Ernst Muldasev-U Potrazi Za Gradom Bogova

  • View
    795

  • Download
    70

Embed Size (px)

Text of Ernst Muldasev-U Potrazi Za Gradom Bogova

U potrazi za gradom bogovaDr Ernst Muldaev

Hema-Kheya-N eye Beograd, 2 0 0 9 .

Tom 3 U predelima ambalePredaovor autora Glava 1. Glava 2. Glava 3. Glava 4. Glava 5. Glava 6. Glava 7. Glava 8. Glava 9. Glava 10. Glava 11. Glava 12. Glava 13. Glava 14. Glava 15. Glava 16. Glava 17. Glava 18. Glava 19. Glava 20. Glava 21. Epilog Prve piramide Grada Bogova ovek koji ita Zvono Kakav je Kajla? Mali Kajla - uvar kamena antmani Ko je gradio Grad Bogova? Bibliteka meu stenama Dom Srenog Kamena. Glavno Ogledalo Vremena Vrata ambale Kameni laser Kosmiko ogledalo Kajlaa Dvorci bez prozora i vrata Kamena ogledala Grada Bogova Crna strana Kajlaa U Dolini Smrti Srce vode Milarepina peina Svuda piramide, piramide, piramide... Kula ambale Ka Mestu Gladnog avola Kui 9 13 43 53 61 91 101 121 139 161 189 209 217 227 235 245 319 329 395 419 453 503 527

U potrazi za gradom bogovaTom 3 U predelima Sambale

Ernst Rifgatovi MuldaevDoktor medicinskih nauka, profesor univerziteta, direktor Sverusijskog centra za onu i plastinu kirurgiju (Ufa), hirurg vieg reda, uvaeni konsultant univerziteta u Luisvilu (SAD), inostrani lan Amerike akademije oftamologa, diplomirani oftalmolog Meksika, lan Internacionalne akademije nauka, majstor sporta u sportskom planinarenju, trostruki ampion SSSR-a. E. R. Muldaev je izumitelj hirurkogbiomaterijala aloplanta", pomou koga je postalo mogue leiti bolesti koje su se smatrale neizleivim (atrofija onog nerva, dijabetika retinopatija, pigmentni retinitis i dr). Otkrie aloplanta" otvorilo je mogunosti za regenerativnu hirurgiju, tj. hirurgiju usmerenu na gajenje" ovekovih sopstvenih tkiva. E. R. Muldaev je znaajni ruski naunik svetskog glasa. On je razradio vie od 70 novih onih i plastinih operacija, razradio i pustio u proizvodnju 58 oblika aloplanta". Objavio je oko 300 naunih radova u ruskoj i inostranoj periodici i ima 52 patenta u Rusiji, SAD, Nemakoj, Francuskoj, vajcarskoj i Italiji. Njegovi radovi dobijali su zlatne medalje na meunarodnim izlobama. U preko 40 zemalja odrao je predavanja i pokazne operacije. On svake godine obavi 300-400 sloenih operacija. Interes ovog naunika za probleme porekla oveanstva nije sluajan. Poto je naunik irokih pogleda, E. R. Muldaev je poeo da razmilja o medicinskoj problematici ljudske energetike na filozofskom i opteljudskom planu, tose u krajnjem ishodu pretvorilo u nauno istraivanje tajanstvenih pitanja porekla oveanstva. Ali, iz te filozofske i senzacionalne rasprave ve su naitijeni direktni praktini zakljuci, koji su uticali na formiranje principa novihmetoda leenja. E. R. Muldaev misli originalno i zna da jednostavnim ipristupanim jezikom izloi sloene naune probleme. Knjiga Od koga smo potekli" napisana je umetnikim stilom, premda je u sutini duboko nauna. Ova knjiga je interesantna kako za iroki krug italaca, tako i za specijaliste. R. T. Nigmatulin doktor medicinskih nauka, profesor univerziteta

