1

ERNEST ROBERTS 

 

HOMEOPATIJA U 

TEORIJI I PRAKSI  

  Napomena:  Ova knjiga na engleskom poklonjena  je (u dva navrata ukupno oko 100 primeraka) posredstvom gospođe Liz Henel  (LICH predavač)  ispred volonterske homeopatske organizacije „Frontline“,  studentima klasične homeopatije u Srbiji raznih generacija. Prevod ne sadrži slike tako da na mestima gde bi one došle pojavljuju se tekstovi ili praznine. Prevod (nelektorisan) i  isključivo za studiranje a naročito početnicima je organizovao dr Aleksandar Popović, doktor stomatologije iz Novog Sada, koji je prvi započeo veliki projekat prevođenja „Organona“ na srpski jezik, veliki entuzijasta za širenje homeopatije i dobrotvor.   

2

 

  

Poglavlje I    Profil zdravlja                                                 1.1 Uvod 1.2  Modeli ljudske vrste 1.3  Lečiti ili ne lečiti 1.4  Vitalna sila i dinamična priroda bolesti 1.5  Pravac delovanja leka 1.6  Zahtevi u pogledu zdravlja 1.7  Hijerarhija žrtvovanja 1.8  Kako bolest nastaje 1.9  Značenje simptoma 1.10 Osetljivost 1.11 Zaključak 

Napomene 1. Četiri kraljevstva     2. Prirodna hijerarhija sistema i organa     3. Osam zakona joge 

4. Sedam glavnih čakri  

1.1 Uvod  U  ovom  poglavlju  ćemo  istražiti  šta  podrazumevamo  pod  terminom  zdravlje  i lečenje. Reč ‘lečiti’ potiče od korena koji znači ‘stvoriti celinu’. Osnivač homeopatije, Semjuel  Haneman,  kaže  u  ‘Organonu’  da  je  lečenje  obnavljanje  onoga  što  je izgubljeno.  

Najveći  ideal  u  lečenju  je  brzo,  pažljivo  i  trajno obnavljanje zdravlja ili otklanjanje i anihilacija bolesti u njenoj  celokupnosti,  najkraće  rečeno,  najpouzdaniji  i najmanje  štetan  način,  baziran  na  lako  razumljivim principima. (Org: §2) 

 

3

Pre nego što prodremo u suštinu načina na koji homeopatija  leči, neophodno je da sebi priznamo da  je  ljudska vrsta deo univerzuma  ili  ‘jedna vrsta’ koja  je korisna  i koja  radi  za  dobrobit  svih  svojih  članova.  Ovim  univerzumom  upravljaju  zakoni prirode koji se primenjuju bez obzira na to da li ih mi pravilno shvatamo i da li u njih verujemo.  Ovi  zakoni  deluju  u  svakom  delu  univerzuma  uključujući  i  telo  i  psihu ljudske vrste.    Da bismo  razumeli  proces  lečenja neophodno  je da  svaku osobu posmatramo kao celokupno  biće  u  kontekstu  njegove  jedinstvenosti  sa  univerzumom  i  njegovom energijom, zato će naš prvi princip lečenja biti sledeći:     PRINCIP 1  

Svaku osobu treba tretirati kao jedinstvenu i celokupnu osobu, i ne treba lečiti delove odvojeno, nego celoklupno biće.  

 Paragraf  §6  iz  ‘Organona’  počinje  ovako,  ‘’Posmatrač bez predrasuda...’’  što govori o načinu posmatranja na koji nas Haneman stalno podstiče da koristimo,  a nastavlja se ovako  

...potpuno  svesni  uzaludnosti  transcedentalnog nagađanja za koja nemamo potvrde u našem iskustvu...  

 a zatim potvrđuje da je  

istinski  i  jedini  vidljivi  portret  bolesti...samo  devijacija prethodnog  stanja  zdravlja  sada  obolelog  pojedinca, koju  oseća  sam  pacijent,  primećuju  ljudi  koji  ga okružuju, a posmatraju lekari. Svi ovi primetni simptomi predstavljaju  bolest  u  njenoj  celokupnosti,  to  jest,  oni zajedno  formiraju  istinski  i  jedini  uverljivi  portret bolesti.  (Org: § 6) 

 Haneman  ovde  govori  da  svesnost  o  lečenju  može  sa  sigurnošću  biti  zasnovana jedino na posmatranju i razumevanju zakona prirode onako kako se oni primenjuju na ljudsku vrstu. Na primer, zakon sličnosti, koji je objašnjen u Poglavlju 2, je poput gravitacije, empirijski zakon za koji se smatra da uvek važi. Ovakva vrsta znanja  je poznata pod terminom ‘indukcija’ gde se prvo posmatraju činjenice, a zatim iz njih izvode  zakoni.  Zatim  se  ti  zakoni  mogu  testirati  tako  što  će  se  primenjivati  u realnom svetu i postizati rezultati za koje se može videti da li su zaista tačni ili ne.   

4

Drugi pristup znanju je ‘dedukcija’, koja počinje od niz a‐priori postulata iz kojih se logički  dedukcijom  izvode  određene  teorije.  Ova  deduktivna  metoda  dominira konvencionalnim  medicinskim  načinom  mišljenja  i  proizvodi  varijabilne  i promenljive  nizove  principa  u  skladu  sa  varijacijama  koje  postoje  u  inicijalnim premisama  koje  su  izabrane  kao  polazna  osnova.  Različite  škole  biraju  različite skupove  postulata,  a  postulati  se menjaju  prema modi  i  promenama  u  ‘naučnom’ načinu mišljenja.  U medicini  ovo  je  vodilo  praksi  koja  je  rob  teroretskih modela  i veoma udaljena od potreba pacijenata.   Druga  dva  principa  koja  su  pogrešno  navodila  medicinski  način  mišljenja  su Objektivizam  koji  polazi  od  toga  da  je  svet  objektivan  i  da  se  može  proučavati nezavisno od naših individualnih percepcija i predrasuda, i Pozitivizam koji smatra da se svi aspekti sveta mogu fizički izmeriti. (1)  Haneman  odbacuje  ove  pretpostavke  ističući  da  posmatrač  mora  biti  bez predrasuda i da svaki slučaj zahteva strogu individualizaciju.   ...ni  jedan pravi  lek....za određenu bolesti ne može           delovati bez  strogo  određenog  lečenja  (individualizacije)  svakog slučaja bolesti.... (Org: § 82)  Ispravno  medicinsko  lečenje  priznaje  prirodne  isceliteljske  sile  koje  popravljaju zdravlje i vraćaju harmoniju svakom pojedincu.  

Kada  je  čovek zdrav, duhovna vitalna sila (autokratija), dinamika  koja  oživljava  materijalno  telo  (organizam), vlada  nesputanim  uticajem  i  održava  sve  delove organizma  u  zadivljujućem,  harmoničnom,  vitalnom funkcionisanju,  pošto  vodi  računa  i  o  senzacijama  i  o funkcijama,  tako  da  naš  nesputani,  razumom  obdareni um može slobodno da ‘uposli’ ovaj živi zdravi instrument za višu svrhu našeg postojanja. (Org: §9) 

 Homeopatija  prepoznaje  unutrašnje  sile  koje  održavaju  jedinstvo  i  harmoniju  i smatra da proces lečenja nastoji da im pomogne a ne da ih potisne.   PRINCIP II  Treba  primenjivati  zakon minimalnog mešanja  u  proces  izlečenja,  dovoljan tek  toliko  da  stimuliše  samoisceliteljska  svojstva  koja  postoje  u  prirodi  i  u ljudskom organizmu.  

5

1.2. MODELI LJUDSKE VRSTE  Postoji  nekoliko  modela  koji  nam mogu  pomoći  da  razumemo  prirodne  zakone  i odnose koji postoje između njih i čoveka. Jedan model ilustruje različite nivoe bića u vidu hijerarhije:    

DUH 

UM 

EMOCIJE 

FIZIČKO TELO 

 Diagram 1 

 Postoji prirodna hijerarhija koja prožima univerzum. Jednakost časti i pravo da bude poštovan pripada svakom čalnu četiri kraljevstva; mineralnog, biljnog, životinjskog i ljudskog.  Međutim,  očigledno  ne  postoji  jednakost  evolutivne  razvijenosti, privilegija  i  sposobnosti.  Činjenica  da  postoji  hijerarhija  u  univerzumu  primorava nas da budemo svesni vrednosti našeg procesa rasuđivanja. Potpuno zdrava osoba će  imati  sistem vrednosti  koji  će  biti  usklađen  sa  hijerarhijom univerzuma.  Takva osoba će biti u potpunom kontaktu sa svojom unutarnjom svrhom (duhom), i ona će emitovati  zdravlje  na  fizičkom,  emotivnom, mentalnom  i moralnom  nivou.  Ovo  je opisano u Paragrafu 9 ‘’Organona’’ i to je definicija zdravlja.   Fizičko telo se može podeliti u dva:  

VITALNO TELO 

HEMIJSKO TELO 

 Diagram 2 

   Hemijsko telo je vozilo koje mi nastanjujemo, njega oživljava vitalnost koja ulazi pri njegovom nastanku, a napušta ga nakon smrti fizičkog tela.       

6

Materijalni organizam, bez Vitalne Sile, nije sposoban da oseća,  funkcioniše,  niti  da  se  samoodržava;  on  crpi  sve osećaje  i  životne  funkcije  samo  iz  nematerijalnog  bića (Vitalne  Sile)  koje  pokreće  materijalni  organizam  u stanju zdravlja i bolesti. (Org: §10) 

 Dobro  je  poznato  da  jake  emocije  mogu  odjednom  da  promene  normalno  stanje našeg  fizičkog  tela.  Iznenadni  strah  ili  šok  rezultira  telesnom  reakcijom  ‘beži  ili suprotstavi  se’  što  takođe  uključuje  i  drastične  fizičke  promene.  Međutim,  ova reakcija  se  ne  javlja  samo  onda  kad  se  radi  o  urgentnim  slučajevima,  nego  je  to proces  koji  je  stalno  prisutan.  Zapravo,  stanje  našeg  fizičkog  tela,  njegov  izgled, način na koji ono funkcioniše, njegovo stanje zdravlja i bolesti, neprestano oblikuju naše emocije i stanje našeg uma.  Na  primer,  stalno  prisutne  emocije  poput  ljubomore,  besa  i  poniženja  će  na  kraju rezultirati  promenama  u  našim  telesnim  funkcijama  i  organima  koji  precizno reflektuju ove negativne emocije.   Takve  promene  nazivaju  se  fizičkim  ili  grosističkim  patologijama.  Stalno  prisutni obrasci  negativnih misli  ili  pogrešne  predstave  o  svetu  takođe  će  promeniti  naše telo. Takvi procesi  su u suprotnosti  sa zakonima prirode u smislu hijerarhije moći prisutne u procesu življenja.  Kod  tog  procesa  promene  fizičkog  tela  prisutne  su  dve  veze,  jedna  je  endokrina sekrecija  iz  endokrinih  žleda,  druga  je  nervni  sistem.  Njih  dve  formiraju  vezu između  uma  i  emocija  s  jedne  strane  i  fizičkog  tela  s  druge  strane  šaljući  poruke svim delovima tela.  ENDOKRINE ŽLEZDE  Postoji šest glavnih endokrinih žlezda; pinealna u  lobanji; hipofiza koja se nalazi u čeonom delu  lobanje,  iza mesta na kom bi  se nalazilo  treće oko,  tiroidna  žlezda u grlu, timus  u grudnom košu, nadbubrežne žlezde, po jedna iznad svakog bubrega i gonade (jajnici i testisi). Svaka od ovih žlezda je povezana sa čakrom ili energetskim centrom. Karakteristike ovih čakri utiču na sekreciju endokrinih žlezda sa kojima su povezane.  Puno  saznanja  o  uzrocima  bolesti  i  putevi  koji  vode  ka  ozdravljenju sadržano je u proučavanju ovih centara. Pogledajte Napomenu IV u ovom poglavlju.  Dah  je sledeća veza koja postoji  između uma, emocija  i  tela; brzina  i način disanja reflektuje  mentalna  i  emotivna  stanja.  Regularno,  izbalansirano  disanje  odaje mentalnu i emotivnu smirenost.  Uticaj endokrine sekrecije i nervnog sistema brzo se manifestuje.  

7

Misli i osećanja odmah pokazuju uticaj, što se naziva dinamikom za razliku od tkiva koja  sporije  funkcionišu u  fizičkom  telu.  Sada možemo početi da  sagledavamo sile koje određuju  stanje  zdravlja  i  bolesti.  Zdravlje  je poredak u  ljudskoj  ekonomiji,  a bolest  je  poremećaj  ili  disharmonija.  Pozitivne misli  i  emocije  uspostavljaju  red  i zdravlje u ljudskoj ekonomiji.   1.3. LEČITI ILI NE LEČITI  Najčešće  se  postavlja  pitanje  da  li  je  pogrešno  nastojati  otkloniti  patnju  pošto  je patnja znak promene i razvoja. Mi živimo na zemlji, to je dokazano, da bi se borili da unapredimo sebe.  

Ljudskom iskustvu su potrebni simptomi i poremećaji da bi se probudilo i koristiće sav dostupan materijal da bi to i učinilo (viruse, bakterije, psihičke traume, zagađivače ili šta bilo). (2) 

 Tačno  je  da mi  imamo  određenu  svrhu  i  ako  ne  jurimo  za  našom  svrhom,  mi  se razboljevamo i postajemo nesrećni. Moramo shvatiti da su ti konflikti i teškoće često neophodni da bismo ostali u kontaktu sa našom svrhom.  Jedan  od  najvažnijih  delova  obučavanja  za  homeopatskog  lekara  je  razvijanje sposobnosti introspekcije i razumevanja sebe samog.  Ti režimi, metode i programi lečenja koji nude formule za zdravlje i sreću, kojima se otklanja bolest ili izbegava potreba za patnjom i konfliktima su dvostruko loši; kao prvo  oni  su  lažni,  a  kao  drugo  oni  stvaraju  dodatne  probleme  u  vidu  negativnih osećanja koja nastaju onda kada se ispostavi da oni ne deluju. Najčešće se dešava da ili ne uspevamo da se pridržavamo prepisanih pravila i osećamo se krivima, ili ih se pridržavamo  i  onda  kada  se  ispostavi  da  ne  deluju,  mi  krivimo  sebe  što  smo nesposobni. Zapravo, svaka negativna misao postaće još izraženija.  Slično, provociranje pacijenta pitanjima kao što su ‘’Zašto si želeo da se razboliš?’’ i ‘’Šta je to što radiš pogrešno da bi se razboleo?’’ postala je ne tako retka implikacija kod  lekara  ‘novog  doba’.  Takve  provokacije  su  okrutne  i  opterećuju  ego ‘odgovornošću zbog nesvesnih napada koji nisu u njegovoj moći da ih ili zaustavi ili spreči.’’ (2)  Kao  posmatrači  bez  predrasuda  homeopate  ne  bi  trebalo  da  teže  da  promene pacijenta,  da  utiču  na  njega  ili  da  budu  umešana  u  bilo  šta  sa  njim  što  je  van profesionalnog domena. Najgore što možemo da uradimo je da pokušamo nekoga da ’promenimo’,  da  ga  ‘poboljšamo’  ili  da  ga  svrstamo  u  neki  ‘kalup’  kao  što  je verovanje  ili  kult  –  moramo  pustiti  ljude  da  sami  kreiraju  svoj  individualni  put, zadovoljavaju svoje potrebe i razvijaju svoje jedinstvene kvalitete.  

8

  Obično nam nije dato da znamo....gde  i kada  ćemo živeti  i boriti se  da  ostvarimo  svoje  potencijale...kada  ćemo  suviše  ili  uopšte nećemo adekvatno  iskoristiti naše mogućnosti, kada  i gde  ćemo to činiti u skladu sa našom istinskom prirodom i gde i kada ćemo je narušiti. (2) 

 Konstruktivna medicina pomaže pacijentima da uvide koji je sledeći korak koji treba da preduzmu i oslobađa ih da to postignu.    1.4. VITALNA SILA I DINAMIČNA PRIRODA BOLESTI  Haneman koristi termin ‘dinamika’ ili  ‘Vitalna sila nalik duhu’. Videli smo da bolest može nastati na bilo kom nivou ljudskog sistema i da ta bolest može i utiče na sve ostale nivoe našeg bića.  Zato,  proces  te  bolesti mora  biti  dovoljno  suptilan da  bi  prodirao  kroz naše misli, osećanja, energetske obrasce, nerve, žlezde, organe i ćelije i to sve do samih osnova našeg  bića.  Prirodu  takvog  procesa  zovemo  ‘DINAMIKA’.  Tada  uviđamo  da  je  ta bolest nastala i zato mora biti lečena putem ove dinamike.  

Kada  se  neko  razboli,  tada  je  samo  ova  spiritualna, samoaktivirajuća (automatska) Vitalna sila, sveprisutna u  njegovom  organizmu,  ta  koja  je  primarno  ometena dinamičnim  uticajem  štetnog  agensa  neprijateljski nastrojenog prema životu.                                                                         (Org: §11) 

 Dinamika se odnosi na one unutrašnje delove naše ljudske prirode koji su u skladu sa  našim  izborom.  Dinamika  su  ‘misli’,  ‘ideje’,  ‘stavovi’,  ‘izbori’,  ili  ‘neuspeh  da  se napravi izbor’.  Vitalna sila reaguje na situacije koje su rezultat ovih dinamičlnih aktivnosti i njima odgovarajućih  telesnih  promena,  i  u  skaldu  s  tim  proizvodi  simptome  koji odgovaraju potrebama koje diktira ta dinamika.  

Samo  je  vitalni  princip  taj  koji  je  ometen  do  takvog abnormalnog  stanja,  da  može  da  uništi  organizam svojim  turobnim  osećanjima  i  tera  ga  u  neregularne procese  koje  nazivamo  bolešću;  ....  koja...postaje prepoznatljiva samo preko morbidnih simptoma,  i ni na koji drugi način ne može biti  vidljiva. (Org: §11) 

9

 Zdravlje nije samo savršeno funkcionisanje svih delova i stanje opšte dobrobiti, ono takođe  uključuje  osećaj  pripadanja  i  osećaj  svrhe.  Sposobnost  individualaca  da ispune  svoje  potencijale  i  da  razviju  svoje  kvalitete  tokom  života  da  bi  bili  što razvijeniji na kraju života  je  takođe neophodan deo zdravlja. Ovo takođe obuhvata dobrobit  celine  pošto  svako  od  nas  postaje  pozitivan  deo  univerzuma  na  svoj sopstveni jedinstveni način.  Bolest reflektuje neuspeh da se razviju individualni potencijali ili svrha života.  Bolest  i  zdravlje  su  stanja  koja  postoje  u  istom dijapazonu bića;  stanje  našeg  bića reflektuje koliko smo uspešni u življenju svojih života. Žaliti se na našu bolest znači hvaliti se našim neuspesima.  Možemo uraditi jednu od tri stvari u pogledu reagovanja na bol. Prvo, možemo da ga ignorišemo i da se nadamo da će nestati, i to će možda u početku i biti tako. Drugo, možemo da ga potiskujemo ili skrivamo, na primer uzimajući lekove protiv bolova. Treće, možemo potražiti uzrok bola i izboriti se sa tim kako bismo ga u potpunosti uklonili.  On  nam više  nije  potreban. Ove  tri  alternative mogu  se  primeniti  na  bilo koju bolest, od morske bolesti do raka.   Bolest  se  manifestuje  na  svakom  nivou  kada  vitalna  sila  nije  sposobna  da  u potpunosti održi savršeno zdravlje. Vitalna sila je urođena inteligencija koja se trudi da  povrati  zdravlje,  ona  je  ‘dinamika’  o  kojoj  se  govori  u  ‘’Organonu’’.  Imunološki sistem  je  samo  jedno  od  sredstava  koje  vitalna  sila  koristi  da  bi  nam  povratila najoptimalnije zdravlje.  Ozdravljenje je neprekidno odstranjivanje bolesti ka spoljašnjosti, uklanjanje nje iz svih vitalnijih funkcija i delova.  Proces  bolesti  konstantno  teži  da  se  kreće  ka  unutrašnjosti,  ka  svim  važnijim nivoima i vitalnijim organima.  Postoji i drugi deo nas koji se zove sila razuma. To je deo nas koji donosi odluke. Mi odlučujemo  da  radimo  određene  stvari  iz  navike,  što  podrazumeva  individualne, kulturološke i društvene navike koje možda nisu dobre u pogledu ostvarivanja svrhe našeg  života  i  naših  potreba.  Naše  navike,  mentalne,  emotivne  i  fizičke,  mogu konstantno  pokušavati  da  umanje  našu  sposobnost  da  budemo  zdravi  i  da  se razvijamo.  Možemo  odlučiti  da  se  ne  ponašamo  u  skladu  sa  zahtevima  koji  su neophodni  da  bi  bili  zdravi  na  bilo  kom  od  četiri  nivoa;  fizičkom,  emotivnom, mentalnom  ili  duhovnom.  Vitalna  sila  će  neprestano  nastojati  da  minimalizuje  i popravi  efekte  bolesti  koji  su  posledica  naših  štetnih  odluka  i  neprestano  će  nam davati najbolje zdravlje koje možemo imati. Ovaj model zdravlja i bolesti izvodi naš treći princip.    

10

   PRINCIP III                 Odgovornost za naše zdravlje počiva na odlukama koje smo doneli 

ili nismo uspeli da donesemo; ono što tražimo od medicine je da nam  da  savet  i  da  nam  ukaže  na  to  šta  su  te  odluke  i  kako  ih doneti. Medicinsko lečenje bi trebalo da nam pomogne u procesu odlučivanja,  a  ne  da  nastoji  da  nam  pomogne  da  previdimo  te odluke.  

  Zapravo, bolesni ljudi mogu dobiti nešto od svoje bolesti, njima je bolest potrebna iz nekog razloga, koji obično ne mogu da prepoznaju.  Izlečiti se znači postati svestan svojih istinskih potreba i uzroka bolesti. Ovaj proces lečenja može biti uznemirujući i može ga blokirati pacijent koji više voli bolest i prednosti koje ona donosi, tako da je moguće da se pacijent suprotstatvlja dejstvu leka.    1.5. PRAVAC DELOVANJA LEKA  Iz ovog modela zdravlja i bolesti sledi da mi sami uzrokujemo naše bolesti odlukama koje smo doneli u životu. Ako imamo rak, naša sopstvena viatalna sila ga je stvorila za nas i to je najbolja moguća stvar koju smo mogli dati našem stanju zdravlja kao celini. Vitalna sila deluje u skladu sa prirodnim zakonima. Ako razumemo te zakone i povinujemo  im se,  tj.  sarađujemo sa njima, postići  ćemo zdravlje  i  sreću. Ovo nam daje  neverovatan  potencijal  za  izlečenje  tako  što  ćemo  sagledati  sebe  da  bismo razumeli zašto imamo trenutno prisutnu bolest i kako da se promenimo da bismo je izlečili.  Iscelitelji, savetnici,  terapeuti  i homeopate mogu takođe imati svoju ulogu i pomoći nam u ovom procesu koji vodi ka ozdravljenju.   PRINCIP IV    Postoji  prirodan  smer  delovanja  leka  gde  se  lečenje 

odvija od unutrašnjosti ka spoljašnjosti, odgore ka dole, od vitalnog organa ka manje važnom organu i obrnutim redosledom od onog kojim je bolest nastala.  

 1. Od unutrašnjosti ka spoljašnjosti. U toku procesa lečenja, bolest će se kretati ka 

spoljašnjosti  i  udaljavati  od  srca  koje  je  centar.  Ovo  uključuje  kretanje  duž 

11

ekstremiteta  i  izlaženje preko prstiju na rukama  i nogama,  i kroz vrat  i glavu  i izlaženje kroz kožu lobanje. 

2. Od vitalnijih i važnijih organa ka onima koji su manje važni;  i od viših ka nižim nivoima.  Ovo  uključuje  mentalne  i  emotivne  simptome  koji  se  pretvaraju  u fizičke simptome i disfunkciju organa. 

Takođe od vitalnijeg organa u unutrašnjosti ka onima koji se nalaze više ka spoljašnjosti, npr. od bubrega ka bešici. 

3. Osećaji bi trebali da postanu manje izraženi i podnošljiviji pošto proces nastanka bolesti menja svoj smer.  

Može  doći  do  privremenog  inicijalnog  pogoršanje  bolesti  ili  osećaja  bola nakon  kog  ubrzo  dolazi  do  poboljšanja.  Ovo  je  poznato  kao  homeopatsko pogoršanje o kom se detaljnije govori kasnije. 

4. Raniji  simptomi  će  se  manifestovati  obrnutim  redosledom.  Ako  bilo  koja  od prethodnih bolesti nije bila ublažena ranijim procesom lečenja njenog istinskog uzroka,  ona  će  se  vratiti  u  vidu  dela  ovog  procesa  lečenja.  Te  bolesti  će  se međutim javljati  ‘’obrnutim redosledom od onog kojim su nastajale’,  tako da će poslednja bolest biti prva izlečena, a prva od koje je pacijent patio biće izlečena poslednja. Ovakvo ponovno vraćanje svih bolesti, obrnutiom redosledom, je znak da se zaista radi o  istinskom procesu izlečenja. 

  Slabije  izražene  bolesti  jenjavaju  usled  prisustva  novijih  akutnijih  ili  ozbiljnijih bolesti.  Kada  se  izleči  novija  ozbiljnija  bolest,  starije  manje  ozbiljne  bolesti  će  se ponovo pojaviti. Malo je verovatno da su bolesti koje su bile lečene konvencionalnim lekovima ili operacijom, iako su nestale, bile pravilno izlečene. Najverovatnije je da su te bolesti bile potisnute. Ove takozvane ‘izlečene’ bolesti mogu se ponovo pojaviti u  organizmu  kada  počne  pravilan  proces  lečenja.  One  će  se  ponovo manifestovati obrnutim  redosledom  od  onog  kojim  su  nastajale.  Ove  bolesti  koje  se  ponovo vraćaju  su  skoro  uvek manjeg  intenziteta,  jačine  i  trajanja,  ali  ponekad mogu  biti pogubne  po  život  i  lekar mora  biti  spreman  da  pažljivo  i  pravilno  leči  ova  stanja bolesti.  1.6. ZAHTEVI U POGLEDU ZDRAVLJA  FIZIČKO ZDRAVLJE  Prvi zahtev je sveža, hranljiva hrana i čista voda. Kontinuirano uzimanje rafinirane i prerađene hrane je nazdravo, a takođe je štetno po zdravlje i prekomerno korišćenje stimulansa  i  droga, među  kojima  su  i  kafa,  alkohol,  cigarete,  itd.  Ovakva  hrana  je naročito zastupljena u pubertetu. Društvo smatra da mentalni rad najviše dominira u periodu adolescencije, kada emocije rastu i kada im treba dati pravilne instrukcije i smer. Kao rezultat, našim društvom dominiraju bolesti uzrokovane potiskivanjem emocija.   

12

Ako ne znamo kako da slobodno dajemo i primamo ljubav, držaćemo ove emocije u tajnosti. Pošto  telo  i psiha zahtevaju da se zadovolje ove emotivne potrebe, oni  će nas  naterati  da  ‘skrivenim  planovima’  pokušamo  da  manipulišemo  okolnostima  i ljudima  kako  bi  zadovoljili  neke  od  naših  potreba.  Ovakva  aktivnost  vodi  svim vrstama  frustracija,  razočarenja, nerazumevanja  i povređenosti;  i  sve  to dalje vodi ka još većoj emotivnoj bolesti.    MENTALNO ZDRAVLJE  Zahtevi za mentalnim zdravljem su:   1. Obrazac pozitivnog razmišljanja. 2. Disciplinovanje  uma  razvijanjem  njegovih  kvaliteta.  Ovo  uključuje  memoriju, 

logiku, analizu i imaginaciju.  3. Oslobađanje  uma  od  negativnih  uznemirenosti  i  briga;  prvo  moramo  naučiti 

kako  da  ih  prepoznamo,  a  zatim  da  ih  promenimo  u  njihovu  pozitivnu suprotnost.  

 Ako svoj um hranimo negativnošću, on će oboleti. Korisno je cenzurisati nepotrebne negativne  uticaje  tako  da  možemo  da  vidimo,  čitamo  i  čujemo  podstičuće  i inspirišuće  stvari,  a  mozak  moramo  da  ohrabrujemo  da  se  ne  bavi  negatvinim mislima.  Postoje  mnoge  knjige  i  praktični  saveti  koji  nam  pomažu  da  naš  um postane smiren, bistar, dobar i pozitivan (neke reference koje se na to odnose date su na kraju ovog poglavlja).   SPIRITUALNO (MORALNO) ZDRAVLJE  Kao  lekari, moramo biti  sposobni da prosudimo šta  je  zdravlje a  šta bolest na  sva četiri nivoa koja smo pomenuli. Zdravlje na ovom najvišem nivou je:  1. Imati jasan uvid u to šta je ispravno a šta ne. 2. Imati osećaj pripadnosti. 3. Imati osećaj svrhe.  Ovde  se  podrazumeva  da mora  postojati  osećaj  za  ‘dobro’  koje  izlazi  van  domena prirodnog  životinjskog  instinkta  za  preživljavanjem,  tj.  dobro  za  mene,  za  moju porodicu, moju  grupu, moje  pleme, moju  naciju, moju  rasu;  to  je  veća  svesnost  o onome što je dobro za sva četiri kraljevstva – mineralno, biljno, životinjsko i ljudsko –  i,  zapravo, ono što  je dobro za čitav univerzum. To  je ono na šta se misli kad se govori  o  uslužnosti  i  osećaj  za  to  je  neophodan  da  bi  se  postiglo  veće  moralno  i spiritualno zdravlje.   

13

Bolest  koja  obično  potiče  iz  nezadovoljstva  na  spiritualnom  nivou  u  modernim vremenima je depresija, a to je zbog toga što je postalo teško imati osećaj pripadanja u sve više iscepkanom društvu. Bez osećaja pripadanja takođe je teško imati osećaj o postojanju svrhe.    Izvor,  bilo  da  se  radi  o  okrutnosti  koja  je  sastavni  deo  gajenja  tovnih  pilića,  ili korišćenju  veštačkih  đubriva,  itd.  daje  nezdravu  hranu.  Moramo  ubiti  da  bismo preživeli,  takav  je  poredak  stvari.  Međutim,  najvažnije  je  to  kako  naše  biljke  i životinje žive kao  i kako one umiru. Pitanje vegetarijanizma  je stvar  individualnog izbora. Autor veruje da mesojedi mogu biti zdravi ako pokazuju da poštuju kvalitet života i smrt stvorenja koja jedu.   Razumna  količina  rekreacije  i  relaksacije  neophodna  je  za  dobro  zdravlje,  kao  i dovoljna količina sna. Vežbanje je neophodno da bi telo bilo zdravo, zdrav seksualni život je važan da bismo se dobro osećali.   Ovde se ne može govoriti o količini, pošto je naš prvi princip koji se tiče zdravlja taj da su sve individue različite, kao što se razlikuju i njihove potrebe za svakim od ovih zahteva.  Moguće  je  prekomerno  uživati  u  hrani  ili  piću,  uzimati  lake  droge, funkcionisati bez sna, izbegavati ili previše upražnjavati seks, jesti ‘brzu’ hranu, sve to  je moguće – određeno vreme; ali  samo određeno vreme. Koliko  dugo ćete moći tako da izdržite razlikuje se od pojedinca do pojedinca. Međutim, sve ove stvari su štetne posmatrano dugoročno.  Slabosti  nastale  na  fizičkom  nivou  usled  stvari  kao  što  su  pušenje  ili  jedenje prerađene  hrane,  mogu  biti  nadoknađene  jakim,  zdravim  i  srećnim  emotivnim  i mentalnim stavom prema  tim stvarima. Na  isti način,  vrline koje postoje na nivou tela  mogu  umanjiti  negativne  emocije  i  mentalni  stavovi.  Bilo  kakva  krivica povezana  sa  zdravim apetitima u  seksu  ili  svakodnevnom životu u velikoj meri  će iscrpljivati zdravlje što može biti mnogo gore od slabosti nastalih na fizičkom nivou.   EMOCIONALNO ZDRAVLJE  Za emocionalno zdravlje potrebna nam je podrška i drugarstvo prijatelja, porodice i supružnika.  Moramo  biti  sposobni  da  iskažemo  svoja  osećanja,  da  razvijamo svesnost  o  našim  emocijama  i  da  prepoznamo  širok  spektar  emocija  kao  i  kada pozitivne  emocije  postaju  negativne.  Poverenje,  podrška,  ljubav  i  iskazivanje emocija  su neophodni za dobro emocionalno zdravlje.  Seksualne potrebe su odraz našeg emotivnog stanja, kao i fizičkog.  Moderni  naučni  model  sveta  zasnovan  je  isključivo  na  svojim  materijalnim manifestacijama.  Usvajanje  ovog  modela  od  strane  konvencionalne  medicine pokazalo  se  katastrofalnim.  Naše  emotivne  potrebe  su  podjednako  važne  kao  i fizičke.   

14

Ono što nas čini  jedinistvenima  je kombinacija različitih ličnih crta karaktera, naše kulturološkog zaleđe, naš fizički sklop, naši talenti i životno iskustvo. Međutim, ono što nas čini bolesnima je zajedničko za sve nas;   svi mi imamo potrebu da budemo voljeni i da volimo, i svi moramo da imamo nešto što našem životu daje smisao. Bez svega toga, mi gubimo zdravlje.   U  današnjem  zapadnom  svetu,  mnoge  od  naših  bolesti  potiču  iz  neuspeha  da pravilno  rukovodimo  svojim  emocijama  i  da  ohrabrujemo  zdravo  pokazivanje emocija.    Mi  smo  delimične  manifestacije  integrisanog  i  živog 

kosmičkog organizma pre nego izolovana živa bića u mrtvom mehaničkom svetu. (2) 

 1.7. HIJERARHIJA ŽRTVOVANJA  Organizam može  žrtvovati  neki  od  organa  da  bi  omogućio  sigurno  preživljavanje celine. To bi bio odraz najbolje ‘odbrambene sposobnosti tela’.  Normalni  kanali  eliminacije  funkcionišu  tako  da  organizam  održe  zdravim.  Na fizičkom nivou to su creva, bubrezi i pluća – oni odgovaraju određenim zemaljskim elementima, naime, vodi i vazduhu. Menstruacija i znojenje odgovaraju vatri. Sva ta oslobađanja  izlučevina  su  putanje  koje  vode  ka  spoljašnjosti  u  procesu  čišćenja. Eliminacija se takođe mora odvijati i na emotivnom i na mentalnom nivou da bismo bili zdravi. Zbog toga je toliko važno iskazivati svoje emocije, pozitivne i negativne, da se one ne bi gomilale i stagnirale.   Prekomerna količina toksina može nastati usled nepoštovanja zahteva neophodnih za dobro zdravlje na svim nivoima.   Dijagram 3, str 12.  Na  ovom  dijagramu  izlazna  cev  (PLUG)  predstavlja  pet  prethodno  pomenutih fizičkih kanala čišćenja.  Ima puno stvari koje mogu smanjiti njihovu efikasnost, na primer, upotreba antiperspiranata, zatvor, uzimanje kontraceptivnih pilula, itd.   Odvodna  cev  koja  se  koristi  kada  dođe  do  ‘prelivanja’  (OVERFLOW)  će  biti upotrebljena  onda  kada  telo  mora  da  izbaci  toksine  koristeći  ekstremne  napore. Ovaj proces uključuje prehlade, katarh, kijavice i ostale manje akutne bolesti koje se nastavljaju  još  neko  određeno  vreme,  urade  svoj  posao,  a  zatim  se  završavaju. Na ovom nivou bezbedno je pomoći naporima tela da se očisti raznovrsnim prirodnim metodama, uz homeopatske soli tkiva i biljne tinkture, itd.  

15

Kada  je nivo  toksina suviše visok da bi odvodna cev  i  cev koja  se koristi u slučaju ‘prelivanja’  mogle  da  izađu  na  kraj  s  njim,  tada  kada  (BATH)  dostiže  svoj  puni kapacitet i javlja se hronična bolest.   U  tom  slučaju  je  najverovatnije  da  će  lokalno  lečenje  ovih  bolesti  uzrokovati potiskivanje  u  određenoj  meri,  smanjiti  celokupno  stanje  zdravlja  i  zato  se  ne savetuje.  Problemi  nastali  usled  katarha,  sinuzitis  ili  rinitis  u  toku  cele  godine, astma,  ekcem,  reumatizam,  giht,  anksioznosti,  neuroza,  depresija  i  sve  hronične bolesti  sada  će  postati  primetne.  Lokacija,  vrsta  i  dubina  bolesti  zavisiće  više  od unutrašnjeg stanja tela nego od bilo kog spoljašnjeg uticaja. Kod svakog od nas će se pojaviti  slabost  povezana  sa  ili  naslednim  faktorom,  ili  nesrećom  iz  prošlosti,  ili ranijom  bolešću  koja  nije  bila  pravilno  izlečena  ili  bilo  čim  što  blokira  našu isceliteljsku  energiju,  na  bilo  kom  nivou.  Razočarenje  u  ljubavi,  težak  gubitak, poniženje  ili  nesrećno  ili  traumatično  iskustvo  u  detinjstvu;  sve  to može  odrediti obrazac bolesti koju trenutno imamo, što će trajati sve dok ne naučimo kako da to izbalansiramo i izlečimo.   Drugi način posmatranja niova zdravlja prikazan je na dijagramu 4.  Dijagram 4, str 13.  Ovde su opisana tri nivoa zdravlja. Ako se pacijent nalazi u pojasu A, koji je niži nivo zdravlja u odnosu na nivoe u pojasevima  iznad njega, on će možda preći na gornji nivo tog pojasa, sa pozicije 1 na poziciju 2 promenom načina života i ishrane (fizičko zdravlje),  izbegavanjem  dosadne  veze  sa  partnerom  i  teških  situacija  na  poslu (emotcionalno  zdravlje),  upražnjavanjem  zdravijih  vežbi  poput  joge  i  meditacije (mentalno zdravlje). Tim metodama se mogu izlečiti veoma ozbiljne bolesti u smislu da na taj način nestaju najgori simptomi bolesti. Ovo se ponekad naziva oporavkom za  razliku  od  termina  ‘izlečenje’  o  čemu  se  govori  u  poglavlju  5.5.  Međutim,  bilo kakav  neuspeh  u  sleđenju  raznovrsnih  praksi  i  njihovog  zdravijeg  načina  života može rezultirati vraćanjem simptoma.  Pravilno  homeopatsko  lečenje  može  pomoći  pacijentu  da  pređe  u  poajs  B  gde  se odvijaju  dubinske  promene  u  pogledu  zdravlja.  Tada  se  neće moći  ponovo  vratiti simptomi ozbiljne bolesti koje  je pacijent  imao kad se nalazio u pojasu A. Da bi se postigao  ovakav  prelazak  možda  će  biti  neophodno,  u  slučajevima  kompleksnih bolesti, prepisati lek nekoliko puta.   Potiskivanje  primenom  alopatskih  lekova  je  opšte  poznato  iskustvo,  međutim takvom  praksom  takođe  je  moguće  potisnuti    i  neke  od  simptoma  koji  su  bili otklonjeni kad se pacijent nalazio u pojasu zdravlja u koji je dospeo promenom stila života,  alternativnim  terapijama,  savetovanjem,  itd.  Potvrda  toga može  se  pronaći kada  se  nestali  simptomi pojavljuju  u  snovima,  pošto  su  bili  potisnuti  u  podsvest. Najbolje je smatrati da su simptomi koji su bili otklonjeni u okviru pojasa još uvek sastavni deo pacijentove celokupnosti.   

16

 1.8. KAKO BOLEST NASTAJE  Trauma nastaje u tri glavna područja:   1) Konflikti u pogledu fizičkog preživljavanja. 2) Konflikti u pogledu seksa i veza koje utiču na opstanak vrsta. 3) Konflikti u pogledu spiritualnih i religioznih pitanja, koji utiču na preživljavanje 

planete.  Svaka trauma će uticati na nas na svim nivoima:   1) Endokrine  žlezde  reaguju,  njihova  sekrecija  se  menja  i  slede  oštećenja  na 

emotivnom nivou.  2) Um reaguje i naše misli se menjaju.  3) Fizičko telo je takođe zaraženo, organi i sistemi kao i proces čišćenja su takođe 

zahvaćeni.  Postoji interakcija između svih delova tela, uma i emocija.   Takođe postoji interakcija između pojedinca i okoline. Grupa ćelija formira organ na sledećem  višem  nivou,  npr.  bubreg.  Grupe  organa  formiraju  sledeću  grupu,  npr. urinarni  sistem.  Grupe  telesnih  sistema  formiraju  celokupnu  jedinku  koja  pripada ostalim grupama, kao što su porodica, rase, planete ili sunčev sistem. Unutar manjih grupacija  pronalazimo  još  manje  grupe  poput  atoma,  molekula,  neutrona,  itd. Aktivnost određenih grupa koja nanosi štetu ostalim grupama stvara neharmonične uslove  koji  narušavaju  prefinjenu  izbalansiranost  aktivnosti  pojedinca  u  domenu samoočuvanja.   Zdravlje je kada je biće u harmoniji sa raznovrsnim delovima svog okruženja.  Bolest  je  kada  disharmonija  ometa  aktivnost  koja  vraća  harmoniju.  Lečenje  je aktivnost koja otklanja disharmoniju i vraća prirodni poredak mira i zdravlja.  Evolucija  je  prirodan  proces  promene  koji  vodi  ka  ostvarivanju  više  svrhe,  ka ostvarivanju svrhe grupe ‐ posmatrano na višem nivou. Adaptiranje na ove promene je  znak  zdravlja.  Preživljavanje  fizičkog  tela  nije  uvek  esencijalno  niti  moguće  u obnavljanju  zdravlja u kontekstu  ‘’najboljeg mogućeg  zdravstvenog  stanja na  svim nivoima’’, činjenica koja postaje sve očiglednija kako starimo.     S  druge  strane  ako  postoji  problem  na  mentalnom  / 

spiritualnom nivou, sama egzistencija pojedinca je ugrožena. To  se  vidi  u  stanjima  kao  što  su  senilnost,  šizofrenija  i imbecilnost.  Iako  je  fizičko  telo medijum  preko  kog  se  više 

17

sposobnosti manifestuju u ovom materijalnom svetu, njegovo održavanje ne može biti krajnji cilj sam po sebi. Sumnjivo  je da bilo ko tvrdi da ljudi žive ovaj život samo da bi jeli, uživali u seksu i uzimali novac i bogatstva. Čak i najprimitivniji ljudi vide  viši  cilj  u  životu,  koji  ih  vodi  ka  veri  (koja  je  stepen razumevanja)  i  ljubavi;  oduzmite  ove  stvari  od najprimitivnijeg pojedinca  i  on  će  izgubiti  volju  za  životom. (3) 

 Kada imamo infekciju to je zbog toga što su se uslovi unutar tela promenili, lokalna okolina  sada  je  privlačna  za  bakterije  ili  ostale  organizme  koji  dolaze  i  pokreću procese koji odgovaraju novom okruženju. Ovaj proces je zapravo dobar za proces lečenja.  Štetno  je  ubiti  te  organizme  koji  izazivaju  infekciju  hemijskim  agensima poput antibiotika, antifunicida, itd; kada se uslovi promene ti organizmi će otići.   Zamislite da posetioci iz svemira posmatraju đubre i otpad tipičan za gradske ulice i deponije. Oni će možda misliti da su to izazvali sanitarni radnici koji su uvek aktivni oko uklanjanja đubreta i kovati planove kako da ih unište da bi pomogli.   UZROCI  Stanje  naše  vitalne  sile  i  njena  sposobnost  da  održi  naše  zdravlje  i  da  nas  održi kreativnima zavisi od toga sa čim ona mora da se bori.   Važan  uzrok  potencijalne  bolesti  je  nasledni  faktor.  Naše  nasleđe  čini  glavni  deo našeg zdravlja. Zapaženo je da određene bolesti nastoje da  ‘se prenose s kolena na koleno’  i  imaju  snažno  istaknut  nasleđeni  nedostatak,  neki  od  primera  su tuberkuloza i venerične bolesti.   Ako  kod  oba  roditelja  postoji  ozbiljna  slabost  određenog  organa,  npr.  bolest bubrega, često će se dešavati da dete nasledi tu istu slabost.  Postoje uzroci koji su ‘nam nametnuti’; možemo biti rođeni u ratnom okruženju, ili možemo preživeti zemljotrese, itd.   Može se reći da su nas naše više potrebe dovele u svaku od ovih situacija, ali oni su nam nametnuti od strane spoljašnjih, većih događaja iz praktičnih razloga.  Naša sposobnost svesnog donošenja odluka može nas dovesti do usvajanja uzroka bolesti. Možemo  usvojiti  neku  slabost  izlažući  se  lošim  navikama  na  emotivnom  i mentalnom nivou, kao i na fizičkom  .   

18

1.9. ZNAČENJE SIMPTOMA  Ako  je  bolest  aktivnost  stvorena  da  bi  obnovila  zdravlje,  onda  mora  biti  da  su simptomi bolesti korisni za nas. Simptomi potiču iz unutrašnjosti tela.  Spoljašnji  događaji  i  traume  mogu  inicirati  proces  koji  vodi  u  bolest,  ali  reakcija svake  individue  na  traumu  je  jedinstvena.  Razmotrite  na  primer  najprostiji  slučaj kad se neko slučajno poseče nožem. Nož se odjednom uklanja i više nema nikakvog udela  u  onom  što  sledi:  javlja  se  crvenilo  (lat.  RUBOR),  bol  (DOLOR),  oticanje (TUMOR)  i  vrelina  (COLOR).  Sve  ove  lokalne  simptome  proizvodi  odbrambeni mehanizam tela. Ove reakcije su najbolje moguće koje je vitalna sila mogla da ostvari da bi započela proces lečenja i da bi potpuno povratila zdravlje.   Takođe  postoji  emocionalna  reakcija  koja  se  kreće  u  rasponu  od nezainteresovanosti  do  histerije,  (obe  su  nezdrave)  i  obuhvata  sve  ostale  reakcije koje  se  između  te  dve  nalaze.  Takođe  će  doći  i  do  mentalne  reakcije,  npr. razmišljanje o tome kako izbeći takve nezgode, osećaj krivice i žaljenje, itd. Zato se ništa  ne  dešava  samo  na  jednom  nivou  bez  da  ima  posledice  i  na  svim  ostalim nivoima.  Slično,  razočaranost  u  ljubav može  izazvati  simptome na  fizičkom nivou, poput  glavobolje,  umora, mučnine,  kao  i  emotivne  i mentalne  simptome. Moralna oštećenja takođe mogu proizvesti mentalne i emotivne simptome.   Ovo je stanovište univerzalnog zakona koji se može sumirati u ‘kako je jednom tako je i drugom’.  Religiozno učenje naglašava ovu vrstu povezanosti. Moj omiljeni primer su YAMAS i NIYAMAS iz joge, što je dato u napomenama na kraju ovog poglavlja, koje nas uči da će moralna ispravnost stvoriti osnovu koja je neophodna za zdrav um, telo i dušu.   PRINCIP V  

Simptomi  bolesti  su  poželjne  manifestacije inteligentnih  napora  samog  tela  da  očuva zdravlje.  

  1.10 OSETLJIVOST  Zašto neki ljudi venu zajedno sa bolešću, dok sa drugima to nije slučaj? Zašto baš ta određena  bolest?  Zašto  postoje  epidemije?  Zašto  vakcinacija  ozbiljno  šteti  nekoj deci,  dok  drugoj manje?  Osetljivost  je  sposobnost  osobe  da  ima  bolest  i  određuje koju  određenu  bolest  će  ona  imati.  Dobro  je  poznato  zapažanje  da  imunitet  i ranjivost variraju kod pojedinaca, porodica, rasa i ostalih grupa.   

19

Moderan svet je sve eksternalizovao, od Boga do uzroka obične prehlade / infekcije. Naše  ‘tle’  je  ono  što  omogućava  bolesti  da  se  razvija  i  takođe  određuje  njenu individualnu prirodu. Šta je stanje našeg bića? Koliko smo zdravi? Gde smo locirani u  spektru  zdravlja  i  bolesti?  Koji  uzroci  su  nas  doveli  u  stanje  zdravlja  i  bolesti  u kom se sada nalazimo i čime smo zaslužili ova stanja? Na ova pitanja je moguće dati odgovor  proučavanjem  koncepta  osetljivosti.  Individualna  osetljivost  se  vidi  u tipovima uzroka koji utiču na nas.   1.11  ZAKLJUČCI  Ako  verujete  da  su  simptomi  bolesti  nepoželjne  manifestacije  neprijateljskog spoljašnjeg uticaja, nastojaćete da ih pronađete i uništite. Ovo uverenje i smer akcije je u suprotnosti sa načinom posmatranja sveta, kao i prirodom zdravlja i bolesti koja je prethodno opisana.    PRINCIP VI  

Zdravlje  više  zavisi  od  unutrašnjeg  stanja  naše osetljivosti nego od spoljašnjeg uticaja.  

 NAPOMENA I ČETIRI KRALJEVSTVA  Zašto  ljudska  bića  imaju  koristi  od  lekova  koji  se  dobijaju  iz  četiri  kraljevstva prirode? Naša izvorna premisa je da svi mi pripadmo istom univerzumu, gde svaki individualni  deo  ili  grupa  ima  svrhu  u  ovoj  punoznačnoj  celini.  Kvaliteti  četiri kraljevstva su sledeći:  1) MINERALNO  ima  samo  strukturu  i  kod  njega  se  ne  zapaža  vitlanost.  Ono  je 

pasivno  i  intertno  i  kreće  se  samo  posredstvom  spoljašnjih  sila.  Minerali razvijaju strukturu koja ima poredak. Najviši, najstrukturalniji mineralni oblik je kristal, kada jednom nastane stabilni oblik, nastaće i vitalnost. Ova faza se odnosi na ljudski skelet.  

 2) BILJNO ima strukturu i vitalnost. Ono se može kretati i reagovati na promene u 

fizičkom  okruženju.  Ono  može  da  organizuje  materiju  tako  da  služi  svojoj sopstvenoj svrsi. Ovo se odnosi na mesnate delove tela i nervni sistem u kom je ljudska vrsta aktivna, dinamična i vitalna. Energija je neophodna da bi podržala oblik. 

 3) ŽIVOTINJSKO  ima  strukturu,  vitalnost  i  razvija  emocionalno  reagovanje  na 

svoju  okolinu.  Ima  pasivan  um  i  limitiranu  memoriju.  Samo  vrste  kao  celina imaju individualnost; unutar vrste svi su približno isti. Duh grupe (vrste) vlada, reaguje i usvaja. To se odnosi na krv.  

20

 4) LJUDSKO  ima  strukturu,  vitalnost,  razvija  emocionalno  reagovanje,  kao  i 

individualni  aktivni  um.  Ljudski  um  je  sposobna  kako  za  konkretno,  tako  i  za apstraktno  razmišljanje.  Naprednija  ljudska  bića  su  sposobna  čak  da  razviju  i više  kvalitete  uma,  kao  što  je  kreativno  mišljenje,  i  svi  smo  mi  sposobni  da imamo svest o spiritualnom. 

 Svi  smo mi  evoluirali  kroz  četiri  kraljevstva  i  lekovi  koji  potiču  iz  svakog  od  njih imaju odjeka u ljudskom biću. NAPOMENA II PRIRODNA HIJERARHIJA SISTEMA I ORGANA  Dole se nalazi predložena hijerarhija važnosti od najvećeg do najmanjeg:  I VOZILA  1) Spiritualni nivo 2) Mentalni nivo 3) Emotivni nivo 4) Fizički nivo  II TELESNI SISTEMI  1) Mozak i centralni nervni sistem 2) Sistem endokrinih želzda a) endokrine želzde b) limfatični sistem 3) Srce i cirkulacija 4) Pluća i disanje 5) Digestivni sistem i glavni abdominalni organi 6) Sistem za eliminaciju a) bubrezi i bešika b) creva i debelo crevo c) znojne žlezde i znoj 7) Reproduktivni sistem 8) Motorni sistem i periferni nervni sistem 9) Senzorni organi   III ORGANI  1) Mozak, centralni nervni sistem i kičmena moždina 2) Srce 3) Jetra 4) Pluća 5) Bubrezi 

21

6) Slezina 7) Pankreas  NAPOMENA III  OSAM ZAKONA JOGE  Patanjali,  drevni  indijski  mudrac,  usaglasio  je  sistem  joge  i  napisao  svoje  čuvene Sutre (ili napomene) stavljajući u prvi plan filozofiju i praksu joge kakva je bila pre 2000 godina. U durgom poglavlju pronaći ćete osam ‘zakona’ joge, od kojih su prva dva:  YAMA vodi ka ostalim                         AHIMSA – nenasilje                         SATYA – iskrenost                        ASTEYA – apstinencija od krađe                        BRAHMACHARYA – apstitencija od lošeg seksualnog postupanja                        APARIGRAHA – apstinencija od pohlepe  Konvencionalna pravila o apstinenciji namenjena su da se primenjuju na um, ako se ona pogrešno primenjuju na seksualnu sferu nastaju perverzije. Um je taj koji mora da bude pročišćen, čist um ne može da nanese nikakvo zlo.    NIYAMAS  pravila 

              SAUCHA – čistota               SANTOSHA – zadovoljstvo              TAPAS  –  apstinencija  od  prekomernog  posedovanja  materijalnog,  od     pohlepe               SVADHYAYA – učenje               ISVARA PRANIDHANA – posvećenost Bogu  Pridržavanjem ovih pravila u svakodnevnom životu dobija se čvrsta osnova na kojoj se gradi okrenutnost ka spiritualnom i viši stupanj razvijenosti.   Ona nude mir i oslobođenost od briga koje postoje u svetu.   NAPOMENA IV ČAKRE, ILI ENERGETSKI CENTRI  Slika, str. 20.  Sedam  glavnih  centara  koji  se  fokusiraju  na  naše  kvalitete  i  našu  prirodu.  Mi napredujemo razvijajući pozitivne aspekte svakog od centara ili čakri.     

22

REFERENCE  1) S. Klouz, ‘’Homeopatski genije ’’ 2) E. C. Vitmont, ‘’Alhemija lečenja’’ 3) G. Vitulkas, ‘’Homeopatska nauka’’   OSTALA LITERATURA ZA IŠČITAVANJE  Bah Edvard, ‘’Izleči samog sebe’’ Dajmond, ‘’Spremnost za život’’ i ‘’Živo zdravlje’’ Gutman, W; ‘’Homeopatija’’, poglavlja 1‐5 Harison, Džon, ‘’Volite svoju bolest’’ Haneman, Semjuel, ‘’Medicinski organon’’, paragrafi 1‐82, 201‐203 Hej, Luis, ‘’Vi možete da izlečite svoj život’’ Kent, Džejms Tajler, ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’, poglavlja 1, 2, 4, 8, 9, 12, 14, 21 Majs, C. i Šili, C.N., ‘’Stvaranje zdravlja’’ Osava, Džordž, ‘’Zen mikrobiotika’’ i ‘’Knjiga rasuđivanja’’ Rendli, P. ‘’Čakre’’ Roberts, H. ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlja 1‐7 Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 1‐10 Vitulkas, Džordž, ‘’Madicina milenijuma’’ Rajt Habard, Elizabet, ‘’Kratki kurs iz homeopatije’’, poglavlja 1, 2, 14 Detlefsen, D. ‘’Isceliteljska moć bolesti’’    VEŽBE  1) Šta je zdravlje? Šta je bolest? 2) Šta je simptom i zašto oni nastaju? 3) Šta podrazumevate pod rečju ‘lek’? 4) Indijska  filozofija  kaže  da  celokupna  priroda  ima  tri  kvaliteta;  Rajas  što  je 

energija,  Tamas  što  je materija  i  Satva  što  je  zakon:  energija menja materiju u skladu  sa  zakonom. U homeopatskoj  filozofije Rajas  se može  interpretirati  kao vitalna sila, kako bismo onda u homeopatiji mogli interpretirati Satva i Tamas? 

         

23

                     

POGLAVLJE II   PROFIL BOLESTI  2.1. Kategorije bolesti  Akutne endemične        Hronične epidemične 2.2. Simptomi ‐ šta su? 2.3. Uzroci  2.4. Šta treba lečiti 2.5. Dokazivanje 2.6. Potencijalizacija – dinamična medicina 2.7. Sličnosti – empirijski zakon 2.8. Pojačavanje simptoma 2.9. Potiskivanje        Napomene 1. Skladištenje i briga o homeopatskim lekovima     

24

2.1. KATEGORIJE BOLESTI  Možemo  razlikovati  tri  glavne  kategorije  bolesti;  prva  pomoć,  akutne  i  hronične, detaljniji opis ovih vrsta bolesti dat je u napomeni 1, poglavlje .4.  PRVA POMOĆ označava primenu lekova i na unutrašnjost i na spoljašnjost bolesti, bola  ili  nelagodnosti  nastalih  usled  spoljašnjih  sila  ili  traume  u  vreme  kad  se  one dešavaju.  Najčešće  postoji  potreba  za  prvom  pomoći  zbog  udarca,  padova,  ujeda insekata, opekotina, kao i trovanja hranom i mučnine u toku putovanja / dijareje.   Povrede se podvode pod hirurške bolesti:    Ova  takozvana  lokalna  oboljenja  koja  su  nastala  samo 

putem  spoljašnjih povreda,  ipak  su dovoljno  vidljiva da bi  zaslužila da budu  imenovana kao  lokalne bolesti. Ali povreda mora biti veoma  trivijalna  i u  tom  slučaju nije preterano značajna. Lečenje takvih bolesti prepušteno je hirurgiji;  ali  to  je  opravdano  samo  onda  kad  je zahvaćenim  delovima  potrebna mehanička  pomoć,  gde spoljašnje  prepreke  izlečenju  mogu  biti  otklonjene mehaničkim  sredstvima,  npr.  otklanjanje  iščašenja,  itd. (Org: §186) 

   Takođe u prvu pomoć uvrštavamo emocionalne traume poput straha, šoka ili očaja u vremenu  kad  nastaju.  Međutim,  nakon  par  sati,  jednog  dana  ili  više  bilo  kakve posledice  emotivne  traume  moraju  se  posmatrati  kao  akutne  bolesti  ili  čak  kao simptomi hroničnih bolesti. Ova vremenska granica takođe važi za sve traume prve pomoći, ako su i dalje prisutni neki simptomi, mi kažemo da se pacijent nikada nije dobro  osećao  još  od  nesreće.  Razlog  zbog  kog  su  simptomi  ili  bolest  ostali  nakon nesreće jedne ili druge vrste je slabost telesne konstitucije, ili drugačije rečeno, zbog preosetljivosti pacijenta. Bolest izlazi iz okvira prve pomoći  i prerasta u dinamičnu bolest, koja zahteva homeopatsko lečenje.   AKUTNE BOLESTI  Akutna  bolest  je  ona  koja  ima  svojstvenu  tendenciju  da  se  završi.  Bolest  nastaje, dostiže svoj vrhunac, a zatim opada u intenzitetu. Tačno je da se neke aktune bolesti mogu završiti smrću, ali u svakom slučaju bolest se završava u određenom vremenu.  Mogu postojati propratna, ili kasnija stanja koja slede neke akutne bolesti, neka od njih su dobro poznata, kao što je impotencija posle zauški. 

25

 Ove propratne posledice variraju od osobe do osobe u skladu sa njenom osetljivošću ili snagom telesne konstitucije i to se podvodi pod hronične bolesti. Akutne bolesti mogu biti spore  ili  rapidne u pogledu nastanka, ali će nestati  bez da ostave  ikakve posledice.  Mnogi pojedinci pate od hroničnih stanja bolesti kod kojih se s vremena na vreme javljaju akutne upale (periodične povrede); ternim povreda uopšteno je označavao fizičku ozledu ali sada se koristi za sve bolesti organa i tkiva (grosističke patologije). Na primer, osoba može patiti od polenske groznice ili astme samo u momentu velike iscrpljenosti ili izloženosti određenim vremenskim uslovima.   HRONIČNE BOLESTI  Vitalna sila u toj situaciji nije sposobna niti da izleči bolest niti da dopusti fizičkom telu da umre. Tu dolazi do konstantne i nerešene bitke sa bolešću koja se kreće ka unutrašnosti,  ka  vitalnijim  delovima  i  nivoima  jer  isceliteljska  sila  nastoji  da minimalizuje bolest konstantno je istiskujući ka spoljašnjosti. Podsetimo se sada da će promene na bilo  kom nivou uzrokovati  povrede  svih ostalih nivoa,  pošto mora doći do usaglašavanja.  Takođe postoje još dve kategorije bolesti koje treba razmotriti.      ENDEMIČNE BOLESTI  One  su  karakteristične  za  određene  lokalitete  ili  rase.  Malarija  je  endemična  u područjima gde se nalazi stajaća voda. Kolera se može proširiti u epidemiju, ali ona je  endemična  za određene delove  sveta. Određene bolesti  krvnih  zrnaca  su  široko rasprostranjene samo u određenim rasama, npr. srpasta ćelijska anemija kod Afro‐karipskih ljudi.  EPIDEMIČNE BOLESTI  Ovo je široko rasprostanjen napad bolesti koji zahvata veliki broj ljudi na bilo kojim lokacijama. Detaljna analiza različite prirode bolesti može se u potpunosti razumeti nakon proučavanja teorije mijazma i detaljno je opisana u napomeni I poglavlja IV.  Osetljivost na bolest zavisi od mnogo faktora, posmatrano s jedne krajnosti ‐ svi smo mi osetljivi na metak. Mnogi od nas mogu postati preosetljivi ako smo često izloženi oprečnim  uslovima,  to  povećava  endemičnu  osetljivost.  Možemo  pronaći  velike grupe  ljudi  osetljive  na  istu  bolest  u  bilo  koje  vreme  (epidemična  osetljivost). 

26

Interesantno  pitanje  koje  bi  se  moglo  postaviti  o  virusnoj  akutnoj  epidemičnoj bolesti kao što je crna smrt je zašto jedna trećina populacije nije umrla od nje?  2.2. KAKVI SU SIMPTOMI?  Simptomi  su  odraz  bolesti  u  ljudskoj  ekonomiji.  Simptom  je  promena  normalnog skladnog  funkcionisanja  telesnih  sistema  i  organa;  ili  promena  u  normalnim kvalitetima uma kao što su memorija, razumevanje i volja; ili promena u normalnom iskazivanju emocija i emocionalnom ragovanju.  Simptomi variraju u intenzitetu i učestalosti javljanja.  Gde se simptomi prvo pojavljuju?  

Sama  vitalna  energija  koja  je  zahvaćena  štetnim uticajem  je  ta  koja  proizvodi  bolest  tako  da  štetni fenomen koji možemo osetiti našim  čulima  istovremeno odražava  sve  unutrašnje  promene,  to  jest,  celokupnu štetnu poremećenost unutrašnje dinamike  (Org: §12) 

 Ovde se kaže da bolest počinje unutrašnjim poremećajem unutrašnjih energetskih nivoa  vitalnosti;  ona  ima  dinamičan  uzrok,  dalje  se  kaže  da  su  sve  te  unutrašnje promene  u  pogledu  zdravlja  jasno  prikazane  simptomima  ‘’koje  možemo  osetiti našim čulima’’ koji ’’otkrivaju celokupnu bolest’’.          Prema drugom modelu, celokupno ljudsko biće možemo da posmatramo kao stanje zdravlja  /  bolesti.  To  je  ono  stanje  bića  koje  reflektuje  koliko  smo  napredovali  u životu koristeći nasleđene osobine, spoljašnje faktore, kao i sve što smo naučili. To je STANJE našeg zdravlja.  Kad se razbolimo, obučeni lekar moći će da uoči trenutak kad se to desilo, kao i koji je uzrok i priroda te bolesti. Kada bolest nastane, vitalna sila će nastojati da ograniči njeno  manifestovanje  na  trivijalne  simptome  koliko  god  dugo  bude  mogla.  Na primer,  neko  vreme  pacijent  može  patiti  od  mentalne  odsutnosti,  izvesne neodlučnosti, plačljivosti bez posebnog razloga, nekoliko pega na koži, povremenih prehlada ili hroničnog umerenog katarha.  Takve  bolesti  možemo  posmatrati  kao  periferne  poremećaje.  Zapazite  da  su  one spoljašnja manifestacije unutrašnjeg stanja zdravlja koje nije baš savršeno.  

27

Zaraženost  nezdravo  poremećene,  duhovne  dinamike (vitalne  sile) koja oživljava nevidljivu unutrašnjost našeg tela  i  celokupnost  spoljašnjih  prepoznatljivih  simptoma koje  ona  proizvodi  u  organizmu  i  koji  predstavljaju postojeće  oboljenje,  čine  celinu;  oni  su  jedno  i  istovetno. (Org: § 15)  

 Zato  uvek  postoje  dva  dela  bolesti:  centralni  poremećaj  zdravlja  (CP)  i  periferni poremećaj (PP), koji mogu biti predstavljeni na sledeći način:  Str.25, Dijagram 5  CS je naše centralno stanje zdravlja CP je naš centralni poremećaj – bolest PP je manifestovanje bolesti posredstvom vitalne sile na najmanje štetan način – što  

perifernije  Celokupna bolest = CP + PP (1)  Napomena: br. (1) posle PP odnosi se na referencu 1 na kraju ovog poglavlja  Bolest  čini  zbir  centralnog  poremećaja  i  perifernog  poremećaja.  Kàda  vitalna  sila smatra  da  je  neophodno  da  pretvori  centralni  poremećaj  u  simptom  ili  grupu simptoma koju zovemo bolest? Ako se osvrnemo na naš model sa kâdom, videćemo da  se  toksični  teret  koji  potiče  iz  mentalnih,  emotivnih  ili  fizičkih  izvora  podigao iznad  nivoa  koji  vitalna  sila  može  da  izdrži  i  tada  dolazi  do  manifestovanja perifernih bolesti (lezija); kâda se preliva preko svog kapaciteta. Ovaj granični nivo, na  kom  lezije  postaju  očigledne  varira  kod  svakog  pojedinca  i  zavisi  od  njegove istorije bolesti i njegovog stanja zdravlja.   

