1. TEORIJA ESTETSKOG VASPITANJA HERBARTA RIDA

Ridova teorija predstavlja oivljavanje Platonove teze i ideala da umetnost treba da bude osnova vaspitanja, pri emu istie da u odreivanju cilja vaspitanja postoje dve uzajamno nepomirljive mogunosti:1. oveka treba vaspitavati da postane ono to jeste

2. oveka treba vaspitavati da postane ono to nije

Prva mogunost pretpostavlja da se individua raa sa odreenim dispozicijama koje je ine svojstvenom i neponovljivom, a zadatak vaspitanja je da ih razvije u celovitu i osobenu linost. Druga mogunost je suprotna i bez obzira na uroene dispozicije, vaspitanjem treba da se postigne i dostigne ideal definisan tradicijom drutva. Rid smatra da su obe ove mogunosti jednostrane, jer prva stremi preteranom individualizmu, a druga ka uniformisanosti.

Cilj vaspitanja je da razvije jedinstvenost i socijalnu svest, jer vaspitanje mora da bude proces, ne samo individualizacije, ve i integracije, pomirenja individualne jedinstvenosti sa socijalnim jedinstvom i pojedinac e biti dobar u onom stepenu u kom je njegova individualnost realizovana u okviru organske celine zajednice.

Proces rasta i razvoja Rid karakterie kao sloen proces prilagoavanja subjektivnih oseanja objektivnom svetu od koga u velikoj meri zavisi linost i karakter, kao i nain miljenja ljudi. Vaspitanje estetskog senzibiliteta je znaajno, jer samo ako su ula na kojima se zasnivaju svest, inteligencija i sposobnost rasuivanja dovedena u harmonian odnos sa spoljanjim svetom, moe se smatrati da je izgraena integrisana linost.

Rid kae da nema razlike izmeu nauke i umetnosti, izuzev kao metoda. Umetnost je reprezentacija, a nauka onjanjenje istovetne realnosti.

Rid vaspitanje shvata kao negovanje naina izraavanja - da stvaraju zvukove, slike, pokrete, orua, u ta su ukljueni procesi miljenja, pamenje, razvijanje senzibiliteta i intelekta, a ni jedan vid vaspitanja iz njih nije iskljuen.Svakoj umetnosti i umetnikom delu svojstveni su zajedniki principi, a pre svega to je princip forme. Elementarne forme koje ovek daje delima su forme koje postoje u prirodi, a postoje dve vrste: sluajne (proizvedene vulkanskim erupcijama) i univerzalne ili apsolutne forme koje su veite i nepromenljive, a zasnovane su na matematikim ili mehanikim zakonima (pelinja elija u sau) koje se nalaze i u ovekovim umetnikim delima. Sledea karakteristika je princip boje. Estetski odnos prema boji se sastoji u tome to ovek intuitivno prodire u prirodu boje, ocenjuje njenu dubinu, toplinu, njene objektivne kvalitete, a zatim ih identifikuje sa svojim emocijama. Postoje i tzv. sekundarne osobenosti koje proistiu iz kombinacija dve ili vie formi, a to su ravnotea, simetrija i ritam, dok kompozicija predstavlja ukupnost svih sekundarnih osobenosti, ukljuujui i boju.

Ma koliko da je umetniko delo konkretno i objektivno, predstavlja subjektivni aspekt doivljavanja, saradnju posmatraa i energiju koju on stavlja u umetniko delo, a kojoj je dat naziv empatija, pod kojom Rid podrazumeva nain estetskog percipiranja, pri kome posmatra otkriva elemente oseanja u umetnikom delu i identifikuje svoja oseanja sa njima. Taj proces je razliit u razliitim individuama u zavisnosti od njihove psiholoke dispozicije i temperamenta.

Rid gradi pedagoku koncepciju kritikujui dotadanje preovladavanje racionalizma u vaspitno-obrazovnom radu, kao i potrebu razvijanja iskljuivo logikog miljenja kod dece. Njegov osnovni stav je sadran u tezi da najblia paralela strukturi linosti deteta nije misaona struktura logiara, ve umetnika. Da bi objasnio da je misaona struktura deteta vie umetnika, polazi od objanjavanja ovekove sposobnosti percepcije. Reagovanje na percipirani objekt pokree buru reakcija u organizmu, od motornih reakcija nerava i lezda, do reakcije afektivnog sistema, tj. oseanja to on naziva nesvesnim i instruktivnim reagovanjem na opaajni objekt ili situaciju, koje je izazvano biolokim motivom. On istie postojanje i delovanje estetskog faktora u procesu opaanja, u vidu odreene brzine, ekonomike i sklada pokreta, a rezultat opaanja nalazi u vizuelnim predstavama, tj. slikama koje su:

1. Slike po seanju (memory images)

2. Paslike (after images)

3. Ejdetske slike (eidetic images)

Pri objanjavanju znaaja imaginacije u razvoju miljenja, on istie razliku izmeu obinog pamenja i mate, tj. imaginacije. Pamenje je sposobnost prizivanja u svest vizuelnih predstava u razliitim stepenima jaine, dok je mata sposobnost povezivanja i komuniciranja vizuelnih predstava u procesu miljenja i oseanja.

Rid pridaje veliki znaaj sposobnosti stvaranja ejdetskih slika, tj. ivog obnavaljanja opaenog objekta u svesti, jer utie na bujnost mate kod deteta. Karakteristine su za uzrast od 14 godina, kada nastupa proces odvajanja miljenja od opaanja putem racionalizma u vaspitno-obrazovnom radu, a u zrelom dobu je prisutna kod umetnika i izrazito kreativnih osoba. Rid istie veliki znaaj vizuelnih predstava i mate u procesu miljenja, pa predlae da se u procesu vaspitanja omogui produeje ejdetskog perioda putem to oiglednije nastave. Rid predlae novi pedagki koncept koji se zasniva na postojanju vizuelnog naina miljenja, a dosee najvii stepen kreativnosti u stvaralakom radu i zadrava osnovno jedinstvo svesti. Prvi i osnovni zadatak estetskog vaspitanja je vaspitanje zasnovano na bogaenju mate i vizuelnih predstava, koje utie na razvoj i proirivanje vizuelnih naina miljenja. Ako elimo slike u naem umu da uinimo vidljivim za druge ljude, neophodno ih je preobraziti u sredstvo komunikacije, a Rid istie postojanje ulnog, vizuelnog i kinetikog sredstva komunikacije. Glavno ulno sredstvo je govor, a umetniki najrazvijeniji oblik ulne komunikacije je muzika; vizuelna komunikacija se ostvaruje prkazivanjem formalnih odlika slike linija, oblika i boja; kinetika komunikacija se ostvaruje pokretom koji se razvija u umetnost i ritual plesa.

Polazei od spontanog i slobodnog izraavanja deteta, Rid smatra da su umetnost i igra estetski vid slobodnog izraavanja i u dodiru sa okolinom dobijaju odlike sredstava komunikacije, kako bi objasnio i istakao znaaj komunikacije za razvoj celovitog i harmoninog oveka, on vri psiholoku analizu dejih crtea za koje smatra da su vid estetskog slobodnog izraavanja. Analizirajui deje crtee na pojedinim stadijumima njihovog razvoja, ustanovio je postojanje dva razliita stila reprezentovanja koja se javljaju simultano, jedan je stvoren za sopstveno zadovoljstvo, a drugi za zadovoljstvo ostalih ljudi, to on proiruje i na druge vidove slobodnog umetnikog stvaranja. U prvom sluaju dete zadovoljava unutranje potrebe, a u drugom ono to ini predstavlja socijalni gest i ima imitativni karakter. Taj socijalni gest se ostvaruje preko socijalnih komunikacijskih oblika, a to su znaci ili simboli, odnosno eme. Poto dete poseduje oseanja nezavisna od njegovog pojmovnog miljenja i vizuelnih predstava, ono stvara vizuelni simbol koji omoguava saoptavanje oseanja drugim ljudima. Drugi zadatak estetskog vaspitanja sastoji se u razvijanju jezika oseanja i proirivanju sredstava komunikacije meu ljudima. Rid gradi koncepciju moralnosti zasnovanu na mogunosti identine osnove etike i estetike. On smatra da je dete amoralno i jedino se putem opaajnog iskustva moe nauiti sistemu nagrada, kazni i moralnim zakonima. Dete je rascepljeno izmeu onoga to treba da ini, pokoravajui se pravilima ponaanja i onoga to je tim pravilima zabranjeno, to moe dovesti do neurotine bolesti, razdvojene svesti i usamljenosti. Zadatak vaspitaa je preventiva socijalne neuroze, a sastoji se u spreavanju razvoja oseanja izdvojenosti u individualnom razvoju, to se moe ostvariti grupnim vaspitanjem. Ideju o vaspitanju zasnovanom na grupnom radu u kom vlada saradniki odnos nastavnika i uenika, kao i autonomnost svakog lana grupe, Rid preuzima od Pijaea i zalae se da grupna aktivnost dobije estetski karakter, a naroito istie potrebu za spontanou u procesu formiranja grupe.Trei zadatak estetskog vaspitanja odnosi se na vaspitanje moralnosti putem grupnog rada koji ima estetski karakter, pri emu istie kako slika i mata imaju znaajnu ulogu. Rid kritikuje metode nareivanja i zapovedanja u moralnom vaspitanju, suprotstavljajui metodu imitacije modela vrline koju prua umetnost, a omladina neposredno usvaja i imitira. Uvodei dete u neprirodan niz pravila o dobru i zlu, tradicionalne metode ne pogoduju aktivnom i prirodnom razvoju moralne svesti, to dovodi do pojave usamljenosti i otuenja oveka, tzv. socijalne neuroze, koju je mogue spreiti ako se umesto oseanja odvojenosti razvije oseanje uzajamnosti, zbog ega Rid preporuuje grupno vaspitanje zasnovano na estetskom principu, pa tvrdi da, samo ako grupne aktivnosti imaju estetsku osnovu i organsku ivotnu snagu grupa spontano formiranih od dece, one mogu postii moralnu i intelektualnu nadmo nad autoritarnim oblicima vaspitanja.Cilj vaspitanja, kao i umetnosti, treba da bude da sauva organsku celovitost oveka i njegovih mentalnih sposobnosti, a Ridov zahtev je da umetnost treba da bude fundamentalna osnova vaspitanja.

Rid je izuavao povezanost psiholokih tipova i naina umetnikog izraavanja, oslanjajui se na Jungovu klasifikaciju, iji tipovi su odreeni u zavisnosti od dominacije jedne od etiri osnovne funkcije: oseanje, miljenje, senzacija, intuicija, pri emu tipovi mogu biti introvertni ili ekstrovertni, tako da njegova klasifikacija sadri osam tipova. Da bi dokazao pretpostavku da je svakom od njih svojstven odreen nain izraavanja, Rid je izvrio analizu umetnikih stilova i dokazao korelaciju sa pomenutim psiholokim tipovima, a umetnike stilove je grupisao u etiri kategorije:

1. Realizam, naturalizam, impresionizam - oznaavaju imitativni stav prema spoljanjem svetu i prirodi

2. Nadrelizam, futurizam oznaavaju reakciju iz spoljanjeg sveta prema duhovnim vrednostima3. Ekspresionizam, ovinizam oznaavaju elju da se izraze umetnikove line senzacije4. Konstruktivizam, kubizam, funkcionalizam oznaavaju preokupacije apstraktnim formama i kvalitetiva umetnikovog materijalaIzmeu ove etiri grupe Jungovih tipova linosti mogu se povui paralele:

Realizam misaoni tip

Nadrealizam oseajni tip

Ekspresionizam ulni tip

Konstruktivizam intuitivni tipSvaki stil umetnosti sadri i objektivne (ekstrovertne) i subjektivne (introvertne) dimenzije, koje odgovaraju Jungovim tipovima. Postoji nekoliko tipova, kako u umetnosti, tako i linosti, koji su meusobno povezani, to po Ridovom miljenju ima znaaj za prouavanje pedagokih aspekata umetnosti. Nastavnik bi morao da raspoznaje raznovrsnost tipova i da dete podstie i usmerava u skladu sa njegovom nasleenom dispozicijom. Potrebno je postii korelaciju izmeu dejeg temperamenta i adekvatnog naina njegovog izraavanja. Rid konstatuje da se umetnost za pedagoke svrhe uglavnom tretira prema standardu ekstrovertnog misaonog tipa.Najvie se bavio vizuelnom komunikacijom koja se ostvaruje prikazivanjem formalnih odlika slike: oblika, linija i boje. Dete prilikom likovnog izraavanja upotrebljava simbole kojima izraava unutranje stanje, a time i svoju autentinu linost. Dete za isti predmet upotrebljava dva stila reprezentovanja jedan radi sopstvenog zadovoljstva, drugi radi zadovoljstva drugih ljudi, a navedena pojava se manifestuje u elji deteta da u svojim crteima zadovolji line potrebe i da ih predstavi imitirajui odrasle. Zbog toga deji crtei imaju specifine karakteristike i zakone odreene unutranjim, subjektivnim oseanjima ili ulnim doivljajem, a ne merilima objektivnog vizuelnog realizma i pravilima odraslih. Rid uzima crte kao osnovni oblik dejeg slobodnog izraavanja, jer smatra da on najpotpunije, organski i harmonino povezuje slike koje postoje u nesvesnom, da se u njemu koncept i slika, senzacija i misao, uzajamno povezuju. Izvrio je klasifikaciju dejih crtea na osnovu stilistikih odnosa samih crtea:

