Embed Size (px)
Citation preview
DGKS
Е
V R О Р
S К
1
s т
А
N D А
R D
EN 1991-1-1:2002 Evrokod 1
DEJSТVA NA KONSTRUKCIJE
~
DEO 1-1: ZAPREMINSKE TEZINE, ~
SOPSТVENA TEZINA, I
KORISNA OPTERECENJA ZAZGRADE
Beograd, novembar 2009.
Оуај prevod па srpski jezik Evropskog standarda
EVROKODOVI ZA KONSTRUKCIJE Evrokod 1: EN 1991-1-1:2002
DEJSТVA NA KONSTRUKCIJE Оео 1-1 : ZAPREMINSKE TEZINE, SOPSТVENA TEZINA,
KORISNA OPTERECENJA ZA ZGRADE
objavljuje эе u okviru druge faze PROJEKT А: UVODENJE EVROPSКlH STANDARDA U GRADEVINARSТVO КАО NACIONALNIH STANDARDA SRBIJE
NOSIOCI PROJEKTA: Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu Drustvo gradevinskih konstruktera Srbije - DGKS Inzenjerska komora Srbije Institut za standardizaciju Srbi;e
PROJEKTNI TIM za ovu fazu Projekla:
Prof. dr Богде VuksanoviC, rukovodilac Projekta, Prof. dr Dusan Najdanovil: i prof. dr Aleksandar Pakvor, ЕС 1
V. prof. dr Zlatko MarkoviC i prof. dr Dragan Budevac, ЕСЗ V. prof. dr Bosko Stevanovic, ЕС5 i ЕС6 Prof. dr Petar Anagnosti, ЕС7 V. prof. dг Оогде Ladinovic, ЕС8
EVROKOD 1 Оео1-1:
Prevod: Struёпа redakcija:
Izdavac: za izdavaca: Tehnicki urednik: Ргјргета i stampa: Tiraz:
dr Aleksandar Pakvor dr Dusan Najdanovic
Gradevinski fakullet Uпivеrzitеtз u Beogradu Dеkзп , prof. dr Doгде Vuksanovil: Slојз ТосЈогоујс
Dеdrзрlаs l , Веоgгзd
700 primeraka
ISBN 978-85-7518-113-2
Beograd, novembar 2009.
PREDGOVOR uz prevod па srpski jezik Evгopskog standaгda
EVROKOD 1: DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE Оео 1·1 : ZAPREMINSKE TEZINE, SOP$ТVENA TEZINA,
KORISNA OPTERECENJA zд ZGRADE
Оуај prevod па srpski jezik Evropskog standarda Evrokod 1: Dejs tva па konstrukcije, Оео 1·1 : Zapreminske tezine, sopstvena tezina, korisna opterecenja za zgrade (EN 1991-1-1 :2002), pripremljen је u okviru druge faze projekla Usvajanje Evropskih standarda u gradevinarstvu kao nacionalnih standarda Srbije, prema Sporazumu sklopljenom izmedu Instituta za slandardizaciju Srblje ј nosioca Projekta Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Druga faza Projekla obuhvata prevodenje i objavljivanje sledecih 12 dеlоvз Evrokodova za konslrukcije :
Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije, Dео 1-1: Zapreminske tezine, sopstvena tezina , korisna opterecenja za zgrade
Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije, Dео 1-3: Dejstva snega Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije, Dео 1-4: Dejstva уе!га Evrokod 1: Dejslva па konslrukcije, Dео 1-5: Termicka dejslva Evrokod 3: Ргогасип celicnih konslrukcija, Dео 1-3: Opsla pravila - Dооајпа pravila za hladno obIikovane
lankozidne elemenle i limove Evrokod 3: Proracun eelicnih konstrukcija, Dео 1-5: Puni limeni elementi Evrokod 3: Proracun eelicnih konslrukcija, Dео 1-10: Izbor cetika u pogledu zilavosli i svojslava ро оеЫјјп! Evrokod 5: Proracun drvenih kons!rukcija, Dео 1-1: Opsta ргаујlа ј pravila za zgrade Evrokod 6: Proracun zidanih konslrukcija. Dео 1-1: Opsta pravila za armirane i nearmirane zidane konstrukcije Evrokod 7: Geotehnicki рroгасип, Dео 1: Opsla pravila Evrokod В: Proracun seizmicki olpornih konslrukcija , Dео 1: Ops!a pravila. seizmicka dejstva i pravila za zgrade Evrokod В: Proracun seizmicki otpornih konstrukcija, Dео 3: Ргосепа stanja i ојасапје zgrada
Ovih dvanaest delova Evrokoda, zajedno sa ре! ёеlоуа koji su ргеуеоепј i pubIikovani 2006. godine u okviru prve faze Projekta, а сјје se usvajanje ocekuje оо kraja оуе godine , sacinjavaju set propisa za proracun objekata u zgradarstvu . Njima su obuhvaCene konstrukcije оё svih Iradicionalnih gradevinskih materijala (betona, celika, drvela, kao i spregnute i zidane) i sva dejstva (opterecenja) koja su karakleristicna za konslrukcije u zgradarslvu. Tako se otvaraju mogucnosli za projeklovanje objekala u zgradarslvu u polpunosti prema savremenim evropskim propisima, koji се uskoro postali i nasi slandardi.
Bez obzira slo Srbija jos пјје clan CEN-a, usvajanje Evropskih slапdагdэ је uslov za ulэzаk u Evropske inlegracije, ра otuda proizilazi ogroman znacaj usvajanja Evrokodova za konslrukcije kako Ы se omogutio povralak naseg gradevinarslva па pozicije па kojima smo nekada bili i koje bismo zeleli da ропоуо zauzmemo.
Delaljniji рооаСЈ о islorijatu, sadгz.aju, ci ljevima i obIasli РГЈтепе Evrokodova za konsl rukcije mogu se пас! u prevodu predgovora ovog slandarda, па stranicama koje slede.
Prevod ovog Evropskog slandarda па srpski jezik predat је odgovarajucim Komisijama Instiluta za standardizaciju Srbije i mote se sa sigurnoscu ocekivati оа се u relativno kratkom угетепи Ыlј i formalno odobren za primenu kao па!; nacionalni slandard.
Realizacija druge faze Projekla omogucena је оопасЈјот i uz finansijsku podrsku velikog ЬГОја nasih [јгтј i instilucija u obIasti gradevinarstva. Те [јгте i inslilucije, sponzori Projekla. prikazani su па kraju knj ige. Svima koji su па Ыlо koji пасјп pomogli realizaciju ovog, izuzetno znacajnog projekta za nase gradevinarstvo, i оујт pulem iskazujemo veliku zahvalnosl.
Beograd, avgusl 2009. PROJEKTNI TIM
NAPOMENA: Оуај ргеуod Evгopskog standarda пе mote se korisliti za druge патепе .
Obradivafi пе snose nikakvu odgovornost za njegovu neovla~Cenu ргјтепџ .
EN 1991-1-1 :2002
PREDGOVOR
Ovaj dokument EN 1991-1-1:2002, ргфгетЈо је Теhпiсki komitet CENrтC 250 " Evгokodovi za konstrukcije", сјј! sekretarijat se nalazi u 8SI.
Ovaj Evropski standard тога da dobije status nacionalnog standarda, bilo pubI ikovanjem identicnog teksta, ili njegovim odobravanjem, najkasnije oktobra 2002. , а protivrecni nacionalni standardi тогаји da budu stavljeni уап snage najkasnije тапа 2010. godine.
CENrтC 250 је odgovoran za sve Evrokodove za konstrukcije.
Aneksi А ј 8 su informativni.
Ovaj dokument zamenjuje ENV 1991-2-1: 1995.
Ргета internim propisima CEN/CENELEC, organizacije za пасЈопаlпе standarde sledecih zemalja obavezne su da uvedu ovaj Evropski standard: Austrija , Belgija, Ce5ka RepubJika, Danska, Finska, Francuska, GrGka, Holandija, Iгska , Island, Italija, Luksembuгg , Madarska, Malta, Nemacka, Noгveska , Portugalija, SlovaGka, ЗраПЈја, Svajcarska, Svedska i Ujedinjeno Kгaljevstvo .
ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA
Komisija Evropske zajednice је 1975. godine odlucila da pokгene poseban program aktivnosti u oblasti konstrukcija, zasnovan па clanu 95 Ugovora о EZ. Cilj ovog programa Ыо је uklanjanje tehnickih prepreka za trgovinu i harmonizacija tehnickih specifikacija (Evropskih standarda i tehniGkih odobrenja).
U okviгu tog programa aktivnosti Komisija је pokrenula inicijativu za donosenje zbirke harmonizovanih tehnickih pravila za proracun gradevinskih objekata, koja Ы , u pгvoj fazi, sluzila kao alteгnativa vazecim nacionalnim ргаvШmа u dri:avama Glanicama, а kasnije ЬЈ ih i potpuno zamenila.
U toku sledecih petnaest godina Komisija је , uz pomoc Upravnog odbora, u kojem su bili predstavnici dri:эvа clanica, rukovodila razvojem programa Evrokodova, 5to је dovelo do izrade pгve generacije evropskih propisa u toku 1 980~ih godina.
