,72

O12. 6601 444,44 4928 983,79

O13. 6601 427,89 4928 946,84

O14. 6601 414,66 4928 881,16

O15. 6601 410,37 4928 875,74

O16. 6601 420,35 4928 875,54

O17. 6601 386,10 4928 832,22

O18. 6601 414,25 4928 733,05

O19. 6601 423,23 4928 681,33

O20. 6601 403,89 4928 650,81

O21. 6601 365,21 4928 606,27

O22. 6601 369,20 4928 577,57

O23. 6601 339,40 4928 521,19

O24. 6601 339,13 4928 455,33

O25. 6601 332,19 4928 430,53 5.3.3. Hidrotehni~ka infrastruktura 5.3.3.1. Vodovod

Planirano je da se voda dovede do svih zaseoka do kojih jo{ nije stigla . Du`

staze od Tr{i}a do Trono{e planirano je da se urede tri javne ~esme , kaptirao bi se izvor Cvijanovi}a , izvor Skokovac , i izvor Nestorovac . Sam izvor Skokovac izvire na vrlo specifi~noj lokaciji u steni u koritu reke @eravije , temperatura

31

izvorske vode je 11,9 °C , a temperatura vode u potoku je 14,8 °C u istom trenutku , {to ukazuje da je izvor iz dubqe geolo{ke strukture . Izvor Nestorovac je ve} kaptiran ali je potrebno rekonstruisati , jer povr{inska voda nije adekvatno regulisana . Izvr{ene su hemijskobakteriolo{ke analize vode iz izvora i konstatovano je da je voda dobra hemijsko bakteriolo{ki , a da samo na izvoru Nestorovac bakteriolo{ki ne zadovoqava , isto je iz razloga prodora povr{inskih voda . Ove izvore je potrebno kaptirati na pravilan na~in . Tako|e je potrebno izgraditi javnu ~esmu na lokaciji kod igrali{ta u blizini parkinga . 5.3.3.2. Kanalizacija Kao prelazno re{ewe bi bilo da za nove objekte bude izgra|ena septi~ka jama vodonepropusna dovoqnog kapaciteta , a za postoje}e objekte ukoliko postoje}e jame ne zadovoqavaju ili su nepropisno izgra|ene da se dovedu u funkciju . Za sakupqawe i sezonsko deponovawe stajskog |ubriva treba izgraditi propisne jame od betona ( takozvane oso~ne jame ) . Kao trajno re{ewe planirano je da se izgradi fekalna kanalizaciona mreà koja bi odvodila vodu od objekata koji su u najuòj zoni za{tite , kao i stambeno-poslovnih objekata koji su u zoni obuhvata , u gra|evinskom reonu . Sistem kanalisawa bi bio SEPARATNI . Trasa cevovoda bi po{la od javnih WC-a pored vukove ku}e i{la stazom do objekta " Promaja " zatim du` obale @eravije do crpne stanice koja bi se izgradila na kraju obuhvata plana , na me|i sa KO Klupci . Prikqu~ci cevovoda bi bili minimum Ø 150 mm , a za skupne min. Ø 200 mm . Duìna trase cevovoda bi bila Ø 200 mm oko 9700 m , Ø 300 mm oko 2870 m . Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda koje bi bilo sa biolo{kim pre~i{}avawem u vidu kompaktnog postrojewa ( Biorol ,

Putox , Biodisk , Minpak ili drugog komercijalnog naziva) , za oko 1300 ES . Ovakav ure|aj zauzima malu povr{inu , moè se prilagoditi lokalnim prilikama , a sam ne zaga|uje ìvotnu sredinu . Nakon biolo{kog pre~i{}avawa stepen pre~i{}avawa je toliki da se pre~i{}ena voda moè upustiti u reku @eraviwu . Reka @eraviwa je vodotok II kategorije . Kao alternativno re{ewe bi bilo da se izgradi potisni cevovod orjentacione duìne oko 1500 m , kojim bi se otpadna voda transportovala do postoje}e gradske mreè . 5.3.3.3. Re~ni tokovi Zona obuhvata plana ima razvijenu hidrografsku mreù . Obuhvat plana zahvata dva slivna podru~ja , reke @eraviwe i Trono{ke reke . Reka @eraviwa se uliva u reku Drinu a Velika Trono{ka reka u reku Korenitu zatim u reku Jadar , a zatim u reku Drinu . Slivno podru~je reke @eraviwe , u obuhvatu plana , zahvata povr{inu od 11,7 km2 , a sliv Trono{ke reke 9,51 km2 . Potoci koji su u slivu @eraviwske reke su : @eraviwsko vrelo , Lujin potok , Bukovac , ]umuranski ,

Nestorov , [tekovac , Cvijanovi}a potok i dr. , a slivu Trono{ke reke pripada : reka Velika Trono{a , reka Mala Trono{a , êsmin , Carigradski , Ribarski , Hajdu~ki , Dabrova~ki , Lisinski i dr. mawi potoci . Potoci su malog kapaciteta pri suvom vremenu , a pri povodwu te~e relativno velika koli~ina vode , koeficjent buji~avosti je relativno veliki . Za sada zbog male gustine stanovawa i drugih komercijalnih sadràja voda je jo{ ne zaga|ena ali sa trendom porasta gustine stanovawa , primene agrotehni~kih mera kao i izgradwe poslovnih sadràja , postoji opasnost da se ista devastira . Velika Trono{a-regulisana je u najuòj zoni za{tite , a van we nije i potrebno je primewivati uobi~ajene mere za{tite korita i okolnog zemqi{ta , u

32

vidu kamenih naba~aja drvenih popleta ili betonskih pragova obloènih kamenom za vertikalnu stabilizaciju korita , kao i kaskada na odre|enim mestima du` toka radi smawewa erozione mo}i vodotoka i uni{tewa energije vodotoka . Reka @eraviwa se povremeno izliva , plavi najvi{e sabori{te i livadu naspram {kole . Potrebno je urediti i kontrolisati reku @eraviwu tako {to }e se ure|ivati tok odnosno {tititi staza od erozije na pojedinim deonicama, produbqivati re~no korito ali sa~uvati postoje}u vegetaciju, ispraviti meandre-zbog lo{eg proticaja vode i raditi na stabilizaciji wenog korita. U najuòj zoni za{tite , vodenice i vodeni~ne jazove je potrebno maksimalno uklopiti u ambijent bez izgradwe betoskih pregrada u koritima potoka sa tablastim ustavama , vre}astim branama i drugim objektima . U drugom delu , van zone I je mogu}e graditi pregrade za vodeni~ne jazove , ali uz saglasnost nadle`nih institucija ( Op{tinskog organa nadle`nog za vodoprivredu , Zavoda za za{titu spomenika kulture , kao i Srbijavoda iz Beograda ) , a sve u skladu sa pravilima struke i zakonskim propisima . Kod deonica regulisanih korita vodotoka (reke @eravije i Trono{e), sa strana obe obale ostaviti rezervne pojaseve minimalne {irine od 5,00 m za prilaz regulacijama, na kojima se ne sme ni{ta planirati niti graditi. Kod trasa neregulisanih vodotoka, ne planirati izgradwu nikakvih objekata u zonama re~nih dolina, bez potrebnih hidro~o{kih podloga i hidrauli~kih prora~una, kao i za to potrebnih analiza, studija itd. Va`no je napomenuti da je na reci @eraviji a u ataru sela Tr{i} postojalo nekad 16-17 vodenica (~ija je lokacija orijentaciono prikazana na Planu hidrotehni~ke infrastrukture) od kojih su sada samo 4 u funkciji: - I je u neposrednoj blizini ,,@eravijskog vrela,, , tzv. ,,Budimirova,, - II je tzv. ,,Drage ôtri}a,, iz 1927 godine pored staze koja vodi od Vukove ku}e do

Trono{e

- III je vodenica @ivojina Jovi~i}a

- IV je uz Vukovu ku}u i sanirana je

- V je tzv. ,,Lazina vodenica,, u fazi sanirawa

- VI je na sabori{tu i u funkciji je

- VII je vlasni{tvo Qubomira Pavlovi}a i u funkciji je

- VIII je vlasni{vo Milenka Kondi}a, nije u funkciji

- IX je vlasni{tvo Cvijanovi}a i nije u funkciji

- X je vlasni{tvo Mi{e Stepanovi}a i promewena je namena

- XI je tzv. ,,Tihomirova vodenica,, nije u funkciji

- XII je vlasni{tvo Drage Dragi}evi}a, sru{ena je

- XIII je vlasni{tvo Obrena Dragi}evi}a, promewena namena

- XIV je tzv. ,,Borina vodenica,, nije u funkciji

- XV je tzv. ,,Mikina vodenica,, poru{ena je

- XVI je vlasni{tvo Maksimovi}a i u funkciji je

5.3.4. Elektroenergetska mreà i uslovi prikqu~ewa Podru~je Tr{i}a Na podru~ju Tr{i}a je uo~qiva nepokrivenost prostora transformacijom 10/0,4 kV i kvalitetnom NN mreòm posebno pored puta Loznica-Tr{i}. Kvalitetna NN mreà se moè ostvariti u radijusu do 500 m. od izvora napajawa. Da bi se obezbedila pokrivenost izvorima napajawa naseqenog prostora i

33

prostora na kojem je mogu}a izgradwa izvan I (najuè) zone Tr{i}a, planom je predvi|ena izgradwa novih pet stubnih trafostanica 10/0,4 kVA instalisane snage 160 kVA. U I (najuòj) zoni Tr{i}a predvi|ena je izgradwa jedne monta`no betonske trafostanice maksimalne instalisane snage do 630 kVA koja }e poboq{ati snabdevawe postoje}ih potro{a~a u okolini objekta Po{te a obezbedi}e se kapaciteti za planirane objekte u okolini parkinga ~ija je namena ,,Centralni sadràji i javni objekti,,. Za napajawe novih trafostanica izvan I (najuè) zone Tr{i}a i povezivawe u prstenastu mreù sa postoje}im trafostanicama planirana je 10 kV mreà sa SKS na betonskim stubovima na kojima se moè ugraditi i NN mreà sa SKS vodovima i uli~na rasveta. Duìna nove mreè nadzemne mreè u obliku me{ovitog voda je oko 3000 m. od ~ega je oko 900 m duìna novog me{ovitog voda sa uli~nom rasvetom. Za napajawe novih trafostanica unutar za{ti}ene zone Tr{i}a i povezivawe u prstenastu mreù sa postoje}im trafostanicama planirana je 10 kV i 0,4 kV mreà iskqu~ivo podzemnim kablovskim vodovima