1. Organski crtei direktan vizuelni odnos sa spoljnim objektima, percepcja prirodnih proporcija i organskih odnosa

2. Lirski crtei obuhvataju veinu istih karakteristika, ali postoji preferencija za statike predmete, karakteristine za devojice3. Impresionistiki crtei osobenosti koje karakteriu impresionistiku slikarsku kolu

4. Ritmiki crtei ponavljanje motiva u celom prostoru za slikanje

5. Strukturalni crtei objekt je sveden na geometrijsku formulu, ije je poreklo u opservaciji

6. Shematski crtei sveden na geometrijsku formulu, ali nevezano za objekat, sem u simbolikom smislu

7. Haptiki crtei reprezentacija vizuelnih predstava ije je poreklo u ulu dodira i drugim nevizuelnim ulima

8. Ekspresionistiki crtei reprezentacija spoljnjeg objekta onako kako je doivljen ulima

9. Enumeraivni crtei umetnik je pod potpunom kontrolom objekta, belei svaki pojedinani detalj

10. Dekorativni crtei umetnik je preokupiran bojom

11. Romantini crtei tema uzeta iz ivota, pojaana fantazijom

12. Literarni crtei tema je uzeta iz literarnih izvora ili je izmiljena, umetnik koristi matu da bi je predstavioDa bi mogao da uporedi tipove crtea sa Jungovom klasifikacijom, Rid je morao da ih redukuje na 8 tipova:Misaoni tip

Ekstrovertni = enumerativni

Introvertni = organski

Oseajni tip

Ekstrovertni = dekorativni

Introvertni = imaginativni

ulni tp

Ekstrovertni = empatetini

Introvertni = ekspresionistiki

Intuitivni tip

Ekstrovertni = ritmiki

Introvertni = strukturalni

Rid smatra moguim i zalae se za tipoloka istraivanja koja bi se bazirala na nevizuelnim nainima izraavanja: igri, verbalnom i muzikom izraavanju i na taj nain bi se doprinelo prevazilaenju shvatanja po kom postoji neki prosek deteta, a vaspitno-obrazovni sistem bi morao povesti rauna o metodama koje treba da budu u skladu sa psiholokim tipom svakog deteta.

Estetsko izraavanje doivljava promene kod dece oko 11. godine, to Rid objanjava razvojem logikog miljenja. Tendenciji iezavanja vizuelnog ili plastinog izraavanja, vaspitno-obrazovne metode treba da se suprotstave, zadravajui ne samo funkciju imagiacije, ve i jedinstvenost percepcije.

Rid ne odbacuje rukovodeu ulogu nastavnika i nastave umetnosti u celini. On vidi tri estetske aktivnosti koje treba da se neguju u koli:

1. Aktivnost samoizraavanja koja predstavlja uroenu potrebu individue da saoptava svoje misli, oseanja i emocije drugim ljudima. Ne moe se pouavati, uloga nastavnika je pasivna2. Aktivnost posmatranja tj. elja individue da zabelei ulne impresije, steena sposobnost i potrebno je uvebavanje ula3. Aktivnost procenjivanja, odgovor individue na naine izraavanja drugih ljudi, kao i njegov odgovor na vrednosti u svetu injenica, razvija se putem pouavanja. Izraavanje i procenjivanje je zavisno od vrste psiholokog tipa onog ko procenjuje.

Rid se zalae za reorganizaciju nastavnog plana i programa, zahtevajui korelaciju razliitih predmeta, ali ne podrazumeva samo proporcionalan broj asova estetskih i ostalih predmeta, ve uvoenje estetskog kriterijuma u svaki aspekt kolskog ivota. Smatra da estetski princip treba da ue u matematiku i istoriju, u nauku uopte, da prome socijalne i praktine vidove ivota u koli. Pogreno je umetnost i tehniko obrazovanje shvatiti kao odvojene odeljke nastavnog plana i programa, ve ih treba shvatiti kao razliita sredstva za izraavanje iste estetske aktivnosti, jer se lepota i korisnost ne mogu shvatiti odvojeno.

Na poetnom stupnju vaspitno-obrazovnog rada osnova treba da bude igra koja se pretvara u umetnost. Deje igre treba usmeriti u etiri pravca koji e odgovarati osnovnim mentalnim funkcijama i to:

Oseanje drama

ulne percepcije - likovno izraavanje

Intuicija ples i muzika

Miljenje zanatske vetine (konstruktivne aktivnosti)

Vaspitno-obrazovni rad na poetnom stupnju treba da je rukovoen idealom linosti u kojoj se sve mentalne funkcije harmonino razvijaju i tek pri kraju ovog perioda, na poetku srednjeg kolovanja, treba poeti sa profesionalnim obrazovanjem. U pogledu vertikalne organizacije kolskog sistema, Rid predlae podelu na etiri stupnja i to:

I predkoski do 7. godine

II osnovni od 7. do 14. godine

III srednji od 14. do 18. godine

IV profesionalni od 18. do 21. godine

Ovi stupnjevi ne bi smeli da budu odvojeni ve treba da predstavljaju kontinuiran proces koji obezbeuje i kontinuitet metoda.

Rid se protivi razredno-predmetnoj nastavi sa posebnim nastavnicima za pojedine predmete, a postojeu podelu nastavnika prema stupnju njihovog profesionalnog obrazovanja smatra anomalijom. Prelazak uenika sa osnovnog na srednji stupanj obrazovanja, koji povlai za sobom promenu sredine i metoda rada, kao i prilagoavanje nastavnicima sa drugaijim standardom obrazovanja, moe da izazove tetne psiholoke reakcije kod dece.

Kritikujui postojei nastavni plan i program, koji ima tendenciju da bude krut okvir prema kome se nasilno oblikuje uniformisani duh i koji zahteva prilagoavanje jednoj strukturi ponaanja, Rid se zalae za fleksibilan program koji e zadovoljavati individualne potrebe deteta. Takav program treba da predstavlja skalu interesovanja koja e omoguiti deje samoizraavanje i samoostvarenje, a individualni temperament deteta treba da bude osnova na kojoj se izgrauje harmonino drutvo slobodnih graana. Takav plan i program treba da vodi rauna o potrebama drutva koje su izraene u proizvodnoj delatnosti, koja preovlauje u oblasti u kojoj se kola nalazi. U vaspitanju shvaenom kao odabiranje onoga to treba da dopre do uenika, ovaj odabir vri se preko nastavnika, ali ne u smislu nametnute, aktivne intervencije koja deli bie na dva dela onaj koji slua i onaj koji se odupire. Uticaj nastavnika treba da ide u pravcu unifikacije. Nastavnik mora da deluje kao da ne deluje, nenametljivo i neprimetno. Odnos izmeu uenika i nastavnika mora da bude lien linog, privatnog, ali da ne iskljuuje emocionalnu vezu, a to znai uzajamno uivljavanje u situaciju drugog, naroito u oseanje i reakcije izazvane sopstvenim ponaanjem. Nastavnik postaje posrednik izmeu individue i sredine oko nje, ali to ne znai da se treba zadovoljiti pasivnim prihvatanjem sredine. Efikasnost posredovanja zavisi od sposobnosti da se modifikuje sredina. Vaspitau je potreban podsticaj zajednice i smisao za nju, jer je u osnovi vaspitanje usmereno na stvaranje blagostanja zajednice.2. TEORIJA ESTETSKOG VASPITANJA TOMASA MANROA

U centru teorije je umetnost shvaena u funkciji vaspitanja. Ona je neposredno povezana sa ovekom na koga vri veliki uticaj. Umetnost obuhvata sve aspekte ljudskog ivota koji stimuliu i motiviu umetnike na estetsku aktivnost. Predstavlja znaajno sredstvo izraavanja i komunikacije.Manro umetnost tretira kao oblik iskustva koji implicira opisivanje i istraivanje injenica i pojava, zbog ega estetika ne moe ostati u okvirima filozofskih spekulacija, ve mora prihvatiti nauni metod koji e otkriti prirodu estetskih fenomena, analizirati ih u odnosu na oveka. Posmatranje, hipoteze, analiziranje, uporeivanje u prisustvu umetnosti, neke su od osnova pri objanjavanju umetnosti kao produkta drutvenog iskustva. Estetsko vaspitanje predstavlja proces proirivanja ljudskih iskustava, a umetnost se javlja kao sredstvo koje prua nova iskustva i pomae oveku da otkrije nove oblike ivota, razvijajui njegove mentalne i drutvene sposobnosti. Umetnost je instrument kojim se moe delovati na individualni i drutveni ivot u cilju progresa.

Opti cilj vaspitanja je da doprinese razvoju svih individualnih sposobnosti, neophodnih za ivot i normalan razvitak linosti, iz ega Monro izvodi i konkretno formulie i specifine ciljeve. Razvijati estetske i umetnike sklonosti putem aktivne vebe i primene u posmatranju, predstavljanju i diskusiji o umetnikim radovima, znai razvijati opte sposobnosti ili stvaralake sposobnosti. Manro razlikuje dve tendencije u estetskom vaspitanju:

1. Tradicionalnu koja estetsko vaspitanje identifikuje sa umetnikim vaspitanjem

2. Svoju, da umetnost postane sredstvo razvoja stvaralakih sposobnosti pojedinca

Posmatrajui umetnost kao oblik iskustva, Manro smatra da je cilj estetskog vaspitanja da upozna omladinu sa kulturnim nasleem i da je osposobi da se njime koristi. Umetnika dela treba da poslue kao materijal pomou koga e pojedinac izgraditi svoju linost i dati doprinos drutvu. Pouavanje i upoznavanje sa svetskom umetnou doprinose da ovek bude obrazovan graanin sveta. Umetnost je mono sredstvo za formiranje stavova oveka prema oveku i pojedinca prema grupi ili narodu, za njihovo bolje razumevanje.Estetsko vaspitanje trebalo bi da pomogne u pripremanju omladine za profesionalni uspeh razvijanjem optih stvaralakih sposobnosti i umetnikih, u isto vreme, jer veina profesija pored intelektualnih sposobnosi i znanja, zahteva spremnost ruke, ritam i druge tehnike i vetine.

Humanizam i kosmopolitizam mogu se ostvariti metodama koje odgovaraju etapama razvoja oveka, a njihovu prirodu odreuju dva principa

1. Progresivna diferencijacija u odnosu na uzrast

2. Proirivanje ciljeva uporedo sa sistematskom kontrolom

U najmlaem uzrastu, estetske aktivnosti treba da budu u sastavu drugih aktivnosti, neizdiferencirane, ali ekstenzivne i raznovrsne. Obuhvataju razliite oblike deje igre, manipulisanje predmetima, posmatranje objekata u okolini, crtanje, modelovanje, pevanje, graanje i prianje pria. Tu nije poeljno unositi standarde odraslih, a dominantna metoda treba da bude slobodno izraavanje, s tim to vaspita mora, bez pritiska i urbe, da vri blagi uticaj u pravcu sistematskog razvoja. Od impulsivne igre ranog detinjstva, dete se vodi ka sticanju odreenih znanja i vetina, uponavanju stilova i raznih oblika estetskog izraavanja. Slobodan impuls se potinjava individualnim i socijalnim ciljevima. Sistematsko posmatranje i stvaralaki radovi omoguavaju proirivanje iskustava i vebanje psihofizikih sposobnosti. Metode moraju varirati prema uzrastu i individualnim osobenostima, ali ih odreuje i karakter drutva, lokalne prilike, izvori, oprema.

Manro je uestvovao u istraivanjima koja su vrena u Umetnikom muzeju u Klivlendu sa ciljem da se utvrde osobenosti deteta stvaraoca, u vezi sa njegovim mentalnim dobom. U reavanju tog problema, on istie mnoge tekoe koje se manifestuju u estetskom ocenjivanju, jer je ono rezultat vaspitanja, odnosno znanja i iskustva. To ukazuje da Manro manje uvaava afektivnu stranu, dok pridaje znaaj procesu formiranja ukusa i estetskom iskustvu. U ocenjivanju estetskih sposobnosti nije vano ta neko voli ili ta mi oekujemo da voli, ve zato on to voli i kako formira svoju ocenu o vrednosti tog dela.Jedan od najpouzdanijih naina za razvijanje estetskih sposobnosti je dovoenje omladine u kontakt sa umetnikim delima koja e oiveti individualna iskustva. Sposobnost shvatanja stvari i pojava, onako kako sugerie umetniko delo, zavisi od naeg opteg kulturnog iskustva, od zalihe predstava, seanja i razumevanja utvrenih simbola, od sposobnosti povezivanja ideja i mate. Znanje o umetnosti moe delovati kao pomo u shvatanju umetnikih dela, da ih bolje upoznamo, klasifikujemo i analiziramo, ali efikasnost znanja zavisi od toga koliko je ono povezano sa drugim sposobnostima i nainima reagovanja.