Komisija i dri:эvе clanice Evropske unije i Evropskog udruzenja za slobodnu tгgovinu (Еигореап Free Trade Associalion) EFTA, odlucile su 1989. godine, па osnovu spoгazuma ' izmedu Komisije i CEN, da prenesu pripremu i publikovanje Evrokodova u nadleznost CEN, kako Ы јт se obezbedio buduci status Evropskih standarda (EN). Qvo је , ustvari, povezalo Evrokodove sa odredbama svih Direktiva Saveta i/Ш Odluka Komisija , koje se odnose па Evropske stапdагdе (па primeг , Direktiva Saveta 89/106/ЕЕС о gradevinskim proizvodima -СРО i Direktive Saveta 9З/З7/ЕЕС, 92/501ЕЕС i 89/440/ЕЕС о javnim radovima i uslugama, kao i еkvivаlепtпе Direktive EFTA, donete u cilju usроstаvlјапја uпutга5пјеg tri:ista).
Program Evrokodova za kопstгukсiје obuhvata sledece standarde koji se, gепегаlпо, sastoje od veceg Ьгоја posebnih Delova:
EN 1990 Evrokod О: Osnove proracuna konstrukcija (Basis о' Structural Design) EN 1991 Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije (Actions ОП structures) EN 1992 Evrokod 2: Proracun betonskih konstrukcija
(Design о' concrete structures)
4
Sporazum izmedu Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za slandardizaciju CEN. koji se odnosi па rad па Evrokodovima za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata (ЕС/СЕN/ОЗ/89) .
EN 1991-1-1 :2002
EN 1993 Evrokod 3: EN 1994 Evrokod 4:
EN 1995 Evrokod 5: EN 1996 Evrokod 6: EN 1997 Evrokod 7: EN 1998 Evrokod 8:
EN 1999 Evrokod 9:
Ргогасип celicnih konstrukcija (Design о' steel structures) Ргогаёип spregnutih konstrukcija od celika i betona (Design о' composite steel and concгete structures) Ргогаёип drvenih konstrukcija (Design о( timber structures) Ргогасип zidanih konstrukcija (Design о{ mазопгу structures) Geotehnicki ргогаёип (Geotechnical design) Ргогаёип seizmicki otpornih konstrukcija (Design о' structures (ог earthquake resistance) Ргогаёип konstrukcija od aluminijumskih legura (Design о' aluminium alloy structures)
Standardima Evrokodova potvrduje se odgovoгnost organizacija za standardizaciju u svakoj driavi ёlапЈс! i obezbeduje njihovo pravo da, па nacionalnom nivou, odrede vrednosti kojima se definise siguгnost konstrukcija kada se {е vrednosti razlikuju od driave do driave.
STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA
Driave ёlапјсе EU i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentni dokumenti za sledece svrhe:
- kao sredstva za dokazivanje usaglasenosti zgrada i drugih gradevinskih objekata sa Osnovnim zahtevima Direktive Saveta 89/106/ЕЕС, posebno sa Osnovnim zahtevom Ьroј 1 - Nosivost i stabi lnost (MechanicaJ resistance and stability), kao i sa Osnovnim zahtevom Ьгој 2 - Siguгnost u slucaju pozara (Safely јп case о! fire):
- kao osnova za sastavljanje ugovora za gгадеviпskе radove i odgovarajuce inzenjerske usluge;
- kao okvir za izradu harmonizovanih tehnitkih specifikacija za gгадеviпskе proizvode - EN i ЕТА.
Evrokodovi su, u тегј u kojoj se odnose па same gradevinske objekte, direktno povezani sa Interpretativnim dokumentima2 па koje se poziva ё lап 12 СРО , mada se ро svojoj prirodi razlikuju od harmonizovanih standarda gгадеviпskih proizvoda3
. Zbog toga se tehnitki aspekti koji proizilaze iz rada па Evrokodovima moraju adekvatno da razmatraju па Tehnickim komitetima CEN i/Ш radnim grupama ЕОТА koje rade па standardima proizvoda, kako Ы se postigla puna uskladenost tih tehnitkih specifikacija sa Evrokodovima.
Standardima Evrokodova оdгеdепа su opsta pravila za svakodnevnu upotrebu u proracunu kako klasicnih, tako i savremenih konstrukcija u сеlЈпј i njenih elemenata. Neuoblcajeni паёiпi gradenja Ш uslovi proracuna nisu роsеЬпо obuhvaceni i projektant u takvim slucajevima treba da zahteva dopunske ekspertske analize.
2 Ргета clanu з.з СРО, suslinski zahlevi (Essential Requirements) ERs moraju, u konkrelnom obIiku, da budu dati u Inlerpretalivnim dokumentima, da Ы se oslvarile neophodne veze izmedu suslinskih zahleva i mandata za izradu harmonizovanih ENs i ЕТ AGsfET As.
3 Ргета clanu 12 СРО, Inlerprelativna dokumenta moraju da: а) daju konkrelan obIik suslinskim zahtevima, preko harmonizacije terminologije i tehnickih osnova, kao i
ukazivanja па klase il i nЈуое za svaki zahlev, kada је 10 neophodno: Ь) ukai:u па metode korelacije tih klasa ili nјуоа zahteva sa tehnickim specifikacijama, па ргјтег, metode
proracuna i dokaza, tehnicka pravila za ргогасиn objekala ild; с) slui:e kao referenlna dokumenta za uspostavljanje harmonizovanih standarda i uputstava za Evropske
tehnicke alesle. Evrokodovi, uslvari, imaju slicnu ulogu u obIasti ER 1 i u delu ER 2.
5
EN 1991-1-1 :2002
NАСЮNАLNI STANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI
Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi , sаdгzэvасе kompletan tekst Evrokoda (ukljucujuci 5уе anekse). onako kako 9а је pubI ikovao CEN. Оуот tekstu moze da prethodi nacionalna naslovna strana i nacionalni predgovor, а da mu па kraju bude dodat Nacionalni aneks.
Nacionalni aneks moze da sadrzi sэmо podatke о ОПЈт paгametrima za koje su u Evrokodu ostavljene mogucnosti za nacionalni izboг ; to su takozvani nacionalno odredeni parametri , koji se primenjuju za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata u toj zemlji , kao 5to su:
- vrednosti i/ili klase, kada 5U u Evrokodu date alternative; - vгednosti koje se primenjuju kada је u Evrokodu data samo oznaka; - specificni podaci za odredenu zemlju (geografski , klimatski itd.), па ргјmег, karte
opterecenja od snega; - postupci koji se primenjuju kada su u Evrokodu dati alternativni postupci.
Nacionalni aneks moze da sadrZi ј :
- odluke о ргјтепј informativnih aneksa; - referentna dokumenta о nekontradiktornim komplementarnim podacima koji
pomazu korisniku da ргјтепј Evrokod.
VEZE IZMEDU EVROKODOVA (EN) I HARMONIZOVANIH ТЕНNlёКlН SPECIFIКACIJA (ЕТА) ZA PROIZVODE
Postoji potreba da se usklade harmonizovane tehnicke specifikacije za gradevinske proizvode i tehnicka pravila za gradevinske objekte4
. Pored t09a, u svim informacijama uz znak СЕ (СЕ Marking) gradevinskih proizvoda, а koji se odnose па Evrokodove, тога da bude jasno naznaceno koji su nacionalno odredeni parametri ргјтепјепј.
DOPUNSKE INFORMACIJE SРЕСIFlёNЕ ZA EN 1991-1-1
u EN 1991 -1 -1 prikazana su uputstva za proracun konstrukcija zgrada i drugih gradevinskih objekata od sledecih dejstava:
- zapreminske tezine gradevinskih materijala i uskladistenih materijala; - sopstvene tezine konstrukcijskih elemenata, kao i - korisna opterecenja u zgradama.
EN 1991-1-1 predviden је za investitore, projektante, izvodace i odgovarajuce administrativne organe.
Za proracun konstrukcija , predvideno је da EN 1991-1-1 bude koriscen zajedno sa EN 1990, drugim Delovima EN 1991 i EN 1992 do EN 1999.
NACIONALNI ANEKS ZA EN 1991 -1-1
u паротепата ovog standarda prikazani su navedeni аltегпаtivп i postupci , vrednosti i uputstva za koje је dopusteno da se usvoje nacionalno odredeni parametri (Nationally Determined Parameters) . Zbog toga, Nacionalni standard koj im se EN 1991-1-1 uvodi u odredenoj zemlji , treba da јта Nacionalni aneks koji sadrzi sve nacionalno odredene
4 Videli odredbu з.з i odredbu 12 u СРО, kao i clanove 4.2, 4. 3.1, 4.3.2 i 5.2 u ID 1.
6
EN 1991-1-1 :2002
parametre koji se pгimenjuju u рroгаёuпu zgrada i drugih gradevinskih objekata u odgovarajucoj zemlj i.
Izboг nacionalnih parametara u EN 1991-1-1 dopusten је u sledecim odredbama:
- 2.2(3),
- 5.2.3(1) do 5.2.3(5),
- 6.3.1 .1, tabela 6.1, - 6.3.1.2(1 )Р , tabela 6.2, - 6.3.1.2(10) & (11), - 6.3.2.2(1 )Р , tabela 6.4, - 6.3.2.2(3), - 6.3.3.2(1), tabela 6.8, - 6.3.4.2, tabela 6.10, kao i - 6.4( 1 )Р , tabela 6.12.
7
EN 1991-1-1 :2002
GLAVA 1
OPSTE ODREDBE
1.1 РОDRuёЈЕ PRIMENE
(1) U EN 1991 -1-1 prikazana su uputstva za proracun i dejstva za proracun konstrukcije zgrada i dгugih gгadevinskih objekata. ukljucujuCi neke geotehnicke aspekte, za sledece уеl ЈСЈпе;
- zapreminske tеziпе gradevinskih materijala i uskladistenih materijala - sopstvenu tеziпu konstrukcijskih elemenata, - korisna opterecenja u zgradama.