Očigledno  je  da  ljudska  vitalna  sila,  kad  se  nađe  pod teretom hronične bolesti koju nije sposobna da nadvlada instinktivno  koristeći  sopstvene  sile,  usvaja  plan  o razvijanju  lokalnog  oboljenja  na  nekom  spoljašnjem delu,  isključivo  iz  razloga  da  bi  razboljevanjem  i održavanjem  stanja  bolesti  u  tom  delu  koji  nije  čoveku suštinski neophodan za život, umirila unutrašnju bolest, koja bi u suprotnom pretila da uništi vitalne organe (i da pacijenta liši života). (Org: § 201) 

    

28

2.3. UZROCI  Uvek  postoji  podstičući  uzrok  koji  ćete  otkriti  ako  pažljivije  posmatrate poremećeni balans koji je prešao svoj granični nivo. To može biti neka akutna bolest, loše sprovedeno medicinsko lečenje, vakcinacija, saobraćajna nesreća, razočarenje u ljubav, težak gubitak ili strah. Ovde bi trebalo da obratite pažnju na situaciju ‘nikada se  od  tada  nisam  dobro  osećao’.  Unutrašnji  uzrok  koji  se  reflektuje  u  centralnom poremećaju  je  pravi  fundamentalni  uzrok hronične bolesti.  To  je  osetljivo  STANJE zdravlja.  UZROCI KOJI ODRŽAVAJU STANJE BOLESTI  Često postoji uzrok  lošeg stanja zdravlja koji se određeno vreme ne može ukloniti, na  primer nezdrav  ili  nezadovoljavajući  način  život  ili  uslovi  rada,  bolestan  rođak kog treba negovati, takođe bolesti koje su:  

Nastale  zbog  i  održavaju  ih  emocionalni  uzroci,  poput konstantne  uznemirenosti,  zabrinutosti,  ljutnje, pravljenja  grešaka  i  čestog  prisustva  velikog  straha  i zastrašenosti.  Ovakva  vrsta  emocionalne  bolesti vremenom uništava telesno zdravlje, često u velikoj meri. (Org: § 225)  

 Takođe  pogledajte  i  na  paragrafe §77  i §226  iz Organona  gde  se  govori  o  sličnim uslovima.   Možda ćete morati da posetite pacijentov dom ili radno mesto  ili da se sretnete sa njegovim supružnikom da biste postali svesni uzroka koji održava bolest. Uzroci koji održavaju bolest ne mogu se otkloniti i oni postaju prepreka u lečenju.  Pogledajte poglavlje I gde su bila data tri uzročnika bolesti među kojima su nasledni, nametnuti  i  usvojeni.  Svi  ovi  uzroci  doprinose  nastanku  fundamentalnog  uzroka, koji je osnova naše individualne osetljivost da ‘zaradimo’ neku bolest.  2.4. ŠTA TREBA LEČITI  Neophodno  je  znati  šta  treba  lečiti.  Da  li  treba  lečiti  perifernu  bolest?  Da  li  treba lečiti centralni poremećaj? Kako da to razlikujemo?  Nije  neophodno  znati  samo  šta  treba  lečiti,  takođe  je  neophodno  znati  kako primeniti  pravi isceliteljski metod.  

Ako lekar jasno vidi šta treba lečiti kod bolesti, to jest, u svakom individualnom slučaju bolesti…ako jasno vidi šta 

29

je  to  isceliteljsko  u  lekovima,  to  jest,  u  svakom individualnom leku….i ako zna kako da primeni, u skladu sa  jasno definisanim principima,  to  što  je  isceliteljsko u leku na ono što  je otkrio da  je nezdravo kod pacijenta,… onda je on istinski stručnjak u umetnosti lečenja. (Org: § 3) 

 Simptomi nam govore o prirodi bolesti  i oni su  (poželjna) spoljašnja manifestacija bolesti.  Oni  vode  poreklo  od  poremećaja  centralnog  stanja  i  odražavaju  najbolji odbrambeni  stav osobe. Ako nastojimo da otklonimo  simptom  ili  grupu  simptoma bez obzira na razlog njihovog nastanka i bez posvećivanja pažnje njihovom pravom unutrašnjem  uzroku,  mi  dovodimo  osobu  u  drugostepeno  (inferiornije)  stanje odbrambene moći. Ovaj način lečenja naziva se potiskivanje.    Ali  te  bolesti,  promene    i  slabosti  koje  se  javljaju  na 

spoljašnjim delovima tela, a nisu posledica neke spoljašnje povrede  ili  bolesti  koje  imaju  samo  neznatnu  spoljašnju ranu  kao  neposredni  podstičući  uzrok,  nastale  su  na sasvim  drugačiji  način;  njihov  izvor  počiva  na  nekom unutrašnjem  oboljenju.  Smatrati  ih  samo  lokalnim oboljenjima i tretirati ih samo kao, ili gotovo jedino kao, da su hirurška, korišćenjem  lekova  za  spoljašnju primenu  ili drugih sličnih medikamenata…jednako je apsurdno koliko je i štetno u pogledu postizanja rezultat. (Org: §187) 

 Jedan od najkorisnijih dijagrama koji portretiše bolest i lečenje je konični dijagram Dž. Vitulkasa. Dijagram 6, str. 28.  Zapazite da na dijagramu 6 na najvišem nivou (A) nema  fizičkih niti emocionalnih simptoma, dok su na nivou C samo fizički, bez emocionalnih i mentalnih simptoma. Na  nivou B  su mentalni  i  emocionalni  simptomi,  nema  fizičkih,  a  na D  su  fizički  i emocionalni, nema mentalnih simptoma.    2.5. DOKAZIVANJE  Homeopatski  sistem  je  zasnovan  na  metodi  dokazivanja  lekova  i  medicinskih agenasa.  Da  bi  se  dokazalo  dejstvo  leka, maloj  grupi  zdravih  pacijenata  davana  je ista  supstanca  sve  dok  se  simptomi  leka  nisu  pojavili.  Opasni  ili  smrtonosni simptomi  javljali  su  se  kod  slučajeva  trovanja.  Dokazivanje  se  zaustavlja antidotiranjem, onda kada simptomi postanu suviše mučni da bi  se mogli podneti. Simptomi  koji  potiču  od  različitih  dokazivača  su  pažljivo  poređani  važnim 

30

redosledom  kako  bi  stvorili  koherentnu  sliku  koja  pokriva  fizički,  emotivni  i mentalni nivo. Zato danas imamo na stotine pravilno dokazanih slika lekova  ….jasno zapaziti šta je isceliteljsko u lekovima… (Org: § 11)  a to se postiglo veoma pažljivim dokazivanjem što je naše lekove učinilo naučnim u smislu da mi iz iskustva tačno znamo šta naši lekovi prouzrokuju i šta oni leče.  PRINCIP VII    Pravilno  vođeno  dokazivanje  pojedinačnih  lekova  datih 

zdravim  pojedincima  podarilo  je  homeopatiji  znanje  o aktivnostima lekova iz naše Materija Medike. 

 2.6 POTENCIJALIZACIJA  Homeopatski  lekovi  su  napravljeni  od  supstanci  prisutnih  u  sva  četiri  kraljevstva, mineralnom,  biljnom,  životinjskom  i  ljudskom  (na  primer,  Tuberculinum  je  lek napravljen  od  izlučevina  pacijenata  koji  pate  od  aktivne  TB).  Sve  ove  supstance mogu se bezbedno koristiti zbog jedinstvenog načina na koji se homeopatski lekovi pripremaju.  Upotreba  neprerađenih  lekova  ubrzo  je  u  Hanemanovom  radu  ustupila  mesto ‘potencijalizovanim’ lekovima. Potencijalizacija je metod oslobađanja dublje energije esencijalnog  leka.  Taj  proces  ima  dva  glavna  dela,  prvi  je  rastvaranje  u  mešavini alkohola  i  čiste  vode,  a  drugi  je  mućkanje  supstance.  Biljni  sokovi  i  ostali  lako rastvorljivi  lekovi  jednostavno  se  rastvaraju  u  tečnosti  i  mućkaju.  Mineralima, metalima, tvrdom semenju, itd prvo se moraju dodavati neke inertne supstance kao što je mlečni šećer (trituracija) sve dok ne postanu lake za rastvaranje i mućkanje.  Jedna mera leka stavlja se u 99 mera inertne supstance, koja se zatim mućka puno puta.  Drugi  korak  je  stavljanje  jedne  mere  ove  mešavine  u  99  mera  inertne supstance, a zatim se mućkanje ponavlja. Ovaj proces se  iznova ponavlja, a svakim mešanjem  se  potencija  povećava  za  jedan.  Ako  to  ponovimo  30  puta,  dobićemo potenciju 30c. Posle dobijanja 12c, prema Avogadrovom zakonu, ništa od originalne supstance ne ostaje u rastvorenom leku.  Potentna  energija  sa  obrascem  celokupne  slike  leka  koji  sadrži  postoji  u potencijalizovanom  tečnom  leku  koji  se  sad  naziva  dinamičnim.  Dublje  značenje ovog procesa je sledeće:     

31

1. Sada imamo dinamičan lek koji može da leči dinamičnu prirodu bolesti. 

2. Sada  možemo  da  koristimo  otrove  ili  produkte  bolesti  poput  tuberkuloznih izlučevina, na primer, ili bilo koje vrste štetnih ili opasnih supstanci  koje su sada bezopasni  i  neverovatno  snažni  lekovi  zbog  paradoksa  potencijalizacije, paradoksa koji je alhemijski po svojoj prirodi. 

3. Možemo, povećavanjem potencije, da  lečimo bolest koja  je duboko skrivena  i u  organizmu  pacijenta  (čak  i  nasledni  faktor  može  biti  promenjen),  kao  i  u patologiji bolesti. 

 Tako da sad u homeopatiji imamo:    …specifičan,  terapeutski  instrument  za  postizanje 

određenog i trajnog izlečenja.’’ i  ‘’iz takve Materija Medike sve što  je nagađanje, sve što  je puka  izjava  ili  imaginacija mora  biti  striktno  isključeno;  sve  mora  biti  čist  jezik prirode pažljivo i istinski ispitane. 

                                                                      (Org: § 143 i §144)   2.7 SLIČNOSTI  Haneman, kao i drugi pre njega, je uočio da zakon sličnosti važi isto kao što smo i mi uočili da gravitacija postoji – to su empirijski zakoni.  Dokazivanjem  smo  dobili  sliku  simptoma  koje  lek može  da  izazove.  Znamo  da  se prava  dinamička  priroda  unutrašnje  bolesti  (centralni  poremećaj)  manifestuje preko sveukupnosti simptoma. Zakon sličnosti kaže da ako  je slika  leka slična slici pacijentovih simptoma, taj lek će tu bolest sigurno izlečiti.    …i,  štaviše,  sveukupnost ovih  simptoma, mora biti glavno, 

jedino sredstvo, putem kog bolest obznanjuje koji  lek ona zahteva  (Org: § 7) 

   Zato, ne postoji ni jedan drugi način korišćenja leka…osim 

homeopatskog  (koji)  ima moć  i  tendenciju  da  proizvede obolelo  stanje  najsličnije  slučaju  bolesti  o  kojoj  se  radi. (Org: § 24) 

     

32

PRINCIP VIII  Potencijalizovani  lekovi se moraju koristiti u skladu sa zakonom      sličnosti  Zakon sličnosti je jedan aspekt univerzalnog zakona o slaganju: kako je gore tako je dole, kako je unutar tako je spolja, kako je kod većeg tako je kod manjeg ili  ‘to već imate’, ono što je ovde postoji i drugde, ono čega nema ovde nema nigde.  2.8. POJAČAVANJE SIMPTOMA  Pošto su simptomi bolesti korisni za pojedinca kao celinu, mi nastojimo da pojačamo te simptome. Zato dajemo medicinsku supstancu (u odgovarajućoj  potenciji, dozi  i učestalosti)  koja,  znajući  da  ona  stvara  slične  simptome  kod  zdrave  osobe,  će sigurno  pojačati  postojeću  sliku  simptoma  kod  pacijenta;  zatim  to  daje  dovoljno snage vitalnoj sili da nadvlada pravi unutrašnji  izvor bolesti  (centralni poremećaj). Sada vitalnost postaje dovoljno  jaka da bi obnovila zdravlje do nivoa gde nije više potrebno  da  se  simptomi  manifestuju  i  izlečenje  je  zagarantovano.  Jasno  je  da moramo težiti da izlečimo centralni poremećaj koji je pravo izvorište bolesti i to će izlečiti sve manifestacije bolesti na svakom nivou. Ova prva aktivnost homeopatskog leka u smislu pojačavanja simptoma rezultiraće neznatnim pogoršanjem postojećih simptoma.    …u toku prvog sata,  ili par sati – uzrokuje određenu vrstu 

neznatnog pogoršanja …..(Org: § 157)  Ovo se naziva primarnom aktivnošću, sekundarna aktivnost je da pacijent počinje da se oseća sve bolje kako lek počinje da leči.  Paralelno  sa  primenjivanjem  zakona  sličnosti,  dokazivanja  i  posmatranjem pacijentove  slike  simptoma,  mora  se  primenjivati  princip  lečenja  jedinstvene prirode svakog pojedinca  i princip sagledavanja pacijenta kao celine  (na sva četiri nivoa).  2.9. POTISKIVANJE  Potiskivanje  je svestan pokušaj da se otklone simptomi bez obzira na njihov pravi unutrašnji uzrok ili više potrebe osobe kao celine. Periferni poremećaj je otklonjen, ali centralni poremećaj koji je uzrok tome je netaknut. Ako su uzročni faktori i dalje prisutni,  oni  će  ponovo  izazvati  simptome;  ili  potpuno  iste  simptome,  ili  ako  je lečenje  bilo  štetno,  čak  i  gore  (unutrašnje)  simptome  i  pojaviće  se  slika  nove  još pogubnije lokalne bolesti. Konvencionalna medicina smatra da su ove manifestacije bolesti nepovezane i ne uspeva da razume istinske potrebe pacijenta.   

33

Potiskivanje nastaje iz:  ‐ fizičkih razloga – uzimanje toksina ‐ emotivnih razloga – naučeno potiskivanje iskazivanja emocija ‐ intelektualnih razloga – akademski način rezonovanja ‐ zbog  jatrogenskih bolesti  (koje su posledica medicinskog  lečenja) uključujući 

alopatske uzroke ‐ homeopatskih lekova i vakcinacije   Jasno  je  da  bilo  koji  metod  lečenja  može  da  otkloni  lokalnu  bolest  ako  mu  je  to namera. Ako se zanemare potrebe pojedinca kao jedinke, kao na primer kad lečimo ekcem kortizonskim mastima, refleksologijom, herbalnim mastima i homeopatskim lekovima  može doći do potiskivanja simptoma na štetu celokupne osobe.  Jedino pravilno  lečenje  je  lečenje  sveukupnosti  simptoma – uključujući mentalne  i emotivne  simptome,  takođe  uzevši  u  obzir  i  uzročne  faktore,  i  treba  adekvatno posvetiti pažnju svim tim simptomima onako kako njihova važnost prema hijerarhiji nalaže. U poglavlju 5.5 se o tome detaljnije govori.  Odabiranje  ne  baš  savršenog  leka  neće  delovati  potiskujuće;  on  neće  izlečiti  u potpunosti, nego će ostaviti mogućnost da se slučaj bolesti ponovo razmotri; i da se izabere lek koji joj je najsličniji.  Učestalo  pogrešno  prepisivanje  lekova  može  da  zbuni  lekara  ili  izvitoperi sveukupnost simptoma i da oteža uviđanje  jasne precizne slike bolesti. Dijagram 6 ilustruje da smo u opasnosti da potisnemo bolest i umanjimo zdravlje pacijenta ako težimo  da  izlečimo  periferni  poremećaj  (PP)  i  pri  tom  zanemarimo  pravi  uzrok bolesti, koji je centralni poremećaj.  Kod  nekih  teških  slučajeva,  najtipičnije  u  slučajevima  zlostavljanja  u  detinjstvu, pacijent  ne  otkriva  dublje  potisnute  simptome  i  zato  oni  ostaju  nepoznati  lekaru. Ako  lekar  ne  može  da  uoči  prave  potrebe  pacijenta,  a  dolazi  do  poboljšanja simptoma,  to može da  izgleda kao potiskivanje, pa  ipak  je prepisivanje  leka u  tom slučaju korisno.  Možda  će  biti  neophodno  prepisivati  lekove  na  ovaj  način  što  će  biti  samo kratkotrajna  mera  pošto  je  pacijent  sposoban  da  ide  samo  korak  po  korak  ka izlečenju.  Namera  lekara  nije  da  tim  bude  zadovoljan,  nego  samo  da  privremeno odloži lečenje dubljih simptoma. Takvim pacijentima često će koristiti psihoterapija ili  savetovanje  koje  može  da  otkrije  dublje  uzroke  i  tek  tada  može  da  usledi potpunije  prepisivanje  leka.  Kod  kompleksnih  slučajeva,  moda  će  biti  neophodno odlučiti da li je izlečenje moguće ili se može pružiti samo palijativna pomoć.  Sada  imamo  istinski  naučni metod  lečenja.  Sada  na  osnovu  dokazivanja  tačno  do detalja  znamo  kako  će  delovati  svaki  od  naših  lekova.  Kada  ispitamo  celokupnu  i preciznu  sliku  simptoma pacijenta  i  sparimo  ih  sa  što  je  sličnije mogućom  slikom 

34

leka, izlečenje je neizostavno. Međutim, treći paragraf iz Organona nas upozorava da može postojati još nešto:    ako on konačno zna koje su prepreke izlečenju kod svakog 

slučaja  i  svestan  je  kako  da  ih  otkloni,  da  bi  obnavljanje zdravlja moglo biti trajno…. (Org: § 3) 

 Ove  prepreke  izlečenju  Haneman  je  nazvao  mijazmima  koji  su  originalan  uzrok hroničnih  bolesti  i  osetljivosti  i  rekao  da  nam  oni  moraju  biti  poznati  i  zatim otklonjeni.  NAPOMENA 1 ­ SKLADIŠTENJE I BRIGA O HOMEOPATSKIM LEKOVIMA  Homeopatski lekovi zahtevaju pažljivo skladištenje i rukovanje pošto su zbog svoje dinamike  i  potencijalizovane  prirode  osetljivi  na  jako  sunce  i  oštre  mirise  poput kamfora,  tamjana,  mentola,  eukaliptusa  i  kafe  (i  kafa,  a  ne  samo  kofein  može  da antidotira lek).  Lekovi  se  dostavljaju  u  vidu  pilula,  tableta,  praškova  i  napitaka.  Suve  lekove  bi trebalo staviti na čist prst, a zatim u usta i sisati i žvakati sve dok se ne rastvore.  Nikakvo piće, hranu, niti bilo šta drugo ne bi trebalo stavljati u usta pet minuta pre i pet minuta posle uzimanja leka.  REFERENCE  (1) R. Sankaran. Duh homeopatije  OSTALA LITERATURA ZA IŠČITAVANJE Klouz, Stjuart ‘’Homeopatski genije’’, poglavlja 7 I 10 Haneman,  Semjuel,  ‘’Medicinski  organon’’,  paragrafi  104,  146‐154,  186,  201,  225, 261 Enrikes, N, ‘’Raskršće u lečenju’’, poglavlje 1  Kent, Džejms Tajler, ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’, poglavlje 5 Roberts, Herbert ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlje 8 Šepard, Doroti, ‘’Homeopatija u epidemičnim bolestima’’ Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 11, 14 Rajt Habard, Elizabet, ‘’Kratak kurs iz homeopatije’’, poglavlje 7       

35

VEŽBE ZA POGLAVLJE II    1. Definišite osetljivost u kontekstu razboljevanja.  2. Koristite koncept osetljivosti da biste analizirali 

(a) uticaj vakcinacije na ljude i  (b) raspravljali  o  tome  zašto  virusna  kuga  i  epidemije  nisu  uništile  čitavu 

populaciju  

3. Definišite  AIDS  i  raspravljajte  o  tome  šta  vi  znate  o  ovoj  bolesti  u  pogledu imuniteta i osetljivosti 

 4. Simptome  bolesti  možete  otkloniti  na  dva  načina,  ili  doprinoseći  da  pacijent 

bude još zdraviji, ili paradoksalno, još više bolestan. Objasnite ovaj paradoks.                             

36

POGLAVLJE III  PROFIL PACIJENTA  3.1. Hijerarhija simptoma 3.2. Sveukupnost simptoma i više od toga 3.3 i Uzimanje slučaja – Prvi intervju 3.3 ii Saveti o tome kako treba ispitivati pacijenta 3.3 iii Procenjivanje zabeleški o slučaju 3.4. Uvod u Repertorij   Napomene   1. Definicije simptoma       2. kontrolna lista uzimanja slučaja kod hroničnih bolesti       3. kontrolna lista uzimanja slučaja kod akutnih bolesti       4. uzimanje slučaja kod beba, odojčadi i dece       5. uzimanje slučaja kod starih osoba       6. Kentova uporedna tabela organa i simptoma  3.1 HIJERARHIJA SIMPTOMA  Ovde  ćemo  sagledati  relativnu  važnost  simptoma,  takođe  poznatu  kao  hijerarhija simptoma, jer njihova važnost određuje šta prvo treba lečiti.  Sveukupnost  simptoma  daje  nam  preciznu  sliku  celokupne  bolesti.  Međutim, važnost  simptoma,  kao  i  njihova  priroda  mora  biti  procenjena,  pošto  nemaju  svi simptomi istu važnost.  Neki  simptomi  su  rezultat  dubljih,  snažnijih  i  esencijalnijih  uzroka  u  odnosu  na druge.  U  poglavlju  1.6  opisali  smo  kako  obrasci  negativnog  mišljenja  stvaraju simptome i napomenuli da snažne emocije takođe dovode do promena na fizičkom nivou. Pri posmatranju simptoma mora se uzeti u obzir sledeće:  1. Lociranost u hijerarhiji organizma. Na primer, lezija na površini grudnog koša je 

manje ozbiljna od one na srcu.  2. Intenzitet i frekventnost simptoma kod pacijenta – koliko je izražen?  3. Stepen specifičnosti simptoma. Simptomi koji reflektuju jedinstvenost pojedinca 

nazivaju  se  karakterističnim  simptomima.  Oni  su  važni  jer  oni  reflektuju unutrašnje stanje osobe. Ti simptomi se takođe nazivaju ključnim simptomima i oni mogu biti neobični, čudni, retki  i specifični. Kvalitet simptoma  je najvažniji, simptomi  koji  reflektuju  jedinstvene  potrebe  i  reakcije  pojedinca  su najdragoceniji.  

37

 4. Modaliteti  su  stvari  koje  modifikuju  ili  menjaju  simptom  čineći  ga  još 

specifičnijim:  

Neosporna  je  istina, da  se pored  sveukupnosti  simptoma, zajedno  sa  pratećim modalitetima,  ništa  ne može  otkriti nikakvim sredstvima o bolestima u okviru kojih oni mogu da pokažu svoju potrebu za vrstom pomoći. (Org: § 18) 

 Viljem  Šekspir  u  ‘’Trgovcu  iz  Venecije’’  daje  jasnu  ideju  o  tome  kako  simptomi variraju među pojedincima:      ‘’Ima nekih ljudi koji ne vole njišteće prase     Nekih koji polude ako drže mačku     I ostalih koji kad zasviraju gajde  

Ne mogu da kontrolišu svoj urin: Jer privrženost, gospodar strasti, upravlja prirodom Onoga koji nešto voli ili prezire.’’  

  3.2. SVEUKUPNOST SIMPTOMA I VIŠE OD TOGA  Mi  moramo  da  sagledamo  šta  je  ono  unutrašnje,  uzrokujuće  i  dublje  skriveno  u našim  pacijentima,  ako  želimo  da  pravilno  rangiramo  simptome  i  izlečimo unutrašnje  stanje  ili  centralni  poremećaj.  Centralno  stanje,  koje  kada  je  naručeno donosi bolest, kod pojedinca takođe se zove ‘esencija ličnosti’. Haneman tu esenciju naziva ‘sklonošću’ pacijenta.     ….i u svim slučajevima bolesti mi smo pozvani da izlečimo, 

naročito moramo obratiti pažnju na pacijentovu sklonost, zajedno sa sveukupnošću simptoma (Org: § 210) 

   Ovo se pokazalo dobrim do  te mere da sklonost pacijenta 

uglavnom  često određuje  izbor homeopatskog  leka, pošto je  to presudno karakterističan  simptom koji najmanje od svih može ostati skriven od  lekara koji precizno posmatra slučaj.  

          (Org: § 211)  Najveća veština koju homeopata mora da usvoji je kako da pravilno uzme podatke o slučaju.  Prvi  homeopatski  intervju  je  od  vrhunske  važnosti.  Paragraf  1  Organona napominje da  je  ‘’lekarov  jedini poziv da  leči’’,  da  se ni  na  koji  način ne vezuje  za 

38

pacijenta.  Esencijalno  je  biti  distanciran,  a  pri  tome  saosećajan  i  brižan.  Kvaliteti dobrog  intervjuiste  su  da  je  sposoban  da  zapaža  i  da  sluša.  Da  biste  mogli  da postignete  oba,  vaš  um  mora  biti  potpuno  smiren.  Pogledajte  paragraf  §6  iz Organona koji je dat u poglavlju I.  Na prvom intervjuu, kao i na podjednako važnim narednim intervjuima, morate biti sigurni  da  vi  i  pacijent  govorite  o  istim  stvarima.  Da  li  se  ‘‘vruć’’  odnosi  na temperaturu ili na temperament, da li se ‘’trbuh’’ odnosi na stomak ili na abdomen ili  na  jetru,  i  da  li  se  ‘’bol  u  leđima’’  odnosi  na bubrege, mišiće  ili  kičmu?  Ispitajte pacijenta do najsitnijih detalja. Da  li  se  ‘’lek’’  odnosi na vaš homeopatski  lek  ili na alopatski  kom  je  pacijent  pribegao? Morate  biti  čvrsti  i  ispitivati  do  detalja  šta  je pacijent rekao da biste bili sigurni šta on pod tim podrazumeva.  Prema  prirodnoj  hijerarhiji  najvažniji  simptomi  su  mentalni  i  emocionalni.  Želim sada  da  vam  predstavim  svet  fantazija,  to  je  svet  koji  je  irealan  i  arhetipski,  svet umetnosti  i  mita,  svet  iluzija,  snova  i  strahova.  Ovi  svetovi  sadrže  unutrašnje simptome koje će pacijent pokazati i opisati. Ovi dubinski simptomi će međutim biti posmatrani u domenu svakodnevice, zemaljskog i poznatog. Ti simptomi su tu da bi se  sagledali  i  razumeli,  oni  nisu  skriveni  poput  mračnih  tajni  nego  su  slobodno iskazani  svakidašnjim  jezikom  i  gestikulacijom  što  uočava  detaljan  posmatrač oslobođen predrasuda.  Iluzija je osećaj ili misao koja nema potvrdu u realnim činjenicama. Verovatno svako ima iluzije, koje nisu očigledne, nego se manifestuju u vidu fiks ideja ili predrasuda. One predstavljaju izvor bolesti. Ova tema je bila razmatrana u poglavlju 1 i o njoj se ponovo govori u poglavlju 9.     3.3 (I) UZIMANJE SLUČAJA – PRVI INTERVJU  U toku intervjua, od esencijalne važnosti je sledeće:  1. Odgovarajuće okruženje koje je prijatno, privatno i prijateljsko.  2. Stav saosećajne distanciranosti; ako pacijent plače, na primer, napravite pauzu, 

dajte  mu  maramicu,  malo  sačekajte  i  pažljivo  nastavite.  Morate  sa  njim uspostaviti dobar kontakt. 

 3. Cilj  uzimanja  slučaja  je  da  otkrijete  šta  je  to  što  treba  da  lečite.  Počnite 

postavljajući pitanje ‘’Kako ti mogu pomoći?’’ što je veoma pozitivno i otvoreno. Trebalo bi da imate neke preliminarne informacije koje možete dobiti iz upitnika koji  je pacijent popunio pre nego što  je stigao na kliniku. Kada vam  je pacijent 

39

detaljnije izneo na šta se žali pitajte ga, ‘’Postoji li još nešto?’’ – i nastavite da mu postavljate to isto pitanje sve dok vam ne kaže baš sve. 

 4. Nemojte žuriti, dajte pacijentu šansu da odgovori iz dubine duše.  5. Posmatrajte i procenite ono što ste zapazili. Retko postoji potreba da postavljate 

pitanja  o  svakom  aspektu  ljudskog  stanja  (vidite  napomene  na  kraju  ovog poglavlja). Ne morate postavljati pitanja koja su od važnosti samo za pacijenta od kog ste se distancirali (a) posmatrajte ga i (b) ustanovite koji su njegovi problemi i kako se on prema njima postavlja  

6. Morate  znati  sledeću  tajnu.  Pacijent  vam  govori  najvažnije  stvari  ne  uviđajući često  u  tom  trenutku  kada  ne  odgovara  direktno  na  vaše  pitanje.  Budite  u pripravnosti za stvari koje otkrivaju esenciju njegovog slučaja. 

 7. Važno je da ispitate prirodu pravog uzroka problema ili simptoma koje pacijent 

želi  da  izleči.  Da  li  akutno  stanje  momentalno  nanosi  bol  i  da  li  postoje  neke druge  smetnje?  Kakav  je  intenzitet,  trajanje,  frekventnost  glavnih  simptoma? Kakvom lečenju je do sada bio podvrgnut? Koliko dugo se pacijent nalazi u tom stanju i da li je ono bilo istog intenziteta kakvog je sada? Odgovor na ova pitanja će  uticati  na  prirodu  vašeg  intervjua  u  svim  njegovim  aspektima.  Vaš  pristup, dijagnoza, analiza, sposobnost i prognoza. 

 8. Kada  ste  zabeležili  sve  detalje  trenutnih  problema,  onda  utvrdite  koji  je 

pacijentov najviše rangirani simptom; mentalni  i emotivni. Pacijentovo držanje, gestovi, stav i način predstavljanja problema bi trebalo da vam budu vodič koji ukazuje  na  tip  ličnosti  i  samim  tim na najvažnije  područje  koje  bi  vaš  intervju trebalo da istraži. 

 9. Neophodno je da istražite i određena dodatna važna područja ‐ emocionalno reagovanje – da li je pacijent otvoren ili zatvoren? ‐ postojanje upozoravajućih strahova, ostalih strahova ili fobija ‐ reagovanje na lični gubitak i sposobnost da pati ‐ sposobnost da plače ‐ stepen urednosti ili neurednosti ‐ prisustvo jakih emocija – i na koji način ih on iskazuje ‐ kvalitet mentalnih sposobnosti ‐ snovi ‐ da li je pacijent poverljiv ili sumnjičav? ‐ koliko lako pacijent daje i prima? ‐ priroda njegovo temperamenta. Da li je brz, spor ili lako zaboravlja? ‐ Da li je zlovoljan, zavidan, da li oprašta ili ne? ‐ Da li je užurban, nagao ili brižljiv?  10. Opšte fizičke karakteristike, koje su izražene u: 

40

‐ temperaturi, vremenskim uslovima, načinu pokrivanja i znojenju ‐ spavanju i efektima spavanja. Dobrim i lošim periodima dana. ‐ apetitu, ukusu, probavi. Funkciji creva i bešike ‐ efektima pokreta, pritiskanja i dodira ‐ menstrualnom ciklusu u  svim njegovim aspektima,  iskazivanju  seksualne  želje, 

ranije korišćenim i sadašnjim kontraceptivnim sredstvima, iskustvu sa rađanjem dece 

 11. Potražite  logičan,  linearan  obrazac;  prvo  nastaju  dublji  uzroci  a  zatim  stresni 

faktori,  i  nakon  toga  se  bolest  pojavljuje.  U  toku  intervjua  konstruišite hronološku  vremensku  liniju  svega  što  se  pacijentu  desilo  od  nastanka  do sadašnjeg trenutka. Ova vremenska linija događaja u toku života mora početi od nasleđenog; pažljivo proučite medicinsku istoriju porodice uključujući što je više generacija moguće.  Često  ćete morati  da  istražujete.  Samo  nekoliko  pacijenata uspeva  da  sakrije  sklonost  ka  nekim  bolestima  koje  su  nasledili.  Važna  je pacijentova lična istorija bolesti i njena priroda. 

 12. Od  najveće  važnosti  je  pacijentovo  iskustvo  u  detinjstvu  i  celokupna  priroda 

pacijenta. Pitajte ga za najranija sećanja iz detinjstva, to će pokazati da li je imao srećno detinjstvo ili ne. 

 13. Ustanovite da  li  je pacijent preživeo neka velika  razočarenja,  strahove,  šokove, 

itd, kao i da li postoje neke psihičke traume. Važno je detaljno znati pacijentovu reakciju u trenutku kada su se desile sve te stvari. Različiti  ljudi na istu traumu različito reaguju. Morate znati činjenice o svakom slučaju. 

 14. Koji  je  pacijentov  hobi  u  slobodno  vreme  i  koji  su  njegovi  tipični  stavovi  i 

reakcije?   3.3.  (II)  SAVETI  O  TOME  KAKO  TREBA  ISPITIVATI     PACIJENTA  Da biste dobili  ove  informacije morate postavljati pitanja  i posmatrati pacijentovu reakciju, prilikom čega morate imati ne umu sledeće:  1. Postavljajte  samo  opšta,  otvorena  pitanja,  na  primer,  nemojte  pitati  ‘’Jesi  li 

ljubomoran?’’, nego ‘’Koja je najjača emocija koju najčešće osećaš?’’.  2. Tražite da navede specifične primere, tipa ‘’Kad si poslednji put plakao?’’, ‘’Kad si 

poslednji  put  pobesneo?’’,  itd.  Homeopatski  lek  mora  biti  zasnovan  na činjenicama i mora biti naučan. 

 3. Morate svakom simptomu ući u trag sve do samog njegovog porekla. Ako vam je 

rečeno da je pacijentu teško da toleriše kritiku, morate ga pitati ‘’Zašto?’’. 

41

 4. Ne  smete  prihvatiti  bilo  kakav  kvalitativni  odgovor  na  osnovu  samo  jedne 

vrednosti. Na primer, ‘’Da li si žedan?’’ je direktno pitanje od male važnosti. ‘’Da’’ može značiti bilo šta. Mi želimo da znamo: 

‐ Da li pacijent oseća da su mu suva usta; na kom delu i u kojoj meri? ‐ Koliko često pacijent pije piće? ‐ Kolika je šoljica iz koje pije? ‐ Koliko ispije iz svake šoljice? ‐ Na koji način pije, tj. brzo ili gutljaj po gutljaj?  Moramo imati činjenice. Ako pitate, ‘’Koliko često imate odnose?’’ i pacijent odgovori ‘’Normalno’’, šta to zapravo znači? Za nekog je normalno da ima polni odnos jednom mesečno, a za drugog tri puta dnevno.  Ako  se  dete  naljutilo,  otkrijte  u  kojoj meri  i  zbog  čega.  Imajte  na  umu da  roditelji često  potcenjuju  loše  strane,  a  preteruju  o  dobrim  što  se  tiče  ponašanja  njihovog deteta. Istražite sve oblasti sve dok ne prikupite sve činjenice i glavne uzroke.  Može biti korisno kvantifikovati kvalitete stavljajući ih na skalu od 1‐10 ili iskazivati ih  u  procentima.  Ovo  će  postati  punoznačno  kada  dođe  do  promena  u  toku određenog  vremenskog  perioda.  Na  primer,  jačina  bola  može  da  poraste  za  30% mesečno.   3.3 (III) PROCENJIVANJE  Kada  ste  dobili  sve  informacije  od  pacijenta  trebalo  bi  da  se  pojavi  jasan  obrazac slike  leka.  Pogledajte  da  li  ima  bilo  kakvih,  čak  i  minornijih,  kontradiktornosti  u pogledu  informacija.  Bilo  kakva  kontradiktornost  znači  da  niste  u  potpunosti kompletirali  sliku  simptoma,  niste  otkrili  prave  simptome  ili motive  koji  govore o pacijentovom ponašanju. Na primer, možda  ste primetili  da  je pacijent  zatvoren u pogledu  emocija,  pa  ipak  uživa  kad  mu  se  pruža  uteha  i  saosećanje.  Zatvoreni pacijenti obično više vole da su sami u trenutku kad su tužni ili očajni, neophodno je da  ih detaljnije pitate o  simptomima na  tom području  da biste  isključili  očiglednu kontradiktornost i pronašli kompletnu sliku simptoma. Kakva je prava slika?  Neophodno je da zaokružite svaki simptom u pogledu modaliteta,  uzroka, pratećih pojava  i  zatim  da  otkrijete  njegovo  poreklo,  u  njegovom  poreklu  pronaći  ćete njegovu esenciju.  U napomenama na kraju ovog poglavlja, naći ćete iscrpnu listu pitanja koja treba da postavite  prilikom uzimanja  slučaja.  Ta  lista  predstavlja marljiv  zadatak  za  koji  je potrebno  vreme  i  savetuje  vam  se  da  je  koristite  i  da  prođete  kroz  nju  (ili  neku sličnu) kada prvi put počnete  sa praksom uzimanja  slučaja u  svojoj porodici  i kod prijatelja. Napravite kraću kontrolnu listu koji ćete imati kod sebe u toku intervjua. 

42

U  početku  će  biti  teško  pronaći  grančicu  u  gustoj  šumi.  Međutim,  zapamtite najvažnije principe i tražite najveće simptome, kao i esencijalne blokade u pogledu kreativnosti pacijenta,  i ustanovite šta  je  ‘primenjljivo’ na svaki  individualni slučaj. Što budete postajali  veštiji na  tim poljima, uzimanje  slučaja  će postajati  sve brže  i efikasnije.    Ovo  individualno  ispitivanje  slučaja…u  kom  lekar  ima na 

umu  samo  ono  što  je  primenljivo  na  svaki  individualni slučaj, zahteva od  lekara ništa drugo do oslobođenosti od predrasuda  i  zdrav  razum,  posvećivanje  pažnje  prilikom posmatranja  i  doslednost  u  toku  ulaženja  u  trag  slici bolesti. (Org: § 83) 

  3.4 UVOD U REPERTORIJSKI RAD  Reč repertorij potiče od latinske reči ‘repertos’ što znači pronaći. Pogledajte ‘’Kentov Repertorij na Materija Mediku’’. Videćete zbunjujuće mnoštvo simptoma, nazvanih rubrike, sa lekovima koji su izlistani u tim rubrikama.   Ako repertorij koristite nepravilno možete se zbuniti ili pogrešno usmeriti lečenje.  Ima  nekoliko  grešaka  koje  novajlija  pravi  prilikom  korišćenja  repertorija,  tj.  on konsultuje repertorij:  1. Pre nego što je pronašao sve simptome. 2. Pre nego što je rangirao sve simptome i ustanovio hijerarhiju dubine simptoma. 3. Pre  nego  što  je  proučio  hronologiju  simptoma  i  događaja  u  životu  pacijenta  i 

procenio ih u odnosu na rangiranost po važnosti. 4. Pre nego što je zaokružio svaki simptom da bi otkrio njegovu pravu esenciju, ili 

uzrok pa samim tim i pravu rubriku koju treba da koristi u repertoriju.  Repertorizacija  pogrešnih  simptoma  će  ukazati  na  naizgled  pravi,  ali  efektivno pogrešan lek i to će biti naročito očigledno ako je prikazano na monitoru računara.  Ponekad se patološki dijagnostički simptomi nalaze u vidu podnaslova u oblasti koja je zahvaćena, npr. Pleuritis se nalazi pod ‘’Grudni koš, upala, pluća’’; ili upala slepog creva pod ‘’Abdomen, upala, slepo crevo’’, itd.  Objektivni simptomi su razbacani po čitavom Repertoriju i obično se nalaze u okviru malih rubrika kao što su ‘pokreti’ ili ‘nesamostalnost’ izlistani pod ‘Um’, ‘crvena usta’ izlistani pod ‘Lice, gubljenje bole, usne’, itd.  

43

Ne  postoje  oblasti  koje  se  odnose  na  cirkulatorni,  žlezdani  ili  nervni  sistem,  ali delovi  ovih  simptoma mogu  se  naći  razbacani  po  Repertoriju  pod  odgovarajućim anatomskim  naslovima.  Mnogi  nervni  simptomi  pojavljuju  se  pod  ‘Generalnim osobinama’  poput  analgezije  (bezbolnost,  ne  osećanje  bola),  kolere,  konvulzija, paralize,  drhtavice,  itd.  Trzanje  delova  tela  pojavljuje  se  pod  oblašću  koja  se  bavi delovima tela.  Bol koji je u potpunosti zahvatio osobu nalazi se pod ‘generalnim karakteristikama’. Tamo gde bol uključuje određene delove, treba pogledati pod tim delom tela.  VARIJABILNOST U ISPISIVANJU LEKOVA I PODVLAČENJE  Kentov  Repertorij  koristi  sistem  ispisivanja  tipova  lekova  boldovanim,  italik  i običnim  slovima.  U  vašim  ličnim  beleškama;  simptomi  podvučeni  triput,  dvaput  i jedanput neće davati istu informaciju. Kada je simptom ili učestao ili  intenzivan on se  podvlači  dvaput,  kada  je  i  učestao  i  intenzivan  podvlači  se  triput,  ako  je frekventan, intenzivan i neuobičajen podvlači se četiri puta.  Osim  ako  nije  drugačije  naznačeno,  zapis  u  rubrici  znači  da  se  pacijentovo  stanje pogoršalo,  npr.  pogledajte  pod  ‘Generalne  karakteristike’  na  str.  1349,’’vrućina  i hladnoća’’ znače da su se kod pacijenta pogoršala oba.  Oblast  o  umu pokriva  i mentalne  i  emotivne  simptome.  ‘Generalne  karakteristike’ uključuju  mnoge  opise  patoloških  bolesti,  kao  i  uzroke,  poput  povreda.  U  oblasti ‘Stomak’,  pronaći  ćete  želje  i  averzije  prema  hrani  i  piću,  ali  kad  se  osećaj  prema hrani  i piću pogorša, ovo ćete pronaći u generalnim karakteristikama pod  ‘Hrana’. Međutim, neki savremeni repertoriji stavljaju sve aspekte hrane i pića zajedno pod ‘generalne karakteristike’.  Za svaki simptom moramo da znamo:  Kakav je osećaj? Senzacija. Gde se nalazi? Lokacija. Da li se kreće u nekom pravcu? Ekstenzija. Šta utiče na njega ili ga menja i na koji način? Modalitet. Šta  ga  je  uzrokovalo?  Ako  je  poznato,  to  može  biti  očigledno  ili  suptilno,  fizičko, emotivno ili intelektualno. Uzročnik. Šta  se  istovremeno  događa  u  ostalim  delovima  tela  pacijenta?  Prateće  pojave. Prateći  poremećaji  često  reflektuju  individualnu  ekspresiju  bolesti  i  mogu  biti karakteristični, ili neobični, retki i čudni.  Ovi kvaliteti simptoma sumirani su u Dijagramu 7. Str. 42  Ovakav  pristup  simptomima  je  koristan  prilikom  detektovanja  svih  neobičnih, upadljivih,  retkih  ili  čudnih  simptoma  na  fizičkom  nivou.  Pa  ipak  je  još  uvek 

44

neophodno proceniti koliko je jak simptom u odnosu na prirodnu hijerarhiju i koliko ozbiljna ograničenja on nameće pacijentu.  Nemojte dozvoliti da vas ova koncentracija fizičkih simptoma sadržana u dijagramu distancira od samog pacijenta i celokupne prirodne hijerarhije.   NAPOMENA I ­ DEFINICIJE SIMPTOMA  Znak ‘>’ znači bolje od, ili poboljšan od strane, a znak ‘<’ znači gore od, ili pogoršan od strane.  Mnogi  simptomi  koji  se  javljaju  kod  pacijenta  ne mogu  se  objasniti  ni  modernim patologijama, ali to ne znači da oni nemaju nikakvu važnost za nas i zaista će neki od njih, baš iz tog razloga, biti važni simptomi za prepisivanje leka.  Razmotrimo sada neke neobične, možda neobjašnjive simptome; osip na koži koji je simetričan na obe strane – Arn ima osećaj kao da nema glavu – Asar zubi su predugački – Ant c  katarhna groznica > kupanje u hladnoj vodi – Calc sulph nema osećaja žeđi mada su usta suva – Nux Mosch bol < najnežniji dodir, > snažan pritisak – Casp, Chin, Plb. prilikom čitanja, slova skaču gore ili dole – Cic. Cocc. apetit za nesvarljive stvari – Alum. Cic, Psor. reumatski bolovi < u čistoj vodi – Caust kaže da je dobro kad je jako bolestan – Arn bol u donjem delu abdomena koji se naglo premešta sa strane na stranu – Act rac. bol počinje sa izlaskom sunca < u podne, > na zalasku sunca ‐ Kalmia  čini mu se kao da je srce okačeno o kanap – Kali carb ima menstruaciju samo kad leži – Kreos  SIMPTOM  je  dokaz  o  promenjenom  stanju  u  odnosu  na  stanje  zdravlja.  To  je spoljašnja manifestacija unutrašnje poremećene dinamične vitalne sile.  SUBJEKTIVNI SIMPTOMI  su oni  simptomi koje može da oseti  jedino pacijent. Oni očigledno moraju  biti  na  senzornom,  emotivnom  i  mentalnom  području  i  zato  su veoma važni  za homeopatske  svrhe. To  su  simptomi koje pacijent mora da  iznese lekaru, zato se ovde naglašava pravilno ‘’uzimanje slučaja’’.  Pacijent ih oseća u vidu izmenjenih ili neprijatnih senzacija ili funkcija. Izmenjene  senzacije    ‐  pečenje  u  stomaku,  glavobolja  (kao  da  puca  glava), umrtvljenost, težina, vrućina, bolovi bilo koje vrste. Izmenjene funkcije – gubitak apetita, nesanica, zatvor/dijareja, gluvoća, paraliza, itd. Ovo su takođe ‘’subjektivni’’ dokazi bolesti.  OBJEKTIVNI SIMPTOMI  (znaci)  ‘’ekspresija  bolesti  u  vidu  senzacija  i  funkcija  na onom delu organizma koji  je  izložen čulima  lekara  i osoba koje  se pored pacijenta 

45

nalaze’’, ovo uključuje fiziološke uočljivosti. Npr. žuta beonjača je znak žutice, bledo lice je znak anemije, itd.  LABORATORIJSKI SIMPTOMI su hemijsko ispitivanje delova tela pacijenta da bi se potvrdila dijagnoza bolesti, npr. u urinu, mogu se testirati bilirubini, ketoni, glukoza, krv, proteini, ph, gnoj, itd. od kojih svaki potvrđuje dijagnozu i pravi diferencijaciju između lekova u patologiji.  PREZENTOVANI  SIMPTOMI  su  simptomi  koje  pacijent  iznosi  lekaru  u  pogledu njegove bolesti, i saopštava ih svojim rečima.  ZAJEDNIČKI SIMPTOMI su oni koji se pojavljuju gotovo u svakom dokazivanju leka i bolesti,  imaju opštu prirodu  i obično nisu važni za odabiranje  leka osim ako nisu ekstremni, npr. groznica, povraćanje, slabost, zamor, gubitak apetita, itd.  KARAKTERISTIČNI SIMPTOMI su oni simptomi koji nisu zajednički za sve, koji su čudni, neobični, upadljivi, neočekivani. Ti simptomi se obično ne mogu objasniti na osnovu  patologije  i  oni  karakterišu  pojedinca  i  u  velikoj  meri  pomažu  u diferenciranju i odabiranju lekova.  PATAGNOMSKI  SIMPTOMI  su  simptomi,  znaci  i  laboratorijski  simptomi  koji  su iskombinovani u dijagnozama određenih bolesti, oni vam govore ime bolesti.  PATOGENETSKI  SIMPTOMI  su  simptomi  koji  se  pripisuju  klasičnoj  patologiji  u smislu  da  oni  pripadaju  ‘’uzroku’’  ili  ‘’poreklu’’  bolesti.  U  homeopatiji,  to  znači nedavnu, ili davnu promenu, ili događaj, koji doprinosi trenutnom stanju ili ‘’nikada se od tada nisam dobro osećao’’.  PRATEĆI SIMPTOMI su simptomi koji paralelno postoje kod pacijenta, ali se čini da nisu  povezani  sa  glavnim  problemom  na  koji  se  pacijent  žali.  Oni  potpadaju  pod grupu poznatu kao neobični, retki i čudni simptomi, koji su važni, npr.:  često mokrenje za vreme glavobolje – Vib; mučnina u toku krvarenja – Ip; povraćanje bez mučnine – Apoc.  MODALITETI menjaju simptome, bilo da ih pojačavaju ili smanjuju. Oni sami po sebi nisu  simptomi mada doprinose  važnosti  simptoma u  slučajevima  gde  je modalitet čudan.  Modaliteti  mogu  da  zahvate  celokupnu  osobu  i  da  budu  ‘’generalne karakteristike’’ ili samo deo osobe i da budu ‘’osobenosti’’ pojedinca.  Jaki  modaliteti  mogu  da  podignu  ’’određeni’’  simptom  na  viši  nivo  ‘’generalnog’’ simptoma.  

46

Na  primer modalitet  ‘umivanje  uzrokuje  krvarenje  iz  nosa’  ukazuje  na  lek  Arnica, modalitet umivanja  je važan  i pokazao se  isceliteljskim kod vaginalnog krvarenja  i moždanog krvarenja nastalog usled pranja vodom. (1)  DISKRIMINATIVNI SIMPTOMI  su  visoko  rangirani  u  odabiranju  najsličnijeg  leka. To  su  kvalifikovani  simptomi  ili  kompletni  simptomi  koji  sadrže  sve  esencijalne elemente, tj. senzaciju, lokaciju i ekstenziju, modalitet i prateće pojave.   ELIMINACIONI  SIMPTOMI  imaju  najviši  rang  u  izboru  leka  i  uključuju patogenetske, ključne (ili karakteristične) i generalne (opšte) simptome. Važni  simptomi  koji  ako  su  jasno  naznačeni  ili  ekstremni  mogu  da  eliminišu  sve lekove koji nemaju generalne karkateristike, tj. 1. < vrućina ili < hladnoća ili < vrućina i hladnoća 2. < vlažno vreme, < suvo vreme 3. doba dana, ako je izraženo i jasno.  PRIRODNA HIJERARHIJA SIMPTOMA  Simptomi su prema njihovoj važnosti rangirani kao što sledi:  1. Opšti simptomi su ili  

(a) Mentalne  opšte  karakteristike  (opšte  poznate  kao  ‘Mentalno’),  tj. temperament, emotivna priroda, volja, intelekt, memorija. 

 i) Poremećaj  memorije.  Prekomerna  aktivnost,  odsutnost,  slabost, 

diskontinuitet misli,  korišćenje  pogrešnih  fraza,  teškoće  u  pronalaženju pravih reči ili fraza, moć koncentracije, nesposobnost za rad. 

 ii) Poremećaj  u  razumevanju  ili  intelektu.  Iluzije,  deluzije,  halucinacije, 

simptomi  koji  se  javljaju  u  delirijumu,  snovi  koji  se  stalno  ponavljaju. Gubitak  osećaja  za  proporciju  (veličinu),  osećaj  da  ga  neko  proganja, deluzija  o  raskoši  (refleks  impotencije  i  odnosi  se  na  poremećaje stvaranja /generativne poremećaje), itd. 

 iii) Poremećaj  volje.  Očuvanje  života,  tj.  samoubistvo,  mržnja,  ubistvo,  ili 

nasilje, itd. Fobije – ljubavi, mržnje, strahovi, itd. Socijalni instinkt – privrženost, naklonost porodici, društvu,  saosećanje,  itd., 

tj. poremećaj aktivne strane mentalnih sposobnosti – ‘’ja pokazujem’’.  

iv) Karakter  /  individualnost.  Istaknute  crte  karkatera  ili  promene  u kakarteru naročito kad one prate ono na šta se pacijent žali, npr. precizni nagli  ljudi,  nestrpljivi,  gurmani,  često  vredni  po  prirodi  i  mišićavog izgleda – Nux vom. 

47

Žene koje su promenjljivog karaktera, previše se troše zbog drugih i zbog plemenitih ciljeva i to ih vodi u bolest; emotivno veoma osećajne i imaju rastući osećaj odgovornosti – Ignatia Sujetni,  egocentrični  ljudi,  ljubomorni,  galamdžije,  probirljivi  u  pogledu odevanja, hrane i društva i osetljivi na nered – Ars alb 

 (b) Fizičke generalne karkateristike (opštepoznate pod nazivom ‘Generalije’) tj. 

svi fizički simptomi koji se odnose na telo kao celinu i uključuju korišćenje lične zamenice ‘’Ja’’, npr. ja sam slab, ja volim so, ja imam temperaturu, itd. One  takođe  uključuju  i modalitete.  Boja,  gustina  i miris  sekreta  reflektuju stanje  krvi,  a  krv  odslikava  stanje  volje.  Kod  svih  generalnih  simptoma koristi  se  zamenica  ‘Ja’  i  oni  se  odnose  na  celokupnu  osobu  na  vitalnom, emotivnom i mentalnom nivou.  

2. Određeni  simptomi – ‘moji’ simptomi. Određeni simptomi odnose se na organe i delove  tela,  tj.  boli me moja  ruka,  na mojoj  koži  se  pojavio  osip, moje  noge  su hladne, boli me moja glava, itd. 

 (a) najniže su rangirani simptomi koji nemaju posebno izražen modalitet (b) zatim slede određeni simptomi koji imaju naznačen modalitet (c) najviše su rangirani određeni simptomi koji  su retki  i neobični poput upale 

bez bolova, svrab bez osipa, itd.  

3. Patološke  promene  u  generalnim  karkteristikama  kao  što  su  edem,  anemija, atrofija, zakrečenje krvnih sudova, vodena bolest, iznurenost, nesvestica, itd. 

 4. Generalne senzacije kao što su pečenje, lupanje, bockanje, pucketanje, pulsiranje, 

stagniranje, itd., uz osećaj rasta i smanjenja intenziteta.   NAPOMENA II ­ KONTROLNA LISTA UZIMANJA SLUČAJA ZA HRONIČNE                              BOLESTI     SVAKODNEVNE NAVIKE  ‐ dnevna  rutina  uključujući  spavanje,  umivanje  i  tuširanje,  vežbanje,  dnevno 

unošenje  hrane  i  pića,  itd.  pušenje,  pijenje  čaja,  kafe,  uzimanje  droga, konzumiranje alokohola? 

 LIČNO  ‐ pitajte  za način  rođenja –  tj.  normalno, prvo  izlaze noge, prevremeno,  cezarski 

rez ‐ pitajte da li je dojen i koliko dugo ‐ vakcinacija – vrsta, kvantitet, redosled i reakcija na nju 

48

‐ na  šta  se  žalio  u  detinjstvu  –  male  boginje,  velike  boginje,  zauške,  magareći kašalj, groznica, impetigo; ili bilo koja druga bolest, redosled i stepen intenziteta i da li je bilo ikakvih propratnih pojava 

‐ pitajte da li su mu se događale bilo kakve nesreće i da li ima posledica ‐ pitajte da  li  je bilo operacija  ili  šokova za koje mu  je  trebalo neko vreme da  ih 

prevaziđe ‐ takođe  da  li  je  imao  epilepsiju,  probleme  sa  kožom,  čireve,  mononukleozu, 

polensku groznicu, astmu  Pitajte pacijenta da  li njegova sadašnja bolest datira od nekih njegovih prethodnih bolesti, vakcinacije, nesreće, itd.   PORODICA  Pronađite  glavni  najverovatniji  nasledni  faktor  u  porodičnom  stablu.  Naročito razmotrite mogućnost TB‐a i raka.  Sagledajte  –  opšti  izgled  –  godine,  građa,  boja,  držanje  (na  koji  način  stoji  i  sedi), maniri  (nemiran,  snužden,  veseo,  itd),  odelo,  položaj  i  boja  očiju,  kose,  lica  (boja, ekspresija,  itd.),  glas  (kvalitet,  produkcija,  vokabular),  miris  tela,  genralna konstitucija.  Posmatrajte i uočite – na koji način funkcioniše pacijentov um; kako pacijent reaguje na lekara; na svet uopšte. Stav prema životu.  Među  najvažnijim  informacijama  su  one  koje  zapaža  lekar,  a  pacijent  ih  ne  odaje lako.  Dobijanje  ovih  informacija  postaje  lakše  poznavanjem  Materija  Medike,  ljudi  i prakse.  Interesantna  je  vežba  da  sedite  u  javnosti  i  da  pokušavate  da  odredite lekove.     FIZIČKE OSOBINE KOJE PRATE KENTOV REPERTORIJ  Vrtoglavica  –  zapazite  modalitete,  itd.,  na  koji  način  je  počela  i  kako  se  dalje 

manifestovala. Ako se čini da se soba okreće, da li je to samo u glavi a soba se zapravo ne pomera. Sklonos ka padanju  i na koji način?  Ima  li problema sa ušima  i  da  li  su  to  propratne  pojave,  ima  li  bolova,  itd. Mučnina.  Upotreba alkohola često izaziva < ili ublažava vrtoglavicu, takođe gubitak sna. 

  

49

Glavobolja – lokacija i ekstenzija, senzacija (vrste bolova), modaliteti  Uši i sluh – i reakcija na buku (ako postoji gluvoća, otkrijte da li < odluta pažnja).  Katarh – boja, modaliteti, istorijat, itd.  Usta i ukus, uključujući desni (krvarenje, otečenost, bol, itd.), zubi, jezik, čirevi, itd.  Grlo – promuklost, ili čirevi, ili teškoće pri gutanju, bolovi, stezanje ili osećaj grudve 

u grlu, itd.  Digestivni  sistem  –  mučnina,  povraćanje,  podrigivanje,  nadutost  u  želucu, konstipacija i dijareja. Da li je stolica meka, u vidu grumenja, čvrsta, suva. Da li ima vetrova, krvi, sluzi ili bilo kakvih drugih bolova ili senzacija.  Apetit – važnije je zapaziti šta voli da jede više nego šta misli da bi trebao da jede. 

Mnogi ljudi su hiroviti u pogledu hrane. ‐ Kako se oseća pre, u toku i nakon jela. ‐ Kakve su posledice gladovanja  ili propuštanja obroka. Kad 

se javlja glad – noću? ‐  Kada je gladan i glad nestane nakon samo par zalogaja, da 

li kasnije ima problema i da li se ti problemi odmah javljaju ili nekoliko sati kasnije. 

‐ Kakva  mu  hrana  ne  prija  –  kisela,  masna,  jaja,  meso, prasetina, hleb, puter, povrće, luk (dinstani), kupus, voće, vino, pivo, kafa, čaj, mleko, sirće, alkoholna pića. 

‐ Prema kojoj hrani imaju izraženu potrebu i prema kojoj vrsti pića‐ Koliko soli koristi  (ako  je  dodaje  pre  nego  što  proba  hranu),  takođe  bibera,  senfa, krastavaca, kečapa. 

‐ Koliko šećera stavlja – u čaj, pudinge, itd. ‐   Koliko  čokolade  i  slatkiša  jede  dnevno,  saznajte  da  li  ima  potrebu  za  bilo 

kakvom hranom nakon toga < (tj. da li reaguje loše na nešto što voli).   Abdomen  – proverite da  li  ima bolova, osetljivosti,  itd., u  jetri,  slezini, bubrezima, 

crevima, debelom crevu, itd.  Rektum  –  proverite  da  li  ima  hemoroide,  flisovanja,  krvarenja,  svraba,  curkanja, 

bolova, itd.  Uriniranje – da li ima tegoba, bolova, nelagodnosti, proverite kakva je frekventnost 

i  period  javljanja  potrebe,  da  li  je  izbačeni  urin  zatamnjen,  vreo,  kakve  su generalne promene u njegovoj prirodi, uključujući i miris. 

 Iskazivanje seksualne želje  

Ovo se odnosi na celokupnu osobu i zahteva posebnu pažnju, iskazivanje seksualne želje povezano je sa našim emotivnim bićem i snažno utiče na zdravlje. 

50

 Neke  homeopate  istražuju  seksualne  simptome  kroz  strah  od  sramote  ili antagonistički  stav  pacijenta,  gde  pacijent  ne  izlazi  u  susret  svojim  dubljim potrebama.  Olakšice ili teškoće koje studenti  i  lekari imaju prilikom ispitivanja i razumevannja relativne važnosti pacijentovih seksulanih potreba reflektuju lekarovu ličnu slobodu ili ograničenost u pogledu te oblasti.  Neke  teškoće koje homeopate  imaju u pogledu  razmatranja  seksualne  želje potiču od  zabune  o  tome  šta  je  patološko,  a  šta  je  normalno  ili  zdravo. Mi  nastojimo  da damo izražaj ‘višoj svrsi’ našeg ‘nesputanog razumom obdarenog uma’. Na koji način onda  seks  doprinosi  našoj  višoj  svrsi?  Ekspresija  seksualne  potrebe  ima  mnogo kanala. Ja verujem da bolest uzrokuju konfuzija, krivica i ostala negativna osećanja koja  kreira  naše  emotivno  biće  usled  neuspeha  da  budemo  iskreni  o  svojim seksualnim potrebama i zabune o tome kakav bi seks trebao biti.  Generalni stav prema seksu Da li je pacijent hiper ili hipo aktivan; da li ima osećaj da mu seks nedostaje, da li je perverzan.  Takođe  proverite  da  li  su  postojale  bilo  kakve  operacije  ili  lečenje, (naročito  hormoni);  proverite  da  li  je  rađena  histerektomija;  da  li  su  operisani mokraćni kanali; ili da li je bilo problema u menopauzi.  Takođe je neophodno ispitati fizičku stranu seksualne funkcije:  ‐ da li je bilo kožnih oboljenja genitalija ‐ da li je bilo ikakvih sekreta ili disfunkcija ‐ da li postoji istorijat veneričnih infekcija ‐ vrsta kontracepcije koja je korišćena  Istorijat menstruacije ‐ godine kad se pojavila (12‐14 je normalno), da li je bila teška ‐ frekventnost, regularnost ‐ ako je bolna, priroda bola, modaliteti, itd. naročito ako < toplo ili hladno i da li > 

topla voda ‐ trajanje, obilatost, boja, miris, ugrušci ‐ kad je najjača i najslabija ‐ kako se oseća pre, u toku i posle menstruacije ‐ ima  li bilo kakvog drugog  sekreta u bilo kom periodu – karakteristike,  tj.  boja, 

miris, gustina, modaliteti, da li iritira ili ostavlja fleke na vešu ‐ ako uzima kontraceptivne pilule, koliko dugo, kakav je efekat  Disanje i kašalj ‐  otežano disanje; vlažno ili suvo; škrgutanje i da li < kad se penje uz stepenice; da li < kad je vrućina / suvo ili hladno / vlažno ili neka druga promena vremena; kašalj  da  li < kad  je  vreo vazduh, hladan vazduh,  vruće‐hladno‐vruće,  ili bilo  kakva  druga  promena  vremena.  Priroda  kašlja,  priroda  sekreta,  ako  ga  ima; 

51

intervali;  da  li  utiče  na  bilo  koji  drugi  deo  tela,  na  koji,  na  koji  način.  Šta  izaziva kašalj – npr. jedenje, pijenje, smejanje.  Grudni koš, pluća i srce – grudni koš – opisati bol – pečenje, probadanje, udaranje, itd. da li < prilikom disanja (udisanje i/ili izdisanje)  Pluća – otkrijte koje je područje zahvaćeno  Srce – detaljno ispitajte (proširene vene, prolapsa i hernija i sve što je povezano sa problemima sa srcem). Zapazite da li ima palpitacija, angine, tahikardije, bolova duž leve / desne ruke: da li ostaje bez daha, od vežbanja, penjanja uz stepenice. Uočite da li oseća bol u levoj ruci prilikom merenja krvnog pritiska ili pulsa; ako je to slučaj, problemi sa srcem su neizbežni.  Puls – uočite njegovu prirodu. Krvni pritisak – merite ga redovno da biste ustanovili koliki je prosečan.  Vrat  –  (problemi na  gornjem delu  kičme /  korenu  lobanje  ‐  treba  ih  razmatrati  u okviru glave).  Ekstremiteti  –  najveća oblast  u Repertoriju  i  uključuje  cirkulaciju,  hladne  šake  ili stopala; promene boje, pocrvenelost usled vrućine  ili pomodrelost usled hladnoće; kakve su ruke i noge u toku spavanja. Nervni  sistem  se  nalazi  u  zaraženim  delovima  i  uključuje  gubitak  snage  ili paralizovanje;  drhtavicu  ili  grčeve  sa  bolovima  i  modalitetima;  ukočenost  ili preosetljivost;  Koža – da li ima bilo kakvog osipa – nastojte da dobijete potpun opis, npr. ljuspava koža,  pegava,  sa  mrljama,  da  li  samo  jedna  mrlja  ili  su  grupisane,  itd.,  kakvi  su sekreti  –  vodnjikavi,  lepljivi,  gnojni,  masnjikavi,  itd.;  periodičnost,  doba  godine, situacija u  životu –  tj.  u  toku  ispita,  sastanaka,  itd.  ili  da  li  < od previše  šminke  ili frustracija, ili od ne pranja. Takođe i lokacija.  Zapazite da li ima čireva, da li svrbi < na toploti ili hladnoći ili kad je otkrivena bez obzira na toplotu ili hladnoću, < češanje ili > češanje ili voda, itd.  Spavanje i snovi ‐ Otkrijte da li spava u nekom određenom položaju ‐ tj. na stomaku, zgrčen tako da 

kolena dodiruju grudni koš, ili široko raširenih nogu, ili na jednoj strani, na kojoj, itd. 

‐ Na koliko jastuka (tj. da li glavu drži visoko). ‐ Da li priča u snu, da li se smeje, škrguće zubima, hoda.   ‐ Kad obično ide na spavanje – da li lako odlazi na spavanje, kad se budi, da li lako 

nastavlja  da  spava,  šta  ga  uznemirava,  ako  se  probudi  noću  da  li  ustaje  iz kreveta; ako ne ustaje, šta radi 

52

‐ Da li ne može da zaspi – zato što mu je mozak preopterećen raznim idejama, tj. previše aktivan, ili zato što razmišlja o nečemu određenom, jednoj ideji, npr. bes, strah, griža savesti. 

‐ Da li sanja – saznajte da li je to povezano sa varenjem; da li ima utisak kao da mu neko ili nešto preti (sepsa / zatrovanost) ili da ga neko proganja (zabeležite san); da li sanja isti san koji se stalno ponavlja. 