Prema planovima ED ,,Loznica,, predvi|ena je rekonstrukcija 10 kV voda od STS 10/0,4 kV ,,Limar,, do STS 10/0,4 kV ,,Jezdi}-Trwak,, podzemno kablovskim ili nadzemno SKS 10 kV vodom . Izgradwom ovog voda ukida se veza od TS ,,Vo}wak 1,, prema TS ,,Vo}wak-Grobqe,, {to smawuje optere}ewe na vodu za Tr{i}. Obzirom da je do TS ,,Limar,, ve} izvedena kablovsa 10 kV mreà sa TS 35/10 kV ,,Loznica 3,, i nadzemni 10 kV vod iz TS 35/10 kV ,,Trbu{nica,, podru~je Tr{i}a }e imati pouzdano napajawe sa 35 kV mreè preko TS ,,Limar,, iz dva pravca. Planiranom novom 10 kV mreòm u putnom zemqi{tu od ZTS ,,Vo}wak 1,, do TS ,,Nova 6,, (Mati}i), MBTS ,,Nova 5,, (Parkig) duìne 850 m stvori}e se mogu}nost demontaè postoje}eg nadzemnog dalekovoda od TS Vo}wak 1 do i osloboditi prostor za druge namene. Planiranom novom 10 kV mreòm u putnom zemqi{tu (Stari Vaqevski Put) od STS ,,Jezdi}-Trwak,, do TS ,,Nova 1,, i daqe regionalnim putem R 268 preko TS ,,Nova 2,, i ,,Nova 3,, do MBTS ,,Nova 5,, (Parking) ostvari}e se prvi prsten 10 kV mreè za za{ti}enu zonu Tr{i}a. Planiranom novom 10 kV mreòm u putnom zemqi{tu (Stari Vaqevski Put) od TS ,,Nova 4 ,, do postoje}e STS ,,Dobrilovi}i,, i daqe preko postoje}e 10 kV mreè PTS ,,Tr{i} 1,, i MBTS ,, Sabori{te,, zatvara se i drugi prsten 10 kV mreè u MBTS ,, Nova 5,,(Parking). Preko postoje}e nadzemne 10 kV mreè za STS ,,Majstorovi}i,, i STS ,,Dobrilovi}i,, omogu}eno je napajawe zone Tr{i}a sa 10 kV dalekovoda Loznica -Brezjak odnosno iz napojne ta~ke 35/10 kV ,, Loznica 1,, ~ime je obezbe|en stepen sigurnosti na 35 kV naponu n-2 za Tr{i}. Ova veza je rastavqiva i sluì za rezervno napajawe. Planiranom demontaòm dela NN nadzemne mreè iz TS prema Po{ti od parkinga do granice I (najuè) zone Tr{i}a i izgradwom nove kablovske NN mreè sa MBTS ,,Nova 1,, duìne 550 m. znatno }e se poboq{ati elektroenergtska U ,,Za{ti}enoj zoni znamenitog mesta,, kompletna elektroenergetska mreà visokog napona, niskog napona i javne rasvete se izvodi podzemno po trasama datim na grafi~kom prilogu. Duìna nove 10 kV kablovske mreè je cca 2000 m. a duìna nove NN kablovske mreè cca 1300 m. Postoje}a javna rasveta na ~eli~nim stubovima se zadràva uz neophodnu sanaciju i dogra|uje se nova arhitektonski usagla{ena sa postoje}om u duìni oko 1400 m.

34

Pored javne rasvete projektima ure|ewa predvideti i reflektorsku rasvetu za isticawe zna~ajnih objekata za koje treba dobiti odobrewe od urbanisti~ke slu`be a za objekte evidentirane kao spomenici kulture pribaviti uslove od nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture. Podru~je Trono{e Na podru~ju Trono{e planirana je izgradwa dve nove stubne trafostanice 10/0,4 kV instalisane snage do 160 kVA za napajawe naseqa Prwavor kao i nadzemni 10 kV galekovod u duìni od cca 2500 m. od postoje}eg voda Kamenolom - Korenita 2. do dalekovoda [kola - Trono{a. Izgradwom ovog alekovoda se dobija pouzdano napajawe trafostanice za napajawe fabrike vode i trafostanice Trono{a sa mogu}no{}u napajawa iz dva izvora tj. iz pravca TS 35/10 kV ,,Zaja~a,, preko TS ,,Kamenolom,, i iz pravca TS 35/10 kV ,,Loznica 1,, preko naseqa Korenita. Izgradwom novog 10 kV voda od STS ,,Bair,, u Tr{i}u do STS ,,Paji}i u Koreniti zatvorio bi se jo{ jedan prsten napajawa na 10 kV naponu preko Tr{i}a do Trono{e ~ime se postiè ve}a sigurnost u napajawu. Postoje}i dalekovod od TS ,,Fabrika Vode,, do TS ,,Trono{a,, je planiran za rekonstrukciju u duìni 1800 m. sa zamenom drvenih stubova betonskim i izme{tawem trase u putno zemqi{te. U za{ti}enoj zoni manastira Trono{a nije predvi|ena 10 kV mreà a mreà niskog napona i javna rasveta se izvode podzemnim kablovskim vodovima

Postoje}a javna rasveta na ~eli~nim stubovima se zadràva uz neophodnu sanaciju. Pored javne rasvete projektima ure|ewa predvideti i reflektorsku i fasadnu rasvetu za isticawe zna~ajnih objekata za koje treba dobiti odobrewe od urbanisti~ke slu`be a za objekte evidentirane kao spomenici kulture pribaviti uslove od nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture. 5.3.5. TT i KDS mreà i uslovi prikqu~ewa

Sada{wi kapaciteti kablova i ATC-a zadovoqavaju trenutne potebe stanovni{tva. U slu~aju intenzivne izgradwe poslovnih odnosno stambenih objekata, ATC-i i kablovska mreà bi}e pro{ireni za potrebne kapacitete. Budu}a distributivna TT mreà i razvodna TT mreà u za{ti}enoj zoni moraju biti izvedene podzemno, po postoje}im trasama TT mreè, odnosno koridorima uz postoje}e i planirene puteve. 5.3.6. Zelenilo Ne planira se pove}awe gra|evinskog zemqi{ta na ra~un zelenih povr{ina. Poqoprivredne povr{ine ne treba mewati, s obzirom da je ovo tradicionalan na~in gazdovawa, a i ciqu o~uvawa autenti~nog predela ruralnog karaktera. Gazdovawe {umama i {umskim sastojinama kao i ostalim povr{inama koje su obuhva}ene Programom urbanisti~kog plana, vr{i se po uslovima iz [PO. Potrebno je za {umske puteve predvideti razne vrste transporta kao {to je kolski, pe{a~ki i saobra}aj za vozila specijalne namene. Potrebno je uraditi kolovozne zastore, definisati {irinu na bankinama i rigolama putnog pojasa.

35

Za ure|ewe i ozelewavawe u urbanim prostorima predlaù se autohtone vrste kao {to je hrast kitwak, sladun, cer, brest, klen, lipa, dren. Za ozelewavawe u ciqu formirawa za{titnih pojaseva kao i ozelewavawe parking prostora preporu~uju se tako|e autohtone vrste. Upotrebom ovih vrsta sa~uvala bi se autenti~nost ovoga prostora i wegova istorijska vrednost. Na odre|enim mestima potrebno je postaviti prate}i mobilijar kao {to su informativne table, klupe, korpe, a poèqno bi bilo da su i one napravqene od drveta ili kamena koji se koristio krajem 18. i po~etkom 19. kada je Tr{i} po~eo da se formira kao naseqe. Ure|ewe i ozelewavawe se preporu~uje oko osnovne {kole, prilaznog dela odnosno parkinga. U ovom prostoru mogu se koristiti samo biqne vrste koje su autohtone jer su i ovi delovi prili~no siroma{ni u pogledu oplemewivawa okoline i eventualnog maskirawa odre|enih objekata. Zato je potrebno dati odre|ena idejna re{ewa u pogledu ure|ewa zelenih povr{ina. U I zoni za{tite Tr{i}a i u II zoni za{tite manastira Trono{e potrebno je zadràti prisustvo autohtonim vrstama iz okruèwa obuhvatiti degradirane povr{ine, posebno eksplataciona i istra`na poqa u I zoni za{tite, {karpe u putnom pojasu i padine iznad manastira Trono{a sanirati na osnovu projekata antierozionih i sanacionih radova. Potrebno je tako|e izdvojiti lokalitete od posebnog zna~aja za prezentacije prirodnih i kulturnih vrednosti za koje je potrebna izrada projekata obeleàvawa i ure|ewa, naro~ito na prostoru I i II zone za{tite,kao {to je reka @eravija sa vrelom, Vukova staza, preko Tanke kose do manastira Trono{e, lokalitet Ikone, stani{te boìkovine , za{ti}ene biqne vrste severno od manastira Trono{e, kao i odmori{ta i vidikovce. Bitna karakteristika je odràvawe zelenih povr{ina na adekvatan na~in. Sve vrste radova obuhva}ene urbanisti~kim planom obavezuju investitora na po{tovawe uslova za{tite prirode kao i svih obaveza na osnovu Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu ( Sl.glasnik RS,br. 135/04) i Pravilnika o sadrìni studije procene uticaja na ìvotnu sredinu (Sl. Glasnik RS,br. 69/05). 5.4. JAVNO I OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE Bruto povr{ina podru~ja plana iznosi 2083 ha. Javne povr{ine zauzimaju 43,33 ha, a ostale povr{ine 307,09 ha. Struktura planiranih namena odnosno podela na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te data je u tabeli:

Bruto povr{ina ha %

J A V N O

- regulacacija saobra}ajnica sa javnim parking prostorom - javne slu`be (zdravstvo, kultura obrazovawe) - centralni sadràji - komunalni sadràji

32,09

2,84 2,03 0,70

74,05

6,55 4,68 1,61

43,33 100

36

O S T A L O

- stanovawe sa turisti~kim, ugostiteqskim, rekreativnim i komercijalnima sadràjem) - stanovawe sa sadràjem seoskog turizma - ruralno stanovawe - vikend stanovawe

307,095

100

Planom su utvr|ene javne povr{ine od op{teg interesa. Iz mreè infrastrukturnih koridora posebno su izdvojene saobra}ajnice sa parking prostorom, centralni sadràj, komunalni sadràj. Ostalo zemqi{te se koristi za razli~ite vidove stanovawa u kombinaciji sa poslovawem. Detaqni prikaz je dat u grafi~kom prilogu ,,Plan javnog i ostalog zemqi{ta,, (list br.8) 5.4.1. PLAN JAVNIH I OSTALIH POVR[INA SA PARCELACIJOM Planom je izdvojeno javno gra|evinsko zemqi{te od ostalog gra|evinskog zemqi{ta. Javnim gra|evinskim zemqi{tem obuhva}eni su: - regionalni put R268 Klupci-Tr{i} (deo od granice K.O. Tr{i} i K.O. Klupci

do osnovne {kole) - lokalni put L-6 i L-75 - nekategorisani put od lolalnog puta L-6 do zaseoka Kondi}i - parcela namewena za {kolu i memorijalni centar - parcela namewena za sabori{te - parcela namewena za ambulantu - za trafostanicu i javni VC - za parking - Vukova staza Ostalo gra|evinsko zemqi{te nameweno je za: - individualno stanovawe kombinovano sa turisti~kim, ugostiteqskim,

rekreativnim i komercijalnim sadràjem - individualno stanovawe sa sadràjima seoskog turizma - ruralno stanovawe - vikend naseqe Planom podele na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te, parcele javnih povr{ina se obrazuju: - parcela br. P 7 (nekategorisani put od lokalnog puta L-6 do zaseoka Kondi}i)

se obrazuje od delova postoje}ih parcela br: 528/2, 528/5, 529/1, 529/2, 529/3, 531/1, 531/2, 531/3, 531/5, 533/1, 533/2, 533/3, 534/1, 534/2, 534/6, 534/15, 737/3, 760/3, 763, 794/5, 794/6, 794/7, 794/8, 795/1, 795/2, 795/3, 795/8, 795/9, 797/2, 798/1 798/2, 799, 1052/1. Pribli`na povr{ina je 00 66 96 ha

- parcela P6 (deo lokalnog puta L-6 od parkinga kod {kole do granice K.O.