(2) U glavi 4 ј aneksu А date su nominalne vrednosti zapreminskih tezina materijala specificnih za zgrade, dodatnih materijala za mostove i uskladistenih materijala. Za odredene materijale је dodatno dat i ugao unutrasnjeg tгenja .
(3) U glavi 5 prikazane su metode za odredivanje kaгakteristicnih vrednosti sopstvene tеziпе konstrukcijskih elemenata.
(4) U glavi 6 date su kaгakteгistitne vгednosti koгisnih opteгecenja meduspгatnih konstrukcija i krovova, u zavisnosti od kategoгije upotгebe za sledece delove zgгada :
- stambene, drustvene, trgovatke i administгativne povгsine; - gaгaze i saobracajne povrsine za vozila ; - povгsine za skladistenje i industгijske aktivnosti; - krovove; - povгsine za sletanje helikopteгa.
(5) Opteгecenja saobracajnih povrsina, data u glavi 6, odnose se па vozila najvete bгuto tezine do 160 kN. Proratun saobracajnih povrsina za teska vozila , bгuto tezine pгeko 160 kN, тога da bude usaglasen sa odgovaгajucim oгganom administracije. Оаlје informacije mogu se пасЈ u EN 1991-2.
(6) Za pгepreke Ш zidove koji imaju funkciju prepreke, hoгizontalne sile date su u glavi 6. U aneksu В pгikazana su dopunska uputstva za prepгeke za vozila u paгkiгa l istima .
Napomena: Sile od udara vozila date su u EN 1991-1 ·7 i EN 1991-2.
{7} Za proratunske situacije i uticaje u silosima i гezervoaгima prouzrokovane vodom ili dгugim mateгijalima , videti EN 1991-3.
1.2 NORMATIVNA REFERENTNA DOKUMENTA
Pгeko гefeгentnih dokumenata koja su pгestala da vaze, iIi su i dalje u vaznosti , ovaj Evropski standaгd sadгz.i odredbe i iz drugih dokumenata. Ova normativna гefeгentna
dokumenta navedena su па odgovarajucim mestima u tekstu, а prilozen је i spisak dokumenata. Za referentna dokumenta koja su pгesta la da vaze, kasniji dodacii ili revizije tih dokumenata pгimenjuju se па ovaj Evгopski standard samo ako su u njega ukljutene amandmanom ili гevizijom . Za гeferentna dokumenta koja su u vaznosti, ргЈтепа se odnosi па poslednje izdanje pubIikacije (ukljutujuci amandmane).
8
EN 1991-1-1 :2002
Наротепа 1: Evrokodovi su pubIikovani kao Evropski ргеdSlэпdа гdi. Sledeci Evropski standardi, koji su pubIikovani iIi su u рГјргетј. cilirani ЗU u normativnim сlапоујта :
EN 1990 Evrokod: Озпоуе ргогаёuпэ konstrukcija
ЕН 1991 ·1-7 Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije: Оео 1-7: Incidentna dejslva od udara; eksplozija
EN 1991-2 Evrokod 1: Dejstva па konstrukcije: Оео 2: Saobracajna opteretenja па moslovima
EN 1991-3 Evrokod 1: Dejstva па konslrukcije: Оео 3: Dejslva usled kranova i masina
ЕН 1991 -4 Evrokod 1: Oejslva па konslrukcije: Оео 4: Dејstvэ u silosima i rezervoarima
Наротепа 2: Evrokodovi su pubIikovani kao Evropski predstandardi. Slede(:j Evropski standardi koji su pubIikovani ili su u ргјр гетЈ , сјјјгапј su u пароmепаmа u normativnim clanovima :
EN 1991 ·1 -3 Evrokod 1: Oejstva па konstrukcije: Оео 1-3: Oejstva snega
EN 1991-1-4 Evrokod 1: Oejslva па konstrukcije: Оео 1-4: Dejstva vetra
EN 1991-1-6 Evrokod 1: Dejstva па konslrukcije: Оео 1-6: Dejstva u toku gradenja.
1.3 RдZLIКA IZMEDU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU
(1) U zavisnosti od karakteгa pojedinih odredbi, u ovom Delu pravi se гazlika izmedu ргјпсЈра i pгavila za primenu.
(2) РгјпсЈр ! obuhvataju: - opste stavove i definicije za koje пета alternative, kao i - zahteve i analiticke modele za koje se alternativa пе dopusta, ukoliko to п јје
posebno navedeno.
(3) Ргјпсјр! su oznaceni slovom Р iza Ьгоја odredbe.
(4) Pгavila za primenu su opste prihva6ena pravila koja odgovaraju ргјпс Јр јта ispunjavaju njihove zahteve.
(5) Dopusteno је koris6enje alternativnih pravila za proracun, гazlici ti h od pravila za primenu datih u EN 1991-1·1 za gradevinske objekte, pod uslovom da se pokaze da su alternativna pravila u saglasnosti sa odgovaraju6im ргЈпсЈрЈта i da su Ьаг ekvivalentna u pogledu sigurnosti , upotrebIjivosti i tгaj nosti konstrukcije koje Ы se dobile i ргјтепот Evrokodova.
Napomena: Ako al!ernativno pravilo za proracun zameni neko pravilo za primenu, пе mo.ze se zah!eva!i da proracun koji odatle sledi bude polpuno saglasan sa EN 1991-1-1, mada се !ај proracun ostati saglasan sa principima EN 1991-1-1 . Kada se EN 1991-1-1 koristi u vezi neke osobine, navedene u aneksu Z s!andarda za proizvode јlј u ETAG, upotreba alterna!ivnog pravila za proracun пе Ы mogla da bude prihvatljiva za СЕ markiranje.
(6) U ovom Delu, pravila za primenu prikazana su Ьгојет u zagradi, па ргјтег, kao ova odгedba.
1.4 POJMOVII DEFINICIJE
Za potrebe ovog Evropskog standarda koгiste se pojmovi i definicije dati u 150 2394, 150 3898 i 150 8930, kao i ovde navedeni. Osnovni spisak pojmova i definicija ј е, za potrebe ovog standarda, dodatno definisan u EN 1990, 1.5.
9
EN 1991·1·1 :2002
1.4.1 ZAPREMINSКA TEZINA
Zapreminska tezina је ukupna tezina рс jedinici zapremine materijala, ukljucujuci normalan sаdгzэј mikrosupljina, suplj ina i рога.
Napomena: U svakodnevnoj upolrebi, ovaj ројат se Сезlо skrac':uje па "guslina" (density · -510 strogo znaci таза ро jedinici zapremine).
1.4.2 UGAO UNUTRASNJEG TRENJA
Ugao unutrasnjeg trenja је ugao izmedu prirodnog nagiba strana nasutog nevezanog materijala i hoгizontale .
1.4.3 BRUTO TEZINA VOZILA
Bruto tezina vQzila ukljucuje sopstvenu tezinu vozila, ukljucujuci i maksimalnu tezinu tereta koje опо sme da prevozi.
1.4.4 KONSTRUKCIJSКl ELEMENTI
Konstrukcijski elementi obuhvataju osnovni konstrukcijski skelet i oslonce. Za mostove, konstrukcijski elementi obuhvataju nosace, kolovozne ploce i elemente oslonca (tu spadaju i kosi kabIovi kod mostova sa kosim zategama).
1.4.5 NEKONSTRUKCIJSКl ELEMENTI
Nekonstrukcijski elementi uklјuёuјu zavrsne elemente povezane sa konstrukcijom, uklјuёuјuс i
kolovozne zastore i ograde. опј obuhvataju i instalacije i stalnu opremu koja је povezana sa konstrukcijom.
1.4.6 PREGRADE
Zidovi koji пе nose opterecenje.
1.4.7 POKRETNE PREGRADE
Pokretne pregrade su опе koje mogu da se pomeraju, da budu dodate ili uklonjene, il i, pak, ponovo izvedene па drugom mestu.
1.5 OZNAKE
(1) Za potrebe ovog Evгopskog standarda, primenjuju se sledece oznake.
Napomena: Koriscene oznake zasnivaju se па ISO 3898:1997.
(2) Osnovna lista oznaka prikazana је u EN 1990, 1.6, а dopunske oznake sресifiёпе za оуај Оео EN 1991 , su sledece:
10
EN 1991-1-1 :2002
VELlKA SLOVA LA ТlNlСЕ
А opteгecena povrsina А о osnovna povrSina Qk kaгakteristicna vrednost promenljivog koncentrisanog optereeenja
MALA SLO VA LA ТlNICE
gk tezina рс јесјјпЈсЈ povrsine, i1i tezina ро jedinici duzine п Ьгој spratova q k karakteristicna vrednost jednako podeljenog opterecenja, iIi linijsko opterecenje
MALA GR CKA SLOVA
ад koeficijent redukcije а" koeficijent redukcije r zapreminska tezina rp dinamil:ki koeficijent роvеtaпја Vlo koeficijent za vrednost promenljivog dejstva u kombinaciji , videti tabelu А 1.1 EN
1990 Ф ugao unutrasnjeg {гепја (stepeni)
11
EN 1991-1-1 :2002
GLAVA 2
KLASIFIКACIJA DEJSTAVA
2.1 SOPSТVENA TEZINA
(1) Sopstvena tezina konstrukcijskih elemenata treba da bude klasifikovana kao 5talno dejstvo, videti EN 1990, 1.5.3 i 4.1.1.
(2) Kada Qva sopstvena tezina moie da уа гјга tokom vremena, U proracun treba da bude uvedena preko goгnje i donje karakteristicne vrednosti , videti EN 1990,4.1.2. Medutim, u nekim slucajevima, kada је опа slobodna, па ргјтег pokretne pгegrade - videti 6.3.1.2(8), treba da bude tretirana kao dopunsko korisno opteretenje.