 Hladan znoj usled groznice  Uočite sledeće– hladno mu je kad se znoji; suv kad je vrućina; ne znoji se; ili se znoji > ? Ustanovite  ekstenziju  znojenja  i  da  li  ima  ikakvih  abnormalnosti;  ako  je  znojenje poremećeno – proverite stanje ostalih sekreta. Da li je žedan kad mu je hladno, da li je žedan kad se znoji, kad mu je vrućina, itd.  Generalne karakteristike i modaliteti  ‐ Godišnja doba ‐   da  li pati od polenske groznice  itd, saznajte u kojim godišnjim 

dobima, da li u nekom određenom dobu godine. ‐ Vremenski uslovi – kakve vremenske uslove najviše ne voli, tj. hladno, vlažno, ili 

suvo, ili maglu, ili sneg ili sunce, itd. ‐ Kako se oseća kad se vreme menja? ‐ Da  li  < pre,  za  vreme  ili  nakon oluje.  (Ako <  grmljavina  i  pre  nje,  to  su obično 

napeti  ljudi; Ako <  za vreme, pogledajte druge oblike nervoze,  strahove;  ako < posle, mora dati oduška svojoj životnoj sili koja je verovatno sputana.) 

‐ Kako reaguje na vetar – da li na severni, južni, istočni, zapadni ili na vetar uopšte. ‐ U kakvim klimatskim uslovima bi voleo da živi? ‐ Temperatura – saznajte kakav  je njegov generalni stav prema toploti – toploti 

kreveta,  sobe,  vatre,  saznajte  kako  reaguje na promaju;  promenu  temperature, ekstremne temperature. 

‐ Kako se zimi oblači? Da li noću drži otvoren prozor. ‐ Kako na njega utiče kupanje u moru? Kako reaguje na kupanje u toploj ili hladnoj 

vodi? ‐ Položaji  i  pokreti  –  saznajte  koji  položaj  najviše  voli  i  u  kom  položaju  je 

najopušteniji; npr. da li > nagnut unapred, istegnut unazad, stoji, leži ili čuči da li se pomera ali < kad stoji 

‐ Da li bol < ili > kreće se neprekidno. Da li < savijanje, nakon određenog perioda kretanja, kad se ponovo odmara. 

‐ Kako reaguje nakon određenog perioda stajanja ili klečanja. ‐ Pritisak ili dodir, koja vrsta pritiska ili dodira utiče na njega?  Lokalitet / Strana  tela  –  saznajte da  li  su problemi  ili  bolovi ograničeni  samo na jednu stranu tela ili lokalno; da li menjaju strane i koliko često? Da li su dijagonalni ili se kreću nagore ili nadole, itd.  

53

Vreme  –  saznajte da  li  dolazi do poboljšanja  ili  pogoršanja u pogledu problema u bilo koje određeno vreme  ili u bilo kom određenom periodu, npr. < 3.00 ujutru  ili 16.00 – 20.00 posle podne < nakon buđenja ili < predveče < noću ili > noću, > 3.00 ujutru ili > posle spavanja, itd.  Generalne karakteristike  –  kako  reaguje  na  visinu,  kako  se  oseća  na moru  i  na planini, kad mu se čini da će se onesvestiti, kako reaguje na stegnut okovratnik, kaiš ili usku odeću, itd.  Senzacije – da li ima bilo kakve neuobičajene osećaje ‐ oseća kao da – npr. ima knedlu u grlu (koja može, a ne mora biti ‘stvarna’ ako je 

stvarna to je dobar indikator, što je neuobičajnije to je bolje. npr. crvi ili tumor ili samo ima takav osećaj. 

 MENTALNO I EMOTIVNO  Kod  ekstrovertnih  pacijenata  koji  slobodno  pričaju  o  sebi,  ova  oblast  možda  nije naročito neophodna, ona je neophodna kod pacijenata koji su introvertni i koji teško iskazuju svoje emocije ili unutrašnja osećanja.  Uvek  tražite  istaknute,  neobične  ili  nedavno  promenjene  simptome  pošto  su  neki mentalni simptomi obično prisutni.  ‐ Kakvi ste po prirodi? Odgovor na ovo pitanje obično daje esencijalne informacije. ‐ Kada se u toku dana osećate tužnim, ili depresivnim ili pesimističnim? 

Zatim pitajte da li se tuga ikad pretvara u očaj / potištenost? ‐ Kako brige utiču na vas? Imate li nekih određenih briga u ovom momentu? ‐ U kojoj prilici biste zaplakali? ‐ Kako tolerišete pružanje utehe ili vikanje? ‐ Kako se osećate kad ste sami? ‐ Kako  se  osećate  u  sobi  punoj  ljudi  –  npr.  na  žurkama,  predavanjima  ili 

sastancima. ‐ Kako se osećate kad morate da animirate ljude? ‐ Šta vas čini nervoznim ili čak plašljivim? 

Ako  nema  određeni  odgovor  pitajte  za  –  životinje,  provalnike,  padove,  visine, vodu,  usamljenost,  gubitak  razuma  ili  neuračunljivost,  noć,  tamu,  budućnost, bolest, siromaštvo, određene bolesti (rak, tuberkulozu, sifilis, itd.) 

‐ Kad se ljutite, ili šta vas ljuti? (Kako izlazite na kraj sa svojim besom?) ‐ Kako tolerišete čekanje? ‐ Da li vam ostali ljudi govore da brzo pešačite, pričate, jedete ili pišete? ‐ Kad ste depresivni, na koji način posmatrate smrt – (prisustvo nje, priželjkivanje, 

takođe proverite sklonost ka samoubistvu). ‐ Neki  ljudi  su  uredni,  dok  drugi  i  nisu  baš  toliko  uredni  –  gde  biste  vi  svrstali 

sebe? 

54

‐ Da li ste ikada preživeli veliki šok emotivne prirode – na koji način je to uticalo na vas? (Zapišite o čemu se radilo i kakve su bile posledice toga). 

‐ U kojoj meri vaša stanja utiču na vaše emocije i um? ‐ Kako tolerišete protivrečenje? ‐ Koja je najjača emocija koju često osećate i sa kojom morate da izađete na kraj? ‐ Neki ljudi su sumnjičavi, a drugi nisu – gde biste se vi u tom pogledu svrstali? ‐ Da li ste skloni da protivrečite drugima? ‐ Kad zauzimate kritički stav? ‐ Kakvi ste u pogledu donošenja odluka? Da li se držite svojih odluka? ‐ Kakva vam je koncentracija? ‐ Da li se lako zbunite? ‐ Neki ljudi su rezervisani ili tihi, dok su drugi ekstrovertni, kakvi ste vi u pogledu 

toga? ‐ Kojoj vrsti ljudi se divite? ‐ Kakva vam je memorija? (šta je tačno problem). ‐ Kakav je vaš osećaj u pogledu vremena i distanciranosti? ‐ Neki  ljudi  su  uvek  optimistični,  dok  drugi  ponekad  osećaju  da  su  neizlečivi  – 

kakvi ste vi u pogledu toga? – ili kako vas drugi ljudi vide u pogledu toga? ‐ Kakve fantazije imate i o čemu maštate? ‐ Ljudi imaju različite stavove prema novcu – kakvi ste vi što se tiče novca? ‐ U kojoj meri na vas utiče – očaj, strah, ljubav, ozlojeđenost, razočarenje, bes? ‐ Da biste  ispitali kvalitet maštanja postavite pitanje kao što  je  šta bi  to pacijent 

poželeo  da  mogu  da  mu  se  ispune  tri  želje  ili  šta  bi  promenio  kad  bi  bio predsednik države? 

 NAPOMENA III – UZIMANJE SLUČAJA KOD AKUTNIH BOLESTI  Informacije  sadržane  u  dijagramu  8  su  korisne  kod  akutnih  bolesti.  Precizno posmatranje  pacijenta  je  kod  akutnih  bolesti  jednako  važno  kao  i  kod  hroničnih bolesti. Kod akutne bolesti morate znati normalan nivo temperature, pulsa i krvnog pritiska kako biste mogli da izvršite poređenje.  ‐ Uzroci, prateće pojave i uobičajen osećaj, ekstenzija modaliteta i lociranost mogu 

se dobiti ili od pacijenta, ili od ljudi koji se o njima brinu ili se mogu otkriti u toku posmatranja, a i naredne informacije su takođe veoma važne: 

‐ Brzina napada  ‐ Temperatura, unutrašnja i spoljašnja, puls, miris tela. ‐ Boja delova tela ‐ Stepen uznemirenosti ili smirenosti i priroda temperamenta ‐ Znoj: ekstenzija, priroda, lokacija i miris ‐ Oči, beonjače i očne jabučice; veličina i boja ‐ Izgled spoljašnjeg sloja jezika i njegova priroda, pljuvačka i bilo kakve varijacije 

u ukusu ili dahu. ‐ Reagovanje na vazduh,  ventilaciju,  vrelinu, da  li  koristi  pokrivač  ili  ga  skida  sa 

sebe ‐ Bilo kakva vrsta tikova, gestova ili nekih drugih pokreta 

55

 NAPOMENA IV – UZIMANJE SLUČAJEVA KOD DECE, ODOJČADI I BEBA  Posmatranje  je veoma važno kod dece, od  ispitivanja njihovih  roditelja do prirode njihovog rođenja, kako se dete osećalo odmah nakon rođenja, APGAR rezultat ako je poznat i sve što se dešavalo u toku trudnoće. APGAR  se  odnosi  na  puls,  znojenje,  tonus mišića,  boju  i  reagovanje  na  stimulans, svakoj  stavki  se  pridodaju  dva  poena,  sveukupni  rezultat  od  sedam  smatra  se normalnim.  Detetova reakcija na vakcinaciju  je važna,  i  svežije  je sećanje na nju nego što  je  to slučaj  kod  odraslih.  Stanje  zdravlja  pacijentkinje  u  trenutku  kad  je  zatrudnela. Njihova porodična medicinska istorija.  Uočite na koji način dete prilazi kutiji sa igračkama. Pitajte kako se postavlja prema drugoj deci, odraslima, strancima, novim situacijama, itd.  Pokrijte  sve  relevantne  oblasti  prilikom  uzimanja  slučaja  kod  odraslih  da  biste otkrili generalne fizičke i neobične simptome.  Otkrijte kakva je detetov temperament i priroda kad je bilo beba kao i kad je raslo i razvijalo se.  BEBE    ‘’Kod beba, ludaka i lažova morate se oslanjati na posmatranje.’’  Neke od prethodno pomenutih oblasti koje se odnose na decu kao i APGAR rezultat takođe  su  važni  i  kod  beba  uključujući  i  njihov  temperament  i  prirodu. Međutim, naredna zapažanja su naročito važna:  ‐ oblik / veličina / boja ‐ miris ‐ reakcija na hranjenje, apetit i tolerancija prema mleku ‐ izgled njihove stolice, kretanje creva i probava  NAPOMENA V – UZIMANJE SLUČAJA KOD STARIH OSOBA  Osnovni principi  su  isti. Ako  stari  ljudi  imaju dobru  telesnu konstituciju  i  imali  su samo nekoliko bolesti i terapija koje su delovale potiskujuće, vrlo je verovatno da će jasno  odati  sliku  pravog  leka.  U  starosti  organi  i  telesni  sistemi  počinju  da  se raspadaju  i  fokus  lečenja  će  morati  da  ima  razumevanja  za  to.  Poznavanje  često korišćenih  lekova  sa  afinitetima  prema  određenim  organima  i  bolestima  biće  od velike  pomoći  u  ovom  slučaju  mada  osnovni  principi  još  uvek  važe.  Ponekad  je 

56

moguće  pružiti  samo  palijativnu  pomoć.  Znanje  o  pružanju  pomoći  organima  i upoznatost sa terapeutskim indikatorima za određenu bolest je od velike važnosti.  KLINIČKI PREGLED  Lekar bi trebalo da bude u mogućnosti da izvrši jednostavan pregled koji se od njega zahteva. Ako se pacijent žali na grudni koš, uši i grlo, trebalo bi izvršiti odgovarajući pregled sa odgovarajućom opremom. Trebalo bi uraditi analizu krvi, urina i izmeriti puls što je od velike važnosti, a takođe i ultrazvuk kod pacijenata sa preko 50 godina starosti.  NAPOMENA VI – KENTOVA UPOREDNA TABELA ORGANA I SIMPTOMA  Ovde je prikazana uporedna lista mentalnih simptoma i njima odgovarajućih bolesti organa što daje uvid u interpretiranje reakcije na lekove i prognozu.                    ANATOMSKI POREDAK RUBRIKA  Um ( ) uključuje osetljivost na svetlo, buku, itd, ali ne i miris koji se nalazi u rubrici Nos.  Vrtoglavica ( ) levitiranje, tonjenje, padanje na desno ili na levo  Glava  (  )  uključuje  kosu,  meningitis  –  kao  Glava,  upala,  meninksa.  –  takođe pogledajte pod Leđa  Oči ( ) i Vid ( ) 

STOMAK i DIGESTIVNI SISTEM radi isto u pogledu hrane, ono što je hranljivo i potrebno odvaja se od onog što je otpad. BUBREZI rade isto u pogledu KRVI.

VOLJA Volja diktira šta će pojedinac voleti, odnosno šta neće voleti. U stanju bolesti kad se ljubav pretvara u mržnju, ego je oštećen i onaj koji je prezren, volja je bolesna. Celokupan sistem koji nije pod kontrolom volje je izvitoperen.

SRCE i JETRA i POLNI ORGANI korespondiraju sa VOLJOM.

INTELEKT: izdvaja istinu od neistine. Memorija čuva znanje, dok intelekt određuje da li su činjenice istinite. Intelekt stvara kognitivne misli i daje interpretaciju stvarnosti, što je: RAZUMEVANJE

57

 Uši ( ) i Sluh ( )  Nos ( ) uključuje određene sinuse i osećaj za Miris ( )  Lice ( ) uključuje pljuvačne žlezde, određene sinuse, usne.  Usta ( ) uključuju jezik – (pod gubljenje boje usta) i govor, takođe Um ( )  Grlo ( ) uključuje cervikalne žlezde, tiroidnu žlezdu, gušavost   Napomena: Leđa sadrže donji deo vrata i potiljak  Stomak ( ) uključuje jednjak (ima neke Generalne karakteristike – želje i averzije u pogledu hrane, gladi i žeđi. 

Napomena: bolje ili gore u pogledu  jela i pića i različite vrste hrane nalazi se pod  Generalnim karakteristikama.  

Abdomen  (  )  uključuje  jetru,  (većina menstrualnih bolova –  ako ne možete da razlikujete  gastrične  od  abdominalnih  bolova  konsultujte  obe  oblasti).  Uključuje upalu slepog creva pod ‘upala, slepo crevo’.  Rektum ( ) dijareja, zatvor, nalaze se pod Rektum, dok karakter stolice ima svoju sopstvenu oblast ( ).  Mokraćni  organi  (  )  imaju  pet  oblasti:  Bešika  (  ),  nagon,  zadržavanje tečnosti, itd  Bubrezi  (  ). Prostata  (  ). Mokraćni kanali  (  ). Urin  (  ).  uključuje karakter urina i obilnost ili nedovoljnost.  Genitalije ( ) imaju dve oblasti, Muške ( ) i Ženske ( ) pod Ženskim su neke generalne  karakteristike  povezane  sa  menzisom,  ali  generalni  modaliteti  koji  se odnose  na menzis  nalaze  se  pod Generalnim karakteristikama  (uključujući  vrstu  i okolnosti,  pogotovo  se  odnose  na menzis). Mentalna  stanja  koja  izaziva menzis  – pogledajte pod Um; neke takođe pod Abdomen. ‘’Menzis’’ kao modalitet nalazi se u svim oblastima.  Grkljan i traheje ( ) uključuje i glas  Disanje ( ) 

58

 Kašalj ( ) i Iskašljavanje ( )  Grudni koš ( ) uključuje pluća, srce, dojke, podpazušne žlezde, aortu.  Pleuritis – kao ‘grudni koš, zapaljenje, pluća, emfizem’  Leđa  (  )  uključuju  donji  deo  vrata,  potiljak,  cervikalni  region,  nervni  simptomi povezani sa kičmom ovde se pojavljuju  Meningitis – pogledajte pod Glava  Ekstremiteti ( )  San ( ) uključuje Snove, uključuje položaj    Napomena: ‘bolje ili gore za spavanje’ i različiti položaji  Trzanje delova tela nalazi se u oblastima koje se na  te delove odnose  Bol  koji  utiče  na  celokupnu  ličnost  nalazi  se pod Generalne  karakteristike.  Gde  se javlja samo u određenim delovima, pogledajte pod tim delovima tela.  Hladnoća ( )  Groznica ( ) uključuje stanja koja slede  Znojenje  (  )  za  ‘bolje  ili  gore  zbog  znojanja’  celokupne  jedinke  pogledajte  pod Generalne karakteristike. Ova oblast uključuje kvalitet,  vreme  javljanja  i modalitet samih  izlučevina.  Znojenje  na  bilo  kom  delu  tela  naći  ćete  pod  tom  anatomskom oblašću.  Koža ( ) Napomena: Koža samo određeni, eliminacioni organ.   Generalne  karakteristike  (  )  U  ovoj  oblasti  nalaze  se  patološke  i dijagnostičke rubrike kao što su boginje, sepsa, šarlah, sifilis. Ovde se takođe nalaze određena patološka stanja koja su pre simptomi nego bolest, npr. grčevi, konvulzije, trovanje, vodena bolest, paraliza i drhtavica, itd.     

59

PREPORUČENA LITERATURA ZA POGLAVLJE 3  Bender, P., ‘’Pregled pacijenta’’, B. Džejn pablišers (B. Jane Publishers) Bidvel, ‘’Kako uzeti slučaj’’, B. Džejn pablišers Haneman, Semjuel, ‘’Medicinski organon’’, paragrafi 6‐25, 83‐104, 153, 210‐211 Kent, Džejms Tajler, ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’, poglavlja 22, 23, 24, 25, 26, 27, 32, 33 Kent,  Džejms  Tajler,  ‘’Manje  zabeleške’’,  (Način  razmišljanja  neophodan  za razumevanje i održavanje homeopatije), str. 450‐454 Kent, Dž. T., ‘’Šta lekar treba da zna da bi pravilno prepisao lek’’, B Džejn pablišers Roberts, Herbert ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlja 8, 9, 10, 11 Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 12 i 13 Rajt Habard, Elizabet, ‘’Kratak kurs iz homeopatije’’, poglavlja 3, 4, 5, 6 Vitmon,  E.  K.,  ‘’Primena  snova  u  homeopatskom  prepisivanju  leka  i  dokazivanju’’, Homeopata, br 26, 1996 Solt, Dejvid, ‘’Savremeni vodič i indeks mentalnih rubrika iz Kentovog Repertorija’’. Karim, A. N., ‘’Vodič u Kentov Repertorij’’ Roberts, H. A., ‘’Utisak kao da’’.   VEŽBE  1. Na koji način epidemija utiče na ljude koji pate od (a) blagih hroničnih bolesti? 

(b) teških hroničnih bolesti? 2. Kako  zapravo  razumete  termin  ‘posmatranje  bez  predrasuda’?  Koji  su 

najtipičniji  elementi  koji  sprečavaju  homeopatu  da  postane  posmatrač  bez predrasuda? 

3. Po sećanju napravite listu pitanja koje biste postavili prilikom uzimanja slučaja. Zatim prođite kroz listu i proverite koliko je pitanja zapravo bilo koja vas navode i koja su direktna. Kako biste listu izmenili da vam pomogne da dobijete podatke o još više simptoma koji su jedinstveni i karakteristični za pacijenta? 

4. Kada biste mogli da postavite samo dvadeset pitanja prilikom uzimanja slučaja, kojih dvadeset biste odabrali? 

5. Pripremite  kratku  kontrolnu  listu  na  kojoj  ćete  sumirati  pitanja  koja  ćete postaviti  pri  uzimanju  slučaja  i  proceduru  koju  ćete  slediti  i  držati  kod  sebe. Uradite isto i za akutne slučajeve. 

6. Navedite  primere  simptoma  i  objasnite  kako  biste  ih  kompletirali  ili  pronašli njihovo pravo poreklo. 

7. Prođite  kroz  oblast  Um  iz  Kentovog  Repertorija,  napravite  dve  liste,  jednu mentalnih simptoma, jednu emotivnih simptoma. Uporedite ih, koja od njih dve je duža? 

8. Neko vreme posmatrajte svoje navike, fizičke, mentalne, osećanja; promenite ih, pređite na nepoznatu stranu ulice, ponašajte se netipično. Proučavajte znake koji se ističu (postaju naglašeniji) i vidite u kojoj meri je predvidiva vaša interakcija u društvu;  promenite  je.  Posmatrajte  svoj  balans  i  disanje,  dodajte  određeni  ton. Razmišljajte drugačije o snažno izraženim aspektima koje trenutno imate. 

60

9. Dobrota,  (9)  razdraganost,  (10)  smeh,  (61)  i  smirenost,  (29)  se  nalaze  u Kentovom Repertoriju uprkos  što  izgledaju kao dobri kvaliteti.  Zbog  čega  je  to tako? 

10. Dole  u  zagradama  ispišite  odgovarajući  broj  strane  svake  date  oblasti  onako kako je ona navedena u Kentovom Repertoriju. 

     

61

                       

POGLAVLJE IV     PREPREKE U LEČENJU – MIJAZMI, UVOD  4.1. Uvod 4.2. Šta su mijazmi? 4.3. Tri Hanemanova mijazma – Psora, Sikozis, Sifilis 4.4. Ostali mijazmi 4.5. Identifikovanje uticaja mijazama 4.6. Prepisivanje lekova na osnovu mijazama 4.7. Zaključak   Napomene 

1. Klasifikacija bolesti 2. Neki od glavnih anti‐mijazmatskih lekova 3. Primeri slučajeva 

 

62

4.1 UVOD – JEDNOSTAVNI  SLUČAJEVI  Redosled  u  ovoj  knjizi  i  njena  forma  slede  razvoj  homeopatije  onako  kako  je  to predstavljeno u Organonu. Uopšteno govoreći, prvi deo Organona sve do paragrafa 72  pretpostavlja  da  se  pacijenti  nalaze  u  stanju  dobrog  zdravlja  ili  telesne konstitucije, da samo jedna bolest može postojati u jednom određenom periodu kod bilo kog pojedinca. Ovde se jasno vide osnovni zakoni pravca kojim se odvija lečenje i reagovanje na lek. Dijagram 6 u poglavlju 2 predstavlja ovaj opis osnovnih zakona kod jednostavnih slučajeva. Međutim, u paragrafu 40 iz Organona, uviđa se da kod jednog pacijenta mogu da postoje kompleksne i multi mijazmatične bolesti. Zato je sada  neophodno  kompleksnije  razumevanje  koje  počinje  prepoznavanjem mijazama.  4.2 ŠTA SU MIJAZMI?  Haneman je zapazio da lekovi koji uspešno leče akutne manifestacije psore (akutne bolesti)  ne  mogu  dugo  da  izdrže,  jer  se  čini  da  postoje  neki  dublji  uzroci  koji sprečavaju  potpuno  izlečenje.  To  ga  je  navelo  da  otkrije  te  dublje  uzroke  koji  su njegova tri mijazma.  U  poglavlju  2  uočili  smo  momentalne  (podstičuće)  uzroke,  uzroke  koji  bolest održavaju  i  fundamentalne uzroke bolesti. Poslednji od njih,  fundamentalni uzroci, formiraju naše ‘tle’ ili osetljivost na bolest, kom doprinose bilo kakvi oprečni uticaji koji  izazivaju  promene  u  pogledu  našeg  zdravlja.  U  homeopatskoj  teoriji pronalazimo jasno objašnjenje toga kako osetljivost na bolest sama od sebe raste u teoriji o mijazmima. Reč mijazam znači zarazno  isparavanje, što ukazuje da  je on  i dinamičan  i  suptilan,  sveprožimajući  po  svojoj  prirodi.  Koncept  mijazma  doseže duboko do naše podsvesti i postoji gotovo mitski osećaj u pogledu ideje o dubinskim i udaljenim uzrocima bolesti kod ljudskog roda.   Mijazmi  datiraju  još  od  pre  par  miliona  godina,  oni  izranjaju,  opadaju,  protiču  i nestaju u skladu sa nivoom svesti ljudske vrste u bilo kom određenom dobu starosti. Mijazmi  deluju  duboko  skriveni  i  u  toku  dugog  vremenskog  perioda  i  mnogih generacija.  Oni deluju nastojeći da nas promene kako bismo mi postali osetljiviji na nove i stare bolesti. Ova slabost u našoj konstituciji može biti nasleđena i mi je možemo preneti na svoje potomstvo.  

Prava  prirodna  hronične  bolesti  je  ona  koja  nastaje  iz hroničnih mijazama, koji kad su prepušteni  sami sebi,  i nisu  ispitani  primenom  onih  lekova  koji  su  za  njih specifični,  uvek  napreduje  u  smislu  intenziviranja  i pogoršavanja,  ne  podnoseći  najsavršeniji  mentalni  i 

63

telesni  poredak,  i  muče  pacijenta  do  kraja  njegovog života još više pojačavajući njegovu patnju.  (Org: § 78) 

 Valjana  teorija  ili  model  bi  trebao  da  nam  omogući  da  predvidimo  budući  tok razvoja  zdravlja  i  osetljivosti. Teorija mijazama nam omogućava da  to ostvarimo  i stoga  nas  uči  kako  da  sprečimo,  kao  i  kako  da  uklonimo  fundamentalne,  ili unutrašnje uzroke bolesti. Sada je moguće u potpunosti razumeti uzroke koji su ‘’nasleđeni,  usvojeni  i  nametnuti’’.  Sada  možemo  da  ostvarimo  poslednji zahtev koji se traži od ‘’pravog lekara umetnosti lečenja’’... (Org: §3) – možemo da otklonimo prepreke u lečenju.   4.3 TRI HANEMANOVA MIJAZMA  Venerične bolesti  i  tuberkuloza nalaze  se među onim bolestima koje unose dublje promene u  ljudsku ekonomiju  i koje mogu biti nasledne. Mijazme  takođe možemo usvojiti u  toku života,  zaraženost veneričnim  infekcijama  je očigledan primer. Ako je, na primer, gonoreja bila potisnuta antibioticima, onda je mijazam, manje ili više aktivan,  utisnut  na  telesnu  konstituciju.  Sličan  je  slučaj  i  sa  sifilisom  i  ostalim ozbiljnijim bolestima.  PSORIČNI MIJAZAM  Psora  na grčkom znači svrab. Psora  na hebrejskom znači žljeb  i  psora  je dobro užljebljena  u  naše  navike  u  pogledu  mišljenja  i  iskazivanja  osećanja.  Psoru karakteriše  ‘nedovoljna  funkcionisanje’,  sporina  i  tupost  uma,  nedostatak reakcije na svim nivoima i nesposobnost za samostalno razmišljanje – što sve zajedno  stvara  robovanje  formulama,  dogmama  i  ostalim  ograničenjima. Psora  je  fizički  povezana  sa  ‘svrabom’,  što  je  prva  spoljašnja manifestacija bolesti na koži, koja je najeksteriorniji deo nas. Na modelu kâde iz poglavlja 1, psora  uzrokuje  nesavršenost  ili  nedovoljno  funkcionisanje  svih  kanala  za eliminaciju, što rezultira mogućnošću da se bolest ‘prelije’. Vidimo da se psora manifestuje u vidu ‘slepog verovanja’, čime se žrtvuju očigledni razlozi, često u današnje vreme na oltaru nauke, to je isto što i nova religija. Psora slabi naše prosuđivanje i našu vitalnost, pa mi postajemo žrtve ostalih mijazama.  SIKOZIS MIJAZAM  Sikon  na  grčkom  znači  zrela  smokva.  Sikozis  je  mijazam  gde  se  stvaraju smokvaste  bradavice  i  karakteriše  ga  hiper  funkcija,  hiper  rast  i  hiper sekrecija.  Sikozis  je majka bradavica, katakrha  i  gnoja,  što  su  sekreti hiper aktivnih  sluzavih  membrana.  Kada  je  vidljiva  koža  ‘sputana’  modernim eksternim  aplikatorima,  unutrašnja  koža,  sluzava  membrana  počinje  da 

64

pokazuje  ove  potisnute  bolesti  na  sikotični  način  u  vidu  prekomernosti. Sikozis se takođe manifestuje u vidu pohlepe, obaveznog ili prekomernog jela, razmetljivosti  i  isticanja ega, hvalisavog ponašanja  i konstantne aktivnosti  s ciljem  da  se  nešto  usvoji  i  potroši.  Ovo  je  takođe  veoma  dobro  izraženo  u materijalističkom društvu modernog sveta.  SIFLISTIČNI MIJAZAM  Spirohete sifilisa je bolest organizma koji zapravo uništava tkivo, siflistični mijazam to  reflektuje  u  vidu  predstavljanja  destrukcije  u  svim  njenim  oblicima.  Bolest,  i mijazam  koji  ostavlja  iza  sebe,  su  sekrecioni  i  nepredvidivi.  Mijazam  ima kameleonsku  prirodu    koja  pronalazi  različite  vrste  manifestovanja.  Dolazi  do destruktivne promene tkiva kao što su nekroze i čirevi; genetske abnormalnosti kao što  su patuljasti  rast  i neujednačena oblikovanost,  zakržljala  i  izdeformisana deca. Ostale indikacije sifilisa uključuju dva spojena srednja prsta na ruci ili na nozi i decu koja plaču i danju i noću. Postoji destruktivno i autističko ponašanje. Veze, poslovne i porodične odnose uništavaju manifestacije siflističnog mijazma. Postoji sklonost ka samoubistvu  i  ubilačko  nasilje  koje  je  neosnovano.  Pravi  sifilistični  tip  ličnosti  ne može  da  podnese  protivrečenja  i  ima  moć  da  postane  sadistički  ubica  i  kasapin poput Kromvela, Ide Amina ili Staljina. Eksperimentisanje sa životinjama i mučenje životinja takođe potpadaju pod uticaj sifilisa.  Postoji paralela između ova tri mijazma i tri glavna izvora mučenja u Budizmu, a to su:   1. Neznanje – psora. 2. Pohlepa – sikozis. 3. Mržnja – sifilis.   U Dijagramu 3 u poglavlju 1 Psora može biti povezana sa Saturnom i zemljom kao elementom,  Sikozis  sa  Jupiterom  i  vodom  kao  elementom,  a  Sifilis  sa  Marsom  i vatrom  kao  elementom.  Vatra  kod  sifilističkog  mijazma  može  se  videti  kako  u kreativnoj strasti genija, tako i u destruktivnim težnjama.   4.4 OSTALI MIJAZMI   TUBERKULINSKI MIJAZAM  Tuberkuloza  je  harala u  periodu neposredno nakon  Industrijske  revolucije.  Bolest ostavlja  naslednu  slabost  koja  se  može  uočiti  u  infekcijama  i  alergijama  gornjih 

65

respiratornih  organa,  kao  i  polenskoj  groznici,  a  na  psihološkom  nivou  uzavrelo nezadovoljstvo  koje  se  manifestuje  u  vidu  hiperaktivnosti  deteta  i  onih  koji neprekidno teže za promenama i putovanjima.  KARCINOZIMSKI MIJAZAM  Kancer je prekomeran rast ćelija i zbog te tendencije ka hiperprodukciji esencijalno je  sikozan  po  svojoj  prirodi,  ćelije  kancera  su  neizdiferencirane  što  je  u materijalnom  svetu  slično  plastici.  Dva  elementa  stvaraju  kancer  u  telu,  prvi  je potiskivanje prirodnog  iskazivanja osećanja  i emocija. Ovo  je obično zasnovano na drugom elementu,  tj.  strahu. Živimo u  razdoblju kojim vlada  strah.  Strah gaji naša kultura,  porodica  i  društvena  zaleđina  kao  i  naviku  potiskivanja  osećanja  i sakrivanja  iza  lica  normalnosti.  Ove  potisnute  emocije,  nemiri  i  strahovi  postaju negativni obrasci misli i osećanja koji na kraju mogu da stvore rak.  Mnogi  ljudi  kojima  je  ustanovljen  rak  iznenađuju  svoje  prijatelje  jer  su  oni  uvek izgledali kao veoma dobri ljudi na koje se uvek može osloniti u periodu krize i koji su spremno podržavali ostale. ‘’To je nepravda’’, govorili bi njihovi prijatelji. Ali zbog neumoljivog primenjivanja zakona prirode u univerzumu i životu ljudske vrste vlada savršena pravda. Kancer je marljivo zarađen naporima da se  udovolji i da se poriče pravo iskazivanje potreba pojedinca.  Svrha našeg života je da se razvijamo učeći lekcije, naš ego mora biti dovoljno jak da bi  izazivao  konflikte  i  teškoće  kako  bismo  imali  mogućnost  da  učimo  i  da  se razvijamo. Oni koji su izgubili svoje pravo po rođenju i koji su potisnuli svoj ego ne mogu da uče niti da  se  razvijaju, oni ne mogu da ostvare svrhu  svog života,  i  zato često umiru mladi od raka.    OSTALI MIJAZMI  Mnoge  homeopate  su  zapazile  da  su  u  modernom  svetu  stvorene  nove  dijateze (sklonost  nekoj  bolesti)  usled  primene  antibiotika  i  ostalih  lekova,  vakcinacije  i preko posledica zagađenja. Oni zagovaraju da novi mijazmi nastaju iz ovih izvora.  Usvojeni mijazmi su usvojeni samo zbog naše već postojeće osetljivosti.  Nove bolesti poput AIDS­a na primer, nastaju zbog drastično oslabljene osetljivosti pojedinca. Najmanje jedan homeopata je predvideo oboljevanje od AIDS­a i ostalih čak i destruktivnijih bolesti. Potiskujuća medicina slabi naše zdravlje, povećava našu osetljivost i potiskuje bolesti na dublje nivoe.  

66

 DIJATEZE  Tradicionalna medicina je uočila četiri različita tipa stanja hroničnih bolesti koje na neki način odslikavaju mijazam. To su:  1. Limfatična dijateza. Ovo se odnosi na bolesti gde su zaražene žlezde u telu. Kao 

mijazam, ovo se odnosi na psoru i povezano je sa kalcijumskim lekovima. 2. Skrofulozna  dijateza.  Ovo  je  paralelno  tuberkuloznom  mijazmu.  (Skrofula  – 

tuberkulozni otok žlezda, prim.prev) 3. Urinska  i  litemična dijateza. Ovo  je reumatična, gihtna  ili vodonična dijateza  i 

odgovara sikotičnom mijazmu. 4. Diskrazična  dijateza.  Ovo  se  odnosi  na  sifilis,  ili  od  skora,  na  kancerozni 

mijazam. (Diskrazija – rđavo mešanje sokova u telu, prim.prev)  PRINCIP IX  

Jedan  dubinski  tip  prepreke  ka  izlečenju  zavisi  od  dubinskih fundamentalnih  uzroka  koji  su  precizno  opisani  teorijom mijazama. Te prepreke  mogu biti otklonjene pravilnim homeopatskim lečenjem. 

 4.5  IDENTIFIKOVANJE UTICAJA MIJAZMA  (Pogledajte  napomenu  I  na  poglavlje  osam  radi  uočavanja  detaljinijh  indikacija mijazmatičnih uticaja)  Kad  uzimamo  slučaj  moramo  pažljivo  napraviti  mapu  mijazmatičnih uticaja  kod  pacijenta; možemo  uočiti  naslednost  otkrivanjem  bolesti  od kojih su patili članovi njihove porodice. Moramo se osvrnuti na što je više generacija  moguće,  i  pitati  za  njihove  teče,  tetke  i  rođake,  kao  i  za roditelje i babe i dede i njihovu decu.  Psorična  porodica  će  u  svojoj  istoriji  imati  anemiju,  slabost  fizičke  konstitucije, kožne  bolesti  i  generalnu  tendenciju  da  bude  ispod  proseka  i  da  se  ne  trudi  ili napreduje.  Mada  članovi  porodice  mogu  da  žive  do  duboke  starosti,  oni  pate  od bolesti koje sporo napreduju.  Sikozis  porodica  u  svojoj  istoriji  ima  bradavičaste  izrasline,  bradavičaste  lezije  na koži  i  izrasline,  srčana  oboljenja,  reumatizam  (bolest  prekomernosti),  katarh, gonoreju, bankrotstva, služenja kazni u zatvoru, astmu, ekcem koji curi i na kom se stvara krasta, izlučevine iz svakog otvora i na kraju rak.  

67

Sifilistična  porodica  u  svojoj  istoriji  ima  nasilje  svih  vrsta,  ubistva,  ludilo, zloupotrebu  alkohola  i  droge,  pustinjaštvo,  ekscentričnost,  zakonske  parnice, saobraćajne nesreće, čireve, gangrene i amputacije delova tela.  Tuberkulozna  porodica  će  u  svojoj  istoriji  imati  tuberkulozu,  neuračunljivost  i članove porodice koji su otputovali kao iseljenici i kolonisti.  Mnoge  respiratorne  bolesti  se  pojavljuju  u  ovim  porodicama,  npr.  astma,  ‘slaba pluća’, rak pluća u starosti.  Oni su najsrećniji kad putuju u druge zemlje. Obično ne mogu da se ‘skrase’ i veruju da je trava zelenija na drugoj strani.  Kancerozna porodica ima sikotični tip porodične istorije, ali pored toga zapazićete i dosta slučajeva raka. Takođe  je vrlo verovatno da će se negde u porodici pojaviti  i TB. Kancerozni mijazam se ponekad posmatra kao kombinacija dva  ili  više ostalih mijazama.  Posle  nasleđa,  lična  istorija  bolesti  je  sekundarna  oblast  u  kojoj  možemo  videti manifestovanje  mijazama.  Često  se  može  dešavati  da  vidimo  mešavinu mijazmatičnih  indikatora  kod  pojedinca,  ali  kad  postoji  jedan  dominantan mijazmatičan  uticaj,  uočićemo  slična  stanja  onima  koja  su  prethodno  opisana  u porodičnoj istoriji.  Ostali mijazmi mogu se manifestovati kod pojedinca u vidu ‘nikada se od tada nisam dobro  osećao’.  To može biti  posle  gotovo bilo  kog događaja  u  njihovom životu  od rođenja  do  sada  uključujući  imunizaciju,  potiskujuće  lečenje  lekovima,  ozbiljne bolesti,  itd. Kod svakog  individualnog slučaja moramo ustanoviti  reakciju na svaki od ovih događaja kako bismo identifikovali bilo kakav usvojeni mijazam.    MODEL NIVOA  Kako ljudska vrsta postaje zaražena sve štetnijim i štetnijim uticajem, ona sve više nastoji da izgradi nove nivoe osetljivosti na bolest jedan iznad drugog produbljujući na  taj  način  bolest  u  odnosu  na  stanje  zdravlja.Vitalna  sila  sada  traži  sve kompleksnija  i  kompleksnija  sredstva  da  nas  odbrani  od  opadajućeg  stanja  našeg zdravlja.  Zato  se  sve  češće  dešava  da  prilikom  uzimanja  slučajeva  kod  većine pacijenata  otkrivamo  kompleksnu  sliku  koja  prikazuje  mnoge  nivoe  bolesti. Međutim,  homeopatski  principi  i  način  manifestovanja  bolesti  ostali  su nepromenjeni i s poštovanjem prema teoriji mijazama Haneman kaže:     

68

  

... dužnost pažljivog razumevanja potvrđujućih simptoma i  karakteristika  je  neophodna  za  homeopatskog  lekara kao što je to bio slučaj i pre tog otkrića (mijazama) jer ni jedan  pravi  lek  za  tu  ili  neku  drugu  bolest  ne može  se primeniti  bez  strogo  određenog  lečenja,  ili individualizacije svakog slučaja bolesti. (Org: §82) 

 Moramo  postati  vešti  u  prepoznavanju  toga  kako  i  kada  su  dodati  nivoi  i  u procenjivanju uticaja svakog od njih, kao i hijerarhije važnosti svake promene. Ipak još  vek  moramo  sagledati  sveukupnost  simptoma,  staviti  svaki  simptom  na odgovarajuće  mesto  u  hijerarhiji  važnosti  kod  individualnog  pacijenta  da  bismo otkrili  esenciju  osetljivosti  i  njoj  odgovarajuću  sliku  leka.Ova  esencija  otkriva pacijentov proces  stvaranja,  zašto  i kako prave  svoj  svet,  šta  je  to  i  zašto  imaju  tu bolest koju imaju.   Nivo  najbliži  površini mora  se  uspešno  lečiti  pre  nego  što  se  počne  sa  bilo  kojim procesom lečenja dubljih nivoa. Važno je da se pravi nivo, onaj najbliži površini, kod slučaja kod kog postoji više nivoa leči pravim lekom pre nego što se pristupi lečenju dubljih nivoa. To se pokazalo u mnogim slučajevima gde pravilno odabrani lek nije delovao sve dok nije  izlečen nivo najbliži površini, o  tome kako odrediti koji  je  taj prvi nivo govori se u poglavlju 8.  4.6 PREPISIVANJE LEKOVA NA OSNOVU MIJAZAMA  Ljudska vrsta se neverovatno promenila što je reakcija na ogroman broj promena u svetu koji nas okružuje u toku poslednjih dve hiljade godina što je rezultiralo novim nivoima bolesti. Međutim, mi ne možemo prepisivati lekove za mijazme lečeći grupe ljudi kao što su ‘sikozna’ ili ‘sifilistična’ ili za usvojene mijazme u izolaciji.  PRIMIRENI MIJAZAM  Ponekad  je  vitalna  sila  u  stanju  da  održi  mijazmatičan  uticaj  u  stanju  mirovanja. Možemo u nasleđu videti snažan mijazmatski uticaj i mada pacijent može odavati na primer katarh ili reumatizam, ostale manifestacije sikozisa su odsutne.  AKTIVNI MIJAZAM  Ovde  vitalna  sila  reaguje  na  mijazam  manje  dobro  i  prisiljena  je  da  proizvodi simptome karakteristične za taj mijazam. Na primer, možemo imati pacijenta koji se žali na bradavice, katarh, uznemirenost, bolove u zglobovima, itd., gde porodična i / ili  lična  istorija  pokazuje  snažno  izraženu  sliku  sikozisa.  Ovde  će  biti  ukazano  na jedan od mnogih anti‐mijazmatskih lekova kao što su Thuja ili Natrium Sulph. 

69

UOČLJIVI MIJAZAM  Ovo  je  termin  koji  se  koristi  kada  su  kod  pacijenta  prisutni  simptomi  ne  samo aktivnog  mijazma,  nego  takođe  i  celokupna  slika  simptoma  koji  potvrđuju  taj mijazam.  Psorinum  je  napravio  Haneman  od  inficirane  izlučevine  iz  ranica uzrokovanih svrabom, Medorrhinum je napravljen od gnoja gonoreje, Syphilinum je napravljen  od  aktivnih  produkata  sifilisa,  a  Tuberculinum  od  tuberkulozom inficiranog  tkiva.  Ti  lekovi  su  potpuno  dokazani  i  imamo  odlične  slike  njih  kao lekova.  Carcinosin  je  sličan  leku  napravljenom od  ćelija  kancera,  i  postoji  njegova veoma  dobra  slika  izgrađena  na  kliničkom  iskustvu,  koja  se  računa  kao  kliničko dokazivanje.  Kada  uočimo  sliku  nekog  od  tih  lekova,  mi  imamo  uočljivi  mijazam. Postoje mnogi drugi lekovi i neki od njih imaju dobro poznate kliničke indikatore u materija medikama.  U  paragrafima §206‐§209  iz Organona, Haneman nam daje  instrukcije  da  pažljivo individualizujemo  slučaj  uzimajući  intervju  da  bismo  uvideli  simptome  koji  odaju prave  potrebe  pacijenta.  Mi  ne  možemo  prepisati  lek  za  mijazam  koji  nije individualni kvalitet pojedinca. Mi prepisujemo lek, što nije isto što i mijazam, kad je prisutna jasno uočljiva sveukupna slika simptoma.   4.7 ZAKLJUČAK  Haneman  je  inicijalno  primenio  homeopatski  princip  i  lekove  na  lečenje  akutnih bolesti. Zapažanje da se mijazmi koje su dublji  skriveni u pacijentu  takođe moraju lečiti  anti‐psoričnim  lekovim  (tj.  konstitucionalnim  lekovima), omogućilo mu  je da povrati  zdravlje  tako  da  se  akutne  manifestacije  psore  ne  mogu  lako  ponovo pojaviti.   Ponekad se to naziva ‘čišćenje od mijazmatičnih zakrečenja’ što je isto kao i lečenje telesne konstitucije nakon uspešnog izlečenja akutne bolesti.   Međutim, zbog svesnosti o višestruko mijazmatičnim stanjima ili slučajevima sa više nivoa neophodan je sofisticiraniji pristup. Jednom kad se primeni konstitucioni lek, a  izlečenje  nije  potpuno,  to  je  preterano  pojednostavljenje  pokušaja  da  se  ‘očisti mijazam’ jer se zapravo od toga počelo.  Ono što je neophodno je precizna individualizacija slučaja da bi se utvrdio naredni neophodni anti mijazmatični lek na koji je ukazano u pogledu lečenja sledećeg nivoa, ovo  će  se možda morati  uraditi  nekoliko  puta  da  bi  pacijent  dostigao  veće  stanje zdravlja.     

70

NAPOMENA 1 – KLASIFIKACIJA BOLESTI  Kratka definicija vrsta bolesti data u poglavlju 2 sada je proširena.  I. INDISPOZICIJA;  tamo gde se stanje ne pretvara u sliku simptoma i može 

se  lako  izlečiti  malom  promenom  navika;  načina  oblačenja,  ishrane, okruženja, itd. 

 II. HIRURŠKE BOLESTI:  

Lečenje takvih bolesti prepušta se hirurgiji; ali to je opravdano samo  onda  kad  je  zaraženim  delovima  tela  potrebna mehanička pomoć...prilikom čega mehaničke prepreke na putu ka izlečenju mogu biti otklonjene mehaničkim sredstvima, npr. redukovanjem  iščašenja,  iglama  i  zavojima  koji  zatvaraju rane,  mehaničkim  pritiskom  koji  sprečava  oticanje  krvi  iz otvorenih arterija, ekstrakcijom stranih tela koja su prodrla u žive delove tela, otvaranjem telesnih šupljina da bi se otklonila nadražujuća  supstanca  ili  evakuacijom  odliva  ili  sakupljanih tečnosti,  dovođenjem  u  sklad  prelomljenih  ekstremiteta slomljene  kosti  i  održavanjem  istih  u  pravilnom  kontaktu putem odgovarajućih zavoja,  itd.  takođe  tu potpadaju  i drugi slučajevi  kao  što  su  sužena  karlica  kod  trudnice,  ili neperforirani anus, ili rascepljeno nepce, ili problem sa radom creva kod deteta. (Org: § 186) 

 III. DINAMIČNE  BOLESTI;  bolesti  koje  uključuju  vitalnu  /  dinamičnu  životnu 

energiju  što  može  rezultirati  senzornim,  funkcionalnim  ili  organskim  / patološkim stanjem (i često promenom ličnosti). 

 IIIa.  AKUTNE  BOLESTI  (Org:  §73);  akutne  bolesti  striktno  nemaju 

posledice; bilo kakve propratne pojave su manifestacija hroničnih bolesti, mijazama, koje su se probudile iz svog dremeža.  

Akutne bolesti su same po sebi limitirane; napad se javlja iznenada, bolest se brzo razvija i ako se ne leči može rezultirati ili smrću ili izlečenjem (u zavisnosti od vitalnosti tela) u prosečnom vremenskom roku. One imaju dobro izdefinisan početak  i  kraj.  Obično  se  kod  njih  javlja  jasna  slika  simptoma,  osim  ako  nije potisnuta (nepravilnim lečenjem).  

   

71

Akutne bolesti imaju tri kategorije:  

i. sporadične;  istovremeno uključuju nekoliko osoba  iz ovih  i  onih krajeva (tj.  osobe  koje  se  nalaze  na  različitim  lokacijama  sa  donekle  sličnim simptomima).  One  nastaju  uticajem  promene  vremena  ili  atmosfere (meteorološke  ili  telurijumske),  npr.  izloženost  hladnoći  uzrokuje  groznicu, glavobolju,  iznurenost,  itd.  kod  nekoliko  različitih  osoba  istovremeno  na različitim lokacijama 

 ii. epidemične; uključuju puno ljudi istovremeno na istoj lokaciji ili pokrivaju 

velike  oblasti  u  kojima  vlada  zaraženost,  sa  veoma  sličnim  skupovima simptoma. Uzroci koji ih izazivaju su: a. suše, poplave, glad, ratovi b. promena klime ili zemljišta 

 iii. endemične;  uključuju  određenu  oblast,  a  ne  vreme,  npr.  malarija  u 

močvarnim predelima.     

PODKATEGORIJA AKUTNIH BOLESTI  Prema staroj školi, bolesti se dele na akutne, podkategoriju akutnih i hronične. Ako bilo koja bolest traje više od šest nedelja, ona se svrstava u podkategoriju akutnih; ako  traje  večno,  nazvaćemo  je  hroničnom.  Ali  hronični  mijazam  je  hroničan  od samog početka, a akunti mijazam  je akutan od samog početka. Na  osnovu njegove prirode,  njegovih  manifestacija  i  onoga  što  on  može  da  nanese  ljudskoj  vrsti  mi imenujemo mijazam. (1)  AKUTNI MIJAZAM  Ovo se odnosi na epidemije kao što su kuga, žuta groznica i kolera, ove teške akutne bolesti  nazivamo  mijazmima  pošto  snaga  takvih  epidemija  utiče  na  osetljivost velikih grupa populacije pokazujući zajedničku grupnu osetljivost sličnu mijazmima. Dečje bolesti kao što su boginje takođe mogu biti uvrštene u ovu kategoriju. Razlika između akutnog i hroničnog mijazma je u tome će u slučaju akutnog mijazma, kad se pravilno  leči,  izlečenje  biti  trajno,  spoljašnje  manifestacije  i  unutrašnje  stanje organizma  biće  u  potpunosti  izlečeni.  Kod  hroničnih  mijazama,  spoljašnje manifestacije  će možda  nestati,  ali  će  unutrašnja  osetljivost  organizma  i  dalje  biti prisutna.   IIIb. HRONIČNE BOLESTI; njih karakteriše pravac kojim se šire, tj. od spoljašnjosti ka  unutrašnjosti,  odole  nagore,  od manjeg  ka  većem  organu.  One  izazivaju  patnju 

72

koja traje celog života.  Javljaju se polako  i ne pokazuju bilo  kakvu zadovoljavajuću reakciju na nehomeopatsko lečenje.  Postoji tri tipa hroničnih bolesti:  i. veštačke;  njih  izaziva  dugotrajna  upotreba  ‘agresivnih’  lekova  u  velikim 

‘grubim’  dozama.  To  slabi  vitalnost  u  velikoj  meri  i  može  ostaviti  trajna oštećenja  koja  mogu  bit  senzorna,  funkcionalna  ili  mogu  čak  izazvati destrukciju organa. Oslabljena vitalnost ove slučajeve čini teškim za lečenje, a njihov  broj  se  nažalost    sve  više  povećava  ‘napredovanjem’  medicine  ka totalnoj destrukciji zdravlja ljudi. Najčešće se smatraju neizlečivim. 

ii. pseudo­hronične  bolesti  nalikuju  prirodnim  hroničnim  bolestima  ali zapravo  potiču  od  neizbežnog  ‘stalno  prisutnog’  uzroka.  Ako  pacijent promeni  svoje  navike  /  ‘stalno  prisutni’  uzrok,  onda  simptomi  nestaju  bez lečenja. Tipični stalno prisutni uzroci su:  a. loša uhranjenost  ili apstinencija od esencijalnih stvari,  tj. surova dijeta / 

seksualna neaktivnost kod ljudi koji nisu na to naviknuti. b. prekomerno udovoljavanje drugima c. korišćenje  droga,  alkohola,  duvana,  čaja  ili  kafe  u  prekomernim 

količinama, itd. d. prekomerno iscrpljivanje duha ili tela, ili dugotrajna neispavanost. e. konstantna uznemirenost ili zabrinutost f. neodgovarajuće  okruženje,  npr.  vlažan  podrum,  močvarno  tle,  izduvni 

gasovi, nedostatak čistog svežeg vazduha, čiste vode, itd.  g. bavljenje  zanimanjem  u  kom  je  pojedinac  izložen  hemikalijama,  dimu, 

rendgenskom zračenju, prevelikoj buci, itd.  h. kontinualno izlaganje štetnim materijama, kao što  je olovo, hlor, kadmij, 

fluor, itd.  

iii. prave, prirodne bolesti (mijazmatične); stanje koje je nasleđeno ili usvojeno u toku života. 

 One nastaju usled trajnih degenerativnih promena u harmoničnim ritmovima vitalnog tela, stvarajući ogroman varijetet senzornih, funkcionalnih i na kraju organskih promena, na mentalnom / emotivnom nivou.  a. hronična  bolest  sa  nekoliko  simptoma  (jednostrana)  je 

hronična  po  svojoj  prirodi  ali  ima  samo  nekoliko  simptoma,  obično  se manifestuje na  jednom delu  telesnog organa, kao što  je ćelavost,  slepilo, gluvoća, epilepsija, mijopija, leukoderma, glavobolja, itd.  

b. hronična  bolest  sa  potpuno  razvijenim  simptomima;  to može biti jednostavna (jedna) ili složena bolest: 

 

73

MIJAZMI se mogu manifestovati na jedan od tri načina: 1. Jedan mijazam: psora, sikozis ili sifilis 2. Složeni mijazam: paralelno postoji dva do tri mijazma, ali samo jedan je aktivan 

u određenom periodu. 3. Kompleksan:  dva  ili  više  mijazma  formiraju  kompleks,  koji  je  obično 

iskomplikovan bolestima koje potiču od primene lekova, medicinski mijazam. Hronični  mijazam  može  biti  smrtonosan  ako  traje  dugo,  čak  celog  života  (tj. preskače  generacije  ili  članove  porodice  u  znatnoj  meri),  a  veoma  često  ga izazivaju  akutna  bolest;  nezdravo  okruženje,  loša  dijeta,  mentalni,  emotivni  i fizički stres, itd. Simptomi glavnih hroničnih mijazama, kada su oni smrtonosni, su veoma slični. Često se dešava da se pacijent žali samo na neizdefinisani bol ili kaže da se nekako loše oseća. 

   

 KLASIFIKACIJA BOLESTI 

BOLEST  

                  INDISPOZICIJA    HIRURŠKE BOLESTI    DINAMIČNE          Ne zahteva lečenje                 186              72 

                                 150, 77                        AKUTNE 99,72,73,152 

                    INDIVIDUALNE                 SPORADIČNE         ENDEMIČNE      EPIDEMIČNE 

 VEŠTAČKE    PSEUDO‐HRONIČNE   PRAVE PRIRODNE 

                    HRONIČNE (MIJAZMI)  

NEKOLIKO SIMPTOMA /     POTPUNO RAZVIJENI SIMPTOMI     JEDNOSTRANA SLIKA  

UNUTRAŠNJA   SPOLJAŠNJA               POJEDINAČNI                      SLOŽENI  

UNUTRAŠNJA PSORA    UNUTRAŠNJI SIFILIS   UNUTRAŠNJA SIKOZA 

        PSORO‐SIKOTIČNA    SIKOZNO‐SIFILISTIČNA 

                        PSORO‐SIFILISTIČNA  PSORA / SIFILISTIČNA / SIKOTIČNA 

 Brojevi se odnose na paragrafe u Organonu 

Dijagram 8    

74

  NAPOMENA 2. NEKI OD GLAVNIH ANTI­MIJAZMATIČNIH LEKOVA  PSORA    Sumpor,  Calcarea  Carbonica,  Baryta  Carbonica,  Alumina,  Graphites, Zincium, Petroleum, Carbo Animalis, Carbo Vegetalis, Mezereum, Sarsaparilla.  SIKOZIS  Natrum  Sulph,  Pulsatilla,  Sabina,  Thuja,  Cannabis  Indica,  Dulcamara, Lachesis,  SIFILIS  Aurum,  Mercurius,  Hepar  Sulphuricum,  Kali  Iodatum,  Platina,  Palladium, Arsenicum,  Fosfor,  Cocculus,  Fluoric  Acid,  Kreosote,  Manganum,  Phododendron, Rhus Toxicodendron, Stramonium, Natric Acid.  TUBERKULOZA  Calcarea  Phosphorica,  Stannum,  Rumex,  Causticum,  Drosera, Spongia, Silica.  CANCER Cadmium, Condurango, Hydrastis, Radium Bromide, Natrum Carbonicum, Natrum Muriaticum, Staphysargia, Conium, Phytolacca.  Neki  od  ovih  lekova  su  veoma  važni  glavni  lekovi  koji  mogu  da  ‘pokriju’ manifestacije svih mijazama, a ove liste su samo indikacija vrste slike kakvu aktivni mijazam izaziva.  NAPOMENA 3. PRIMER SLUČAJA     Ovaj  slučaj  ilustruje  lečenje  aktivnog  nasleđenog  mijazma  lekovima  na  koje  on ukazuje.   Dečak. Datum rođenja: 13 / 12 / 87. Slučaj uzet: 10 / 12 / 90. Simptomi na koje se najviše žalio skoncentrisani su na probleme u ponašanju što se odnosi na opsesivne ritualističke  rutine,  npr.  neće  da  ode  na  spavanje  dok  svaka  igračka  nije  na  svom mestu, veoma se uznemiri ako dođe do poremećaja planskog rasporeda. Veoma mu je teško da prihvata i pokazuje ljubav i privrženost.   U porodičnoj  istoriji bilo  je slučajeva raka, a njegov otac  je  imao nekarakterističan uretritis.  Sa  majčine  strane  bilo  je  slučajeva  tuberkuloze.  Njegovo  rođenje  bilo  je teško; porođaj  je  trajao 14 sati  i završio se    forceps rađanjem. Pri rođenju bio  je u bolovima; nakon rođenja bio  je veoma uzrujan  i vrištao  je po nekoliko sati. Kad  je imao  šest  nedelja,  a  zatim  ponovo  kad  je  imao  tri  meseca  dobio  je  vakcinu  za difteriju, polio, tetanus, a kad je imao petnest meseci dobio je vakcinu protiv boginja, zauški  i  rubeole;  nije bilo  specifičnih  loših  reakcija. U decembru 1988,  patio  je  od bronhitisa koji je lečen antibioticima.  

75

Njegova majka kaže da  je on u  suštini  ljupki dečak koji  izgleda da previše brine o životu. Veoma je maštovit i veoma osećajan. Suviše je obazriv u igri, kao i u pogledu svog  izražavanja mada  je zatvoren u pogledu društva. Nije naročito privržen svom ocu. Ponekad je nasilan i ljubomoran na svoju mlađu sestru. Ima veoma lošu narav, često protivreči, a kad ga majka ošamari on joj vraća udarac. Još uvek nosi pelene, ne može  da  podnese  bilo  kakvu  promenu  u  svojoj  rutini  ili  bilo  čemu  što  se  tiče njegovog tela. Plaši se kad mu voda dospe na lice i glavu. Kada mu se sestra rodila, šest nedelja nije hteo da sedi u kadi. Takođe se plaši mraka i viđa lica koja izranjaju iz  senki. Ovaj  strah  je  od nedavno postao  još  izraženiji. Ne  voli  da  se  fotografiše  i izgleda  da  se  plaši  blica.  Kada  je  povređen  on  beži  i  ne  dozvoljava  majki  da  ga dotakne, svako pružanje utehe mu još više pogoršava stanje. Generalno gledano, nije veoma je društven. On viče, vrišti i šutira svoju majku primoravajući je da ga odvede iz društva.  Voli muziku i ples. Generalno spava veoma dobro mada se često budi u 4.00 ujutru. Žali se da mu  je krevet suviše tvrd. Obično spava na stomaku.   On  je  žedno  dete  i  voli  da  jede  voće,  pije  voćne  sokove,  jogurt,  sir,  hleb  i  puter, pomfrit i so. Ponekad povraća kad jede narandžu.  Lako mu postaje vrućina i noću baca pokrivač sa sebe. Ne voli ni sunce ni vrućinu. Naročito  mu  je  vrućina  po  glavi,  gde  se  najviše  i  znoji.  Uživa  u  suvom  lepom vremenu, a mrzi vlažno vreme i mrzi da pokisne.   Lekar koji je uzeo slučaj mogao je primetiti simptome koji su delimično ukazivali na Natrum  muriaticum,  Aurum  metalicum,  Sulphur,  Stramonium  i  Medorrhinum. Međutim, slučaj nije potvrđivao niti odavao nedvosmislenu  jasnu sliku bilo kog od tih lekova. Bila je razmatrana etiološka sličnost i Arnica i ostali lekovi koji se daju za traume pri rođenju bili su isključeni, dok je jedino Natrum sulph odgovarao esenciji slučaja. To  je glavni  lek  za mentalne  simptome koji potiču od povreda  (‘’Sintetički repertorij’’, str. 20), što potvrđuje i Alenova knjiga ‘’Ključne stavke i karkateristike’’.  Natrum sulph  je  jedan od osnovnih  lekova koji  se daju  za pogoršanje uzrokovano kišnim vremenom i kišnim, vlažnim vremenskim uslovima (Kentov ‘’Repertorij’’, str. 1421),  što  takođe  još  jednom potvrđuju Alenove  ‘’Ključne  stavke’’. Opšte Natrijum karakteristike  deteta  odale  su  sveukupnu  sliku  slučaja  koju  potvrđuju  detaljne materija  medike,  kao  i  nasleđeni  sikozis  mijazam  koji  potiče  od  očevog nekarakterističnog uretritisa. Prepisan mu je Natrum sulph 200 i dat mu je 12 / 10 / 90.  Prvi izveštaj bio je 16 / 10 / 90. Obilan zeleni sekret curio mu je iz nosa i iz pluća, što je bilo praćeno kašljem koji ga nije budio. Ponašanje mu se popravilo, bio  je drugo dete  ‐  prijatan,  mio  i  srećan  dečak.  Postao  je  veoma maštovit,  u  pogledu mašte  i svojih stavova nalikovao je zreloj odrasloj osobi, a psihičko stanje je nastavilo da mu se poboljšava.   

76

Uprkos  očevoj  istoriji  nekarakterističnog  uretritisa,  nije  mu  trebalo  davati  ni Medorrium niti Thuju zato što se ni jedan od tih lekova nije potpuno uklapao u sliku u koju se uklapao Natrum sulph.   REFERENCE  1. Kent, Dž.T., ‘’Predavanja iz filozofije’’, str. 128 OSTALA LITERATURA ZA IŠČITAVANJE  Agarvol, J.R. ‘’Komparativna studija hroničnih mijazama’’. Foubister, D.M., ‘’Slika karcinozin leka’’ Haneman, Semjuel, ‘’Medicinski organon’’, str. 9‐20 Haneman, Semjuel, ‘’Hronične bolesti’’. Kent, Dž.T., ‘’Predavanja iz homeopatske filozofije, poglavlja 3, 18‐26 Roberts, Herbert ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlja 22‐35 Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 8 i 9 Dormandi, T., ‘’Bela smrt: istorija tuberkuloze’’.   VEŽBE      1. Pročitajte  sliku  glavnih  dokazanih  nosoda  Psorinuma,  Medorrhinuma  i 

Sulphilinuma kod Tajlera, Kenta, Klarka; Alena i Hanemana.   2. Definišite  prvu  pomoć,  akutnu  bolest  i  hroničnu  bolest.  Kako  su  mijazmi 

povezani sa ovom šemom podele bolesti?   3. U kakvoj relaciji je teorija mijazama sa individualnom osetljivošću?  4. Objasnite  šta  se  podrazumeva  pod  virusom,  bakterijom  ili  mikrobom?  Da  li 

smatrate da oni uzrokuju bolest sami po sebi?   5. Na koji način utvrđujete mijazam kod pacijenta?  6. Na  koji  način  vam  teorija  mijazama  pomaže  da  unapredite  svoju  dijagnozu  i 

prognozu?  

     

77

             

 

 POGLAVLJE V    ANALIZA JEDNOSTAVNIH SLUČAJEVA  5.1 Uzročnost 5.2 Vakcinisanje 5.3 Dijagnoza 5.4 Prognoza 5.5 Šta treba lečiti 5.6 Analiza slučaja – različite vrste slučajeva 5.7 Različiti pristupi analizi slučaja 5.8 Poreklo različitih vrsta simptoma 5.9 Pre prvog prepisivanja leka   Napomene 

1. Primer slučaja 2. Alternativne metode dijagnoze 3. Terapije koje su oprečne homeopatiji 4. Terapije koje su komplementarne homeopatiji 5. Faktori koji utiču na prognozu 

 5.1 UZROČNOST  Ovo  je veoma važna  ideja u svakom proučavanju. Na  jednoj strani ekstrema uzrok bilo  čega  može  se  proučavati  unazad  sve  do  originalnog  uzroka  svih  stvari: stvaranja.  Drugi  ekstrem  je  suviše  plitko  posmatranje  događaja,  što  čini  čuvenu ‘regresivnu netačnost’ (koja  je dobila  ime po statističkoj tehnici otkrivanja stepena 

78

povezanosti  dve  varijable)  ili  post  hoc  propter  hoc  (posle  toga  i  zato  zbog  toga). Kada  jedna  pojava  prati  drugu,  može  se  reći  da  je  nju  uzrokovala  ona  koja  joj  je prethodila. Međutim, ako dublje posmatramo stvari uvidećemo da su obe te pojave zapravo  rezultat  nekog  drugog  većeg  uzroka.  Na  primer,  kada  je,  nakon  drugog svetskog  rata,  statistika  pokazala  uzlazni  paralelni  porast  i  broja  silovanja  i  broja odlaska u crkvu, ta znatna regresija nije se mogla smatrati značajnom, pošto su obe pojave zapravo reakcija na ostale veće uzroke u društvu koje je promenljivo.  Slično,  teorije uzrokovanja bolesti koje nudi alopatska medicina su veoma površne po svojoj prirodi, pošto ne obuhvataju teoriju osetljivosti organizma koja  je veoma važna.  Istraživači  su  pronalazili  uzročne  faktore  u  krvi,  pljuvački,  stolici,  urinu  i kičmenoj moždini, gde su takođe tražili prateće organizme koji uzrokuju bolest. Od nedavno se istražuju DNK, RNK i geni radi otkrivanja uzroka bolesti. Ove takozvane slučajeve  bolesti,  međutim,  izazivaju  dublji  uzroci.  Promene  u  telesnoj  hemiji, lučenju  hormona  i  genima  su  samo  simptomi  i,  kao  i  kod  drugih  bolesti,  njihov istinski uzrok nalazi se u osetljivosti pacijentovog organizma. Homeopatska teorija daje nam uvid u dublje, istinske uzroke bolesti. Teorija mijazma je temelj tog uvida.  Uzrokovanje  ili  etiologija  u  homeopatiji  odnosi  se  na  situaciju  ‘’nikada  se  od  tada nisam  dobro  osećao’’.  U  Kentovom  ‘Repertoriju’  na  primer,  vidimo  rubrike  koje počinju  sa  ‘’Poboljšanje  uzrokovano’’,  koje  se  mogu  naći,  na  primer,  pod  oblašću ‘strah’ i ‘očaj’.   Ovo ukazuje da vitalna  sila,  u  toku normalnog vremenskog  intervala,  nije mogla u potpunosti  da  se  adaptira  na  traumu,  i  ostale  su  neke  posledice  bolesti  koji  se manifestuju kao važni simptomi.  Kada trauma ostavlja dubinski efekat na pacijenta, ona dodaje novi nivo simptoma i za njih se mora prepisati lek pre nego što se nastavi sa daljim lečenjem ka oporavku.  Najčešći  ozbiljni  fizički  uzroci  takvih  promena  su  vakcine,  moderni  medicinski lekovi  i hirurgija. Emotivne  traume, kao što  su odbačenost,  strah, očaj  i poniženje, kao  i  bilo  koje  druge  jake  emocije  koje  su  potisnute mogu  takođe  da  dodaju  novi nivo i zahtevaju ‘’nikada se od tad nisam dobro osećao’’ prepisivanje leka. Mi na ovaj način prepisujemo lek, na osnovu uzroka, u slučajevima kad:  (i) on dominira slučajem, ili (ii) kad  lekovi  koji  se  čine  najprikladnijim ne  uspeju  da  deluju,  a  etiologija  tog 

slučaja  je  izražena.  Ponekad  ovakvo  etiološko  prepisivanje  leka  može  da izleči  pacijenta,  a  ponekad  ne  unosi  nikakve  promene,  nego  nakon  njene primene lek koji je prethodno bio uzalud dat počinje da deluje.  