Tr{i} i K.O. korenita) se obraqzuje od delova postoje}ich parcela br: 545/14, 545/12, 545/27, 546/7, 545/19, 545/7, 546/2, 545/22, 545/31, 547/2, 545/11, 545/17, 545/32,

37

545/10, 550, 551/2, 551/1, 552/1, 552/3, 552/2, 552/4, 1051, 553/2, 613/2, 613/1, 631/3, 631/4, 612, 614, 611/2, 611/3, 611/4, 558/2, 558/3, 558/1, 558/7, 558/8, 558/9, 558/5, 558/6, 558/4, 558/10, 555/1, 556, 560/1, 511/1, 511/2, 560/2, 559/1, 483, 563, 482/5, 482/1, 480, 481/2, 481/1, 566/1, 567, 481/5, 478, 537, 479/2, 477, 566/2, 568, 569/1, 569/2, 475, 571, 570/1, 570/2, 570/3, 466/1, 466/2, 466/3, 1048, 458/1, 458/2, 458/4, 465/2, 465/4, 465/3, 465/5, 465/1, 461 i 464. Pribli`n povr{ina je 01 81 66 ha.

- parcela br P1 (regionalni put R268 Klupci-Tr{i}, odnosno deo od granice K.O. Tr{i} i K.O. Klupci do {kole)

Parcela P1-A se obrazuje od delova k.p. br: 223/5, 225/4, 223/3, 222/2, 221/1, 221/3, 233/5, 233/1. Pribli`na povr{ina 00 64 27 ha. Parcela P1-B se obrazuje od delova k.p. br.: 218/3, 218/2, 1047, 218/9, 190/1, 190/2, 190/3, 189/17, 189/3, 189/2, 182/2, 189/1, 189/10, 189/15, 189/13, 189/7, 174/3, 189/16, 189/12, 189/5, 176, 189/6, 173/18, 173/3, 173/4, 173/5, 173/1, 173/11, 173/8, 173/7, 174/1, 174/4, 174/5, 43, 89/8, 89/5, 89/9, 89/4, 89/3, 89/6, 89/2, 89/7. Pribli`na povr{ina 01 09 48 ha Parcela P1-V se obrazuje od delova k.p. br.: 92/5, 92/4, 92/7, 92/6. Pribli`na povr{ina 00 14 44 ha. Parcela P1-G se obrazuje od delova k.p. br.: 94/2, 94/5, 94/1, 94/6. Pribli`na povr{ina 00 14 73 ha. Parcela P1-D se obrazuje od delova k.p. br.: 69/7, 69/6 i 69/3. Pribli`na povr{ina 00 10 15 ha. Parcela P1-\ se obrazuje od delova k.p. br.: 100/3 i 100/1. Pribli`na povr{ina 00 20 27 ha. Parcela P1-E se obrazuje od delova k.p. br.: 683/4, 683/3, 683/1 i 683/6. Pribli`na povr{ina 00 18 95 ha. Parcela P1-@ se obrazuje od delova k.p. br.: 537/10, 537/8, 537/11, 537/9, 537/18. Pribli`na povr{ina 00 67 29 ha. Parcela P1-Z se obrazuje od delova k.p. br.: 535/4, 535/3. Pribli`na povr{ina 00 16 61 ha. Parcela P1-I se obrazuje od delova k.p. br.: 545/16, 547/3. Pribli`na povr{ina 00 11 38 ha.

Pribli`na povr{ina cele P1 parcele je 03 47 57 ha. - Parcela P5 (namewena za {kolu i memorijalni centar) se obrazuje od celih

k.p. br.: 545/12, 545/27, 545/9 i 546/2. Pribli`na povr{ina je 02 70 53 ha. - Parcela P8 (namewena za sabori{te) se obrazuje od celih k.p. br.: 525/2 i 523/6

i dela k.p. br.: 525/1. Pribli`na povr{ina 01 03 54 ha. Mogu}e je i pripajawe cele k.p. 525/3.

38

- Parcela P9 (namewena je za ambulantu) se obrazuje od cele k.p. br.: 546/4, dela puta k.p. 545/14 i dela k.p. br. 545/12. Pribli`na povr{ina 00 12 67 ha.

- Parcela P2 (namewena za trafostanicu i javni VC) se obrazuje od dela k.p. br.

547/3. Pribli`na povr{ina 00 07 24 ha. - Parcela P3 (deo puta L-6 od R268 kod {kole do mosta na reci @eraviji) se

obrazuje od dela k.p. br.: 547/3. Pribli`na povr{ina 00 02 18 ha. - Parcela P4 (namewena za parking) se obrazuje od dela k.p. 547/3. Pribli`na

povr{ina 00 42 78 ha. - Vukova staza a) deo od {kole do Vukove ku}e obuhvata delove slede}ih k.p. br. 545/16, 547/6,

549/2, 549/1, 525/1, 527, 958/1, 958/2, 526, 951/2, 957, 951/1 b) deo od Vukove ku}e do manastira Trono{e obuhvata delove slede}ih k.p. br.:

949/1, 949/2, 950/5, 861, 1054 (potok), 862, 856/2, 865, 1420, 1419, 1417, 1409, 873, 1378, 1423, 1377, 875, 941, 942, 937, 938, 1376, 1356, 933/1, 933/2, 932, 919, 930, 929, 1335/2, 1353, 1351, 1349, 1348, 1347, 1341/4, 1341/3, 1341/1, 1340, 1339/1, 1339/2, 1065, 1731/1, 4830, 3839, 3837/4, 3838/7, 3838/6, 3838/4, 3838/5, 3854/4, 3854/1.