Napomena: Оуо se primenjuje narocilo kada " 5Ialna" dejslva mogu da budu povoljna.
(З}Р Opteгecenja od zastora moraju da budu razmatrana kao stalna dejstva, а mogute neravnomernosti moraju u proracunu da budu uzete u obzir, videti 5.2.2(1) i (2).
(4)Р Opterecenja od zemlje па krovovima i terasama moraju da budu razmatrana kao stalna dejstva.
(5) s obzirom па 2.1(3)Р i 2.1(4)Р , u proracunu treba da budu razmatrane promene sadгzaja vlage i debIjine koje mogu da budu prouzrokovane nekontrolisanim nagomilavanjem u toku proracunskog veka konstrukcije.
Napomena: Za detaljnije informacije о pri tiscima zemlje videti EN 1997.
2.2 KORISNA OPTERECENJA
(1) р Korisna opterecenja moraju da budu klasifikovana kao promenljiva dejstva, ukoliko пјје drugacije odredeno u ovom standardu, videti EN 1990, 1.5.3 i 4.1.1.
Napomena: Za korisna opterecenja па mostovima videti EN 1991-2.
(2) Kada se razmatra incidentna (accidenta/) proracunska situacija, u kojoj udar od vozila ili incidentna opterecenja od masina mogu da budu od znacaja, оуа opterecenja treba da budu uzeta iz EN 1991-1-7.
(3) Korisna opterecenja treba da budu uzeta u obzir kao kvazi staticka dejstva, videti EN 1990, 1.5.3.13. Modeli opterecenja mogu da ukljuce dinamicke uticaje ako пета mogucnosti ргојауе rezonantnih efekata, ili drugog znacajnijeg dinamickog odgovora konstrukcije, videti EN 1992 do EN 1999. Ako mogu da budu ocekivani геzопапtпi efekti od sinhronizovanog ritmickog kretanja Ijudi, т, pak, plesanja ili skakanja, treba da se sprovede posebna dinamicka analiza.
Napomena: Postupak koji IгеЬа da bude ргјтепјеп . mofe da bude dat u Nacionalnom aneksu.
(4) Kada se razmatraju opterecenja od viljuskara i hel ikoptera, treba da budu razmatrana dopunska opterecenja od inercijalnih sila. Оуј efekti se uzimaju u obzir preko dinamickog koeficijenta '11, koji роуесауа staticke vrednosti opterecenja, kako је prikazano u izrazu (6.3).
12
EN 1991-1-1:2002
(5) Р Dejstva, koja izazivaju znacajno ubrzanje konstrukcije, iIi konstrukcijskih elemenata, moraju da budu klasifikovana kao dinamicka dejstva i тогаји da budu razmatrana ргјтепот dinamicke analize.
13
EN 1991-1-1 :2002
GLAVA 3
PRORACUNSKE SITUACIJE
3.1 OPSTE ODREDBE
(1) р Relevantna stalna i korisna optere6enja moraju da budu odredena za svaku proracunsku situaciju u skladu sa EN 1990, 3.2.
3.2 STALNA OPTERECENJA
(1) Ukupna sopstvena tezina konstrukcijskih i nekonstrukcijskih elemenata treba da bude uzeta u obzir u kombinacijama dejstava kao pojedinacno dejstvo.
Napomena: Videti EN 1990, tabela А1 .2(В), napomena з.
(2) Za povr~ine па kojima se ocekuje uklanjanje iIi dodavanje konstrukcijskih ili nekonstrukcijskih elemenata, u proracunu treba da budu uzeti u obzir пероуоlјпе
kombinacije opterecenja.
(3) Sopstvena tezina novih obIoga i/Ш instalacionih kanala, za koje se ocekuje da budu dodati posle izvodenja, tгeba da bude uzeta u obzir u proratunskim situacijama (videti 5.2).
(4) Р Nivo vode тога da bude uzet u obzir za odgovarajuce proracunske situacije.
Napomena: Videli EN 1997.
(5) Poreklo i sadгzaj vlage rastresitih materijala treba da budu razmatrani u proracunskim situacijama u slucaju zgrada koje sluze za skladistenje.
Napomena: Vгednosli zapгeminskih le.tina , prikazane u aneksu д, odnose se па maleгijale u suvom slanju.
3.3 KORISNA OPTERECENJA
3.3.1 OPSTE ODREDBE
(1 ) р Za povrsine koje su previdene da budu izlozene razlicitim vrstama opterecenja, u proratunu тога da bude razmatran najnepovoljniji slucaj opterecenja.
(2) Р U proratunskim situacijama u kojima korisna opterecenja deluju istovremeno sa drugim promenljivim dejstvima (па ргјтег: dejstva usled vetra, snega, kranova ili masina) ukupna korisna opterecenja, razmatrana kao розеЬап slucaj opterecenja , moraju da budu uzeta u obzir kao pojedinacno dejstvo.
(3) Kada Ьгој рготепа intenziteta opterecenja, ili uticaji vibracija, mogu da izazovu zamor, treba da bude ргјтепјеп model proracuna uzimajuci u obzir zamor.
(4) Za konstrukcije osetljive па vibracije, kada је to relevantno, treba da budu razmatrani dinamicki modeli korisnih opterecenja. Postupak proracuna prikazan је u EN 1990, 5.1 .3.
14
EN 1991-1-1 :2002
3.3.2 DOPUNSKE ODREDBE ZA ZGRADE
(1) Korisna opterecenja i opterecenja od snega iIi dejstava vetгa па kгovovima пе tгeba
da budu razmatrana istovremeno.
(2) Р Kada se korisno opterecenje razmatra kao pratece dejstvo u kombinacijama, u saglasnosti sa EN 1990, тога da bude ргјтепјеп samo jedan od dva koeficijenta lfI (EN 1990. tabela А1.1 ) i а, (6.3.1 .2 (11 ј).
(3) Za dinamicka opterecenja usled masina videti EN 1991-3.
(4) Korisna opterecenja koja treba da budu uzeta u obzi r za proracunske dokaze granicnog stanja upotrebJjivosti , treba da budu odredena u saglasnosti sa uslovima upotrebe i zahtevima koji se odnose па ponasanje konstrukcije.
15
EN 1991-1-1 :2002
(2) Kada korisna opterecenja od vise spratova deluju па stubove i zidove, ukupna korisna opteгecenja mogu da budu итапјепа pгeko koeficijenta umanjenja ап , u saglasnosti sa 6.3.1.2( 11 ) i 3.3 . 1(2)Р.
6.3 КАRАКТЕRISТlёNЕ VREDNOSТI KORISNIH OPTERECENJA
6.3.1 STAMBENE, DRUSTVENE, ТRGОVАёКЕ I ADMINISTRATIVNE ZGRADE
6.3.1 .1 КА TEGORIJE
(1) р Povrsine u stambenim, drustvenim, trgovackim i administrativnim zgradama тогаји da budu podeljene па kategorije, u skladu sa njihovom specificnom upotrebom, prikazanom u tabeli 6.1.
(2) Р Nezavisno od оуе klasifikacije povrsina, dinamicka dejstva тогаји da budu razmatrana kada se pгedvida da се njihovo koriscenje izazvati znatne dinamicke uticaje, videti 2.2(3) i (5)Р.
ТаЬеlа 6.1: Kategorije upotrebe
Kategorija Specificna upotreba Ргјтег
А Stambene povrsine Sobe u stambenlm zgradama i ku6ama; spava6e sobe l odeljenja u bolnlcama; spava6e sobe u hotelima i preno6istima; kuhinje i toaleti .
В Kancelaгijske povrsine
С Povгsine па kojima је С1: Povrsine sa stolovima itd., па ргјтег: mogu6e okupljanje Ijudi povrsine u skolama, kafeima, restoranima, (sa izuzetkom povrsina trpezarijama, ёi tаопiсаmа , salama za definisanih u ргјјете . kategorijama А, В i 0 1))
С2: Povrsine sa nepokretnim sedistima, па primer: povrsine u crkvama, pozoristima lli bioskopima, kопfегепсiјskim salama, иёјопјсата , salama za skupove, ёеkаопiсаmа , zеlјеzпiёkim ёеkаопiсаmа.
С3: Povrsine bez prepreka za kretanje Ijudi , па ргјтег : povrsine u muzejima, izlozbenim prostorijama itd., kao i pristupne povrsine u javnim i admin istrativnim zgradama, hotelima, bolnicama, predvorjima zеlјеzпiёkih stanica.
С4: Povrsine sa mogu6im fiziёkim aktivnostima, па ргјтег: plesne dvorane, gimпаstiёkе sale, pozornice.
С5: Povrslne osetlj ive па veliko okupljanje Ijudi , па ргјтег : u zgradama za јаупе dogadaje, kao sto su konceгtne dvorane, spoгtske dvorane, uklјuёuјu6i tribine, terase i pristupne povrsine, kao i zеlјеzп iёkе platforme.
20
EN 1991-1 -1 :2002
Kategorija I Specificna upotreba I Ргјтег
D Pгodajne povrsine 01 : Povrsine u maloprodajnim radnjama uopste,
02: Povrsine u roЬпјт kucama
1) ОЬгајјјј paznju па 6.3.1.1(2), posebno za С4 i С5. Videti EN 1990, kada treba da budu razmatrani dinamicki uticaji. Za kalegoгiju Е videli tabelu 6.З.