    

79

5.2. VAKCINISANJE  Vakcine koje se širom sveta daju nikada nisu bile adekvatno niti pravilno testirane pre nego što su uvedene u masovnu upotrebu. Reference koje su dole date pružaju dokaz  o  štetnim  efektima  vakcinisanja.  Vakcinisanje  je  akutne bolesti  pretvorilo  u dugotrajne hronične bolesti koje su mijazmatične po svojoj prirodi.  

Vakcinisanje  programira  odbrambeni  mehanizam  da  se  brani  samo protiv  specifično  odabranih  neprijatelja,  čineći  da  odbrambeni mehanizam  postane  ograničeniji  tako  da  on  ima  teškoće  braneći  se protiv svih ostalih vrsta napada i neprijatelja. (1) 

 Postoje  nagomilani  dokazi  o  lošim  efektima  vakcinisanja.  Vakcina  protiv  malih boginja  izaziva  simptome  slične  sikozis  mijazmu  ili  simptomima  koji  se  javljaju nakon  potiskivanja  gonoreje.  Vakcina  protiv  polia  donosi  probleme  u  mozgu, centralnom  nervnom  sistemu,  srcu  i  bubrezima.  Postoji  veza  između  multipleks skleroze, meningitisa i polio vakcine.  Statistički podatak o efikasnosti vakcine lako se može pokazati netačnim. Vakcine su uvedene kada su bolesti o kojima je reč bile u opadanju uglavnom usled poboljšanja sistema kanalizacije i snabdevanja vodom.   Sanitarnim  inženjerima, a ne alopatskim  lekarima, pripada zasluga za svaki  realan uspeh koji je postignut u pogledu sprečavanja bolesti. (2)  Za  šarlah  ne  postoji  vakcina,  a  ipak  je  on  u  stanju  opadanja  kao  i  bolesti  za  koje postoji vakcina. Ako se kod pacijenta zapazi određena bolest, a on je primio vakcinu, često se daje drugačija dijagnoza; to stvara lažan dokaz o efikasnosti vakcine.   Vakcine uzrokuju mnoštvo bolesti, od bolesti uha preko otupelosti uma i iznenadne smrti  beba  do  neuspeha  dece  da  napreduju,  a  doprinose  i  pojavi  AIDS‐a.  Vakcine slabe imunološki sistem doprinoseći na taj način pojavi AIDS‐a. Kada se vakcina da direktno u  krvotok,  odbrambeni mehanizam nema vremena da  stvori  antitela,  što može da učini u periodu inkubacije koji nastaje nakon seksualnog kontakta.  Postoji  dokaz  da  odlaganje  perioda  vakcinisanja  kod  dece  smanjuje  ozbiljnost bolesti  u  slučajevima  trovanja,  a  pošto  homeopatija  nudi  bezbedne  i  efikasne alternative  konvencionalnom  vakcinisanju,  nema  razloga  da  se  vakcine  i  dalje koriste  u modernom  svetu.  Postepena  zamena programa  vakcinisanja  širom  sveta na dobrim homeopatskim klinikama može se ostvariti tek za deset godina.      

80

5.3. DIJAGNOZA  Da  bismo  se  bavili  medicinom  mi  moramo  poznavati  svoje  pacijente,  njihovo okruženje, njihovu kulturu, njihovu porodicu i društvenu pozadinu.  Mi moramo znati šta je normalno u svakom od tih konteksta, a šta je abnormalno i patološko na svim nivoima.  

Za lekara je neophodno da  

...jasno zapazi šta treba lečiti kod bolesti, tačnije rečeno, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti...  (Org: §3)  

 Svaka bolest obično ima dve komponente:  1. Prva se sastoji iz simptoma koji su tipični za bolest i koji se uvek mogu uočiti u 

toj bolesti. 2. U drugoj grupi  simptoma nalaze se neuobičajeni  simptomi, koji mogu  izgledati 

kao  retki  i  čudni.  Oni  će  reflektovati  jedinstveni  deo  osetljivosti  određenog pojedinca  i  njegovu  reakciju  na  bolest.  Oni  se  nazivaju  karakterističnim simptomima ili nekim od ključnih simptoma. 

 Neprosvećen lekar oslanjaće se samo na prvu grupu simptoma, dok će ignorisati bilo kakve neobične simptome i daće dijagnozu koja će nositi naziv one bolesti koju čine ti najčešće uočljivi simptomi. Na primer, dijagnoza je ulcerativni kolitis ili Edisonova bolest. Dajući ovakvu dijagnozu ograničenog tipa, alopata prepušta funkciju lečenja trgovinskim  kompanijama  koje  proizvode  lekove  da  bi  donele  profiti  svojim deoničarima. Na taj način će fizički simptomi koji se javljaju na određenim delovima tela  imati najveću, ako ne i ekskluzivnu, važnost. Svi mentalni  i emotivni simptomi dobiće  drugu  etiketu  bolesti,  biće  svrstani  pod  ‘mentalnim  oboljenjima’,  a specijalista  iz ove oblasti  će pokušati da  ‘uglavi’ pacijenta pod  jednu od kategorija koje se nazivaju depresija, šizofrenija ili neuroza, itd. Ovakav pristup gde se bolesti etiketiraju će preokrenuti redosled hijerarhije koju mi preferiramo u kojoj najveću težinu  ima  ‘individualizacija’  simptoma  koji  su  karakteristični,  nakon  kojih  po važnosti  slede  mentalni  i  opšti  fizički  simptomi,  a  tek  na  poslednjem  mestu  su simptomi tipični za bolest.   Prosvećeni lekar će dati dijagnozu baziranu na svim nivoima, što uključuje promene na mentalnom  i  emotivnom  nivou  kao  i  fizičke  promene,  formirajući  na  taj  način sveukupnu  sliku  koja  je  pažljivo  gradirana  u  hijerarhiji  važnosti  i  urgentnosti  i samim tim će izaći u susret svim pacijentovim potrebama.   Dijagnoza je precizna procena svih potreba pacijenta. Dijagnoza je veština uviđanja prave  sličnosti  između  slike  pacijentovih  simptoma  i  slike  leka.  Prava  sličnost 

81

podrazumeva  sveukupnost  simptoma  pažljivo  gradiranih  prema  intenzitetu  i urgentnosti  delovanja  kod  pacijenta.  Dijagnoza  je  zapravo  procena  toga  šta  treba lečiti. Da bismo stigli do kompletne homeopatske dijagnoze, mi moramo uzeti slučaj, gradirati simptome, proceniti važnost svakog etiološkog faktora, kao i efekat ranije i sad korišćenih lekova.   Homeopata mora da izvrši detaljan pregled pacijenta na svim nivoima. To će možda zahtevati  detaljan  klinički  pregled.  Neophodno  je  tražiti  dalju  pomoć  i  savet specijaliste  onda  kad  je  to  prikladno  i  lekar mora  da  zna  na  koji  način  da  dobije pomoć  koja  je  bezbedna  i  u  skladu  sa  najvećim  idealima  lekarske  profesije. Laboratorijski  testovi  mogu  biti  od  koristi  u  nekim  slučajevima,  ali  agresivna testiranja među kojima je testiranje karaktera preko kičmene moždine trebala bi da budu samo poslednje pribežište.  5.4 PROGNOZA  Prognoza je predviđeni ishod bolesti i može se dati, makar delimično, nakon davanja potpune homeopatske dijagnoze. Prognoza zavisi od:  1. Jasnosti slike leka. Kad se razboli relativno zdrava osoba, vitalna sila će pokazati 

jasnu sliku homeopatskog leka. To ukazuje na dobru prognozu.  2. Centra  oboljenja  kod  slučaja.  Ako  se  patologija  nalazi  veoma  duboko  na 

mentalnom i emotivnom nivou, prognoza je manje dobra.    3. Kompleksnosti slučaja. Slučaj kod kog postoji puno nivoa odavaće kompleksnost 

simptoma koji zahtevaju dugotrajno i pažljivo lečenje. Prognoza neće biti veoma dobra u tim slučajevima, ali će se moći popraviti pažljivo prepisivanim lekovima i saradnjom pacijenta. 

 4. Ozbiljnosti  ili  uzročnog  faktora.  Ozbiljno  oštećenje  zdravlja  koje  se  javlja  zbog 

manjih uzročnih faktora kao što su promena načina ishrane ili blaža groznica ili manje razočarenje ukazuju da je imunološki sistem ozbiljno oštećen. Prognoza će biti manje dobra. 

 5. Dugovečnosti  pacijentovih  predaka.  To  daje  nagoveštaj  o  jačini  pacijentove 

telesne konstitucije, dugovečnost u porodici ukazivaće na bolju prognozu.  6. Godine  u  kojima  se  ozbiljna  bolest  javila,  što  ukazuje  na  jačinu  konstitucije,  a 

samim tim  i na prognozu. Ako se ozbiljna bolest  javlja u mladosti, prognoza će biti loša. 

 7. Frekventnost  akutnih  bolesti  i  način  na  koji  orgazam  izlazi  sa  njima na  kraj  je 

veoma važna, par akutnih bolesti koje su lako izlečene daju dobru prognozu, dok 

82

odsustvo akutnih bolest  i prisustvo duboko skrivenih sistematičnih bolesti daje lošiju prognozu. 

 8. U  kojoj  meri  je  pacijent  uzimao  potiskujuće  lekove  i  podvrgavao  se  drugim 

vrstama lečenja kao što su hirurški zahvati, elektrokonvulzivna terapija (E.C.T.), kao i u kojoj meri je zloupotrebljavao drogu i alkohol, itd. 

 PACIJENTOVA OSETLJIVOST  Ako  je pacijent preosetljiv,  prognoza  će biti  loša.  Preosetljivost  se   može kretati  u rasponu  od  pacijentove  reakcije  do  prethodnih  iskustava.  Prevelika  preosetljivost pokazuje patološku osetljivost, isto kao što i abnormalni nedostatak reakcije ukazuje na  lošu  vitalnost.  Potražite  sve  alergijske  reakcije  na  lekove  uključujući  i  ostale prirodne  terapije.  Možda  kod  pacijenta  postoji  prevelika  reakcija  na  događaje  u svetu i životne okolnosti. Netolerantnost prema protivrečenju ili kritici ili prevelika zabrinutost  u  pogledu  ishrane  takođe  ukazuju  na  preosetljivost.  Osetljivi  pacijenti mogu da postanu teški slučajevi. U poglavlju 8 dati su raznovrsni tipovi kompleksnih slučajeva  od  kojih  su  neki  nastali  zbog  toga  što  je  pacijent  davao  oskudne informacije.    Neki  pacijenti  ne  mogu  da  iskažu  svoje  simptome  zbog  svoje  stoičke  prirode  ili nedostatka kontakta sa svojim emocijama. Neki su možda težili spiritualnom, pa su  potisnuli  sva  osećanja  i  želje  za  koje  je  njihov  guru  ili  religija  rekla  da  su  loši. Intelektualci koji isključivo razmišljaju, a ništa ne osećaju i koji su zbog toga izgubili kontakt  sa  svojim  emocijama  takođe  su  potpuno  nespiritualni,  a  ta    spiritualna jalovost  vodi  otupelosti  reakcija,  oskudnim  simptomima  i  nastupima  depresije. Pacijenti koji imaju fiks ideje, bilo da su one religijske, političke ili društvene takođe mogu da blokiraju izlečenje.  Džordž Vitulkas pominje grupu ljudi koji strahuju od toga da postanu zavisni od vas i  zato  zadržavaju  za  sebe  svoje  reakcije  i  informacije. Tu  se  svrstavaju  svi oni koji pate od emotivne nesigurnosti ili osećaja krivice.  5.5 ŠTA TREBA LEČITI  Analiza  slučaja  je  naziv  koji  je  dat  procesu  odlučivanja  o  tome  šta  je  to  što  treba lečiti.  Odlučivanje  o  tome  šta  je  to  što  vi  želite  da  lečite  je  najteži  deo  umetnosti rukovođenja  slučajem  u  homeopatiji.  Da  li  ćete  lečiti  leziju  bolesti,  koja može  biti fizička poput ekcema, sinuzitis ili žeđ? Ili ćete lečiti mentalne simptome poput straha da se izađe iz kuće ili nagona za ubistvom?  Ili ćete lečiti ne samo jednu stvar, nego sindrom ili kompleks simptoma? Ta odluka odslikava šta je to što mi smatramo pod postizanjem rezultata u lečenju.   

83

Organon 3 postavlja  pitanje  da  li  lekar  zaista  uviđa  šta  treba  lečiti. Neplodno  je  a priori  odlučiti  šta  je  to  što  treba  lečiti,  jer  svaki  pacijent  predstavlja  jedinstveni slučaj  i  tek  kad  shvatimo  njegovu  individualnu  prirodu možemo  da  odlučimo  šta treba da lečimo.   Već  smo  rekli  da  je  opasno  otklanjati  ili  lečiti  simptome  koji  su  suviše  površni,  a zapravo  su  posledica  dubljih  uzroka.  Već  smo  govorili  o  mudrosti  usmeravanja našeg  lečenja  ka  centralnom  poremećaju  koji  postoji  na  dubljem  nivou  i  o izbegavanju  usmeravanja  naših  lekova  na  periferne  ili  sekundarne  simptome,  koji su, međutim, za pacijenta često mučni i zbog kojih je on zapravo i došao kod nas da bismo ih uklonili. Međutim, u poglavlju 3.1 naglasili smo da je veoma važna pravilna hijerarhija  gde  su  prema  ozbiljnosti  rangirani  simptomi  pacijentove  bolesti (pacijentova hijerarhija); ponekad se prvo mora  lečiti  fizički  simptom ako on preti da ugrozi pacijentov život.   Može vam pomoći nešto od ovog što su naši učitelji rekli:  1. Haneman  i Kent  nas  uče  da moramo da  lečimo  sveukupnost  simptoma  koji  su 

pravino gradirani prema hijerarhiji njihove važnosti.  2. Džordž  Vitulkas,  mada  fleksibilno  proučava  sveukupnost,  ključne  simptome  i 

esenciju  svakog  slučaja  prema  njegovim  potrebama,  najviše  je  poznat  po prepisivanju lekova na osnovu esencije slučaja. 

  3. Na  trećem mestu, važno  je  znati da se centralni poremećaj  često manifestuje u 

vidu mentalnih simptoma, koje potvrđuju i podržavaju fizički. Mnoge homeopate  nastoje  da  ‘generalizuju  specifičnosti’,  što  je  posmatranje  individualne pacijentove  unutrašnje  prirode  u  okviru  patologije  bolesti.  Na  primer,  kada  se uznemirenost, bolovi i disfunkcija organa javljaju samo u periodu između 4.00 i 8.00  sati  ujutro,  možemo  reći  da  postoji  generalni  simptom  pogoršanja  koje nastaje  između  4.00  i  8.00,  kao  i  da  je  taj  simptom  važniji  od  specifične uznemirenosti, bolova i teškoća.  

 4. Tomas Mohan nas uči da se mora izaći u susret potrebama pacijenta i da lekovi 

određeni na osnovu sličnosti moraju biti usmereni  takvo da  izađu u susret  tim pravim potrebama. ‘’Važno je videti odakle svaki pacijent potiče i čemu teži.’’ To ne mora neophodno biti ono što vam je pacijent izložio da treba lečiti, takođe to se mora pažljivo razlikovati od onog što biste vi, kao lekar, želeli.  

 Često  je  lekareva  interpretacija pacijentovih simptoma i potreba obojena njegovim ličnim predrasudama.  Evo nekoliko primera:  ‘’Ako izlečim ovu bolest, to će dokazati mojim kolegama koliko sam ja dobar.’’  

84

‘’Ako ovom pacijentu dam ono  što  on  želi,  on  će odobravati moje postupke  i  ja  ću dobiti na prestižu.’’ 

 ‘’Ova osoba se mora uklopiti u  jedan od mojih sistema verovanja, dakle ono što on zaista pokušava da kaže je ... i ja ću mu prepisati lek u skladu sa tim.’’ 

 ‘’Plašim  se  ove  patologije  i  mogućih  posledica  lečenja  i  zato  ću  pružiti  samo palijativnu pomoć i prepustiti pacijenta.’’ 

 Potpuno izaći u susret dubljim pacijentovim potrebama je teško. Mi moramo da:  1. Uzmemo slučaj tako da smo distancirani od njega. 2. Procenimo  sveukupnost  simptoma,  esenciju,  ključne  karakteristike  i  uzročne 

faktore kod slučaja 3. Zapazimo kako su simptomi pravilno rangirani. To je proces u kom odlučujemo 

na osnovu ‘istinskih potreba’ pacijenta.  5.6 ANALIZA SLUČAJA 1. DEO – VRSTE SLUČAJEVA  Ako  je  slučaj pravilno uzet  i  korektno analiziran  to  će nam  jasno  reći  šta  je  to  što treba  lečiti.  Analiza  slučaja  znači  pravilno  procenjivanje  važnosti  karakteristika slučaja  i  otkrivanje  centra  oboljenja  ili  izvorišta  svih  simptoma  koji  motivišu  i stvaraju pojedinca i njegov svet. Svaki individualni slučaj izgledaće sasvim drugačije, možda ćemo se susresti sa:  1. Pacijentima  koji  pate  od  ozbiljne  fizičke  patologije  koja  uključuje  ekcem, 

psorijazu, ulcerativni kolitis, anginu, perikarditis, multipleks sklerozu ili rak.   2. Pacijentima kod kojih slabo rade organi ili sistemi poput bubrega, bešike, jetre ili 

žlezda, ili koji imaju lošu cirkulaciju ili reumatske bolove.  3. Bolestima  senzornih  organa poput Menijerove bolesti,  koju  karakteriše  tinitus, 

gluvoća  i  povremeni  napadi  vrtoglavice  koji  mogu  biti  praćeni  mučninom  i znojenjem. 

 4. Pacijentima  koji  pate  od  ozbiljnih  psihičkih  problema  kao  što  su  nesanica, 

strahovi,  uznemirenost,  depresija  ili  fobije.  Pacijenti  koji  pate  od  ovakvih ozbiljnijih problema mogu imati samo još relativno minorne fizičke probleme. 

 5. Pacijentima  kojima  su  dijagnozirana  mentalna  stanja  kao  što  su  šizofrenija, 

manijakalna  depresija  ili  fobije  bilo  koje  vrste.  Ova  grupa  se  razlikuje  od prethodne po tome što je bolest dublje prodrla ili duže podnose tu bolest. 

 6. Pacijentima koji uzimaju konvencionalne lekove koji deluju veoma površno ili ih 

koriste od nedavno. 

85

 7. Pacijentima koji pate od akutnih bolova i traže momentalno olakšavanje bolova. 

To može biti  novonastala  pojava  ili  ponovno  vraćanje  hroničnog  stanja  koje  je bilo mirno neko vreme. Tu se svrstavaju glavobolje, kolike na žuči ili bubrezima, neuralgije sa crvenilom kože, giht, itd. 

 8. Povremeno  sa  pacijentima  čije  je  zdravlje  savršeno,  osim  jednog  problema 

(jednostrani  slučajevi),  npr.  mokrili  su  u  krevet  kad  su  bili  deca  ili  patili  od izolovanih bolova ili akni. 

 Morate  odlučiti  na  šta  ćete  usmeriti  lek,  tj.  šta  treba  lečiti.  Uvek  morate  uzeti  u razmatranje  pacijentove  želje,  mada  ne  smete  dozvoliti  da  pacijentovi  stavovi dominiraju nad vašim profesionalnim znanjem i procenom.   Ovaj balans je veoma teško održati, naročito kod pacijenata koji su zahtevni i uporni da dobiju ono  što oni  žele. Trenutci procene  slučaja pre donošenja odluke o  tome koji ćete  lek prepisati  i posle uzimanja slučaja korišćenjem svih svojih sposobnosti su period pun opasnosti.  To je period u kom vaše lične predrasude mogu da utiču na tok događaja, ili kad vaš odnos sa pacijentom može da pokvari vašu distanciranost od slučaja.  Izlečenje zahteva otklanjanje patologije pravilnim redosledom i u skladu sa pravcem koji  zakon  lečenja  nalaže.  Izlečenje  je  proces  gde  se  vremenom  stanje  menja pokazujući obnavljanje zdravlja od unutrašnjosti ka spoljašnjosti.   Može postojati puno simptoma, ali neće biti karakterističnih, nego samo zajedničkih i određenih. Takođe može biti samo nekoliko simptoma bilo koje vrste.  Čak  i  među  pacijentima  kod  kojih  je  slika  simptoma  prilično  dobra  da  bi  se  lek prepisao, postoje kompleksni  slučajevi gde se  tek nakon reakcije na prvi  lek može proceniti da li je slučaj izlečiv ili ne.    5.7 RAZLIČITI PRISTUPI ANALIZI SLUČAJA   Različiti lekari u svojim glavama imaju različite modele i nastoje da sagledaju svaki slučaj u  svetlu  tog modela,  kao  i na koji  način  taj model  ‘otvara’  slučaj  tako da on otkrije sliku leka. Opseg modela varira, počevši od onih koji insistiraju na potpunoj otvorenosti uma i fleksibilnosti do onih koji se nalazi na drugom kraju ekstrema, koji ‘uglavljuju’ pacijentovu individualnost u fiksiran kalup.   Na dijagramu 9 prikazan je ovaj opseg   

86

   

ESENCIJA  

SVEUKUPNOST  SIMPTOMA 

 GENRALNE FIZIČKE  KARAKTERISTIKE 

 KLJUČNE KARKATERISTIKE 

                                                                    SPECIFIČNOSTI  

SIMPTOMI I SINDROMI  

OLIGOPLEKS  

Dijagram 9  1. Esencija.  Ovo  je  glavna  odlika  pojedinca  koja  reflektuje izraženu sliku simptoma koja jasno ukazuje na prirodu lika. 

 2. Sveukupnost simptoma pravilno gradiranih.  3. Generalne  fizičke  karakteristike.  Ako  je  esencija 

‘neposlušna’, a sveukupnost simptoma ‘razvodnjena’, onda pažljivo posmatranje generalnih fizičkih karakteristika može da ukaže na pravi lek. To uključuje način reagovanja  na  temperaturu,  znojenje,  želju  za  određenom  hranom,  način spavanja, reagovanje na pritisak, dodir, pokret, vreme, lokaciju i doba dana, itd.  

 Takođe,  ako možemo  da  odredimo  generalne  kvalitete  određenih  simptoma,  a oni potvrđuju kompletan obrazac, moći ćemo da uvidimo jasnu sliku.  Generalne fizičke karakteristike su važne kod pacijenata koji pokazuju konfuznu mentalnu  sliku  sa  nekoliko  ili  konfliktnih  ključnih  karakteristika  ili  mnogo raznovrsnih  mentalnih  simptoma  zbog  čega  je  teško  među  njima  uočiti  sliku samo jednog leka.  

4. Ključne karakteristike su upadljivi simptomi.  To  su karakteristike pacijenta; stvari za koje se kaže da su tipične za pacijenta; uočljivi, čudni,  retki  i neobični  simptomi koji  su  izraženi. Mi uglavnom prepisujemo  lek 

87

na osnovu ključnih karakteristika kad se radi o prvoj pomoći, akutnim bolestima koje zahtevaju urgentno delovanje  ili  akutnim stanjima koja  se  nalazi na nivou najbližem  površini,  a  zahtevaju  urgentno  rešenje.  Nekada  će  to  biti  lek  koji  se manje  koristi,  neki  na  koji  simptomi  ne  ukazuju  toliko  često  koliko  na  glavne lekove  ili  glavne  nosode.  Ponekad  se  kaže  da  vam  treba  ‘’tronoga  stolica  i  još jedna noga’’, tj. četiri ključne karakteristike. 

 5. Specifičnosti  se  odnose  na  primenu  specifičnih  lekova  za  određene 

bolesti, npr. Cantharis za ciste, Drosera za magareći kašalj, Lachesis za crvenilo sa  temperaturom. Ova tehnika  ignoriše prvi princip,  individualizaciju. Svaki  lek može  imati  sliku  svake  bolesti,  naša  je  dužnost  da  pažljivo  individualizujemo svaki slučaj od prve pomoći, preko akutnih bolesti do hroničnih stanja. 

 Kod svakog slučaja postupamo u skladu sa dijagramom 7, koji daje oblasti koje morate  istražiti  da  biste  otkrili  sve  simptome nastale  situacije,  to  su  senzacije, lokacija,  ekstenzija,  modaliteti,  uzročni  faktori  i  prateće  pojave.  Specifičan pristup  lečenju  svakog  slučaja  ne  sme  se  brkati  sa  ‘terapeutikom’  što  je proučavanje  detalja  o  lekovima  kako  bi  se  oni  mogli  razvrstati  prema slučajevima, na primer, gde fizički ili specifični simptomi zahtevaju momentalno lečenje.   

6. Simptomi i sindromi. Ovo se odnosi na praksu lečenja simptoma ili grupa simptoma bez obzira na potrebe pacijenta kao celine. O tome se govorilo u poglavlju 2 kod ‘’potiskivanja’’. 

 7. Oligopleks  neizbežno  sledi  nakon  potiskivanja  –  zašto  rizikovati?  Dajte 

pacijentu nekoliko lekova koji su poznati kao ‘’homeopatski’’ za stanje na koje se žali; dakle odjednom se daje nekoliko lekova i doze se često ponavljaju. 

      5.8 POREKLO RAZLIČITIH VRSTA SLIKA SIMPTOMA  Simptome  možemo  podeliti  prema  kvantitetu  i  kvalitetu.  Kvantitet  simptoma  će zavisiti  od  jačine  vitalne  sile.  Kada bolest  u  centralnom stanju  zahteva neku vrstu spoljašnje  manifestacije,  ona  će  to  učiniti  na  najmanje  štetan  način.  Vitalnost  će upravljati kvantitetom simptoma. Kvalitetom ovih simptoma upravlja stanje bolesti ili konstitucije, koje zavisi od dijateze ili mijazmatičnih uticaja.  Kad  uzmemo  slučaj  i  pregledamo  pacijentovu  celokupnu  biografiju,  zajedno  sa nasleđem, mi ćemo moći da procenimo šta je kod tog slučaja važno. 

88

 Da bismo odlučili šta treba da lečimo, trebalo bi da uzmemo u obzir:  ‐ Sve urgentne ili intenzivne simptome koji prete da ugroze život ili mogu kasnije 

da uzrokuju ozbiljnu patologiju ako se zapostave.  ‐ Analizu  onog  što  je  najdublje  ili  uzrokujuće,  što  obuhvata  svaku  dominantnu 

sličnost poput etiologije koja oblikuje ceo slučaj.   ‐ Analizu nivoa i njihovu lokaciju, kao i odluku o tome koji je nivo koji treba prvo 

lečiti.   Ovo nam daje četiri mogućnosti prema vrstama slučaja koji su prikazani u dijagramu 10. Kompleksni slučajevi koji se nalaze u grupi III i IV zadaju nam najviše poteškoća. Odlučiti  šta  je  to  što  treba  lečiti  može  ponekad  biti  veoma  teško  u  ovakvim slučajevima.  Stanje zdravlja‐TELESNA KONSTITUCIJA     VITALNOST‐snaga ekspresije osećanja Kvalitet simptoma              Kvantitet simptoma  DOBRA                DOBRA 154  Mnoštvo  simptoma  dobrog  kvaliteta  tako  da  mogu  da  formiraju  jasnu  sliku homeopatskog leka  DOBRA          LOŠA 153 17  Nekoliko  simptoma  dobrog  kvaliteta  tako  da  ukazuju  na  nekoliko  ključnih karakteristika jednog leka  LOŠA        DOBRA  Mnoštvo  simptoma  lošeg  kvaliteta,  nekoliko  protivrečnih  ključnih  karakteristika, bledo  izraženi  generalni  simptomi,  lažne  ili  potisnute  slike  leka,  ništa karakteristično. 

162 do 171  LOŠA          LOŠA 180 172 do 184  Nekoliko simptoma lošeg kvaliteta Težak slučaj za izlečenje. Jednostrani slučajevi.  

89

Brojevi se odnose na paragrafe iz Organona  Dijagram 10   5.9 PRE PRVOG PREPISIVANJA LEKA  Kada  pacijent  dođe  kod  vas,  vi  prvo  morate  da  procenite  urgentnost  njegovih potreba. Da li je to situacija – prva pomoć ili vrsta akutne manifestacije koja zahteva momentalno posvećivanje pažnje? Da li je slučaj dugo hroničan,  i ako jeste kakav je po prirodi?  Prilikom  procesa  uzimanja  i  procene  takvih  slučaja  verovatno  ćete  koristiti repertorije  da  biste  pronašli  ključne  rubrike,  a  na  kraju  konsultovati  materija medike da biste identifikovali koji je pravi lek koji je pacijentu potreban.  Međutim, pre nego što donesete odluku koji ćete lek prvo prepisati, preporučljivo je uraditi sledeće:  1. Napravite pauzu, pogledajte pacijenta i zaključite da li lek koji ste odabrali zaista 

odgovara osobi koja sedi ispred vas  2. Razgovarajte sa pacijentom o svim eventualnim uzrocima koji bi mogli održavati 

stanje  bolesti,  kao  na  primer  antidoti,  kao  i  o  ostalim mogućim  preprekama  u procesu lečenju koje bi mogle biti prisutne. To se može odnositi na neadekvatnu ishranu,  način  života,  prekomerno  uživanje  ili  upotreba  prepisanih  lekova, korišćenje kontraceptivnih  tableta,  loše  socijalno  stanje  ili  situacija na poslu  ili odnosi sa partnerom. 

O  svim  tim  temama  bi  trebalo  da  razgovarate  sa  pacijentom  kao  sa  sebi  ravnim. Ponudite  svoje  znanje  i  savet  samo  u  onoj  meri  u  kojoj  to  utiče  na  efikasnost prepisivanja  leka  i  na  lečenje.  Proces  procene  čitavog  slučaja  stavlja  u  fokus celokupne životne potrebe pacijenta, ulogu leka koji ćete prepisati i takođe vas dalje informiše  o  prikladnosti  leka  koji  ste  izabrali  kao  i  o  onome  što  taj  lek  može  da postigne (prognoza).  RAD HOMEOPATE POKRIVA TRI ASPEKTA  1. Pravilno  prepisivanje  leka  u  skladu  sa  potrebama  pacijenta,  na  koje  ukazuju 

pravilno gradirani simptomi.  2. Vraćanje  zdravlja  i  jačanje  konstitucije  i  vitalnosti  tako  da  se  više  ne  javlja 

prethodno stanje bolesti: prepisivanje lekova za određene nivoe.  3. Edukovanje pacijenata o pravoj prirodi zdravlja, bolesti i izlečenja, ulozi lekara i 

dužnostima pacijenta. 

90

 Savetujte pacijente samo onda kad oni traže savet. Kad pacijenti dođu kod vas oni su samo  određenoj  meri  spremni  da  unose  promene  u  svoj  život.  Trebalo  bi  da  ih savetujete iskreno, u skladu sa vašim znanjem i obučenošću, ali često će pacijentima biti  potreban  savet  nekog  ko  je  vešt  u  ostalim  tehnikama,  kao  što  je  savetovanje. Trebalo bi da ste u mogućnosti da ih savetujete u smislu da im vaša pomoć i savet  mogu  i  nadalje  pomagati  i  da  znate  koga  da  im  preporučite  u  pogledu  drugih naučnih  disciplina.  Neki  primeri  ostalih  veština  koje  biste  im  mogli  preporučiti nalaze se u napomenama na kraju ovog poglavlja.  Morate  uvek  biti  svesni  mogućnosti  da  pacijentu  možda  u  tom  trenutku  nije potreban  lek.  Mogu  postojati  druge  stvari  koje  bi  trebalo  pre  toga  uraditi.  U paragrafu §225 Haneman govori o toj mogućnosti  i zaključuje da se to dešava kod nekih pacijenata.     Samo  emotivne  bolesti,  poput  ovih,  koje  je  prvo 

prouzrokovao, a zatim  i održavao um,  iako su nedavno nastale  i  pre  nego  što  su  dublje  prodrle  u  telo, mogu, putem  fizičkih  lekova,  poput  iskazivanja  poverenja, prijateljstva,  razumnog  saveta,  brzo  preći  u  zdravo stanje uma  (a uz odgovarajuću  ishranu  i način  života, na sličan način, u zdravo stanje tela). (Org: § 226)  

 Slično, povremeno viđamo pacijente koji već odlaze kod savetnika ili nekog drugog terapeuta.  Može  biti  da  su  te  druge  vrste  lečenja  proizvele  povoljne  promene  i donele  napredak.    U  to  ne  biste  trebali  da  se mešati  prepisujući  lek;  zapazite  sve promene  i simptome na svakom nivou  i sačekajte dok se ne  javi potreba za daljim stimulisanjem kada homeopatski prepisan lek može da pomogne pacijenti da načini sledeći korak.  Kada  pacijent  dobro  reaguje  na  lečenje,  a  nema  promene  u  pogledu  njegovih osećanja i načina na koji on reaguje na život, njegov centralni problem ostao je isti, ako  je  on  svestan  toga  psihoterapija  će  biti  korisna.  Neke  terapije  mogu  da  se primenjuju  paralelno  sa  homeopatijom,  a  neke  mogu  da  je  ometaju  ako  se primenjuju istovremeno.  NAPOMENA 1  ­ PRIMER SLUČAJA  Primer  slučaja  u  kom  zajednički  simptomi  bolesti  daju  dijagnozu,  ali  uzimanje pacijentovih individualnih simptoma ukazuje na lek koji vodi ka izlečenju.   Devojčica.  Rođena  21/06/90.  Slučaj  uzet  04/10/90.  Bebin  najveći  problem koji  je dijagnoziran je infantilna kolika.  

91

Imala je velike bolove i puštala gasove zbog kolike. Vrištala je od bolova. Kada je bila u bolovima, stavljala je kolena na grudi. Beba je očigledno veoma patila zbog bolova.   Kolika  se  javila  kad  je  imala  tri  meseca,  a  uzročni  faktori  se  nisu  mogli  uočiti. Trudnoća i porođaj su bili normalni mada se rodila šest nedelja ranije. Dok je bila u bolnici 3 ili 4 puta bila je hranjena naso‐gastrično.  Sada se hrani na svaka dva sata i čini se da se dobro oseća.  Nije primala vakcine.  Najviše voli da spava na stomaku, a vrat joj se znoji kad zaspi.  Takođe pati od jakog osipa koji je veoma crven i upaljen.  Na  osnovu  velikih  bolova  u  stomaku  koji  su  se  smanjivali  kada  bi  zgrčila  noge odabran je lek, Colocynthus.  Tri dana kasnije: Nema pravog poboljšanja.  Majka  je  zapazila  da  je  beba  delovala  nekako  bolje  kad  se  oslobađala  gasova podrigivanjem; i da su se bolovi pojačavali između 17 i 20 posle podne.  Beba je uživala u hladnom vetru. Imala je dijareju sa zelenom stolicom.  Na osnovu dijagnoze da se radi o nemogućnosti oslobađanja od gasova odabrana su dva  leka.  Carbo  veg.  je  doneo  izvesno  poboljšanje,  dok  Lycopodium  nije  unosio nikakve promene.  Tri dana kasnije:  nije bilo nikakve promene njenog stanja.  Kad bi osetila bolove ili bi se previjala zgrčivši noge na grudi ili bi se protezala. Bila je veoma ljuta zbog bolovi koji su za nju postali iritirajući i bilo je teško ugoditi joj.  Na osnovu ovih simptoma odabran je lek Chamomilla.  Tri dana kasnije beba  je stigla na akutnu kliniku sa dijarejom. Stolica  je bila žuta  i tečna. Još uvek je veoma patila od gasova i bolova u stomaku.  Odabrana  su  dva  dodatna  leka  koja  su  imala  reputaciju  da  leče  infantilnu  koliku, Borax i Aethusa.  Nedelju dana kasnije beba je još uvek veoma patila od kolike i gasova.  Nije bilo promene nakon primene prethodno pomenutih lekova. 

92

 Majka je primetila da je beba plakala u snu.  Ignorišući  dijagnozu  opštim  simptomima,  odabran  je  lek  na  osnovu  individualnih simptoma  koje  je  beba  imala;  tj.  znatno  poboljšanje  kada  se  nalazila  na  svežem vazduhu i kada je bila u svojim kolicima; tj. u toku kretanja,  snažna averzija prema zatvorenom prostoru praćeno plakanjem. Lek koji  je odabran bila  je Pulsatilla koja je olakšala sve abdominalne probleme i izlečila slučaj.  Ovaj  slučaj  ilustruje  važnost  razmatranja  svih  aspekata,  a  ne  samo  dijagnozirane bolesti.  Lekovi  koji  su  odabirani  na  osnovu  dijagnozirane  infantilne  kolike  i nemogućnosti  oslobađanja  od  gasova  nisu  doneli  nikakvo  poboljšanje  stanja.  Tek kad su uzeti i razmotreni simptomi relevantni samo za ovaj slučaja pojavio se pravi lek.  NAPOMENA 2  ­ ALTERNATIVNE METODE DIJAGNOZE  Naredne  tehnike  nude  mogućnost  davanja  dijagnoze.  Ove  terapije  ne  zamenjuju pravilno  homeopatsko  lečenje  ali  mogu  da  pruže  podršku  pacijentu  i  takođe  da ukažu  na  moguća  stanja.  Ove  terapije  ne  daju  alternativu  homeopatskoj odgovornosti  da  napravi  kompletnu  i  preciznu  dijagnozu,  i  kada  je  to  neophodno podvrgavaju  pacijente  savremenim medicinskim  testovima  i  ispitivanjima,  o  čemu se raspravlja u narednim poglavljima.  REFLEKSOLOGIJA  Refleksologija je drevna veština lečenja koja koristi specifičan oblik masaže stopala. Mnoga stanja mogu se detektovati preko stopala; refleksolozi smatraju da su stopala ogledalo tela i da reflektuju tenziju i bolest koja je prisutna.   MASAŽA KIČME  Posmatranjem  kičme  i  njene  iskrivljenosti  u  odnosu  na  pravilnu  uspravnu  liniju, mogu  se  ustanoviti  raznovrsni  poremećaji.  Debalans  tela  ili  iskrivljeno  držanje obično  ukazuju  na  unutrašnje  promene  u  telu  daleko  pre  nego  što  se  pokažu bilo kakvi  poremećaji  telesnih  funkcija.  Bilo  kakva promena držanja  utiče  na promenu položaja  svih  organa  i  ako  je  ova  deformacija  prisutna  duže  vremena,  može rezultirati bolešću.  Tehnike  blagog  pritiskanja  ključnih  delova  kičme  preusmeravaju  unutrašnju energiju  tela  omogućavajući mišićima  da  se  opuste  i  lagano  vraćaju  kičmu  u  njen prirodni položaj.    

93

KRANIJALNO SAKRALNA TERAPIJA  Pritiskanje kostiju i membrana lobanje kao posledica nesreće ili traume pri rođenju može  da  izazove  sprečavanje  rasta  mozga  i  mogu  da  nastanu  mnogi  problemi. Kranijalno  sakralna  terapija  vraća  balans  kostima  i membranama  lobanje  tako  da mozak može normalno da raste i da se razvija.  IRIDIOLOGIJA ILI  DIJAGNOZA PREKO POSMATRANJA DUŽICA  Svaki  deo  tela  odnosi  se  na  određeni  deo  dužice.  Proučavanjem  dužice,  mogu  se uočiti mnoge bolesti. Bolesti koje su postojale ili one koje su još uvek prisutne i dalje su  vidljive,  zabeležene  na  dužici  kao  crne mrlje  koje  prekrivaju  oblast  određenog organa, poremećaj u pogledu ishrane takođe utiče na boju dužica.   PSIHIČKO LEČENJE  Psiholozi priznatih kvaliteta mogu na osnovu svog rada da daju pravilnu medicinsku dijagnozu.   ANALIZA ČAKRI  Čakre (točkovi) su centri energije koji se nalaze na sedam ključnih mesta duž kičme. Oni  koji  su  vešti  u  tome mogu da mere  jačinu  i  kvalitet  protoka  energije  u  svakoj čakri  i da dijagnostikuju područja bolesti na osnovu svog znanja o  tome šta  svaka čakra predstavlja na svim nivoima ljudske ekonomije.   KINESKA / JAPANSKA DIJAGNOZA  Ovo  se  odnosi  na  istočnu  umetnost  davanja  dijagnoze  o  unutrašnjim  stanjima  i organima posmatranjem boje, oblika i teksture eksternih delova tela, naročito lica i jezika.   PRIMENJENA KINEZIOLOGIJA  Ona  razmatra  povezanost mišića  sa  unutrašnjim organima  i  akupresurnu  energiju koja  prolazi  kroz  njih  povezujući  ih  dinamično.  Testiranjem  alergije  preko primenjene kineziologije može se zapaziti da mišići slabe u prisustvu alergena. Telo instiktivno zna na koju je hranu osetljivo; koji vitamini i minerali mu nedostaju, itd.   ALEKSANDROVA TEHNIKA  Lekari  daju  ‘lekcije’.  To  je  tehnika  ‘koja  razmišlja’  i  praktični  metod    sa  blagim pristupom koji omogućava telu da funkcioniše u skladu sa onim kako je sazdano, bez mešanja mentalnih / psihičkih navika koje težimo da nagomilavamo u toku života. Te  navike  ne  samo  da  nas  ograničavaju  na  razne  načine  nego  često  i  deformišu 

94

okvirni  način  funkcionisanja  našeg  tela  stvarajući  područja  tenzije  i  bola. Korišćenjem Aleksandrove tehnike, te oblasti se mogu zapaziti i izmeniti.   NAPOMENA 3 ‐TERAPIJE KOJE SU OPREČNE HOMEOPATIJI  Ako je terapija efikasna, u skladu sa pravcem delovanja leka i sledi principe lečenja celine (individualni, holistički pristup, sa minimalnim mešanjem); ona je u skladu sa najvećim  idealima  u  lečenju.  Generalno  govoreći,  takve  dve  terapije  ne  bi  trebalo primenjivati  na  pacijentu  istovremeno  i  moralo  bi  se  odlučiti  da  li  će  pacijent dobijati homeopatsku ili neku drugu terapiju. Davanje dve terapije istovremeno isto je kao i davanje dva leka istovremeno čime bi se izgubila jasna slika slučaja.   Ovde  su navedene  terapije  koje  se  obično nude  kao  alternativna metoda  i  koje  će najverovatnije  biti  oprečne  homeopatiji  ako  se  daju  dugoročno,  pošto  dubinsko lečenje uključuje: 1. Akupunkturu 2. Refleksologiju 3. Bahove cvetne lekove 4. Isceljenje – spiritualno ili fizičko 5. Šiacu masažu 6. Vitaminsku terapiju 7. Dijetetsku terapiju 8. Hipno terapiju 9. Lečenje kristalima 10. Kranialno‐sakro osteopatiju 11. Medicinsko bilje  Međutim,  neke  od  ovih  terapija  mogu  da  se  koriste  paralelno  sa  homeopatijom  i neće izazivati konflikte.  NAPOMENA 4 ­ TERAPIJE KOJE SU KOMPLEMENTARNE HOMEOPATIJI 1. Konstruktivno savetovanje 2. Metamorfska tehnika 3. Savetovanje u vidu saradnje 4. Aleksandrove lekcije 5. Terapija pritiskanja kičme 6. Joga koja uključuje svih osam zakona joge 7. Bates Eye Metoda (reokularizacije ) 8. Bilje kao podrška dubinskom lečenju 9. Aromatična terapija, pod uslovom da se ne koriste antidotna ulja poput kamfora  Homeopatija  je  genijalna  alternativa  sadašnjem  konvencionalnom  sistemu. Isključujući  hirurške  bolesti,  homeopatija  ima  izlečive  metode  za  sve  bolesti,  od minornijih  naslednih  faktora  i  prve  pomoći,  do  najozbiljnijih  oblika  ‘bolesti’  koje 

95

prete da ugroze život. Ona može uspešno da  leči  endemične,  epidemične,  akutne  i hronične bolesti.  Ostali  oblici  alternativnih  terapija,  mada  vredne  u  njihovim  oblastima  su ograničenije u odnosu na homeopatiju, i pre bi se moglo reći da su komplementarne nego potpuno alternativne. Akupunktura je najbliža potpuno alternativnom sistemu, ali  zbog  dubinskih  uzroka  koji  se  uglavnom  u  svakoj  bolesti  nalaze,  akupunktura više nema sposobnost da leči dubinske slojeve osetljivosti na bolest što homeopatski anti‐mijazmatični lekovi mogu da ostvare.   NAPOMENA 5  ‐FAKTORI KOJI UTIČU NA PROGNOZU  Faktori  koji  utiču na  reagovanje u  toku homeopatskog  intervjua  i  lečenja  i  koji  su važni za davanje prognoze su:  1. Volja  za  životom.  Jedan  aspekt  ovoga  vidi  se  u  volji  za  izlečenjem;  prisustvo 

onoga što čini čuda. Drugi aspekt ovoga nalazi se u volji za bekstvom od bola  i nelagodnosti.  Pacijenti  koje  motiviše  samo  želja  da  pobegnu  od  bola  su  teži pacijenti, oni neće lako unositi promene koje su neophodne da bi ozdravili. 

 2. Slika  koju  pacijent  ima  o  sebi  (bedni  ‘grešnik’  koji  govori  sebi  da  nije  zdrav, 

naravno,  neće  ni  ozdraviti).  Lična  slika  o  sebi  je moćno  sredstvo  koje  limitira iskazivanje emocija. 

 3. Limitiranost pacijentovog horizonta (ono  ‘za šta  ja znam da  je  tačno / realno / 

znam  sve  što  treba  da  znam.  Sve  što  se  razlikuje  od  toga  je  laž  /  netačno  / beskorisno / obična glupost / sujeverje / nenaučno, itd.’). 

 4. Da  li  su  se  zaštitili  od  stresa  postavši  bez  potrebe  zavisni  od  socijalnog 

osiguranja  ili bolnice,  crkve, droga, alkohola  ili  valijuma uzimanog  iz navike,  ili manje  uočljivog  načina  samozaštite.  To  znači  da  im  je  znatno  smanjena mogućnost da se prilagode promenama. 

 5. Da li su se izolovali od partnerskih odnosa, ili veoma često menjaju partnere, ovo 

takođe odaje da se radi o preteranoj samozaštiti.  6. Sposobnost  da  ostvari  ljudski  kontakt  sa  homeopatom.  Neki  pacijenti  će  imati 

slobode u svojim vezama, dok će neki biti veoma čvrsto zatvoreni. Neki  ‘bujaju od emocija’, dok su drugi zatrovani ‘stagniranjem’.   

      

96

REFERENCE  1. Gegas,  V.,  ‘’Faktori  koji mogu  da  utiču  na  lek’’,  Homeopatske  veze,  tom 12  (4), 

Vinter 1999. 2. Karim, A.N., (Ed), ‘’Zbirka radova A.H. Grimera’’.  LITERATURA ZA DALJE IŠČITAVANJA  Kompton Bernet ‘Vakcine i Tuja kao lek za nju’. Kolter Haris, ‘’DPT – pucanju mraku’’ Nort atlantik buks, Kalifornija 

(DPT – difterija, pertuza i tetanus, prim.prev) Haneman,  Semjuel,  ‘’Medicinski  organon’’,  paragrafi  3,  71‐90,  108,  148‐192,  205‐207,  Kent, Džejms, Tajler,  ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’, poglavlja 3, 17, 22, 23, 26, 27, 35 Roberts, Herbert ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlja 9, 10, 11 Sankaran, D., P., ‘’Značaj etiologije u homeopatiji – simpozijum’’ Dr Ešvara Das i Dr Rada ‘’Sinopsis homeopatske etiologije’’, Njudelhi 110055 Foubister, D., M., ‘’Podučavanje homeopatije’’ Bikonsfild pres Šepard, Doroti, ‘’Epidemične bolesti’’, Helt sajans pres. Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 9, 12, 13, 14, ASOHM 1978. Vitulkas, Džordž, ‘’Novi model zdravlja i bolesti’’. Rajt Habard, Elizabet, ‘’Kratak kurs iz homeopatije’’, poglavlja 11, 12, IB & PS. Vitmon, E., K., ‘’Alhemija i lečenje’’, poglavlje 8.  VEŽBE  1. Definišite  dijagnozu  navodeći  sve  elemente  neophodne  za  celokupnu 

homeopatsku dijagnozu, gde se u to uklapa uobičajena alopatska dijagnoza? 2. Definišite prognozu. Koje su to glavne informacije koje određuju prognozu pre i 

posle prepisivanja prvog leka? 3. Kod pacijenata kod kojih je loša vitalnost biće samo par simptoma. Šta je to što 

slabi vitalnost? 4. Da li se koncepti vitalnosti i konstitucije, o kojima se govorilo u poglavlju 8, mogu 

lako dovesti u vezu ili su međusobno povezani? Da li je slaba konstitucija isto što i oslabljena vitalnost? 

5. Povežite koncept osetljivosti sa argumentima u korist vakcinacije i onima protiv vakcinacije,  tj.  ako kod pacijenta postoji osetljivost na određenu bolest da  li  će vakcinisanje neophodno delovati štetno ili će pozitivno uticati? 

6. Svojim rečima objasnite na koji način uzročni faktori mogu biti suviše površi ili suviše dubinski da bi se mogli vrednovati u homeopatskom uzimanju slučaja? 

7. Koristite  indeks reči  iz Kentovog Repertorija da biste pronašli sve rubrike koje počinju sa ‘Poboljšanje zbog’, kao i ‘vakcinacija’ i ‘potiskivanja ili potisnuto zbog.’ 

   

97

                       

POGLAVLJE VI    ODABIRANJE POTENCIJE I PREPISIVANJE PRVOG LEKA   6.1       Uvod 6.2    Lekovi 6.3    Pacijent 6.4    Bolest 6.5    Merenje jačine bolesti i jačine potencije 6.6    Prepreke u lečenju 6.7    Odabiranje potencije 6.8    Akutne bolesti 6.9    Prvo prepisivanje leka 6.10 Metode primene lekova   

98

6.1 UVOD  Mi nemamo zakone o tome kako odabrati potenciju, ali iz iskustva smo stekli dobru zajedničku praksu.  

Koja  je  potencija  najbolja  da  bi  lek  postigao  siguran  i blag  efekat? To, u  svakom  individualnom  slučaju, mogu da  odrede  čist  eksperiment,  pažljivo  posmatranje osetljivosti  svakog  pacijenta  i  precizno  iskustvo.  A  ne teoretsko nagađanje. (Org: § 278)  

 Haneman,  međutim,  ukazuje  da  je  odabiranje  potencije  važno.  Lekar, kaže on, bi trebalo da  

...  takođe  jasno  uoči  pravi  način  pripremanja  i  količinu doze, kao i pravi period ponavljanja doze. (Org: § 3) 

 Prilikom  odabiranja  potencija,  mi  razmatramo  tri  varijable:  lek, pacijenta i bolest.   U  ovom  poglavlju  baviću  se  odabiranjem  prave  potencije  prilikom prepisivanja  prvog  leka.  U  poglavlju  7  ću  detaljnije  govoriti  o ponavljanju  istog  leka,  frekventnosti  davanja  doza  i  kada  treba promeniti  lek nakon što razmotrimo reagovanje na prvi prepisani  lek i propratne  aktivnosti,  a  u  poglavlju  10  ću  govoriti  o  tome  kada  treba razmatrati prepisivanje leka za patologije koje su uznapredovale.  6.2 LEKOVI  Kada govorimo o lekovima, reč homeopatski označava potencijalizovanu supstancu. Biljni preparati od matične tinkture (koje imaju simbol  ) nisu homeopatski, ali se koriste kao osnova za homeopatske lekove i prethode rastvaranju i mućkanju.  Veličine potencija  Originalna ‘c’ ili centimalna veličina, gde je lek rastvoren u odnosu 1:99 opisana je u poglavlju  2.6.  Homeopate  takođe  koriste  lekove  koji  imaju  decimalnu  veličinu rastvora,  tj.  ‘x’  lekovi, gde  je odnos u rastvoru 1:9  i  ‘m’ veličinu rastvora u odnosu 1:999, stoga 1m je 1000c, 10m je 10.000, itd.  

99

Pošto  se  originalno  koristi  centimalna  veličina,  ‘c’  lekovi  često  nemaju  oznaku  ‘c’ posle  potencije,  npr.  30c  je  često  napisano  kao  30.30ch  što  znači  da  je  taj  lek potencijalizovan u skladu sa Hanemanovom metodom, koja koristi svežu bočicu za lekove za svaki korak u mešanju, 30ck predstavlja Korsakovu metodu, nazvanu po ruskom  homeopati,  gde  se  iz  bočice  izbacuje  tečnost  nakon  prvog  mešanja  i  ista neoprana bočica se koristi za drugo mešanje uz dodavanje alkohola i vode, potencija nastaje  od preostale  tečnosti  koja  se  od poslednjeg mešanja  zadržala na  zidovima bočice.  Jednoglasno je prihvaćeno da ‘ck’ potencije nisu toliko efikasne koliko metoda jedne bočice, međutim teorija malih klastera iz moderne fizike podržava superiornost ‘ck’ metode.   Razblaživanje,  dinamizacija  i  rastvaranje  su  alternativne  reči  koje  se  odnose  na proces potencijalizacije.  Opseg potencija koje se uopšteno koriste  je konvencionalan. Dž.T. Kent  je odabrao 6x, 6c, 30c, 200c, 1M, 10M kao redosled koji prati njegovo viđenje nivoa energije  i rasta, zasnovano na učenju Svedenberga, švedskog filozofa i mudraca.  Ove potencije su još uvek popularne mada su Skiner iz Liverpula i ostale homeopate koristile drugačije veličine.  Male potencije nalaze se između 3x i 12x,  i  između 3c i 6c (6c  je grubo rečeno isto što i 12x).  Srednje potencije su između 12c i 30c, neke homeopate koriste 30x do 100x.  Velike  potencije  su  200c  i  veće  centimalne  potencije,  takođe  1M  i  veće  hiljadite potencije.  Čini se da je Haneman u početku koristio silaznu i uzlaznu skalu, poneka kod istog pacijenta, a da se kasnije više odlučivao za uzlaznu skalu, centimalnih i LM potencija. Većim delom svoje prakse radio je unoseći promene u tri ili nešto više koraka (npr. od3c do 6c) i sa potencijama manjim od 30c. Izgledalo je da su jedina važna pravila  da se potencija mora promeniti svaki put kad se uzima i da se samo jedan lek može davati u jednom određenom periodu.  Kent kaže da se u toku dokazivanja karakteristični simptomi više ističu korišćenjem većih potencija, dok se simptomi tipični za bolest u toku dokazivanja najviše ističu primenom manjih potencija. On  je  takođe  tvrdio da Haneman nije mogao da  izleči ijatrogensku  bolest  (bolest  izazvanu  lekovima)  koja  je  postojala  paralelno  sa originalnom  bolešću  pomoću  potencija  koje  je  koristio.  Kent  uverava  da  se  takve bolesti mogu izlečiti korišćenjem potencija ‘m’ veličine.   

100

   PLUSSING  ­ DODAVANJE  Kroz praktično iskustvo Haneman je otkrio da se kod hroničnih bolesti rezultati brže postižu  metodom  koja  je  postala  poznata  kao  ‘dodavanje’.  Potencija  se  može rastvoriti  u prečišćenoj  vodi  i  svakodnevno davati  uz menjanje  potencije prilikom svakog  davanja  što  se  postiže  snažnim  mešanjem  mešavine,  ili  mućkanjem,  pre uzimanje kašike leka.     Vitalni  princip  ne  prihvata  takve  nepromenjene  doze  bez opiranja. (Org: §247)  U  paragrafu  246  Haneman  savetuje  da  se  koristi mešavina  iste  potencije,  koja  se svakodnevno  mućka  na  ovaj  način,  sve  dok  nema  daljeg  napretka,  zatim  treba svakodnevno uzimati sledeću veću potenciju koja se priprema na isti način. Njegovo iskustvo zapravo ga je odvelo primeni LM potencija.  Lm potencije su 50.000‐e potencije. One se uzimaju u tečnom stanju i svakodnevno mućkaju  tako da postaju donekle  izmenjene. Kod LM potencija veće  je  rastvaranje čiji je odnos 1: 50.000, za razliku od 1:99 kod potencija na C skali. Neke homeopate prepisuju LM potencije pacijentima koji se žale na probleme sa kožom ili patologije na koje bi se u suprotnom mogle primeniti centimalne doze. (2)  Teško  je  dati  konačna  pravila  o  potencijama  kao  uspešnim  lekovima  protiv  svih vrsta bolesti, pošto njih prate različite doze  i  izbori potencija, što se može zapaziti kod vodećih  homeopata.  Naznake  date  u  poglavlju  6  jednako  se  primenjuju  na  sve  gore  pomenute metode primene lekova.   Male  potencije  često  se  korite  na  poseban  način,  kao  što  je  to  slučaj  sa  Dr Šuslerovom terapijom biohemijskih tkiva, gde se koristi 12 mineralnih soli koje su prisutne u svakom telesnom tkivu u 6x potenciji.  Male potencije se ponekad koriste i van homeopatije, npr. koriste ih osteopate, da bi podržali druge terapije.  KVALITET LEKOVA  Na  kvalitet  lekova  može  uticati  postupak  pravljenja  lekova,  starost  originalne supstance od  koje  se  kasnije  prave potencije,  kao  i  njihovo pravilno  skladištenje  i korišćenje.  Supstance  i  metode  potencijalizacije  korišćene  u  originalnom dokazivanju  leka  treba  dosledno  reprodukovati  i  prilikom  svakog  naknadnog pravljenja leka.  

101

RADIONSKE MAŠINE ZA POTENCIJALIZOVANJE LEKOVA  Postoje  mašine  koje  potencijalizuju  lekove  i  koje  su  veoma  jednostavne  za korišćenje. Neke homeopate im ne veruju pošto ne mogu da prate proces prenošenja kinetičke  energije,  koja  se  u  toku mućkanja  prenosi  na  energiju  leka. Mašina  radi prema broju ili obrascu željenih vibracija potencije. Ostale homeopate veruju u ovaj pogodniji  način  prenošenja  energije  i  smatraju  da  su  potencije  napravljene  u  tim mašinama  efikasne.  Jedna  od  primedbi  na  upotrebu  ovih  mašina  je  što  one  ne pružaju podršku našim apotekama koje dobro služe homeopatiju.   6.3 PACIJENT  U  literaturi ćete pronaći da  je moguće davati potenciju koja  je  ili previše visoka  ili previše mala,  na  primer  za  ozbiljne  bolesti  srca  gde  prevelika  potencija može  da uzrokuje  fatalnu  krizu  u  oslabljenom organu  ili  sistemu  (Pogledajte  poglavlje  10). Vitalna sila u pacijentu je ta koja reaguje na stimulaciju lekovima. Pacijenti variraju u  pogledu  njihove  osetljivosti  na  stimulaciju,  neki  pacijenti  brzo  reaguju  na  samo jednu dozu. Kod drugih  je potrebno nekoliko puta primeniti  dozu pre nego  što  se pokaže  bilo  kakva  reakcija.  Priroda  vrste  leka  ukazaće  na  najverovatniji  način reagovanja, na primer Fosforni (Phosphorus) pacijenti će obično brže reagovati, dok će Grafit (Graphites) pacijenti reagovati sporije. Mi moramo razmotriti i pacijentovu celokupnu sposobnost da reaguje na potencijalizovani lek što nam on otkriva u toku intervjua.   OSETLJIVI PACIJENTI  U poglavlju I.4 osetljivi pacijenti su opisani kao oni koji prekomerno reaguju na bilo koji stimulans koji im je dat. Ti pacijenti će u svojoj istoriji imati alergijske reakcije na proste supstance i prirodna lečenja, kao i na jače stimulanse tipa konvencionalnih lekova.  Prilikom  odabiranja  potencije  važno  je  uzeti  u  razmatranje  akutnu osetljivost pacijenta.  STARIJI PACIJENTI  U  određenoj  etapi  života  telesni  sistemi  i  organi  počinju  da  se  troše.  Stariji  ljudi često pate od fizičke patologije, uz neujednačeno funkcionisanje raznih delova tela. Ponekad  pacijent  nije  svestan  svojih  nedostataka,  ali  oni  postaju  jasni  u  toku homeopatskog intervjua. U tim slučajevima daju se potencije od malih do srednjih.        

102

DECA I BEBE  Deca obično imaju dobru vitalnost, ali  to nije uvek slučaj. Potencija se ne razmatra posebno, nego se uobičajena 30c potencija smatra odgovarajućom.    MINIMALNA DOZA  Minimalna doza se odnosi na jediničnu dozu koja  je  izazvala reakciju u dinamičnoj vitalnoj sili pacijenta. Korišćenje dinamičnih lekova ukazuje na to da jedinična doza može  biti  veoma  mala.  Jedna  ili  više  tableta,  čak  pola  tablete  ili  mirisanje potencijalizovanog leka može da izazove reakciju.  Kad  se  završila  aktivnost  prve  doze,  lek  bi  trebalo  ponoviti.  Koliko  će  dugo  lek nastaviti da deluje ne zavisi samo od potencije koja je data, nego i od stanja pacijenta i prirode bolesti.  6.4 BOLEST  Bolest  počinje  tako  što  se  javljaju  mali  znaci  i  simptomi,  koji  se  završavaju dijagnoziranim entitetom bolesti.    U  rečniku  se  kaže  da  je  patologija:  ’’nauka o uzroku  i promenama koje u  telo unosi bolest’’.   Homeopate  vide  znake bolesti  u  svim  aspektima  ljudskog postojanja  pre  nego  što pacijent dođe u stanje u kom je moguće dati dijagnozu.    Čovek se razboli pre nego što se razboli njegovo telo. (3)  Paradoks  je da se bolest pojavljuje na unutrašnjim dinamičnim nivoima  iskazanim preko  misli  i  osećanja,  nepravilnog  držanja  i  pogrešnih  predstava,  a  vitalna  sila prateći svoj odbrambeni sistem počinje da stvara bolest na periferiji, ili na najmanje štetnom  području  što  se  obično  manifestuje  u  vidu  fizičkih,  telesnih  problema. Obično  se prvo  javljaju  promene u  telu,  tj.  fizička patologija.  Psihička  ili mentalna patologija se obično javlja kasnije, u skladu sa tim kako se bolest sve više širi prema unutrašnjosti.  Zaista,  dijagnozirana  fizička  bolest  može  biti  koristan  proces  koji deluje kao sigurnosni ventil za pravu unutrašnju bolest.    Čovekova  vitalna  sila,  kada  se  nađe  pod  štetnim  uticajem hronične bolesti koju ne može da savlada, usvaja plan o razvijanju lokalnog oboljenja na nekom od spoljašnjih delova tela i taj deo tela koji  nije  od  suštinske  važnosti  za  ljudski  život  održava  u  stanju 

103

bolesti,  jer  na  taj  način  može  da  smiri  bolest  koja  se  nalazi  u unutrašnjosti organizma.  (Org: § 201)  Kada se pravilno leči lekom koji deluje na unutrašnju ekonomiju tela, patologija više neće biti potrebna i na kraju će nestati. To važi za sve bolesti bilo da se one nalaze na fizičkom planu ili da su fokusirane na emotivni ili mentalni nivo.  KOMPLIKOVANE BOLESTI  Vremenom, kad se primenjuje potiskujuće medicinsko lečenje patologija može da se iskomplikuje  bolešću  na  nekoliko  nivoa  ljudskog  bića  i  može  biti  teška  za izlečenje.Neophodno  je  razmatrati  ovakve  kompleksnosti  prilikom  odabiranja potencije.  Poglavlje  10  razmatra  odabiranje  potencija  u  slučajevima  poodmakle patologije uključujući i malignost.     6.5 MERENJE JAČINE BOLESTI I POTENCIJE    Kod živih organizama slabiju dinamičnu bolest trajno uništava jača. (Org: § 26)  PRINCIP X  

Jačina potencije mora biti veća od jačine bolesti.  Na koji način merimo jačinu bolesti? I kako možemo znati da li je potencija koju smo odabrali  jača? Prema kvalitetu pre nego kvantitetu merenje mora biti  subjektivno, ali  takođe  i  validno. Ovaj kvalitativni pristup bolesti  i potenciji uključuje pažljivo  i detaljno razmatranje svih faktora izlistanih pod naslovom sa oznakom 6.7.  Zdravlje  je  sposobnost  da  se  slobodno  živi  i  da  se  ostvari  svrha  života.  Bolest ograničava slobodu. Ekstenzija i način na koji je bolest zahvatila ljudsku ekonomiju ukazaće nam na jačinu bolesti, što će uticati i na izbor potencije.   JAČINA BOLESTI  Sveukupnost  simptoma  pravilno  gradiranih  u  skladu  sa  ekstenzijom  i  prirodom bolesti koja ograničava pacijentovu slobodu ukazuje nam na jačinu bolesti.  