Manro je u svojoj teoriji postavio i osvetlio pedagoku funkciju umetnikih muzeja i diferencira njihovu ulogu prema raznim uzrastima omladine, tretirajui pedagoku funkciju muzeja sa vie aspekata. Kao centri umetnikih vrednosti imaju ulogu da izlau, skupljaju i obrauju umetnika dela, ali i da organizuju predavanja i seminare, unapreuju i pomau estetsko vaspitanje, vre istraivanja u vezi sa problemima estetskog ocenjivanja i razvijanja stvaralakih sposobnosti omladine pod uticajem umetnosti.Iako Manroova teorija stavlja akcenat na iskustvo, veoma se razlikuje od Djuijevog instrumentalizma i njegovog shvatanja funkcije umetnosti. Dok je za Djuija svako iskustvo estetiko ukoliko obeava lino uivanje, a svaka oformljena energija umetnost, Manro jasno i odreeno razlikuje estetsko iskustvo od obinog. U njegovoj teoriji je izraen pozitivizam, jer u vaspitanju umetnou odbacuje opte forme i dedukcije, a naglaava vrednost empirije, iskustva i empirijskih istraivanja. Vaspitni rad mora da bude povezan sa stalnim istraivanjem i to je jedini nain da se doe do podataka i dublje prodre u prirodu estetskih sposobnosti, stepen estetskog procenjivanja i individualne reakcije na umetnost.

Njegova teorija estetskog vaspitanja izraava dinamizam i humanizam, proizilazi iz dinamikog odnosa koji postoji izmeu umetnosti i iskustva, odnosno umetnosti i vaspitanja. Umetnost je namenjena oveku, ona je kreacija oveka, ali da bi se razumela potrebno je estetsko vaspitanje. Ono razvija perceptivne sposobnosti, matu, ocenjivanje, estetsko suenje i oseanje, na iskustven nain dovodi pojedinca do umetnosti. Manro veruje u stvaralake sposobnosti oveka i u umetnost kao najbolje sredstvo kojim se moe obezbediti ljudska srea, uiniti ivot lepim i humanijim i uspostaviti meunarodni, meuljudski, istinski humani odnosi. U ovim idejama, njegova je koncepcija utopistika i idelistika, jer da bi ovek postao graanin sveta, pored esetskog vaspitanja, potrebni su odgovarajui drutveni uslovi, a da bi se postigle promene u individualnoj svesti, treba najpre izmeniti drutvenu stvarnost.

3. KONCEPCIJA ESTETSKOG VASPITANJA IRENE VOJNAR

Njena koncepcija je koncepcija vaspitanja otvorenog duha koje je svojstveno periodu adolescencije, jer se u detinjstvu ue elementarne stvari, odrastao ovek je formirano bie, a omladini treba omoguiti da trai reenje svojih snova, ispituje i postavlja pitanja, to treba da izvri umetnost. Umetnost kao vaspitno sredstvo, zadovoljava potreba mladih, jer se u tom periodu nalaze izmeu sanjarenja i prilagoavanja, trae ivotne modele i ele da izgrade svoj unutranji ivot. Estetsko vaspitanje, kao deo opte kulture, moe doprineti razvijanju otvorenog duha ako obuhvati sve vrste umetnosti, ali ne samo teorijski aspekt, nego i praktini rad uenika. Kompleksne i bogate vrednosti umetnosti treba da organizuju estetsku dimenziju ivota pojedinca i drutva, da probude mogunost da se osete i procene estetski fenomeni i da doprinesu formiranju estetske kulture. Zahvaljujui vezi izmeu umetnosti i etikih, drutvenih i saznajnih poblema, estetsko vaspitanje doprinosi vaspitanju integralne linosti. Vaspitanje treba da bude vaspitanje oveka, proces u kome umetnost igra ulogu instrumenta, a ne cilj, to naglaava distinkciju izmeu estetskog i umetnikog vaspitanja. Uticajem na izgradnju celovite linosti putem umetnosti, estetsko vspitanje predstavlja proces obogaivanja moralnog, drutvenog i intelektualnog vaspitanja i doprinosi formiranju stvaralakog stava.Cilj estetskog vaspitanja odnosi se na razvoj integralne linosti, posredstvom umetnosti koja je povezana sa etikim, drutvenim i saznajnim problemima. Estetsko vaspitanje ima konkretan zadatak da uvede oveka u svet umetnosti, da vaspita njegov estetski ukus i razvija njegovu sposobnost da se saglaava sa razliitim delima, otkriva njihov smisao. Zadaci koji proizilaze iz koncepcije otvorenog duha su:

1. Razvoj estetske percepcije zahvaljujui kojoj ovek postaje osetljiviji za lepotu prirode. Ona poveava osetljivost za harmoniju, kompoziciju, boju, doprinosi bogatijem i raznovrsnijem poimanju sveta, to je neophodan element otvaranja ljudskog duha, jer otkriva i unutranja stanja ljudskog bia znaajna za ljudski ivot.

2. Proirivanje linog iskustva posredstvom estetskog iskustva, u emu je posebno znaajna literatura, jer podstie rad mate i slobodu suenja, a vaan uticaj imaju i pozorite, slikarstvo i vajarstvo. Posredstvom umetnosti mladi otkrivaju snage u psihikom ivotu oveka, to doprinosi i dubljem prodiranju u sopstveni unutranji ivot.

3. Obogaivanje i produbljivanje znanja umetnost olakava razumevanje sloenih fenomena ivota, doprinosi da znanja postanu ira, dublja i potpunija, a mladi postaju sposobni da interpretiraju umetnika dela kao individualne, kulturne i socijalne fenomene.

4. Formiranje stvaralakog duha je znaajan pedagoki problem, naroito vaan u perodu adolescencije. Razni oblici stvaralatva omoguavaju adolescentu da savlada psihike krize i tekoe svojstvene ovom periodu, da formira svoj nain izraavanja i razume konkretne probleme umetnikog rada. Stvaralaki duh se formira umetnikim aktivnostima koje treba da budu spojene sa umetnikim znanjima.Program formiranja estetske kulture je dvostruko uslovljen estetski i drutveno, postao je nuan i mogu u uslovima kad kategorija ljudi koja se naziva publikom dolazi u dodir sa umetnou, ali ne kao elementom svakodnevnog ivota, ve sa umetnou u okvirima estetske dostojanstvenosti. Postoji suprotnost izmeu publike koja je slobodno okupljena na grku predstavu pod vedrim nebom Atine i praznino obuenih gledalaca u operskoj dvorani, pozorita koje se proivljava i pozorita koje se gleda, pozorita uestvovanja i pozorita spektakla.

Od XIX veka postaje nuno da se ljudi naue da razumeju umetnost. Prvi program estetskog vaspitanja bio je program upuivanja neosveenih u pitanje umetnosti, sa naglaenom informativnom stranom vaspitanja. Poznavanje umetnosti trebalo je da bude sastavni deo osnovnih elemenata opteg obrazovanja, a posebno mesto se pridavalo likovnim umetnostima, naroito slikarstvu, dok je muzika kao umetnost, bila manje znaajna. Literatura i pozorite nisu ulazili u okvir estetskog vaspitanja, jer je njihova funkcija vaspitanje u irem smislu etikom, patriotskom, intelektualnom. Poznavati slikarstvo znailo je biti kulturan, posedovati estetsku kulturu. Savremeni ovek stekao je mogunost da upoznaje razliite kategorije umetnosti i dela, to mu prua mogunost da ire sagleda bogatstvo umetnosti. U izvesnom smislu, nezavisno od individualne dimenzije, moe se govoriti o umetnosti u organizaciji drutvene koegzistencije ljudskih zajednica. Mnogi teoretiari su naglaavali karakter veza koje se stvaraju zajedniki proivljenim estetskim emocijama, to je morala biti duboko emocionalna veza, garancija boljeg drutvenog razumevanja i sporazuma, a konstatujui znaaj komunikacije, savremeni sociolozi vide u umetnosti sutinu ovog fenomena. Savremeno umetniko stvaralatvo, naroito ono koje propagiraju mas-mediji, postaje baza specifinih veza u domenu imaginarnog i afektivnog ivota, nova kategorija uestvovanja u zajednici koja u stvari ne postoji. Linost usamljenog oveka koji sedi u stanu pred TV-om je simbol nove, kvazi-participacije u prividno istinitom svetu.

Umetnost je najvie vezana za afektivno-imaginativni deo ljudske psihe, dok su saznajni procesi stvar intelekta. Bogatstvo umetnosti koje otkriva raznovrsnost slika sveta prirode i ljudskih problema, drutvenog ivota, postalo je izvor specifinog znanja, konkretnog i spektakularnog karaktera. Korienje umetnike slike za bogaenje vaspitnih procesa ini jedan od najznaajnijih elemenata vaspitanja, a zadatak umetnosti je da otkriva pojave, elemente nevidljive ljudima, u dimenziji vizuelne percepcije, ali i u dimenziji fenomena psihikog sveta. Kao i kod moralnog vaspitanja putem umetnosti, i kod intelektualnog vaspitanja stojimo pred dvema koncepcijama koje se meusobno dopunjuju prva, koja se koristi u umetnosti i ija se sutina sastoji u proizvoenju slika, sudeluje u procesima obogaivanja znanja, a druga, koja se poziva na umetnost kreativnog tipa, obogauje ovekov intelektualni senzibilitet i ini ga osetljivim. Saznajni problemi umetnosti moraju da se nau u centru interesovanja pedagoga, jer umetnost omoguuje da se otkriju novi aspekti istine o oveku i stvarnosti.Analiza sadraja vaspitnog delovanja umetnosti potvruje koliko je to delovanje sintetino. Kada se govori o moralnim pitanjima, treba se pozvati na intelektualno kritiko razmiljanje; kada se govori o problemima miljenja, ne moe se izostaviti sudelovanje afektivnog ivota u procesima razumevanja, ali i moralni i drutveni problemi dobijaju svoj puni vaspitni smisao samo kada su propraeni angaovanjem mate. Savremene pedagoke koncepcije su otkrile opte line vrednosti i opte vaspitne vrednosti mate ime su opravdali potrebu da se o mati govori, ne samo kao o osnovi umetnike akcije, ve i kao o dimenziji koja vredi sa line i drutvene take gledita ovekovog ivota.

Problem vaspitanja za stvaralatvo nalazi se u centru vaspitnih problema. Bitno je kod ljudi formirati oseanja za postojea dela, ali i podstai stvaralake i konstruktivne sposobnosti u raznim oblastima. Stvaralaki stav je sposobnost da se izmilja, da se suprotstavi stereotipnom, da se umnoavaju vrednosti. Pedagoke vebe stvaralatva i izraza moraju pomagati trajnije opte line sposobnosti koje se mogu pretvoriti u druge, koje slue tome da se izgradi stvaralaka misao i mata. Nema mogunosti da se pokrenu ovekove stvaralake snege sem dijalogom sa spoljnim svetom i drugim ljudimaKoncepcija estetskog vaspitaja Irene Vojnar je celovita, jer posmatra sa trostrukog aspekta sa aspekta estetike, pedagogije i psihologije.

4. VIENTIJE RAKI O IGRI I UMETNOSTI

Priroda se odlikuje dvema vrstama pojava promenama i novinama i ponavljanjima i pravilnostima, to predstavlja i dva najoptija oblika spoljanjih uslova ivota, na osnovu ega Raki utvruje dve osnovne funkcije vota sposobnosti za ponavljanje pravilnih reakcija i sposobnosti za njihovo menjanje, pri emu se oslanja na Darvinovu teoriju evolucionizma. Ove sposobnosti su povezane i kad deluju i kad se razvijaju, uslovi jedne ne mogu se odvojiti od uslova druge, svaka od njih se svojim vebanjem razvija i odrava. Snage za ponavljanje odreenih delatnosti gubimo ako njihovo ponavljanje zanemarimo, one se bez ponavljanja ne mogu uvrstiti ni pojaati, ali je i kod sposobnosti za promenu potrebno vebanje. Ako jedna od sposobnosti nije dovoljno razvijena, uvek e spreavati u razvitku onu jau, a ako slabija propadne i jaa se mora povui. Ako su zaostale snage za promenu, zaostaju i snage za ponavljanje, pa se tee i sporije postie i sticanje novih znanja, vetina i navika. Uspostavljanje ravnotee meu pomenutim sposobnostima, Raki posmatra kao komplikovan proces, budui da su one suprotne, ali zavisne jedna od druge. Prema Rakievoj teoriji igre i umetnosti, funkcija igre i umetnosti je da razvija snage za promenu, a posledica nerazvijenosti ovih sposobnosti je jednostran razvoj linosti.