Napomena 1: U zavisnosti od njihove predvidene upolrebe, povrsine koje verovatno [геЬа da budu kategorisane kao С2, СЗ, С4, ро odluci inveslilora j/jli odredbi Nacionalnog aneksa mogu da budu kalegorisane kao С5.
Nароmепэ 2: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date podkategorije za А, В, С1 do С5. О1 ј 02.
Napomena 3: Videti 6.3.2 za skladista ili induslrijsku upotrebu.
6.3.1.2 VREDNOSTIDEJSTAVA
(1) р Kategorije optere6enih povrsina, kako su odredene u tabeli 6.1 , moraju da budu unete u proracun koriste6i karakteristicne vrednosti q k Uednako podeljeno opterecenje) i Qk (koncentrisano optere6enje).
Napomena: Vrednosli za oplerecenja qk i Qk dale su u prilozenoj tabeli 6.2. Kada је u ovoj labeli dalo podrucje sa granicnim vrednoslima, vrednosl moze da bude odredena preko Nacionalnog aneksa. Preporucene vrednosti, pogodne za pojedinacnu primenu, podvucene su. Oplerecenje qk је pogodno za odredivanje opslih ulicaja, а oplerecenje Qk za lokalne ulicaje. U Nacionalnom aneksu mogu da budu definisani razliciti uslovi za koriscenje ove tabele.
Tabela 6.2: Korisna opterecenja па podovima, baJkonima i stepenistima zgrada
Kategoгije opteгecenih povгsina q . Q.
[kN/m' ] [kN]
Kategorija А - podovi 1,5 do 2,0 ~do3,0 - stepenista ~do 4,0 ~do4,0 - balkoni ~do 4,0 ~do3,0
Kategorija В 2,0 do 3,0 1,5 do1.§
Kategorija С - С1 2,0 do;1Q 3,0 do 4 ,0 - С2 3,0 do 4,0 2,50 do 7,0 нт - С3 3,0 do 5,0 1.Q do 7,0 - С4 4,5 do 5,0 3,5 do 7,0 - С5 Mdo7,5 3,5 do 1.§
Kategorija D - 0 1 1.Q do 5,0 3,5 do 7,0 нт - 0 2 4,0 do 5,0 3,5 doLQ
(2) Kada је neophodno, opterecenja q k i Qk treba u proracunu da budu uve6ana, па р г јmег za stepenista i balkone, u zavisnosti od koriscenja i dimenzija.
21
EN 1991-1-1:2002
(3) Za lokalne proracunske dokaze treba da bude uzeta u obzir kопсепtгisапа sila Qk, kaja deluje samostalno.
(4) Za koncentrisana opterecenja od polica jlj od uredaja za podizanje, opterecenje Qk treba da bude odredeno za svaki pojedinacni sluCaj.
(5) Р Koncentrisano opterecenje тога da bude razmatrano da deluje u Ыlо kojoj tacki па podu, balkonu Ш stepenistu, pгeko odgovarajuce povrsine u zavisnosti od slojeva poda.
Napomena: Povrsina uobicajeno moze da bude pretposlavljena kao kvadratna , stranice 50 тт. Videli i 6.3.4 .2 (4).
(6) Р Vertikalna opterecenja па meduspratnu konstrukciju, usled saobгataja viljuskara, тогаји da budu uzeta u ubzir saglasno sa 6.3.2.3.
(7) Р Kada SU mеdusргаtпе konstrukcije izlozene visestrukoj upotrebi опе moraju da budu proracunate za najnepovoljniju kategoriju opterecivanja, koja daje najvece uticaje od dejstava (si le i ugibe), u razmatгanom elementu.
(8) Kada је па podu omogucena rasprostiranje opteгecenja , sopstvena tezina pokretnih pregrada moze da bude uzeta u obzir preko jednako podeljenog opterecenja qk koje treba da bude dodato korisnim opterecenjima, uzetim iz tabele 6.2. Ovo jednako podeljeno opterecenje zavisi od sopstvene tezine pregrada па sledeci пасјп :
- za pokretne pregrade sa sopstvenom tezinom ро duzini zida ~
q = О 5 kN/m" " , za pokretne r.regrade sa sopstvenom tezinom ро duzini zida ~ q , = 0,8 kN/m ;
- za роkгеtпе pregrade q , = 1,2 kN/m'.
sa sорstvепоm tеziпоm ро duziпi zida ~
(9) Teze pгegrade treba u ргогаёuпu da budu гаzmаtгапе uzimajuci u obzir:
- polozaj i pravce pregrada; - vrstu meduspratne konstrukcije.
1,0 kN/m:
2,0 kN/m:
3,0 kN/m:
(10) U sаglаsпоsti sa 6.2.1(4), kоеfiсiјепt umапјепја ад moze da bude ргimепјеп па kогisпа орtегесепја q k iz tabele 6.2, kao i tabele 6. 1 О, za mедusргаtпе kопstгukсiје i krovove koji se koriste, kategorije 1, videti tabelu 6.9.
22
Napomena 1: Preporueena vrednost za koeficijent umanjenja ад. za kategorije Д do Е, odreduje se па sledecj пасјп:
jzuzev za kategorjje С ј О: ад <!:. 0,6
gde su:
I?IJ koeficijent ргета EN 1990, aneks А1 , tabela А1 .1
Ао = 10,0 т2
А optereeena povrSina.
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moze da bude data alternativna metoda.
(6 .1 )
EN 1991-1-1:2002
(11) U saglasnosti sa 6.2.2(2), kao i sa klasifikacijom u skladu sa tabelom 6.1, u kategorije А do О za stubove i zidove, ukupno korisno opteretenje od vise spratova moze da bude pomnozeno sa koeficijentom umanjenja a n.
Napomena 1: Preporucene vrednosli za koeficijent umanjenja а" SU:
2 +( П - 2 )\ifО аn =
п (6.2)
gde su:
п Ьгој spralova (>2) iznad optereeenih kOnSlrukcijskih elemenata koji su iste kзlеgогiје ,
1110 koeficijenl u saglasnosti за EN 1990, aneks А1, tabela А1.1 .
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moze da bude dala alternalivna meloda.
6.3.2 POVRSINE ZA SKLADISTENJE IINDUSTRIJSKU UPOTREBU
6.3.2.1 KATEGORIJE
(1) р Povrsine za skladistenje industrijsku upotrebu moraju da budu podeljene u dve kategorije , saglasno tabeli 6.3.
ТаЬеlа б. 3: Kategorije skfadistenja i industrijske upotrebe
Kategorija SреСifiёnа upotreba I Primer
Е1 Povrsine osetljive па Povrsine za skladistenje, ukljucujuci nagomilavanje skladistenje knjiga i drugih dokumenata skladistenog materijala, ukljucujuci pristupne povrsine
Е2 Industrijska upotreba
6.3.2.2 VREDNOSTIDEJSTAVA
(1) р Opterecene povrsine kategorisane ргеmа tabeli 6.3, moraju da budu proracunate ргјmепоm proracunskih vrednosti jednako podeljenog opterecenja Qk, kao i koncentrisanog optereeenja Qk.
Napomena: Preporuёene vrednosti zэ opterecenja qk i Qk date su u donjoj tabeli 6.4. Vrednosti mogu dэ budu рготепјепе, kэdэ је to neophodno, sэglэsпо upotrebl (videti lэЬеlu 6.3 i эпеks А) za pojedini proracun, ili preko Nэсiопэlпog эпеksэ . Optereeenje qk је predvi~eno zэ odгедјуапје opstih utiсэја , э
Q k Iokэlпih uticэјэ . U Nэсiопэlпоm эпеksu mogu dэ budu dеfiпisэпi гэzli(;iIi uslovi kоrisеепјэ tэЬеlе 6.4.
Tabela б.4: Kor;sna opterecenja podova usled skladistenj a
Kategorije орtегеёеnih povrsina q k Q k
[kN /m' ] [kN]
Kategorija Е1 I 7,5 7,0
(2) Р Karakteristicna vrednost korisnog opterecenja mora da bude maksimalna vrednost. uzimajuci u obzir dinamicke uticaje. ako је to odgovarajuce. Dispozicija opterecenja mora da bude definisana tako da predstavlja najnepovoljniji raspored u eksploatacij i.
23
EN 1991-1-1:2002
Napomena: Za prolazne proracunske situacije usled postavljanja i zamene masina, оргете itd., uputslVQ је dalo u EN 1991·1 ·6,
(3) Кагаktегistiёпе vrednosti vertikalnih opterecenja па povrsinama za skladistenje treba da budu odredene uzimajuci u obzir zapreminsku tezinu i рroгаёuпskе visine uskladistenog materijala. Kada uskladisteni mateгijali izazivaju horizontalne sile па zidove itd. , hогizопtа lпа
si la treba da bude odredena u saglasnosti sa EN 1991-4.
Napomena: Videti aneks А za zapreminske lei:ine.
(4) Bilo koj i uticaj punjenja i praznjenja, treba da bude uzet u obzir.
(5) Opteretenja povrsina za skladistenje knjiga i drugih dokumenata treba da budu odredena iz opterecene povrsine i visine роl јса za knjige, koristeCi odgovarajuce vrednosti zapreminske tezine.
(6) Opterecenja па industrijskim РОУГ5Јпата treba da budu ргосепјепа razmatrajuci predvideno kori5cenje i оргети koja treba da bude instalirana. Kada оргета, kao 5to su kranovi, роkгеtпе та5Јпе itd. , treba da bude postavljena, uticaji па konstrukciju treba da budu odredeni u saglasnosti sa EN 1991-3.