104

Kad uzimamo slučaj, mi procenjujemo pacijentove simptome i njihovu hijerarhiju i to usklađujemo sa našim znanjem o bolestima i razumevanjem prirodne hijerarhije važnosti. Pacijentove simptome gradiramo na sledeći način:  Dubina bolesti.  Na  kom  nivou  se  kod  pacijenta  nalaze  simptomi,  da  li  su  oni smešteni  na  fizičkom,  emotivnom,  mentalnom  ili  moralnom  planu?  Na  kojim organima  od  nekoliko  sistema  su  oni  locirani,  na  koži,  ili  na  dublje  smeštenim organima tipa bubrega ili srca ili mozga?  Intenzitet  simptoma  koji  mogu  varirati  od  indispozicije  prema  invalidnosti  do sveprožimajućeg bola ili stanja.   Trajanje simptoma bolesti. Koliko dugo pacijent pati od prisutnih simptoma?  Frekventnost. Koliko se često simptomi manifestuju; povremeno, kontinualno ili kad ih izazovu određeni vremenski uslovi, ishrana ili okruženje, itd.?    Ovaj  postupak  gradiranja  zapravo  pripisuje  svakom  simptomu  bolesti  jačinu  i takođe  je sastavni deo procesa  identifikovanja  težinskog centra  ili onoga što  treba lečiti.  Sada u  toku  intervjua možemo da  imamo pažljivo  procenjenu  jačinu  bolesti kod pacijenta.    JAČINA POTENCIJA  Jačina potencije lekova poznata je u okviru širokog spektra koji je stvoren na osnovu iskustva homeopata koji su ih primenjivali godinama. Male potencije se n a primer smatraju  efikasnim  u  pogledu  nivoa  tkiva,  a  nisu  dovoljno  jake  da  bi  uticale  na mentalni  i  emotivni  nivo  koji  zahtevaju  jače  (veće)  potencije.  Otkriveno  je  da potencija  200c  deluje  brzo  i  snažno.  Za  potenciju  1M  kaže  se  da  deluje  blago,  ali dubinski.  Potencije od 3x do 12x, ponekad se nazivaju dijetetskim ili materijalnim dozama i deluju kao hrana za telesna tkiva, a njihov terapeutski opseg ograničen je na fizički nivo.  Potencije od 6c do 9c počinju da deluju na energiju živog bića.  Potencija 12c deluje na ličnije simptome pojedinca i utiče na emotivne simptome.   Potencija 30c još jače utiče na emotivni nivo.  Potencija 200c na emotivni nivo utiče jako i dubinski.  Potencije od 1m do 10m utiču na mentalni nivo. 

105

Potencije 50m do cm  ili  veće utiču na više mentalne nivoe  i  spiritualne simptome duboko ukorenjene u psihi.  Međutim, kad pokušamo da uparimo  jačinu potencije  sa  jačinom bolesti,  odsustvo preciznih zakona o potencijama zadaje nam teškoće. Listi koja je prethodno data ne može se verovati u smislu primenjivanja na svaki slučaj.    OPTIMALNA POTENCIJA  Kruta pravila o  potencijama ne odgovaraju našem shvatanju da je ljudsko biće jedan celokupan organizam. Ima mnogo primera u kojima ta pravila nisu važila. Čini se da uvek postoji optimalna potencija koja je jedina koja zaista deluje. Ona može biti mala ili velika, ali bez obzira na to ona će delovati i na emotivni i na mentalni nivo, na koji nisu  uspele  da  deluju  ostale,  veće,  potencije.  Takođe  kod  bolesti  koje  se  brzo razvijaju  i  imaju  grosističke  patologije  poput  raka,  kao  i  kod  akutnih  bolesti  koje brzo napreduju samo velike potencije su dovoljno jake da zaustave proces razvijanja bolesti i da vrate poredak u organizam. (Pogledajte poglavlje 10.9).  Neke  primere  optimalnih  potencija  podarili  su  nam  naši  učitelji,  na  primer  ova sledeća je Boerikeova:  Enurezis  zahteva  Calcarea  carbonica  30c.  Ako  je  slika  izrazito  tuberkulozna,  dajte 1m.  Stomačna kolika zahteva Lycopodium 6c.  Infekcije grla zahtevaju Lycopodium 200c.  Za dismenoreju  treba dati Magnesium Phosphorica 6x,  ali  ako postoje neuralgijski bolovi, najbolje su velike 200c potencije.  Iščašen disk zahteva Bellis Perrenis 50m.  Lumbago posle carskog reza često ukazuje na Bellis Perrenis sa potencijom 10m ili većom.        Ponovo moramo  da  individualizujemo, male  potencije  neće  izlečiti  sve 

akutne bolesti, niti sve bebe, niti sve starije osobe. Ali, ni velike potencije neće  izlečiti  sve  oblike  bolesti  kod  svih  pacijenata.  Sve  potencije  su potrebne za lečenje bolesti, a bilo koja od potencija može biti potrebna u bilo kom datom slučaju. (4) 

106

6.6 PREPREKE U LEČENJU  1. ODRŽAVAJUĆI UZROK  Postoje  nepovoljni  uslovi  i  okolnosti  koji  iscrpljuju  pacijenta  i  koji  mogu  da antidotiraju  aktivnost  leka.  Tu  se  svrstavaju  neumereno  pušenje  cigara,  loš  stil života, nepravilno ishrana i higijena. Pošto su homeopatski lekovi energetski lekovi i deluju  na  principi  vibriranja  vitalne  sile,  čak  i  jaki  mirisi  mogu  da  antidotiraju aktivnost leka.  U  napomeni  na  paragraf  §260  u Organonu  izlistan  je  širok  spektar  artikala među kojima su i bilje i začini koji mogu da antidotiraju aktivnost lekova.  U  današnje  vreme,  većina  ljudi  je  manje  osetljiva  od  onoga  na  šta  ukazuje  ova fusnota,  a  antidoti  su  ograničeni  samo  na  kafu,  uključujući  kafu  bez  kofeina,  jaku mentu poput sperminta i peperminta, kamfor, mentol i eukaliptus. Sve ovo će uvek uticati na aktivnost leka, što nikada nije moguće unapred znati i zato je bezbednije izbegavati sve te supstance u toku lečenja. Kada se jednom pacijent izlečio i kada je njegovo stanje postalo stabilno, manje je verovatno da će doći do antidotiranja.  Kod  pacijenata  koji  su  relativno  osetljivi,  ostale  stvari  koje  mogu  antidotirati  lek nalaze se na spiskovima hrane i pića koji otežavaju aktivnost leka.  Takođe  treba  posmatrati  pacijenta  i  okolnosti  u  kojima  se  on  nalazi.  Na  primer, biznismen  koji  radi  pod  velikim  stresom  i  pritiskom možda  pije  kafu  u  redovnim vremenskim  intervalima  (vrlo  je  verovatno da  će mu  trebati Nux  Vomica).  Bilo  bi nerealno očekivati da on nikad više neće popiti kafu,  tako da se savetuje da mu se daje srednja ili mala potencija koju treba svakodnevno ponavljati.       2. NIVOI PREDISPOZICIJE  Dubinski  nivoi  hroničnih  bolesti  su  drugi  tip  prepreka  u  izlečenju,  oni  mogu sprečavati  potpuno  ili  dugotrajno  delovanje  lekova  na  koje  je  jasno  ukazano.  To znači da se radi o nivou koji je dublji, ali koji ipak treba tretirati kao najbitniji nivo. Potpunije  i  dubinskije  uzimanje  slučaja  čija  je  svrha  otkrivanje  suštine  te  blokade biće nagrađeno. Haneman te dublje prepreke u lečenju naziva mijazmima ili pravim hroničnim bolestima.    

107

6.7 ODABIRANJE POTENCIJE  Ovde  su date  neke  od naznaka  koje mogu biti  korisne  za  odabiranje  potencije,  ali koje se mogu zaobići onda kada to individualni slučajevi zahtevaju.  Ja  sam  izbegao  termin  ‘mentalan’  da  bih  opisao  simptome  psihe  u  korist  reči generalan  i  specifičan,  to  znači  da  mentalni  simptomi  mogu  biti  specifičnosti  i generalne karakteristike.   1. Što  je  jasnija  sličnost  između  slike  pacijentovih  simptoma  i  slike  leka,  to  je 

potencija veća.  2. U slučajevima gde  ima više generalnih,  a manje  specifičnih simptoma, koristite 

veću  potenciju.  U  slučajevima  gde  ima  više  specifičnih,  a  manje  generalnih simptoma, koristite manje potencije. 

 3. Procenite nivo pacijentove osetljivosti, veoma osetljivi pacijenti zahtevaju manje 

potencije  koje  ne  treba  često  ponavljati.  Otporniji  pacijenti  zahtevaju  često ponavljanje  srednjih  ili  čak  i  visokih  potencija.  Većina  pojedinaca  koji  imaju manji  stepen  osetljivosti  i  kod  kojih  je  proces  bolesti  na  nižem  stepenu, zahtevaju, veće, više materijalne potencije. 

  4. Ako  pacijent  pokazuje  slabost  i  niski  stepen  vitalnosti,  npr.  zbog  dugotrajne 

bolesti, koristite male potencije.  5. Kada pacijent  ima slabe organe  ili  sisteme usled povrede, naslednog  faktora  ili 

starosti, koristite male potencije. (Kod ozbiljnih patologija, kao što su one u grupi 4 i 5 iznad, potencija bi trebala da se kreće od male do srednje, 9c do 30c, i treba je ponavljati svakodnevno. Ako prestane da se javlja poželjna reakcija pacijenta, povećajte potenciju za jedan do tri stepena, npr. na 31c ili 32c ili 33c, i ponavljajte je svakodnevno.) 

 6. Što je više prepreka u lečenju pacijenta, to treba koristiti manju potenciju – koju 

treba ponavljati onoliko puta koliko je potrebno.  7. Kod  kompleksnih  slučajeva  kod  kojih  postoji  nekoliko  nivoa  osetljivosti  za 

početak koristite malu potenciju.  8. Kada  je  pacijent  dugo  bio  podvrgnut  potiskujućim  terapijama,  savetuje  se 

korišćenje malih do srednjih potencija.  9. Kada homeopatsko pogoršanje kao posledica pravilno prepisanog leka može da 

predstavlja opasnost  ili da uzrokuje bolove, na primer u situacijama prethodno pomenutim u  slučajevima 6  i  8,  koristite  od malih do  srednjih potencija.  To  je najčešći slučaj kod bolesti kože. 

108

 10. Kada postoji jasna etiologija ‘nikada se od tada nisam dobro osećao’ (NOTNDO), 

koja datira od pre mnogo godina, koristite visoku potenciju.    6.8. AKUTNE BOELSTI  Ove naznake koje se odnose na odabiranje potencije u slučajevima hroničnih bolesti takođe se mogu primeniti i na akutna stanja.  Akutne  bolesti  variraju  u  velikoj meri,  nikada  ne  nastupaju  iznenada,  već  se  uvek prvo javljaju blaže groznice. Kod nekih akutnih bolesti manifestuju se:  

...brojniji  i  upadljiviji  simptomi  ...  koji  omogućavaju pronalaženje najpodesnijeg leka. (Org: § 152) 

 Kod  nekih  akutnih  bolesti  javljaju  se  izmešani  simptomi  koji  nisu  dovoljno karakteristični  ni  za  jedan  određeni  lek.  Mi  ovde  ukazujemo  na  lekove  koji najpotpunije pokrivaju simptome, ali slučaj bi kasnije trebalo ponovo razmatrati da bi  se  uočilo  koji  lek  bi  trebalo  sledeći  prepisati  kako  bi  se  pokrili  simptomi  koji stvaraju najveće  teškoće  i  kako bi  se bolest postupno  izlečila.  Zdravi  ljudi pate od akutnih bolesti koje odaju jasnu sliku leka, na primer kod groznice će biti očigledne slike  lekova  Belladonna,  ili  Apis  ili  Bryonia.  U  današnje  vreme  kada  se  puno  daju vakcine i koriste konvencionalni lekovi poput antibiotika, mnogi pacijenti će doći u veoma  lošem  zdravstvenom  stanju.  Biće  potrebno  par  godina  konstitucionalnog lečenja da bi oni postali dovoljno zdravi da bi mogli odati jasnu sliku akutne bolesti, gde će akutni lek biti komplementaran lek njihovom konstitucionalnom.   Važno je znati da li je akutna epizoda upala hroničnog stanja koje se vraća s vremena na vreme, ako je to slučaj onda se kod pacijenta mora lečiti hronična bolest.  Idealna osoba koja će izlečiti tu akutnu epizodu je lekar koji je lečio hronično stanje, naročito  ako  je  pacijent  do  nedavno  uzimao  konstitucionalne  lekove  i  ako  je trenutna bolest reakcija na te  lekove. Samo u tom kontekstu može se doneti prava odluka u smislu šta, ako treba išta, prepisati. Lečenje akutnih bolesti nastalih u toku lečenja hroničnih bolesti, naročito nakon prepisivanja prvog leka, zahteva specijalno razmatranje i o njemu se govori u poglavlju 7.  Prilikom lečenja akutnih bolesti važno je dati dijagnozu i ako postoje bilo kakvi znaci potencijalnih po život pogubnih, opasnih ili infekcijskih stanja onda prepišite lek na koji  simptomi  ukazuju,  ali  takođe  u  takvim  slučajevima  morate  kontaktirati sekundarnu zdravstvenu službu, kao što je ambulanta ili bolnica. (5)  

109

Osim  ako  okolnosti  ne  zahtevaju  drugačije,  potencija  30c  je  najbolja  za  akutne bolesti, međutim ako je bolest snažna i ako se brzo širi, bolje je dati potenciju 200c ili  čak  i  veću.  Dajte  jednu  dozu,  a  zatim  još  jednu  u  roku  od  sat  vremena,  potom čekajte  i  posmatrajte.  Poželjna  reakcija  će  možda  prilično  brzo  nestati  i  biće potrebno ponoviti lek.  Akutne bolesti mogu da imaju faze koje mogu da zahtevaju da se  lek brzo promeni nakon što je uočeno da je prvi lek delovao. Prepišite sledeći lek na osnovu prisutnih simptoma.  Nije  neophodno  da  čekate  dok  se  u  potpunosti  ne  istroši  dejstvo poslednjeg  leka  koji  ste  dali,  kao  što  je  to  slučaj  kod  tretiranja  hroničnih  bolesti, nego prepišite novi na osnovu novih simptoma.  6.9. PRVO PREPISIVANJE LEKA  Ponovo  pročitajte  poglavlje  5.9  ‘’Pre  prvog  prepisivanja  leka’’.  Tu  je  procenjen centar  izvora pacijentove bolesti  i  doneta  je  suštinska  odluka  o  tome  šta  je  to  što treba  lečiti.  Ta  odluka  utiče  na  vaš  izbor  potencije.  Razmotrite  sve  naznake prethodno date u poglavlju 6 pre odabiranja prave potencije.  Lekarima novajlijama se savetuje da ne počinju lečenje hroničnih bolesti potencijom koja je veća od 30c. To će izazvati reakciju koju možete predvideti i ako je ta reakcija nepovoljna ona  će ubrzo proći,  a  zatim možete ponovo proceniti  slučaj  i  prepisati odgovarajući lek. Potencijama većim od 30c će trebati puno vremena da se istroše i one mogu aktivirati uspavane simptome koji mogu novajlijama zadavati  teškoće u pogledu procene i lečenja.  

Zatim u takvim slučajevima počnite lečenje davanjem umereno malih             potencija, a potencija 30c je dovoljno mala za bilo koga ili bilo šta. (3) 

             U slučajevima u kojima se dvoumite uvek je dobro da počnete lečenje   

davanjem malih potencija i na taj način ćete pažljivo pristupati slučaju, jer ćete biti spremni da antidotirate lek u slučaju da je on počeo da deluje neželjenim pravcem. (3) 

 Kent ovde govori o teškim slučajevima, ali novajlije mogu da primene te principe na sve slučajeve.    6.10 METODE PRIMENE LEKOVA  Postoje varijacije u pogledu prepisivanja jedne doze.  1. Jedna akumulativna doza. Ponavljane doze sa potencijom koja raste sve dok se 

ne javi reakcija, a zatim se prestaje i čeka, npr. 6c, 12c, 30c, 200c, 1m, 10m. 

110

 2. Jedna  grupna  doza.  Tri  doze  iste  potencije  date  u  kratkim  vremenskim 

intervalima, obično u razmacima od po četiri ili osam sati.  3. Jedna  podeljena  doza.  Dve  doze  iste  potencije,  jedna  se  uzima  pre  spavanja,  a 

druga ujutro, nakon ustajanja.  4. Jedna  rastuća  grupna  doza.  Tri  doze  rastućih  potencija,  npr.  30,  200,  1m,  u 

razmacima od po četiri do osam sati. Kada se doza ponavlja, ona se povećava za jednu potenciju, npr. 200, 1m, 10m. 

 5. Jedna  doza  velike  potencije,  praćena  ponavljanom  dozom male  potencije  istog 

leka. Ovo je korisno u slučajevima u kojima se ponavljaju stresne situacije ili gde postoji  održavajući  uzrok,  poput  stresa  ili  porodičnih  bolesti.  Male  potencije ‘podstiču’ veće potencije i daju podršku pacijentu u periodu kad mu je teško, npr. Argentum  nitricum  koji  pomaže  pacijentu  da  prebrodi  krizu.  Ovo  je  takođe ponekad neophodno kod patologija koje su uznapredovale.  

 ANTIDOTIRANJE NEPOŽELJNIH REAKCIJA  Ponekad  je  moguće  dinamično  antidotiranje  korišćenjem  homeopatskih  lekova. (Pogledajte poglavlje 9.7 koje sledi)   Ovo podrazumeva poznavanje odnosa koji postoje između lekova.  Kada nema poboljšanja ni na jednom nivou i kada su simptomi koji uzrokuju bolest deo  simptomatologije  leka  koji  je  prepisan,  može  se  savetovati  antidotiranje aktivnosti prepisanog leka pijenjem jake kafe ili sipanjem kapi kamfora ili slične jake supstance  na  kockicu  šećera.  Znanje  o  tome  kada  treba  antidotirati  lek  i  o individualnoj  osetljivosti  pacijenta  na  uticaj  antidota  zavisi  od  pravilnog razumevanja reakcije na lek i zakona koji se primenjuju u lečenju.  PREPISIVANJE PLACEBA I IMENOVANJE LEKA  Neke  osetljive  homeopate  smatraju  prepisivanje  placeba  i  saopštavanje  pacijentu koji  mu  je  lek  prepisan  moralnim  pitanjima.  Ja  smatram  da  su  ova  pitanja  čisto praktične  prirode.  Poštovanje  prema  pacijentu  i  uviđanje  da  ste  vi  tu  da  im pomognete zahteva, s moje tačke gledišta, da im kažete koji ste im lek prepisali. To možete  učiniti  vrlo  jednostavno  tako  što  ćete  im  napisati  naziv  leka  na  njegovoj bočici  ili  kesici,  što  ne  može  biti  sporno.  Šta  više,  verujem  da  više  učim  iz  svoje materija  medike,  kada  znam  da  ću  sa  svojim  pacijentom  morati  da  podelim informaciju o nazivu leka. Proces deljenja obuhvata kvalitet mog izučavanja.  Ponegde  se  kaže  da  će  pacijent,  ako  zna  naziv  leka,  ili  potražiti  taj  lek  u materija mediki i pobeći ili biti uvređen i prekinuti lečenje: ili će možda kupiti zalihe i uzimati ga u prekomernim količinama, umesto da se konsultuje sa vama. Obično se ovakvi 

111

događaju mogu veoma lako izbeći tako što ćete pacijentu dati pravi savet prilikom uzimanja slučaja ili razgovarati sa njim prilikom prepisivanja prvog leka.     PLACEBO  Haneman nije imao averziju prema korišćenju placeba:  

...pacijent  je  ostao  bez  leka  ..  u  međuvremenu  uzima samo neke šećerne i mlečne praškove. (Org: § 281) 

 Pacijenti variraju prema svom shvatanju homeopatskih procesa. Deo našeg posla je da  edukujemo  pacijenta  o  pravoj  prirodi  zdravlja  i  bolesti  i  načina  na  koji homeopatija  leči,  ali  to  je nemoguće učiniti u  toku  samo  jedne  pacijentove posete. Informisaniji  pacijenti  pratiće  vaša  uputstva  bez  placeba,  ali  većini  pacijenata  je potrebno vremena da bi u potpunosti razumeli pravu prirodu homeopatije. Pacijenti su navikli da u konvencionalnoj medicini dobijaju svakodnevne doze lekova i mogu se  u  izvesnoj  meri  osećati  prevarenima  ako  od  vas  dobiju  samo  jednu  tableticu. Pacijentima  je  takođe  ponekad  teško  da  shvate  da  antidoti  mogu  da  deluju  na aktivnost određenog leka čak i kad se ne uzima dnevna doza tog leka. Iz tih razloga poželjno je većini pacijenata davati svakodnevnu dozu placeba, poput Sac Lac‐a.    REFERENCE 1. Kent, Dž.T.,  ‘’Manje  zabeleške’’,  str.161,  (takođe pogledajte  ‘’Organon’’,  42,  40  i 

fusnotu 32). 2. Enrike, ‘’Raskrsnice u lečenju’’, poglavlje 5 3. Kent, Dž.T., ‘’Predavanja iz filozofije’’ 4. Kent,  Dž.T.,    ‘’Način  mišljenja  neophodan  za  primenu  materija  medike’’  u 

‘’Manjim zabeleškama’’. 5. Roberts, E., i Vilijams, Dž., ‘’Upozoravajući znaci i slični simptomi’’    VEŽBE 1. U kom paragrafu Organona se govori o histeričnim i hipohondričnim ljudima? 2. U  kog  paragrafu  Organona  Haneman  govori  o  hroničnim  bolestima  koje  su 

uzrokovane lekovima? 3. U  kom  paragrafu  Organona Haneman  kaže  da  su  hronične  bolesti  uzrokovane 

alopatskim  lekovima  neizlečive  i  govori  o  tome  kako  da  postupimo  u  takvim slučajevima? 

 

112

                  

POGLAVLJE VII    NASTAVAK LEČENJA PACIJENTA – REAKCIJA  7.1 Uvod 7.2 Drugi intervju 7.3 Priroda i kvalitet reakcije 7.4 Naznake o reakciji na lek 7.5 Znaci promene 

7.5.1 Pogoršanje simptoma 7.5.2 Otklanjanje simptoma 7.5.3 Poboljšanje simptoma 7.5.4 Bez promene simptoma 7.5.5 Javljanje novih simptoma: akutnih i hroničnih 

7.6 Prepisivanje konstitucionalnog leka 7.7 Prepisivanje drugog leka 7.8 Pacijenti kod kojih se ponovo vratila bolest   Napomena     Lečenje pacijenata koji su uzimali alopatske lekove   

113

7.1 UVOD  Pacijent je taj koji reaguje na lek i zato ta reakcija mora biti individualizovana. Vaša inicijalna prognoza u pogledu pacijenta o kojoj se govorilo u poglavlju 5.4, daće neke naznake  u  pogledu  prirode  očekivane  reakcije.  Priroda  bolesti,  vitalnost  i pacijentovo  stanje  zdravlja  (konstitucije)  uticaće  na  naša  očekivanja  u  pogledu reakcije na prvi prepisani lek. Na  primer,  ne može  se  očekivati  da  će  brzo  doći  do  reakcije  kod  pacijenta  čija  je vitalnost slaba i koji ima slabu konstituciju, moraćete da čekate duže jer će se veoma postepeno  odvijati  pozitivne  promene  koje  su  pokazatelji  pravilno  odabranog  i prepisanog leka.   Potpuna  prognoza može  se  dati  tek  nakon procene  reakcije  na  prvi  prepisani  lek. Reakcija na pravi lek će takođe ukazati na to da li je slučaj izlečiv ili ne.   7.2 DRUGI INTERVJU  Posmatrajte  pacijenta  od momenta  kad dođe  kod  vas  i  kad  se  rukujete  sa  njim. U toku drugog intervjua, moraćete da zapazite sledeće:  ‐ Da li je lek delovao?   ‐ Na koji način je delovao, u kom smeru?  ‐ Da  li  je  došlo  do  nekakvog mešanja  u  dejstvo  lekova  i  kako  se  to  odrazilo  na 

pacijenta, na primer od strane antidotskih faktora?  ‐ Da  li  su  nastale  neke  nove  okolnosti  nakon  prvog  intervjua,  na  prime  lična  ili 

porodična tragedija ili akutna bolest?  

Promene se javljaju, kakve su? šta znače? gde su skoncentrisane? Kad sluša pacijentov  izveštaj,  lekar mora  znati  šta  se  događa.  Zna  se  da  lek  deluje onda kada dolazi do promene simptoma. Nestanak simptoma, pojačavanje simptoma,  poboljšanje  simptoma,  redosled  javljanja  simptoma,  sve  su  to promene koje izaziva lek i te promene se moraju proučavati. (1) 

 7.3 PRIRODA I KVALITET REAKCIJE  Da li je lek delovao?  Pacijent  podnosi  izveštaj  i  on  govori  u  domenu  svojih  glavnih  briga  i  svoje percepcije.  

114

On ne govori u domenu zakona delovanja leka, tako da ga morate pažljivo saslušati pre nego što ishitreno donesete zaključak. Ponekad će tek nakon pola sata kukanja, pacijent dodati koliko se on sada zapravo bolje oseća.  Pažljivo zapazite svaku reakciju koja se  javila u  toku prva dva do četiri dana posle posete  pacijenta,  tj.  od  dana  kada  ste mu  prepisali  lek.  Ako  pacijent  svakodnevno uzima placebo, nemojte ga neodređeno pitati o ,, naknadnom leku?’’  Nakon što ste saslušali pacijentov govor, ponovo prođite kroz originalne beleške o slučaju  i  ispitujte pacijenta o  svim specifičnim simptomima. Zatražite od pacijenta da rangira kvalitet bola  ili osećanja pridodajući svakoj promeni neki broj od  jedan do deset, ili procente. Pitajte pacijenta da vam ponovo opiše osećaje koje ima kako biste dobili  što više detalja  i kako biste bili  sigurni da pacijent pažljivo razmišlja o informacijama koje vam daje. Uvek pitajte pacijenta kako  je  reagovao  ili  izašao na kraj  sa  pojačavanjem  simptoma  ili  bilo  kakvom  drugom  promenom  simptoma  ili kako je reagovao na nove simptome i kako sada na njih reaguje.  Pri  kraju  intervjua  zatražite  od pacijenta da  vam da  sopstvenu  procenu načina na koji  je  do  sada  lečenje  delovalo  na  njega.  Na  kraju  dajte  pacijentu  svoju  procenu lečenja i recite mu šta planirate da uradite i pitajte ga dali ima nekih pitanja za vas u pogledu toga.  Procena pacijentove reakcije na prvi prepisani  lek  je kompleksna  i baš  tu  se pravi većina grešaka. Pogrešna odluka u tom trenutku može da napravi raskorak u lečenju i  da odvede pacijenta u  trajno  slabljenje  i  još  veću bolest. Mi moramo znati  šta  se zaista događa.  Naročito je važno sledeće:  ‐ Pacijentova energija i promene u pogledu nje.  ‐ Bilo kakve promene pacijentovog mentalnog i emotivnog stanja.  ‐ Bilo kakve promene u pogledu simptoma na koje se pacijent najviše žalio.  ‐ Bilo  kakve  promene  simptoma  koji  su  bili  rangirani  kao  najizraženiji  u  toku 

inicijalne analize slučaja. Ti simptomi ne moraju biti toliko važni za pacijenta čije je poznavanje hijerarhije možda ograničeno. Najteži deo procene reakcije na prvi prepisani lek je znanje o tome kada treba sačekati i zašto.  

 Lekar mora da sagledava, čeka i posmatra da bi na osnovu promena mogao da proceni šta treba da radi, i šta ne treba da radi. Tačno je da se u mnogim prilikama homeopata ne dvoumi dugo  šta  je  to  što ne  treba da  radi. Uvek postoje  pokazatelji  koji mu govore  šta ne  treba da  radi. Ako  je  on  oštar  i oprezan posmatrač, on će te pokazatelje uočiti kod svakog slučaja. (1)   

 

115

Drugi i naredni intervjui predstavljaju priliku da proširite svoje znanje o lekovima ispitujući pacijente koji poželjno reaguju na opisivanje svoje bolesti, možete ih pitati: ‘’Sada kad ste izašli iz tog stanja, možete li mi opisati kako vam je tada bilo?’’ Ovo vam može dati vredno kliničko znanje o lekovima.  7.4 NAZNAKE O REAKCIJI NA LEK  1. Ako se pacijent oseća bolje, nemojte se ni na koji način mešati. Uvek ga dubinski 

ispitujte i pažljivo ga posmatrajte da biste uočili da li se stanje pacijentove psihe (emotivno  i  mentalno  stanje)  popravilo,  što  je  veoma  bitno  za  dugotrajno izlečenje.  Svako  napredujuće  i  upadljivo  rastuće  poboljšanje  u  toku lečenja  je  stanje  koje  sve  dok  traje,  potpuno  isključuje  bilo kakvo ponavljanje bilo kog leka....  (Org: §246)  

2. Dok se simptomi menjaju nemojte ni jedan lek ponovo prepisivati.  3. Nemojte davati neki drugi  lek, osim ako slika simptoma nije  jasna. Ako  je slika 

simptoma  nejasna  nakon  prepisivanja  prvog  leka;  čekajte.  Ako  pacijenti  ma probleme, ako su oni manje ozbiljni od onih koje je imao pre prepisivanja prvog leka; čekajte. Ako se čini da je nova slika simptoma jasna, sačekajte najmanje 15 dana da biste se uverili da je stabilna pre nego što prepišete novi lek, osim ako problemi nisu suviše ozbiljni. 

 4. Nemojte  odmah  prepisivati  novi  lek,  ako  se  stari  simptomi  vraćaju.  Ponovno 

javljanje  starih  simptoma  je  dobar  znak.  Ako  su  se  simptomi  javili  nakon primene leka, pažljivo ispitajte pacijenta da li je te simptome i ranije imao i kada su se oni javljali. 

 5. Nemojte ništa prepisivati  6. Nemojte  prepisivati  novi  lek  ako  preostali  simptomi  zadaju  samo  manje 

probleme pacijentu. Nemojte pokušavati da ‘’okončate lečenje’’. Čekajte.  7. Nemojte  ponovo  prepisivati  lek  ako  se  simptomi  jasno  kreću  odgore  nadole  u 

telu, ili prelaze sa važnijih na manje važne nivoe bića.   Ove naznake se mogu uvek primeniti. Međutim, očekivana reakcija na prepisani lek razlikuje  se  u  odnosu  na  četiri  grupe  pacijenata  koje  su  dole  navedene.  U  svakoj 

116

grupi postoje tri vrste počevši od najzdravije do naredne veće grupacije. (Referenca 2).   

GRUPA  A  Nivo 1 U ovoj grupi postoje retke Nivo 2 akutne bolesti u istoriji pacijenta Nivo 3 sa veoma brzim procesom oporavka.  GRUPA  B  Nivo 1 U grupi B često se javljaju akutne bolesti, Nivo 2 svakog meseca, sa sporim oporavkom i Nivo 3 neophodnošću primene antibiotičkog ili nekog drugog lečenja.  GRUPA C  Nivo 1 Nema izvorne akutne bolesti, ali postoji ozbiljna Nivo 2 sistemična bolest, postoje njene akutne epizode Nivo 3 dubinske bolesti.    GRUPA D  Nivo 1 Nema akutnih bolesti, Nivo 2 čak ni veliki stres niti izloženost njemu ne izaziva Nivo 3 akutne bolesti, koje se naročito mogu zapaziti kod mentalnih bolesti.  Dijagram 11  PRINCIP XI  

Naznake  koje  ukazuju  na  reakciju  na  lek  modifikuju konstitucija,  vitalnost  i  istorija  pacijentovog  stanja zdravlja. (7) 

 Posle  drugog  intervjua  i  razmatranja  pacijentove  reakcije,  mora  se dobiti odgovor na naredna pitanja:    

117

1. Koliko dugo moramo da čekamo?  2. Šta da radimo ako se javi akutna bolest?  3. Šta  da  radimo  ako  se  stanje  u  kom  je  pacijenta  patio  i  na  koje  je  pozitivno 

reagovao ponovo vrati: vraćanje bolesti?  Odgovori  na  ova  pitanja  zavise  od  pacijentove  vitalnosti  i  konstitucije  i  istorije bolesti od koje je pacijent patio.  7.5  ZNACI PROMENE  ‘’Hajde da ne radimo ništa. To je patnja. Sačekajmo da vidimo. Sačekajmo sve dok ne budemo tačno znali na čemu smo.’’ (Semjuel Beket: ‘Čekajući Godoa’)  

Sve do  trećeg  intervjua pacijent ne priznaje da  se bolje oseća, zašto  je bilo bezbedno čekati toliko dugo? Posmatrajte boju usana, jezika i usta, ako su ona postala svetlija, kao i boja beonjača, i ako je njihova tekstura postala glatkija kao  i znaci  lezije,  tj.  tamne  tačkice koje  su  sad manje uočljive,  onda  je  to  pravi  dokaz  poboljšanja,  čak  i  ako  pacijent  ne uočava to poboljšanje. (3)  

ZAKONI PRAVCA DELOVANJA LEKA  Ovi  zakoni  su  naš  nepogrešivi  vodič. Mi  ne  čekamo  iz  svoje  ležernosti,  nego  je  to čekanje namensko. Mi čekamo povratak svih simptoma i moramo zapaziti redosled njihovog vraćanja.  Promene koje se mogu javiti su:  1. Pogoršanje postojećih simptoma. 2. Otklanjanje postojećih simptoma. 3. Poboljšanje postojećih simptoma. 4. Uopšte nema promene. 5. Javljanje novih simptoma.  7.5.1  POGORŠANJE POSTOJEĆIH SIMPTOMA  Ima  puno  nerazumevanja  u  pogledu  ideje  o  pogoršanju.  Postoje  dve glavne kategorije pogoršanja;   1. Proces bolesti  se nastavlja  i  ne može ga ometati pogrešno prepisan 

lek, stanje se pogoršava prateći svoj normalni razvojni tok. Postojeći simptomi  na  koje  se  pacijent  žalio  nastavljaju  da  se  pojačavaju  bez 

118

poboljšanja mentalnih,  emotivnih  ili  generalnih  simptoma.  Bilo  koji novi simptomi takođe se neće povinovati pravcu delovanja leka. 

 Znaci pogoršanja, međutim, ma koliko neznatni oni bili...sastoje se  od  neugodnog  bespomoćnog  stanja  uma,  dok  oblast,  stav  i aktivnosti pacijenta izazivaju naše saosećanje. (Org: §253)  

2. Homeopatsko  pogoršanje  koje  je  zapravo  dobro.  Pacijent  se  unutar  sebe  uvek oseća bolje. 

 Početno poboljšanje manifestuje se rastućim osećajem lagodnosti, većom  smirenošću  i  slobodom  uma,  pojačanom  hrabrošću  i povratkom prirodnih osećanja pacijenta. (Org: §153)  

U  poglavlju  2.8  zapazili  smo  da  homeopatski  lekovi  obuhvataju  simptome  koji  su percipirani  kao  poželjni  napori  imunološkog  sistema  da  leči  ili  uništi  bolest.  Prva aktivnost  leka  ima ovaj efekat koji se oseća kao pogoršanje simptoma. Sekundarna aktivnost je aktivnost vitalne sile koja reaguje na pravi najsličniji stimulus, to je ono isceliteljsko u biću na unutrašnjim nivoima koji su sposobni da brzo reaguju, (um i dispozicija).  Zato  se  pacijent  oseća  bolje,  čak  i  kad  se  telesni  simptomi  u  početku pogoršavaju. Korišćenje  odgovarajućih  većih  potencija  osigurava da  će  pogoršanje biti minimalno, otvarajući put povratku ranijih simptoma obrnutim redosledom od njihovog originalnog manifestovanja, dok se pacijent unutar sebe bolje oseća. 

 ...ali zbog izuzetne silovitosti doze ono (primarno pogoršanje) je  toliko  prolazno,  toliko  neznatno,  i  nestaje  toliko  brzo... (Org: § 68)  

Intenzitet  homeopatskog  pogoršanja  zavisi  od  stepena  bolesti  za  koju  je  prepisan lek.  Ako  je  lek  dat  onda  kada  su  postojeći  simptomi  jaki,  a  to  je  loš  period  za pacijenta,  pogoršanje  će  biti  manje,  čak  neprimetno,  ali  ako  je  lek  data  onda  kad simptomi jenjavaju, pogoršanje će biti uočljivije.  Pacijenti sa ekcemom obično će iskusiti pogoršanje stanja kože, čak i kad se reakcija jasno  odvija  pravilnim  smerom  izlečenja.  Ovo  pogoršanje  ekcema  može  da deprimira pacijenta i da stavi lekara na test.  Inicijalno  pogoršanje,  dok  je  smer  lečenja  pravi  zapravo  je  poželjno  kod  većine pacijenata.  

Kad  god  uočite  da  se  brzo  javilo  pogoršanje,  da  kratko  traje  i  da  je manje  ili više nasilno, otkrićete da  će poboljšanje  stanja pacijenta biti dugotrajno..  takvo  je  neznatno  pogoršanje  simptoma  koje  se  javlja  u 

119

toku prvih par  sati nakon uzimanja  leka  za akutne bolesti,  ili, u  toku prvih par dana kod hroničnih bolesti. (1) 

 Od  esencijalne  važnosti  je  posmatrati  pogoršanje  u  okviru  četiri  grupe  pacijenata koje su prethodno pomenute u dijagramu 11.  GRUPA A: Predstavlja zdrave osobe sa nekoliko nivoa predispozicije za bolesti. Ako postoji iko ko je dovoljno zdrav da mu je neophodan samo jedan lek u toku čitavog života,  on  će  se  nalaziti  u  ovoj  grupi.  Obično  će  se  javiti  inicijalno  pogoršanje  pre nego  što  otpočne  lečenje,  ovo  je poželjna  reakcija,  ali  ne  i  esencijalna.  Povremeno može momentalno  doći  do  poboljšanja  nakon  kog  će  uslediti  pogoršanje,  a  zatim poboljšanje koje će se kretati pravim smerom. Ovo je veoma poželjno.  GRUPA B: U toj grupi se izuzetno preferira inicijalno pogoršanje pošto ono pomaže da  se  identifikuje  poželjna  reakcija  jer  su  prvi  pokazatelji  bili  nejasni  zbog frekventnosti pacijentovih akutnih epizoda i konstitucija pacijenta je lošija nego kod pacijenata iz grupe A.  GRUPA C: Kod ovih pacijenata  se  javljaju nekoliko,  ako uopšte  i  nekoliko,  akutnih bolesti, centar bolesti  je na dubinskom nivou  i bolest  je sistematična, verovatno sa nekim  mentalnim  i  emotivnim  elementima.  Tu  se  nalaze  bolesti  kao  što  su ulcerativni  kolitis,  psorijaza,  dijabetes,  itd.  Takođe  ako  osoba  iz  grupe  B  dobije postvirusni  sindrom,  ona  će  preći  u  grupu  C  i  imaće  dublji  mijalgijski encefalomijelitis.   Kod  grupe  C  je  od  esencijalne  važnosti  da  se  javi  inicijalno  pogoršanje  koje  će ukazati da je ekonomija dovoljno jaka da je sposobna da reaguje na lek. Kao reakcija na  lek,  postoji  mogućnost  nastanka  snažnog,  dugotrajnog  i  opasnog  pogoršanja. Pravilno prepisani lek će bolest preusmeriti sa mentalnih i emotivnih nivoa tako da se skoncentriše na fizički.  U ovoj grupi  je od esencijalne važnosti zaštititi pacijenta  i pružiti mu što veću podršku uz odgovarajuću  ishranu, odmor  i pozitivan način života na svakom nivou.  Pacijentu koji je u svojoj istoriji patio od ozbiljnih bolesti kao što su oboljenja srca, zapaljenje pluća i tuberkuloza biće potrebne specijalne instrukcije i pažljivo lečenje pošto se u  toku  lečenja  te bolesti mogu vratiti. Važno  je  informisati pacijenta o  toj mogućnosti, i uveriti ga u pozitivnost tog efekta, kao i u lečenje pravim lekovima.  Kod  takvih  pacijenata  pogoršanje  bilo  koje  vrste  može  biti  opasno  i  potrebna  je velika obazrivost i pri izboru lekova i potencije.  

120

GRUPA  D:  Neće  doći  ni  do  kakvog  pogoršanja  nakon  uzimanja  prepisanog  leka, pacijentu  je moguće pomoći samo palijativno, obično će doći  samo do poboljšanja, kao reakcija na pravilno odabrane lekove.  Postoji treća vrsta pogoršanja koje se može javiti onda kad pacijent prestane da uzima alopatske lekove. Pravilan postupak prekidanja korišćenja leka smanjiće ovu vrstu pogoršanja i sliku reakcija neće učiniti nejasnom.  Postoji i četvrta mogućnost što je pogrešno prepisani homeopatski lek koji pogoršava simptome. To je stanje slično dokazivanju leka, ono se  lako može razlikovati od homeopatskog pogoršanja, pošto kod dokazivanja ne dolazi do poboljšanja na unutrašnjim nivoima i nema pokazatelja koji potvrđuju pravilan smer delovanja leka, kao što je vraćanje starih simptoma pravilnim redosledom.    7.5.2 OTKLANJANJE NEKIH SIMPTOMA  Koji god simptomi da su snažno  izraženi kod prepisanog  leka, kao  i kod pacijenta, oni će težiti da reaguju i neki od njih će nestati. Neodgovarajući lek takođe može da deluje na  taj način, bilo koji homeopatski  simptomi će nestati, ali generalno stanje pacijent dugo se neće poboljšavati. Pravilna procena slučaja zavisi od smera lečenja i generalnog  stanja  pacijenta.  Problemi  na  koje  se  pacijent  najviše  žali  zahtevaju urgentno  lečenje  i  trebalo  bi  da  počnu  momentalno  da  se  poboljšavaju.  Pažljivo razmotrite na kom mestu se u hijerarhiji nalaze trenutno najaktuelniji problemi, na primer,  mora  se  brzo  reagovati  na  ozbiljnu  infekciju  bubrega,  ili  nemogućnost unošenja hrane i pića pošto su to simptomi koji su pogubni po život. Takođe se mora brzo reagovati kod maligne hipertenzije sa krvnim pritiskom od 260/120, jer ako se on još više povisi, pacijent će umreti. Pravi lek bi trebalo da izazove pogoršanje, npr. glavobolju, ali bi pritisak trebalo da počne da opada, nakon toga bi trebalo da usledi izbacivanje sekreta u vidu čestog mokrenja ili znojenja.  Homeopatsko lečenje je potraga za poretkom, sveukupna slika promena trebalo da bi odaje unutrašnje nivoe  i poboljšanje ozbiljnih problema čak  iako se neka stanja menjaju, na primer, astma se donekle pogoršava dok se ekcem poboljšava, što nije pravi  smer,  ali  je  nebitan  ako  se  fizičko  oboljenje  pacijenta  vidno  poboljšava. Sagledavajte sveukupnu sliku i čekajte da počnu da se manifestuju promene.  Kod  kompleksnih  slučajeva  odabira  se  jadna  lek  koji  je  važniji  od  ostalih  zbog nekoliko  snažno  izraženih  modaliteta  i  ključnih  karakteristika.  Ako  ti  snažno izraženi simptomi nestanu, to znači da će sada simptomi ukazivati na neki drugi lek i da lek koji se trenutno koristi neće još dugo delovati.  

121

7.5.3 POBOLJŠANJE POSTOJEĆIH SIMPTOMA  Poboljšanje simptoma mora pratiti pravilan smer lečenja.  Prva  pojava  procesa  čišćenja  ili  izbacivanja  sekreta  koji  se  nalazi  na  nekom bezbednom  mestu  u  telu  ukazuje  da  će  spoljašnji  proces  aktivnosti  lečenja  biti srdačno dočekan, pod uslovom da:  1. To nije normalan sastavni deo patologije od koje pacijent pati.  2. Stanje pacijentove energije se poboljšava, kao i njegov emotivni i psihički nivo.  Smer nastanka poboljšanja  je  najvažniji. Koji  simptomi  su najštetniji  za  pacijenta? Oni koji su najpogubniji po život, kod akutnih bolesti? Oni koji su najdublje skriveni, kod hroničnih bolesti? Ovi znaci promene procenjuju se na osnovu:  ‐ vraćanja  starih  simptoma  obrnutim  redosledom  od  redosleda  kojim  su  se 

manifestovali  ‐ od vitalnijeg ka manje vitalnom  ‐ od unutrašnjosti ka spoljašnjosti, ka periferiji  Pacijentu nije dovoljno samo da kaže, ‘’smireniji sam’’, ‘’Osećam se malo bolje.’’  Mnogi  homeopatski  lekovi  izazvaće  neke  smirujuće  efekte,  za  razliku  od konvencionalnih lekova. Rigorozna pojava svih promena je od esencijalne važnosti.  Naredni znaci i simptomi koji se mogu javiti mogu se činiti oprečnim, ali u kontekstu zakona smera delovanja leka oni su poželjni:  a) Dijareja  ili bilo koji drugi sekret, poput znoja, prehlada sa  izbacivanjem šlajma. 

Morate takođe biti svesni da postoje bolesti kod kojih su ovakvi sekreti sastavni deo normalnog razvojnog toka bolesti, npr. dijareja kod groznice. 

 b) Neuobičajena pospanost; vitalnost ulaže napor da se promeni.  c) Trenutni gubitak regularnog nivoa seksualne zainteresovanosti  d) Povećanje  apetita,  osim  ako  se  među  pacijentovim  simptomima  ne  nalazi 

poremećaj u ishrani  e) Rana, obilna i grudvičasta menstruacija  

122

f) Promena ključnih ili karakterističnih simptoma leka koji je bio prepisan, npr. kod Argenticum nitricum pacijenta se javlja averzija prema slatkoj hrani. 

 Sve ovo bi  se moglo podvesti  pod poboljšanje,  pod uslovom da  je  očigledno da  se pacijent dobro oseća i da su se svi ozbiljniji simptomi ublažili ili nestali.    SUVIŠE KRATKO POBOLJŠANJE  Postoji tri glavna razloga:  1.  Ako je dat lek koji približno odgovara simptomima, svi simptomi će se poboljšati 

u  toku nedelju do dve, a zatim će se svi simptomi ponovo vratiti; naročito, ako nije postojalo početno pogoršanje što znači da je lek bio pogrešan. Beskorisno je ponovo ponavljati isti lek, čak i u drugačijoj potenciji ili dozi. Potražite pravi lek. 

 2.  Kada  postoje  mehanički  uzroci;  kao  kod,  na  primer,  išijasa  gde  je  uzrok 

diskohernija, lekovi će ublažiti bol samo na nekoliko sati. Slično je sa adhezijama nakon  operacija;  onda  kada  tumor  na  bubregu  ili  bešici  izaziva  urinarne probleme, prvo će biti potrebna operacija. 

 3.   Suviše  kratko  poboljšanje  takođe  se  javlja  kod  pacijenata  koji  su  neizlečivi,  o 

tome se govori u poglavlju 10.2.     OZDRAVLJENJE   To je spontani povratak zdravlja pacijentu nakon otklanjanja, nestanka ili prestanka delovanja  podstičućih  uzroka,  ili  rezultat  lečenja  koje  nije  direktno  ili  specifično isceliteljsko po svojoj prirodi. To se može postići u okviru jednog nivoa zdravlja, lek je s druge strane korak ka višem nivou zdravlja i to je dubinska promena u dinamici poremećaja  koja  sledi  smer  delovanja  leka  u  procesu  lečenja,  što  je  prikazano  na dijagramu 5 u poglavlju 1.  7.5.4 NAKON PREPISIVANJA LEKA NEMA NIKAKVIH   PROMENA U POGLEDU SIMPTOMA            ‘’Ništa se ne dešava, niko ne dolazi, niko ne odlazi, ovo je užasno.’’ (Beket)  Postoji tri mogućnosti:  

123

1. Lek je bio suviše daleko od similimuma. 

2. Lek nije imao pravu potenciju i delovao je kao placebo. 

3. Pacijent  nije  bio  u  stanju  da  reaguje  na  lek  zato  što mu  je  vitalnost  na  izuzetni 

niskom nivou. 

 Ako se radi o prve dve reakcije, ponovo uzmite slučaj i proverite svoje lekove, ako se radi o trećoj situaciji, možda će biti potreban interkalaran lek, pogledajte poglavlje 10.3.  7.5.5 POJAVA NOVIH SIMPTOMA  Novi simptomi se mogu javiti kod svih pacijenata, bez obzira na to koliko priroda i interpretacija  novih  simptoma može  varirati  u  skladu  sa  stanjem  zdravlja  svakog pacijenta.  Važno  je  napraviti  razliku  između  prepoznatljive  akutne  bolesti  i očigledno nasumičnih simptoma.  Akutna bolest koja nastaje u toku lečenja hronične bolesti   Akutne  bolesti  koje  nastaju  nakon  pravilnog  prepisivanja  leka  za  hroničnu  bolest moraju se pažljivo razumeti. Da li su nedavno nastali akutni simptomi:  1. Povratak  stanja  u  kom  se  pacijent  i  ranije  nalazio,  i  kakav  je  redosled  vraćanja 

simptoma; da li se radi o povratku starih simptoma?  2.  Da  li  je  akutna  bolest  upala  hronične  bolesti  koja  se  ispod  nje  nalazi,  koja  se 

povremeno dešava i koja se može povremeno javiti kod sistematične bolesti koja se nalazi u grupi C (Dijagram 11)? 

 3. Da li je akutna bolest deo trenutne epidemije ili se sezonski očekuje kao trovanje 

pokvarenom hranom, polenska groznica, itd?  4.  Da li se simptomi akutne bolesti javljaju nasumično?  Pogledajte  dijagram  12:  kod  svih  grupa,  kad  se  javi  akutna  bolest,  njena  jačina, frekventnost i način oporavka će ukazati na to da li je hroničan lek koji je dat istinski bio pravi, ako su sve ovi parametri isti onda je lek bio pogrešan, ako su povoljniji lek je bio pravi, što su ovi faktori povoljniji to znači da je pacijent jači.   GRUPA  A:  Akutna  bolest  koja  se  javlja  u  roku  od  tri  do  četiri  dana  nakon prepisivanja  leka  ukazuje  na  to  da  je  lek  možda  pogrešan,  akutne  bolesti  imaju prodromalni period koji će pravi lek zaustaviti tako da se bolest neće manifestovati, to je naročito slučaj kod onih pacijenata koji se nalaze na vrhu lestvice grupe A. Ako se akutna bolest javi nakon 10 dana ili više, lek je verovatno bio pogrešan, osim ako 

124

nije dat u suviše maloj potenciji. Pravilno odabrani lek daje zaštitu u periodu do tri meseca osim ako se ne radi o teškom obliku stresa.  Kod  grupe  A  najbolje  je  ne  lečiti  akutne  bolesti  –  one  će  verovatno  biti  blage  i najbolje  ih  je  lečiti  blagim  naturopatskim  lekovima,  npr.  koristite  čaj  od  žalfije  za upalu  grla.  Akutne  bolesti  koje  su  deo  trenutnih  epidemija  kao  što  su  trovanje pokvarenom  hranom  ili  sezonska  oboljenja  tipa  polenske  groznice,  ako  su  jako izražena, moraju se lečiti.  GRUPA B: U ovoj grupi se akutne bolesti frekventno javljaju tako da je moguće da će se  akutna  bolest  javiti  ubrzo  nakon  prepisivanja  leka.  Da  li  je  lek  bio  pravi  ili  ne prosuđuje se na osnovu prirode akutne bolesti:  Ako  je akutna bolest po svojoj prirodi  i  jačini potpuno  ista kao što  je bila  i ranije  i ako je reakcija pacijenta potpuno ista, sačekajte nekoliko dana i ako se ni tada ništa ne menja pretpostavite da je lek bio pogrešan,  lečite akutnu bolest a zatim ponovo razmotrite slučaj.  U grupi B, osim ako akutno stanje nije veoma intenzivno, takođe nemojte prepisivati homeopatski  lek.  Simptome  može  pokriti  konstitucionalni  lek  koji  treba  ponovo prepisati  u  odgovarajućoj  potenciji,  koja  može  biti  veća  ili  manja  od  inicijalno prepisane  potencije  u  skladu  sa  stanjem  koje  akutna  bolest  diktira.  Ako  je  jasno ukazano  na  neki  drugi  akutni  lek,  naročito  ako  je  on  komplementaran  hroničnom leku, treba prepisati taj lek.  Morate  biti  svesni  toga  da  se  modaliteti  akutnih  bolesti  ponekad  razlikuju  od modaliteta hroničnih bolesti kad se radi o istom stanju.  GRUPA C: Uz pravilno prepisan lek, akutna bolest će se u nekoj fazi ponovo pojaviti. Akutna bolest  koja  se  javlja odmah nakon uzimanja  leka pokazuje dobru vitalnost pacijenta i pravilno prepisan lek, što se bolest javlja kasnije nakon uzimanja leka, to je ona ozbiljnija, takođe postoji mogućnost i da je data potencija bila premala.  Ako je akutna bolest ista kao što je bila i u toku prethodnih godina kada se pacijent nalazio  na  nivou  B,  smer  lečenja  je  pravilan,  lek  prepišite  samo  u  ekstremnim situacijama.   Važno  je  da  razlikujete  akutnu  upalu  dubinske  hronične  bolesti  koja  se  mora smatrati  parcijalnim  ili  potpunim  povratkom  simptoma.  Ovo  nisu  novi  simptomi. Ako  se  simptomi  vrate  nakon  mesec  dana  i  blaži  su,  to  znači  da  lek  deluje isceliteljski.  Ponekad će hronični  lek pokriti akutno stanje u suprotnom dajte akutni  lek ako se pojavi njegova zaista  jasna slika. Međutim u oba slučaja, za akutne bolesti, uvek  je bolje koristiti blage naturopatske ili blage alopatske lekove, na primer aspirin, dok se promene još uvek javljaju. 

125

 GRUPA D: Ova grupa pati od toliko jake patologije, da ekonomija tela nije u stanju da stvori akutnu bolest uprkos jačini stresa.  Ova grupa uključuje autističnu decu, šizofreniju, neuromuskularnu bolest, naprednu multipleks sklerozu, epilepsiju, naročito ako  je praćena mentalnim poremećajima  i završnim  fazama raka. U ovu grupu se  takođe  svrstavaju beskućnici,  alkoholičari  i narkomani, kao i pacijenti koji su dugo koristili lekove poput steroida.  Obično nema momentalne reakcije na  lek, ako se nakon dugog perioda  javi akutna bolest, to znači da je lek bio pravi, međutim bolest će težiti da postane ozbiljna, čak fatalna,  osim  ako  nije  potisnuta  konvencionalnom medicinom.  Mogućnost  lečenja homeopatijom je veoma udaljena.   JAVLJANJE NOVIH HRONIČNIH SIMPTOMA  Kod  jednostranih  slučajeva  i  slučajeva  gde  postoji  više  od  jednog  nivoa predispozicije,  novi  simptomi  će  se manifestovati  sa  različitih  nivoa  osetljivost  na bolest. Pogledajte poglavlje 8.  Grupa A: Nije čest slučaj da se novi simptomi javljaju kod pacijenata iz grupe A, na nivou  1,  ali  neki  pacijenti  koji  su  na  nivou  2  i  na  nivou  3  mogu  pokazivati  nove simptome  i  zahtevati  drugačiji  lek  naročito  kada  se  nalaze  u  periodu  velikih promena u svom životu, kao na primer, nakon porođaja, u toku dojenja, u pubertetu i  menopauzi.  Takođe  i  velike  traume  kao  što  su  promena  karijere  ili  stila  života mogu  dovesti  pacijenta  u  stanje  koje  će  zahtevati  drugačiji  lek.  Sledeće  poglavlje razmatra  značenje  i  interpretaciju  novih  hroničnih  simptoma  kod  jednostranih slučajeva i slučajeva kod kojih postoji nekoliko nivoa predispozicije.   PROMENA STANJA PACIJENTA  Haneman  kaže  da  kad  postoji  mešavina  mijazama,  kod  pacijenta  može  doći  do promene  stanja.  Tu  će  biti  potreban  niz  lekova.  Treba  davati  jedan  po  jedan  lek prateći aktuelno stanje pacijenta.  

[Mijazmatična]  ..... stanja se mogu međusobno smenjivati kada  je  jedno veoma  izraženo, drugo  je pritajeno,  tako da morate menjati  svoj plan lečenja u skladu sa stanjem pacijenta. (1) 

 Kod  nekih  kompleksnih  slučajeva  može  dolaziti  do  veoma  naglih  promena simptoma koji će zahtevati veoma brzo menjanje  lekova. Međutim, principi koji su prethodno dati i dalje važe.  

126

Čuvajte se pravila koja unose predrasude u vašu procenu. Jedno od tih pravila kaže da  je  dobro  prepisati  konstitucionalan  lek  nakon  što  je  akutna  bolest  bila  lečena homeopatski,  nemojte  se  zaletati  i  prerano  prepisivati  lek,  ponekad  će  prethodno prepisani  konstitucionalni  lek  nastaviti  pozitivno  da  deluje  nakon  što  je  prošla epizoda  akutne  bolesti.  Ponekad  će  pravilno  lečenje  akutne  bolesti  pomoći ekonomiji  tela da napreduje neko vreme u pozitivnom smeru pre nego što se  jave indikacije koje zahtevaju ponavljanje prepisanog leka.  

Kod starijih pacijenata koji su Calcarea konstitucionalni  ..... možda će biti potreban akutni  lek kao  što  je Belladonna  ili Rhus  tox bez da  se kasnije javi potreba za ponovnim korišćenjem leka Calcarea carbonica ili bilo kog drugog leka koji deluje na dubljem nivou. (4) 

 Može se desiti da se pacijent mentalno opire leku tako da njegova aktivnost prestaje, ali to važi samo za neke grupe pacijenata koji stvaraju blokadu u lečenju i o kojima se govori u poglavlju 5.4.   7.6 PREPISIVANJE KONSTITUCIONALNOG LEKA  Čitav  koncept  konstitucionalnog  leka  dovodi  se  u  sumnju  kada  razmatramo kompleksne slučajeve. Ako je potrebno nekoliko lekova da bi se neki nivoi ‘oljuštili’, koji  od  njih  je  onda  konstitucionalan? Da  li  je  to  onaj  koji  je  prvi  delovao  i  počeo lečenje na najdubljem nivou otkrivši jasnu sliku leka koji je sledeći potreban, ili je to lek  koji  je  poslednji  dat  da  bi  završio  proces  lečenja?  Samo  u  grupi  A  možemo bezbedno spominjati termin ‘konstitucionalni’ lek. (5)   7.7 PREPISIVANJE DRUGOG LEKA  

Drugi  lek  se  prepisuje  nakon  što  je  prvi  lek  delovao,  to  može  biti ponovljeni isti leka, antidot ili komplementaran lek, ali ni jedan od njih ne može se uzeti u razmatranje sve dok slučaj nije bio pažljivo proučen. (1) 

 Brzina napredovanja bolesti utiče na brzinu  javljanja reakcije  i na to kad  lek treba ponoviti,  na  primer  kod  snažnih  neuralgije  reakcija  će  se  brzo  javiti.  Kod  opasnih akutnih  bolesti,  često  ponavljanje  leka  može  biti  od  suštinske  važnosti.  Sporija manje  snažna  stanja mogu  zahtevati  određeni  broj  ponavljanja  leka  pre  nego  što reakcija postane vidljiva, što je na primer slučaj kod konstantne groznice.  Suviše rano ponavljanje pravog  leka može da se umeša u proces  izlečenja, kada se jednom  javila  reakcija,  bilo  kakvo  mešanje  u  njen  tok  može  da  je  okonča.  Često ponavljanje  leka  kod hroničnih  bolesti može da potisne  simptome  što  će  izgledati 

127

kao da je lečenje u toku, ali zapravo se nikakvo lečenje neće odvijati. Vremenom će se originalni simptomi bolesti ponovo vratiti ako su prepušteni sami sebi.  Drugi lek se prepisuje onda kada postoje određene konkretne stvari na osnovu kojih bi se lek mogao prepisati, nikada onda kad se pacijent u suštini oseća dobro, ali pati samo od par manjih simptoma koji ga nerviraju.   Pacijenti obično iznose određeni problem.  

Između prevelikog  i nedovoljnog prepisivanja postoji prefinjeni balans, naročito kod teških slučajeva. Neophodno je pratiti momente u procesu lečenja,  ali  ih  ipak  ne  treba  ni  suviše  snažno  forsirati.  Samo  pažljivo zapažanje detalja u toku narednih poseta pacijenta omogući će vam da znate kad  je potrebno ponoviti  lek, kad dati neki drugi, kad promeniti potenciju ili kad ne uraditi ništa. (6) 

 U  grupi  A  bolest  nema  realnu  dubinu  bilo  da  je  to,  na  primer,  lumbago,  išijas  ili reumatoidni artritis koji se nalazi na periferiji.   Obično  će  slika  simptoma  ukazivati  na  jasan  konstitucionalan  lek  koji  će  izlečiti bolest  (leziju)  kao  i  podići  stanje  pacijentovog  generalnog  zdravlja  na  viši  nivo  i omogućiti mu da se bolje oseća.  U ostalim grupama verovatnije je da će nekoliko lekova dato pravilnim redosledom biti neophodno i da će lezijska bolest biti prva koja će zahtevati lek, njega bi trebalo prepisati samo ako se slika lezije razlikuje od glavne slike simptoma i ako je jasna.  Pravi  lek  za  pacijenta  kao  celinu  će  izlečiti  patologiju  za  koju  se  ne  čini  da  nije pokrivena tim lekom, ali to možda neće biti slučaj tamo gde je lezija napredovala do te mere da  je rezultirala dubljim promenama u  tkivu vitalnih organa kao što  je na primer rak. (Pogledajte poglavlje X)  7.8 PACIJENTI KOD KOJIH SE BOLEST PONOVO VRATILA  Ponovno vraćanje bolesti može se javiti nakon stresnih situacija u životu pacijenta. Vraćanje bolesti  je  kad  se originalni  simptomi koji  su  reagovali na  lečenje ponovo vrate istom jačinom.  S  vremena  na  vreme  može  se  dešavati  nepotpuno  vraćanje  bolesti  i  nju  treba ostaviti  na  miru  pošto  je  ekonomija  tela  u  stanju  da  se  sama  od  sebe  oporavi. Posmatrajte  prirodni  ciklus  pacijentove  energije,  može  se  javiti  period  slabosti, takođe  nakon  dentalnog  lečenja  ili  ostalih  antidotirajućih  faktora,  bilo  kakvo vraćanje  bolesti  te  vrste  brzo  će  proći,  ali  bilo  kakvi  ozbiljnije  probleme  koji  su posledica toga trebalo bi lečiti.  

128

STRES  

Neke  emotivne  bolesti  izazivaju  i  održavaju  ih  emotivni  uzroci, kao  što  su  konstantna  anksioznost,  zabrinutost,  ljutnja,  i  često javljanje  velikog  straha  i  uplašenosti.  Ovakva  vrsta  emotivne bolesti vremenom uništava telesno zdravlje.  (Org: § 225) 

 Neprekidno stanje stresa postaje održavajući uzrok, koji može predstavljati blokadu u lečenju.  U  grupi  A  nakon  javljanje  dobre  reakcije  stres  će  uzrokovati  samo  privremeno vraćanje  bolesti,  ne  očekuje  se  potpuno  vraćanje  bolesti  u  toku mesec  do  dva,  i  u ovoj  grupi  nakon  par  meseci  pozitivnog  reagovanja  na  lek  ima malo  šanse  da  se simptomi potpuno vrate zbog stresa.   Ostale  grupe  su  podložnije  i  zahtevaju  pažljivije  proučavanje. Kada  nema  početnog pogoršanja, stres može da uzrokuje potpuno vraćanje bolesti, ponovo uzmite slučaj  i prepišite  lek. Ako  je  slika  simptoma  ista, onda  se  radi o  vraćanju originalne bolesti, ponovite isti lek u istoj potenciji. Tamo gde pacijent ima nekoliko nivoa predispozicije, važno je razlikovati vraćanje bolesti gde će simptomi biti isti kao i originalni od pojave novih  simptoma  koji  ukazuju  na  sliku  leka  sa  nekog  drugog  nivoa  (pogledajte poglavlje 8).  REFERENCE:  1.Kent ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’ 2.Dž. Vitulkas ‘’Dvanaest nivoa zdravlja homeopatske veze’’, Vinter 1999, tom 12 (4), 

od Kori Hejvat 3.Osvajanje bolesti, A C Frenč 4.S. Klouz, ‘’Homeopatski genije’’. Poglavlje 9 i 13. 5.Dž.  Vitulkas  ‘’Pitanje  konstitucionalnog  leka’’,  Britanski  homeopatski  žurnal,  jul 

1998. 6.R. Logan ‘’Homeopatsko lečenje ekcema’’. Bikonsfild pres.  LITERATURA ZA DALJE IŠČITAVANJE  E. Rajt Habard, Kratak kurs iz homeopatije, poglavlja 8 i 14 do 17 Dž. Vitulkas, Homeopatska nauka, poglavlja 15, 16 i 17 N. Enrikes, Raskršće u lečenju, poglavlja 2, 3, 6, 7 i 8 Kent, Lekcije iz homeopatske filozofije, poglavlja 15, 34, 35 i 36 Osvajanje bolesti, A C Frenč, poglavlje 26  S. Klouz, Homeopatski genije. Poglavlje 9 i 13. Dž. T. Kent, Manje zabeleške Ed. Gajpser, ‘Prepisivanje drugog leka’. Džordž Vitulkas, Seminar u Bernu, 1987, Uvod u slučajeve.  