Igra i umetnost slue slobodnoj preradi ivota, oslobaanju ljudske radnje od stereotipnosti i omoguavanju da pojedinac ispolji svoju unutranju slobodu i prirodnost. Igra omoguuje detetu da ouva i razvije svoju prirodnu sposobnost prijemivosti, sposobnost razvijanja, duhovnu i telesnu gipkost, nezavisnost i slobodno rasuivanje do postizanja vee unutranje stabilnosti. Umetnost i igra doprinose uspostavljanju unutranje ravnotee, tako to slobodnom preradom ivota olakavaju stav za promenu i menjanje. Njihov znaaj se pokazuje jo jasnije u njihovom odnosu prema preprekama toj ravnotei, jer utiu oslobaajui ljudske radnje od umalosti, produbljujui sposobnost otklanjanjem povrnosti, otklanjajui smetnje voljnoj delatnosti i oslobaajui razvitak od prepreka. Pomau oveku da ouva slobodan pogled na sve to se oko njega zbiva, da istie zdrav razum protiv predrasuda i dogmatizma i da u svom delovanju pokae unutranju slobodu i prirodnost. Igra i umetnost, zajedno sa ostalim ivotnim pojavama obrazuju jednu celinu, koja bi se mogla nazvati estetskom stranom ivota. One ne tee samo tome da dre ivotne snage u ravnotei, nego i da ih dalje razvijaju i poveavaju, a imaju i specifino vaspitni znaaj.

Sva vaspitna delatnost deli se, prema optoj organizaciji ivota, na dva glavna dela privikavanje u najirem smislu, do koga se dolazi ponavljanjem i pravo vaspitanje koje se zasniva na podsticajima. Dok prvi tei da vaspitanike osposobi za odreene oblike delatnosti koje se pravilno ponavljaju, sticanjem znanja, vetina, navika i principa, drugi tei da u njemu razvije snage za promenu i prilagoavanje, prinuujui ga da svoje navike prerauje, preobraava, iznova primenjuje i reformie. Obe ove funkcije vaspitanja su tesno vezane i njihovo relativno odvajanje je mogue samo kada je u pojedinim oblastima vaspitanja istaknuta samo jedna funkcija kao glavni zadatak, dok je druga zapostavljena. Igra i umetnost poveavaju jainu i otpornost duhovne i telesne organizacije i poveavaju duhovnu i telesnu elastinost oveka.Kod svake promene ivotnih delatnosti razlikujemo tri vrste procesa:

1. Funkcionalni koji se nalaze u postanku novih nijansi ivotne delatnosti2. Formativni ili organizatorski kada aktivno uvrujemo ili guimo unutranje uslove tih nijansi3. Nutritivni koji osiguravaju trajnu izmenu materije, a u stopu prate prve dve vrste procesaSline razlike se opaaju i kod igre i umetnosti jednom se ponaamo vie aktivno, kada je istaknuto aktivno utvrivanje ili potiskivanje nijansi delatnosti (borilake igre), drugi put je odnos vie kontemplativan, kada je istaknuto iekivanje novih nijansi kao takvih (imitativna i umetnika uivanja). I imitativne igre se mogu pribliiti po svom dejstvu borilakim igrama, kada imaju izvesnu dramatinu sadrinu (igre razbojnika) pa ako ih grupiemo zajedno sa borilakim igrama pod imenom borake, onda one druge moemo nazvati pasivne (konfliktlose).

Vaspitni znaaj borakih igara se izraava u dve vrste dejstava razvijaju sposobnost za aktivno utvrivanje unutarnjih uslova ivotne delatnosti, ime se razvija samopouzdanje, odlunost, duh preduzimljivosti i vrstina i postojanost u novim ivotnim situacijama, a razvijaju sposobnost za aktivno suzbijanje unutarnjih uslova odreenih oblika delanja, ime se razvija samosavlaivanje, uzdranost, opreznost, hrabrost.

Posebno dejstvo pasivnih igara i umetnosti istie se u finoi i bogatstvu novih nijansi i varijacija ivotne delatnosti razvijaju ulnu i duhovnu otrinu i sposobnost za razlikovanje, kao i telesnu okretnost i hitrinu.

Praktina vebanja i posmatranje interesantnog u prirodi se po svom vaspitnom dejstvu pribliavaju borakim igrama i umetnostima, dok se nutritivna sredstva za draenje i uivanje, sveanosti, moda i uivanje u lepom u prirodi, pribliavaju pasivnim igrama i umetnosti. Borake igre i umetnosti razvijaju volju, a neborake (pasivne) inteligenciju, a obe razvijaju oduevljenje. Razvijajui volju, igre i umetnosti poveavaju panju, pomau procese raenja, vebaju ula, razvijaju telesnu okretnost i osetljivost za pokrete, razvija se kolektivni smisao, bude se i usavravaju nasleene navike i dispozicije, mada motorne borake igre mogu da izazovu otupelost prema duhovnom radu. Glavna tenja igre i umetnosti je da funkciju promene pretvore u egzaltaciju, da i onoga ko stvara i onoga ko uiva, uzdignu do opijenosti. Opti postupak kojim raspolau igra i umetnost u toj tenji je da uvek moraju da pruaju neto novo, da stalno izazivaju promene u ivotnoj delatnosti, kako bi funkciji promene pruili to vie podsticaja koji bi mogao da snagama za pravilne reakcije (ponavljanje) osigura bogat priliv snaga za promenu. Volja za igru i umetnost predstavlja najvaniji i najoptiji uslov za njihov vaspitni uticaj. Vaan faktor kod igre i umetnosti jesu navike, instinkti, dispozicije. Raki je smatrao da je kolsko vaspitanje i obrazovanje zanemarivalo znaaj igre i umetnosti, to se odraavalo na pojavu beivotnosti kolskog znanja. Najmanje se obraa panja na vaspitanje samopouzdanja, samosavlaivanja, duha preduzimljivosti i razvijanje otporne snage, kao i prijemivosti na duhovni i telesni razvitak. Igrom i umetnou, kao sredstvima vaspitanja, je mogue prevazii te propuste kolstva, ali samo ako se u vaspitno-obrazovnom radu odvoje od uenja, to pre svega znai sadrajno odvajanje, kao to je odvajanje poezije od nastave gramatike, igre pokreta od nastave gimnastike, ali i formalno odvajanje u smislu oslobaanje igre i uivanja u umetnosti od nastavnih metoda,tj. prostorno i vremensko odvajanje od same nastave. Raki igru i umetnost ugrauje u popodne za igru i umetnost, a najvaniji uslovi njihovog uspeha bi bili sledei:1. Buenje volje za igru i umetnost sugestivnim uticajem odraslih2. Izbegavanje i organizovanje rasplinutosti, formalnosti i drugih smetnji omoguavanjem vee slobode kretanja

3. Odreivanje igre i umetnosti prema dobu uzrasta i ivotnoj sadrini uenika4. Isticanje borakih igara i borakih predstavljanja

Rakieva teorija je ograniena jer se svesni ivot ne moe tumaiti samo dejstvom snaga za ponavljanjem i snaga za promenu, ali je znaajna po svojoj osnovnoj ideji, a to je ideja o jedinstvu oveka kao bia i potrebi da se to jedinstvo ouva i razvija.

5. POJAM, CILJ I ZADACI ESTETSKOG VASPITANJAPojam estetskog odraava specifinu stranu odnosa oveka sa stvranou, specifini vid ovekovog sagledavanja sveta. Idealisti ga posmatraju kao proizvod ovekovog duha, materijalisti trae objektivne osnove estetskog u prirodi i ivotu, a savremeno shvatanje ukazuje na to da sadri u sebi tri neodvojivo povezane strane:1. Estetsko u objektivnoj stvarnosti drutvu, radu, ljudskoj praksi, ivotu i prirodi

2. Subjektivno estetsko estetska svest, ukus, ideje

3. Umetnost knjievnost, muzika, likovna, pozorina, filmska umetnost

Estetsko vaspitanje je neodvojivi deo vaspitanja, formiranja novog oveka, jer bez njega nema svestranog razvoja linosti, a podrazumeva proces formiranja estetskog odnosa oveka prema svetu i oblikovanje estetskih svojstava linosti, proces osposobljavanja oveka da shvata, procenjuje, doivljava i stvara lepo u ivotu, radu i umetnosti. Odlikuje se svestranim delovanjem na oveka, poto je estetski odnos oveka prema svetu univerzalan, a proistie iz njegovog uea u svim oblicima dodira oveka sa ljudskom stvarnou. Svestrani uticaj se sastoji u vaspitanju misli i oseanja i delovanja i stvaralakog stava, kao i u razvijanju prijemivosti za lepotu u svim sferama delatnosti, u svim vezama sa objektivnim svetom, bilo da se manifestuju u odnosu prema prirodi, proizvodnom, naunom ili bilo kom radu, bilo da se ispoljavaju u moralnoj i idejno-politikoj delatnosti ili u odnosu prema umetnikom stvaralatvu. U sistemu drutvenih odnosa ovek je aktivan stvaralac materijalnih i duhovnih vrednosti, proizvoa i upravlja i mora biti svestrano razvijena stvaralaka linost u kojoj se sjedinjuje znanje, irok pogled na svet, inventivnost, kriterijum lepote, dobra, pravde i stvaralake sposobnosti. Imperativ moderne organizacije rada i proizvodnje je kultura rada, a ona se razvija estetskim vaspitanjem. Budui da se estetsko sve vie povezuje sa ljudskim radom, ove oblasti se posmatraju kao jedinstven sadraj drutveno-proizvodne prakse pa se sve ee raspravlja o odnosu tehnike, nauke i umetnosti i odnosu estetskog i praktinog. Poveano interesovanje za estetsko vaspitanje uslovljeno je fenomenom slobodnog vremena koje je u porastu, zahvata sve drutvene slojeve i dobija karakter univerzalne pojave. Ono doputa slobodan izbor aktivnosti, a taj izbor zavisi od razvijenih kulturnih potreba i ukusa. Vaspitanjem estetskog odnosa prema stvarnosti razvija se sposobnost za unoenje lepog u svakodnevni ivot, pa lepo postaje sredstvo uivanja, ali i preobraavanja stvarnosti.

Estetska obeleja postoje objektivno, ali se ne uoavaju sama po sebi, ve su za njihovo uoavanje potrebne subjektivne sposobnosti. Potrebno je osposobiti pojedinca da zapaa lepote i etsetska obeleja, to predstavlja osnovu za njihovo doivljavanje. Nain prihvatanja estetskih obeleja ima karakter emocionalnih doivljaja, to znai da razvijanje smisla za estetske vrednosti zahteva razvijen emocionalni ivot. Pojedinca treba osposobiti za pravilno suenje i vrednovanje kako bi se kod njega oblikovao estetski ukus na osnovu kog e moi da razlikuje lepo od runog, estetski vredno od onoga to to nije, to podrazmeva razvoj estetskih stvaralakih snaga sticanjem odgovarajuih znanja, vetina i navika, pravilno usmerenom aktivnou i vaspitnim uticajem.

Cilj i zadaci estetskog vaspitanja su kompleksni. Ono treba da prui mladima nauno zasnovan kriterijum lepote prirode, drutvenih odnosa i umetnosti, da vaspitava oseanje i shvatanje lepote, formira ubeenja, ideale i poglede na svet da ostvaruje jedinstvo fizikog i psihikog razvitka linosti. Zadaci estetskog vaspitanja su: pruati estetke utiske i pravilnim ukazivanjem na njih obogaivati uenikovo estetsko zapaanje i doivljavanje osposobiti uenike za pravilno prosuivanje i oblikovati njegov estetski ukus

negovanjem i razvijanjem estetskih stvaralakih snaga, osposobiti uenika za ostvarivanje estetskih vrednosti u ivotu i radu

Opti zadatak estetskog vaspitanja jeste razvijati i oblikovati smisao za estetske vrednosti, smisao za specifina svojstva predmeta i pojava u prirodi, ivotu i radu koje objektivno postoje, a koja se odraavaju u ovekovom prihvatanju stvarnosti i njegovom uticaju na nju.

Analizom smisla za estetske vrednosti ili smisla za lepo, zakljuujemo da se on sastoji iz sposobnosti za uoavanje (zapaanje) estetskih obeleja, sposobnosti za vrednovanje (prosuivanje) i sposobnosti za njihovo ostvarivanje, a ove komponente su meusobno tesno povezane.

1. Sposobnost uoavanja (zapaanja) estetska obeleja treba uoiti jer iako objektivno postoje, ona se ne nameu sama po sebi, ve je za njihovo uoavanje potrebna subjektivna uloga, subjektivne sposobnosti. Sposobnost zapaanja estetskih obeleja se razvija postepeno, razvitkom sposobnosti zapaanja lepote oblika i boja, zvuka i rei, pokreta i sklada. Ako nema sposobnosti uoavanja, nema ni mogunosti prihvatanja.