KOORDINATE DETAWNIH TAÂKA REGIONALNOG PURA R268

TA^KA Y X 1 6 601 229,33 4 931 685,60

2 6 601 217,63 4 931 686,01 3 6 601 228,92 4 931 591,93

4 6 601 216,92 4 931 591,94

5 6 601 217,58 4 931 575,19

6 6 601 229,44 4 931 574,73

7 6 601 232,77 4 931 524,28

8 6 601 220,80 4 931 523,44

9 6 601 221,93 4 931 510,93

10 6 601 233,85 4 931 512,31

11 6 601 235,52 4 931 500,40

12 6 601 223,68 4 931 498,49

13 6 601 228,65 4 931 468,42

14 6 601 240,47 4 931 470,45

15 6 601 244,10 4 931 452,69

16 6 601 232,43 4 931 449,86

17 6 601 237,57 4 931 431,63

18 6 601 249,02 4 931 435,25

19 6 601 253,29 4 931 421,99

20 6 601 241,78 4 931 418,59

21 6 601 260,71 4 931 305,78

22 6 601 272,76 4 931 306,02

23 6 601 258,08 4 931 189,36

24 6 601 246,44 4 931 192,28

25 6 601 230,53 4 931 134,96

26 6 601 241,92 4 931 131,14

27 6 601 208,44 4 931 076,78

28 6 601 200,25 4 931 085,80

29 6 601 148,41 4 931 060,36

30 6 601 151,12 4 931 048,66

39

31 6 601 108,96 4 931 041,21

32 6 601 106,41 4 931 052,94

33 6 601 983,44 4 931 001,78

34 6 600 990,41 4 930 991,89

35 6 600 904,05 4 930 896,88

36 6 600 893,86 4 930 903,23

37 6 600 876,01 4 930 871,96

38 6 600 886,48 4 930 866,08

39 6 600 873,52 4 930 841,04

40 6 600 862,64 4 930 846,12

41 6 600 851,43 4 930 819,28

42 6 600 862,65 4 930 815,03

43 6 600 814,62 4 930 685,44

44 6 600 803,37 4 930 689,60

45 6 600 800,12 4 930 680,44

46 6 600 811,47 4 930 676,57

47 6 600 807,73 4 930 665,56

48 6 600 796,40 4 930 669,50

49 6 600 786,12 4 930 642,94

50 6 600 797,12 4 930 638,15

51 6 600 784,26 4 930 611,63

52 6 600 773,69 4 930 617,31

53 6 600 736,46 4 930 548,07

54 6 600 747,17 4 930 542,65

55 6 600 716,25 4 930 492,60

56 6 600 712,60 4 930 433,67

57 6 600 724,58 4 930 434,36

58 6 600 733,10 4 930 330,52

59 6 600 721,16 4 930 329,36

60 6 600 728,14 4 930 287,20

61 6 600 740,42 4 930 287,93

62 6 600 755,11 4 930 247,29

63 6 600 833,90 4 930 077,81

64 6 600 822,90 4 930 073,01

65 6 600 836,48 4 930 032,76

66 6 600 848,63 4 930 033,53

67 6 600 851,26 4 929 964,74

68 6 600 839,33 4 929 966,02

69 6 600 813,74 4 929 770,86

70 6 600 825,69 4 929 769,63

71 6 600 827,62 4 929 707,05

72 6 600 815,79 4 929 704,75

73 6 600 837,67 4 929 642,70

74 6 600 849,28 4 929 648,32

75 6 600 904,23 4 929 511,11

76 6 600 893,71 4 929 545,34

77 6 600 923,20 4 929 482,35

78 6 600 934,44 4 929 486,59

79 6 600 954,43 4 929 418,21

80 6 600 942,72 4 929 415,58

81 6 600 963,95 4 929 314,89

82 6 600 975,62 4 929 317,73

83 6 600 978,49 4 929 305,94

84 6 600 966,28 4 929 305,07

85 6 600 999,81 4 929 235,01

86 6 601 009,63 4 929 242,02

87 6 601 047,98 4 929 203,06

88 6 601 040,40 4 929 193,75

40

89 6 601 184,63 4 929 109,77

90 6 601 179,93 4 929 102,69

91 6 601 116,15 4 929 144,30

92 6 601 109,27 4 929 144,08

93 6 601 099,96 4 929 145,24

94 6 601 102,39 4 929 150,29

95 6 601 086,76 4 929 135,38

KOORDINATE DETAWNIH TAÂKA NEKATEGORISANOG PUTA OD LOKALNOG PUTA L-6 DO ZASEOKA KONDI]I

TA^KA Y X 1 6 600 828,28 4 929 078,73

2 6 600 812,78 4 929 070,82

3 6 600 819,49 4 929 060,45

4 6 600 833,06 4 929 071,33

5 6 600 842,94 4 929 059,02

6 6 600 829,37 4 929 048,13

7 6 600 830,94 4 929 044,97

8 6 600 847,81 4 929 049,25

9 6 600 848,18 4 929 38,34

10 6 600 831,06 4 929 041,45

11 6 600 827,65 4 929 022,71

12 6 600 844,96 4 929 020,62

13 6 600 845,69 4 929 015,45

14 6 600 829,91 4 929 006,69

15 6 600 841,29 4 928 995,20

16 6 600 849,36 4 929 011,74

17 6 600 860,83 4 929 000,07

18 6 600 857,11 4 928 992,99

19 6 600 861,33 4 928 990,57

20 6 600 865,66 4 928 997,31

21 6 600 870,18 4 928 994,07

22 6 600 865,29 4 928 987,74

23 6 600 876,61 4 928 978,76

24 6 600 881,58 4 928 985,02

25 6 600 888,39 4 928 980,09

26 6 600 883,99 4 928 973,41

27 6 600 891,80 4 928 968,74

28 6 600 895,61 4 928 975,77

29 6 600 936,04 4 928 953,91

30 6 600 927,79 4 928 949,28

31 6 600 936,91 4 928 944,91

32 6 600 944,54 4 928 949,84

33 6 600 953,39 4 928 946,62

34 6 600 946,40 4 928 941,46

35 6 600 967,40 4 928 934,96

36 6 600 969,47 4 928 941,64

37 6 600 985,04 4 928 939,60

38 6 600 985,31 4 928 932,61

39 6 601 000,41 4 928 942,86

40 6 601 002,99 4 928 936,36

41 6 601 019,04 4 928 940,83

42 6 601 003,92 4 928 844,13

43 6 601 007,32 4 928 945,11

44 6 601 017,33 4 928 947,62

41

45 6 601 019,94 4 928 948,33

46 6 601 039,51 4 928 953,99

47 6 601 041,45 4 928 947,26

48 6 601 050,81 4 928 948,96

49 6 601 050,28 4 928 955,94

50 6 601 061,22 4 928 955,66

51 6 601 060,33 4 928 948,71

52 6 601 099,84 4 928 943,61

53 6 601 102,06 4 928 950,39

54 6 601 112,38 4 928 947,31

55 6 601 109,23 4 928 940,82

56 6 601 117,25 4 928 935,18

57 6 601 121,18 4 928 941,12

58 6 601 125,88 4 928 926,75

59 6 601 140,40 4 928 912,56

60 6 601 155,10 4 928 907,99

61 6 601 163,27 4 928 900,01

62 6 601 158,38 4 928 895,01

63 6 601 163,42 4 928 889,69

64 6 601 168,05 4 928 883,99

65 6 601 168,68 4 928 894,31

66 6 601 173,65 4 928 888,21

67 6 601 182,39 4 928 876,59

68 6 601 176,80 4 928 872,38

69 6 601 194,59 4 928 859,64

70 6 601 196,77 4 928 866,30

71 6 601 214,46 4 928 866,08

72 6 601 216,47 4 928 859,37

73 6 601 234,18 4 928 864,70

74 6 601 232,16 4 928 871,40

75 6 601 237,39 4 928 872,76

76 6 601 242,71 4 928 873,74

77 6 601 238,91 4 928 865,93

78 6 601 243,72 4 928 866,81

79 6 601 251,01 4 928 867,88

80 6 601 249,99 4 928 874,81

81 6 601 255,01 4 928 875,73

82 6 601 259,95 4 928 877,05

83 6 601 256,55 4 928 868,91

84 6 601 262,01 4 928 870,36

85 6 601 285,65 4 928 884,96

86 6 601 287,45 4 928 878,19

87 6 601 298,58 4 928 879,80

88 6 601 298,66 4 928 886,80

89 6 601 311,88 4 928 884,59

90 6 601 309,67 4 928 877,95

91 6 601 322,51 4 928 873,69

92 6 601 324,72 4 928 880,34

93 6 601 331,33 4 928 877,86

94 6 601 328,63 4 928 871,41

95 6 601 334,55 4 928 868,66

96 6 601 337,73 4 928 874,90

97 6 601 344,48 4 928 871,46

98 6 601 341,31 4 928 865,22

99 6 601 352,88 4 928 866,33

100 6 601 348,78 4 928 860,66

101 6 601 355,45 4 928 854,99

102 6 601 360,38 4 928 859,96

42

KOORDINATE DETAWNIH TAÂKA ZA DEO LOKALNOG PUTA L-6 OD [KOLE DO REGIONALNOG PUTA R211b

TA^KA Y X 1 6 601 105,29 4 929 161,53

2 6 601 109,78 4 929 160,68

3 6 601 113,17 4 929 162,71

4 6 601 119,52 4 929 172,21

5 6 601 123,72 4 929 149,51

6 6 601 121,12 4 929 153,33

7 6 601 121,99 4 929 157,86

8 6 601 127,85 4 929 166,69

9 6 601 131,05 4 929 184,09

10 6 601 146,10 4 929 190,99

11 6 601 147,87 4 929 181,12

12 6 601 179,07 4 929 188,92

13 6 601 176,64 4 929 198,63

14 6 601 188,42 4 929 202,81

15 6 601 192,66 4 929 193,75

16 6 601 205,07 4 929 201,09

17 6 601 199,18 4 929 209,17

18 6 601 214,17 4 929 220,10

19 6 601 220,06 4 929 212,02

20 6 601 239,15 4 929 227,76

21 6 601 238,80 4 929 217,77

22 6 601 257,08 4 929 210,72

23 6 601 263,52 4 929 218,37

24 6 601 286,92 4 929 185,56

25 6 601 293,37 4 929 193,21

26 6 601 308,33 4 929 190,13

27 6 601 311,23 4 929 180,56

28 6 601 328,66 4 929 198,23

29 6 601 319,05 4 929 201,00

30 6 601 324,13 4 929 218,57

31 6 601 333,74 4 929 215,80

32 6 601 337,07 4 929 224,50

33 6 601 328,07 4 929 228,86

34 6 601 333,70 4 929 238,34

35 6 601 341,84 4 929 232,52

36 6 601 350,31 4 929 244,38

37 6 601 342,18 4 929 250,20

38 6 601 349,17 4 929 259,25

39 6 601 356,81 4 929 267,76

40 6 601 356,85 4 929 252,85

41 6 601 363,99 4 929 260,81

42 6 601 377,16 4 929 274,43

43 6 601 369,97 4 929 281,38

44 6 601 382,21 4 929 279,41

45 6 601 375,37 4 929 286,70

46 6 601 381,03 4 929 291,75

47 6 601 387,50 4 929 284,13

48 6 601 401,14 4 929 295,73

49 6 601 394,66 4 929 303,35

50 6 601 406,82 4 929 311,19

51 6 601 411,09 4 929 302,14

52 6 601 422,37 4 929 305,74

43

53 6 601 420,61 4 929 315,59

54 6 601 449,76 4 929 320,80

55 6 601 451,52 4 929 310,96

56 6 601 462,85 4 929 312,52

57 6 601 461,87 4 929 322,47

58 6 601 474,08 4 929 323,19

59 6 601 474,27 4 929 313,19

60 6 601 492,01 4 929 313,53

61 6 601 491,82 4 929 323,53

62 6 601 509,59 4 929 325,55

63 6 601 511,65 4 929 315,76

64 6 601 530,52 4 929 321,64

65 6 601 526,66 4 929 330,86

66 6 601 562,99 4 929 346,06

67 6 601 566,86 4 929 336,83

68 6 601 588,51 4 929 340,23

69 6 601 589,36 4 929 350,19

70 6 601 614,34 4 929 341,66

71 6 601 609,27 4 929 333,22

72 6 601 680,25 4 929 288,11

73 6 601 689,11 4 929 294,28

74 6 601 688,82 4 929 282,35

75 6 601 697,06 4 929 276,14

76 6 601 738,77 4 929 242,96

77 6 601 744,53 4 929 250,19

78 6 601 763,67 4 929 239,10

79 6 601 760,24 4 929 230,51

80 6 601 784,40 4 929 224,79

81 6 601 785,19 4 929 234,00

82 6 601 860,51 4 929 218,24

83 6 601 867,12 4 929 217,37

84 6 601 873,62 4 929 215,92

85 6 601 876,88 4 929 215,04

86 6 601 873,01 4 929 226,44

87 6 601 879,48 4 929 224,70

88 6 601 893,40 4 929 223,20

89 6 601 893,88 4 929 213,21

90 6 601 910,63 4 929 216,69

91 6 601 907,10 4 929 226,04

92 6 601 935,81 4 929 236,88

93 6 601 942,19 4 929 239,56

94 6 601 948,37 4 929 242,70

95 6 601 939,34 4 929 227,52

96 6 601 946,40 4 929 230,49

97 6 601 953,22 4 929 233,96

98 6 602 067,25 4 929 308,70

99 6 602 081,99 4 929 305,45

100 6 602 090,11 4 929 317,75

101 6 602 097,92 4 929 309,99

102 6 602 114,42 4 929 311,38

103 6 602 114,53 4 929 320,63

104 6 602 121,11 4 929 320,55

105 6 602 120,99 4 929 311,30

106 6 602 132,49 4 929 312,06

107 6 602 131,17 4 929 321,21

108 6 602 141,02 4 929 323,42

109 6 602 143,74 4 929 314,58

110 6 602 217,65 4 929 346,99

44

111 6 602 223,48 4 929 348,60

112 6 602 229,39 4 929 349,86

113 6 602 220,37 4 929 338,14

114 6 602 225,68 4 929 339,61

115 6 602 231,07 4 929 340,77

116 6 602 271,08 4 929 357,59

117 6 602 276,73 4 929 358,72

118 6 602 272,77 4 929 348,50

119 6 602 278,68 4 929 349,68

120 6 602 354,89 4 929 375,60

121 6 602 372,79 4 929 378,23

122 6 602 390,89 4 929 378,44

123 6 602 356,84 4 929 366,56

124 6 602 376,64 4 929 369,22

125 6 602 432,53 4 929 376,12

126 6 602 431,97 4 929 366,13

127 6 602 456,94 4 929 360,36

128 6 602 460,82 4 929 369,58

129 6 602 485,26 4 929 353,89

130 6 602 478,50 4 929 346,52

131 6 602 510,90 4 929 316,80

132 6 602 515,57 4 929 312,21

133 6 602 519,92 4 929 307,30

134 6 602 517,66 4 929 324,17

135 6 602 522,83 4 929 319,09

136 6 602 527,63 4 929 313,66

137 6 602 616,70 4 929 190,14

138 6 602 622,80 4 929 181,89

139 6 602 627,97 4 929 173,03

140 6 602 624,41 4 929 196,51

141 6 602 631,15 4 929 187,39

142 6 602 636,87 4 929 177,59

143 6 602 653,13 4 929 124,00

144 6 602 655,21 4 929 119,46

145 6 602 656,87 4 929 114,75

146 6 602 661,00 4 929 101,07 147 6 602 662,05 4 929 128,53 148 6 602 664,48 4 929 123,21 149 6 602 6666,43 4 929 117,69