129

NAPOMENA 1 LEČENJE PACIJENATA KOJI UZIMAJU ALOPATSKE     LEKOVE ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­  1.UVOD  U paragrafu §70 iz Organona, Haneman preporučuje da se pacijenti leče kao celina, nus  efekti  lekova  ne  mogu  se  lečiti  homeopatski.  On  predlaže  povlačenje konvencionalnih lekova iz upotrebe da bi se omogućilo originalnoj slici simptomima da se pojavi. To nije uvek moguće i pristup lečenju takvih slučajeva može biti veoma složen.  Pacijenti  koji  koriste  alopatske  (konvencionalne)  lekove  uvek  zadaju  teškoće homeopati u pogledu zapažanja dve stvari.  EFEKATA LEKOVA: Mi moramo poznavati  prirodu  svakog  leka,  doziranje,  njegove nus efekte i kako i kada da bezbedno povučemo iz upotrebe svaki od lekova.  PACIJENTOVE REAKCIJE: Mi moramo znati do koje mere su lekovi   koje je pacijent uzimao promenili sliku simptoma pacijenta.  Postoji izvesno preklapanje ova dva, na primer jaki i višenamenski lekovi obično se daju pacijentima koji pate od ozbiljnih bolesti i koji imaju slabu konstituciju tako da će  lek težiti da ostvari dubinski efekat. Slabiji  lekovi se češće daju pacijentima koji pate od manje ozbiljnih bolesti i čije je stanje zdravlja bolje, i njihovi simptomi će se izmeniti u manjoj meri.  2.  EFEKTI LEKOVA  Ima pet kategorija lekova. Kategorija u koju se svaki lek svrstava će u izvesnoj meri zavisiti  od  doziranja  i  dužine  korišćenja  tog  leka.  Mada  je  ovih  pet  kategorija  od velike  pomoći,  svaki  lek  se  mora  razmatrati  na  osnovu  svoje  zasluge  u  pogledu doziranja,  bolesti  koju  leči  i  njegovih  efekata  koje  ostavlja  na  pacijenta  kao pojedinca.  Trebalo  bi  istaći  da  se  nazivi  lekova  frekventno menjaju  u  skladu  sa  promenama formula i marketinških strategija.  Kategorija I Lekovi se mogu bezbedno i odmah povući iz upotrebe. To su lekovi koji se  uzimaju  za  blage  i  akutne  bolesti  i  za  olakšanje  simptoma  koji  se  povremeno javljaju. Tu grupu čine slabiji analgetici, antiacidi, antibiotici, antifungicidi i lekovi za polensku  groznicu.  Periodični  napadi  astme  mogu  se  takođe  uvrstiti  u  ovu kategoriju ako su napadi neučestali, nisu ozbiljni i koriste se samo inhalatori.  Kategorija II Lekovi ne predstavljaju opasnost po život ako se povuku postepeno u roku od dve nedelje do dva meseca. U nekim slučajevima će, međutim, neki lekovi iz ove kategorije ako se uzimaju dugo ili u velikim dozama biti svrstani u kategoriju III. 

130

Kategorija  II  uključuje  slabije  trankvilizatore  (Benzodiazapini)  koji  se  ne  uzimaju dug period, MAOI kao Nardil, antidepresive,  triciklike kao što  je Tofranil, SSRI kao što je Prozac i  lekove za potiskivanje apetita.  Tu  su  i  anti  inflamatorni  agensi,  astmatični  lekovi,  lekovi  protiv migrene,  rinitisa, sinuzitisa, digestivnih problema, akni, herpesa i hroničnih infekcija urinarnog trakta. Slučajevi  ekcema  i  psorijaze  zavise  od  ozbiljnosti  stanja  pacijenta.  Generalizovana psorijaza  bila  bi  kategorija  III  ili  eventualno  kategorija  V  ako  je  pacijent hospitalizovan. Ekcem koji je supresivno lečen godinama bio bi kategorija V u smislu da je ‘neizlečiv’ ili da pacijent nikada neće biti oslobođen lekova.   Kategorija  III  Uzimanje  lekova  se  ne  može  lako  prekinuti  naročito  ako  se  oni uzimaju  dugo  vremena.  To  su  lekovi  koji  se  koriste  za  teške  fizičke  bolesti uključujući  teške  oblike  astme  i  bolesti  kože.  Ovde  lekovi  uključuju  steroide,  npr. kortizone,  anti‐epileptike  i  hiposenzitivne  agense  poput  beta  blokera  i  Clonidina, nagli prekid njihovog uzimanja može da uzrokuje smrt ili ozbiljnu bolest.  Lekovi  koji  su  takođe  ovde  svrstani  su  Baclofen  (Lioresal),  koji  se  koristi  da kontroliše  mišićni  spazam,  narkotici  za  olakšanje  bolova  koji  uključuju  Temgesic, Pethidine,  Morphine,  Diamorphine  (Heroin)  i  Dihydrocodein;  lekovi  za Parkinosonovu bolest, kao što su Artane, Bentex,  itd;  i diuretici za idiopatski edem (povratni edem se može pojaviti samo prilikom povlačenja lekova).  Dugotrajna  upotreba  slabijeg  trankvilizatora,  naročito  Ativana.  Upotreba hormonskih  lekova  napravljenih  od  endokrinih  sekreta  i  supstanci  koje  utiču  na endokrine funkcije, (ovi  lekovi se takođe koriste za ulcerativni kolitis, reumatoidni artritis,  npr.  Medrone).  Lekovi  koji  se  koriste  za  kolagene  poremećaje,  alergije  i kožne bolesti, poremećaje krvi, limfom i sistemski lupus eritematoza.  Uobičajeni  kortiko‐sterodini  lekovi  koji  uključuju  Betamethasone,  Cortisone, Dexathasone, Hydrocortisone, Prednisolone, Prednisone, Triamcinolone. Ako se oni daju  oralno  ili  preko  injekcije  duže  od  deset  dana  povlačenje  vodi  ka  opasnim stanjima kod nekih slučajeva moguće je da se to završi komom i smrću. Dugotrajna upotreba ovih lekova svrstava ih u kategoriju IV.  Kategorija IV Lekove je opasno povlačiti  iz upotrebe pod normalnim okolnostima. To  su  lekovi  koji  imaju  snažan  efekat  naročito  u  pogledu  mentalnih  i  emotivnih sfera. Oni  uključuju  glavne  trankvilizatore,  kao  što  su Largactil,  Serenace, Melleril, Procepta  i Lithium  jedinjenja. Oni  se daju za stanja kao što su šizofrenija, psihoze, deluziona  stanja,  manična  depresija  i  ostale  glavne  psihološke  bolesti.  Obično  se simptomi vraćaju nekih četiri do šest nedelja nakon prestanka upotrebe ovih lekova; pacijent  neće  biti  u  potpunoj  kontroli  nad  sobom.  Osim  ako  ne  postoji  podrška bolnice i 24‐časovni nadzor homeopate, ovi pacijenti se ne mogu lečiti. Napomena: možete u izuzetnim slučajevima videti pacijenta kod kog se javlja neka druga bolest, kao što je reumatizam, koji je stabilan samo zbog trenutno uzimanog leka za njegovu 

131

mentalnu  bolest,  nemojte  smanjiti  niti  redukovati  njegove  lekove,  lečite  njegove ostale simptome da bi ih ublažili i to lekovima na koje ti simptomi ukazuju.  Kategorija V  Lekovi  su  esencijalni  da  bi  pacijenta  održali  u  životu  i  ne mogu  se povući iz upotrebe pod bilo kojim okolnostima. Oni uključuju:   1.Lekove  koji  se  koriste  za  specifičnu  kardijalnu  aritmiju,  kao  što  su  Digoxin  i Lignocaine. Antikoagulantne lekove kao što je Warfarin (Marevan), Phenindione (Dindevan)  i  Acenocoumarol  /  Nicoumalone  i  Xanthene  jedinjenja  kao  što  je Xamoloral.  Redovno  praćenje  vremena  pacijentove  koagulacije  je  neophodno, (infektivna koagulacija kod pacijenata sa neprirodnom srčanom vrednošću može uzrokovati ozbiljnu emboliju). 

 2.Antikonvulzantne  lekove:  konvencionalno  ako  pacijent  nije  imao  napade  u  toku dve godine, lečenje lekovima se postepeno može smanjiti. To može biti vreme kad homeopatsko  konstitucionalno  lečenje  može  da  uspe.  Najčešće  se  prepisuju Epilin, Tegretol i Epanutin. 

 3.Lekove  koji  pacijentu  pružaju  podršku  i  koji  su  mu  potrebni  da  bi  zamenili endokrini deficit kao što je tiroksin, insulin i adrenalin. Pacijente sa bolestima kao što  su  meningitis  i  AIDS,  koji  dugo  vremena  koriste  antibiotike.  Faktor  8 hormonske  tablete  za hemofiličare,  koronarne  vasodilatore  za  arteriosklerozu  i vaskularne bolesti poput GTN. 

  3.  VIŠESTRUKA PRIMENA LEKOVA  Pacijenti često koriste više od jednog leka, ponekad lekove za različita stanja bolesti, ponekad sekundarne ili tercijalne lekove koji se daju da bi izlečili efekte prethodno datih lekova.  Prvog bi trebalo povući  iz upotrebe najjači  lek, preostali  lekovi mogu se  i dalje koristiti    i oni mogu pružati podršku pacijentu.  Izuzetak ovom pravilu  su  lekovi  iz kategorije  V  koji  su  potrebni  da  bi  zamenili  hormone.  Oni  se  moraju  održavati; insulin i tiroksin ne antidotiraju homeopatsko lečenje niti čine simptome nejasnim.   4.  PACIJENTOVA REAKCIJA. PROGNOZA – DA LI JE IZLEČNJE MOGUĆE?  Prvi korak je poznavati lek(ove), pogledajte njihovu kategoriju, njihovu prirodu, nus efekte i savet o njihovom povlačenju.  Kao drugo,  procenite kakav  je uticaj  lekova na bolest  za  koju  su prepisani  i  efekti koje su imali kod pacijenta u drugim aspektima. Nisu samo fizički simptomi, za koje su  lekovi  prepisani,  ti  na  koje  lek  deluje,  nego  on  takođe  deluje  i  na  pacijentovu energiju, kao i na emotivne i mentalne sfere.  

132

Pitanje  kako  povući  konvencionalni  lek  iz  upotrebe  i  nastaviti  sa  homeopatskim lečenjem u pogledu lekova, potencije i doziranja zavisi u velikoj meri od toga koliko je jasna i precizna pacijentova slika simptoma. To će zavisiti od sledećeg:  Kategorija  I  ‐  Ne  predstavlja  nikakve  teškoće  u  pogledu  ustanovljavanja  pravih simptoma kod pacijenta, pošto se  lekovi uzimaju samo periodično  i njihove efekte obično  može  da  opiše  sam  pacijent  i  njihovi  nus  efekti  nisu  ozbiljni  i  dobro  su dokumentovani.  Kategorija II – Pacijenti koji uzimaju lekove u ovoj kategoriji obično još uvek veoma jasno predstavljaju važne simptome na mentalnoj i emotivnoj sferi. Obično neće biti teško razgraničiti između efekata lekova i prave slike simptoma, osim ako originalna slika pacijentovih  simptoma nije bila kompleksna  sa nekoliko nivoa predispozicije koja je sad postala još kompleksnija.  Antidepresivi  imaju  više  uticaja  od  slabijih  trankvilizatora  i  ako  se  dugotrajno koriste pripadaju kategoriji III. Međutim, oni ne antidotiraju homeopatske lekove u tolikoj meri u kojoj to čine slabiji trankvilizatori.  Kategorija III – Vrlo je verovatno da će upotreba lekova u ovoj kategoriji zamagliti originalnu sliku pacijentovih simptoma. Ako je to slučaj,  izlečenje može biti teško i morate  težiti  ublažavanju  simptoma.  Upotreba  lekova  naterala  je  vitalnost  da proizvede potpuno novu  sliku  simptoma,  sačinjenu od modifikovanih pacijentovih simptoma  i  novih  simptoma,  kao  sledeći  najbolji  odbrambeni  mehanizam  koji zapravo reakcija na patološki uticaj lekova. Pored toga, vrlo je verovatno da će kod pacijenata  iz  kategoriji  III  postojati  nekoliko  nivoa  predispozicije;  svaki  nivo  će odavati  simptome kao  i  simptome koji  su bili potisnuti  ili modifikovani primenom lekova.  Ovi  pacijenti  predstavljaju  relativno  malu  grupu.  Postoji  dva  pristupa  njihovom lečenju,  ili  ih  lečite kao da su  jednostrani  slučajevi,  ili prvo počnite sa programom detokfisikacije duž neuropatskih putanja i postepeno povlačite lekove iz upotrebe a zatim ponovo razmotrite slučaj. (pogledajte dodatak na kraju).  5.   PRAVILAN POSTUPAK ZA POVLAČNJE ALOPATSKIH LEKOVA IZ UPOTREBE I 

NASTAVAK LEČENJA HOMEOPATIJOM   Kategorija  I  ‐  Kada  nem  akutne  epizode  koja  zahteva  lekove,  prepišite  u odgovarajućoj  potenciji  konstitucionalni  lek  na  koji  simptomi  ukazuju.  Nema posebnog  razloga  za preferiranje LM potencija  ili  plusiranja u  takvim slučajevima. Ako  se  s  vremena  na  vreme  koristi  nekoliko  lekova,  savetujte  upotrebu  najmanje štetnog leka, i to samo onda kada je to potrebno, očekujući da će se potreba za njim smanjivati kako homeopatski lek bude počinjao sve više da deluje isceliteljski.  Na primer, kod astme se najčešće prepisuje tri vrste inhalatora:  

133

Ventolin  koji  je  beta  stimulans  (B  agonist)  i  utiče  na  bronhodilataciju.  Postoje  i druga marketinška imena kao što je Bricanyl.  Intal  (Sodium  Cromoglycate)  koji  je  neizostavni  inhibitor  (neophodno  je  kao stabilizator ćelija). To je lek iz kategorije II.  Becotide  (Beclomelasone  dipropionate)  je  kortiko‐steroidni  inhalator,  drugo marketinško ime mu je Pulmicort. To su lekovi iz kategorije III ako se koriste samo periodično.  Povucite  iz  upotrebe  Becotide  i  Intal  i  savetujte  konstantnu  upotrebu  Ventalina, prema  potrebi.  Kao  u  svakom  slučaju  povlačenja  lekova  iz  upotrebe,  pacijenta  bi trebalo redovno nadgledati, možda putem telefonskog poziva upućenog svakih par dana. Povremeno, povlačenje leka Becotide iz upotrebe može izazvati reakciju koja može rezultirati ozbiljnim astmatičnim napadom, ponovno korišćenje Becotide leka koji  će  se  izboriti  sa  bilo  kakvim  pogoršanjem  uobičajenog  stanja  te  vrste  u  toku periodičnog napada trebalo bi savetovati na kraći period, prema potrebi.  Kada se kod pacijenta pojave simptomi u  toku akutne epizode  i ako  je  slika  jasna, dajte  homeopatski  lek  na  koji  simptomi  ukazuju  i  pribegnite  običnom konvencionalnom lečenju lekovima samo ako lek ne uspe brzo da deluje. Ako nema jasne  slike  akutnog  leka,  savetujte  pacijentu  da  koristi  obično  korišćene konvencionalne lekove. Uzmite slučaj u potpunosit nakon što je akutni napad prošao i nastavite kao što je prethodno navedeno.   Kada  savetujete  korišćenje  konvencionalnih  lekova  iz  kategoriji  I  za  ublažavanje simptoma, vodite računa da eliminišete one koji sadrže jake supstance koje mogu da antidotiraju homeopatske lekove. Na primer, pepermint u antacidima, eukaliptus u deskongestantima,  mentol  u  tigrovom  melemu,  koji  se  koristi  za  ublažavanje glavobolje, itd.   Kategorija  II  ‐  Obično  će  biti moguće  slediti  Hanemanov  savet  i  povući  lekove  iz upotrebe da bi se videlo kakva je prava slika simptoma, a zatim prepisati lek na koji simptomi ukazuju. Ovo povlačenje lekova bi trebalo uraditi u kratkom vremenskom periodu,  ali  ne  iznenada.  Međutim,  ako  je  pacijent  nevoljan  da  povuče  lek  iz upotrebe  bez  korišćenja  alternativnog  leka, možete mu  dati  lek  na  koji  simptomi ukazuju i čekati da se pravilnim redosledom počnu javljati očekivani znaci lečenja.   Važno  je  ILI  povući  konvencionalne  lekove  iz  upotrebe  ILI  prepisivati homeopatske  lekove  dok  se  i  dalje  koriste  konvencionalni  lekovi,  ali  u početku ne treba raditi oba istovremeno.  To  je  zato  što  ako  se  istovremeno  povlače  lekovi  iz  upotrebe  i  prepisuju  se homeopatski,  moglo  bi  biti  teško  proceniti  da  li  je  bilo  kakvo  pogoršanje  deo izlečiteljskog  ''homeopatskog pogoršanja''  ili samo intenziviranje simptoma bolesti što je posledica povlačenja leka. 

134

 Videvši  da  je  reakcija na  homeopatski  lek  dobra,  počnite  da  povlačite  iz  upotrebe hemijske  lekove,  ako  nakon  toga  usledi  vraćanje  starih  simptoma  povećajte potenciju leka za nekoliko stepeni u pogledu jačine ili / i frekvencije prema potrebi.   Kategorija III  1. Lečite  pacijente  kao  komplkesne  jednostrane  slučajeve  ili  slučajeve  sa  više nivoa. (Pogledajte poglavlje 8). U Organonu, u paragrafima 176‐184 Haneman daje  savet  o  tome  kako  lečiti  jednostrane  slučajeve;  parcijalnu  seukupnost simptoma  treba uokviriti na osnovu nekoliko  jasnih  simptoma. Svakodnevno dajte  lek  srednje  potencije  sve  dok  reakcija  ne  postane  uočljiva,  zatim prestanite  sa  davanjem  leka  i  kad  su  promene  prestale  da  se  manifestuju ponovo  uzmite  slučaj,  ponovo  prepisujući  lek  na  osnovu  dominantnih simptoma. Često će slabije poznati  lekovi pokriti simptome; prepišite  lek dok pacijent još uvek uzima konvencionalne lekove. Na primer, kad pacijent uzima steroide  za  artritis,  prepišite  lek a  zatim pažljivo posmatrajte  simptome,  čim pacijent  počne  da  se  oseća  bolje  u  pogledu  energije,  apetita,  sna,  bola, mobilnosti  i  oticanja  zglobova,  biće  moguće  postepeno  smanjivati  uzimanje steroida, na primer za 10‐25% u toku 3‐6 meseci, a zatim potražite novu sliku leka koji će pokriti promenljive simptome. Kada su se simptomi poboljšali za 50‐60% verovatnije  je  da  ćete  jasnije  videti  sliku  leka.  Za  bilo  kakvo  akutno pogoršanje  simptoma,  npr.  bol,  ukočenost,  oticanje,  itd,  dajte  terapeutski  lek da biste delovali na ove simptome ako postoji njegova jasna slika, u suprotnom dajte nesterodine alopatske lekove kao što su anti‐inflamatorni lekovi, itd.  

 2. Ako nema jasne čak ni delimične slike koja daje nadu da će reakcija biti dobra, može  se  savetovati  da  se  počne  sa  procesom  detoksifikacije  da  bi  se  lekovi postepeno  povukli  iz  upotrebe.  Ako  ovaj  proces  bude  uspešan,  kasnije  će  se pojaviti slika konstitucionalnog leka. (Dodatak 1) 

 6.  HOĆE  LI  NASTAVAK  KORIŠĆENJA  KONVENCIONALNIH  LEKOVA 

ANTIDOTIRATI HOMEOPATSKE LEKOVE?  Što su lekovi jači, to će više oslabiti uticaj homeopatskog leka. Konvencionalni lekovi će verovatno skratiti aktivnost homeopatskih lekova.  Međutim, pravi homeopatski  lekovi će delovati uprkos konvencionalnim  lekovima. Ja  znam  čak da  su  u  izuzetnim okolnostima delovali  lekovi  sa  potencijom 10M na pacijente  koji  su  uzimali  lekove  iz  kategorije  IV.  Hormonski  lekovi  kao  što  su kontraceptivne  pilule,  terapija  zamene  hormona,  itd.  antidotiraju  homeopatske na duže staze.  Insulin,  tiroksin  i ostali hormoni koji  služe kao zamena ne antidotiraju homeopatske lekove.    

135

7. SPECIJALNE NAPOMENE  1. Kortizoni: Dugotrajna upotreba ovih lekova svrstava pacijente u kategoriju IV i V. Kod kraće upotrebe, obično prvo možete prepisati homeopatski lek a zatim početi da  povlačite  kortizon  iz  upotrebe,  koristite  blaže  alopatske  lekove  i  u  periodu krize privremeno pribegnite kortizonu. 

 Ako  je  nakon  prepisivanja  homeopatskog  leka  kortizon  potreban  onoliko 

često koliko je bio i ranije, homeopatski lek je pogrešan.  Ako se  javilo početno pogoršanje ali nema  i daljih pogoršanja,  homeopatski 

lek deluje. Kortizon može još uvek biti potreban s vremena na vreme. Ako su krize koje  zahtevaju  kortizon manje  učestane,  homeopatski  lek  deluje;  ako  je  intenzitet krize isti, ponovite  lek u istoj potenciji; ako je kriza manje  snažna tako da ni  jedan kortizon nije potreban, ponovite lek ali u većoj potenciji.  2. Trankvilizatori:  ovi  lekovi  zaustavljaju  život  na  svakom  nivou  osim  na psihičkom, tako da pacijent više nije u stanju da usvaja životno iskustvo i lekcije. Lekovi  takođe  stvaraju kod pacijenata  tendenciju da  suviše burno  reaguju  i  oni postaju  nesposobni  da  se  emotivno  bore,  što  stvara  snažne  simptome  prilikom njihovog  povlačenja  iz  upotrebe,  ma  koliko  polako  se  to  odvijalo.  Ativan (lorazepam) je daleko najgori u pogledu toga. Njegovo povlačenje iz upotrebe na period  duže  od  šest  meseci  zahteva  veliku  snagu  volje,  puno  podrške  i  čest nadzor. Često je potrebno prepisivati lekove za epizode akutnih simptoma koje su posledica povlačenja  leka  iz upotrebe. Prvi pristup  je prepisati homeopatski  lek dok se konvencionalni lek i dalje koristi, ako se jave poželjni znaci, polako počnite da  smanjujete  doze.  Kod  bilo  kog  pogoršanja  vratite  se  na  originalnu  dozu  na kratko  vreme  a  zatim  ponovo  počnite  da  je  smanjujete.  Ako  se  akutne  epizode koje  se  javljaju u  toku povlačenja ne počnu poboljšavati, prepišite homeopatski lek  na  osnovu  akutne  slike;  na  primer  ona  može  ukazivati  na  Aconite,  ili  na Gelsemium ili na Ignatiu ili Chamomillu. Često koristite potenciju od 30C ili 200C kao i kod jakih akutnih bolesti. 

 3. Pacijenti sa rezervnim delovima kao čelične šipke koje su dobili nakon nesreće, ili zamenjeni zglobovi ili srčani ventili. Verovatno je pametno prepisivati niske ili male potencije i izbegavati visoke potencije, naročito kod snažnih centrifugalnih lekova  kao  što  su  Silica  i  Sulphur.  Bilo  koji  lekovi  koji  se  koriste,  naročito antikoagulanti  koji  se  uzimaju  nakon  operacije  srca  ne  smeju  se  povlačiti  iz upotrebe. 

 4. Dijabetes. Postoji dva tipa, pacijenti koji su zavisi  i pacijenti koji nisu zavisni od insulina. 

    

136

Pacijenti koji nisu zavisni od insulina (kasni napad).   Ovi  pacijenti mogu  uzimati  drugu  vrstu  lekova  koji  se  zovu  hipoglikemski  agensi. Oni stimulišu proizvodnju insulina koja je deficitaran, često zbog slabe ishrane, lošeg stila  života  i  emotivnog  stresa.  To  su  lekovi  iz  kategorije  II  kao  što  su  Dimelor, Diabinese i Calabran, itd. Takođe se mogu davati i agensi kao što je Guarem. Često će stroga dijeta, gubitak  telesne  težine  i modifikacija stila života povoljno delovati na pacijenta i zameniti ove lekove. U većini slučajeva možete zaustaviti uzimanje lekova i  uvesti  ove  promene.  Čekajte  dok  ne  prođe  dve  do  četiri  nedelje  od  prestanka uzimanja  lekova,  a  zatim uzmite  slučaj. U  toku  tog perioda,  važno  je  svakodnevno meriti nivo šećera u krvi, (pogledajte ispod). Ako možete da vidite jasnu sliku leka, prepišite ga i nastavite da pratite nivo šećera u krvi. Dobri znaci su kad se pacijent generalno oseća bolje, što je praćeno padom nivoa šećera u krvi. Ne brinite ako je u početku  nivo  šećera  ostao  isti,  pošto  će  do  pada  doći  posle  opštih  povoljnih generalnih  promena.  Nepovoljni  znaci  su  porast  šećera  u  krvi,  opadanje  u generalnom osećaju  poboljšanja,  pojava  ketona  i  pogoršanje  simptoma  kao  što  su frekventnost i količina uriniranja, žeđ, apetiti i konstipacija.  Pacijenti  koji  dobro  reaguju  i  koji  su  sposobni  da  prestanu  da  koriste  svoje konvencionalne  lekove  još  uvek  će  biti  skloni  nekim  od  komplikacija  dijabetesa. Preporučuje  se  redovna  kontrola  zdravlja  koja  mora  da  uključuje  i  oftamološki  i pedijatrijski pregled.  Pacijenti koji su zavisni od insulina (juvenilni napad).   Insulin  se  ne  meša  u  pacijentove  simptome  osim    kad  se  radi  o  onima  koji  su uzrokovani  deficitom  insulinskom  (što  je  umor,  suva  usta  i  koža,  porast  žeđi, uriniranja i apetita, konstipacija), niti antidotira aktivnost homeopatskog leka.  Pacijente  zavisne  od  insulina  je  moguće  lečiti  pod  uslovom  da  je  obezbeđeno svakodnevno  nadgledanje  njihovog  stanja  i  da  se može  preduzeti  brza  akcija  kao odgovor  na  promene  stanja.  Insulin  brzo  deluje  i  doza može  varirati  u  skladu  sa potrebama.  Fluktuacija  zahteva  za  insulinom  i  promenljiva  stanja  čine  napade  u zrelom dobu dijabetesa teškim za lečenje. Međutim, mnoge komplikacije dijabetesa mogu se uspešno lečiti homeopatijom.   Hipoglikemska stanja  Pacijent može  razviti  hipoglikemska  stanja  dok  je  lečenje  još  u  toku.  To  se može desiti ako balans u ishrani, vežbanje i emotivni stres svakodnevno variraju.   Nakon  promene  režima  ishrane,  naročito  nakon  uzimanja  leka,  pacijent  može iskusiti  hipo  stanje.  To može  biti  vrtoglavica  i  glad  ili može  biti  ekstremno  stanje koje će se razviti u komu i smrt. Hipo stanja su potencijalno daleko opasnija od hiper stanja. 

137

 Esencijalno  je  svakodnevno  pratiti  nivo  šećera  u  krvi,  za  bilo  koje  znake  niskog šećera u krvi trebalo bi se odmah pobrinuti.  Kontrolisanje nivoa šećera i potrebe za insulinom.   Za normalne testove se koristi test štapić i on će pokazati da je nivo šećera visok, ali neće pokazati koliko je taj nivo količinski velik, to je moguće ustanoviti stavljanjem kapi krvi na drugu vrstu test štapića.  Neki pacijenti rade ovu vrstu kontrole kod kuće ili posećuju kliniku. Ovo bi trebalo svakodnevno  raditi  zbog  reakcije  na  varirajuće  potrebe  za  insulinom  koje  nastaju nakon promene u ishrani, itd. ili nakon uzimanja homeopatskog leka.   5.Tablete sa gvožđem  Kada  se  lek  prepisuje  za  anemiju,  nakon  dobre  reakcije  na  lek,  redovno  merite hemoglobin, ako se on postepeno poboljšava, polako povucite iz upotrebe tablete sa gvožđem.   Napomena:  Nazivi  lekova  se  često  menjaju  što  je  posledica  promene  formula  i  marketinških strategija.  IŠČITAVANJE ZA NAPOMENU 1  1.Gaskon,  S.,  ''Prepisivanje  lekova  i  alternativni  lekar’’,  Enerdži  medisin  pres, poglavlja 1‐3 i uvod u poglavlja 4 i 14. 

2.Haneman, ''Organon'', paragrafi, 35, 52, 67, 75‐76, 91‐92, 149, 207. 3.Kent, ''Predavanja iz filozofije'', poglavlje 24. 4.Periš, P., ''Medicina‐vodič za svakoga'', Pingvin izdanje. 5.Mektagart, L., ''Šta vam vaš lekar neće reći'', deo IV    Torzons i ''Vodič za nus efekte lekova'', i ''Vodič za medicinsko testiranje''. 6.Banerdži, S.K.; ''Pristup lečenju reumatičnih slučajeva koji su zavisni od steroida''. 7.Roberts i Vilijams, ''Upozoravajući znaci i slični simptomi'', Vinter pres. 8.Vitulkas, ''Homeopatska nauka'', Poglavlje 8, naročito strane 133‐136. 9.Britanska nacionalna zbirka formula (BNF)  DETALJNIJE ALI I SKUPLJE REFERENCE:  Mejler (Ed, M N G Djuks), ''Nus efekti lekova'', Elzevier Rutledž, ''Nepovoljna reakcija na povlačenje lekova iz upotrebe'', Bilten br. 67, 1977. Martindejl (Ed, Rejnolds), ''Ekstra farmakopeja'', 29‐o izdanje.  

138

DODATAK NAPOMENI – PROGRAM DETOKSIFIKACIJE  1. Homeopatski režim čišćenja: Nux vomica 6x OM u 16.00h posle podne, Sulphur 6x ON u 11.00h pre podne svakodnevno u toku jedne do dve nedelje. 

2. Pročišćujuća ishrana i joga vežbe kao što je Neti koje ispiraju sinuse. 3. Obratite  se  slabim  organima  i  rezultirajućim  simptomima  odgovarajućom ishranom  i  dodajte  Nux  i  Sulph  kao  i  gore  navedeno  i  lekove  koji  podržavaju organe u matičnoj  tinkturi  ili  3x.  (Biljna  tinktura može  se  istovremeno koristiti kao Nux i Sulph). 

 VEŽBE  1. U kojim paragrafima Organona Haneman govori o pogoršanju?  2. Nakon  prepisivanja  leka  pogoršanje  fizičkih  simptoma  se  može  javiti  iz  četiri razloga, objasnite koja? 

 3. Nakon  prepisivanja  leka,  koje  od  navedenih  rečenice  su  tačne  ili  netačne  i objasnite svoj sud 

 a) Porast  u  količini  mentalnih  simptoma  uvek  ukazuje  na  pogoršanje 

pacijentovog stanja zdravlja. b) Pojava  novih  simptoma  javlja  se  samo  u  slučajevima  sa  više  nivoa  ili  u 

jednostranim slučajevima.  

4. Koja  je  tradicionalan definicija  ili značenje  termina  ''konstitucionalan''  lek? Da  li ovaj koncepta sada više nema nikakvu vrednost? 

 

139

  

POGLAVLJE VIII   

MIJAZMI I KOMPLEKSNI SLUČAJEVI  8.1 Uvod 8.2 Primarni i sekundarni mijazam 8.3 Infekcija hroničnih bolesti 8.4 Dodatni mijazmi 8.5 Praktična definicija mijazma 8.6 Ograničenja teorije mijazma 8.7 Vrednost teorije mijazma u praksi 8.8  Nosode 8.9  Prepisivanje lekova kod slučajeva sa više nivoa 8.10 Kako identifikovati prvi nivo kod slučajeva sa više nivoa bolesti 

1. Akutni 2. Hronični 

8.11  Jednostrani slučajevi i kako prepisivati lekove za njih Napomene 1) Neki vodeći kvaliteti mijazama 2) Hanemanovi antipsorični lekovi 

 Reference Literatura za dalje iščitavanje  8.1 UVOD  U poglavlju IV smo predstavili koncept mijazma kao izvora hroničnih bolesti, koji se mora  lečiti  da  bi  sprečio  konstantno  vraćanje  epizoda  bolesti.  Lečenje  ovih mijazmatičnih  dubljih  nivoa  predispozicije  gradi  zdravlje,  vodeći  pacijenta  na  viši nivo ili dalje od stanja bolesti. Ideja da će similimum u odgovarajućoj potenciji trajno izlečiti pacijenta važi samo za pacijente koji imaju samo jedan nivo predispozicije na bolest,  i  stoga su oslobođeni kompleksnih mijazmatičnih uticaja. U ovom poglavlju ćemo detaljnije sagledati teoriju mijazmatičnih nivoa predispozicije.  

Mijazmi  ili  nivoi  lekova  mogu  da  prekriju  originalnu  sliku simptoma  tako  da  originalna  slika  prestaje  biti  vidljiva  ili  se pojavljuje mešovita slika simptoma (10). 

140

8.2 PRIMARNI I SEKUNDARNI MIJAZMI  Primarni mijazam je prvo spoljašnje manifestovanje unutrašnjih bolesti što je svrab psore, smokvasti čvorići sikozisa i šankr sifilisa. Ovo su tri osnovna mijazma.  Kada ove tri spoljašnje  forme nestanu, veće unutrašnje oboljenje  još uvek postoji  i manifestuje se u skladu sa stilom života i okolnostima koje kroz život prate svakog pojedinca,  mijazam  može  ležati  uspavan,  proizvodeći  akutnu  bolest  ili  razvijajući hroničnu, što će se razlikovati od pojedinca do pojedinca.   Kada je primarna manifestacija potisnuta raznovrsnim terapijama, i aktivni mijazam nastavlja da bude lečen supresivnim sredstvima na lokalnim oboljenjima (periferne bolesti), unutrašnja bolest se pogoršava i postaje jača; ovo je sekundarni mijazam.   8.3 INFEKCIJA HRONIČNIH BOLESTI  Unutrašnja  psora  je  već  uspostavljena  kad  je  spoljašnji  svrab  buknuo,  sve  dok  je svrab prisutan, mijazam ostaje uspavan.   Infekcija mijazma svrabom lako se dešava i lako se širi, gotov bilo kakav kontakt je dovoljan. Ostala dva mijazma su manje zarazna pošto je za njih potrebno da dođe do frikcije  prefinjenih  delova  tela.  Ako  imate  predispoziciju  postaćete  plen  spiroheta, gonokokusa  ili bilo kojih bacila koji  se zatiču u psoričnim stanjima. Takav kontakt neće  rezultirati  u manifestovanju mijazma  kod  svakoga,  nego  samo  kod  onih  kod kojih je mijazma već bio uspostavljen u svojoj unutrašnjoj formi.  Kada  se  jednom  spoljašnja manifestacija  potisne,  pacijent  će  razviti  osetljivost  na bolesti  mijazma,  međutim,  individualna  osetljivost  u  velikoj  meri  varira  u  okviru široke skale osetljivosti.  Karakteristike  uspavanog  mijazma  ne  mogu  se  preneti  niti  inficirati  ostale  osim putem nasleđa.  Kontakt  sa  nekim  sa  simptomima  aktivnog  mijazma  može  da  probudi  uspavani mijazam što  zatim vodi u bolest.  Simptomi aktivnog mijazma su zarazni  za one  sa sličnom osetljivošću.   Mijazam postaje aktivan kod novoinficirane osobe do stepena u kom se razvio kod osobe  koja  je  nosilac  infekcije.  Na  primer,  prethodno  zdrava  žena  može  razviti raznovrsne  urinarne  i  reproduktivne  probleme  kao  i  eventualno  ostale  simptome sikozisa nakon određenog seksualnog odnosa. To je slučaj ''nikada se od tada nisam dobro  osećao''  veze  i  javlja  se  kad  njen  partner  ima  aktivni  mijazam  sikozisa, najverovatnije usvojen od potisnute gonoreje.  

141

Otkriveni  mijazam  može  da  nema  ni  jedan  ''aktivni''  aspekt  mijazma  i  zato  ne predstavlja nikakav rizik u pogledu zaraze, ako ima bilo kakvih simptoma aktivnog mijazma oni će biti zarazni.  8.4 DODATNI MIJAZMI  Pored  tri  mijazma  psore,  sikozisa  i  sifilisa,  dodati  su  i  tuberkulozni  i  kancerozni mijazam. Oba ova mijazma su dubinska, osetljivost koja je dominantna je nasleđena.  Neke  klasične  homeopate  stvorile  su  potkategorije  mijazma  da  bi  napravili kombinacije.  ''Pseudo psora''  je bio termin za tuberkulozni mijazam, kog  je skovao H.C.  Alena.  Ostali  autori  su  otišli  čak  i  dalje  i  analizirali  su  pacijentovu  hroničnu bolest  u  terminima  psora/sikozis;  psora/sifilitis,  sikozis/sifilitis  i psora/sifilitis/sikozis. Ovo je samo teorijski.  Činjenice su simptomi slučaja koji se nalaze na svim nivoima sveukupnosti, njihove ključne karakteristike i esencija. Ako pacijent u toku lečenja zahteva nekoliko lekova i  otkriva  nekoliko  nivoa  zdravlja  na  koje  da  bi  prešao  zahteva  anti‐sikozis  i  anti‐psorične  lekove,  mi  možemo  precizno  reći  da  je  to  bio  pacijent  koji  je  imao psoru/sikozis.  S  druge  strane,  ako  se  pacijent  izleči  Calcarea  phosphoricom  ili stanumom  ili  tuberculinumom  i  ako  mu  dalje  nisu  potrebni  hronični  lekovi,  mi možemo  reći  da  je  postojao  tuberkulozni  mijazam  bez  kombinacije  dva  ili  tri mijazma.  Činjenice  pacijentovih  simptoma  same  po  sebi  prikazuju  koliko  se mijazama manifestovalo i kako da se izborimo sa njima.   8.5 PRAKTIČNA DEFINICIJA MIJAZMA  Mijazam je predispozicija ka hroničnoj bolesti koja leži ispod akutnih manifestacija bolesti koja:  1. je prenosiva sa generacije na generaciju. 

2. može povoljno reagovati na adekvatne nosode pripremljene od patološkog tkiva ili na odgovarajući lek ili na vakcinu. (2) 

 Haneman  razmatra  mogućnost  multiplikovanog  mijazma  kod  kompleksnih slučajeva:  

Nova bolest, nakon što je dugo delovala na organizam, na kraju se pridružuje staroj koja se od nje razlikuje i zajedno sa njom formira kompleksnu bolest. (Org: §40) 

 Postoji  mogućnost  postojanja  mnogih  mijazma  koji  deluju  kod  pojedinca  i  koji potiču od povećane upotrebe potiskujućih terapija.  

142

U  poslednjih  par  godina,  govori  se  o  mijazmima  kao  što  su  antibiotički  mijazam, vakcinacijski  mijazam  i  mijazma  uzrokovan  zagađenjem,  osvrćući  se  na  mnoge pacijente koji su naročito osetljivi na jedan ili više njih.  Sindrom autoimune odbrane, AIDS, takođe je sagledan kao mijazam.  AIDS je posledica potiskivanja antibioticima, često sifilisa i gonoreje ili nespecifičnog uretritisa,  NSU,  što  je  gonoreja  bez  gonokokusa.  Kako  ljudski  odbrambeni mehanizam postaje sve slabiji zbog pogrešnih terapija, mi pronalazimo nove bolesti slične AIDS‐u kao što je CJD, itd. koje postaju sve uobičajenije.  Sve  bolesti  na  kraju  uništavaju  život, mijazam  opisuje  način  dešavanja  procesa  ili putem nedovoljne funkcije ili putem suviše intenzivne funkcije ili putem destrukcije ili putem kombinovanih procesa koji se zatiču kod kanceroznog mijazma ili putem nekog drugog načina funkcionisanja.   8.6 OGRANIČENJA TEORIJE MIJAZMA  Inicijalno Haneman izjavljuje da su znaci i simptomi koji se mogu zapaziti dovoljni.  

Ne  postoji  ništa  patološko  što  je  izlečivo...što  ne  čini  samo  sebe znanim....putem patoloških znakova i simptoma. (Org: §14) 

 Iz  svog rada o hroničnim bolestima Haneman  je uvideo da postoje  skriveni uzroci bolesti  koji  se  zatiču  kod  kompleksnih  slučajeva. Haneman  je  pokazao  kako  treba lečiti takve slučajeve, koji su možda blokirali lečenje. Principi ostaju isti ali metode njihove primene na kompleksne slučajeve postaje  suptilnije. Nije pravilno  ''očistiti mijazam'' rutinskim prepisivanjem lekova.   

Mijazmi su samo klasifikacija, stanje bolesti je ono što mora biti izlečeno. (§4)  Sve dok ne načinimo detaljnu individualizaciju svakog slučaja bolesti, mi ne možemo znati  šta  je mijazam  niti  šta  je  lična  blokada  sačinjena  od  fiks  ideja  i  ukorenjenih navika.  MOGUĆNOSTI KOD MULTI MIJAZMA  Pacijent može  imati nekoliko mijazmatičnih nivoa,  stoga će se mijazam vremenom menjati  pokazujući  nekoliko  nivoa  predispozicije  od  kojih  će  svaki  zahtevati drugačiji antimijazmatični  lek. Pored toga  lekovi su multimijazmatični što znači da imaju karakteristike više od jednog mijazma.  

143

Ove  dve  činjenice  ostavljaju  nam  previše  varijabli  da  bismo  mogli  dati  precizan način  za  povezivanje  mijazam  sa  zadatkom  pronalaženja  similimuma.  Zapravo, proučavanje  lista  kvaliteta  i  simptoma  mijazma  daje  nam  samo  širok  osećaj  o kvalitetu  i  načinu  odvijanja  procesa  bolesti  pre  nego  što  nam daje  preciznu  sliku,  koja je neophodna u homeopatskoj praksi.   PATOLOGIJA  Mijazam  takođe  nije moguće  naći  preko  patologije.  Sve  patologije mogu  pripadati bilo kom mijazmu. 

 Opšte pogrešno razumevanje teorije mijazma je da su specifična patološka stanja rezultat specifičnih mijazama. 

 Na primer,  često  se kaže da ekcem  je psorična bolest, da  je ulkus  sifilitičan,  i                                             da  su  rak,  psorijaza  i  ostale  slične  bolesti  rezultat  kombinovanja  sva  tri mijazma. U stvarnosti, međutim, sva tri mijazma mogu imati za posledicu bilo koju  patološku  promenu.  Rak,  dijabetes,  senilnost,  imbecilnost,  itd;  mogu nastati  iz poslednje  faze bilo kog mijazma,  ili  iz bilo koje njihove kombinacije. (2)  U  homeopatskoj  teoriji  je  temeljno  ustanovljeno  da  nazivi  bolest  nisu  dovoljno rafinirani da bi precizno reflektovali prave uzroke bolesti.  Samo  dokazivanje  može  dati  precizne  informacije  o  bolestima  i  dokazivanja  su povezana sa lekovima a ne sa mijazmima.  PRINCIP XII  

Važno  je prepisivati u domenu slike dokazanog  leka, pre nego u domenu mijazma.  

 8.7 VREDNOST TEORIJE MIJAZMA U PRAKSI   Prilikom  uzimanja  slučaja  mi  ponekad  možemo  da  zapazimo  mijazmatične indikatore, ponekad ne možemo da otkrijemo ni  jedan  jasan dominantan mijazam, ponekad  znake  više  od  jednog  mijazma,  ili  da  identifikujemo  čak  tri  ili  četiri mijazma.  Ovi  znaci mogu  se  naći  u  pacijentovoj  ličnoj  istoriji,  na  primer  istoriji  potisnutih veneričnih  infekcija,  ili  u  pacijentovoj  porodičnoj  istoriji  i  datirati  od  pre  par generacija, a ponekad u prezentovanim problemima. Znanje o mijazmima pomaže u razumevanju pacijentove priče, njegove situacije, borbe i svrhe. Svo znanje je vredno ako se shvati pravilno. 

144

 Poznavanje  simptoma,  kvaliteta  i  karkateristika  mijazma  može  da  pomogne  u naredne četiri oblasti:  1.Prognozi slučaja.  

2.Potvrdi leka.  

3.Razumevanju  pacijentovog  slučaja  kad  u  njemu  postoji  istorija  mijazmatične infekcije.  

4.Identifikovanju nivoa predsipozicije (nivoa) kod pacijetna.  8.8   NOSODE  Opšte pogrešno shvatanje je da nosode na neki način dublje deluju od ostalih lekova. Ovo nastaje zato što se ponekad zapaža da nakon što dva ili tri leka nisu uspela da deluju nosoda donosi  dobru  reakciju  koja  vodi  izlečenju. Najverovatnije  je nosoda bio  lek  koji  je  bio  prvi  koji  je  bio  potreban  ali  je  izostavljen.  Svi  lekovi  deluju  na dubinskim nivoima ako su pravilno dati za pravi nivo.  Ova greška odvela je u prekomerno korišćenje nosoda od strane nekih lekara, Kent je takođe ovo zapazio:  

Tendencija ka nosodama postaje  sve u  svemu preterana  ....  i velika  je  greška  prepisivati  ih  samo  za mijazam  umesto  za sveukupnosti simptoma. (7) 

 Dokazivanja nosode daju veoma individualizovanu sliku simptoma koji odgovaraju uticajima mijazama, međutim  antimijazmatični  lekovi  moraju  se  birati  na  osnovu svoje simptomatologije, ne mogu biti nosode. Na primer, dominantni mijazam poput snažno izraženog sifilitičnog prisustva deformisanog i izobličenog tela, itd. ne diktira siflitični lek bude taj koji će prvi biti neophodan. Meddorhinum, na primer, može biti lek na koji simptomi ukazuju, sifilitični lek može se nalaziti na jednom ili više nivoa niže.   Postoji pet kategorija slučajeva u kojima simptomi ukazivati na nosode.   KATEGORIJA 1. PACIJENTI KOJI NE REAGUJU NA AKTUNO LEČENJE  Postoje  pacijenti  koji  ne  reaguju  dubinski  na  lečenje  akutnih  bolesti  ili  kriznih vremena u hroničnim bolestima. Oni pokazuju reakciju, ali se bolest ponovo vraća. To  ukazuje  na  potrebu  za  dubljim  lekom  kog  bi  Haneman  verovatno  zvao  anti‐psorikom. To ukazuje na potrebu za dubljim posmatranjem da bi se našao hroničan lek  koji  je  konstitucionalan,  na  primer  Belladonna  bi  mogla  izaći  na  kraj  sa 

145

infekcijom uva,  ali  Calcarea  carbonica  je  neophodna da  bi  sprečila njeno ponovno javljanje. Kao što je gore ukazano, nosoda može biti lek na koji simptomi ukazuju.   KATEGORIJA 2. KADA JE SLIKA NOSODE JASNA  U  jednostavnim  slučajevima  videćete  potpunu  sliku  nosode,  u  kompleksnim  ili jednostranim  slučajevima  može  biti  nekoliko  simptoma  nosoda,  biće  samo  par indikacija, ali je važno pronaći ih da biste mogli da izaberete odgovrajući lek koji bi mogao biti nosoda,  

Kada slučaj prezentuje jasne indikacije za određeni lek, sigurno  je  da  je  najbolje  prepisati  ga  na  osnovu  ovih simptoma,  bez  bilo  kakvih  predrasuda  u  pogledu mijazmatičnog  faktora.  Suočeni  sa  malobrojnošću simptoma,  međutim,  razumevanje  mijazmatičnog faktora  može  da  obezbedi  nedostajuću  kariku  u oskudnom dokazu, na kom moramo da zasnujemo svoje prepisivanje leka. (3) 

 Ako  je u ovim slučajevima odabrana nosoda, možda će biti potrebno prepisati  je  i drugi pa čak i treći put sve dok novi drugačiji nivo ne da jasne i stabilne indikacije Međutim, u nekim slučajevima blokiranja na nju može biti ukazano samo jednom, na primer,   

....Carcinosin  može  delovati  kao  lek  da  bi  otkrio određeni nivo poremećaja i da bi otvorio slučaj, čime će on  delovati  samo  jednom  i  njegovo  ponavljanje  neće datvai nikakve rezultate (12) 

 KATEGORIJA 3. SLABA VITALNOST  Ako  je kod pacijenta vitalnost suviše slaba da bi on reagovao na  lek, možda će biti potreban interkalarni lek za koji se ponekad može otkriti da je nosoda. Konsultujte poglavlje 10.3.  Kod onih kategorija pacijenata kod kojih slika simptoma nije potpuno jasna, u toku određenog  perioda  uz  pažljivo  razmatranje  slučaja,  mi  ćemo  uočiti  par  novih simptoma kao  i par  simptoma koji  su  ranije bili manje značajni  ali  su  sada postali relativno jači; uzeti zajedno oni daju novu sliku koja ukazuje na lekove koji deluju na dubljem  nivou.  Ovaj  proces  dugoročnog  konstitucionalnog  lečenja moguć  je  samo kada  pacijent  redovno  dolazi  na  zakazane  sastanke,  čak  i  onda  kad  ne  pati  od akutnih kriza; potrebno  je pažljivo dugoročno prepisivanje kod  lekova datih  samo na osnovu jasne stabilne slike simptoma.    

146

KATEGORIJA 4. UZROKUJUĆI FAKTORI  Kada postoji usvojeni mijazam ili predispozicija koja datira od događaja posle kog se pacijent nikada više nije dobro osećao. Na primer, pacijent se nikad više nije dobro osećao  nakon  teškog napada  gripa,  ukazani  lekovi  nisu  delovali  i  postoji  dovoljno indikacija da bi se prepisao INFLUENZINUM koji će otvoriti put ka izlečenju.   

Ako  se  problem  kod  jednostranog  slučaja  pojavio nakon  akutnog  napada  bilo  koje  date  bolesti,  jedna veoma velika doza Carbo veg  će uslediti nakon mesec do dva  i ona  će  ili  izlečiti  ili razviti originalnu  istinsku ekspresiju. (13) 

 Dr  Foubister  daje  sledeće  tri  kategorije  ukazujućih  na  nosode,  kad  postoje uzrokujući faktori:   (8)  1. Kada  akutna  infekcija  označava  napad  hronične  bolesti,  npr.  orbilinum  nakon 'nikada se od tada nisam dobro osećao' boginja. 

2. Kada  postoji  hronična  bolest  kod  pacijenta  koji  se  pre  njenog  napada  nalazio  u periodu dobrog zdravlja, kom je prethodila ili snažna ili akutna infekcija. 

3. Patološki  indikatori:  svaka akutna  infekcija  selektuje određena  tkiva kao glavno polje  njene  glavne  manifestacije;  veliki  kašalj  primarno  deluje  na  respiratorni trakt; nereagujuća astma  i konstantni kašalj  koji  se  javlja posle  svakog akutnog nazeba može se izlečiti Pertussinom. Difterija deluje na nerve i mišiće uključujući i  srčani  mišić,  Diptherinum  može  delovati  kod  upornih  oboljenja  srca. Streptococcin će slično delovati kod kardijalnih i reumatskih slučajeva. 

 KATEGORIJA 5.  BLOKADA U LEČENJU  Ovi  uzrokujući  faktori  mogu  se  sagledati  kao  mijazmatični  nasuprot  ličnom stvaranju blokade.  Ono što blokira aktivnost lekova na koje je ukazano može se javiti veomo kasno. Na primer, jedan pacijent koji je dobijao elektrokonvulzivnu terapiju (ECT) reagovao je na ukazane lekove tek nakon Elektricitas 200 koji je u sebi, za razliku od nosoda iz kategorije  četiri,  proizveo promenu koja  se  ranije nije mogla  opaziti,  ukazujući  na istinsku blokadu.  8.9. KAKO NASTAJU KOMPLEKSNI SLUČAJEVI  Mogućnost  postojanja  nekoliko  nivoa  predispozicije  kod  pacijenta  ukazuje  na verovatnoću otkrivanja kompleksnosti slike simptoma kod pacijenta. Dijagram 12 daje slikovit pregleda kako se ovo odvija.  

147

Svaki oblik, A do D, predstavalj novi nivo, koji se pridodaje slici simptoma pacijenta u toku života. Strelice koje nastaju u jednom obliku predstavljaju tu određenu sliku simptoma i nivo leka. Neki od simptoma sa svakog nivoa dovoljno su jaki da ostanu prisutni  i  onda  kada  je  dodat  novi  nivo,  a  neki mogu  da  ostanu  prisutni  i  tokom čitavog života, od prvog do poslednjeg nivoa, to su jaki ''konstitucionalni'' simptomi kod pacijenta.          Nivo A        Nivo B       Nivo C     Nivo D                Događaj 1     Događaj 2   Događaj 3   Događaj 4  

Dijagram 12, str.142  Zdrava reakcija na bilo koju životnu traumu neće promeniti niti smanjiti pacijentovu osetljivost,  ali  ako  on  nije  u  stanju  da  se  adaptira,  dolazi  do  potiskivanja  i  vi  ćete moći da vidite znake novog nivoa. Neki od ovih znakova mogu biti:  

1. Snažne  fizičke  generalne  promene  –  na  primer,  'hladan'  pacijent  postaje toplokrvan, ili se kod njega razvija snažna želja za voćem. 

 2. Nov mentalni ili emotivni problem postaje važan – na primer, nakon 

pretrpljeneuvrede, nepravda postaje glavna preokupacija pacijenta ili se kod njega 

      može razviti snažno izražen strah od mraka i samoće. 

3. Javlja se nova dubinska psihička bolest ‐ na primer, multipleks skleroza postvirusni sindrom, ili psorijaza. 

 INDIVIDUALNA OSETLJIVOST  Ponovo  smo  došli  do  ovog  ključnog  koncepta.  Osetljivost  svakog  pacijenta  će odrediti koliko će  jako on reagovati na bilo koju datu  traumu  i ona će diktirati  tip traume  na  koju  će  on  snažno  reagovati  i  na  taj  način  stvoriti  novi  ''problem''  ili ''preokupaciju'',  drugim  rečima  dodati  novi  nivo  leka.  Na  primer,  razočarenje  u ljubav će snažno uticati na Natrium muriaticum pacijenta, ali ne toliko jako koliko na Arsenicum album pacijenta.  Ako je, u dijagramu 13 dat lek za nivo D i to je pravi prvi nivo, simptomi ovog nivoa će nestati ostavljajući  sliku  leka koji  je potreban za sledeći  nivo;  što će obično biti nešto potpunija, zaokruženija slika. 

148

 Ovaj dijagram  je  suviše pojednostavljena  realna  situacija pošto on  implicira da je prvi nivo uvek taj koji sadrži simptome koji su se poslednji javili, nivo D, ali to nije uvek tačno.  Prvi nivo je taj koji se bavi najvažnijim problemima pacijenta, onima koji kod njega najviše  dominiraju  i  koji  uzrokuju  najozbiljnija  ograničenja  u  pogledu  njegove slobode  izražavanja.  Ovaj  ''koren''  bolesti može  biti  onaj  kog  je  pacijent  iskusio  u bilo kojoj fazi svog života.   Samo putem gradiranja strelica u dijagramu po intenzitetu,  i dubini mi ćemo biti u stanju da uvidimo  indikaciju koja  će ukazati na  to na  šta prepisivanje  leka za prvi nivo mora biti usmereno, tj. šta prvo treba lečiti.   8.10. PREPISIVANJE KOD SLUČAJEVA SA VIŠE NIVOA. KAKO PRONAĆI PRVI NIVO.  1 PRVI NIVO KOD AKUTNIH BOLESTI  Od suštinske je važnosti izaći na kraj sa bilo kojim akutnim bolestima pre hroničnih.  Kod  jednostavnih  slučajeva  (grupa A u dijagramu 11),  samo  jedna bolest može da postoji  u bilo koje dato vreme; ili će akutna bolest biti potpuno pokrivena lekom za hroničnu  bolest  koji  će  je  izlečiti,  a  zatim  nastaviti  da  širi  pozitivne  efekte,  ili  će akutna bolest biti dominantna  i  za nju će biti prepisan  lek,  a  zatim će se hronična bolest koja se ispod nje nalazi ponovo pojaviti i za nju će biti prepisan lek.  U  kompleksnim  slučajevima  takođe  kada  se  akunta  slika  razlikuje  od  hronične, neophodno je prvo dati akutni lek koji predstavlja prvi nivo po intenzitetu i trajanju. Kent kaže da ako bilo koji od hroničnih simptoma ostanu prisutni za vreme akutne bolesti, oni su važni u odabiranju leka za akutnu bolest jer mogu biti specifični. (5)  2 KAKO PRONAĆI PRVI NIVO KOD HRONIČNIH BOLESTI   Kod kompleksnih slučajeva može postojati više od jedne bolesti, mi vidimo kako se kod multimijazmatičnih pacijenata  stanja menjaju,  jednostrani  slučajevi  i  slučajevi sa više nivoa, izbor leka možda neće biti toliko jasan kao kod akutnih bolesti.  Neke od očiglednih indikacija koje pomažu pri odabiranju prvog nivoa:  1.Simptomi koji zahtevaju najurgentnije delovanje  2.Simptomi koji su se javili među poslednjima  

149

 3.Bilo koji simptomi koji mogu ugroziti život pacijenta 

 4.Simptomi koji su uvek postojali tokom čitavog života pacijenta. Takvi simptomi se                      zovu konstitucionalni i oni nisu uvek indikatori koji imaju vrednost u smislu  ukazivanjana prvi nivo kod pacijenata kod kojih se radi o velikom potiskivanju i kod kojih susimptomi u velikoj meri izmenjeni. 

5. Uzroci koji leže ispod simptoma 

  Ovi  uzroci  koji  se  nalaze  ispod  simptoma  mogu  se  javiti  u  bilo  kom  uzrastu. Generalni primer je strah u detinjstvu koji rezultira Stramonium stanjem koje ostaje prisutno do kraja pacijentovog života.   Od  suštinske  važnosti  je  prvo  prepisati  lek  za  prvi  nivo,  tek  kada  se  otkloni  ta blokada delovaće lekovi koji portretišu ostale nivoe.   Svaki nivo mora biti lečen njegovim pravilnim redosledom i poteban je niz lekova da bi pacijent prešao u bolje STANJE ili na viši nivo zdravlja.  Odabiranje leka za prvi nivo često se postiže poznavanjem lekova koji u određenim stanjima bolje deluju kao lekovi za prvi nivo ili pre određenih lekova, na primer, kod reumatoidnog artritisa gde  simptomi ukazuju na Sulphur, Medorrhinum će biti  taj koji će prvi delovati  i  to najefikasnije pošto  je on specifičniji za tu bolest. Slično će kod  Calcarea  deteta  sa  epilepsijom  Stramonium  biti  prvi  lek  koji  je  prepisan,  a kasnije  će  biti  prepisan  Calcarea.  Tu  će  biti  par,  ali  dovoljnih  indikatora  za prepisivanje ovih lekova. (10)  Kod  kompleksnih  slučajeva  konstitucija  pacijenta  je  slaba  i  neophodno  je  pažljivo dati savete u pogledu pravilnog stila života, u periodu dok lek počinje i nastavlja da deluje. Važna  je  ishrana, vežbanje  i umerenost, a nemarnost može  lako da pokvari delovanje pravilno prepisanog leka.  Vodite  računa  da  uvek  procenite  efekat  bilo  kojih  ranije  prepisanih  lekova, povremeno  se  dešava  da  se  odvija  samo  parcijalno  lečenje,  ovi  lekovi  su  obično veoma bliskim onom koji je zaista neophodan.  8.11.JEDNOSTRANI SLUČAJEVI  Jednostrani su oni slučajevi kod kojih postoji par simptoma velikog intenziteta koji su delimično skoncentrisani u određenom delu  fizičkog tela, dok su um i emocije  i dalje dobro izbalansirani. 

150

 Ponovo posmatrajući konusni model, u dijagramu 6 u poglavlju 2, mi smo zapazili da na dnu postoji oblast  (A) koja predstavlja pacijenta  samo sa  fizičkim simptomima. To su slučajevi koje Haneman naziva jednostranim.  

Njihov glavni simptom može biti neki unutrašnji problem (npr. glavobolja koja  traje već dugi niz godina, dijareja koja  je  dugo  prisutna,  stara  kardijalgija,  itd.).  (Org: §174) 

 Takođe  se  mogu  pronaći  i  ostale  vrste  jednostranih  slučajeva,  ali  potpuna sveukupnost  simptoma  nije  suštinski  izražena  u  inicijalnoj  slici  simptoma.  To  se može desiti iz nekoliko razloga.  Pacijent može postati suviše ''zatvoren'' ili povučen da bi slici dao punu ekspresiju. Kada je kod pacijenta došlo do snažnog potiskivanja zbog trauma, ili zbog alopatskih i drugih vrsta lečenja, retko se može videti jasna slika simptoma.  Neki  pacijenti  su  postali  suviše  izolovani  od  svojih  pravih  osećanja  da  bi  dali  bilo kakvu ekspresiju svoje prirodnosti, njhovih stvarnih potreba i reakcija.   Pacijenti koji  su previše  intelektualni ne mogu nam dati karakteristične simptome koji  izražavaju  njihove  prirodne  potrebe,  nego  daju  intelektualne  konstrukcije, gledišta i stavove koje je izgradio njhov previše aktivan mozak (ovi pacijenti takođe zadaju  teškoće  u  pogledu  davanja  prognoze  pošto  oni  neće  primertiti  bilo  kakve promene nakon prepisivanja leka čak ni u periodu do tri meseca, oni su do te mere van kontakta sa svojom emotivnom prirodom).  Pacijenti  koji  preteruju u  pogledu  svojih  simptoma  zbog prevelike  anksioznosti  ili  emotivnosti, takođe mogu odavati niz nekarakterističnih simptoma, od kojih suviše malo simptoma ima bilo kakvu vrednost.  Određene  sistemske  bolesti  poput  Collagen  bolesti  i  reumatoidnog  artritisa,  na primer često ne odaju nikakve mentalne karakteristike. Ako se lek uspešno prepiše na osnovu fizičkih simptoma, mentalni simptomi se mogu kasnije javiti.  Na  prvi  pogled  ovo  može  izgledati  kao  potiskivanje  simptoma  koje  je  suprotno smeru delovanja leka, od fizičkog ka mentalnom.  Ako se radi o pravom potiskivanju, lek je bio pogrešan i njegovo dejstvo će se brzo istrošiti i simptomi će se ponovo vratiti ostavljajući pacijenta manje ili više u stanju u kom je inicijalno bio. Ako novonastali mentalni simptomi zajedno sa poboljšanjem fizičkog stanja čine da se pacijent generalno oseća bolje, tu se ne radi o potiskivanju nego o prelasku pacijenta na viši nivo zdravlja i moguće je da će se javiti slika novog leka koji će voditi ka izlečenju. 

151

 Uobičajeno  pogrešno  predstavljanje  klasične  homeopatije  je  njeno  definisanje  bez očiglednog  poznavanja  pravilnog  lečenja  kompleksnih  slučajeva;  primer  je  sledeći citat koji nije ništa više do obične predrasuda:  

...konstitucionalni  (klasični)  lekovi prvenstveno  su zasnovani na mentalnom  /  emotivnom  stanju  pacijenta,  ovo  efikasno ograničava  broj  lekova  koji  su  dostupni  za upotrebu  onima čiji su psihološki profili bili dobro definisani (9) 

  PREPISIVANJE LEKOVA KOD JEDNOSTRANIH SLUČAJEVA  U paragrafima §162­§184 iz Organona opisan je pristup jednostranim slučajevima.  1.‐Lek se odabira na osnovu najbolje homeopatske parcijalne slike simptoma koja je dostupna.  (179). To  je obično manje poznat  lek,  lek  sa  snažnim  afinitetima prema glavnim  simptomima,  ali  on ne  sadrži  potpuno  zaokruženu  sliku  simptoma. On  će doprineti pojavi novih simptoma, neke će otkloniti, a neke će pojačati. Povremeno će se  javljati  indikacije  koje  će  ukazivati  na  neki  polikrest  ili  nosodu.  Beleške  iz Hanemanovih  poslednjih  godina  prakse  pokazuju  kako  je  on  lečio  ekstremno kompleksne, jednostrane slučajeve i slučajeve sa više nivoa:   

Počevši lečenje slučaja Sulphurom, Hanemanova opšta praksa bila  je  da  leči  svaki  novonastali  simptom  koji  se  jasno pojavljuje  što  je  bilo  generalni  vodič  ka  leku  koji  je  sledeći potreban.....  ...Stoga  se  čini  da  je Haneman  često  prepisivao lekove na osnovu prilično malih indikacija. (11)   

 2.‐Čekajte  dok  aktivnost  prvog  odabranog  leka  ne  prestane  u  potpunosti.  (Org: §183)  

3.‐Ponovo  uzmite  slučaj  sprovodeći  nov  individualni  pregled  simptoma  na  svim nivoima.  (Org:  §183)  Možda  će  biti  neophodno  ponoviti  prvi  lek  ako  je  njegova aktivnost  makar  i  delimično  bila  povoljna  i  ako  slika  novog  leka  još  nije  postala stabilna.  

  ...često  se  od  nas  zahteva,  da  bi  lek  delovao,  da  damo nekoliko antipsoričkih  lekova  jedan za drugim, od kojih se  svaki  sledeći  odabira  homeopatski  u  skladu  sa prepoznavanjem grupe simptoma koji su ostali prisutni nakon  što  je  prestalo  delovanje  prethodno  datog  leka. (Org: §171) 

152

 4.‐Međutim,  slika  novih  simptoma  će  obično  prezentovati  ono  što  je  potpunije, najverovatnije  će  to  biti  slika  polikresta  sa  slikom  simptoma  koja  je  detaljnija  u odnosu na sliku za koju je prvi lek bio prepisan. (Org: §182)  

5.‐Ovaj proces se ponavlja; ‐ ponovno uzimanje slučaja ‐ aktivnost leka prestaje ‐ javlja se nova stabilna slika ‐ prepisuje se novi lek ‐ sve dok izlečenje ne bude potpuno. (Org: §184) 

 MENTALNE BOLESTI I PROMENE KOD JEDNOSTRANIH SLUČAJEVA  U  koničnom  dijagramu,  na  vrhu  konusa  nalazi  se  oblast  (B)  koja  predstavlja pacijente koji imaju samo mentalne simptome.  

....­ transformiše se u ludilo, u neku vrstu melanholije ili u maniju....telesni  simptomi......se  poboljšavaju  gotovo  do domena  savršenog  zdravlja....simptomi  mentalnih poremećaja, koji  su u početku bili neznatni, povećavaju se do te mere da postaju glavni simptomi... (Org: §216) 

 Mentalna  bolest  može  kasnije  recidirati  i  ranije  prisutno  fizičko  stanje  može  se ponovo vratiti,  daljim  lečenjem  fizička bolest  (koja može biti  opasna po  život,  kao što je tuberkuloza ili pneumonija) recidira i mentalna bolest se vraća.  Ponovo  se  na  prvi  pogled može  činiti  da  je  to  u  suprotnosti  sa  zakonom o  smeru lečenja.  Međutim, to je slučaj ''vraćanja obrnutim redosledom od redosleda nastajanja'', nov dublji  nivo  sada  zahteva  pažnju,  sveukupna  slika  je  zaista  jedno  od  poboljšanja  u odnosu na situaciju opasnu po život.   