Predgovor autoraProla je 1999. godina. Ruska ekspedicija na Tibet se nastavila. Postavili smo logor na prilazima legendarnom Gradu Bogova. Nou sam se iznenada probudio. Leao sam u atoru, postavivi ruke pod glavu i udio se kako mi mozak lako i jasno radi. - Eh, kada bi tako radio danju, a ne nou - pomislio sam zlovoljno. Brzo, kao da se vreme skratilo, misli su prolazile kroz glavu. Te misli kao da su prelistavale stranice knjige o organizovanju i odvijanju ove ekspedicije na Tibet. - A uopte, interesantno je kako mi se javila pomisao o Gradu Bogova - zaudio sam se. Shvatao sam da mi je ta misao dola nekako niotkuda, ali mi se tako uvrstila u glavi da sam, uprkos tome to sam negodovao i krgutao zubima to ne mogu da naem izvor legende o Gradu Bogova, organizovao ekspediciju da potraimo taj fantomski grad pod nebom. Donekle me je umirivalo to to me je poduhvat istraivanja piramida i drevnih spomenika na Zemlji doveo do uvida da svetski sistem piramida i spomenika davne prolosti poinje od svete planine Kajla, a na ator se sada upravo nalazio nedaleko od nje; u atoru sam leao ja, podmetnuvi ruke pod glavu. Doveo sam ekspediciju dovde, nadajui se da emo uz svetu planinu Kajla nai i Grad Bogova. Ali, hoemo li ga nai? - Eh, hoemo li ga nai? - proaputao sam, znajui da emo se prekosutra uputiti ka mestu na kome bi, po naim proraunima, trebalo da bude Grad Bogova. Kao san su izgledali nedavni doivljaji u Nepalu i na Tibetu. Sve to se deavalo ovde, daleko od domovine, sada, dok sam leao u atoru sa rukama pod glavom, izgledalo mi je kao fantastika, ista fantastika. Moj ruski um odbijao je da poveruje u ono o emu su govorile nepalske i tibetske lame. Taj prizem9

U PREDE LIMA AMBALE ni um nije hteo da pojmi da uda zaista postoje na svetu i da lamama, koji na sebi nose breme prolosti, nita ne znai fantaziranje, da oni naprosto hoe da svi ljudi, raunajui i nas - nadmene Evropljane - poverujemo u to da su na Zemlji pre nas postojale velike civilizacije i da najbolji sinovi i keri tih drevnih civilizacija nisu nestali sa lica Zemlje, ve da do dan-danas ive u prekrasnoj ambali iza eterine barijere paralelnog sveta. A takoe, da i Carstvo Mrtvih ivi zajedno sa njima - Carstvo ivih Mrtvih. - Zlatne ploe Harata - proletela mi je kroz glavu patetina misao, podseajui na to daje sve poelo ovde sa legendarnom zagonetkom Harata. Setio am se nepalskih stupa, vozila drevnih naroda, kamena Santamani, zagonetne svetlosti na nebu, oiju koje je na nebu video Seliverstov, zagonetnog kruga, Jezera Demona i smesta shvatio da sva ta gomila zagonetki ne moe biti sluajnost. Iza toga stoji Neto. I sve se svodilo na to da je to Neto - Sambala, u ije smo predele mi hteli da zaemo. U potpunosti sam uviao da ako to Neto zaista postoji - mi se sada nalazimo na dva koraka od Njegove Oblasti. udeo sam da se sretnem sa Njim, strasno sam udeo da se bar na trenutak susretnem sa Velikim Ujedinjenim Umom svih zemaljskih Ljudskih Rasa - Umom Sambale. Matao sam o tome, iako sam znao da 10