Prilikom izrade projekta obeleàvawa na krivinama ubaciti potreban br detaqnih ta~aka jer su ovim Planom date samo ta~ke po~etka, sredine i kraja krivine. 5.5. PRAVILA GRA\EWA Kroz pravila gra|ewa stvaraju se prostorni uslovi za razvoj i za{titu planskog podru~ja. Pravilima se daju neophodni parametri za svaku daqu gradwu na podru~ju Plana, ali i sugestije za na~in izgradwe i rekonstrukciju objekata u zonama za{tite sa specifi~nim arhitektonskim elementima. Na mestima gde ve} postoje klizi{ta potrebno je uraditi projekat sanacije klizi{ta, odnosno izvesti neophodne radove na sanaciji. Nakon stabilizacije klizi{ta mogu}a je izgradwa. Objekti sa razli~itim dubinama fundirawa moraju imati kaskadne temeqe. Temeqi moraju imati horizontalne seizmi~ke serklaè. TNC 1 - individualno stanovawe sa turisti~ko-ugostiteqskim, rekreativnim i

komercijalnim sadràjima

45

Tipi~na naseqska celina locirana je du` regionalnog puta R268 Klupci-tr{i}, delimi~no uz lokalni put L-6 (u okviru K.O. Tr{i}) i du` dela regionalnog puta R211b u obuhvatu plana. Predmetni prostor je uglavnom neizgra|en. Planirana je izgradwa objekata za stanovawe kao i objekata sa komercijalnim, rekreativnim, turisti~kim i ugostiteqskim sadràjem. U ovoj zoni nije dozvoqena izgradwa industrijskih i drugih proizvodnih kapaciteta. Prilikom ure|ewa ovih lokaliteta maksimalno zadràti postoje}u konfiguraciju terena, odnosno uklopiti gra|evinu zu minimalne intervencije u nivelaciji terena prilikom izgradwe. U modelovawu spoqnih oblika koristiti arhitektonsko nasle|e i prete`no prirodne materijale. a) Namena - prete`na - individualno (porodi~no) stanovawe sa maksimalno dve stambene

jedinice - dopunska - komercijalni sadràji, turizam, ugostiteqstvo, rekreacija b) Gra|evinska parcela - veli~ina parcele______________________min 1000 m2 - {irina uli~nog fronta________________min 20,00 m - oblik_________________________________slobodan v) Vertikalna i horizontalna regulacija - spratnost_____________________________mah Pr+2+Pk (mah visina nadzitka potkrovne etaè 1,20 m, u okviru potkrovqa pri ve}im

gabaritima objekta i primenom strmih nagiba krovnih ravni mogu}e je predvideti dve i vi{e potkrovnih etaà. Mogu}e je predvideti i suteren tamo gde to teren dozvoqava)

- visina objekta do strehe_______________mah 9,00 m - poloàj gra|evinske linije____________min 10,00 m od regulacione linije parcele uz mogu}nost smawewa u zavisnosti od

konfiguracije terena, ali ne moè biti mawa od 5,00 m

- rastojawe objekta od bo~nih me|a severne orijentacije__________________5,00 m ju`ne orijentacije____________________10,00 m - rastojawe objekta od susednih objekata_______15,00 m - rastojawe objekta od zadwe granice parcele__15,00 m g) Urbanisti~ki parametri - stepen izgra|enosti parcele do 0,5 ha____________________________0,6 preko 0,5 ha_________________________1,0 - stepen zauzetosti parcele__________mah 50% - povr{ina zelenila na parceli______min 30%

46

- procenat zastrtih, kolovoznih i pe{a~kih povr{ina - mah 10% za individualne objekte - mah 25% za poslovne i javne objekte d) Arhitektonsko oblikovawe gra|evina - oblikovawe: dozvoqena je primena arhitektonske kompozicije kojom se

obezbe|uje o~uvawe i unapre|ewe graditeqskog nasle|a i tradicije graditeqstva

- materijali: u spoqnoj obradi mogu se upotrebiti malter, drvo i kamen. Bazis

raditi od trajnijeg materijala, a drvo koristiti za terase, tremove, krovove. Prozori i vrata-puno drvo.

- oblik krova: strm, sa minimalnim nagibom 45%. - krovni pokriva~: drvena {indra ili biber crep. - tip izgradwe objekta: slobodnostoje}i. - ograda: transparentna mah visine 1,40 m. Niisu dozvoqene ograde od ì~anog

pletiva, bodqikave ìce, kovanog gvo`|a i drugih metala, PVC-a. Prporu~uju se ograde od lomqenog kamena (primerenog lokalnom podru~ju) u kombinaciji sa drvetom, od ìvice, popleta itd.

- Pri projektovawu objekata razmotriti mogu}nost kori{}ewa alternativnih

izvora energije: solarne, eolske i sl. |) Prilazi parceli - kolski i pe{a~ki prilaz parceli obezbediti sa javne povr{ine (mah. {irina

kolskog prolaza i zacevqewa vodotoka (ako je to potrebno) je 4,00 m. Prilaz preko privatnog prolaza mah. duìne 20,00 m i min. {irine 2,50 m.

- parkirawe za stambene objekte parkirawe obezbediti u okviru sopstvene parcele prema

broju izgra|enih stanova za komercijalne sadràje se odre|uje na osnovu namene:

trgovina________________________________1 parking mesto na 50,00 m2 prodajnog prostora

ugostiteqstvo___________________________1 parking mesto na 2 postavqena stola

hoteli__________________________________1 parking mesto na 2-10 kreveta zavisno od kategorije

47

administrativno-poslovni objekti_______1 parking mesto na 60,00 m2 neto eta`ne povr{ine

e) Pomo}ni objekti Osim glavnog objekta na paceli, dozvoqena je gradwa pomo}nih objekata u funkciji osnovnog objekta, mah. spratnosti Pr+O (specifi~ni pomo}ni objekti u funkciji stanovawa-~ardak mogu se raditi u dva nivoa). Udaqewa od bo~nih me|a min. 5,00 m. Udaqewe od zadwe me|e min. 5,00 m. U okviru ove tipi~ne naseqske celine u delovima koji pripadaju najuòj (I) zoni za{tite: - zabrawuje se svaka izgradwa i intervencija koja nije u skladu sa ure|ewem i

prezentacijom spomeni~kog kompleksa - zabrawuje se izgradwa gra|evinskih objekata, osim objekata koji su u funkciji

ure|ewa i kori{}ewa ovog prostora - zabrawuje se postavqawe nadzemnih elektri~nih vodovoa visokog napona U delu koji pripada uòj (II) zoni za{tite dozvoqena je: - izgradwa ve}ich objekata koji mogu posluìti za sme{taj i prihvat posetilaca

i drugih prate}ich objekata vezanih za prezentaciju kulturnog dobra kao i potrebe stalnih stanovnika pod posebnim uslovima koji }e se odrediti merama za sprovo|ewe plana

TNC 2 - individualno stanovawe ruralnog tipa sa sadràjima seoskog turizma

Tipi~na naseqska celina koja se prostire du` lokalnih puteva: - L-75 - u celoj duìni - L-6 - deo od severozapadne granice I zone za{tite pa do granice plana du`

ve}eg dela nekategorisanih puteva u severnom delu Tr{i}a, kao i na putnom pravcu od Manastira prema zaseoku Prwavor u K.O. Korenita

To su uglavnom postoje}i gra|evinski reoni koji }e biti oboga}eni sadràjima seoskog turizma odnosno i povr{ine udaqene od glavnih saobra}ajnih koridora (na mawe va`nim putnim pravcima) u prostoru obuhvata plana. a) Namena - prete`na - individualno (porodi~no) stanovawe sa maksimalno dve stambene

jedinice - dopunska - sadràji seoskog turizma b) Gra|evinska parcela - veli~ina parcele______________________min 600 m2 - {irina uli~nog fronta________________min 18,00 m

48

- oblik_________________________________slobodan v) Vertikalna i horizontalna regulacija - spratnost_____________________________mah Pr+1+Pk (mogu}e graditi potkrovqe ali bez nadzitka) - visina objekta do strehe_______________mah 7,50 m (bez suterena ili podruma) - poloàj gra|evinske linije____________5,00-10,00 m od regulacione linije parcele - rastojawe objekta od bo~nih me|a severne orijentacije__________________2,50 m ju`ne orijentacije____________________3,50 m - rastojawe objekta od susednih objekata_______6,00 m - rastojawe objekta od zadwe granice parcele__8,00 m g) Urbanisti~ki parametri - stepen izgra|enosti parcele________mah 1,0 - stepen zauzetosti parcele__________mah 30% - povr{ina zelenila na parceli______min 30% d) Arhitektonsko oblikovawe gra|evina - oblikovawe: arhitektonski uskladiti sa arhitekturom podnebqa, upotrebom

primarnih arhitektonskih oblika (~etvorovodni krovovi, jednostavna osnova)