Fizički  simptomi mogu nestati, a mentalni  se mogu pojaviti. To  nije  uvek  potiskivanje  nego  ponekad  može  biti  i  pravi način  lečenja,  sve dok  su  fizički  simptomi  snažniji  i nameću pacijentu više ograničenja od mentalnih simptoma. (7) 

 Organonov opis  lečenja mentalnih bolesti u paragrafima §214‐§230 je relevantan i korektan.  Neophodno  je  proceniti  sveukupnu  sliku  simptoma,  kako  trenutnog mentalnog stanja tako i prethodnog fizičkog stanja. Stavke date u poglavlju X koje se odnose na lečenje naprednih patologija takođe su relevantne i za lečenje mentalnih bolesti.    

153

KONFUZNI SLUČAJEVI  Kod  svakog  slučaja  uvek  je  neophodno  pravilno  prepisati  lek  za  prvi  nivo predispozicije.  Lek  koji  odgovara  dubljem  nivou  neće  izlečiti  bolest  ako  se  da prerano, zapravo on može da izmeni sliku simptoma svih nivoa dovoljno da izopači pravu sliku.  Slično,  rutinsko prepisivanje nosoda može biti  u  velikoj meri  štetno kod  slučajeva svaki put kad nivoi kojima nosode odgovaraju još uvek nisu na površini.   Slučajeve  sa  nekoliko  nivoa  predispozicije može  omesti  prekomerno  prepsisvanje lekova.   

Kod slučajeva koji su lečeni neodgovarajućim homeopatskim lekovima  sve  dok  ceo  slučaj  nije  postao  konfuzan,  i  dok emocije pacijenta nisu skoro potpuno otupele, u početku nije moguće ostvariti bilo kakvu brzu reakciju. (6) 

 Lečenje  takvih slučajeva  je  teško, potražite nekoliko  jasnih  indikatora koji ukazuju na jedan lek, koji često može biti Sulphur, mada može biti  i neki drugi,  i dajte ga u velikoj potenciji, npr. 50M, pošto je vrlo verovatno da takvi konfuzni slučajevi neće reagovati na potencije srednje veličine.  NAPOMENA 1 OSTALI VODEĆI KVALITETI GLAVNOG MIJAZMA  Ove  vodeće  karakteristike  ne  zamenjuju materija mediku  nosoda  svakog mijazma koji  daje  prave  indikacije.  Proučavanje  simptoma mijazma  savetuje  se  samo posle dubinskog  proučavanja  materija  medike.  Oslanjanje  na  detaljne  kliničke  znake  i simptome  povezane  sa  svakim  mijazmom  može  pogrešno  usmeriti  lekara  na prepisivanje  leka  na  osnovu  samog  mijazma  bez  uzimanja  celokupnog  slučaja  u razmatranje.   Psora:  Ključna  reč  je  RAZDRAŽLJIVOST  koja  uključuje  anksioznost;  kvaliteti  su odsutnost, oskudevanje, nedostatak, nedovoljno funkcionisanje. Energija je sputana i umanjena. Nemir, nervoza, uplašenost.  Suva  gruba  koža  i  nokti  (tvrdi  nokti).  Kada  je  eksterna  ekspresija  potisnuta,  ona napada nervne centre, čije se stanje poboljšava kad osip izbije na koži.  Sikozis:  podmukao  napad.  Ključna  reč  je  INKOORDINACIJA.  Apstrakcije,  psihička odsutnost,  naleti  energije,  nekonzistentnost,  izrasline,  sekreti,  lomljivost, tajnovitost. Spor oporavak. Fiks  ideje. Sikozis priroda  je barometar, kakve god bile vremenske prilike, rast ili pad barometarskog pritiska će pogoršati stanje. Zadebljali nokti, valoviti nokti, grbavi ili rebrasti nokti i konveksni.  

154

Kada su ove manifestacije potisnute, bolest počinje da se kreće ka vitalnim organima naročito  ka  karlici  i  polnim  organima,  ili  ka mozgu  uzrokujući  glavobolje,  akutnu maniju, ludilo i moralnu degeneraciju.  Sifilitični: Ključne reči su DESTRUKCIJA i IZOPAČENOST. Iskrivljena usta, nos, lice i telo;  izobličenost,  nepravilnosti,  perverzije.  Pogoršanje  u  toku  noći,  salivacija, melanholija. Nokti su tanki kao papir, britki, lomljivi, konkavno oblikovani.   Kada  us  manifestacije  potisnute,  bolest  napada  meninge  mozga,  sam  mozak,  do larinksa, grla, nosa, očiju, kostiju i periosteuma.  Tuberkulozni: Ključne reči  su NEZADOVOLJSTVO  i DEFLACIJA, oni  su romantični, uzivaju u seksu, ali ih on oslabljuje. Oni žele stvari od kojih im se stanje pogoršava, npr.  kod  kandide  javlja  se  želja  za  šećerom.  Periodičnost,  alternacije,  nejasni  i jednostrani problemi, krvarenje, promenljivost i vraćanje pređašnjih stanja.   Sjajni nokti, tačke, ozlede, fleke. Lice kao kod kineske lutke; duge trepavice i crveni obrazi.  Kancer:  Postoje  različite manifestacije,  na primer,  veoma pametno dete u  jednom uskom polju, visoko čelo, neosetljivost, kao matadori oni sve guraju na jednu stranu, rade ono što žele. Nedostatak osetljivosti. Drugi tip je suprotan: on je previše osetljiv na  bilo  kakvu  kritiku,  raspada  se  na  komade.  Ten  boje  bele  kafe.  Zaokupljen, zabrinut um.  Rajan  Sankaran  je  proširio  tradicionalnu  podelu mijazmi  da  bi  uključio  i  tifoidni, prstenasti (ringworm) i leprozni mijazam. (4)  Njegov oips akutnog mijazma sledi Hanemanov:  

....specifični akutni mijazmi....koji  su poznati pod nekim tradicionanim imenom.''... zato što se manifestuju na isti način  kao  i  epidemske  bolesti  koje  generalno  postaju zarazne  u  velikim  populacijama,  ''zato  što    imaju identično  poreklo,  oni  izazivaju  patološki  proces  kod svih onih kod kojih se javljaju. (Org: §73) 

 Akutni mijazam predstavlja  stanje  instinktivne  reakcije,  osećaj da  se nešto užasno dešava,  da  je  život  ugrožen;  opstanak  je  okružen  dramatičnim  napadima,  npr. pneumonija,  difterija,  male  boginje,  zauške  i  boginje.  Sličnost  je  u  brzini  javljanja simptoma i njihovoj dubini koja se prepoznaje po ovoj definiciji akutnog mijazma.       

155

OSTALE SPECIFIČNOSTI POVEZANE SA GODINAMA:  Novorođeni  psorik  može  imati  prefinjenu  kožu,  prilično  veliku  glavu,  osip  i dermatitis. On se znoji kad jede i sporo vari hranu. Oseća se bolje kad se znoji i voli da bude pokriven.  Novorođeni  sikozis  pati  od  raznih  problema  očiju  i  sklon  je  infekcijama.  Lako  se znoji  kad  je  pokriven,  a  njegov  respiratorni  sistem  je  ulenjen.  On  pokazuje tendenciju ka otkrivanju u toku spavanja; u toku sna takođe pokazuje nemir.  Novorođeni siflitičan tip može da prezentuje deformacije. On je sklon umbilikalnom krvarenje i može imati žućkast izgled. On spava preko dana, a plače i znoji se noću. Znojenje se ne smanjuje i više voli da je otkriven jer više voli hladno.  Kasnije,  psorik  se  neće  dobro  asimilovati  i  prezentovaće  probleme  kad  je  dete; problem nije toliko izbor ishrane koliko je urođena priroda deteta. Sikozis tip dobro jede  i dobija na  težini; njegova stolica  je obilna  i on  je osetljiv u pogledu promena temperature.   Sifilitični tip će imati teškoće u dojenju; dobar apetit i težiće da preferira bilo šta što je već pogoršalo njegovo stanje; stolica mu zaudara, možda sa malo krvi.  Čini  se  da  se  lako može  savladati  i  da  se  lako može  izaći  na  kraj  sa  predškolskim detetom koje je psorično; kad je sikotično ono je nemirno i tečko je izaći s njim na kraj; kad je sifilitično ono je destruktivno.  Psorični školarac  je spor u pogledu pamćenja  i on mora da radi  više od ostalih, ali kada  jednom  nauči  nešto  on  će  to  dobro  čuvati  u  svojoj  memoriji;  teži  da  bude nespretan  i  ispod  proseka  u  pogledu  igara  i  sporta.  Sikotični  školarac  će  zadržati dobre  ocene  čak  i  kad  radi  manje  od  ostalih.  On  je  dobar  u  igrama  i  sportu  i generalno  voli  fizičku  aktivnost.  Sifilitični  školarac  potvrđuje  sebe;  on  ima pokvarene navike i okrutan je prema životinjama i slabijim pojedincima.  Psorični  tinejdžer  ima  teškoće  u  pogledu  adaptiranja;  teži  da  bude  introvertan  i pubertet  je  za  njega  najteži  period.  Sikozis  tinejdžer  će  imati  probleme u  pogledu ostvarivanja  određenog  cilja;  on  će  sve  pokušati  bez  upornosti  i  čak  će  napustiti školovanje  da  bi  zaradio  novac;  sifilitični  tinejdžer  će  se  raspasti  na  jednu  ili  više glavnih karakteristika mijazma, kao što su depresija, agresija, zloupotreba alkohola i droge, itd.  Stariji  psorik  će  imati  suva  usta,  kožu  oštećenu  vremenskim  uslovima;  tužan  je  u kasnijim godinama  i oseća se neshvaćenim. Tvrdoglav  je  i pokušaće da svojoj deci nametne svoj konzervativizam dok strpljivo čeka svoju smrt; njegov kraj je označen nedovoljnom funkcijom organa i hipotenzijom.  

156

Stariji  sikozis  tip  će  manifestovati  sve  vrste  abnormalnih  izraslina  na  bilo  kojim delovima tela; on je razdražljiv, lako se uzbuđuje i eksplozivan. Kasnije je nemiran, dok naizgled ostaje aktivan, on završava život sa tumorima.  Stariji  sifilitičan  tip  je  nekonformista,  protivi    se  svemu  i  svakome  i  čini  da  život bude  nepodnošljiv  njegovoj  okolini.  Njegov  kraj  je  označen  ulkusima  svih  vrsta  i predmet  je  arterioskleroze  i  senilne  demencije  sa  unutrašnjim  destruktivnim procesima.  NAPOMENA II HANEMANOVI ANTIPSORIČNI LEKOVI  AGARICUS        IODUM ALUMINA AMMONIUM CARBONICUM          KALI CARBONICUM AMMONIUM MURIATICUM ANTIMONIUM CRUDUM    MAGNESIA CARBONICA ARSENICUM ALBUM     MAGNESIA MURIATICA AURUM        MAGNESIUM MEZEREUM BARYTA CARBONICA    MURIATIC ACID BORAX NATRUM CARBONICUM CALCAREA CARBONICA    NATRUM MURIATICUM CARBO ANIMALIS      NITRICUM ACIDUM CARBO VEGETABILIS CAUSTICUM                    PETROLEUM CLEMATIS ERECTA      PHOSPHORICUM ACIDUM COLOCYNTHIS      PHOSPHORUS CONIUM MACULATUM    PLATINUM CUPRUM                       SARSPARAILLA DIGITALIS        SEPIA DULCAMARA       SILICEA                       STANNUM EUPHORBIUM      SULPHUR                       SULPHURICUM ACIDUM GRAPHITES GUAIACUM                  ZINC HEPAR SULPHURIS CALCAREU        

157

REFERENCE    1.R. Hendli, ''U potrazi za nedavim Hanemanom'' 2.Dž. Vitulkas,''Homeopatska nauka'' 3.E.C. Vitmont, ''Infekcija ili mijazam'', Homeopata Tom II Br. 2, 1991. 4.R. Sankaran ''Duša lekova'', Dodatak 1 5.Dž.T. Kent, ''Homeopata'' (USA), avgust 1912. 6.Gibson Miler. Članak u Britanskom homeopatskom žurnalu. 7.Dž.T. Kent Filozofska predavanja. 8.D.M. Fobister Indikacije za određene nosode. Britanski homeopatski žurnal, 1939. 9.Ian Votson. Vodič za homeopatsku metodologiju, 1999. 10.Vasilis Gegas, ''Faktori koji mogu uticati na lek''. Homeopatske veze. Tom 12 (4) 11.Rima Hendli. Homeopatska ljubavna priča. 12.Dž. Vitulkas. Materija medika viva. Tom 7. Carcinosinum. 13.Dž.T. Kent. Manje zabeleške.   VEŽBE  1.Pronađite u Organonu stanja koja zahtevaju prepisivanje drugog ili trećeg leka.  2.Koje  hronične  bolesti,  za  koje  Organon  tvrdi  da  su  izlečive,  će  nestati  nakon nestanka pobuđujućeg uzroka? 3.Nađite primere stanja bolesti koja dominiraju celokupnom ekonomijom tela zbog čega je verovatno da će se prezentovati kao jednostrani slučajevi. 4.Koji  su  danas  najčešći  uzroci  javljanja  novih  nivoa  osetljivosti  na  bolest  koji  su dodati.  Povežite  to  sa  idejom  o  etiologiji  ili  sa  'nikada  se  od  tada  nisam  dobro osećao'.                 

158

POGLAVLJE IX  

NAPREDNO UZIMANJE SLUČAJA  I ANALIZAKOMPLEKSNIH SLUČAJEVA  9.1 Uvod 9.2 Napredno uzimanje slučaja i analiza slučaja 9.3 Komponente analize slučaja 9.4 Repertorij 9.5 Kompleksnost slučajeva i teškoće u analiziranju 9.6 Simptomi kao promene u pogledu emocija i funkcija 9.7 Odabiranje potencije  9.1 UVOD  U  poglavlju  5  smo  posmatrali  analizu  slučaja,  gde  dijagram  10  prikazuje  kako  se različiti  tipovi  slike  simptoma  generišu  prema  kvalitetu  pacijentove  konstitucije, (stanju zdravlja), i njegovoj vitalnosti. U ovom poglavlju ćemo razmotriti naprednu analizu slučaja kod jednostavnih i kompleksnih slučajeva.  

Zakoni  i principi koji učestvuju u  izboru  leka  su definitivni  i mogu  se  verifikovati.  Međutim,  njihova  primena  na  svaki individualni  slučaj  je  kompleksna  stvar,  rasuđivanje  koje  u tome učestvuje  rezultat  je  fuzije  između umetnosti  i nauke. (1) 

 Analiza  slučaja  blisko  je  povezana  sa  postupkom  uzimanja  slučaja.  Zapravo,  ona počinje u momentu kad se rukujete sa pacijentom, pa čak i pre i to filozofijom koja se nalazi u vašoj glavi.    To je teorija koja odlučuje šta možemo da posmatramo.                Albert Ajnštajn.   Na primer, ako verujete da se samo jedan lek može prepisati vi pristupate intervjuu sa  određenim  okvirom  u  svom  umu,  ako,  s  druge  strane,  razmatrate  mogućnost odabiranja  tri  leka,  na  primer,  za  različite  nivoe  slučaja  vaš  čitav  pregled  biće drugačije  zasnovan  prema  informacijama  koje  dobijate  i  prema  prostoru  koji ostavljate za kvalitet informacija koje će dopreti do vas. Zbog toga je homeopatija i 

159

umetnost koliko je i nauka. Mi naše činjenice ne možemo analizirati kao inženjer koji meri  jačinu  uzoraka  betona  na  zgradi.  Postoji  takođe  i  kvalitativna  ili  dinamična dimenzija. Homeopatski intervju je kreativan proces. Kreativnost može da otkrije ili izvitoperi  istinu zbog čega mi ne smemo  imati predrasude. Slušanje  i posmatranje pacijentovih simptoma, na pravi način, je prvi deo analize slučaja.  Važno je adaptirati se na svog pacijenta; ako su pacijenti otovreni i daju relevantne informacije  vi  ćete  morati  da  postavite  još  par  pitanja  sve  dok  ne  razgraničite između nekoliko lekova.  

Lekar  dobija  preciznije  informacije....čak  i  bez  pripremanja pitanja on sugeriše odgovor svog pacijenta. (Org: §87) 

 S durge strane, zatvorene pacijente je potrebno ispitivati detaljnije.  9.2 NAPREDNO UZIMANJE SLUČAJA I ANALIZA SLUČAJA  Esencija  analize  slučaja  je  pridodavanje  odgovarajućeg  značaja  svakom  simptomu što  simptome  postavlja  prema  hijerarhijskom  redosledu  važnosti.  Ovaj  proces počinje od prvog trenutka intervjua.  Ako  postavite  direktna  pitanja  kao  što  su,  ''Da  li  si  ljubomoran?''  ili  ''Da  li  si  loše naravi?'', dobićete nekarakteristične odgovore koje ćete teško uvrstiti u hijerarhiju. Kada postavite otvorena pitanja kao što su, ''Koje emocije snažno osećate?'' odgovor će biti visokog ranga pošto će vam pacijent govoriti o osećanjima koja su za njega važna.  Otvorena pitanja omogućavaju davanje odgovora koji odaju simptome koje možete rangirati prema njihovoj važnosti.  Dobro uzet slučaj daje informacije koje je lako analizirati, kod kojih je lako uočiti šta je važno, i koje omogućavaju razumevanje snažno izraženih simptoma kod slučaja.   Važni karakteristični simptomi mogu poticati sa bilo kog nivoa hijerarhije; simptom koji  je  specifičan  za  određeni  deo  tela može  biti  važniji  od mentalnih  i  emotivnih simptoma.  Važnost  simptoma  korespondira  individualnoj  prirodi  i  individualnoj osetljivosti svakog pacijenta.  Iskustvo  jednostavnog  pristupa  uzimanja  slučaja  dato  u  poglavlju  III  pripisuje  se podsvesti  i  usvaja  se  suptilniji  i  efikasniji  pristup. Ovo  je naročito neophodno kod kompleksnih  slučajeva  svih  vrsta  kada  je  neophodno  otkriti  potrebe  pacijenta,  tj. prvi nivo na koji  treba delovati. To  zahteva  razumevanje pacijentovih  esencijalnih problema ili prirode. U ''Organonu'' se nalaze dva paragrafa koja su posebno važna za analizu slučaja.  

160

Da  bi  se među  lekovima  (listama  simptoma)  pronašao onaj  koji  je  najsličniji  simptomima  bolesti,  moraju  se držati u vidokrugu samo i isključivo oni znaci i simptomi bolesti  koji  su  najupadljiviji,  izdvojeni,  neuobičajeni  i specifični  (karakteristični),  jer  upravo  njima  moraju odgovarati veoma slični koji se nalaze na listi simptoma odabranog leka.  (Org: §153) 

 Ovaj  paragraf  nas  uči  kako  se  sprovodi  proces  individualizacije  ili  diskriminacije. Kent o ovom procesu diskriminacije ili rangiranja govori na sledeći način:  

Homeopatski  lekar  bi mogao misliti  da  je  dobro  zabeležio slučaj, ali on neće znati da li ga je pravilno zabeležio ili ne sve dok  nije  savladao  ideju  u  paragrafu  §153.  Može  imati stranice i stranice simptoma, a ne znati koji je pravi lek, i ako bi  te  svoje  podatke  odneo majstoru  homeopatije  on  bi mu rekao, 'Vi nemate nikakav slučaj'. 

   'Zašto, ja imam puno simptoma.'  

Ali,  vi nemate  slučaj.  Izostavili  ste  slučaj,  izostavili  ste  sliku bolesti,  pošto  niste  uspeli  da  zabeležite  bilo  šta  što  nju karkateriše. (2) 

 Drugi važan paragraf iz ''Organona'' naveden iznad u poglavlju II je:  

...stanje  dispozicije  pacijenta  uglavnom  često  određuje izbor  homeopatskog  leka,  pošto  je  to  karakterističan simptom  koji  najmanje  od  svih može  ostati  skriven  od pažljivog uočavanja od strane lekara. (Org: §211)  

 U  fusnoti  121,  Haneman  nam  daje  neke  primere  dispozicije,  što  su  emotivni simptomi  koji  se  odnose  na  osećanja  i  njima  odgovarajuće  ponašanje.  On  tu uključuje:  nezahvalnost,  okrutnost,  prefinjenu  zlobu,  sklonost  ka  onome  što  je najsramotnije  i  najviše  degradirajuće  za  čoveka;  kao  i:  tvrdoglavost,  nasilje, forsiranje,  netolerantnost  i  kapricioznost,  nestrpljivost  ili  neraspoloženost, lascivnost,  besramnost:  a  što  se  tiče  mentalnih  simptoma,  tupost  uma, prenapregnutost,  zamišljenost,  veliko  prisustvo  uma  i  brzinu  mirenja  sa okolnostima.  Stanje  dispozicije  je  onaj  deo  unutrašnjosti  ličnosti  koji  uzrokuje  bolest;  to  je  u ''Organonu''  'dinamična'  priroda  uzroka  bolesti.  Kod  kompleksnih  slučajeva  sa ovako  duboko  usađenim uzrokom bolesti  sve  dok  se  ne  odabere  lek  koji  je  sličan ovom duboko usađenom uzroku bolesti, dubinska isceliteljska aktivnost ne može da 

161

otpočne.  Međutim,  zapamtite  da  postoje  i  drugi  tipovi  slučajeva  gde  su  simptomi skoncentrisani više na spoljašnjosti, ili su povereni fizičkim specifičnostima.  Stanje  dispozicije  će  stvoriti  sličnost  između  sebe  i  svih  ostalih  aspekata pacijentovih  ekspresija  u  životu,  ovo  će  biti  vidljivo  na  nekim  ili  svim  oblastima prikazanim na Dijagramu 13.  9.3 KOMPONENTE ANALIZE SLUČAJA  Dijagram 7 u poglavlju 3 daje šest  stavki koje morate da znate  o simptomima koji pomažu  da  se  sagleda  da  li  postoji  nešto  karakteristično  u  pogledu  njih,  što  će  ih razlikovati  od  simptoma  koji  su  tipični  za  bolest  o  kojoj  se  radi,  to  su  lokaliteti, osećanja, modaliteti, ekstenzija, uzrokovanje i prateće pojave. Nakon procenjivanja svakog simptoma radi uviđanja stepena njegove jedinstvenosti (karakterističnosti), mi zatim sagledavamo sve simptome pažljivo ih rangirajući u celokupnoj slici kako bismo  uvideli  esenciju  ili  zajedničku  temu  koja  se  provlači  kroz  karkateristične simptome, 'crvena linija'. 

KOMPONENTE ANALIZE SLUČAJA  

I Čudni, Retki, Upadljivi i Speifični Simptomi 

 II 

Mentalni Simptomi koji Uključuju Strahove, Snove i Deluzije   III 

Generalne Fizičke Karkateristike  IV 

Kvaliteti Simptoma, Lokacija, Osećanja, Ekstenzija, Modaliteti  V 

Intezitet, Frekventnost, Trajanje Simptoma i Prateće pojave bolesti  VI 

Uzroci Nikada Se Od Tada Nisam Dobro Osećao   

VII Lična Istorija i Teme u Životu Pacijenta, Organon 94 

 VIII 

Jednostavan Jezik, Organon 84  IX 

Organi i Afiniteti 

162

 X 

Nivoi Predispozicije Poreklo Mijazama 

 Dijagram 13 

 Dijagram 9 u poglavlju 5 daje  jednostavan pristup analizi slučaja, dok Dijagram 13 daje kompleksniju listu komponenti analize slučaja.  Dve  komponente  ''teme  u  životu  pacijenta''  i  ''jednostavan  jezik''  su  od  velike pomoći,  naročito kod kompleksnijih  slučajeva,  koje nas  zajedno mogu odovesti do važnijih  stavova  i  problema  u  životu  pacijenta.  Koincidencije  ne  postoje.  Teme  i problemi u pacijentovom životu će se reflektovati kroz reči, fraze i jednostavan jezik koji on koristi kao i kroz drugu komponentu, životnu istoriju.  Individualno  blokiranje  lečenja  nasuprot  mijazmatičnom  blokiranju  moguće  je otkriti  pomoću  ove  dve  komponente  koje  će  potvrditi  ili  otkriti  nove  simptome. Italijanski  filozof  Đ.  Viko  (G.  Vico)  iskazao  je  ideje  o  stanju  nacije  koje  se  takođe mogu primeniti i na pojedinca:  

Svako stanje ima svoju sopstvenu viziju realnosti, ova vizija se prenosi putem  svega  što njeni  članovi  čine, misle  i osećaju,  i uvijeno je u i zražava se kroz vrstu reči i oblik jezika koji oni koriste, kroz slike i metafore. (7) 

 Mišljenje je stav o kom bi se moglo raspravljati i koje bi se moglo menjati. Uverenje je  stav kog se  čvrsto držimo  i koji  se ne može menjati. Međutim, postoje uverenja koja su  toliko duboko usađena u nas da su postala nesvesna, ali ona  ipak utiču na naše  mišljenje  i  aktivnosti,  njih  bismo  mogli  nazvati  deluzijama  koje  imaju  dva aspekta, prvi je opažanje spoljašnje situacije i drugi je opažanje sposobnosti da smo u stanju da izađemo na kraj sa umišljenim situacijama...  

Konstitucija  i  ličnost  zasnivaju  se  na  'a  priori'  i  naučenim reakcijama  i kvalitetima ponašanja koji mogu postati  toliko duboko ugrađeni u nas da  ih mi možemo promeniti samo do određene mere. 

 Naša  svest,  bez  ičije  pomoći,  ne  može  realno  uvideti  naše potrebe  i  često  je  neadekvatna.  Većina  tereta  u  pogledu adaptivnog istraživanja prepuštena je našim snovima i jeziku bolesti ili neuroza. (8) 

 Takva  duboka  ubeđenja  mogu  se  videti  u  stvarima  koje  se  dešavaju  u  životu pacijenta kao i u njihovom jeziku i doprineti uočavanju esencije slike leka, i mogu se 

163

uzeti  u  razmatranje  zajedno  sa  sveukupnošću  simptoma  kako  bi  se  u  potpunosti sagledala slika.  Neke od deluzija koje su definisane na ovaj način su:  Sulphur  pacijent može  veoma  voleti  neke  odevne  predmete  koju  bi  većina  drugih ljudi bacila na đubre. Mogli bismo koristiti rubriku, Deluzija: ''stare krpe su jednako lepe kao i svila''.  Deluzija: ''sam samcit na celom svetu'', bila bi adekvatna za nekog ko kaže, ''Uvek se osećam tako usamljenim, čak  i kad sam u društvu.'' Oseća se  ''kao da'' nema nikog pored sebe, rubrika simbolizuje stanje uma.   Rubrika, Deluzija: ''kao da sam sateran u ćošak'', sadrži Baryta carbonica; što je lek za one koji nisu u stanju da izađu na kraj sa komplikovanim situacijama i osećaju se ograničenim zbog ograničenosti svog uma i emotivnih sposobnosti.  Kali  bromatum  će  uvek  pričati  o  tome  kako  su  bili  privedeni  ili  uhvaćeni  ili prepričavati neki zavidan spektakl. Takođe će sanjariti o policiji i zločinu, razmatrati smrtnu  kaznu  i  ostala  važna  pitanja  i  u  svojoj  istoriji  imati  ozbiljne  kriminalne prestupe. Tema se odnosi na zločin i kaznu.  Silica  može  strahovati  od  upoznavanja  bilo  koga  ko  je  nov  za  njega  ili  od preduzimanja  inicijative  u  pogledu  novih  projekata  zbog  straha  od  neuspeha, deluzija je da on ima nedovoljno snage da završi bilo šta što započne. Njegova ličnost na  sveukupnom  nivou  pati  od  nedostatka  samopouzdanja  i  od  nesposobnosti  da završi  započeto.  Stolica  je  'oskudna',  rane  se  gnoje  i  ne  uspevaju  da  izbace  gnoj, telesni  mišići  postaju  slabi  i  nepravilna  fizička  asimilacija  hrane  reflektuje  se  na mentalno stanje.  Deluzije  mogu  poticati  od  uzrokujućih  situacija,  na  primer  iz  perioda  detinjstva, ''moj  otac  me  je  uvek  kritikovao  i  stalno  su  mi  govorili  da  sam  beskoristan''.  U dogledno  vreme  ovoj  osobi  će  biti  potreban  lek  pošto  se  kod  nje  razvilo  stanje deluzije,  na  primer  Anacardium  gde  se  ona  stalno  mora  boriti  protiv  kompleksa inferiornosti.  Osetljivost  pacijenta  pre  pojave  bilo  kog  uzroka  imaće  jak  uticaj  na  to  kako  će  se reakcija oblikovati u pogledu specifične slike leka. Od suštinske je važnosti vratiti se što dalje u život pacijenta da bi se mogla videti što kompletnija slika.  Stoga  ista  uzrokujuća  stanja mogu  doprineti  pojavi  jednog  od  nekoliko mentalnih stanja  od  kojih  je  svako  deo  slike  različitih  lekova  i  pogrešno  je  reći  da  bilo  koja uzrokujuća situacija uvek ukazuje na isti lek.   

164

U  gore  navedenom  primeru  osoba  može  razviti  strategiju  preživljavanja  koja zahteva veliko lukavstvo i domišljatost i koja vodi u stanje Thuja, a ne Anacardium.  Deluzija može biti toliko duboka da pojedinac može biti u stanju da u svetu koji ga okružuje  stvori realnost zasnovanu na tom verovanju, na primer postoji verovanje da ga neko progoni, mada  je  to u početku bez osnova,  vremenom će  se  generisati očekivanje  da  ga  neko  progoni  što  će  na  kraju  stvoriti  atmosferu  koja  će  privući proganjanje pretvarajući ga u stvarnost.  

Svi  smo  mi  znali  pojedince  koji  su  veoma  egoistični  i netolerantni  prema  stavovima  ostalih  ljudi.  Takva  osoba veruje  da  je  ona  uvek  u  pravu,  i  ne može  da  prihvati  bilo kakve  nove  ideje.  To  vodi  u  stanje  uma  koje  isključuje mogućnost  sagledavanja  istine.  Takva  osoba  je  sklona  da vremenom razvije stanje deluzije, stanje u kom se ono što  je pogrešno  njemu  čini  istinitim.  Na  taj  način  će,  veoma egoistična i sebična osoba utabati put za stanje konfuzije koje na kraju može odvesti u stanje pravog ludila. (1) 

 Ove mentalne simptome moraju da podržavaju potvrđujući simptomi koji potiču iz ostalih područja kao što su fizičke generalne karkateristike ili afiniteti organa. Nije uvek  slučaj  da možemo  da  pronađemo mentalne  simptome,  postoje  pacijenti  kod kojih uopšte nema karakterstičnih mentalnih simptoma.   9.4 REPERTORIJ  Pošto  se  koreni  strahova,  snova  i  deluzija  nalaze  u  podsvesti,  oni  se  ponekad  u repertorizaciji naizmenično koriste, što je validno samo ako su stavljeni u kontekst slučaja kao celine i na taj način se mogu koristiti da bi potvrdili sliku leka dobijenu iz ostalih komponenti analize slučaja.   Tri rubrike, strahovi, snovi i deluzije su zapravo veoma različite.  Snovi:  Oblast  o  snovima  u  repertoriju  mogla  bi  nas  pogrešno  usmeriti  jer  je originalno  napisana  u  vreme  kad  su  se  snovi  smatrali  patološkim,  a  ne  zdravim procesom.  Snovi  nam prenose  poruke  koje  nam upućuje  podsvest. Međutim,  naša osećanja  prema  snovima  su  ono  što  najviše  koristi  homeopati.  Razmotrite  koje situacije bi  izazvale slična osećanja. Neke od manjih podrubrika koje se  tiču snova mogle  bi  da  prikažu  nešto  što  je  karakteristično  za  pacijenta  i  što  će  pridodati sveukupnoj slici. Stavite u kontekst celokupnog slučaja, neuobičajene rubrike koje se odnose na  snove  i  osećanja koja  snovi  evociraju  jer ona mogu biti  od pomoći kod potvrđivanja leka.  

165

Snovi će pomoći proces izlečenja, jer oni simbolično prikazuju šta je to što treba da uradimo.  Strahovi:  Mogu  voditi  poreklo  od  incidenta,  poput  incidenta  u  detinjstvu  i  zato mogu imati racionalnu stranu, ponašajući se kao vrsta zaštite. Međutim, ekstremno jaki  strahovi  i  fobije  koji  nisu  primereni  trenutnoj  životnoj  situaciji  pacijenta  su veoma važni mentalni simptomi. Strahovi psihološke prirode bliži su centru slučaja i predstavljaju važne simptome, na primer strah od siromaštva ili od neuspeha ili od smrti. Ako ćemo ove strahove smatrati važnim, onda oni moraju uticati na aktivnosti pacijenta  i  njegov  stil  života  i  biti  sastavni  deo  snažne  teme  koja  se  provlači  kroz slučaj.   Deluzije:  U  rečniku  piše:  ''promena  sistema  verovanja''.  Kako  je  definisana  u alopatskoj  medicini,  deluzija  je  ''ozbiljan  indikator  ludila  gde  se  pogrešno sagledavanje  uzima  za  realnost  i  osobu  je  nemoguće  ubediti  u  suprotno''  šira upotreba  termina  deluzije  kao  što  je  prikazano  u  prethodno  datim  primerima pokriva bolest pre nego što je postala patološka po alopatskoj definiciji. Deluzije se mogu  sagledati  kao  pogrešni  koncepti  o  stvarnosti  koji  mogu  biti  centralni  kod pacijentove bolesti. Kod analize slučaja, šira definicija kao što je 'pogrešan stav kog se  čvrsto  držimo'  ili  'sagledavanje  realnosti  koje  više  nije  primenljivo'  veoma  je korisna.  U nekim repertorijima, deluzije su svrstane pored halucinacija i iluzija.  Iluzija je lažna percepcija za koju posmatrač zna da je netačna, pa ipak nije u stanju da je se oslobodi. U rečniku piše ''promena mišljenja''.  Halucinacija je lažna percepcija za koju pacijent veruje da je istinita i koja se često javlja kod onih stanja bolesti kod kojih se javlja groznica ili kod poremećaja nervnog sistema  kao  što  je  delirijum  tremens.  One  mogu  predstavljati  zaista  duboku patologiju.  Deluzije obično nisu praćene strahovima, ali halucinacijama često jesu, kod iluzija se mogu  javiti strahovi.  9.5 KOMPLEKSNOST SLUČAJEVA I TEŠKOĆE U ANALIZIRANJU  Ne  radi  se  uvek  o  kompleksnim  slučajevima.  Ponekad  je  suština  jasna  ali  ne  i sveukupnost  simptoma,  ponekad  su  samo  sveukupnost  ili  ključne  karakteristike jasne,  ovo  nisu  jednostavni  slučajevi.  Nije  neuobičajeno  kod  pacijenta  pronaći sveukupnost bez prisustva dubljih mentalnih simptoma.  Važno  je  proceniti  sve  simptome,  fizičke,  specifične  i  generalne  simptome  kao  i simptome koji  se  odnose na um  i  emocije. Kada postoji  zbunjujući  broj mentalnih simptoma  koji  nisu  karkateristični,  prioritet  se  daje  fizičkim  generalnim 

166

simptomima, naročito ako kod takvih slučajeva postoji konflikt  između mentalnih i generalnih.  Slučaj sa  jasnom esencijom,  ili  temom,  ili  jednim dominantnim problemom moraju potvrditi fizičke generalne karakteristike, a ponekad ćemo pronaći potvrdu u prošloj ili sadašnjoj bolesti (afiniteti i organi). Na primer, može se očekivati da Kali silicata pacijent pati od bolesti genitalija, da Causticum pacijent u svojoj istoriji ima bolesti bešike, itd.  Međutim,  to  ne  mora  uvek  biti  tako,  lek  koji  pokriva  centralnu  sliku  simptoma pacijenta, ali fizičkoj patologiji nije poznat kao homeopatski će je izlečiti bez obzira na to. Izuzetak ovome je kada je patologija stvorila malignost ili neke druge ozbiljne i duboke promene tkiva vitalnih organa, kada se mora tražiti lek koji je specifičan za tu bolest, o tome se govori u poglavlju 10.6.  Homeopatski  znači  sličan  po  DUBINI,  BRZINI  ŠIRENJA  i  INTENZITETU,  kao  i  po PRIRODI  simptoma.  Ozbiljna  fizička  patologija  kod  pacijenta  može  predstavljati najvažniju stavku na vrhu hijerarhije.  Ako  vaša  analiza  da  sveukupnost  koja  ukazuje  na  polikrest,  ponovo  potražite  bilo koji  snažno  izražen  karkaterističan  simptom,  stanje  ozbiljne  bolesti  ili  bilo  koje neuobičajene simptome koji nisu snažno izraženi kod odabranog polikresta; moguće je da  će prvo biti potreban neki manje poznati  lek da bi pravilno  izlečio prvi nivo koji je najurgentniji.  9.6 SIMPTOMI KAO PROMENE U EMOCIJAMA I FUNKCIJAMA  

patološka  poremećenost  čini  sebe  poznatom  jedino preko manifestacija bolesti u domenu emocija i funkcija onih  delova  organizma  koji  su  izloženi  čulima posmatrača i lekara... (Org: §11) 

 Funkcija se odnosi ne samo na slabljenje rada organa i fizioloških sistema tela, nego takođe  i  na  funkcionisanje  razumevanja  i  sposobnosti  da  se  deluje.  Slabljenje funkcija  uključuje  simptome  kao  što  su  slaba  cirkulacija,  varikozne  vene,  slabost srca, gubitak daha, nekontrolisano uriniranje, opadanje memorije, itd.  Emocija je osećanje, opis emocija je subjektivan i zavisi od sposobnosti pojedinca da raspoznaje, razlikuje i opisuje.  Postojale su dve škole koje naglašavaju Funkciju, ili Emociju.  'Funkcionalna'  škola  tvrdi  da  se  lekar  mora  oslanjati  na  činjenične  simptome, generalne karkateristike i specifičnosti, jer su osećanja previše subjektivna da bi bila jasna, npr. dijareja pre pojave mučnih simptoma je činjenica, ali osećaj anksioznosti 

167

pre pojave mučnih  simptoma  je  bled pokazatelj. Kašalj  koji  se uvek  javlja  kada  se pacijent nalazi u društvu je činjenica, dok je to što se on u društvu oseća nelagodno neprecizno.  Mnoga osećanja su suviše široko definisana da bi imala bilo kakvu vrednost, ona su nekarakteristična,  npr.  anksioznost,  tuga,  nedostatak  samopouzdanja,  stidljivost. Slabljenje  funkcija  ili  neophodnost  da  se  nešto  uradi  ili  da  se  nešto  izbegne  koje nastaje iz neke od ovih emocija je jasnije.  Stav škole koja je zagovarala 'Emocije' je da osećanja preciznije od akcija reflektuju stanje  osobe,  zato  što  su,  bar  kod  odraslih,  akcije  modifikovane  uslovljenim pogledima  i  stavovima  koje  nameću  konvencionalne  vrednosti  i  ponašanje prihvatljivo  za  društvo.  Pacijentova  instinktivna  osećanja  u  trenutku  napada  neke traume,  nemodifikovana  konvencijama,  i  njihova  osećanja  u  pogledu  važnih simptoma traume daju pravu esenciju bolesti i lek koji ona zahteva.  Reakcije kao što su cmizdrenje, bes, nasilje, smeh, itd. su zajedničke za mnoge ljude, ali osećanja koja stoje iza njih biće drugačija i odaće realne simptome.  Funkcionalni pristup će biti skoncentrisan na pitanja o tome šta pacijent može i šta ne  može  da  uradi.  Emotivni  pristup  će  pitati  kako  se  pacijent  oseća  u  pogledu nečega, i stalno će ga pitati o osećanjima koja stoje iza svega.  Mentalni  simptomi  uključuju memoriju,  koncentraciju,  imaginaciju  i  razumevanje. Mada  je  misao  mentalna  energija,  ona  ne  pokreće  ništa.  Emocije  ili  osećanja  su snažni,  emocija  (E‐mocija,  eksterna  mocija,  pokret)  je  ta  koja  misao  pretvara  u akciju.  Akcije  su  prava  slika  naših  emocija,  ako  osećamo  saosećanje,  mi  to izražavamo  kroz  naše misli,  rasuđivanje  i  akcije,  što  se može  uočiti  u  našoj  ličnoj istoriji, životnim temama i ostalim komponentama analize slučaja.  Međutim,  naša  osećanja  reflektuju  naše  misli  koje  su  u  obliku  ideja,  filozofije  i gledišta. Stoga mi vidimo da su mentalni i emotivni simptomi međusobno povezani zbog čega se oba nalaze u odeljku 'Um' u Kentovom Repertoriju. Zapravo, pogrešno je  grubo  razdvajati  ove  dve  stavke.  Grubo  pristupanje  bilo  kojoj  od  njih  dve,  ili funkciji  ili  osećanjima  bez  potpunog  zaokruživanja  analize  slučaja  vodiće  ka pogrešnom zaključivanju.   Ono što je važno u pogledu simptoma, bilo da se radi o osećanjima ili funkcijama je do koje su mere oni karakteristični. (9)  Faza u životu pacijenta u kojoj oni dolaze kod vas ukazaće na šta ćete u toku analize slučaja  obratiti  pažnju  u  pogledu  tih  različitih  pristupa.  U  ranim  fazama  bolesti, problemi će biti generalniji  i neće se odnositi na nepravilan rad organa. Kasnije će dominirati funkcionalni poremećaji. Zatim će se neki fizički problemi smanjivati, dok će dublji mentalni simptomi postati dominantniji.  

168

9.7 ODABIRANJE POTENCIJE  Instrukcije date u poglavlju 6.7 se primenjuju. Međutim, kod kompleksnih slučajeva odabiranje  potencije  postaje  kritičnije  i  pravi  lek  za  jednostrane  slučajeve  ili slučajeve sa više nivoa može biti dat u premaloj ili prevelikoj potenciji tako da može uzrokovati pogoršanja.  Kod  pacijenata  kod  kojih  postoji  nekoliko  nivoa  uključujući  teške  fizičke  i  duboke mentalne  simptome,  premala  potencija  može  da  uzrokuje  ozbiljno  pogoršanje fizičkih simptoma, na primer ako je pacijentu data 6c ili 12c potencija, lek je pravi ali će  se  fizički  simptomi  pogoršati,  dajte  mu  isti  lek  u  potenciji  200c  ili  1m.  Kod kompleksnih  slučajeva,  prevelika  potencija  može  takođe  da  stimuliše  snažno inicijalno pogoršanje, možda će biti neophodno antidotirati je odgovarajućim lekom, antidotiranje  se  ovde  odnosi  samo  na  dinamičnu  aktivnost,  neki  lekovi  otklanjaju simptome  međusobno  oprečnih  reakcija  bez  sprečavanja  nastanka  pozitivnih efekata. (Pogledajte napomenu 3 na poglavlje 10)  

Chamomile  i  Pulsatilla  antidotiraju  jedna  drugu  i  dobro  se uklapaju  jedna  posle  druge.  Ako  je  bilo  koja  od  njih prekomerno delovala, druga  će verovatno neutralisati njene štetne efekte i nastaviti sa širenjem pozitivnih efekata. (10) 

 Kada  pacijent  pati  od  napredne  patologije  kao  što  je  rak,  teško  je  definisati odabiranje potencije, o tome se govori u poglavlju 10.  REFERENCE  1.Džordž Vitulkas, ''Homeopatska nauka'' (Poglavlje 14) 2.Dž.T.Kent, ''Predavanja iz filozofije''. 3.Neophodan način razmišljanja itd. od Dž.T.Kenta P.459 ''Manje zabeleške'' 4.Korespondirajući  organi  i  smer  delovanja  leka,  Dž.T.Kent,  P.273,  ''Manje zabeleške'' 

5.R.Sankaran, ''Duh homeopatije'' (Poglavlje 24) 6.E.K.Vitmont, ''Korišćenje snova u prepisivanju homeopatskih lekova'', Homeopata, br.62,1996 

7.''Pravo proučavanje ljudske vrste'', Išia Berlin 8.E.K.Vitmont, ''Kineski sindrom'', Homeopata, tom 10, br.4, 1990 9.Dž.H.Klark, ''Rečnik Materija medike'' (Pulsatilla)  LITERATURA ZA DALJE IŠČITAVANJE  R.Sankaran, ''Sistem u homeopatiji'' Pol Hiršu, ''Stramonium''    

169

VEŽBE  1.Proučite paragrafe  iz Organona koji se odnose na specifične vrste bolesti koje su kompleksne ili jednostrane, naročito 169 do 185, 206 do 245. 2.Povežite Dijagram 13,  Komponente  analize  slučaja  sa Dijagramom 9  u  poglavlju 5.7. kao i sa bilo kojom drugom metodom analize za koju znate, na primer, metodom kruga. 3.Proučite oblast o deluzijama u Kentovom Repertoriju, uporedite je sa oblastima o snovima i strahovima, kakvi su vaši zaključci?                

170

 

POGLAVLJE X  

LEČENJE NAPREDNIH PATOLOGIJA  SADRŽAJ  10.1   Uvod 10.2   Neizlečivi pacijenti 10.3   Interkalarni lekovi i nedostatak reakcije 10.4   Palijativno lečenje i eutanazija 10.5   Klinički pregled i dijagnoza 10.6  Napredna patologija 10.7   Lekovi koji dubinski deluju i komplementarni lekovi 10.8   Očekivanja i prognoza (Aude Sapere) 10.9  Odabiranje potencije kod napredne patologije 10.10 Terapeutici 10.11  Alternativni modeli prepisivanja lekova: 

1. Sekvencijalno prepisivanje 2. Teorija o toksičnom preopterećenju 3. Ajzejejgov model nivoa 

10.12  Jan Šoltenov metod grupne analize 10.13  Zaključak 

Napomene 1. Nekoliko Kentovih akutnih bolesti 2. Kentovo sagledavanje istorije 3. Inkompatibilnost i antidoti  

 10.1 UVOD  Bolesti, uključujući i rak, koje su uništile ili izmenile tkiva organa koji su vitalni, koji nastavljaju rad ekonomije tela, mogu biti neizlečive. Neizlečivost takođe rezultira iz osiromašenosti vitalne sile, što uključuje pacijente koji imaju AIDS i one koji pate od 'Sindroma  zalivskog  rata'.  Vitalnost  koja  neadekvatno  reaguje  može  takođe  biti uzrokovana  višestrukim  vakcinisanjem,  primenom  lekova  koji  deluju  potiskujuće, radijacijom,  iscrpljenošću,  gladovanjem  i  nutricionističkim  insuficijencijama, starošću, velikom depresijom i hroničnom beznadežnošću.  Više  je  verovatno  da  se  mogu  izlečiti  promene  tkiva  u  strukturama  koje  nisu  od suštinske važnosti za život, gde je došlo do funckionalnog pogoršanja.  

171

Ponekad  se  kaže  da  su  rak  i  AIDS  epidemijske  bolesti  sa  implikacijom  da  za  njih postoji specifičan lek kao što je 'genus epidemicus'. Za ovo ne postoji nikakav dokaz, svakog  pacijenta  treba  lečiti  individualno,  ne  sme  se  dozvoliti  da  naziv  bolesti skrene pažnju sa značajnih činjenica koje određuju tok lečenja svakog individualnog slučaja.  10.2 PREPOZNAVANJE NEIZLEČIVIH PACIJENATA  Kada  uzimanje  slučaja  i  analiza  pokažu  da  nema  jasne  slike  homeopatskog  leka, prognoza  je  loša.  Kod  kompleksnih  slučajeva  postoji  mogućnost  izlečenja  ako  je moguće identifikovati makar delimično jasnu sliku leka.  Reakcija  na  prvi  lek  uvek  pokazuje  indikacije  koje  otkrivaju  da  li  se  bolest može izlečiti.  Prognoza  nakon  prepisivanja  prvog  leka  procenjuje  se  na  osnovu  reakcije simptoma  glavnog  problema,  kao  i  na  osnovu  reakcije  energetskog  nivoa,  kao  i mentalnog  i  emotivnog  stanja.  Neki  od  znakova  koji  ukazuju  na  neizlečivost  su sledeći:  1.Nema inicijalnog pogoršanja, nego dolazi do poboljšanja na svim nivoima, a zatim se  pacijent  ponovo  vraća  u  originalno  stanje.  Ako  nivo  energije  nije  značajno porastao  u  toku  poboljšanja,  to  će  verovatno  biti  neizlečiv  slučaj.  Ako  je  moguće zapaziti  sliku  novog  leka  koji  nakon  što  je  prepisan  izaziva  slične  reakcije  kao  i prethodni, to ukazuje da se verovatno radi o dubinskoj patologiji i da je to neizlečiv slučaj.  

2.Nakon  poboljšanja  na  svim  nivoima  pacijent  se  vraća  u  stanje  koje  je  gore  u odnosu  na  ono  u  kom  se  na  početku  nalazio.  Zatim  će  se  verovatno  javiti  slika novog  leka.  Suviše  kratko  poboljšanje  ukazuje  da  je  patologija  suviše uznapredovala i da su vitalni organi zaraženi.  

3.Došlo  je  do  generalnog  poboljšanja  na  svim  nivoima,  sem  u  pogledu  glavnog problema, koji ili ostaje prisutan ili se ponovo javlja nakon prepisivanja leka. To može biti bol u specifičnom predelu kao što  je glavobolja  ili bilo šta slično. Ovo ukazje na postojanje malignosti. Savetuje se testiranje da bi se ustanovila njegova lokacija i ekstenzija, što će pomoći u davanju prognoze i pravljenju plana lečenja.  

4.Ako se javi pogoršanje, a zatim neznatno poboljšanje na svim nivoima, tu se radi o teškom obliku patologije. Taj  slučaj može biti na  samoj granici,  ali ne mora biti neizlečiv. Proučite simptome u momentu najgoreg pogoršanja da biste videli da li postpoji  novi  prvi  nivo  koji  je  jasniji,  ako  postoji  prepišite  lek  za  njega  i posmatrajte reakciju.   Kod  naprednih  stanja  patologije  kao  što  je  bol  koji  se  često  pojačava  prema hijerarhiji,  repertorizacija mora  da  prida  pažnju  nekoliko  jakih  simptoma  čak  i ako  su  oni  specifični,  kao  na  primer:  ''Ako  je  pacijent  'bolestan  zbog  buke', 

172

odaberite Stomak, mučnina, buka koja potiče od, pre nego rubriku, Um, osetljiv na buku.'' (2) (12)  

5.Kod  pacijenta  kom  je  uklonjen  neki  organ,  ili  koji  je  patio  od  ozbiljne  telesne povrede,  ili  je  nekoliko  godina  uzimao  alopatske  lekove,  reakcija  će  se  javljati veoma polako. Javiće se početno pogoršanje koje će doprineti izvesnom olakšanju ali  ono  se  neće  javiti  na  svim nivoima,  bolest  će  napredovati  i  pojaviće  se  novi lekovi.  

6.Kod pacijenata koji pate od dubokih mentalni i emotivnih patologija, kod kojih još nije  dijagnozirana  mentalna  obolelost,  doći  će  do  dugotrajnog  pogoršanja  na mentalnom  nivou.  Ponekad  u  toku  dubinskog  ispitivanja  pacijent  može  da prepozna  neka  poboljšanja  na  najdubljim  nivoima.  Morate  čekati,  sve  dok  je pogoršanje  tipično  u  takvim  slučajevima,  poboljšanje  se  može  javiti  tek  nakon nekoliko meseci. Ako se javi poboljšanje, postoji mogućnost izlečenja, ali pacijent može lako zapasti u neizlečivo stanje. 

  10.3 INTERKURENTNI LEKOVI I NEDOSTATAK REAKCIJE  Interkalari se koriste kao sredstvo za iznošenje indikacija koje usmeravaju na dalju primenu  lekova  i  potrebni  su  samo  kod  pacijenata  koji  pokazuju  ''nedostatak reakcije  na  lek  na  koji  simptomi  ukazuju'',  čiji  je  uzrok  često  ''ranija  zloupotreba lekova ili način lečenja koji je podsticao uzrok bolesti.'' (11)  Haneman je u takvim slučajevima preporučivao korišćenje Opiuma u maloj potenciji svakih osam do dvanaest sati sve dok neki znaci reakcije ne postanu vidljivi, na taj način  će novi  simptomi ugledati  svetlost  dana.  Carbo veg,  Laurocerasus,  Sulphur  i Thuja  su  ostali  lekovi  koji  su  pogodni  za  takva  stanja,  i  odabiraju  se  na  osnovu indikacija uključujući i afinitet prema sedištu patologije.  

Kada previše  lekova  čini pacijenta preosetljivim  i kada ništa ne deluje, Teucrum ili Phosphoric acid sigurno hoće. (9) 

 Pet  glavnih  nosoda  mogu  takođe  delovati  kao  interkalari  kod  pacijenata  kojima nedostaje  moć  reakcije.  Pažljiv  pregled  i  proučavanje  istorije  slučaja  otkriće postojeće i ranije prisutne simptome kod pacijenta. Jedna doza odgovarajuće nosode data u umerenoj potenciju (30 do 1M) u skladu sa pacijentovim potrebama, ponekad će razbistriti slučaj iznoseći simptome na videlo što će omogućiti odabiranje pravog leka koji će delovati isceliteljski.  Ima  još  jedan preostali  tip  jednostranog slučaja koji  je  redak: nema potpune slike, nema nagoveštaja o mijazmatičnom uzroku, niti postoji bilo šta  u  istoriji pacijenta što bi nam moglo ukazati na  to koji  lek  treba prepisati. Bilo bi primamljivo slediti jedan od naredna dva pristupa:  

173

Prvi  je prepisivanje Carcinosinuma  jer  je  jedna od  indikacija ovog  leka mešovitost simptoma nekoliko različitih lekova.  Drugi  je  prepisivanje  nekoliko  lekova  da  bi  oni  delovali  na  različite  parcijalne indikacije simptoma.  Prava  potreba,  u  odsustvu  bilo  kakvih  vodećih  indikacija,  je  lečiti  Psoru  koja  leži ispod bolesti, prepisivanje antipsorika može doprineti izlečenju:  

Bez mogućnosti  da  se  izmeri  opskurna  patologija  ili  da  se dijagnozira problem.... 

 Sulphur  može  da  razvije  simptome  koji  pravilno  iskazuju zahtev za najsličnijim  lekom. Ako  to nije  tako,  trebala bi da usledi  Calcarea  carbonica  i  naizmenično  Lycopodium,  uvek dajući  dosta  vremena  poslednjem  leku  da  se  njegova aktivnost istroši. (1) 

 To su čuvena ''tri kralja'' za koja Kent kaže da ih treba koristiti za lečenje psore koja se ispod bolesti skriva ako nema ni jednog drugog pristupa i to samo u ovim retkim slučajevima.  10.4 PALIJATIVNO LEČENJE I EUTANAZIJA  Palijativno  lečenje  neizlečive  bolesti  koje  se  zasniva  na  klasičnom  pristupu  je najefikasnije  sredstvo  za  dobijanje  maksimalnog  mogućeg  nivoa  zdravlja.  U  toku palijativnog lečenja, slika leka može se često menjati, ovde poznavanje izlečiteljskih indikacija i povezanosti lekova koristi pri otkrivanju indikacija lekova.  Povremeno  ćete  se  susretati  sa  pacijentima  koji  se  bliže  smrti  i  koji  se  nalaze  u poslednjoj  fazi  bolesti.  To  se  najčešće  dešava  kod  bolesti  kao  što  su  rak  i  AIDS. Palijativno  lečenje  takvim pacijentima  obično  omogućava  da  duže  žive  i  da manje pate.  Na  domak  smrti,  lekovi  na  koje  simptomi  ukazuju  će  omogućiti  spokojnije umiranje, 'odlaženje' uz veliku svesnost i dostojanstvo.   Arsenicum album sa svojom uznemirenošću, strahovima i anksioznošću najčešće je lek  na  koji  simptomi  ukazuju  i  koji  dobro  služi  u  tim  poslednjim  satima;  ovo  se naziva  eutanazija,  ili  ''dostojanstveno umiranje''.  Ideja  da  je  smrt  zapravo  rođenje reflektuje  iskustvo koje  se može definisati kao viđenje  semenja koje  je posejano u jesen i koje će proklijati i razviti se u nov život u proleće.  

...kada  stanje  u  kom  se  pacijent  nalazi  nije moguće  izlečiti, najsličniji  lek  koji  bi  u  normalnim  situacijama  pacijentu vratio  zdravlje,  sada  će  mu  omogućiti  'laku'  smrt.  Tu odluku....o  tome  da  li  će  lek  ''izlečiti'' u  domenu  zdravlja  ili smrti  ne  donose  ni  lekar  ni  pacijent  u  tim  slučajevima.  To 

174

odlučuje  nadljudska  svesnost  na  koju  apeluje  najsličniji  lek. (10) 

 10.5 KLINIČKI PREGLED I DIJAGNOZA  

Ultimativni  simptomi,  funkcionalni  simptomi,  senzorni simptomi  i mentalni simptomi su korisni  i ni  jedan od njih se ne sme prevideti. (5) 

 DIJAGNOZA u alopatskoj medicini  znači  razgraničavanje  jedne bolesti od druge na osnovu patološkog stanja simptoma na specifičnom nivou bolesti. Dijagnoza se mora znati  pre  početka  lečenja  zato  što  se  prognoza  zasniva  na  dijagnostičkom  nivou bolesti. U homeopatiji,  

nema  puno  poente  u  etiketiranju  bolesti  jer  tkiva  ne mogu oboleti  osim  ako  se  pre  njih  nešto  nije  poremetilo  i  na  taj način uzrokovalo da se i oni razbole. (5) 

  Važno  je  da  znamo  da  se  ne  smemo  osloniti  samo  na  'nazive  bolesti',  kao  što  su ulcerativni kolitis ili multipleks skleroza pri odabiranju terapije, kao što to alopatska definicija diktira.  Međutim,  u  homeopatskoj  praksi  postoji  važan  razlog  za  hvatanje  beležaka  ili pravljenje  kliničke  dijagnoze,  koji  glasi  da  kad  jednom  uvidite  normalan  tok  i simptome  bolesti  onako  kako  se  ona  razvija,  bićete  u  stanju  da  i  kod  pacijenta dentifikujete bilo koji simptom koji se ne uklapa u sliku simptoma koja je uobičajena za datu dijagnozu. Takvi specifični simptomi će biti karakteristični i imaće vrednost u individualizovanju slučaja.  Važno  je  poznavati  bolest,  na  primer moguće  je  prepisati  lek  Pulsatilla  'hladnom' pacijentu koji je anemičan, kao i dijabetiku koji je ekstremno žedan.  Od  naročite  je  važnosti  imati  dijagnostičke  informacije  kod  ozbiljnih  naprednih patologija, a laboratorijski testovi takođe u velikoj meri pomažu da otkrijemo šta se dešava dok mi lečimo pacijenta.  

Pažljiv  fizički  pregled  sa  konstitucionalnim  faktorima  i patološkim  lezijama  koje  se  mogu  zapaziti,  laboratorijski testovi i precizna dijagnoza pomažu da se zaokruži slika. (17) 

 Informacije o uzrocima i procesu napredovanja stanja bolesti dobijene u modernom medicinskom testiranju korisne su pri odlučivanju koji lek prvi treba prepisati i pri razgraničavanju između sličnih homeopatskih lekova koji se mogu prepisati za datu bolest. Na primer, kod hemiplegije kod koje je ukazano na dva ili tri leka, znanje da je njen uzrok bio krvni ugrušak, dodato na činjenicu da je pacijent težak alkoholičar i 

175

da  je  sklon  da  povraća  krv,  odvelo  bi  leku  Crotalus  hor.  pre  nego  ostalim  koji pokrivaju isto stanje. (18)  10.6 NAPREDNA PATOLOGIJA  U poglavlju 7.7 smo zapazili da u grupama A do C u Dijagramu 11, lek koji pokriva celokupnog  pacijenta,  što  potvrđenuje  sveukupnost  njegovih  simptoma,  njegove ključne  karakteristike  i  esencija  može  da  izlečit  fizičku  patologiju  za  koju  nije poznato  da  je  toliko  jako  izražena  u  slici  tog  leka.  Ovo  takođe  mođe  važiti  i  za kompleksne slučajeve gde prvi  lek započinje pravi  izlečiteljski proces budući da  je pravi lek za pravi prvi nivo bolesti.  Međutim,  u  poglavlju  7.7  se  takođe  kaže  da  to  nije  slučaj  onda  kada  je  bolest uzorkovala dubinske promene u tkivima vitalnih organa.  Slučajevi  sa  naprednim  patologijama  potpadaju  pod  kategoriju  jednostranih slučajeva. Pacijenti sa uznapredovalim promenama u tkivima mogu biti izlečeni ako je sliku lek amoguće videti. Takvi slučajevi postaju jednostrani pošto prethodni, više generalizovani, simptomi nestaju:  

Kako  patologija  napreduje  tako  se  proporcionalno  znaci  i simptomi smanjuju. (3) 

 U  poglavlju  7.6  videli  smo  da  koncept  'konstitucionalnog'  leka  nije  jasan  kod kompleksnih  slučajeva.  Kod  naprednih  patologija,  naročito,  opasno  je  striktno  se držati  prepisivanja  leka  na  osnovu  konstitucionalnih  simptoma,  osim  ako  kod simptoma  bolesti  koja  je  opasna  po  život  ne  dolazi  do  poboljšanja.  Ono  što  je potrebno su homeopatski lekovi koji leče urgentne probleme kod pacijenta. Naredni citati sumiraju takvu situaciju!  

Teškoće u prepisivanju lekova za pacijente koji pate od veoma izmenjenih  stanja  tkiva  ­  katarakta,  hepatizacija  (kod pneumonije),  induracija  žlezda,  arterio  skleroza,  fibroidi, kancer, itd. ­ počivaju na činjenici da kad se jave ove promene tkiva, simptomi na kojima treba zasnovati prepisivanje leka – simptomi pacijenta ­ već su nestali. Simptomi koji su prisutni u određeno vreme su simptomi patologije. (4)  Ako  je moguće uočiti  simptome koji prethode ovom  stanju  i razmatrati  ih  zajedno  sa  kasnijim  rezultirajućim poremećajima  –  patološkim  tkivom  – moglo  bi  biti moguće odabrati lek koji je u dovoljnoj meri povezan i sa pacijentom i sa njegovom patologijom, kako bi se mogla  izlečiti oba, uvek pod uslovom da  su  reakcija  i vitalnost pacijenta dovoljni da dopuste  realizaciju  toga...Sledeći  reference  iz  repertorija, lekar  može  pronaći  lekove  koji  su  ustanovljeni  kao 

176

odgovarajući  za  tuberkulozu,  apopleksiju,  itd.,  kao inteligentan  prepisivač,  lekar  bi  trebalo  da  odabere  za pacijenta  lek  koji  je  najsličniji  stanju  njegovog  najvećeg poremećaja.  Ovo  se  potpuno  razlikuje  od  prepisivanja  leka samo  na  osnovu  patologije,  ili  traženja  specifičnog  naziva najvećeg poremećaja, nezavisno od pacijenta. (4)  

Haneman  u  Organonu,  u  paragrafima  214  do  230,  daje  sličan  savet  za  lečenje mentalnih poremećaja.  10.7 LEKOVI KOJI DUBINSKI DELUJU I KOMPLEMENTARNI LEKOVI  Lek koji dubinski deluje Kent definiše kao onaj lek koji je sposoban da ponovo vrati staru bolest obrnutim redosledom od onog kojim je nastajala, tj. to su lekovi koji su stanju da započnu dubinski proces izlečenja.  

Stari  simptomi  vraćaju  se  u  obliku  osipa,  stara zimogrožljivost koja je bila potisnuta ponovo se vraća. (5) 

 Lekovi kratkog dejstva su oni koji sadrže sastojke slične onim koji postoje kod akutne manifestacije psore. Primena  takvih lekova  ne  udara  direktno  u  sam  koren  problema,  bolest  je napredovala tokom godina, ali takvi lekovi su savršeno dobri za  akutne manifestacije  psore  i  za  akutne mijazme.  Podela između  akutnih  i  hroničnih  lekova  je  kvalitet,  a  ne  samo pokazatelj  koliko  dugo  će  koji  delovati.  Ona  počiva  na njihovoj prirodi, na njihovim sposobnostima, na tome na koji način  će  oni  delovati  na  ljudsku  vrstu  koju  mi  nazivamo akutnom ili hroničnom. (5) 

 Kent dalje nastavlja govoreći:  

Acon., Bapt., Gels.,  Ipecac  i  lekovi  iz tog domena nikada nisu izazivali  promene  svojom  induracijom  i  infiltracijom,  stoga mudar  lekar neće odabrati ove  lekove za pacijente koji pate od prethodno pomenutih stanja, kada  ima one, među kojima vrši odabir, koji  su prvenstveno povezani  sa  stanjem koje  je trenutno  prisutno.  Kod  pneumonije,  u  hepatizacionom periodu,  kada  simptomi  ukazuju  na  Arsenicum,  pacijent  će umreti  ako mu  se Arsenicum  prepiše,  jer  ovaj  lek  ne  deluje dovoljno  dubinski  da  bi  uključivao  tu  infiltraciju:  Sulphur, Lycopodium,  Phosphorus,  Calcarea,  itd.,  moraju  nastaviti dejstvo tamo gde Arsenicum nije mogao da nastavi. Jedan od ovih  lekova  će  iščistiti  pluća,  za  nekoliko  sati,  uz  nestanak svih  simptoma  koji  su  zavisili  od  infiltracije.  Kod  artetrio 

177

skleroze,  kod  katarakte,  kod  induracije  jetre  ili  ostalih žlezdastih struktura, važi isti princip. 