(7) Dejstva usled vilju5kara i transportnih vozila treba da budu razmatrana kao koncentrisana opterecenja, koja deluju zajedno sa odgovarajuCim podeljenim korisnim opterecenjima, datim u tabelama 6.2, 6.4 i 6.8.
6.3.2.3 DEJSТVA PROUZROKOVANA VILJUSKARIMA
(1) Vilju5kari treba da budu klasifikovani u 6 klasa FL 1 do FL6, u zavisnosti od sopstvene tezine, dimепziја i tereta koji dizu, videti tabelu 6.5.
ТаЬеЈа 6.5: Dimenzije viljuskara, saglasno klasama FL
Кlasa Sopstvena Teret koji se Sirina osovina Ukupna Ukupna
viljuskara !ezin. (kNj dize (kNj .(mj sirina duzina FL Ь (mj I (mj
FL 1 21 10 0.85 1.00 2,60
FL2 31 15 0,95 1,10 3,00
FL3 44 25 1,00 1,20 3,30
FL4 60 40 1,20 1,40 4,00
FL5 90 60 1,50 1,90 4 ,60
FL6 11 0 80 1,80 2,30 5,10
(2) Staticko vertikalno osovinsko орtегесепје Qk viljuskara zavisi od klasa vi 1j u5kaгa FL 1 do FL6 i treba da bude uzeto iz tabele 6.6.
24
EN 1991-1-1:2002
ТаЬеlа 6.6: Osovinska opterecenja viljuskara
Osovinsko Кlasa viljuskara opterecenje Q k
[kN]
FL 1 26
FL2 40
FL3 63
FL4 90
FL5 140
FL6 170
(3) Staticko vertikalno osovinsko opterecenje Qk treba da bude роуе6апо preko dinamitkog koeficijenta ф, koristeci izraz (6.3):
Q k,dyn = rp Q k (6.3)
gde su:
Q k,dyn dinamicka karakteristicna vrednost dejstva Ф dinamicki koeficijent Qk statitka karakteristicna vrednost dejstva.
(4) Preko dinamickog koeficijenta rp za viljuskare uzimaju se u obzir inercijalni uticaji izazvani ubrzanjem ј usporenjem podignutog tereta, а treba da bude uzet kao: rp = 1 ,40 za pneumatske gume, rp = 2 ,00 za pune gume.
(5) Za viljuskare, koji imaju neto tezinu ve6u ad 110 kN. opterecenja tгeba da budu definisana preko tacnije analize.
(6) Vertikalno osovinsko opterecenje Q k i Q k,dyn viljuskara treba da bude odredeno saglasno slici 6. 1.
(7) Horizontalna opterecenja usled ubrzanja Ш kocenja viljuskara, mogu da budu uzeta kao 30% od vertikalnih osovinskih opterecenja Q k.
Napomena: Dinamicki koeficijenli пе treba da budu ргјтепјепј.
25
EN 1991-1-1 :2002
9. / 2
0 . 2 ':: · ·~ 1-'-I-H· - а
0.2 ~ .•...
9. 2
l ,
SJika 1: Dimenzije viljuskara
6.3.2.4 DEJSТVA PROUZROKOVANA TRANSPORTNIM VOZILIMA
(1) Dejstva od tгanspoгtni h vQzi la koja se slobodno kre6u рс podu iIi рс sinama, treba da budu odredena ро semi opterecenja od toCkova.
(2) Statitke vrednosti veгtikalnih opterecenja od tockOV8, treba da budu date kao sta lni tereti i opterecenja od transporta. ТгеЬа da bude РГЈтепјеп njihov spektar da Ы se definisali koeficijenti za kombinaciju i opterecenja od zamora.
(3) Vertika lna ј horizontalna opteгecenja od totkova treba da budu odгedena za svaki poseban sluCaj.
(4) Dispozicija i dimenzije opterecenja koja su relevantna za ргогасип , treba da budu odredena za svaki poseban slucaj.
6.3.2.5
Наротепа: Pogodni modeli opterecenja iz EN 1991-2, mogu da budu kогis6епi kada је 10 геlеvапtпо.
DEJSТVA PROUZROKOVANA SPECIJALNIM SREDSТVIMA ZA ODRZAVANJE
(1) Specijalni uredaji za odrzavanje treba da budu modelirani kao opterecenja od transportnih vozila, videti 6.3.2.4.
(2) Dispozicije i dimenzije opterecenja relevantne za proracun treba da budu odredene za svaki poseban slucaj.
26
EN 1991-1-1:2002
6.3.3 GARдZE 1 SAOBRACAJNE POVRSINE ZA VOZILA (IZUZEV MOSTOVA)
6.3.3.1 KATEGORIJE
(1) р Saobra6ajne i parking povrsine u zgradama, moraju da budu podeljene па dve kategorije, saglasno njihovoj pristupacnosti za vozila, kako је to prikazano u tabeli 6.7.
ТаЬеЈа б.7: Saobracajne ј park;ng povrsine и zgradama
Kategorije Specificno kori scenje saobracajnih Ргјтегј
роугsјпа
F Saobra6ajne i parking роугsј пе garaze; parking povrsine, za laka vozila (::;; 30 kN bruto parking hale tezine vQzila i .s 8 sedista, пе ukljucuju6i vozaca)
G Saobгa6ajne i parking роугsјпе pri lazi ; dostavne zone; za srednja vozila (>30 kN , pristupne zone za vatrogasna 5160 kN bruto tezine vozila, па vozila (5160 kN bruto tezine 2osovine) vozila)
Napomena 1: Pristup povr~inama. proratunalim za kalegoriju F. Ireba da bude ograniten fizitkim ЬагЈјегата ugradenim u konstrukciju. Napomena 2: PovrSine. proratunale za kalegoriju F i G, (геЬа da budu obezbedene за odgovarajucim saobraeajnim znacima obaveslenja,
6.3.3.2 VREDNOSTIDEJSTAVA
(1) ТгеЬа koristiti model opterecenja sa pojedinacnom osovinom i sa opterecenjem Q k.
dimenzija prikazanih па slici 6.2, kao i jednako podeljeno opterecenje Q k. Karakteristicne vrednosti za opterecenja Qk i Q k date su u tabeli 6.8.
Napomena: Opterecenje q k је predvideno za odredivanje globalnih ulicaja, а Q k za lokalne ulicaje. U Nacionalnom aneksu mogu da budu definisani гаzliёШ uslovi koriscenja ove tabele.
г1 а[Ш---
г1 ---{I] Ј
l 1,80 l , Slika 6.2: Diтenzije osovinskog opterecenja
Napomena: Za kategoriju F (videli tabelu 6.8), sirina kvadratne povrsine је 100 mm, а za kalegoriju G (videti tabelu 6.8), sirina kvadratne povrsine је 200 mm.
27
EN 1991-1-1 :2002
Tabela 6.8: Korisna opterecenja za vozila и garaiama i па saobracajnim povrs;nama
Kategorije saobracajnih povrsina q , О ,
[kNfm' ) [kN)
Kategorija F 8 ruto tezina vDzila ::;; 30 kN q , О,
Kategorija G 5,0 О, 30 kN < bruto tezina vozila s 160 kN
Наротепа 1: Za kategoriju F, opteretenje q ll moze da bude izabrano unutar podrucja 1,5 do ~ kNfm2, а
Q k moze da bude izabrano unutar podrucja 10 do 20 kN.
Napomena 2: Za kategoriju G, oplereeenje Qk moze da bude izabrano unular podrucja 40 do 90 kN
Наротепа 3: Kada је podrucje dato паротепата 1 i 2, vrednost moze da bude odredena u Nacionalnom aneksu.
Preporul:ene vrednosti su podvucene.
(2) Osovinsko opterecenje treba da bude ргЈmепјепо па dve kvadratne povrsine, sa stranicom od 100 тт za kategoriju F, а 200 тт za kategoriju G i to u mogucim polozajima koji proizvode najnepovoljnije uticaje.
6,3,4 KROVOVI
6.3.4.1 КATEGORIJE
(1) Р Saglasno njihovoj pristupacnosti , krovovi moraju da budu kategorisani u tri kategorije, kako је to prikazano u tabeli 6.9.
Tabela 6.9: Kategorizacija krovova
Kategorije Posebna патепа opterecene povrsine
Н Krovovi koj i se пе koriste, osim za иоЫёајепо odгzavanje i popravke
I Krovovi koji se koriste saglasno kategorijama А do О
К Krovovi koji se koriste za posebne патеп е, kao 5to su to povrsine za sletanje helikoptera
(2) Korisna opterecenja za krovove kategorije Н su data u tabeli 6. 10. Korisna opterecenja za krovove kategorije I su data u tabelama 6.2, 6.4 i 6.8, saglasno specificnoj патепЈ.
(3) Opterecenja za krovove kategorije К, koja predvidaju povr5ine za sletanje helikoptera, treba da budu za klase helikoptera НС , videti tabelu 6.11.
6.3.4.2 VREDNOSTIDEJSTAVA
(1) Za krovove kategorije Н тЈ пЈтаlпе karakteristicne vrednosti Q k i Q k, su date u tabeli 6. 10. Опе se odnose па razmatranu proracunatu povrsinu krova.
28
EN 1991-1-1:2002
ТаЬеlа 6.10: Korisna opterecenja па krovove kategorije Н
Кгоу q, Q.
[kN/m' ] [kN]
Kategorija Н q , I Q ,
Napomena 1: Za kalegoriju Н , optereeenje qk mofe da bude izabrano od 0,0 kN1m2 do 1,0 kN/m2, а О. mote da bude izabrano оо 0,9 kN do 1,5 kN.