- materijali: primereni izvornom narodnom graditeqstvu - oblik krova: strm, sa minimalnim nagibom 45%. - krovni pokriva~: drvena {indra ili biber crep. - tip izgradwe objekta: slobodnostoje}i. - ograda: transparentna mah visine 1,40 m. Niisu dozvoqene ograde od ì~anog


|) Prilazi parceli - kolski i pe{a~ki prilaz parceli obezbediti sa javne povr{ine . Prilaz preko

privatnog prolaza mah. duìne 20,00 m i min. {irine 2,50 m. - parkirawe obezbediti u okviru sopstvene parcele prema broju izgra|enih

stanova e) Pomo}ni objekti

49

Osim glavnog objekta na paceli, dozvoqena je gradwa pomo}nih objekata u funkciji osnovnog objekta, mah. spratnosti Pr+O (specifi~ni pomo}ni objekti u funkciji stanovawa-~ardak mogu se raditi u dva nivoa). Udaqewa od bo~nih me|a min. 2,50 m. Udaqewe od zadwe me|e min. 2,50 m. U okviru ove tipi~ne naseqske celine mali deo povr{ine pripada najuèoj zoni za{tite (wen severni deo), ve}i deo pripada uòj zoni i vaè isti parametri iz prethodne TNC-1. Najve}e su povr{ine koje pripadaju ovoj tipi~noj naseqskoj celini u IV-obodnoj zoni. Obodna zona mora biti prostor u kome }e se usmeravati planska izgradwa stambenih i drugih prate}ih objekata u ciqu pove}awa wegove vrednosti. TNC 3 - ruralno stanovawe Ovu tipi~nu naseqsku celinu karakteri{u ve}e povr{ine ruralnog stanovawa sa znatnim poqoprivrednim povr{inama. Stanovawe je mawih gustina i zauzima relativno male povr{ine. Objekti koji pripadaju ovoj tipi~noj naseqskoj celini uglavnom su locirani u severozapadnom delu K.O. Tr{i} i delom u K.O. Korenita odnosno zaseok prwavor. a) Namena - prete`na - ruralno stanovawe sa maksimalno dve stambene jedinice - dopunska - omercijalni sadràji u funkciji etnoparka b) Gra|evinska parcela - veli~ina parcele______________________min 600 m2 - {irina uli~nog fronta________________min 15,00 m - oblik_________________________________slobodan v) Vertikalna i horizontalna regulacija - spratnost_____________________________mah Pr+1+Pk - visina objekta do strehe_______________mah 7,50 m - poloàj gra|evinske linije____________10,00 m uz mogu}nost smawewa u zavisnosti

od konfiguracije terena, ali ne moè biti mawi od 5,00 m

- rastojawe objekta od bo~nih me|a_______1,50-2,50 m - rastojawe objekta od susednih objekata_______4,00 m - rastojawe objekta od zadwe granice parcele__8,00 m g) Urbanisti~ki parametri - stepen izgra|enosti parcele_______mah 1,0 - stepen zauzetosti parcele__________mah 50%

50

- povr{ina zelenila na parceli_____min. ______ d) Arhitektonsko oblikovawe gra|evina - oblikovawe: u skladu sa potrebama poqoprivrednog doma}instva - materijali: primereni izvornom narodnom graditeqstvu - oblik krova: po izboru (izuzev ravnog) - krovni pokriva~: biber crep i drvena {indra. - tip izgradwe objekta: slobodnostoje}i. - ograda: transparentna mah visine 1,40 m. Niisu dozvoqene ograde od ì~anog


|) Prilazi parceli - kolski i pe{a~ki prilaz parceli obezbediti sa javne povr{ine. Prilaz preko

privatnog prolaza mah. duìne 20,00 m i min. {irine 2,50 m. - parkirawe u okviru sopstvene parcele e) Pomo}ni objekti Osim glavnog objekta na paceli, dozvoqena je gradwa pomo}nih (poqoprivrednih) objekata. Lokacija-dowi (zadwi) deo parcele zu po{tovawe standardnih minimalnih propisa za udaqewe od objekata za boravak qudi. Mogu se graditi ekonomi~nijim materijalima. Pri postavqawu takvih objekata voditi ra~una o pravcu duvawa dominantnih vetrova. Ova naseqska celina je zastupqena u uòj (II ), {iroj (III) i obodnoj (IV) zoni za{tite. Za uù (II) zonu vaè isti uslovi kao u TNC-1. U {iroj (III) zoni:

- Konrolisane i planska izgradwa objekata potrebnih postoje}im seoskim doma}instvima, vikend objekata i drugih objekata u skladu sa stilom kraja, odobrava}e se zu prethodnu saglasnost

- Pri izgradwi komunikacija, gradwi razli~itih objekata, zgrada, privrednom

kori{}ewu razli~itih prirodnih izvora na ovoj povr{ini i sli~no, vodoiti ra~una o osnovnoj namenei ove zone i o tome da se na woj ne izmene osnovne prirodne karakteristike

U (IV) obodnoj zoni izgradwa stambenih i drugih prate}ich objekata mora biti usmerena a sve u ciqu pove}awa ambijentalne, pejza`ne i arhitektonske vrednosti.

51

TNC 4 - vikend naseqa

Izgradwa ku}a za odmor i rekreaciju ,,vikend objekti,, moè se odvijati samo u okviru planiranih zona ku}a za odmor i rekreaciju u skladu sa slede}im uslovima: a) Namena - prete`na - vikend objekti b) Gra|evinska parcela - veli~ina parcele______________________min 250 m2 - {irina uli~nog fronta________________min 10,00 m - oblik_________________________________slobodan v) Vertikalna i horizontalna regulacija - spratnost_____________________________mah Pr+Pk (na nagnutim terenima dozvoqava se izgradwa pomo}nih prostorija u suterenu) - visina objekta do strehe_____________mah 5,50 m - poloàj gra|evinske linije____________10,00 m uz mogu}nost smawewa u zavisnosti

od konfiguracije terena, ali ne moè biti mawi od 5,00 m

- rastojawe objekta od bo~nih me|a_______1,50-2,50 m - rastojawe objekta od susednih objekata_______4,00 m - rastojawe objekta od zadwe granice parcele__3,00 m g) Urbanisti~ki parametri - stepen izgra|enosti parcele_______mah 0,5 - stepen zauzetosti parcele__________mah 30% - povr{ina zelenila na parceli______min d) Arhitektonsko oblikovawe gra|evina - oblikovawe: arhitektonska obrada objekta treba da bude prilago|ena

neposrednom ambijentu i okolnom pejzaù. - materijali: primereni izvornom narodnom graditeqstvu - oblik krova: po izboru (izuzev ravnog) - krovni pokriva~: biber crep i drvena {indra. - tip izgradwe objekta: slobodnostoje}i. - ograda: transparentna mah visine 1,40 m. Niisu dozvoqene ograde od ì~anog

pletiva, bodqikave ìce, kovanog gvo`|a i drugih metala, PVC-a.

52

Prporu~uju se ograde od lomqenog kamena (primerenog lokalnom podru~ju) u kombinaciji sa drvetom, od ìvice, popleta itd.

|) Prilazi parceli - kolski i pe{a~ki prilaz parceli obezbediti sa javne povr{ine. Prilaz preko

privatnog prolaza mah. duìne 20,00 m i min. {irine 2,50 m. - parkirawe u okviru sopstvene parcele e) Pomo}ni objekti Osim glavnog objekta na paceli, dozvoqena je gradwa pomo}nih objekata u funkciji osnovnog za stanovawe (ostava, garaà i sl.) mah. spratnosti Pr+O. Vikend objekti su uglavnom sme{teni u IV obodnoj zoni, mawe povr{ine su okviru II zone. Za ove objekte vaè uslovi i zabrane specifi~ni za II i IV zonu za{tite. Zona znamenitog mesta U okviru obuhvata plana nalaze se dva nepokretna kulturna dobra: - Spomenik kulture: Manastir Trono{a - Znamenito mesto: Spomen ku}a Vuka Stefanovi}a Karaxi}a sa okolinom u

Tr{i}u Manastir Trono{a kod Loznice, utvr|en je za spomenik kulture Re{ewem Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture NRS, br. 2275/48 od 22.12.1948 godine, i kategorisan je kao nepokretno kulturno dobro od velikog zna~aja Odlukom Skup{tine SRS (Sl. glsnik SRS br. 14-79)

Manastir Trono{a se nalazi u selu Korenita, op{tina Loznica u privatnoj svojini, na k.p. br. 2171 K.O. Korenita. Mere za{tite spomenika kulture Za{ti}eni spomenik ne moè se prepravqati, restaurisati, dozi|ivati ni ru{iti, a zabrawena je i svaka gradwa i ma kakva promena oblika terena u wegovoj neposrednoj okolini bez prethodne dozvole Zavoda. Na osnovu Predloga odluke za utvr|ivawe za{ti}ene okoline spomenika kulture manastira Trono{a, obuhva}ene su slede}e katastarske parcele: broj 2169, 2170, 2172, 2173, 2175, 2168, 3845/1, 3845/2, 3845/3, 3862, 3865, 3867, 3861, 3846, 3860, 3851, 3852, 3859/2, 3859/1 i 3859/3 K.O. Korenita, u privatnoj svojini. Mere za{tite za{ti}ene okoline spomenika kulture: - zabrana gradwe objekta koji nisu u funkciji spomenika kulture, - zabrana izvo|ewa radova kojima se vr{i promena oblika terena, kao i promena postoje}e namene terena,

53

- zabrana postavqawa elektro, TT i drugih vodovoa vazdu{nom linijom, - zabrana ~iste se~e {ume, kao i sa|ewe neutohtone vegetacije, - zabrana prosipawa odlagawa i privremenog ili trajnog deponovawa otpadnih i {tetnih materija Spomen ku}a Vuka Stefanovi}a Karaxi}a Spomen ku}a Vuka Stefanovi}a Karaxi}a sa okolinom u Tr{i}u, utvr|ena je za znameto mesto Odlukom Vlade Republike Srbije od 31.10.2002 godine (Sl. glasnik RS br 73/2002). Spomen ku}a je kategorisana kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog zna~aja Odlukom Skup{tine SRS (Sl. glasnik SRS br. 14-79) Spomen ku}a Vuka Stefanovi}a Karaxi}a sa okolinom (u daqem tekstu: znameti mesto) nalazi se u Tr{i}u, na teritoriji op{tine Loznica u dràvnoj svojini, na k.p. br. 813, K.O. Tr{i}. Znamenito mesto sastoji se od objekata: Spomen ku}a, mlekar, ko{ sa ambarom, ka~ara, dva vajata i vodenica kao i od prostora katastarske parcele 813, K.O. Tr{i}. Za{ti}ena okolina znamenitog mesta obuhvata katastarske parcele: broj 516/1, 523/1, 523/2, 523/3, 523/7, 523/8, 528/1, 528/4, 528/5, 529/1, 529/2, 529/3, 529/4, 531/1, 531/2, 531/3, 531/4, 531/5, 532/1, 533, 535/3, 545/34, 546/3, 546/4, 546/5, 546/6, 546/7, 547/1, 547/2, 547/3, 548/2, 548/3, 548/5, 548/9, 550, 798/1, 799, 800/1, 800/2, 800/3, 801/1, 801/2, 801/3, 801/4, 801/5, 801/6, 801/7, 802/1, 802/2, 803/1, 803/2, 804, 805, 808, 809/1, 809/2, 810/1, 810/2, 810/3, 810/4, 810/5, 810/6, 811/2, 812/1, 812/2, 814/1, 814/3, 814/4, 814/6, 814/7, 815/1, 815/2, 816/1, 816/2, 818/1, 820/1, 820/2, 820/3, 820/4, 949/2, 949/3, 950/4, 950/5, 950/6, 951/1, 951/2, 953, 954, 956, 957, 958/1, 958/2 K.O. Tr{i} u privatnoj svojini i katastarske parcele broj 523/4, 523/5, 523/6, 525/1, 525/2, 525/3, 526, 527, 528/2, 528/3, 545/9, 545/12, 545/14, 545/16, 545/27, 545/32, 546/2, 547/5, 547/6, 549/1, 549/2, 549/3, 800/4, 813, 815/3, 815/4, 948, 949/1, 950/3, 952, 1052/1, 1053 i 1054 K.O. Tr{i} u dru{tvenoj svojini. Utvr|uju se slede}e mere za{tite znamenitog mesta - o~uvawe izvornog izgleda spo{we arhitekture i enterijera, horizontalnog i vetikalnog gabarita, oblika i nagiba krova, svih konstruktivnih i dekorativnih elemenata, originalnih materijala i funkcionalnih karakteristika Spomen ku}e Vuka Stefanovi}a Karaxi}a i svih pomo}nih objekata na k.p. br. 813 K.O. Tr{i} - aùrno pra}ewe stawa i odràvawe konstruktivno-stati~kog sistema, krovnog pokriva~a, svih fasada i enterijera Spomen ku}e Vuka Stefanovi}a Karaxi}a i svih pomo}nih objekata na k.p. br. 813 K.O. Tr{i} - zabrana radova koji mogu ugroziti stati~ku bezbednost Spomen ku}e Vuka Stefanovi}a Karaxi}a i svih pomo}nih objekata na k.p. br. 813 K.O. Tr{i} Utvr|uju se slede}e mere za{tite za{ti}ene okoline znamenitog mesta