2. Sposobnost doivljavanja (prihvatanja) kad se uoe obeleja estetskog, potrebno je na pravilan nain i doiveti ga, a nain prihvatanja estetskih obeleja ima karakter emocionalnog doivljavanja. Emocionalna sfera ovekovog psihikog ivota podvrgnuta je postepenom razvoju, koji ne zavisi samo od biolokih faktora, strukture i funkcije organizma, nego i od ivotnih okolnosti i uslova u kojima se razvija sa ostalim sferama psihe. Za doivljavanje estetskih vrednosti potreban je bogat diferenciran emotivni ivot, uzbudljiv i pokretljiv. 3. Sposobnost vrednovanja (prosuivanja) netano je da se estetske vrednosti nameu same po sebi i svakome, da ih je dovoljno uoiti, pa e se pokazati u pravom smislu i znaenju. One se ukazuju same, ali ne svakome, ve onom ko ih pravilno shvati i interpretira. Zadatak estetskog vaspitanja je da se uenik osposobi za pravilno suenje i vredovanje, kako bi se kod njega oblikovao estetski ukus, da mu se daju osnove na temelju kojih e moi razlikovati lepo od nelepog, estetski vredno od nevrednog.

4. Sposobnost ostvarivanja estetskih vrednosti pravi smisao se nee postii razvijanjem sposobnosti uoavanja, doivljavanja i prosuivanja, nego je potrebno da se razviju i sposobnosti stvaranja estetske vrednosti. Radi se o tome da se mladi osposobljavaju za to pravilnije i potpunije shvatanje umetnike vrednosti, za stvaranje lepog u smislu iroke estetske kulture, za ostvarivanje estetskih obeleje i estetskih vrednosti u svakodnevnom ivotu i radu.

Organizovanim i planskim razvijanjem tih sposobnosti dolazi do razvoja estetskog smisla, do ostvarivanja estetskog vaspitanja i obrazovanja.6. OSNOVE ESTETSKOG VASPITANJASadraj estetskog vaspitanja I obrazovanja ine brojne estetske vrednosti koje postoje u svakodnevnom ivotu I radu oveka, koje se nalaze u pojavama I predmetima prirode, u brojnim delima pojedinih vrsta umetnosti.

U prvi krug estetskih vrednosti ubrajaju se pojave I predmeti koje susreemo u svakodnevnom ivotu I radu oveka. Svakodnevne okolnosti I svakodnevni nain ivota u okolini deteta, a posebno u roditeljskom domu u najveoj meri utie na mladog oveka, te budi I razvija njegov estetski ukus. Urednost I istoa u domu, estetsko oblikovanje igraaka I slikovnica, kulturno ophoenje u svakodnevnom ivotu sve su to elementi kojima se ostvaruje estetski razvoj I vaspitanje . To su ujedno I osnove na kojima poinje da se budi smisao za lepo I oblikuje estetski ukus. Zato je prvi zadatak u radu na estetskom vaspitanju ostvariti princip ivotnog esteticizma.

Postoje I bezbrojne lepote u prirodi kao svojstva pojedinih predmeta I pojava to se nalaze u okolini. Te se lepote pojavljuju samo kod onoga ko ume da ih zapazi I doivi njihove vrednosti. Zadatak estetskog vaspitanja je da pomogne mladom oveku u otkrivanju estetskih svojstava, da ga naui da ih zapazi I doivi njihove vrednosti. Sadraji estetskog vaspitanja se nalaze I u brojnim delima raznih vrsta umetnosti, a do kojih mlado bie treba da doe upoznajui I bavei se umetnostima. Estetsko vaspitanje I obrazovanje moe se ostvarivati samo ako se rad odvija postepeno I u skladu sa razvojnim mogunostima deteta. Mladi ovek e polako I postepeno prelaziti niz faza, zapaajui estetska svojstva I doivljavati ih, a isto tako umee prosuditi I oblikovati neto zaista lepo I vredno.

Za razvoj estetskog smisla potreban je organizovan, dosledan I sistemski rad. Samo odgovarajuim organizovanim I pravilnim vaspitnim radom mogu se ostvariti ciljevi estetskog vaspitanja: razviti kod svakog pojedinca smisao za estetske vrednosti I tako uiniti svakoga pravim sudeonikom estetske kulture.

Temeljne postavke na osnovu kojih se prilazi celokupnom radu na ovom podruju su: Potreba, mogunost I dunost organizovanog rada na ostvarivanju estetskog vaspitanja I obrazovanja.

Prva postavka je potreba I to drutvena I individualna potreba za estetskim vrednostima koje treba da ispunjavaju ivot.Potreba za estetskim vrednostima I obelejima potreba je svakog pojedinca.

Druga postavka je da kod svakog oveka ima mogunosti za estetsko vaspitanje I obrazovanje, ra razvoj estetskog smisla. ovek ne nasleuje nikakve sposobnosti ve samo osnove za razvoj sposobnosti, a taj razvitak odvija se u ivotu pod uticajem ivotnih okolnosti, namernog I planski organizovanog vaspitnog rada.

Smisao za lepo, sposobnost prihvatanja I oblikovanja lepog ne razvija se samo po sebi, ve je potrebna briga planski I sistematski organizovan v-o rad.

Taj zadatak u prvom redu treba da ostvari kola. kola mora estetsko vaspitanje I obrazovanje smatrati svojim bitnim I organskim zadatkom,jer samo ona moe da ga pravilno resave I da ljude estetski razvije I obrazuje.

7. VASPITANJE ESTETSKOG UKUSA

Estetski ukus se shvata kao rezultat kompleksa viih psihikih funkcija zakljuno sa miljenjem i zadrava u svom okviru nijansu metaforinosti, to unosi izvesnu dozu zamagljivanja u smisao termina estetski ukus, ali i irinu u taj smisao, omoguavajui mu obuhvatanje velikog kompleksa pojava.Estetski ukus je kritika, pa sadri u sebi elemente negacije, kao odreena ocena, odreen stav, postavlja postojanje nekakvog kriterijuma. Iako kriterijumi ukusa mogu biti sluajni, nestalni, protivreni, mogu biti i relativno konstantni, dosledni dominantnim osobenostima sutine umetnosti. Estetski ukus, kao sredstvo za ocenu umetnosti, plod je funkcije promenljivih razvojnih faktora, pa je samim tim promenljiv fenomen.

Tvrenja o totalnoj relativnosti estetskog ukusa se ponekad javljaju kao sredstvo da se ostvari dezorganizacija u utvrivanju umetnike vrednosti nekog dela. Drutveni karakter ovekovog bia onemoguuje totalnu izolaciju u ukusima, mada ne obezbeuje ni totalnu uniformnost ukusa. Ukus i objektivna ocena se esto razlikuju, ali tendencija kretanja opteg kulturnog razvoja ide u smislu identifikacije ukusa i objektivne ocene. Zasnivanje estetskog ukusa pomou objektivne ocene koja se donosi preteno misaonim analitiko-sintetikim operacijama, ne iskljuuje uticaj emotivne usmerenosti i sugestije, ve se i raa iz nje.Subjektivnost individue nije totalna izolacija, jer se pojavljuje kao zajedniko svojstvo svi anovi drutva poseduju jednu optu osobinu, svoju subjektivnost. Kod svake individue postoje specifina svojstva u doivljavanju karakteristina samo za tu individuu, koja su do izvesne mere neponovljiva, pa subjekti doivljavaju do izvesne mere slino, ali u odreenom smislu i neponovljivo. Ako bismo eleli da odredimo sve elemente koji su uticali na formiranje odreenog estetskog ukusa kod subjekta, trebalo bi da ispitamo proces estetskog vaspitanja tog subjekta, proces socijalizacije njegovih emocija, svojstva njegovog senzibiliteta i oseajnosti, proces formiranja navike na umetnost, drutvenu sredinu, optu kulturu, stepen i dubinu poznavanja umetnosti i mogunost estih susreta sa umetnikim delima, etiku...U mlaem kolskom uzrastu, estetski ukus ne moe biti fiksiran, jer se jo nije nataloila u dejoj dui sveukupnost estetskih normi, a nedostaje mu i estetsko iskustvo. Zadatak je vaspitaa da se stara o kvalitetu estetske informacije koju dete dobija, a pre nego to odredi kakve metode i oblike estetskog vasitanja treba primenjivati, mora da odredi na kom se stadijumu razvoja nalazi ukus. Ovo je teko utvrditi, poto estetski ukus ulazi u optu karakteristiku linosti kao organiski deo, a dostignuti nivo estetsko-umetnike kulture je je jedini pokazatelj i kriterijum njegovog razvoja.

8. ESTETSKI DOIVLJAJ

Estetski doivljaj vodi ka konstituisanju svojstvenog estetskog predmeta koji se ne moe svesti na realni predmet, ije opaanje daje prvi impuls za razvijanje estetskog doivljaja i koje ponekad igra regulativnu ulogu u proticanju estetskog doivljaja. Svaki estetski doivljaj se odvija kroz mnotvo faza koje slede jedna za drugom i vode konstituisanju i neposrednom shvatanju estetskog predmeta. On u svom toku sadri delimine doivljaje, doivljaje raznovrsne prirode koji se meusobno prepliu. Estetski doivljaj predstavlja fazu aktivnog ivota u koju je pasivno primanje upleteno samo u nekim momentima. Estetski doivljaj poinje kada se na fonu opaenog ili posredstvom fantazije predstavljenog predmeta ispolji neki poseban kvalitet koji onoga to doivljava ne ostavlja hladnim, ve ga prenosi u stanje uzbuenja, to se naziva estetskom prvobitnom emocijom koja nema veze sa tzv. dopadanjem. Ona je sastavljena iz momenta i odlikuje se tenjom ka oiglednim imanjem i posedovanjem kvaliteta koji uzbuuje.Estetski doivljaj je celina izdvojena iz prirodnog toka svakodnevnog ivota, pa onaj ko estetski doivljava nije usmeren samo prema realnim stvarima, ve prema kvalitetu kao takvom. Mogue je uoiti tri elementa estetskog doivljaja:

1. Emocionalni (estetsko uzbuenje, uivanje)

2. Aktivno-stvaralaki (obrazovanje estetskog predmeta kao kvalitativne, strukturisane celine)

3. Pasivni, koji prima (oigledno poimanje konstituisanje kalitativne tvorevine)

Ove faze se odlikuju dinaminou i nemirom traenja i nalaenja. U poslednjoj fazi nastupa smirenje u kome se vri kontemplativno, emocijama proeto intencionalno oseanje konstituisanog estetskog predmeta i predstavlja prvobitno iskustvo estetske vrednosti kao takve. Estetsko-intencionalno oseanje predstavlja odgovor na vredan estetski predmet. Ako je pozitivan, vrednosni odgovor ima oblik emocionalnog priznanja koje odajemo estetskom predmetu, a ako je negativan, sastoji se u emocionalnom odbacivanju.

Prve opise estetskog doivljaja kao sposobnosti uma sreemo kod antikih filozofa. Kod Platona nailazimo na opise sposobnosti duha potrebnih za saznanje estetskih doivljaja. Uverenje da ljudi poseduju takvu sposobnost izrazio je Plotin reima da nikada nee ugledati sunce oko koje nije postalo sunano i ni jedna dua nee videti lepo ako i sama nije postala lepa. Aristotel istie odlike doivljaja koje primamo kao gledaoci:1. Doivlajj intenzivne prirpadnosti koje primamo kao gledaoci

2. Doivljaj zaustavlja dejstvo volje pa ovek deluje kao zaaran

3. Doivljaj moe imati razliite stepene jaine

4. Svojstven je samo oveku

5. Potie iz ula

6. Prijatnost ima poreklo u utiscima

Srednjevekovni mislioci su tragali za unutranjim ulom due koja dozvoljava da se opaa lepo. Ako se lepo moe opaziti, ako u sebi imamo ideju lepog, Alberti je smatrao da je za primanje lepog dovoljna pokornost due. Racionalno shvatanje ulnog doivljaja vladalo je do vremena baroka, kada Gravina pie da se doivljaji vezani za lepo i umetnost izdvajaju time to iracionalna oseanja ovladavaju intelektom dovodei ga do stanja zanesenosti, to on naziva mahnitou, pri emu nije mislio na stvaralaki, ve na primalaki, estetski doivljaj.