Predgovor autora moj nitavno slabi um nije ba interesantan za njih, za nevidljive ljude Sambale, koji su nekada davno, davno, nakon Vaseljenskog Potopa, ponovo stvorili nas - savremene ljude - ba ovde, u njihovom glavnom stanitu, Gradu Bogova. Shvatao sam da me nikad nee pustiti u podzemni svet i da mi nikad nee dopustiti da stupim u Carstvo Mrtvih, zato to moja radoznalost nema velikog znaaja. Ali sam ipak hteo da vidim legendarna vrata Sambale, ipak... Hteo sam da naem mitsku Dolinu Smrti, da osetim dah Gospodara Smrti, Jame. Hteo sam... Ali, jo nisam znao da li zaista postoji Grad Bogova - nadzemni deo Sambale! Leao sam u atoru sa rukama pod glavom. Napolju je zavijao i besneo planinski tibetski vetar. ekao sam jutro i brinuo se kako e se odigrati predstojei susret sa Gradom Bogova. Jo nisam znao da ne samo da emo nai Grad Bogova, nego i da emo se iuavati, tavie, beskrajno diviti neverovatnim tehnolokim moima Sambale, koje su omoguile da se sagradi taj udesni Grad, koji se sastoji od kolosalnih piramida i spomenika. Pa iako emo uspeti da uemo u Grad Bogova, neemo moi da shvatimo namenu tog Grada. Misliemo, misliti i misliti o toj temi, ali tek po zavretku ekspedicije, u Ufi, nakon to zavrimo pipavi posao izrade mape i sheme Grada Bogova, uspeemo da postavimo hipotezu o njegovoj nameni, i re matrica" e sinuti posebno jarkim bojama. Jo nisam znao da e Dolina Smrti kondenzovanim vremenom tako prodrmati svaku moju eliju i svaki molekul, da u 11

U PREDE LIMA AMBALE dugo nakon toga periodino zastajati, padati na zemlju i dugo patiti od otrog bola u predelu solarnog pleksusa. Takoe nisam znao da emo po izlasku iz Grada Bogova upravo na ovom mestu postaviti ator i da u se itavu no previjati od bola oseajui da sa tim divljim bolom iz mene izlazi sva negativna energija koja se nakupila tokom ivota. I te u noi, kao neto najdrae, privijati uz sebe mape sa crteima graevina Grada Bogova. Nisam znao da u ipak ostati iv i da u poeti da piem knjigu U potrazi za Gradom Bogova", koja se sastoji od nekoliko tomova. A moje pamenje, koje e preiveti muenje kondenzovanog vremena Doline Smrti, pomno e me snabdeti informacijama ne samo o svakom koraku te ekspedicije, ve i o svakoj misli koja se tamo pojavi. A tada, uoi pohoda u Grad Bogova, i dalje sam leao sa rukama pod glavom. Tibetski vetiar je zvidao. U dui sam se oseao mirno i dobro. A pored mene su spavali momci - lanovi tibetske ekspedicije. Sergej Anatolevi Seliverstov je mirno spavao. On bi povremeno micao usnama; sigurno je sanjao ruiaste snove - o optimizmu i romantici, koji su bili karakteristini za njega. Ravil amilevi Mirhajdarov se sklupao u krug. Jednom rukom je drao kameru koju je oprezno stavio pod jastuk. Rafael Gajazovi Jusupov je spavao, gurajui nos u grudi Sergeja Seliverstova i stavivi na njega svoju levu ruku. On kao da je i u snu vukao Seliverstova na zemlju, ne dajui mu da uzleti" u njegovim romantinim tenjama. Ruke koje sam stavio pod glavu gotovo su mi potpuno utrnule. Izvukao sam ih i okrenuo se na stranu. A napolju je zavijao tibetski vetar. Nisam se vie nadao da u zaspati, naprosto sam ekao sutranji dan - dan kada emo e spremiti da stupimo na tlo legendarnog Grada Bogova. 12

Mnogi ljudi dolaze - da gledaju, gledaju... Malo ljudi dou - da vide. _________________ Dava Teniing, erpas

Posveeno uspomeni na Nikolaja Konstantinovia Reriha

Glava 1 Prve piramide Grada BogovaMoj prijatelj Sergej Anatolevi Seliverstov je tovario jaka. - Samo da bude dobro vreme, samo da bude dobro vreme - govorio sam u sebi, dok sam pomagao da nae rance natovarimo na jakove koje smo iznajmili od lokalnih pastira da bismo zali u dubine tibetskih planina u oblasti svete planine Kajla. Uporno su nam savetovali da idemo sa lakim ranevima, zato to e se putovanje odvijati na visinama od 5 0 0 0 do 6 0 0 0 metara, a na takvim visinama vei tereti mogu da veoma uspore brzinu hoda. Ali jakovi, po tvrdnjama Tibetanaca, mogli su ne samo da lako nose veliki teret, ve i da dobro hodaju kamenim terenima, pa ak i da se veru po liticama ko