54

- Na k.p. br. 516/1, 545/16, 523/2, 523/3, 523/4, 523/5, 523/6, 523/7, 523/8, 525/1, 525/3, 527, 547/1, 547/3, 547/5, 547/6, 548/2, 548/3, 549/1, 549/2, 549/3, 810/1, 810/2, 810/3, 810/4, 810/5, 810/6, 811/2, 812/1, 812/2, 814/1, 814/3, 814/7, 815/1, 815/2, 815/3, 815/4, 816/2, 820/3, 826, 948, 949/1, 949/2, 949/3, 950/3, 950/4, 950/5, 951/1, 951/2, 952, 953, 954, 956, 958/1, 958/2 i 1054, K.O. Tr{i}, zabrawuje se izgradwa gra|evinskih objekata, sem onih koji bi bili u funkciji prezentacije znamenitog mesta. - Na k.p. br. 528/1, 528/2, 528/5, 529/1, 529/2, 529/3, 529/4, 531/1, 531/2, 531/3, 531/4, 531/5, 532/1, 528/1, 528/2, 528/5, 800/1, 800/2, 800/3, 801/1, 801/2, 801/3, 801/4, 801/5, 801/6, 801/7, 802/2, 803/1, 803/2 K.O. Tr{i} dozvoqena je izgradwa objekata koji su iskqu~ivo u funkciji stanovawa i potreba doma}instva. U ovoj zoni se dozvoqavaju samo one aktivnosti u prostoru koje se mogu vr{iti u meri koja omogu}uje unapre|ewe stawa i prezentacije prirodnih dobara bez posledica po wegove primarne vrednosti. Ciq je: - da se prostor oko za{ti}enih celina sa~uva u izvornom obliku - da sve {to se gradi u ovoj zoni bude posve}eno Vukovom radu i prou~avawu

kulture srpskog sela - da zbog obavqawa sada{wih i nekih novih manifestacija svako dodatno

osmi{qavawe novih doga|aja, svaka promena broja i vrsta gra|evina u ovom podru~ju, wihov raspored na terenu, budu}a namena mora biti posebno razra|ena

U okviru najuè zone povr{ine pod pojedinim stambenim objektima i oku}nicama nije poèqno da daqe egzistiraju na prostoru koji ima specifi~nu namenu. U ovoj zoni: - nije dozvoqena izgradwa stambenih i privrednih ovbjekata kao ni bilo kakve

intervencije koje bi mogle naru{iti stare nasle|ene prostorne odnose kao {to je na primer: se~a {uma, kr~ewe me|a, otvarawe kamenoloma, izgradwa savremenih komunikacija, podizawe industrijskih i drugih privrednih pogona, vo|ewe struje dalekovodima ili telefonskih vodova preko stubova

- nije dozvoqena nikakva legalizacija bespravno izgra|enih objekata - dozvoqena je gradwa samo objekata u prezentaciji znamenitog mesta (u svemu

prema uslovima i pod nadzorom Zavoda za za{titu spomenika iz Vaqeva) - predvideti rekonstrukciju postoje}ich vodenica koje bi stalno radile - postaviti du` pe{a~ke staze kao i na drugim slobodnim povr{inama

odgovaraju}i urbani materijal (klupe, stolove i sl.) koji }e biti osmi{qen u etno stilu

- du` staze zadràti i po potrebi saditi nove autohtone biqne vrste. Postoje}e objekte naro~ito u centralnoj zoni Tr{i}a zakloniti zelenim

zavesama. - za{titi i unaprediti pejza`ne vrednosti kroz o~uvawe autenti~nosti reqefa,

o~uvawe autohtonosti flore i faune, o~uvawe graditeqske ba{tine - primeweni materijali i arhitektura treba da budu usagla{eni sa re{ewima

izvornog narodnog graditeqskog stvarala{ta

55

- energetski kablovi i TT vodovi moraju biti kablirani, rasvetna tela odabrana u skladu sa ambijentom

Re{ewe prosotra unutar za{ti}ene zone podrazumeva izgradwu staze od parkinga kod {kole na levoj strani @eravije koja bi vodila do Vukove ku}e i da se uz predvi|enu stazu izgradi niz malih scena koje bi u vreme sabora omogu}ile odvijawe niz alternativnih programa (pevawa, recitovawa i drugih scenskih aktivnosti) a van toga koristile bi se kao i u~ionice na otvorenom, zna~i imale bi vi{estruku namenu. Scene treba da budu objekti ~ija je arhitektura od zemqe, vegetacije i prirodnih materijala. Sluìle bi za paralelno odvijawe kulturnih aktivnosti. Uz stazu treba postaviti klupe i stolove za odmor i posaditi autohtone biqne vrste zbog obezbe|ewa hlada. U ovoj zoni obavezno pristupiti izgradwi Vukovog memorijalnog centra-nau~no-istraìva~ke ustanove koja bi daqe radila na razvoju, unapre|ewu i prezentaciji Vukovog dela i koji bi sa postoje}om osnovnom {kolom ~inio kompleks. Memorijalni centar bi sluìo za: - prou~avawe istorije, etnologije, za prou~avawe jezika i kwièvnosti, za

izu~avawe sela, za prezentaciju Vukovog kraja, za odràvawe likovnih kolonija, za skupove slavista. U okviru objekta predvi|ena je: biblioteka, ~itaonica, sve~ana dvorana, izlo`bena dvorana za stalne i povremene postavke, sala za stru~ne skupove itd.

Zona urbane rekonstrukcije U okviru zone urbane rekonstrukcije izdvajamo tri kategorije: I kategorija - objekti za koje je proces legalizacije u toku

II kategorija - postoje}i objekti koji se dogra|uju i rekonstrui{u

III kategorija - postoje}i objekti predvi|eni za ru{ewe

Za sve objekte I i II kategorije mogu}e je dobijawe odobrewa za gradwu pod uslovima da elementi tih objekata budu usagla{eni sa zahtevima okruèwa: - temeqni zid-kameni slog - zidovi (fasada) - kombinacija drveta i malterisane opeke - prozori i vrata-puno drvo - nagib krova-strm (minimalni nagib krovne ravni 450)

- krovni pokriva~-drvena {indra ili biber crep Za objekte III kategorije postoji definisan program ru{ewa prvenstveno svih stambenih i prate}ih objekata u dolini @eraviwe tj. u centralnoj zoni Tr{i}a. Program ru{ewa objekata bi se odvijao u dve etape. U prvoj etapi bi se ru{ili objekti u dolini @eraviwe radi o~uvawa autenti~nosti, a u drugoj etapi objekti na levoj obali @eraviwe, naspram {kole i nizvodno od {kole. Me|utim, u prethodnih 20 godina, (ra~unaju}i od dono{ewa Plana 1987 godine) ni{ta nije

56

ura|eno po tom pitawu. U me|uvremenu nikli su novi bespravno izgra|eni objekti. Uklawawe objekata je veliki finansijski problem i preporu~uje se koliko je to mogu}e, urbana rekonstrukcija takvih objekata u skladu sa zahtevima za{ti}enog prostora. A da se takve stvari ne bi ponavqale, potrebno je sprovoditi ~vrstu i doslednu kontrolu od strane inspekcijskih slu`bi. U za{ti}enoj zoni nije dozvoqeno: - gra|ewe stambenih i privrednih objekata - se~a {ume - kr~ewe me|a - otvarawe kamenoloma - izgradwa savremenih komunikacija - podizawe industrijskih i drugih ve}ih privrednih pogona - vo|ewe struje dalekovodima Za ovu TNC obavezna je izrada projekta urbane rekonstrukcije

6. USLOVI I MERE ZA[TITE 6.1. USLOVI URE\EWA I ZA[TITE PRIRODNE SREDINE KAO I URE\EWA SLOBODNIH I NEIZGRA\ENIH POVR[INA Osnovni zadatak je o~uvawe i unapre|ewe pejza`nog lika podru~ja i amnijentalnih vrednosti sa svim elementima koji u ovom prostoru daju karakter predela posebnih prirodnih vrednosti kao i spre~avawe i eliminisawe posledica degradacionih procesa ~ije se negativno dejstvo manifestuje na stawe pojedinih komponenti i elemenata prirodne sredine. Minimalno sprovoditi promenu namene poqoprivrednih povr{ina, u ciqu o~uvawa autenti~nosti predela ruralnog karaktera. Po{umqavawe, hortikulturno ure|ewe i ozelewavawe u urbanim prostorima kao i za{titne pojaseve, prevashodno zasnivati na kori{}ewu doma}ih, atuhtonoh listopadnih i drugih vrsta ovog regiona kao {to su: hrast kitwak, cer, sladun, brest, klen, lipa, dren. Saobra}ajnice, postoje}e i projektovane, kao i parkinge ozeleniti tzv. linearnim zelenilom sa prate}im mobilijarom (informativne table, klupe, korpe). Nedaleko od manastira Trono{e, na parkingu, nalaze se tezge privremenog karaktera prili~no neugledne. iz tog razloga, predlaè se da tezge budu napravqene od drveta u skaldu sa ostalim urbanim mobilijarom koji je osmi{qen u etno stilu. Naime, na podru~ju Tr{i}a i Trono{e predlaè se postavqawe drvenih klupa kao i kombinacija klupa sa stolovima na odre|enim lokacijama, naj~e{}e du` staza i pro{irewa pored staza. Nije dozvoqeno otvarawe novih povr{inskih kopova i eksploatacije kre~ne zemqe. Obaveza je za sve postoje}e korisnike kre~ne zemqe da nakon kori{}ewa resursa izrade projekat sanacije i ure|ewa prostora sa adekvatnim merama ozelewavawa. Na poqoprivrednim, {umskim povr{inama u okviru prve zone za{tite zadràti dosasa{wi na~in gazdovawa.