Vrednosti mogu da budu odredene u Nacionalnom aneksu. Preporut ene vreclnosli su:
Qk=0,4kN/m2, Qk=1 ,O kN
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu oplereeenje qk то!е da уагЈга u zavisnosli od nagiba krova.
Napomena З: Мо!е da bude prelpostavljeno da opterecenje qk deluje па роуГ~јпЈ д, koja moze da bude odredena u Nacionalnom aneksu. Ргерогисепа vrednosl za povrsinu А је 1 О т2 , unular podrutja od nule do ukupne povrsine krova .
Napomena 4: Videti i 3.3.2(1).
(2) U okviru minimalnih vrednosti datih u tabeli 6.1 О , пе uzimaju se u obzir nekontrolisana nagomilavanja gradevinskih materijala, koja mogu da se jave tokom odrtavanja.
Napomena: Videti i EN 1991-1-6: Dejstva u toku izvot1enja.
(3) Р Za krovove moraju da budu sprovedeni posebni proracunski dokazi za koncentrisanu silu Qk i jednako podeljeno opterecenje qk, koji nezavisno deluju.
(4) Osim onih sa krovnim pokrivacem, krovovi treba da budu proracunati tako da prihvate koncentrisano opterecenje 1,5 kN koje deluje па povrsini kvadrata stranice 50 тт.
Elementi krova sa profilisanom iIi diskontinualnom povrsinom, {геЬа da budu proracunati tako da koncentrJsano optere6enje Qk deluje па efektivnoj povrsini.
(5) Za krovove kategorije К, uticaji od helJkoptera па povrsinama za sletanje treba da budu odredeni u saglasnosti sa tabelom 6.11, а uz koriscenje dinamickih koeficijenata, datih u 6.3.4.2 (6) i izrazu 6.3.
Tabela 6. 11: Korisna opterecenja па krovovima kategorije К za helikoptere
Opteret enje Q Opterecenje pri Oimenzija Klasa helikoptera pri pOletanju poletanju opterecene povrsine
helikoptera Q, (т х т)
НС1 Q ~ 20 kN Q,=20kN 0,2 х 0,2
НС2 20kN< Q ~60kN Q,=60kN 0,3 х 0,3
(б) Dinamicki koeficijent (јЈ , koji treba da bude primenjen па optere6enje ргЈ poletanju Qk radi uzimanja u obzir udarnih dejstava, moze da bude uzet kao Ф = 1,40.
(7) ТгеЬа da bude pretpostavljeno da su pristupne penjalice i staze opterecene saglasno tabeli 6.1 О , za nagib krova <200. Za pristupne staze, koje su deo projektovanog pozarnog puta, opterecenje q k treba da bude u saglasnosti sa tabelom 6.2. Za pristupne staze za servisiranje {геЬа da bude uzeta minimalna karakteristicna vrednost Qk od 1,5 kN .
(8) Za proracun ramova i sahtnih poklopaca, osim zastaktjenih, kao i oslonaca plafona (supports of ceilings) i slicnih konstrukcija, treba da budu koriscena slede6a optere6enja:
29
EN 1991·1·1 :2002
а) bez pristupa: пета korisnog opterecenja; Ь) sa pгistupom: korisno opterecenje od 0,25 kN/m2, raspodeljeno preko сеlе povrsine iIi
оslопаёkе povrsine, kao i koncentrisana sila od 0,9 kN, postavljena tako da izaziva maksimalne паропе u opterecenom elementu.
6.4 HORIZONTALNA OPTERECENJA NA PARдPETE I PREGRADNE ZIDOVE, KOJI DELUJU КАО PREPREKE
(1) Кагаktегistiёпе vrednosti lin ijskog opteгeёenja Q k, koje deluje па visiпi pregradnog zida ili parapeta, ali пе па visini vecoj od 1,20 т , treba da budu uzete iz tabele 6.12.
ТаЬеlа 6.12: HorizontaJna opterecenja па pregradne z;dove ; parapete (ograde)
Opterecene povrsine
Kategorija А
Kategorije В i С 1
Kategorije С2 do С4 i О
Kategorija С5
Kategorija Е
Kategorija F
Kategorija G
q k [kN/m' ]
q .
q k
qk
q .
q.
videti aneks В
videti aneks В
Napomena 1: Za kategorije А, В i С1, opterecenje qk moze da bude izabгano od 0,2 kNfm do 1,0 kN/m (Qd.kN/m).
Napomena 2: Za kэtеgогiје С2 do С4 i D. орlегесепје qk moze da bude izabrano od 0.8 kN/m do 1...Q kN/m.
Napomena 3: Za kalegorije С5. орlегесепје qk moi.e da bude izabrano od l..Q kN/m do 5,0 kN/m.
Napomena 4: Za kategoriju Е. орlегееепје qk moze da bude izabrano unutar podrucja 0,8 kN/m do l.Q kN/m. Za povri§ine kategorije Е, horizonlalna орјегееепја zavise od zaposednutosti povri§ine. Zbog loga. vrednosl орlегесепја qk definisana је kao minimalna vrednosl i IгеЬа da bude ргоуегепа
za pojedinacnu zaposednutosl.
Napomena 5: Kada је u паротепаmа 1. 2. З. i 4 dalo podrucje vrednosli, vrednosl moze da bude odredena Nacionalnim aneksom. Preporueena vrednosl је podvutena.
Napomena 6: U Nacionalnom aneksu mogu da budu propisana dopunska koncentrisana opterecenja Qk i/ili specifikacije za udar (impact) tvrslog (hard) ili mekog (soft) lela (body). za analilitki ili eksperimenlalni proratunski dokaz.
(2) Za РОVГSlПе, kod koj ih је moguce znatno okupljanje Ijudi u vezi sa javnim dogadanjima, па ргјтег , za sportske stadione, tribine, pozornice, hale za skupove ili konferencijske sale, treba da bude uzeto opterecenje, saglasno sa ketegorijom С5 .
30
ANEKS А (INFORMATIVAN)
EN 1991-1-1 :2002
TДBELE NOMINДLNIH ZДPREMINSКlH TEZINД GRADEVINSКlH MДTERIJДLД, КАО I NOMINДLNIH ZДPREMINSКlH TEZINД I UGLOVД UNUTRДSNJEG TRENJД USKLДDISTENIH MДTERIJДLД
Tabela А.1: Gradevinski materijaJi - beton i malter
Zapreminska tezina Materijali r
IkN/m' ]
Beton - videti EN 206 Laki beton klasa zapreminske tezine LC 1,0 9,0 do 10,0')2) klasa zapreminske tezine LC 1,2 10,0 do 12,0' )2) klasa zapreminske tezine LC 1,4 12,0 do 14 ,о1}2 ) klasa zapreminske tezine LC 1,6 14 О do 160,)2) , , klasa zapreminske tezine LC 1,8 16,0 do 18,0')2) klasa zapreminske tezine LC 2,0 18,0 do 20,0" 2' Beton uobieajene tezine 24,0')2)
Teski beton >1)2)
Malter Cementni malter 19,0 do 23,0 Gipsani malter 12,0 do 18,0 Produzni malter 18,0 do 20,0 Кгеспј malter 12,0 do 18,0
1} Роуесапје od 1 kN/mЗ za uobicajeni procenat celika za агтјгапје I prethodno napгezanje
2) Роуеёапје od 1 kN/mЗ za neocvrsli beton
Napomena: Videti glavu 4.
31
EN 1991-1-1:2002
ТаЬеlа А. 7: Uskladisteni materijali - za zidanje ; ;zgradnju
Zapreminska Ugao unutrasnjeg Materijali tezina trenja
r [kN/m' ] Ф ["ј
Agregati - videti prEN 206 Laki 9,0 do 20,0" 30 Uobicajeni 20,0 do 30,0 30 Teski >30,0 30
Sljunak i pesak, nasut 15,0 do 20,0 35
Pesak 14,0 do 19,0 30
Zgura iz visokih ресј Grumenje 17,0 40 Granule 12,0 30 ОгоЫјепа 9,0 35
Sitnez od opeke, drobIjena opeka, lomljena opeka 15,0 35
Vermikulit Ekspandirani, agregat Z8 beton 1,0 -Sirovi 6,0 do 9,0 -
Bentonit Rastresiti 8,0 40 Zbijeni 11 ,0 -Ceme"t Rinfuz (rasut) 16,0 28 U уге6ата 15,0 -
Leteci ререо 10,0 do 14,0 25
Staklo, гаупа 25,0 -
Gips, mleveni 15,0 25
Filtarski ререо od lignita 15,0 20
Кгес 13,0 25
Krecnjak u prahu 13,0 25 do 27
Magnezit тlеуепј 12,0 -Plasticne mase Polietilen , polistirol- granuliran 6,4 30 Polivinilhlorid u prahu 5,9 40 Poliesterska smola 11 ,8 -Epoksi smole 13,0 -
Voda sveza 10,0
1) videti tabelu А.1 za klase zapreminske tezine lakog betona
Napomena: Videli glavu 4.