9. ESTETSKO PROCENJIVANJE

Pod pojmom estetsko procenjivanje se podrazumeva posmatranje i razgovor o umetnikim delima i estetskim pojavama, a deli se na procenjivanje umetnikih dela, dejih crtea i predmeta iz svakodnevne upotrebe. Postoji miljenje da uenici svoje radove ne ele i ne mogu objektivno da procenjuju i da nepotpunosti u tim radovima usporavaju deji razvoj, to je delimino tano jer je uoeno da i dobro usmeren razgovor o dejim radovima doprinosi razvoju kriterijuma i estetskog suda. Faktori umetnikog stvaranja:1. Vizuelni utisci koje umetnik nosi od najranijeg detinjstva uslovili su razvoj odreenog senzibiliteta i naina reagovanja. Na odreene utiske iz stvarnosti, umetnik na svojstven nain reaguje, doivljava svet i osea potrebu da to drugima saopti.

2. Stvaralaka linost umetnika, subjekt koji u sebi nosi opteljudske kvalitete, odnos prema ivotnim pojavama, specifino raspoloenje to se manifestuje preko intelektualnih, matovitih, oseajnih i voljnih radnji, ijim se delovanjem javlja umetniki doivljaj, a potom i sam izraz.3. Umetnika forma, likovni izraz adekvatan likovnom doivljaju. Obezbeuje egzistenciju umetnikog doivljaja i predstavlja sredstvo meusobnog kontaktiranja izmeu umetnika i sredine, drutva, a njome se prenosi namera, ideja, misao, doivljaj umetnika na gledaoca.

Sam doivljaj gledaoca, kritiki stav, uzbuenje ponovo oivljava umetnikov doivljaj, to se menja kod svakog oveka na osnovu njegove subjektivne osetljivosti. U analizi umetnikog dela treba ii od pobuda koje je umetnik dobijao iz stvarnosti, od poruke, aktivnosti likovnog izraza i sugestivnosti umetnikog dela. Posmatranje umetnikog dela utie na razvoj likovne osetljivosti uenika, a kontakt sa umetnikim delima na asovima likovnog vaspitanja javlja se u dva vida:

1. Na asovima praktinog rada prvo se na umetnikim delima analiziraju neki likovni problemi, da bi kasnije deca to sama radila. Umetniko delo se nekad pokazuje kao dopunski materijal na kraju asa, ali se tada bira prema likovnom problemu koji je aktuelan na asu

2. Na posebnim asovima dva asa se posmatraju umetnika dela i o njima razgovara, uenicima se pokazuju reprodukcije, a uvek je bolje odabrati manji broj dela, ali ih dobro posmatrati i analiziratiU pogledu metodskih postupaka, osnovno je obezbediti uslove za nesmetano posmatranje, zajedniko analiziranje i donoenje suda. Umetniko delo se ispituje kroz tri faze:1. Faza sintetizovanog primanja dela mirnim posmatranjem

2. Analitika faza u kojoj se analizira umetniki doivljaj i umetnika forma

3. Sintetizovana faza u kojoj se delo ponovo prima u celini, ali sa veim iskustvom, daje se ocenaU pogledu analize umetnikog dela postoje dva suprotna miljenja:1. O umetnikom delu se ne moe mnogo govoriti jer to ometa doivljaj, a i jezik nije u mogunosti da adekvatno izrazi likovni sadraj

2. Treba to vie objanjavati delo i razgovarati o njemu

Razgovor o umetnikom delu treba da neguje kod uenika sposobnost govornih formulacija onoga to je delo u njima izazvalo, vodi se poevi od onoga to ih je u delu najvie privuklo, a na kraju se daje opte miljenje o njemu. Sa umetnikim delom se moemo sresti na dva naina moe biti predmet intelektualnog razmatranja, ali i neposredan (emocionalni) kontakt, usled kog delo izaziva emotivna uzbuenja i oduevljenje.Pri odabiru dela za posmatranje, mora se voditi rauna o doivljajnim mogunostima uzrasta, mora se znati da reakcije deteta ne mogu biti takve kakve je umetnik eleo da izazove. Dete ne treba, niti se moe, zadrati samo na nivou ulne i emotivne reakcije, ve mu moramo obezbediti adekvatan estetski razvoj koji predstavlja stalno jaanje kritike sposobnosti, svesno percipiranje pojedinih kvaliteta, razumevanje prelaz iz naivnog u kritiki stav prema umetnikim delima. Na taj nain se omoguava ueniku da preciznije opaa, analizira i odredi mesto i vrednost umetnikih dela, a panja deteta treba da bude vrsto usredsreena na delo, da shvati glavne elemente u njihovoj uzajamnoj povezanosti. Napor koji dete ini da delo percipira kao celinu, da objasni svoja oseanja, znai prelaz ka intelektualno-kritikom stavu. Ne postoji jedan ispravan nain u posmatranju umetnikog dela, kao to ne postoji jedan ispravan nain da se ona stvaraju. Ukoliko se dete zbliava sa umetnikim delima i navikava da reima izraava stavove, miljenja i oseanja prema njima, ovaj proces e biti laki, bri i sigurniji. Nastavnik ne sme dozvoliti ueniku da izrie krajnji sud o delu, jer to vodi povrnosti i ablonizmu, ve treba da razvija kompleksne reakcije i da menja ocenu, iznalazei nove kvalitete i detalje dela.

Potrebno je vriti selekciju dela, da se prenese ono to je najvrednije i to odgovara uzrastu dece. Pored velikih umetnikih vrednosti iz prolosti, ne treba zanemariti ni najbolja dostignua savremene umetnosti. Ako nudimo odreeni pravac ili formu, moramo znati ta je to to deca mogu da razumeju i asimiluju.

Istraivanja su pokazala da je nemogue posmatrati vei broj faktora, ali treba posmatrati temu, boju i stil. Tema nije estetski faktor, ali igra veliku ulogu u dejem sudu. Obino se smatra da dete percipira ono to voli i ono to pozanje, ali esto ocenjuje kao najlepu sliku onu ija tema ne spada u najomiljenije, to znai da na njegov sud utiu i estetski faktori. Boja igra veliku ulogu, ali se ne sme sagledavati izolovano od drugih faktora. Poto vri direktan efekat na ula, nekad se boja moe posmatrati kao dominantan estetski fenomen i to naroito ako odreujemo harmoniju ili disharmoniju slike. Mora se imati u vidu i nain na koji je slika raena. Dete esto ima sud o delu, ali ga teko iskazuje jer mu je renik tur ili neadekvatan, njegov emotivni i perceptivni fond je daleko vei od izraajnog. Uloga nastavnika je da po sistemu postupnosti iznalazi najadekvatniju terminologiju sa stanovita jezika. Deca se najvie interesuju za slike sa ivotinjama, pejzaima, a najmanje za portrete.Dodir sa umetnikim delima treba iskorititi i kada se obrauju pojedine tehnike u likovnom izraavanju, jer e deca moi da sagledaju vrednost dela i tehniku virtuoznost izvoaa, to e doprineti tehnikom usavravanju njihovog likovnog izraza. Nastavnik treba da iskoristi svaki momenat na kome moe da obogati deju likovnu kulturu jer na taj nain stvara kod njih pozitivan stav prema delima likovne umetnosti, olakava obradu pojedinih sadraja. Dela likovne umetnosti imaju zadatak da bogate deju matu, njihovu likovnu estetsku kulturu, tehniku izraavanja i postignu da dete tei ka to kvalitetnijem stvaranju.

10. ESTETSKO VASPITANJE I VASPITANJE UMETNOU

Podruje estetskog vaspitanja je posebno podruje koje ima posebne zadatke, a usko je povezano sa ostalim vaspitno-obrazovnim podrujima, sa njima ini jedinstvenu i nerazdvojnu celinu, a zadaci estetskog vaspitanja su toliko znaajni da se u teorijskom razmatranju raspravljaju i u praktinom radu postavljaju i posebnim namernim i planskim radom ostvaruju. Od pokreta umetnikog vaspitanja nastoji se da se ovo podruje prikae u obliku umetnikog vaspitanja i obrazovanja, a razlozi lee u shvatanju tog podruja, kao i shvatanja umetnosti kao najvanijeg sredstva za ostvarivanje estetskog vaspitanja i obrazovanja. U graanskoj pedagogiji se estetsko vaspitanje nije isticalo, nego su se njegovi zadaci nastojali ostvariti preko umetnikog vaspitanja i obrazovanja. Estetsko vaspitanje se svodilo na umetniko, pa se raspravljalo o umetnikoj pedagogiji, vaspitanju putem umetnosti i umetnikim vaspitanjem se elelo ostvariti ono to obuhvata estetsko vaspitanje.

Ova dva pojma nisu identina. Estetsko vaspitanje je obuhvatnije i nadreeno pojmu umetnikog vaspitanja koje obuhvata vaspitanje za pojedine vrste umetnosti ili umetnosti uopte, dok estetsko vaspitanje ima opteobrazovni karakter, upravljeno je na vaspitanje smisla za estetske vrednosti u prirodi, ivotu i radu, za celokupno podruje estetske kulture zbog ega je obuhvatnije i ima ire zadatke. U savremenoj pedagogiji se u okviru opteg obrazovanja ne govori o umetnikom vaspitanju kao posebnom podruju, nego kao o sredstvu za ostvarivanje estetskog oblikovanja mladog oveka. Umetniko vaspitanje se tretira posebno u smeru profesionalnog osposobljavanja.

U graanskom drutvu, umetnost je objajavana razliito kao beskorisna igra, vrsta ugodne zabave, to je umanjivalo njeno znaenje u vaspitno-obrazovnom radu. U naem drutvu je umetnost potreba ovekovog ivota koji time dobija svoju vrednost, jer umetnost kao i estetske vrednosti imaju odreenu saznajnu vrednost. Filozofi i uenjaci govore zakljucima i dokazuju delujui na razum, a pesnici i umetnici govore u slikama i pokazuju likovima, delujui na fantaziju. Zbog toga estetsko vaspitanje u savremenoj pedagogiji prima odreeniji i ravnopravniji poloaj u okviru vaspitno-obrazovne delatnosti.Estetsko vaspitanje predstavlja sastavnu komponentu celokupnog vaspitno-obrazovnog rada, putem svesnog i namernog, planski i sistematski organizovanog rada se kod mladog oveka razvija i izgrauje smisao za vrednosti u prirodi, ivotu i radu koje imaju obeleje lepog, koje ga oplemenjuju i uzdiu i ine ivot sadrajnijim i vrednijim. Komponente koje sainjavaju smisao za estetske vrednosti su:

1. Sposobnosti zapaanja ili uoavanja

2. Sposobnosti prihvatanja doivljavanja

3. Sposobnosti prosuivanja ili vrednovanja

4. Sposobnosti ostvarivanja estetskih obeleja i vrednosti

Prema Pedagokoj enciklopediji, estetsko vaspitanje predstavlja organizovan proces razvijanja sposobnosti opaanja, doivljavanja i stvaranja lepog, proces razvijanja estetskog odnosa prema stvarnosti i umetnosti, deluje svestrano na oveka jer je i odnos oveka prema svetu univerzalan. Specifinost estetskog odnosa se ispoljava u jedinstvu mijenja, volje, oseanja i opaanja, a njegovu prirodu izraavaju tri osnovna aspekta: opaanje, ocenjivanje i stvaranje.

U Pedagokom reniku, estetsko vaspitanje je definisano kao integralni deo savremenog vaspitanja, koji se sastoji u razvijanju sposobnosti zapaanja, razumevanja, doivljavanja i ocenjivanja lepog u prirodi, umetnosti i drutvenoj sredini, kao i u razvijanju potrebe i sposobnosti za stvaranje i unoenje lepote u svakodnevni ivot.

Po Pregradu, estetski vaspitati pojedinca znai uiti ga estetskom posmatranju, razvijati sposobnosti uoavanja i doivljavanja estetskih svojstava, estetsku uzbudljivost, produbljivati i bogatiti krug estetskih emocija, razvijati sposobnost za pravilno prosuivanje lepog i ostvarivanje lepog u ivotu i radu, prirodi i umetnosti, razvijati stvaralake snage.

Prema Pedagokom reniku, umetniko vaspitanje predstavlja najire podruje sadrine estetskog vaspitanja, a usmereno je na osposobljavanje dece i omladine za razumevanje umetnosti, razvijanje ljubavi i potovanja prema umetnikim delima i njihovim stvaraocima, izgraivanje merila za procenu umetnikih vrednosti, uvoenje u umetniku samodelatnost i prodiranje u sutinu same umetnosti.