57

U priobaqu reke @eraviwe i Trono{e zadràti prisustvo zajednica atuhtonog porekla kao i `bunastu vegetaciju u ciqu daqe za{tite od erozije i buji~nih tokova. Za{tititi i o~uvati izvore, spre~avawem wihovog neplanskog i neracionalnog kori{}ewa i o~uvawem wihove izda{nosti, kvaliteta vode i neposrednog ambijenta. Urediti pristupne staze do wih primenom prirodnih materijala. 6.2. USLOVI ZA[TITE KULTURNIH DOBARA U prostoru obuhvata Programa nalaze se dva vredna kulturna dobra: Zavod za za{titu prirode Srbije je 1987 godine izvr{io valorizaciju stawa prirodnih odlika i utvrdio reìme i mere I, II i III stepena za{tite za povr{inu od 1802 ha

Odlukom o utvr|ivawu spomen ku}e Vuka Stefanovi}a Karaxi}a sa okolinom za znamenito mesto iz 2002 godine navedeno je koje katastarske parcele pripadaju za{ti}enoj okolini (privatna i dru`tvena svojina) i koje su mere za{tite znamenitog mesta. Vukov Tr{i} predstavqa jedinstven etno prostor u ~ijem sastavu se nalazi 35 objekata narodnog graditeqastva. Objekti su podeqeni u tri grupe: privatni deo, sabori{te i Vukova spomen ku}a sa oku}nicom. Svaki objekat ima svoju namenu na primer: Dositejev muzej, Muzej Vukovih sabora, galerija, gostinska ku}a, biqna apoteka i dr. Kao najvrednije kulturno dobro u Tr{i}u izdvaja se Vukova spomen ku}a. Vukova spomen ku}a obnovqena je 1933 godnine a u ku}i su izloèni autenti~ni predmeti prona|eni na starom ogwi{tu. 1977 godine dopuwena je sa starijim komadima poku}stva, kakvi su se nalazili u svakoj na{oj staroj ku}i. U ure|ewu oku}nice dodati su vajati, ka~ara, ko{ za kukuruz, obnovqena ograda, dodata biletarnica na ulazu u dvori{te. Drugo vredno kulturno dobro je Manastir Trono{a prema predawu sa crkvom Sv. Bogorodice, zadu`bina ène kraqa Dragutina, Kraqice Kataline. Prvi put obnovqen 1559 a posledwi put 1834 godine kada je dogra|en zvonik. Manastirska crkva je ponovo obnovqena u vremenu od 1979 do 1981 godine. Otvoren je i memorijalni muzej Vukovog {kolovawa. 6.3. MERE ZA[TITE @IVOTNE SREDINE Strate{ko opredeqewe razvoja planskog podru~ja usmereno je na realizaciju posebnih reìma za{tite prostornih celina sa zna~ajnim prirodnim vrednostima i sanaciju, za{titu i unapre|ewe prirodnih i radom stvorenih vrednosti ìvotne sredine zu o~uvawe autohtonosti ovog prostora. U ciqu za{tite prirodnih resursa spre~i}e se wihova daqa degradacija {to podrazumeva unapre|ewe komunalne opremqenosti naseqa i turisti~kih lokaliteta vodom za pi}e, izgradwom kanalizacione mreè za odvo|ewe otpadnih voda i dr. Trenutno u planskom podru~ju postoji nekoliko proizvodnih kapaciteta. Zbog wih, ali i nekih budu}ich privrednih objekata potrebna je: - neposredna kontrola sprovo|ewa propisanih mera za{tite vode i ìvotne

sredine - pra}ewe vr{ewa uticaja delatnosti na reìm voda i na ìvotnu sredinu - obavezno sprovo|ewe procene uticaja na ìvotnu sredinu za sve poslovne

objekte na planskom podru~ju

58

Zemqi{te kao prirodni resurs }e se za{tititi pored adekvatnog odvo|ewa otpadnih voda, strogom kontrolom primene hemijskih sredstava u poqoprivrednoj proizvodwi, promenom na~ina kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta, zaustavqawe erozije putem po{umqavawa. Mehani~ka obrada tla mora biti uskla|ena sa reqefom. Ratarska proizvodwa obavqa}e se bez ograni~ewa na terenima sa nagibom do 50. Na nagibima od 50-100 preporu~uje se podizawe vi{egodi{wih zasada, vo}waka sa sadwom i obradom po izohipsama gde to uslovi dozvoqavaju. Na nagibima preko 20% preporu~uje se podizawe, zavisno od uslova, {umskog i van{umskog zelenila. Dozvoqava se korekcija gra|evinskih rejona prema nastalim potrebama ali uz uslov {to maweg uzurpirawa poqoprivrednog zemqi{ta. Vode - Sve resurse voda potrebno je racionalno i optimalno koristiti, za{tititi i o~uvati izvore od neplanskog i neracionalnog kori{}ewa. U ciqu za{tite voda od zaga|ewa predvideti izgradwu kanalizacione mreè i adekvatno odvo|ewe otpadnih voda na turisti~kim lokalitetima a do izgradwe kanalizacione mreè otpadne vode odvoditi u vodonepropusne septi~ke jame. Za{tita podru~ja od voda i buji~nih tokova vr{i}e se regulacijom vodotoka. [ume - Za{tita i unapre|ewe {uma i za{titnog zelenila }e se izvr{iti odre|enim sanacionim i za{titinim merama u pravcu razvoja izvornih prirodnih karakteristika, autohtone flore i fauna i autenti~nog pejzaà. U ciqu za{tite originalnosti podru~ja, pejza`nih i ambijentalnih vrednosti neophodno je zaustaviti neplansku gradwu, tj, dozvoliti gradwu samo na osnovu prostorno-planske i urbanisti~ke dokumentacije. U gra|evinskim podru~jima (naseq, vikend zone, privredni objekti) treba planirati za{titne zelene pojaseve radi vizuelne izolacije. 6.4. MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH OPASNOSTI Na planskom podru~ju }e se kontinuirano odvijati sistematske mere za{tite i odbrane od elementarnih nepogoda koje nastaju kao posledica klimatskih, hidrolo{kih i seizmi~kih karakteristika na ovom podru~ju. Pri projektovawu i izgradwi objekata na trusnim podru~jima treba ispo{ovati zakonske propise. Na delovima teritorije koje predstavqaju erozione zone ili zone klizi{ta zabrawuje se svaka aktivnost koja u slu~ajevima trusnog pomerawa tla moè doprineti uve}awu {tetnih efekata. Potrebno je sanirati klizi{te na magistralnom putu M-4 jer neposredno ugroàva zna~ajni infrastrukturni objekat. Preventivne mere za{tite u smislu seizmi~nosti podrazumevaju : - po{tovawe stepena seizmi~nosti od 80MKS prilikom projektovawa, izvo|ewa

ili rekonstrukcije objekata, kao i po{tovawe me|usobne udaqenosti objekata,

59

odnosno stanovawe se mora prilagoditi i unaprediti zahtevima smawewa rizika povredqivosti u pogledu stepena izgra|enosti i naseqenosti i organizacije prostora

- objekti najrazli~itijih javnih funkcija ({kolski, zdravstveni, sportski i

drugi) sa mawim i vrlo velikim brojem korisnika, mogu biti izloèni ve}em riziku povredqivosti

- u zonama ruralnog stanovawa, u naseqima, potrebno je voditi ra~una o

rastojawu objekata koji sluè za skladi{tewe lakozapaqivih materijala (sewaci, furune, pu{nice i sl.) od ostalih objekata a radi obezbe|ewa sigurne za{tite od me|usobnog zapaqewa

- Ministarstvo Srbije, Sektor za gra|evinsko-urbanisti~ku delatnost, Uprava

za ure|ewe prostora i infrastrukturu odbrane je utvrdilo uslove i zahteve za prilago|avawe potrebama odbrane zemqe i oni su sastavni deo Programa plana a prema wima nema posebnih uslova i zahteva za prilago|avawe potrebama odbrane zemqe

- regulacija javnih povr{ina naseqa i pozicija gra|evinskih linija u odnosu na

istu treba da omogu}e nesmetano funkcionisawe svih slu`bi u slu~aju elementarnih nepogoda, poàra i ratnih uslova.

7. MERE ZA SPROVO\EWE PLANA Plan op{teg ure|ewa sa elementima detaqne razrade se sprovodi na slede}i na~in: a) - za delove u kojima ne dolzi do promene regulacije

i vlasni~kih odnosa, ovaj plan se sprovodi direktno na osnovu izvoda iz Plana, odnosno u skladu sa pravilima gra|ewa koja su u Planu napisana

- za sve objekte za koje je potrebno funkcionalno i oblikovno obezbediti

detaqno uskla|ivawe sa susednim prostorima na primer namewene ugostiteqstvu, turizmu, sportu i rekreaciji pre izgradwe obavezna je izrada urbanisti~kog projekta

- preporu~uju se urbanisti~ko-arhitektonski konkursi za prostore du`

regionalnog puta R268 kao i za prostor unutar prve zone za{tite b) Obavezna je detaqna urbanisti~ka razrada planovima nièg reda: - za stanicu za pre~i{}avawe otpadnih voda - za delove saobra}ajne mreè v) Obavezna je izrada urbanisti~kih projekata za: - za zone urbane rekonstrukcije

60

- radi preparcelacije i parcelacije u okviru gra|evinskog reona

g) Obavezno sprovo|ewe javnog arhitektonsko-urbanisti~kog konkursa za: - izgradwu memorijalnog centra - tipizaciju ku}e ruralnog doma}instva d) Daqa razrada plana sprovodi}e se obaveznim utvr|ivawem wegovih odredbi u: - Planovima i programima lokalnih i dràvnih javnih preduze}a - Planovima i programima za razvoj podru~ja od posebnog interesa (zone

za{ti}enih prirodnih i kulturnih dobara) - posebnim planovima, programima, projektima i osnovama za pojedine

oblasti (ure|ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta, za{tita ìvotne sredine)

|) Na delovima teritorije (u obuhvatu Plana) na kojima su izraèna postoje}a

i potencijalna klizi{ta potrebno je izvr{iti istra`ne radove zbog-utvr|ivawa obima i karaktera klizi{ta-odre|ivawa uzroka klièwa, planirawa odgovaraju}ih mera za sanirawe klizi{ta ukqu~uju}i i cenu radova i mere sanacije (hitne i stalne)

Documents

EWA ZA NASEQENA MESTA: PODRU^JE TR[I]-TRONO[A, [OR, …loznica.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/Sematski prikaz uredjenja Trsic, Sor, Jelav...zaseoka. U Tr{i}u je ro|en i `iveo Vuk Stefanovi}