36
EN 1991-1-1 :2002
ТаЬеЈа А.8: UskJadisteni proizvodi - poljoprivredni
Zapreminska Ugao
Proizvodi tezina unutrasnjeg
r [kN/m' J trenja ф [ОЈ
Prirodno дџЬгјуо Gnojivo - тјпјтџт 60% cvrstih cestica 7,8 -Gnojivo - sa 5џуот slamom 9 ,3 45 Suvo kokosije dubrivo 6 ,9 45 Isplaka - maksimurn 20% cvrstih cestica 10,8 -Е>џЬгјуо vestacko NPK, granuliгano 8,0 do 12,0 25 Bazna zgura, drobIjena 13,7 35 Fosfatni granulirani 10,0 do 16,0 30 Каlјјит 5ulfat 12,0 do 16,0 28 Mokraca 7,0 do 8,0 24 Stocna hrana, zelena, rastresito uskladistena 3,5 do 4,5 -Zrnasti proizvodi Cela zrna - 14% sаdгzэја Уlа9е, ukoliko пјје drugacije naznaceno Generalno 7,8 30 Јеёат 7,0 30 Pivarski јеёат - vlazan 8,8 -Seme tгava i biljaka 3,4 30 Kukuruz nasut 7,4 30 Kukuruz u vre6ama 5,0 -Zob 5,0 30 Uljana герјса 6,4 25 Raz 7,0 30 Psenica nasuta 7,8 30 Psenica u уге6ата 7,5 -Ваlе trave 7,8 40 Seno U Ьаlата 1,0 do 3,0 -Urolane bale 6,0 do 7,0 -Stavljene koze i sirove koze 8,0 do 9,0 -Hmelj 1,0 do 2,0 25 Slad 4,0 do 6,0 20 Prekrupa Mlevena 7,0 45 Kocke 7,0 40 Treset Suvi , гаstгеsШ, istovareni 1,0 35 Suvi, presovani u bale 5,0 -Vlazni 9,5 -Silaza 5,0 do 10,0 -Slama Nabacana, 5uva 0,7 -U balama 1,5 -Duvan u balama 3,5 do 5,0 -Vuna Nabacana 3,0 -U balama 7,0 do 13,0 -Napomena: Videti glavu 4.
37
EN 1991-1-1 :2002
Tabe/a А.9: Uskladisten; proizvodi - namirnice
Zapreminska Ugao
Proizvodi tezina unutrasnjeg
r [kN/m' ] t~r'Ца Јаја , pakovana 4,0 do 5,0 -
Brasno Nasuto 6,0 25 U угееата 5,0 -
Voce Jabuke
- гэstгеsitе 8,3 30 - u kutijama 6,5 -
Tresnje 7,8 -Kruske 5,9 -Маliпе, u gajbama 2,0 -Jagode, u gajbama 1,2 -Paгadajz 6,8 -Secer Rastresiti, u gomilama 7,5 do 10,0 35 Zbijeni i u угесата 16,0
Роугсе , zelenis Kupus 4,0 -Zelena salata 5,0 -
Роугсе, mahune Pasulj
- generalno 8,1 35 - soja 7,4 30
Grasak 7,8 -Роугсе, korenje Generalno 8,8 -Cvekla 7,4 40 Sargarepa 7,8 35 Luk 7 35 Repa 7 35
Кготрјг
Nabacani 7,6 35 U kutijama 4,4 -Secerna гера Osusena i iseckana 2,9 35 Sirova 7,6 -Vlazni odlomci 10,0 -Napomena: Videli glavu 4.
38
EN 1991-1-1:2002
ТаЬеlа А.10: UskJadisteni proizvodi - tеёпоsti
Zapreminska tezina Proizvodi r
[kNfm' ]
Рјса
PivQ 10,0 Mleko 10,0 Voda,5veza 10,0 Vino 10,0
Priгodna ulja Ricinusovo ulje 9,3 Glicerol, glicerin 12,3 Laneno ulje 9,2 Maslinovo ulje 8,8
Organske tecnosti ј kiseline Alkohol 7,8 Etar 7,4 HloГQvodonicna kiselina - 40% teiinski 11,8 Spiritus 7,8 Azotna kisel ina - 91% tezinski 14,7 Sumporna kiselina - 30% tezinski 13,7 Sumporna kiselina - 87% tezinski 17,7 Teгpentin , zamena za spi ri tus 8,3
Ugljovodonici Апјl јп 9,8 Benzen, benzol 8,8 Katran 10,8 do 12,8 Kreozot 10,8 Nafta 7,8 Parafin, kerozin 8,3 Benzin, benzolin 6,9 Nafta - sirova, petrolej 9,8 do 12,8 Dizel 8,3
gorivo 7,8 do 9,8 teski 12,3 mazivo 8,8
Benzin, ga50len, gasolin 7,4 Tesni gas
butan 5,7 рroрап 5,0
05tale tecnosti Ziva 133 Minijumska Ьоја 59 Olovno belilo, u ulju 38 Mulj preko 50% zapreminski vode 10,8
Napomena: Videli glavu 4.
39
EN 1991-1-1 :2002
Tabela А.11 : UskladiSteni proizvodi - cvrsta goriva
Zapreminska Ugao
Proizvodi tezina unutrasnjeg
r [kN/m' ] trenja ф [О]
Drveni ugalj Rastгesiti 4 -Zbijeni 15 -
Ugalj Blok briketi , istovareni 8 35 Blok briketi , naslagani 13 -Jajasti bгiketi 8,3 30 Ugalj, sirov iz јате 10 35 Ugalj u bazenima za ispiranje 12 -Ugljena prasina 7 25 Koks 4 ,0 do 6,5 35 do 45 Ugalj sгed njeg kval iteta u povrsinskom kopu 12,3 35 Otpaci ргј ispiranju u ugljenokopu 13,7 35 Sve 05tale v гste uglja 8,3 30 do 35
Ogrevno drvo 5,4 45
LigniUmrki ugalj Briketi, i stovaгeni 7,8 30 Briketi , naslagani 12.8 -Vlazni 9,8 30 do 40 Suvi 7,8 35 Ugljena pгasina 4,9 25 do 40 Nisko kaloricni koks 9,8 40
Treset Сrnј, osuseni, cvrsto upakovani Сгпј , osuseni, rastresito istovareni 6 do 9 -
3 do 6 45 Napomena: Videti glavu 4.
40
EN 1991-1-1 :2002
Tabela А.12: Uskladisteni proizvodi - industrijski ј ostali
Zapreminska Ugao
Proizvodi tezina unutrasnjeg trenja r [kNlm' ] ф rOJ
Knjige i dokumenta Knjige i dokumenta 6,.0 -Gusto nastagani 8,5 -
Police ј огтапј 6,0 -Odeca i krpe, u sveznjevima 11 ,0 -Led, u kockama 8,5 -
Koza, naslagana 10,0 -
Рарјг
U rolnama 15,0 -Naslagani 11 ,0 -
Guma 10,0 do 17,0 -Катепа 50 22,0 45
So 12,0 40
Piljevina Suva, u угесата 3,0 -Suva, гastгes ita 2,5 45 Vlazna, rastresita 5,0 45
Katran, bitumen 14,0 -Napomena: Videti glavu 4.
41
EN 1991-1-1 :2002
ANEKS В
(INFORMATIVAN)
PREPREKE zд VOZILA I PARAPETI ZA PARКlRALISTA
(1) Prepreke i parapeti па povrsinama za parkiranje vozila treba da budu proracunati da prihvate horizontalna opterecenja data u 8(2).
(2) Ногizопtаlпа kaгakteristicna sila F (u kN), upravna i jednako podeljena рс Ыlо kojoj duzini od 1,5 m prepreke za paгkira l ista, za koju ве zahteva da prihvati udar vozila , data је sa:
F:::: 0,5 mу 2
дс +бь
gde su:
т bruto masa vQzila (kg) v brzina vazila (m/s) , upravna па prepreku б с deformacije vozila (тт) б ь deformacije ( prepreke (тт)
(3) Kada se parkiraliste proracunava па bazi bruto mase vozila koja пе prekoracuje 2500 kg, za odredivanje 5ile F treba da budu uzete sledece vгednosti:
т = 1500 kg v :::: 4 ,5 m/s 8 с:::: 100 тт, ako precizniji podaci nisu па raspolaganju.
Za krutu prepreku, za koju deformacija 8ь moze da bude data kao nula, karakteristicna sila F , koja odgovara vozilima do 2500 kg bruto mase, treba da bude uzeta kao 150 kN.
(4) Kada se parkiral iste proracunava za vozila сјја bruto masa prekoracuje 2500 kg, za odredivanje karakteristicne sile F treba da budu uzete sledece vrednosti :
т = aktuelna masa vozila, za koju је parkiraliste proracunato (kg) v = 4,5 m/s 8 с = 1 ОО mт, ako precizniji podaci nisu па raspolaganju.
(5) Moze da bude razmatrano da sila, koja је odredena ргеmа 8(3) јli 8(4), deluje па visini branika. U slucaju parkiralista predvidenih za vozila ёјја bruto masa пе prekoracuje 2500 kg, ova visina moze da bude uzeta kao 375 тт iznad nivoa poda.
(6) Prepreke za prilazne гаmре parkiralista, treba da prihvate polovinu sile odredene u 8(3) iIi 8(4), koja deluje па visini od 610 тm iznad гаmре.
(7) Suprotno tome, kada krajevi pravih delova гатрј, predvidenih za silazni saobracaj , prekoracuju 20 m duzine, prepreke treba da prihvate dvostruku silu odredenu u 8(3), koja deluje па visini od 610 тт iznad гатре .
42
EN 1991-1-1 :2002
BIBLIOGRAFIJA
1802394 Osnovni ргјпсјрј о pouzdanosti konstrukcija (General principfes оп reliablJity (ог structures)
180 3898 Osnove za proгacun konstrukcija - Oznacavanja - Opste oznake (Basis (ог design о( structures - Notations. General symbols)
180 8930 Opsti ргјпсјрј о pouzdanosti za konstrukcije - Spisak ekvivalentnih termina (General principles оп reliability (ог structures. Ust о( equivalent teгms)
43