U Pedagokoj enciklopediji, umetniko vaspitanje ima dva znaenja:

1. opteobrazovno predstavlja sastavni deo estetskog vaspitanja i opte kulture, koji uestvuje u formiranju linosti i predstavlja bitan faktor progresa u svim vidovima ivota i rada. Savremena koncepcija estetskog vaspitanja podrazumeva upoznavanje omladine sa svim vidovima umetnosti, jer je to osnova za razvijanje estetskog odnosa prema stvarnosti i jedini put da umetnost postane deo estetskog vaspitanja i opte kulture2. struno ili profesionalno, namenjeno pripremanju umetnika razliitih profila11. ESTETSKO VASPITANJE KAO BITNO SVOJSTVO MNOGOSTRANO RAZVIJENE LINOSTI

Estetsko vaspitanje predstavlja sastavni deo vaspitno-obrazovnog rada i ostvaruje polivalentnu ulogu. Zahvaljujui povezanosti sa ostalim komponentama vaspitanja, doprinosi fizikom, intelektualnom, moralnom i radno-tehnikom razvoju pojedinca.Fizikom razvoju doprinosi time to uoavanje lepog razvija ulnu osetljivost, motoriku i koordinaciju pokreta. Tenja za pravilnim, proporcionalnim i harmonijskim razvojem organizma, koordinacijom, gracioznou, ritminou, spretnou i lepotom pokreta je zadatak fizikog vaspitanja koji ima estetska svojstva.

Estetsko vaspitanje je povezano sa intelektualnim vaspitanjem i utie na intelektualni razvoj. Ostvarivanjem estetskog vaspitanja se aktivira niz intelektualnih funkcija - ulni organi, razvija se sposobnost posmatranja, proiruje krug predstava, angauje pamenje i reprodukovanje, oblikuju snage stvaralake fantazije i razvijaju misaoni procesi. Estetska percepcija, osim to angauje ula i motoriku, izaziva i niz asocijacija i oseanja, u njoj se spaja ulno sa afektinim i intelektualnim. Posredstvom estetske percepcije, stvarnost se javlja u bogatijem i raznovrsnijem vidu, a sa opaanjem su povezani i afektivni elementi. Estetsko opaanje i ocenjivanje su aktivnosti u kojima uestvuju ulni organi, nervni i intelektualni procesi, emocije i voljni napor. U estetskom doivljaju postoji jedinstvo opaanja, analize, sinteze, apstrakcije i generalizacije angauje se skup meusobno povezanih psihikih funkcija i procesa. Estetsko posmatranje je celovitije, slobodnije i vie aktivira matu, a doivljene emocije dublje i potpunije zahvataju sve psihike procese. Estetskim vaspitanjem se razvija i estetski ukus koji omoguuje pojedincu da uoava i razlikuje istinski lepo i estetski vredno od runog i onoga to nije vredno, koji razvija sposobnost za unoenje lepog u svakodnevni ivot, koji na taj nain postaje lepi, humaniji i potpuniji. Estetsko vaspitanje doprinosi razvijanju stvaralakih sposobnosti senzibilieta, mate, radoznalosti i oseanja, a specifina funkcija estetskih aktivnosti se sastoji u tome to ravnomerno razvijaju miljenje, oseanja i ula, perceptivne sposobnosti, sposobnosti analize i sinteze, transformacije i dosledne organizacije, tj. sposobnosti neophodne za stvaralatvo.

Estetsko vaspitanje je povezano sa moralnim vaspitanjem, jer se njime snano utie na formiranje i razvijanje emocionalne i voljne sfere, formira se pogled na svet, odreuje sadraj duhovnog sveta i kulture linosti. Estetski sadraji deluju na razvijanje moralne svesti i drutvenih oseanja tako to na specifian nain obrauju i izraavaju znaajne drutvene probleme i oseanja. Moralne osobine iznete u estetskom obliku neposrednije i dublje utiu na razvoj moralnih oseanja, osobina, ubeenja, stavova, nego znanja steena moralnim poukama i izuavanjem naunih disciplina.

Vezu izmeu estetskog i etikog isticali su mnogi filozofi i pedagozi, a prema Platonu lepo je metaforika ideja koja vodi ka ideji dobra, pa on istie vrednost samo onih umetnikih dela koja bude pozitivna moralna oseanja. Aristotel istie da muzika zabavlja oveka, vodi ka vrlini, oslobaa od strasti i preiava oseanja. On je uven po svojoj teoriji katarze iji je smisao u tome da tragedija koju on smatra najveom umetnou, izazivanjem saaljenja i straha deluje na proiavanje strasti i dovodi do moralnog uzdizanja. iler istie da se samo iz estetskog stanja moe razviti moralno, a vaspitni uticaj estetske aktivnosti proizilazi iz njene specifine prirode ona vodi oveka ka lepoti, slobodi i moralnosti. Herbart povezuje ideju estetskog vaspitanja sa etikim idejama idejom unutranje slobode, savrenosti, dobrote, ravnopravnosti i prava, a one predstavljaju estetike pojmove primenljive na stanje volje. Prema Ridovom miljenju, umetnost prua modele koje omladina usvaja i imitira i na taj nain doprinosi moralnom formiranju linosti.Sa drutvenog gledita, estetsko vaspitanje je potrebno za dalji razvoj kulture i umetnosti, ostvarenje i produbljivanje internacionalnih veza i odnosa i efikasnije postizanje ciljeva profesionalnog obrazovanja. Putem estetskog vaspitanja mladi se uvode u umetnost svog naroda i istoriju njenog razvoja, to ih dovodi do svesti o vrednosti narodne umetnosti i njenom mestu u svetskoj kulturi. Na internacionalnom planu, estesko vaspitanje omoguava da se komunicira van svih nacionalnih, verskih i rasnih granica i predstavlja vaan faktor u vaspitanju internacionalizma i uspostavljanju boljeg razumevanja meu narodima. Svaka drutvena delatnost, svaka profesija zahteva estetski ukus, kreativnost, inventivnost i druge stvaralake sposobnosti koje se stiu estetskim vaspitanjem.

Estetsko vaspitanje predstavlja komponentu radno-tehnikog vaspitanja i radne kulture jer ona implicira estetsku dimenziju rada ili estetski ukus kao uslov usavravanja proizvodnje, a jedan od osnovnih zahteva savremene proizvodnje je jedinstvo lepog i funkcionalnog. Esteski ukus, smisao za sklad i ritam daju radu, radnim procesima i njegovim produktima estetsko obeleje.

12. POJAM UMETNOSTI I NJENE FUNKCIJE

Izraz umetnost nastao je od latinske rei ars koja je prevod grke techne, a ni jedna ni druga nisu oznaavale ono to se danas podrazumeva pod pojmom umetnosti. Tokom starog i srednjeg veka ovim izrazima se oznaavalo umee izrade nekog predmeta, svrsishodna delatnost koja je poivala na poznavanju propisa i pravila, to govori da je i pojam pravila ulazio u definiciju umetnosti. Budui da se injenje neega u nadahnuu nije dralo pravila, nije spadalo u umetnost, pa je u tom smislu re umee pogodnija za umetnost.Galen je definisao umetnost kao skup optih pravila i propisa koji slue odreenom cilju to se zadralo do perioda renesanse i pokazuje da je pojam umetnosti bio iri nego danas. Umetnost je bila umee proizvoenja stvari, a ono je podrazumevalo poznavanje principa proizvoenja. U antiko doba se pod ovim pojmom mislilo na zanate i nauku, umetnost je shvatana kao vetina proizvoenja bliska zanatu, koja je zahtevala i duhovni i fiziki napor, pa je bila manje vredna od isto duhovnih delatnosti. Podela vetina na artes liberales i artes vulgares polazila je od toga da li je za upotebljavanje umetnosti bio potreban duhovni ili fiziki napor, a u srednjem veku se druga grupa naziva mehanikim umetnostima. U slobodne umetnosti su ubrajane gramatika, retorika, logika, aritmetika, geometrija, astronomija i muzika, a danas moemo izdvojiti samo muziku koja tada nije bila teorija pevanja, sviranja, komponovanja, ve uenje o harmoniji. Savremene umetnosti su spadale u tehnike umetnosti i u grupu slobodnih umetnosti ukljuio ih je Marsilio Fiino, dok poezija nije pripadala ni jednoj grupi umetnosti.

Do odvajanja lepih umetnosti od nauka i zanata dolazi u poznoj renesansi, a ovaj izraz se javlja kod Fransoa Bondela koji njima povezuje poeziju, govornitvo, slikarstvo, vajarstvo, igru i muziku, a za sve njih je karakteristino da s obzirom na svoju harmoniju proizvode prijatnost. Izmeu XV i XVI veka bilo je pokuaja da se nae zajedniki pojam za umetnosti koje su se polako odvajale od zanata Maneti je govorio o duhovnim umetnostima jer su proizvod duha i obraaju se duhu, Fiino koristi izraz muzike umetnosti jer muzika daje nadahnue stvaraocima, Kaprijano pie o plemenitim umetnostima kao predmetu najplemenitijih ula da bi arl Bate 1747. godine uveo naziv lepe umetnosti, kada dolazi do odvajanja umetnosti od zanata i izraz umetnost poinje da se primenjuje samo na pet lepih umetnosti slikarstvo, vajarastvo, poeziju, muziku i igru, kao i njima dve bliske umetnosti arhitekturu i govornitvo.

Tokom istorije sree se niz definicija umetnosti proizvoenje lepog, podraavanje stvarnosti, davanje oblika stvarima, ekspresija, izazivanje estetskog doivljaja.

Umetnost je ljudska praktina stvaralaka delatnost pomou koje se proizvodi odreeni materijalni, ulni predmet, koji, zahvaljujui formi koju poprima data materija, izraava i saoptava duhovni sadraj objektivizovan, opredmeen u pomenutom proizvodu, tj. umetnikom delu, sadraj koji ispoljava odreen odnos prema stvarnosti. Umetnost vri i odreene funkcije u ivotu, a Lalo navodi pet funkcija:1. Funkcija promene prva funkcija koju vri u ivotu je da uini da zaboravimo na ivot kroz igru, posmatranje lepog je promena ili bekstvo, viak ili luksuz2. Proiavanje stvari pojam potie od Aristotela koji je ovu funkciju nazvao katarzom, rekavi da tragedije gase potrebu za estokim uzbuenjima za koja nam drutveni ivot ne daje dovoljno prilike uas, samilost, ljubav, pa umetniko delo ovakog tipa vri pozitivnu funkciju oslobaanja. 3. Tehnika aktivnost za muziara izvoenje muzike misli iji su jezik zvuci, za slikara plastini svet u kome su realnosti oblici i boje, za pesnika ivot svojstven ritmovima4. Funkcija usavravanja odnos koji moe umetnost da odraava sa stvarnim ivotom je odnos usavravanja ili idealizacije5. Funkcija udvostruavanja zadatak lepog dela moe da bude udvostruavanje ili pojaavanje realnog ivota, onakvog kakav je, iz zadovoljstva da se sauva njegova slika, da se ta potreba pojaa i da se izmeni to je manje mogue. Maks Desoa u pokuaju da zasnuje nauku o umetnosti, kao najvanije funkcije umetnosti navodi:

1. Duhovnu funkciju umetnost pripada kulturi pod kojom se podrazumeva sveukupnost duhovnih vrednosti, a ona ima korene u velikim podrujima delatnosti: pravo, moral, nauka, religija, umetnost. Kultura zahteva od oveka spremnost za odgovornost, istinu, stvaranje duhovnost. Pojedine vrednosti su povezane po vrsti, pa je umetnost povezana sa celokupnim ljudskim saznanjem i u sklopu delatnosti koje su se kao trajne forme uvrstile pripada joj posebno mesto, to se moe najlake utvriti ako se proui njen odnos prema nauci, drutvu, moralnosti.2. Drutvena funkcija usmeravanje panje na ovu funkciju moe izledati kao da njena samostalnost dolazi u pitanje, to se deava kad se osetilo traenje da umetnost pree iz ruku i vlasnitva malobrojnih u posed svih, da se ne zatvara u zbirke knjiga, muzeja, pozorita, umesto da se povee sa svaikdanjim ivotom. Danas umetnost nastoji da sebi podvrgne i sve objekte i sve subjekte, da usrei sve slojeve i klase naroda i ljudi svih uzrasta sa istim uspehom. Umetnost je snaga ijom upotrebom ne treba da rukovodi ona sama ili njene pristalice, ve se mora ukljuiti u igru energija dravnog organizma. Kad god je umetnosti uspelo da vlada samo ona, postala je slabunjava i samodopadljiva. 3. Moralna funkcija svojom elastinou, matom i slobodom umetnost stupa ispred stvarnosti i moe najaviti moral budunosti. Stvaranje i uivanje dobijaju etika znaenja. Mo duhovne kulture ogleda se u tome to pokree samodelatnost, koja od prirodnih formi pravi umetnike oblike. Umetnost tei ka harmoniji i uklanjanju razlika izmeu nieg i vieg u ljudskom biu.Stefan Moravksi navodi sledee funkcije umetnosti:

1. Informativna funkcija upoznavanje sa injenicama koje nisu bile poznate primaocu. Informisanost je odnos prema spoljnjem svet, u sreditu je znanje o autoru koji moe namerno i dovitljivo nuditi autobiografske motive.2. Pojaavajua funkcija u suprotnosti je sa prethodnom, dolazi do intenzifikacije onoga to nam je poznato. To nije dokumentarni sloj dela, ve njegov vlastiti svet u kome su elementi uzeti iz stvarnosti, zgusnuti i transformisani. Ovde bi se mogla primeniti kategorija mimezisa. Otkriva se nesklad izmeu ideala i stvarnosti, nepravde koje ovek nanosi oveku, vernost samom sebi, izotrava se oseanje o nepodudarnosti izmeu uslova u kojima ljudi ive i drugaijeg ivota koji bi se mogao realizovati, koji nas gui i koji je usporen u ritmu svakodnevnice3. Rekompenzirajua funkcija povezana sa delima zabavnog tipa. Ako se katarza shvata dublje, nije dovoljno zadrati se na odmorsko-zabavnom iskustvu. Katarzina funkcija se ispoljava u evociranju preivljavanja koja kompenzuju stvarno stanje. Ono to se ne moe javno rei ili to je poznato, ali tretirano kao tabu i osueno na zvanino nepostojanje, kada je dobilo umetniki oblik, prelazi u izvor pobude, oslobaa nagomilanu psihiku energiju, istovremeno ga priguujui4. Ekspresivno-egzistencijalna funkcija postavljanje pitanja i traenje odgovora, odnosi se na stvaraoce i primaoce datog dela, u pokuaju da vrednosti usklade i spasu. Umetnika vizija postaje egzistencijalni autoprojekat, napor autora da se suprotstavi nitavilu, ukazuje se na suprotnosti i zamke da se slui nekoj ideji, na naelo oseaja obaveze i discipline prema nekom kolektivu i naela neograniene slobode. Traginost egzistencije shvaena je kao nemogunost ljudskog izbora sa smislom. Ta svojstva karakteriu umetniku viziju, dijalog itaoca, gledaoca i sluaoca sa njom. Katarza je neizbean, ali sekundaran i sporedan proces.5. Estetska funkcija ukljuuje izrajna sredstva u formalnoj strukturi, odreenoj ikonografiji i linom stilu stvaraoca. Sadrana je u doivljaju koji smo nazvali objektivnom kontemplacijom. U optenju sa umetnikim predmetima, u oblasti arhitekture i industrijskog dizajna, ispunjava se razlika izmeu isto estetske funkcije, usredsreene na forme i drugih funkcija povezanih sa konstruktivnom i utilitarnom vrednou. Izvestan estetski minimum svojstven je svim predmetima koji se svrstavaju u klasu umetnikih predmeta. Ako estetska funkcija dominira u odnosu na ostale, ne govori se neosnovano o estetizmu stvaraoca, ta funkcija je tesno povezana sa ostalim, inei njihov medijum ili privlaei panju primaoca, otkrivajui i vanumetnike vrednosti.13. SAZNAJNA VREDNOST UMETNOSTIUmetnost se u marksistikoj estetici tretira kao specifian oblik saznanja, svojevrsno saznanje koje se naziva estetskim osvajanjem sveta. Veina savremenih mislilaca odvaja umetnost od saznanja, odriui saznajnu ulogu umetnosti. Kroe, Hartman i drugi teoretiari smatraju da je pogreno lepotu vezivati sa saznanjem, jer zakoni lepote nisu dostupni saznanju, izmeu umetnikog i saznajnog akta ne postoji bilo kakva veza. Tetiranje prirode umetnosti iskljuivo sa gnoseolokog stanovita i zanemarivanje drugih elemenata koji je odreuju, predstavlja jednostrani pristup umetnosti. Umetnost nije sredstvo koje prenosi informacije ili istrauje injenice, zakonitosti i donosi zakljuke, niti je sredstvo koje slui da usmerava saznanje od ulnog ka razumskom. U umetnikom stvaralatvu proces uoptavanja poinje od posmatranja i izuavanja stvarnosti, umetnik iz te analize stvara umetnike slike, a ne pojmove i generalizacije, to znai da je u umetnosti sjedinjeno saznajno i logiko sa emocionalno-likovnim, to se naroito ogleda u literaturi u kojoj se javljaju detaljni opisi i rasuivanje o drutvenim pojavama, u kojoj se sreu duboke misli i aforizmi.

U umetnosti je saznanje povezano sa oseanjima umetnika, koji ivotnim sadrajima daju emocionalni karakter i ljudsko znaenje. Specifinost umetnosti je u tome da izvan saznanja nema pravog oseanja, kao ni umetnosti. Umetnik, polazei od saznanja stvarnosti i sluei se njima, stvara likove koji su ponovo ostvareni svet, u kome je sjedinjeno realno i izmiljeno, objektivno i subjektivno, ono to se naziva umetnikom istinom. Umetnost se razlikuje od svih drugih vidova saznanja po nainu pristupa svetu, prikazivanju i izraavanju. Specifinost umetnikog stvaralatva se ogleda u sloenosti u kojoj umetnik objedinjuje u sebi istraivaa drutvenog ivota i poznavaoca ljudske due. Umetnost u likovima i posredstvom izraajnih sredstava osvetljava ovekovu prirodu i drutvene pojave. Ljudsko saznanje potkrepljeno estetskim percepcijama postaje bogatije, punije i dublje i estetsko saznanje ima neposredniji i celovitiji uticaj u odnosu na saznanje koje prua nauka i praksa.Saznajni znaaj ima umetnost svih epoha jer dela umetnika otkrivaju duh tih epoha i probleme koji su se postavljali pre oveka.

Zahvaljujui bogatstvu izraajnih sredstava, umetnost zahvata ivot u svoj njegovoj mnogostranosti i u svim aspektima estetskog odnosa prema njemu, a u zavisnosti od estetskih medijuma, javlja se u razliitim vidovima u vidu fizikih objekata, pokreta i akcije, ritma i zvukova, rei i opisa, a svaki od njih ima svoj umetniki jezik i svoje specifine zakonitosti.Savremena koncepcija estetskog vaspitanja pretpostavlja upoznavanje mladih sa svim vidovima umetnosti, kao jedinim putem da umetnost postane sastavni deo opte kulture, put za razumevanje umetnikog jezika, osnovu za razvijanje estetskog odnosa prema stvarnosti i njenog estetskog osvajanja.

Poseban znaaj ima knjievnost, jer je knjiga riznica ljudskog znanja i iskustva, uva iskustva i znanja do kojih je ovek doao, prenosi mladima istine o ivotu, nauno saznate i umetniki oblikovane. Napisana re je pristupana svima, a knjiga je vlasnitvo svakog i najbolji je ovekov prijatelj. Moramo ih itati kako bismo uvideli svoje mesto i ulogu u ivotu, kako bi nas podstakle na razmiljanje o etikim problemima, pomogle nam da shvatimo smisao postojanja, da svoj ivotni put uskladimo sa tim smislom. Najznaajniju ulogu ima jezik literature, jer je on nosilac misli i oseanja umetnika i posrednik izmeu italaca i dogaaja. Da bi uivao, onaj ko ita mora da razume smisao teksta, za ta su potrebne tehnike pripreme, kao izuavanje tehnike jezika i sastava, objanjenje tekstova, pobuda i ideja. Te pripremne radnje vebaju miljenje i vre se godinama. Mlade treba uputiti u to ta da zapaze u delu koje itaju, na ta da obrate paju, ta pisac kazuje direktno, a ta sadri podtekst, odnos pravog i prenesenog znaenja. To je put uvoenja u knjievno delo, kada oni mogu biti subjekti, prvo u doivljavanju, a potom i u sagledavanju potrebnih podataka. Najvei znaaj pridaje se svetskoj knjievnosti sa gledita saznajnih mogunosti.Slikarstvo se slui oblikom, linijom i bojom. To je grana umetnosti kojom se daje prikaz stvarnih pojava, ukrasa, portreta. Privid prostornosti se nastoji postignuti na dvodimenzionalnoj povrini. Crte ili skica, kao pripremni rad na slici se izvodi suvim materijalom. Boje su prirodne ili vetake, preteno se upotrebljavaju u tenom stanju, a ree u suvom, a od XV veka preovladava ulje kao sredsvo slikanja. Prvobitna preokupacija slikarskog prikazivanja bio je lik oveka u svim pojavama, a zatim kao nosilac radnje svakidanjica, prikazivanje oveka pri radu, u porodici spada u anr. U animalistikom slikarstu, glavni je motiv ivotinja prikazana pojedinano ili u grupi, predeli i priroda su sadraji pejzaa, u mrtvoj prirodi slikar predoava neive i nepomine predmete, veduta je prikaz delova grada i arhitektonskih objekata u prirodnom ambijentu, a enterijer prikaz unutranjosti neke prostorije. Poseban vid slikarstva je grafika, naziv za tehnike postupke umnoavanja crtea odnosno slike, tako da se sa ploe, obraene kao matrica i premazane bojom, otiskuju grafiki listovi reprodukcije, a prema materijalu od kog se ploa sastoji i prema nainu njenog obraivanja, postoje razliite grafike tehnike. Pojava grafike i njen razvoj su vezani sa upotrebom papira umesto pergamenta. Umetnik u grafici izraava vlastite ideje i likovne koncepcije ili reprodukuje tua dela, a do pojave fotografije bila je glavna stvarna dokumentacija o nizu pojava. Utilitarna ili tehnika grafika obuhvata reprodukovanje geografskih karata, shema, crtea...Likovnoj umetnosti pripada i skulptura, vrsta likovnog izraavanja trodimenzionalnim oblicima i telima u vrstom materijalu. Izaziva intenzivan dojam koji intimno povezuje gledaoca i delo, omoguujui veu neposrednost i direktniji kontakt u doivljavanju. Mogu se razikovati tri grupe skulptura. U prvu grupu idu dela koja umetnik izvodi sam od skiciranja do definitivne obrade, u drugu grupu spadaju radovi koje majstor izvodi sam do odreene faze u radu radovi keramiara, u treu grupu idu dela za koje je umetnik izradio modele, a skulptura dobija definitivni oblik livenjem. Osnovne karakteristike skulpture su telesnost i realna materijalnost njenih likova.Arhitektura je specijalan vid umetnosti, umee graenja radi stvaranja organizovanih prostora za ljudsko stanovanje ili druge potrebe. Njeni osnovni elementi su: unutranji prostor, koji slui odreenoj nameni i plat, koji svojom konstruktivnom komponentom ostvaruje i zatiuje unutranji prostor, a kompozicijsko-oblikovnom komponentom usklauje pojedine delove graevine, povezujui ih u harmoninu celinu. Temelji se na razvitku tehniko-konstruktivnog i statikog znanja, a pripada kategoriji umetnike delatnosti koja pored funkcionalne ima i estetsku vrednost. Osim to slui praktinoj svrsi, arhitektonsko delo mora zadovoljiti i psiholoke potrebe oveka. Arhitektura otkriva materijalni i duhovni nivo drutva, drutvene odnose i nivo ovekove vlasti nad prirodom. Poseba vid umetnikog jezika je muzika koju ine zvuci organizovani u specijalan sistem melodiju i harmoniju. Ona snano deluje na oseajni ivot, budi i usmerava oseajni odnos oveka prema ivotnim situacijama, doarava radost i alost, ljubav i nenost, kukaviluk i junatvo. Svojim izraajnim sredstvima prenosi nam sadraj i oseanje umetnika. Vano je praviti razliku izmeu muzike umetnosti i muzike zabave, a razlika je u drutvenoj ulozi. Umetnika muzika je duhovna delatnost, dok zabavna i narodna muzika izazivaju samo trenutno zadovoljstvo. Umetnika muzika dopire do duha, a drugi oblici se zadravaju na niim nivoima. Aktivnim sluanjem dela umetnosti su angaovane emocije, ali i misaoni procesi, kao i stvaralaki potencijali mladih, a ona pobuuje na produktivan nain aktivnost koja stvara sreu. Sluati muziku uhom znai da organ ula mora biti anatomski ispravan i potrebno ga je vebom razviti da bude osetljiv na delikatne utiske koje tonovi i njihove kombinacije ostavljaju na oveka, to je vano za proces moralnog oblikovanja linosti. Tonovi i njihove kombinacije imaju znaaj izraajnih simbola koje ovekov duh, njegova svest i muzikalna intuicija treba da shvate i razumeju, doive i osete. Naklonost prema muzici loeg ukusa je pre posledica nego glavni uzrok. Roditelji veruju da je muzika samo sredstvo za uveseljavanje i zabavljanje i svode je na pevanje i sviranje jednog broja istih pesama, melodija i igara, veinom zabavnih kompozicija nieg reda. Doivljaj radosti koja se budi sluanjem dela iste muzike doprinosi razvijanju mladog oveka tako to ga oslobaa straha, nespokojstva i strepnje od neodreenih opasnosti i nesree i uveava njegovu radnu snagu i oduevljenje. Ove radosti pojaavaju estetski razvoj i utiu na razvoj i drugih pozitivnih svojstava linosti. Smiljeno vaspitati mladog oveka muzikom znai nauiti ga da je razume i da uiva u njoj, negovati kod njega plemenita oseanja, matu i misli, vaspitavati njegov estetski ukus i uveati njegove stvaralake snage. Muzi