 Ars,  Bry,  Puls,  i  ostali  lekovi  kratkotrajnog  i  umereno kratkotrajnog  dejstva  nisu  dovoljni  jer  nemaju  snage  da izađu  na  kraj  sa  datim  stanjem,  dok  se  za  lekove  Silica, Calcarea  fluorica,  Sulphur  i  ostale  takve  lekove  dubinskog dejstva  zna  da  otklanjaju  promene  tkiva  svojim  dubinskim delovanjem,  stoga  su  oni  sličniji  bolesti,  i može  se  izabrati jedan od njih koji će se pokazati izlečiteljskim. Takođe: 

 Kod  teškh  akutnih  bolesti  kao  što  je  pneumonija  gde  su simptomi prvo ukazali na lek Bryonia; Kali carb, Rhus tox ili Sulphur su vodeći komplementarni lekovi. (4) 

 Farington je zapazio sledeće:  

Kada  lek na koji  simptomi ukazuju ne uspe da u potpunosti izleči  bolest  zbog  limitirane  sfere  svog  delovanja,  biće potreban komplementaran lek da bi nastavio proces i završio lečenje. (6) 

 Lečenje  kompleksnih  slučajeva  ukazuje  da  će  zbog  njihove  same  prirode  biti potrebno nekoliko različitih lekova, ponekad menjanje lekova, ponekad će simptomi zahtevati veoma brzu promenu lekova čak i kod hroničnih stanja.  Kod naprednih patologija promene mogu biti drastične, izbor lekova veoma težak i posledice snažne, reakcije nije lako predvideti i uvek postoji mogućnost da pacijent umre.  Zbog  toga  kod  naprednih  patologija  svaki  novajlija  mora  pored  sebe  imati iskusnog  lekara  sa  kojim  će  se  konsultovati,  ili  supervizora  iz  neke  cenjene  škole, homeopatija na ovom nivou je umetnost koja se uči kroz iskustvo, lekarovo iskustvo kroz učenje ove umetnosti deo je svrhe bavljenja homeopatijom.  KANCER  Da  bi  se  rak mogao  lečiti,  neophodno  je  znati  o  kojoj  vrsti  se  radi,  gde  je  lociran, brzina  kojom  se  širi  i  prognoza  konvencionalne  terapije,  tek  tada možete  odlučiti koji  je  pristup  najbolji,  kada  početi  homeopatsko  lečenje,  a  kada  početi konvencionalno lečenje. Proces najboljeg lečenja koje uzima u razmatranje sve ove faktore predložio je Dr Ramakrišnan od  Madre (Ramakrishnan of Madras). (18)  Da  bismo  ostvarili  cilj,  tj.  pronašli  lek,  ''dovoljno  povezan  i  sa  pacijentom  i  sa njegovom  patologijom''  i  da  ne  bismo  prepisivali  ''samo  na  osnovu  patologije''  ili samo za bolest,  ''nezavisno od pacijenta'' potreban  je nedostatak vezivanja za bilo kakvo  očekivanje  koje  prevazilazi  ono  što  je  u  prirodimoguće.  (Referenca  3, Poglavlje o lekovim za kancer, str.552) 

178

 10.8 OČEKIVANJA I PROGNOZA (AUDE SAPERE)  Veoma je važno da vaša očekivanja ne budu egoistična. Trebalo bi da u potpunosti razmotrite pacijentove simptome, kao i istoriju simptoma.  Povežite  prognozu  sa  grupom  kojoj  pacijent  pripada  u  Dijagramu  12.  Smatrajte mogućnost pružanja palijativne pomoći i nastupanja smrti prirodnim ishodima.   

...  dok  se  u  principu  svaka  bolest  može  izlečiti  pomoću ''odgovarajućeg  žrtvovanja'',  ne može  se  uvek  izlečiti  svaka obolela osoba. Svako od nas tokom života neizbežno nosi deo patologije,  psihičke  ili  somatske  koju  je  nemoguće  izlečiti... Dok smo živi, bolest je kao potencijalna ili aktuelna činjenica naš stalan saputnik. (10) 

 Uopšteno, prevelika očekivanja vode anksioznosti zbog toga što ne činimo dovoljno i  suviše rano prepisujemo lek, onda kad se pacijent oseća onoliko dobro koliko bi se i moglo  očekivati  na  osnovu njegovog  celokupnog  stanja  zdravlja,  nivoa  vitalnosti  i prirode patologije. Jedan homeopata iznosi sledeće viđenje:  

kod  najgorih  slučajeva  (ekcema)  mi  moramo  poštovati pacijentovu nesposobnost da izađe na kraj sa dugogodišnjim promenljivim  reakcijama,  pogoršanjem,  svrbljivim supuracijama  i  ostalim  komplikacijama.  Vredi  razmotriti činjenicu,  čak  i  onda  kada  ju  je  teško  prihvatiti,  da  bi  kod nekih  pacijenata  dugogodišnja  primena  hidrokortizona mogla  doprineti  boljem  kvalitetu  životu  od  pokušaja  da  se izleči homeopatijom uz sve što ona pruža. (12) 

 Ja smatram da je za pacijenta najbolje da se izbori samo sa jednim tkivom u jednom periodu, stoga treba primenjivati samo po jedan lek. Dugogodišnje lečenje hroničnih bolesti  homeopati  omogućava  da  pomogne  sekvenciji  ishoda  putem  uspešnog sukcesivnog otklanjanja nivoa. Međutim, ako  je aktuelna  terapija nepotpuna,  i ako se u  lečenje pacijenta koji  koristi homeopatske  lekove umešaju  potiskujući uticaji, moguće  je  da  se kod pacijenta  javi bolest  koja može biti  toliko ozbiljna kao  što  je kancer. (20)  Prepoznavanje  ograničenja  u  homeopatiji  nije  znak  neuspeha,  nego  nešto  što  je realistično i u skladu sa zakonima prirode.  Proces  lečenja  otkriva  nove  borbe,  sukobe  i  nove  situacije  koje  će  vam  pružiti  mogućnost da naučite nove lekcije. Život nije krajnji rezultat. Kako ostvarujete veće nivoe  zdravlja,  tako  se  suočavate,  sa  možda  težim  lekcijama  koje  sadrže  njihove prateće bolesti. 

179

 AKUTNA MEDICINSKA URGENTNA STANJA  U  standardnoj  knjizi  o  medicinskim  urgentnim  stanjima  izlistano  je  pedesetšest stanja opasnih po život. Pravi homeopatski lek za ova akutna stanja mora da pokriva stanje trenutno aktuelne bolesti, kao i ključne simptome koji su, ''dovoljno povezani sa pacijentom''. Ovo je slično pronalaženju prvog nivoa kod kompleksnih slučajeva. Na primer, kod epileptičnog napada u većini slučajeva oči se okreću na gore, ak se oči  okrenu  nadole,  to  je  indikacija  za  Aethusa  cyn.  i  to  je  simptom  koji  je karkaterističan za tog pacijenta. Slično, morate poznavati i specifičnu prirodu lekova kao što su Cicuta, Ciprum i ostalih lekova koji se daju kod napada.   U ovim slučajevima potrebna je urgentna nega pacijenta, u međuvremenu mogu se davati lekovi koji su u skladu sa Kentovim kriterijumima.  10.9 ODABIRANJE POTENCIJE KOD NAPREDNE PATOLOGIJE  Kod kompleksnih slučajeva, individualizacija svakog slučaja je od suštinske važnosti naročito  kad  se  radi  o  izboru  potencija  i  ponavljanju  doze.  Životna  sila  je nedokučiva, i služi potrebama koje su duboko skrivene u psihi, potencije su takođe nedokučive. Glavne naznake o  izboru potencija koje su date u poglavlju 6 često su neprimenljive, ali generalno pravilo i dalje važi:  PRINCIP XIII  

Sve  potencije  su  potrebne  za  lečenje  bolesti,  i  bilo  koja potencija  može  biti  neophodna  u  lečenju  bilo  kog  datog slučaja (11) 

 ODABIRANJE POTENCIJE  Generalno pravilo  je  da  se  za  lečenje  naprednih patologija  koriste male  potencije. Ovo svakako važi za pacijente čija je konstitucija i vitalnost slaba.  Kada je pacijentova vitalnost u velikoj meri oslabljena, velike potencije mogle bi da savladaju pacijenta, one su sposobne da otkriju uspavana stanja bolesti.  

Lekovi  kao  što  su  Sulphur,  Calcarea  carbonica,  Mercurius, Arsenicum album i Phosphorus dati u 50M i CM potencijama ponekad  ubrzavaju  proces  odlaženja  tuberkuloznih  i tercijarnih sifilističnih slučajeva na groblje. 

 određena krajnja stanja (vitalnost) mogu postati toliko niska da  ih  jedna materijalna  doza može  pobuditi...  kod  krajnjih stanja srčanih bolesti gde simptomi ukazuju na Digitalis, ali 

180

nikakav  efekat  ne  izaziva  ni  jedna  potencija  ...  pacijent  će reagovati  na  čistu  tinkturu  ili  svežu  infuziju  Digitalisa  i ponekad uspeti da se dobro oporavi ... reakcija nije patogena, nego dinamična i izlečiteljska. (11) 

 Međutim,  kada  je  vitalnost  dovoljno  jaka  da  bi  reagovala,  mogle  bi  biti  potrebne srednje ili visoke potencije čak i kod naprednih patologija.  Ako  je  organizma  slab,  ali  je  u  stanju  da  izazove  neku  reakciju,  nemojte  davati potencije veće od 200C, ali će možda biti neophodno ponavljati  ih sve dok reakcija ne počne da se odvija; neka, na primer, pacijent uzima po jednu dozu svakodnevno u toku nedelju dana.  Kod  patologija  koje  se  brzo  šire  kao  što  je  kod  leukemije  i  ostalih  bolesti  koje pacijenta brzo vode u grob, samo velike potencije će moći da deluju izlečiteljski.  Ovo je takođe slučaj i kod opasnih akutnih stanja:  ''Belladonna  u  3C  ili  6C  potenciji  kod  slučaja  meningitisa,  na  primer,  može  da uzrokuje  smrt  zbog prevelike  reakcije:  dok  će 30C  ili  200C potencije date u  samo jednoj  dozi,  ili  ponavljane  samo  onda  kad  je  moguće  opaziti  neke  promene  u pogledu simptoma, brzo    izlečiti pacijenta.''  ''Phosphorus u 3C  ili 6C potenciji  kod pneumonije  pod  sličnim  okolnostima  može  rapidno  da  uzrokuje  smrt.''  (11) Pogledajte poglavlje 11.4 o etici i granicama kompetencije gde je pokriven pravilan pristup lečenju bolesti opasnih po život.  

Takođe  sam  video  i  brilijantne  efekte  velikih  potencija  kod starih  i  mladih  i  lečio  najbeznadežnije  slučajeve  krupa, difterije, kolere, itd. koji su se prepustili i bili spremni da umru .. nakon prepisivanja  tinktura  i malih potencija bez  ikakvog poboljšanja. Opet, mi moramo da individualizujemo. (11) 

 Kod urgentnih bolesti opasnih po život početne potencije bi trebale biti 30C ili 200C i  trebalo  bi  ih  davati  svakih  sat  do  dva  u  toku  jednog  do  dva  dana,  što  zavisi  od ozbiljnosti  i  dubine akutnog  stanja.  Zatim  lekove  treba davati  svakodnevno,  zatim nedeljno,  a  zatim mesečno u  toku  godinu do dve. U  toku  tog perioda  lekovi  će  se menjati u skaldu sa indikacijama i menjanjem stanja kod pacijenta.  Kod naprednih patologija,  bilo da  je  to urgentna  situacija  kao  što  je miokardijalni infarkt, ili sporiji proces širenja bolesti koji je već dugo prisutan kod pacijenta, nije razumno očekivati da se lečenje završi za veoma kratko vreme. Lečenje bi moralo da bude  dugoročno,  i  da  se  odvija  u  toku  dve  do  tri  godine  uz  regularno  uzimanje lekova.  Gibson  Miler  kaže  da  što  je  bolest  ozbiljnija  to  je  neophodnije  ponavljati  lek,  na primer,  kod  difterije  ili  skarletne  groznice,  često  ga  ponavljati  sledeći  postupak 

181

plusiranja, kod onih akutnih teških bolesti gde se toksemija rapidno povećava; što je patologija veća, to su veći pozitivni efekti plusiranja.  Pravilo da čekate, ako postoje očigledni znaci poboljšanja još uvek važi.  Kent savetuje da može biti neopohodno ponavljati istu potenciju nekoliko dana kada stanje prestane da se poboljšava i kada simptomi još uvek ukazuju na isti lek, ili ako je došlo do poboljšanja ali je patologija i dalje prisutna, jer to može izazvati dublju i snažniju aktivnost koja vodi izlečenju.  Jasno je da u ovim vrstama slučajeva dugotrajno palijativno lečenje može biti jedini pravac  odvijanja  aktivnosti.  Lekovi  koji  pružaju  podršku  organima,  koji  su  u dovoljnoj  meri  povezani  sa  pacijentom,  i  sa  konstitucionalnim  lekovima  koji  se ispod njih nalaze, uključujući nosode tamo gde simptomi ukazuju na njih, mogu biti neophodni.  10.10 TERAPEUTICI, DRENAŽA I LEKOVI KOJI DAJU PODRŠKU  Terapeutika je nauka o lekovima koji imaju afinitete prema određenim patologijama ili organima. Konvencijalno, terapeutika se definiše kao ''nauka i umetnost lečenja'', koja  ignoriše pitanje  ''šta  je  to  što  treba  lečiti?''  .  Indeks  terapeutika daje detaljnu diferencijalnu  dijagnozu  homeopatskih  lekova  koji  deluju  iseliteljski  na  bolest  o kojoj  se  radi,  tako  da  je  moguće  odabrati  lek  koji  je  najhomeopatskiji  u  pogledu simptoma bolesti.  

Drenaža  je korišćenje malih potencija ili matične tinkture sa afinitetom  prema  nekom  organu  ili  sistemu  u  telu  da  bi  se delovi  tela  detoksifikovali  i  ojačali.  Postoje  pacijenti  koji  se čine  neizlečivim  i  teži  se  palijativnom  lečenju. Drenaža  kao deo znanja o terapeuticima pomaže kod palijativnog  lečenja pacijenata koji su neizlečivi. (13) 

 Podržavajući lekovi su lekovi malih potencija ili matične tinkture koje se prepisuju u isto  vreme kad  i  'konstitucionalni'  lekovi.  Ako  se  pacijenti  nalaze u  stanju  dobrog zdravlja i ako je jasna slika jednog konstitucionalnog leka, lekovi koji daju podršku nisu potrebni, ako  je slučaj kompleksan trebalo bi ga  lečiti kao  takvog u skladu sa metodama opisanim u poglavlju 8.  Primena  drenažnih  lekova,  lekova  koji  pružaju  podršku,  soli  tkiva  (  i  interkalara osim kod onih pacijenata kod kojih se ne javlja reakcija), ima sledeće mane:  1. Deo slike je otklonjen što otežava mogućnost sagledavanja kompletne slike. Neki lekari         koriste male potencije  lekova koji pružaju podršku da bi  ''pospremili oko ćoškova''.  Ovakva  praksa  teži  da  ''ublatnjavi  vodu''  pošto  lekovi  koji  pružaju podršku mogu delovati na prefinjene načine na raznim nivoima.  

182

...istovremenom  lokalnom  primenom,  zajedno  sa unutrašnjim delovanjem leka ... lokalno oboljenje obično će  biti  otklonjeno  brže  nego  unutrašnja  bolest  ...  biće tečko,  a  u  nekim  slučajevima  i  nemoguće,  odrediti  na osnovu  prerano  nestalih  lokalnih  simptoma  da  li  je stanje generalne bolesti uništeno. (Org: §197) 

 ... glavni simptom je nestao i ostali su samo drugi, manje uočljivi  simptomi  koji  su  manje  konstantni  i  manje dosledni od  lokalnog oboljenja, a  često nisu ni dovoljno specifični  i  suviše  su  slabo  karakteristični  da  bi  nakon toga mogli  da  prikažu  sliku  bolesti  u  njenim  jasnim  i specifičnim konturama. (Org: §198) 

 2.Soli tkiva i ostali lekovi koji pružaju podršku male potencije mogu da antidotiraju izlečiteljsku aktivnost lekova.  

3.Neki  lekari koriste  lekove koji pružaju podršku da bi minimalizovali pogoršanja, što  je  skretanje  s  pravog  puta.  Kao  što  smo  videli  u  poglavlju  9,  interpretacija pogoršanja  je  esencijalni deo znanja kako nastaviti u pogledu prepisivanja drugog leka.    

Stavovi i učenje koje je zasnovano na metodama prepisivanja lekova  za  koje  je malo  verovatno da  će  izazvati pogoršanje potiče  od  onih  koji  su  veoma malo  razumeli  homeopatsku nauku (7) 

 Ako je slučaj jednostavan, onda nema potrebe za lekovima koji pružaju podršku niti za drenažom; ako je slučaj kompleksan, neophodno je odabrati pravi lek za prvi nivo koji mora u dovoljnoj meri biti povezan sa pacijentom i bolešću, može to biti dobro poznati  lek  koji  pruža podršku,  ali  trebalo bi  ga  odabrati  imajući  na umu njegovu povezanost  sa pacijentom  i  bolešću,  a  ne odabrati  ga  rutinski  samo prema nazivu bolesti ili organa.  Postoje četiri vrste primene homeopatskih terapeutika:  1. Kod pacijenata sa naprednim patologijama kada proces odvijanja bolesti zahteva lek  koji  dubinski  deluje  i  koji  je  u  stanju  da  izleči  patologiju.  Kod  jednostranih slučajeva kod kojih je bolest zahvatila vitlane organe. Znanje o terapeuticima trebalo bi  koristiti  zajedno  sa  znanjem  o  komplementarnoj  povezanosti  lekova  da  bi  se mogao odabrati pravi lek.  

183

2. Kod lečenja akutnih bolesti koje su se ponovo pojavile, na primer kod pacijenata u grupi 3 na dijagramu 12, gde se akutne bolesti mogu javiti kad lek počne da deluje i mogu biti dovoljno ozbiljne tako da zahtevaju lečenje. Simptomi koji su uzrokovani, za  razliku  od  nus  efekata  lekova,  povlačenjem  alopatskih  lekova  iz  upotrebe povremeno zahtevaju lečenje onda kad se akutno stanje razvija.  

3.  Kod  palijativnog  lečenja.  U  toku  palijativnog  lečenja  neizlečivih  pacijenata,  od velike  koristi  će  biti  poznavanje  terapeutičke  diferencijalne  dijagnoze  kao  i poznavanje repertorija.  

4.  Kod  specifičnih  okolnosti.  Kod  lečenja  sezonskih  bolesti  kao  što  je  polenska groznica,  palijativno  lečenje  će  biti  od  najveće  koristi  u  toku  sezone,  pacijenta  je moguće  lečiti  i  van  sezone  što može  u  potpunosti  da  otkloni  sezonske  simptome polenske groznice u toku dve do tri godine.  

Povremeni  problemi  kao  što  su  mučnina  uzrokovana  putovanjem,  teškoće  u trudnoći, nakon porođaja ili u toku dojenja, određene bolesti u detinjstvu kao što su  zauške  ili  problemi  koji  se  javljaju  nakon  dentalnog  lečenja mogu  zahtevati prepisivanje terapeutika. 

 Stari pacijenti: u starosti organi i sistemi postaju umorni i slabi i ne funkcionišu dobro.  Lekovi  koji  pružaju  podršku  i  lekovi  za  određene  organe  mogu  imati pozitivne efekte kada kod pacijenta postoje indikacije koje ukazuju na njih, i oni mogu da zamene konvencionalne lekove dajući pacijentu velike prednosti. 

 U  paragrafu  201  u  Organonu,  datom  u  poglalju  2.2,  Haneman  govori  o  klasi jednostranih slučajeva kod lokalnih obolenja. Oni nisu jednostrani u smislu da imaju ograničen opseg simptoma, nego oni u pogledu ekonomije tela deluju kao sigurnosni ventili.  Lečiti  ova  lokalna  obolenja  delovalo  bi  potiskujuće.  Nemarna  upotreba terapeutika,  kao  i  lekova  koji  pružaju  podršku  organima,  obično  neće  započeti dubinski proces izlečenja, nego će učiniti da slučaj postane konfuzan.  

...  koristiti  specifične  lekove  ili  terapeutike  i  prepisivati  na osnovu  ključnih  karkateristika....je  pogrešno,  ...neke homeopate,  bez  da  to  uviđaju,  usvajaju  alopatski  pristup  u svojoj proceni pacijenta... Posmatranje pacijenata  i njihovih bolesti  na  neholistički  način  neće  proizvesti  dubisnko izlečenje. (12) 

 (Pogledajte poglavlje 1.7 i dijagram 3, koji uvode ovaj predmet)       

184

PRINCIP XIV  

Lezijski i terapeutsko prepisivanje mora u dovoljnoj meri biti povezano sa pacijentom ako se teži izlečenju  ili palijativnom lečenju, a ne potiskivanju. 

 Poznavanje stanja zdravlja svakog pacijenta i njegove bolesti je neophodno i važno za  uspešno  lečenje.  Prilikom  inicijalnog  uzimanja  slučaja  moguće  je  zapaziti  da pacijent pripada  jednoj od  četiri  grupe prikazane u dijagramu 11. Na osnovu  toga moguće je znati, ''odakle pacijent dolazi, kuda ide i šta se može očekivati.''  10.11 ALTERNATIVNI MODELI PREPISIVANJA LEKOVA  Ponekad  se  govori  o  tome  da  klasična  homeopatija  sada  nije  u  stanju  da  leči određene  bolesti  kao  što  su  kancer  ili  AIDS  zbog  promenjene  prirode  tih  bolesti. Postoji  nekoliko  različitih  teorija  i  pristupa  koji  koriste  homeopatske  lekove  na neklasičan način.  1 SEKVENCIJALNO PREPISIVANJE  Ovo je prepisivanje lekova velike potencije uključujući i nosode koji se svakodnevno uzimaju prema određenim  sekvencama  reflektujući  nivoe predispozicije  i  uzročne faktore koji su evidentni kod slučaja.  Na primer, pacijent u svojoj istoriji ima veliku tugu, i čini se da je on Calcarea telesni tip,  u  svojoj  prošlosti  patio  je  od  gonoreje,  a  takođe  je  nedavno  preživeo  i saobraćajnu nesreću. Lekovi koji se prepisuju u velikoj dozi i uzimaju svakodnevno mogli bi biti: Arnica 50M za saobraćajnu nesreću, Thuja 50M za  istorijat gonoreje, Ignatia 50M za tugu, Calc carb CM za tip tela,  i Syphilinum 50M za mijazam koji se ispod svega nalazi. Ja razumem da je metoda koju je korstio Pritam Sing slična, ova metoda  koristi  formule  lekova  u  datoj  sekvenci  nezavisno  od  individualnih simptoma i istorije.  

Postoje  anti­mijazmatični  metodi  prepisivanja  lekova  koji uključuju korišćenje mnoštva  lekova u kratkom vremenskom razmaku za koje se tvrdi da su naročito korisni kod ovakvih komplikovanih  slučajeva. Uprkos  istraživanju  takvih  tvrdnji, ja  sam  video  veoma malo  dokaza  koji  potvrđuju  da  su  oni efikasniji od klasičnih pristupa (12) 

 Kod  slučajeva kancera  i AIDS‐a  i  ostalih bolesti  koje oduzimaju  život,  kod kojih  je patologija  uznapredovala  u  fizičkom  telu,  razlozi  navedeni  za  korišćenje  ovih eksperimenata  izvan principa u Organonu bledi  su  koliko  i  izjave kao  što  su,  ''Šta mogu da izgubim?'', ''Kakvu štetu bi mi mogla naneti primena ovih metoda?''  

185

Ako se ne rukovodimo principima, mi onda radimo u mraku. Velike potencije lekova mogu duboko da prodru u ekonomiju  tela. Ako se  lekovi ne prepisuju u  skladu sa univerzalnim zakonima, apsolutno nema načina da znamo šta se tačno dešava. Ovo dovodi  homeopatu  u  opasnost  očuvanja  života  bez  obzira  na  cenu,  što  je  veoma slično alopatskom lečenju.  Apel  za  primenu  takvih  očajničkih mera  potiče  od  neuspeha  da  se  razume  pravo značenje smrti.  

Oni mogu  zadavati mučenja  'očuvanja  života'  zato  što  oni sami  ne mogu  podneti  da  prihvate  smrt  kao  potencijalnog iscelitelja. (10) 

 Ako  postoje  strahovi  u  pogledu  budućih  inkarnacija  koji  potiču  od  potiskivanja mentalnih  bolesti  konvencionalnom  terapijom  (7),  koliko  su  veći  strahovi  koji  su rezultat potiskivanja od strane homeopatskih lekova velike potencije.  Kent je iskazao ovakvu zabrinutost u svojim Filozofskim predavanjima. (Pogledajte napomenu 2 na kraju ovog poglavlja)  Dž.  Vitulkas  sažeto  objašnjava  razmatranje  etiologije  i  sekvencije  nivoa  u  okviru klasičnih principa Organona:  

Na  primer,  tuga  u  nadređeni  položaj  stavlja  nivo  Ignatie  i Natrum  muriaticuma  kod  Calcarea  slučaja.  Zatim, vakcinisanje  u  nadređeni  položaj  stavlja  Thuja  nivo,  (ili Morbilinum).  Zatim  Influenca  dodaje  nivo  Influenzinuma. U takvim slučajevima, vi nećete izlečiti pacijenta ako ne pratite pravi  obrnuti  redosled  prepisivanja  lekova.  To  je,  u  mom primeru,  prvo  Influenzinum,  zatim  Thuja,  zatim  Natrum muriaticum,  zatim  Ignatia  i  na  kraju  Calcarea  carbonica. Pravilnu  sekvenciju  i  vremenski  okviri  ne  određuje  samo teoretska  spekulacija,  nego  to  određuje  samo simptomatologija  pacijenta.  Ovo  je  koncept  ''nivoa poremećaja'', a  takođe  je  i  ideja koja  se nalazi  ispod  teorije mijazama. (14) 

 Otklanjanje nivoa pravilnim redosledom nije uvek jednostavno kao što primer koji je  iznad  dat  prikazuje.  Termin  ''prvi''  nivo  bukvalno  znači  uzrok  koji  se  poslednji javio, kao i   rezultirajući simptomi koji su se poslednji javili, to je, međutim, ''prvi'' nivo koji  će početi da se kreće ka dubinskoj  izlečiteljskoj  aktivnosti  za koju  se  lek mora  prepisati.  Ovo  bi  se  moglo  nazivati  blokadom  (Pogledajte  poglavlje  8.8.4). Takve blokade mogu se nalaziti duboko u pacijentovoj istoriji i psihi. Može postojati takav  dubinski  uzrok,  ili  sekvencija  nekoliko  uzroka  koje  je moguće  videti,  kao  u primeru  koji  je  prethodno  dat.  Međutim,  kao  što  je  jasno  rečeno  u  poglavlju  8.8, postoje  slučajevi  sa  više  nivoa  kod  kojih  se  ne  može  jasno  videti  jedan  nivo  ili 

186

sekvencija  javljanja  bolesti.  U  tim  slučajevima,  lek  se  mora  prepisati  na  osnovu nekoliko indikacija, ali se takođe mora pažljivo proceniti da li je to antimijazamtičan lek  za  prvi  nivo.  Ovo  uključuje  mogućnost  prepisivanja  nosode,  ali  izražene indikacije kod pacijenta moraju da ukazuju na njegovo prepisivanje, ne na teorije o blokadama ili mijazmima.  2 TERORIJA O TOKSIČNOM PREOPTEREĆENJU  Postoji tvrdnja da se jasne slike lekova ne mogu videti zbog izvitoperenosti koja je posledica preopterećenosti toksinima koja je prisutna u modernom svetu. Međutim, mada  je  zagađenje  poraslo  u  toku  nekoliko  poslednjih  dekada,  ljudska  vrsta  se adaptirala na njega. Kao što je jedan naučnik zapisao:  

''Nije  ono  što  ulazi  u  čoveka  to  što  kvari,  nego  ono  što  iz njega  izlazi.'' 

 Kent zapaža sledeće:  

Bolestan ćovek će ostati bolestan pod bilo kojim okolnostima, dok zdrav može živeti u lazaretu1 (leproznoj koloniji) (1) 

 Međutim,  neke  homeopate  tvrde  da  postoji  potreba  za  specifičnim  lečenjem  uz primenu  drenažnih  lekova  i  nosoda.  Ovakav  pristup  često  rezultira  lečnjem ''lokalnih  obolenja''  na  račun  pravih  unutrašnjih  bolesti  i  za  posledicu  ima potiskivanje.    3 EZIJGOV (Eiziyaga) MODEL NIVOA  Uobičajena  interpretacija  Dr  Ezijagovog  pristupa  kompleksnim  slučajevima  gde patologiju  bolesti  ne  pokriva  pacijentov  lek  pretpostavlja  unapred  stvorene  nivoe kao što je prikazano u dijagramu 14.                                                        M = Mijazam K = Konstitucionalni F = Fundamentalni                                                            L = Lezija                               M          C         F          L           Dijagram 14  

1lazaretto – lazaret, bolnica, karantin

187

Prvo se daje  lek za  leziju, ali se u nekoj  fazi daje  lek za pacijenta kao celinu, on se naziva  fundamentalnim.  Zatim  se  mogu  prepisati  ostala  dva  leka,  jedan  za konstituciju  koji  pokriva  simptome  koji  postoje  kod  pacijenta  i  koji  ostaju nepromenjeni  tokom  celog  njegovog  života  uključujući  krvnu  grupu,  i  jedan  za dominantan mijazam što će biti nosoda, obično data u velikoj potenciji.  Može  se  desiti  da  pacijent  uzima  tri  ili  više  lekova  istovremeno.  Proces  je  krajnje opravdan:   Jedan, uglavnom male potencije, ponavljati svakodnevno.  Dva  na  osnovu  teorije  da  bolest  postoji  nezavisno  od  individualne  osetljivosti pacijenta;  lekovi  mogu  lečiti  osetljivost  kod  pacijetna,  a  ne  njegovu  bolest,  dok nosode mogu direktno da leče bolest. Ovo je alopatija, prvo pravilo u homeopatiji je važnost individualne osetljivosti na bolest, a ne bolest sama po sebi.  Tri zbog apela da postoji obrnuta hijerarhija.  Mane ovakvog pristupa su sledeće:  

1.  Male  potencije  su  sposobne  da  deluju  na  mentalnom  i  emotivnom  nivou. Pogledajte poglavlje 6.5  2.  Za  pretpostavku  da  postoje  unapred  stvoreni  nivoi  se  zna  da  počiva  na predrasudama  i  da  ignoriše  mogućnost  da  je  prvi  nivo  duboko  usađen  u pacijenta.  3. Obrnuta hijerarhija; dobro  je poznato da alopatski  lek uvek pretpostavlja da postoji obrnuta hijerarhija i on kod svakog slučaja leči krajnje rezultate (lokalna obolenja). 

 Obrnuta hijerarhija je nejasan koncept, to može značiti sledeće:  

•  Specifični  simptomi  su  kod  pacijenta  snažniji  od  generalnih  i  mentalnih simptoma. Ako je to činjenica, uzimanje slučaja i analiza će ovo prepoznati i odabrati prvi nivo koji treba lečiti na uobičajen način. 

 • Da  su  svi mentalni  i  generalni  simptomi  izbledeli  ostavivši  samo  specifične 

simptome patologije. Ovo je jednostrani slučaj i treba ga lečiti kao takvog.  Često  se  pretpostavlja  obrnuta  hijerarhija  zbog dijagnoziranja  ozbiljne  bolesti  bez potpuno zaokruženog uzimanja slučaja i sprovođenja kompletne analize.  

188

Kod jednostranih slučajeva ... često se lekarima pripisuje želja  za  opažanjem  da  nisu  u  potpunosti  otkrili simptome koji su zapravo prisutni (Org: §175) 

 Ovaj citat je veoma relevantan, popularno je poricati da klasična homeopatija može da izađe u susret današnoj medicinskoj praksi, pa ipak oni koji iznose takve tvrdnje pokazuju  koliko  oskudno  razumeju  klasičnu  homeopatiju,  do  te  mere  da  se  to graniči sa karikiranjem.  Prepisivanje lekova velikih potencija bez vodećih principa zasnovanih na prirodnim zakonima predstavlja nepoznati rizik po naše buduće inkarnacije. U trenutku smrti mi  ulazimo  u  životni  ciklus  i  na  kraju  se  reinkarniarmo  da  bismo  nastavili  svoj unutrašnji  život u  fizičkom svetu. To  što unosimo u naš novi  život  je ono  što  smo gajili u toku svog prošlog života.  Pod određenim okolnostima, u nekim slučajevima, može postojati  sličnost  između prepisivanja u skladu sa principima klasične homeopatije  i alternativnog pristupa; ali razlike su ključne i suptilne, njihovo ignorisanje vodi konfuziji u pogledu toga šta se  zaista  dešava  gledano  dugoročno  i  odstupanju  od  prirodnih  zakona.  Klasičar tačno zna šta radi i on ne koristi formule niti rutine.  Treba dati više od  jednog  leka onda kada možemo da osetimo  i vidimo da postoji nekoliko problema sa kojima pacijent mora da se izbori. Naš pristup davanja smao jednog  leka u  jednom određenom periodu,  i ničega  što nije u  skladu sa  zakonima, znači da mi pomažemo pacijentu da se u jednom određenom periodu izbori sa samo jednim problemom. Ovo je jedina inteligentna alternativa pošto  je u životu moguće uspešno rešavati samo jedan po jedan problem, pokušaj da se rešava više problema istovremeno samo vodi konfuziji i tada  je nemoguće do kraja se izboriti ni sa jednim od problema.  10.12  JAN ŠOLTENOV METOD GRUPNE ANALIZE  Još  od  najdavnijih  vremena  se  tvrdilo  da  svaki  lek  iz  četiri  kraljevstva  ima  svoj analogni  lek  u  svakom od  ostalih  kraljevstava.  Jan  Šolten  je  dao  homeopatiji  novi uvid  u  periodnu  tabelu  koja  sadrži  minerale  iz  četiri  kraljevstva.  Dva  reda  u periodnoj  tabeli daju teme  i probleme koji su povezani sa evolutivnim napretkom. Kolone se odnose na faze razvoja bilo čega što  je preduzeto ma koliko to veliko  ili malo bilo. Takvo razumevanje povezano je sa prirodom i ima univerzalnu validnost. Kombinacija redova i kolona daje grupnu analizu putem koje je moguće raspoznati lekove. (19) (20)  Šolten  je  razvio ovaj pristup onda kad  je bilo očigledno da  je  pacijentu  trebao  lek koji je bio nepoznat, lek koji još nije bio potvrđen dokazivanjem. Nije naučno dati lek koji  je  poznat  ako  ne  postoje  indikacije  za  njega,  nego  je  bolje  dati  lek  koji  je 

189

nepoznat ako sliku grupne analize mogu da potvrde oskudne  informacije koje već imamo o manje zastupljenim i nepoznatim mineralima i elementima lekova.  Ovo je alternativni pristup lečenju slučajeva kod kojih ne postoji  jasna slika, što se primenjuje kod slučajeva sa više nivoa i kod jednostranih slučajeva u poglavlju 8.  Pretpostavka koja se krije iza ovog pristupa je da, kao što je i Jan Šolten lično bio, ste vi iskusan homeopata koji je potpuno siguran da ne postoji ni jedan poznati lek, i da je  stoga  opravdano  da  koristite  lekove  koji  nisu  dokazani,  dok  i  dalje  lečite  u domenu protokola klasične homeopatije.  10.13 ZAKLJUČAK  

Tendencija da se izgubi ekvilibrijum, urgentna potreba da se vrati u normalno  stanje  i da  se  stvore nove  sintetičke celine daju smisao životu. Esencija  je ovde  i sada prisutan rezultat konflikta  između  teze  i  antiteze,  životna  drama  koja  se odigrala  odajući  sadašnje  potrebe  –  esencija  sadažnjeg trenutka. (10) 

 Ovaj ''ovde i sada'' model je jedini model bez predrasuda, posmatrač bez predrasuda koji  posmatra  ono  što  je  ovde  i  sada  otkriće  metod  iz  ''Organona'',  savršeno adekvatan  model  za  uspešnu  homeopatsku  praksu  primenljiv  na  sve  slučajeve bolesti.  Čak  i  kod  palijativnog  lečenja  neizlečivih  bolesti,  ma  kakva  bila  dijagnoza, verovatnije  je  da  će  ovaj  u  potpunosti  fleksibilan  pristup  pre  nego  ograničeni Ajzejejgov model ili ostali modeli, pronaći prave lekovi koji će olakšati pacijentovu patnju.  REZULTATI: Svi praktičari raznovrsnih metodologija i praksi van klasične nastoje da ostvare dobre rezultate. Niko neće rećić, ''Postižem veoma loše rezultate''. Međutim, prosto se samo nameće pitanje šta je to na šta treba usmeriti lečenje i koliko dugo će trebati da se pacijent izleči. Objektivnu procenu rezultata moguće je dati tek nakon nekoliko godina. Klasičan pristup je u tome uspeo.  NAPOMENA 1 DIJAGNOZA KENTOVIH ''NEKOLIKO AKUTNIH BOLESTI''  

Osim  kod  nekoliko  akutnih  bolesti,  nemoguće  je  dati  bilo kakvu dijagnozu, osim da je pacijent bolestan. (1) 

 Kent upućuje na  ''staromodnu ludost davanja imena bolestima'',  ali se čini da kaže da  je  alopatska  dijagnoza  kod  nekoliko  akutnih  bolesti  dragocena  u  smislu odabiranja plana aktivnosti klasične homeopatije.  

190

Čini se  jasnim da je Kent govorio o epidemičnim akutnim bolestima koje uključuju tipoid i koleru i o bolestima koje se nazivaju akutnim mijazmima, kao što su boginje. Ali, da li je to potpun odgovor? U fusnoti 72 Haneman bi mogao izlistati bolesti kao što  su  žuta  groznica,    tifusna  groznica,  gnojna  groznica  ili  nervozna  groznica, govoreći  da  homeopata  ''leči  svaku  od  njih  u  skladu  sa  nekoliko  njihovih specifičnosti'' i da takođe ''ne priznaje njihove nazive''.  Kentovih nekoliko akutnih bolesti bi imalo jednu ili više sledećih karakteristika.  Grupa 1. Ne samo jedna faza nego niz faza pokazuje različite simptome koji ili mogu varirati kod pacijenata ili  imati alternative koje se moraju brzo razlikovati da bi se izbeglo  pogoršanje.  Ova  grupa  uključuje:  pneumoniju,  encefalitis,  meningitis, nistagmus  (tumori  očne  duplje).  Tipoid  u  slučajevima  kada  dolazi  do  iznenadnog pada temperature neposredno pre perforacije.  Grupa  2.  One  koje  su  potencijalno  opasne  po  život  i  imaju  različite  moguće varijacije,  od  kojih  se  neke  brzo  razvijaju  a  neke  sporije:  meningitis, kardiomijopatije, timpaničan abdomen (ascitis i naskara). Leukemija.  Grupa  3.  Kod  epidemija  i  sporadičnih  bolesti  jasno  je  da  je  urgentno  pronaći određenu vrstu epidemičnog  leka; kada postoji nekoliko  lekara a puno pacijenata, potrebno je brzo lečenje: kolera, salmonela. Tipoid.  Grupa 4. Ovde faze ili stanja bolesti uključuju reakcije kao što su znojenje, dijareja i izbacivanje drugih vrsta sekreta što je moguće pomešati sa povoljnim reakcijama na naše lekove u skladu sa Hernigovim zakonom, tu se svrstavaju:  limfom, dijabetični ulkus,  Hodkinsov  limfom  kod  kog  se  osip  sve  više  javlja  kako  bolest  napreduje, malarija.  Kod  tipoida,  zatvor  može  preći  u  dijareju,  ali  će  sadržati  krv.  Melena dijareja.  Znojenje  može  pokazivati  pogoršanje  i  ono  je  loš  znak,  na  primer  kod tipoida.  (Napomena:  kod  bolesti  kao  što  su  AIDS,  tuberkuloza  i  pneumonija  deo  glavne simptomatologije je to što se pacijent znoji u toku noći). Kod difterije je uobičajeno da se pojavi osip nakon sedam dana.  

Kadgod se leči težak oblik bolesti i kada po koži izbije osip  ... a  ne  donosi  pacijentu  nikakvo  olakšanje,  onda  tu  postoji opasnost. (9) 

 Grupa 5. Ovde bolest uključuje, kako sve više napreduje, promenu za koju se čini da je u suprotnosti sa Heringovim zakonom, a zapravo je znak poboljšanja stanja, i zato bi je trebalo ostaviti na miru: urtikaria, astma, virusni gastroentritis, kolera.  Grupa 6. Ovde se javljaju uobičajene posledice za koje lekar treba da bude spreman da  ih  leči,  i  da  sa  pacijentom  diskutuje  o  njihovom  eventualnom  pojavljivanju  i  o pravoj aktivnosti koju bi on  trebalo da preduzme:  Infekcija srca  ili bubrega nakon 

191

streptokokalne  infekcije grla. Veliki kašalj koji  je  jednom već bio  izlečen mogao bi opet postati takav kod kašlja koji se kasnije javlja mada on nije veliki kašalj.  NAPOMENA  II  KENTOVO  VIĐENJE  PREPISIVANJA  LEKOVA  BEZ  PRAVLJENJA RAZLIKE MEĐU NJIMA  Kent tvrdi da se lekari koji prepisuju lekove velike potencije bez uočavanja razlike između njih mogu porediti sa ''sobom punom Crnaca koji drže brijače''. Od nedavno je  počelo  da  se  govori  da  je  ovakav  opis  rasistički.  U  Kentovo  vreme  Afro‐Karibijcima  nije  bilo  dozvoljeno  da  nose  puške,  električni  brijači  nisu  postojali,  a brade nisu bile u modi.  Svako  ko  je  upoznat  sa  literaturom  američke  džez  muzike  i  njenim  muzičarima svestan  je  činjenice  da  je  jedino  sredstvo  odbrane  tih  ljudi  bio  brijač.  Kentov slikoviti opis mogao bi se posmatrati kao praćenje socijalnih dešavanja tog vremena.  NAPOMENA III   INKOMPATIBILNOST I ANTIDOTI  Za  neke  lekove  se  kaže  da  su  inkompatibilni,  dok  se  za  neke  druge  kaže  da  su antidoti. Pogledajte jedan od tekstova o povezanosti koja postoji između lekova, npr. Dr P. Sankaranov.  INKOMPATIBILNI LEKOVI   Uzmite na primer Kentovu izjavu da su Ammonium carb i Lachesis  inkompatibilni. (9)  Ako se Lachesis da u maloj potenciji i kod pacijenta se javi pogoršanje, Ammonium carb  je antidot  i on će se koristiti u velikoj potenciji. Ako  je Lachesis dat u velikoj potenciji  delovao  izlečiteljski,  Ammonium  carb  dat  nakon  njega  neće  delovati izlečiteljski.  Antidoti  navedeni  u  tekstu  imaju  sličnu  povezanost.  (Pogledajte poglavlje 9)  REFERENCE:  9.Dž.T.Kent, ''Manje zabeleške'', koje je izdao Dr Gajpser 10.N.Enrikes, ''Raskršće u lečenju'' 11.Dž.T.Kent, ''Novi lekovi'' i ''Manje zabeleške'' 12.Dž.T.Kent, ''Homeopata'' (USA), avgust 1912 13.Dž.T.Kent, ''Predavanja iz homeopatske filozofije'' 14.H.Farington, ''Homeopatija'' i ''Homeopatsko prepisivanje lekova'' 15.Dž.Vitulkas, ''Homeopatska nauka'' 16.Dž.Vitulkas, ''Novi model zdravlja i bolesti''. 17.Dž.T.Kent, ''Predavanja iz Materija medike''. 18.C.E.Vitmont, ''Alhemija lečenja''. 19.S.Klouz, ''Homeopatski genije''. 

192

20.R.Logan, ''Homeopatsko lečenja ekcema''. 21.Mauri, ''Drenaža u homeopatiji''. 22.Dž.Vitulkas. Materija medika viva, tom 6. Pod Calcarea carbonica. 23.Dr P.Sankaran. Klinička povezanost homeopatskih lekova, 1975: 24.Dž.H.Klark. Rečnik praktične Materija medike 25.A.H.Grimer. Sabrana dela. 26.Homeopatsko lečenje raka. Dr Ramakrišnanov pristup prema Džonatanu Hardiju. Homeopata br.73, proleće 1999. 

27.Jan Šolten, ''Homeopatija i minerali''. 28.Jan Šolten, ''Homeopatija i elementi''.  LITERATURA ZA DALJE IŠČITAVANJE  E.B.Neš, ''Lideri u homeopatskim terapeuticima'' R.Morison, ''Radni prostor sagovornika u fizičkoj patologiji'' A.H.Grimer, Sabrani radovi. Izdato od strane A.N.Karima M.L.Tajler, Pokazivači opšte korišćenih lekova, poglalvje IX, Lekovi za organe. Dr Gajpser, Kentove manje zabeleške.  Opširne  reference  koje  se  odnose  na  alternativne metode  primene  homeopatskih lekova  mogu  se  pronaći  u  knjizi,  ''Vodič  za  metodologije  u  homeopatiji''  koju  je objavio Ian Wotson, koja izolije glavne komponente klasične homeopatije i tretira ih kao različite terapije samim tim fragmentirajući homeopatsku nauku.  VEŽBE  1.  Definišite naredne termine: Stanje zdravlja. Nivo zdravlja. Nivo osetljivosti. Vitalnost. Vitalna sila. Konstitucija. Interkalari. Komplementarni lekovi. Klinički pregled. Proverite koliko izvora koji se tiču ovih definicija možete da pronađete.  

1.Navedite bolesti  za koje znate da uzrokuju dubinske promene  tkiva  i uobičajene simptome ovih promena kod naprednih patologija. 

       

193

  

POGLAVLJE XI  KONTEKST HOMEOPATSKE MEDICINSKE PRAKSE  11.1  Uvod 11.2  Komunikacione veštine 11.3  Etika – granice 11.4  Etika – granice kompetencije 11.5  Samosvesnost i samorazvoj  11.1 UVOD  SADRŽAJ vašeg rada je vaše znanje o homeopatskoj umetnosti i nauci.  KONTEKST  je  veština  pomoću  koje  vežbate  u  praksi  i  razumete  obrazac  energije koja postoji između vas kao lekara ili terapeuta i vaših pacijenata.  

Homeopata koji je najuspešniji je onaj koji će lečiti samo zato što to voli da radi, i koji će znanje primenjivati u praksi samo zbog verifikovanja i ispunjenja svog rada zato što ga voli. (1) 

 Kada naučimo kako da intervjuišemo i analiziramo slučaj, mi dosežemo do aspekta konteksta,  i  u  toku našeg proučavanja homeopatije mi moramo biti  svesni  koji  su zahtevi u pogledu ovladavanja kontekstom u kom radimo, kao i sadržaja koji učimo.   11.2 KOMUNIKACIONE VEŠTINE  Sposobnost  da  komuniciramo  jasno,  efikasno  i  osećajno  prema  potrebama  svih pacijenata i u svim okolnostima deo je homeopatske umetnosti. Trebali biste biti u stanju da procenite svoj nivo ovih veština, kao i da naučite kako da ih razvijate. Deo vaše obuke imao bi koristi od toga da slušate sebe snimljenog na kaseti ili da gledate sebe u toku vođenja intervjua ili diskusije nakon teške situacije o kojoj razgovarate sa pacijentom. Određeno obučavanje o svesnosti govora svog tela veoma je korisno.  11.3  ETIKA ­ GRANICE  Etika se definiše kao:  

Nauka koja se bavi principima ljudske dužnosti i moralnosti; moralna filozofija; morali. 

 

194

Pravu moralnost  pronaći  ćete  u  Taou,  proučavanju  prirode  i  prirodnih  zakona.  U formalizovanoj  religiji  obično  ćete  pronaći  poluistine  i  korumpirano  moralno učenje.  Ustanovljena  profesionalna  asocijacija  koju  ste  usvojili  imaće  etički  kôd  sa  kojim biste trebali biti upoznait u svim njegovim aspektima.  Znanje  i  svest  o  postojanju  granica  između  vas  i  vaših  pacijenata  je  od  suštinske važnosti za uspešnu dugogodišnju praksu.  Neke od ključnih oblasti koje se moraju razmotriti su:  A. Protokol za klinički pregled pacijenata suprotnog pola. 

B. Kada prognoza sugerira postojanje malignosti. 

C.Temeljno beleženje vašeg saveta datog pacijentima koji možda imaju neki oblik   

     malignosti.      

D. Odnos prema pacijentu van homeopatskog konsultovanja. 

 A.  Kod  kliničkog  pregleda  pacijenata  suprotnog  pola mora  postojati  pratilac  istog pola kao što je i pacijent. Ovo je naročito važno kada pregled od pacijenta zahteva da se skine.  Pregled genitalija ženskog pacijenta od strane muškog  lekara može biti  izvršen uz pristanak pacijenta i u prisustvu pratioca, mada bi bilo bolje da uputite tog pacijenta kod  ženskog  lekara  koji  će  homeopati  dati  detaljan  izveštaj  o  pregledu,  osim  ako nemate zavidno ginekološko iskustvo.  B. Kadgod vaša prognoza navodi  razloge za sumnju da postoji malignost u nekom obliku,  koja  ranije  nije  bila  dijagnozirana,  važno  je  da  uputite  pacijenta  na relevantna laboratorijska testiranja i preglede.  Važno je da znate kad treba da prihvatite lečenje pacijenata koji imaju kancer. Ovde  postoje razlike u stavovima:  Morate  poslati  pacijenta  na  konvencionalno  lečenje  i  ublažiti  rezultirajuće  nus efekte, a zatim nastaviti sa konstitucionalnim lečenjem.  

Možete izaći u susret pacijentovom zahtevu da se leči samo homeopatijom. Ovo se savetuje  samo  u  slučajevima  kad  konvencionalna  terapija  ne  može  da  ponudi nikakvu dalju pomoć. (6)  

Međutim, ako konvencionalno lečenje nudi mogućnost efikasnog lečenja a pacijent i dalje želi da se leči homeopatijom, možete izaći u susret njegovoj želji samo ako je 

195

prognoza dobra. Možda bi bilo bolje da u ovom slučaju odbijete  lečenje i da mu savetujete  konvencionalnu  terapiju  bez  obzira  koliko  uporan  on  bio  na  prvim konsultacijama. 

 C. Od suštinske važnosti  je da u beleškama zapišete  savet koji  ste pacijentu dali u pogledu mogućnosti postojanja malignosti, ili savet koji se odnosi na dalja testiranja, što se naročito savetuje ako sumnjate na malignost i ako je dijagnoza loša.  Ovakva neophodnost zapisivanja vašeg saveta ima zakonsku konotaciju i savetuju je oni koji su odgovorni za podnošenje žalbe protiv vaše profesionalnosti.  D.  ''Organon''  kaže  da  je  lekarov  jedini  poziv  da  leči  bolesne.  Gajiti  odnose  sa pacijentom    izvan  toga  suprotno  je dobroj praksi  i  etičkom kodeksu. Od  suštinske važnosti je da se nauče glavni principi u pogledu toga i da se poštuju.  11.4  ETIKA – GRANICE KOMPETENCIJE  Važno  je  da  znate  granice  svoje  kompetencije,  ne  samo  zbog  dobrobiti  svojih pacijenata, nego takođe i zbog dobrobiti svoje profesije u celini. Morate znati:  1.Kad da odbijete da primite pacijenta.  

2.Kad da date savet, po pitanju kojih oblasti i do koje mere.  

3.Kada da uputite pacijenta kod nekog drugog.  Pacijenti koje ne biste trebali da prihvatite će varirati u skladu sa vašim iskustvom. Mada naziv bolesti nije jednako važan kao pacijentovo stanje zdravlja, nazivi bolesti daju određene indikacije o dubini i ozbiljnosti patologije i korisni su u određivanju odgovarajuće  terapije.  Naredna  lista  daje  spisak  bolesti  koje  bi  bilo  najpametnije odbiti    Pacijente koji pate od šizofrenije i drugih mentalnih bolesti.    Sistemski Lypus Erythematoza.   Uznapredovale bolesti vezivnog tkiva.   Generalizovana psorijaza i dugogodišnji ekcem.   Uznapredovala multipleks skleroza. Epilepsija koja je davno počela da se javlja.   AIDS u uznapredovaloj fazi uz pojavu pneumonije i karinii sarcoma   Parkinsonovu bolest koja je u naprednoj fazi i širi se.   Miestenia gravis. Juvenilni napad dijabetesa.  Kod ozbiljnijih bolesti koje  su  suviše uznapredovale najverovatnije  će biti moguće samo palijativno lečenje. Novajlile bi trebalo da upućuju takve slučajeve iskusnijim kolegama  i  da  prisustvuju  intervjuu  kod  jednog  od  slučaja.  Homeopatija može  da ponudi  mnogo  u  smislu  palijativnog  lečenja  pacijenata  koji  pate  pd  prethdono navedenih bolesti, ali vam uvek mora biti jasno šta je to što vi  možete da ponudite. 

196

AKUTNE BOLESTI  Kod  bolesti  koje  su  opasne  po  život  pacijenta  kao  što  su  meningitis,  encefalitis, streptokokalna  pneumonija,  bolest  srčanog  zaliska  i  one  povezane  sa strptokokalnim    infekcijama i velikim groznicama koje mogu prerasti u konvulzije, veoma je važno brzo delovati i uočiti poželjnu reakciju, u suprotnom će biti potrebni antibiotici.  Homeopatski  lekovi  mogu  biti  efikasni,  ali  ako  oni  ne  duluju  brzo  na simptome koji su pogubni po život, antibiotici se moraju brzo primeniti. Imperativ je da pacijente uputite u bolnicu čak i kad ste im dali homeopatski lek. (7)  Sifilis  i  gonoreja  dobro  reaguju  na  antibiotike,  ponavljanje  infekcija  potisnutih antibioticima  je  to  što  uništava  imunološki  sistem.  Ovo  takođe  morate  uzeti  u razmatranje,  bez  antibiotika  vrlo  je  verovatno  da  će  pacijent  inficirati  ostale. Međutim, najzaraznije bolesti kao što su početne faze tuberkuloze i malarije dobro reaguju na homeopatsko lečenje.  KADA UPUTITI PACIJENTA KOD NEKOG DRUGOG  Da biste znali kad da uputite pacijenta na neko drugo mesto morate da znate koje alternative  postoje  kako  u  domenu  konvencionalne  medicine,  tako  i  u  pogledu durgih terapija.  Morate znati koji su konvencionalni  testovi  i pregledi kod svake bolesti dostupni  i kako im pristupiti. (2) (3) Procena o tome kada pacijenta treba savetovati da im se podvrgnu  mora  biti  zasnovana  na  poznavanju  njihove  vrednosti,  preciznosti  i eventualnih  nus  efekata.  Kod  uznapredovalih  bolesti  i  bolesti  koje  su  opasne  po život,  laboratorijski  testovi  relevantnih  varijabli  su  dobra  indikacija  da  li  vaša terapija deluje.  Trebalo  bi  da  ste  upoznati  sa  alternativnim  metodama  i  medicinskom  praksom datom u poglavlju četiri. Veoma je verovatno da ćete raditi sa pacijentima koji su na terapiji i neophodno je da ste sa tom terapijom upoznati.  SAVETI  Stil  života  –  Pacijentovi  hobiji  i  navike  odaju  vam  njegov  stil  života.  Važno  je  da budete u stanju da pacijentu date savet  i da ga pozitivno uputite kako da promeni navike  koje  su  štetne  po  njega,  ali  samo  onda  kada  pacijent  to  od  vas  zatraži,  ne ranije.  

..lekarovi  konfrontacioni  i  nametljivi  stavovi,  bilo  da  daje novo  viđenje  pacijentovog  života  ili  da  samo menja  njegov režim  ishrane, obrasce ponašanja  ili navike življenja. Takav savet nosi neizbežan rizik nametljivosti (indukovanje bolesti, nametljivi aspekti arhetipske oblasti bolesti). (4)  

 

197

Pacijenti su bez razlike svesni svojih loših navika, oni od vas traže savet onda kad su spremni da  ih promene  i da  slušaju nekog ko će  im reći da odustanu  i kako da se ponašaju  u  pogledu  njih  na  razuman  način.  Oblasti  gde  savet može  biti  potreban uključuju:  1. Ishrana 2.Vežbanje i rekreacija 3.Meditacija 4.Relaksacija 5.Vitamini i ostali sastojci 6.Vakcinacija  kod  dece,  određene  radnje  kao  što  je  dojenje  i  putovanje  u inostranstvo 

7.Kontracepcija 8.Lekovi – prepisani i neprepisani 9.Amniocenteza 10.Medicinski testovi i skeniranje uključujući i ultrazvuk  AUTORITET  I  pacijent  i  lekar moraju da poštuju  jedan drugog. Kada pacijent dođe kod vas,  ne pod prisilom, nego zato što sam to želi, on je spreman da se promeni.  Lekar mora da ima autoritet, ne lažni autorite koji potiče od titule, kvalifikacija, lepe uniforme,  belog  kaputa  ili  bilo  kog  drugog  simbola  moći,  nego  onaj  unutrašnji autoritet koji potiče iz njegove sopstvene vrednosti. Ovo identifikuje nekoliko stvari.  Iskrenost  je najvažniji  kvalitet  koji  homeopata mora da  ima  i  da pokazuje. Na  sva pitanja  on mora  odgovoriti  iskreno,  i  ako  ne  zna  odgovor,  on  to mora  i  da  kaže. Davanje placeba (sac lac) pacijentu je odstupanje od ovog striktnog koda iskrenosti, ali  razlozi  navedeni  u  poglavlju  6  koji  se  toga  tiču  su  dovoljno  ubedljivi  i  mogu poništiti želju da se placebo ne da. S druge strane možda ćete preferirati mogućnost da  obrazujete  svakog  pacijenta  o  potenciji  pojedinačne  doze,  i  njenoj  dugoročnoj aktivnosti, i kako da se adaptira na ovaj novi fenomen.  Nikada  nemojte  ništa  obećavati  u  pogledu  izlečenja  ili  rezultata.  Pre  nego  što intervjuišete  pacijenta  nemojte  davati  nikakve  komentare  o  prognozi,  jer  bi  ljudi vaše reči ''lečiti'' mogli interpretirati kao izlečiti, zato morate biti obazrivi.  Izložite  sertifikate koje  imate u čekaonici  i nikada nemojte govoriti da  ste ono što niste.  Pacijenti  vam  se  ne  bi  trebali  obraćati  sa  doktore,  osim  ako  nemate kvalifikacije iz medicine.  Morate  izbeći  ulogu  pokrovitelja  u  svom  odnosu  prema  pacijentu,  koju  bi  trebalo zameniti najboljom homeopatskom praksom u duhu prvog paragrafa iz ''Organona''. Ekstremni  primer  izlaženja  van  okvira  vaših  etičkih  granica  dat  je  u  narednom citatu: 

198

 Izazivanje osobe koja pati pitanjima kao što su, 'zašto si želeo da  se  razboliš?'  i  'šta  je  to  što  radiš  pogrešno  da  bi  se razboleo?'  postalo  je  neretka  implikacija  koju  upućuju praktikanti  'Novog  doba'.  Takvi  izazovi  su  okrutni  i opterećuju ego odgovornošću zbog nesvesnih napada koje ne može da zaustavi ili spreči. (4) 

 Ako  lečite  neki  poremećaj  kao  nešto  što  je  veoma  važno,  onda  će  to  i  biti  veoma važno, zato budite profesionalno strogi i precizni, kao i etični u načnima interakcije sa pacijentima.  ZAKONSKE REGULATIVE  Neohodno je da praksu sprovodite u skladu sa Zakonima koji važe u državi u kojoj ste.  U  Velikoj  Britaniji  još  uvek  ne  postoje  zakoni  koji  rukovode  homeopatskom praksom u celini. Međutim, ipak se primenjuju određene zakonske norme:  1.Lečenje akutnih veneričnih bolesti zabranjeno je osobama koje nemaju medicinsku    praksu, takvi slučajevi se moraju uputiti na specijalzovanu kliniku.  

2.Ne može se polagati pravo na lečenje kancera.  

3.određenim bolestima moraju biti obavešteni lokalni zdravstveni organi.  

4.Zlostavljanje dece – Ako smatramo da postoji mogućnost  zlostavljanja deteta mi imamo profesionalnu  obavezu da o  tome obavestimo  Socijalnog  radnika  koji  je zaposlen  u  Lokalnom  socijalnom  zavodu.  Mada  ovo  nije  zakonska  regulativa, tome  treba  pridati  najveću  pažnju  i  razmotriti  koje  bi  odgovarajuće  korake trebalo preduzeti u skladu sa situacijom kod svakog slučaja. (5) 

 11.5 SAMOSVESNOST I SAMORAZVOJ  Svesnost o potrebama za razvijanjem, o slabostima i oblastima sa kojima se borite je neophodna  da  biste  bili  u  stanju  da  prepoznate  kad  ste  u  opasnosti  da  izgubite stanje uma bez predrasuda koje je neophodno za uspešnu praksu.  Svesnost  je  takođe  neophodna  da  biste  izbegli  da  zloupotrebite  sebe  kako  fizički tako i psihički. Takva samozloupotreba može biti posledica vaših loših navika, koje uključuju preobimni rad i prekomerno izlaženje u susret pacijentovim zahtevima.  Bolesni ljudi menjaju hemiju vašeg tela, i vi morate znati kako da se zaštite i kako da povratite svoju izgubljenu psihičku energiju.  Kao  i  kod  svih  drugih  stvari,  neophodno  je  da  počnete  od  zemlje,  fizičke  i materijalne  osnove  vaše  prakse.  Profesionalno  vođenje  posla mora  biti  pravo  ako 

199

želite  da  budete  slobodni  da  koristite  sposobnosti  na  više  nivou  i  da  date  sve  od sebe.  Paralelno sa učenjem homeopatije, vi morate sticati zanje i o samostalnom učenju i samostalnom razvoju.  Samorazvoj  označava  razvijanje  celokupne  osobe  što  znači  potpuno  zaokruženi razvoj. To znači duhovni, prirodni, moralni i fizički razvoj. Različiti oblici meditacije i prakse koriste u razvijanju kvaliteta kao što su kreativnost, saosećanje, poniznost i samospoznaja, na primer sufi ples, tai či, osam zakona joge, meditacija; savetuje se da se pridružite nekoj od grupa; evo nekih predloga:  1.Pohađanje  radionice  koja  daje  uvod  u  glavne  vrste  trapija  koje  su  dostupne  u vašem         okruženju.     2.Podvrgavanje konsultovanju / terapiji na određeni period 

 3.Saradnja sa veštim nadzornikom koji prati vašu kliničku obuku, koji takođe može da proceni i da vas posavetuje o vašem radu.  

4.Vođenje  dnevnika  koji  će  reflektoivati  vaše  aktivnosti  u  pogledu  svih  vaših kontakata sa učiteljima, nastavnicima, kolegama studentima i pacijentima.  

5.Pridružite se grupi koja se bavi meditacijom / samorazvojem da biste nastavili da se razvijate kao ličnost. 

 NAPOMENA  1  BOLESTI  U  ENGLESKOJ  I  VELSU  KOJE  SE  MORAJU  PRIJAVITI LEKARU OPŠTE PRAKSE  1.Kao  što  je  definisano  u  odeljku  10  Pablik  helt‐a  (Kontrola  Bolesti),  Akt  1984 Kolera, Kuga, Recidirajuća groznica, Male boginje, Tifus  

2.Kao  što  je  definisano  u  Odeljku  11  Pablik  helt‐a  (Kontrola  Bolesti),  Akt  1984 Trovanje hranom. 3.Kao  što  je  definisano u Pablik Helt‐u  (Zarazne Bolesti),  Regulative  1988: Akutni encefalitis  i  Akutni  poliomielitis,  Antraks,  Difterija,  Dizenterija  (amoebična  ili bakcilna),  Lepra,  Leptospiroza,  Malarija,  Boginje,  Meningitis,  Meningokokalna Septikemija (bez meningitisa), Zauške, Oftalmija neonatorum, Paratoidna groznica, Besnilo,  Rubela,  Skarletna  groznica,  Tetanus,  Tuberkuloza,  Tipoidna  groznica, Virusna hemoragična groznica, Virusni hepatitis, Veliki kašalj, Žuta groznica.  Tamo  gde  sumnjate  da  pacijent  ima  znake  i  simptome  jedne  od  gore  pomenutih bolesti  koje  treba prijaviti  ili  trovanja  hranom,  trebalo  bi  da  ga  savetujete  i  da  ga ohrabrite da potraži dijagnozu od svog lekara opšte prakse.  

200

Kontaktirajte zvaničnu lokalnu instituciju za zaštitu zdravlja za dalje savete i unesite beleške o svemu ovome u dosije pacijenta.   REFERENCE  1.Kent, ''Predavanja iz filozofije'' 2.''Vodič za medicinsko testiranje'', V. D. D. T. J. 3.S. Gaskon, ''Priručnik iz konvencionalne medicine za alternativne praktikante'' 4.E.C.Vitmont, ''Alhemija i lečenje'', poglavlje 9. 5.Društvo homeopatskih kodova etike 6.Ramakrišnan, ''Lečenje raka'', Homeopata, Leto 1999. 7.Medicinski urgentni slučajevi, Dijagnoza i menadžment. Robinson i Stot. Haneman Medikal. 8.Seks u zabranjenoj zoni, Piter Rater, 1990  LITERATURA ZA DALJE IŠČITAVANJE  Emerson, Knjiga za praktikante Rasadnik Etike – Umetnost vođenja brige o zdravlju Vitulkas Dž; Razgovori o klasičnoj homeopatiji Vodič  za  razvijanje  veština  kliničke  prakse,  Nort  Vest  koledž  za  brošure  iz homeopatije. Eni Klover, Ponovo razmotrena homeopatija, poglavlje 12  VEŽBE  1.Vi sumnjate da pacijent koji vas je posetio ima indikacije malignosti. Kakav je vaš plan u pogledu daljeg delovanja po pitanju saveta koje ćete dati pacijentu, kao i bilo kojih drugih koraka za koje smatrate da su neophodni?  

2.Nakon homeopatskog intervjua, ponašanje i informacije koje ste dobili o detetu navode vas da sumnjate na moguće zlostavljanje. Kakav je plan vašeg daljeg delovanja?  

3.Svake nedelje posvetite određeno vreme sebi da biste podigli nivo svoje profesionalnosti i poboljšali atmosferu. Otklonite nivoe koji se kod vas rangiraju kao najniži, kao i okrutnost u govoru, svoje najgore ponašanje i svoje najniže misli.   4.Uvek pokušajte da iskoristite sve čim raspolažete da biste rešili dati zadatak. Izolujte svaki zadatak i radite ga kao da je to jedini posao na svetu koji postoji. Dajte sve od sebe da biste postigli sve ono što se od vas zahteva.