1.Uvod

Da li Vam se ikada dogodilo da ste koristili neki predmet, sedeli na nekoj stolici ili se naprosto stopili s radnom okolinom i sve je bilo idealno, na dohvat ruke, sigurno i jednostavno za upotrebu, kao da je upravo za Vas napravljeno?

Ako je odgovor potvrdan tada ste bili "žrtva" ergonomije.

U današnje vreme postoji zaista veliki broj definicija i tumačenja ergonomije, ali je koren reči potekao iz stare Grčke, ergon (rad) i nomus (zakoni).

Da li to znači da su i stari Grci već poznavali prednosti ergonomije? Verovatno da, jer je verovatno i njima bilo važno da koriste siguran i jednostavan predmet ili uslugu.

Vrlo pojednostavljeno, ergonomija je "prava stvar na pravom mestu i u pravo vreme", a odnosi se na sigurnost i jednostavnost predmeta i usluga, koje koriste ljudi, na okolinu u kojoj rade , putovanja na koja putuju i igre koje igraju.

Dakle, za sve što koriste ljudi trebalo bi napraviti normu u kojoj će značajno mesto zauzimati ergonomija.

Do sada su razvijene čak tri kategorije ergonomije:

1. Fizička ergonomija , koja se bavi sa ljudskim anatomskim, antropometričkim, psihologijskim i biomehaničkim karakteristikama i kako se one odnose na fizičke aktivnosti čovjeka

2. Kognitivna ili spoznajna  ergonomija , koja se bavi mentalnim procesima, kao što su percepcija, memorija, razum i motoričke sposobnosti i kako oni utiču na interakciju između ljudi i ostalih elemenata sistema

3. Organizacijska ergonomija, koja se bavi sa optimiziranjem sociotehničkih sistema, uključujući njihove organizacijske strukture, politiku, procedure i procese.

Ergonomija se u  normranju pojavljuje zavisno od napretka tehnike, jer ono što čoveku treba ovoga časa, u navali raznih tehničkih pomagala, je da proizvod koji koriti bude siguran i jednostavan za upotrebu, a to omogućuje upravo ergonomija u normama.

Do sada su ergonomski normirana razna područja i užurbano se radi na novim.

Kakva je situacija s mobilnim telefonima? S obzirom da je tehnika GSM-a kao i računara zaista jako napredna i menja se čak i u ovom trenutku dok ovo čitate, zaista je teško pratiti izradu normi i primjenu ergonomije u njima. Ali, kako je važno da je proizvod siguran i ergonomski prilagođen korisniku , a konkurencija u proizvodnji mobilnih telefona je u porastu, tako je i u naticanju proizvođača, da upravo njihovu tehnologiju, evropska ustanova za norme proglasi NORMOM s posebnim naglaskom na ergonomiju ( http://web.zpr.fer.hr/ergonomija).

U ovom projektu koji se radi u okviru kursa Industrijska Ergonomija, na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a na temu Ergonomija proizvoda širokoke potrošnje, trudiću se da predstavim ergonomiju mobilnih telefona i primenu normi u ergonomiji mobilnih telefona.

2.Negativno zračenje mobilnih telefona

2.1 EMF, EMR, RF i njihovi uticaji na zdravlje čoveka 2.1.1  Uopšteno       Što se tiče mobilnih aparata, svetske organizacije za normiranje uglavnom se bave normiranjem i dopuštenim opsezima elektomagnetskog zračenja i njihovim štetnim delovanjem, samom zakonskom podelom spektra EMF i njegovog iskorišćvanja, kao i normiranjem usluga za svaku generaciju mobilnih aparata. Manje se bave normiranjem softvera i hardverskih karakteristika mobilnih telefona pa oni ostaju karakterisični za svakog prizvođača mobilnih uređaja i međusobne konkurencije. Jedino područje koje se bavi normama i ergonomijom je područje koje definiše razlike između generacija uređaja. Tako razlikujemo 1G, 2G, 2,5G i 3G generacije mobilnih uređaja pa se oni razlikuju po uslugama koje pružaju, a one su definisane normama (http://web.zpr.fer.hr/ergonomija/2004/zadravec/index.htm).

2.1.2 Kratko objašnjenje pojmova zračenja, EMF, RF    

Zračenje je oblik energije u pokretu. Ono je elekromagnetske prirode tj to je prostiranje električne i magntne energije kroz prostor brzinom svjetlosti. Mi živimo u svetu prirodnog i od čoveka stvorenog zračenja. Izloženi smo svkodnevnom UV zračenju, TV i radio zračenju, X zračenju itd. Mnogi zračenje smatraju štetnim ali kada se  sagledju sve činjenice i sabere korist, dolazi se do činjenice da bez zračenja možda ne bi bilo ni života na zemlji. Postoje dva tipa zračenja i to su:

 ·  Jonizirajuće zračenje -  deluje na tkivo, mjenja hemijske reakcije i stvara štetu na tkivu, uključujući DNK i genetski materijal (gama zračenje i X-zraci)·   Nejonizirajuće zračenje – deluje tako da zagreva tkivo ali ne nanosi značajnu štetu (svetlost, EM zračenje i radio frekventno zračenje)

Slika 1 prikazuje podelu zračenja i frekvenciju na kojoj deluju pojedina zračenja 

 Slika1. Podela zračenja (www.cancerresearchuk.org)

            Kao što smo već rekli zračenje se širi kao svetlost tj elekromagnetski talas, te se u dejstvu sa objektima ponaša na tri različita načina – prolazi kroz objekt, odbija se od objekta ili ga objekt upija. Ovo zadnje će u kasnijem razmatranju biti najbitnije kao granice izloženosti zračenju.  Elektomagnetno polje izaziva ElektroMagnetic Field ili kraće EMR (elektomagnetno zračenje). Na elekromagnetno zračenje niskih frekvencija i statičko zračenje se u ovom radu nećemo osvrtati. Razjasnićemo samo RF (radiofrekvencije), koje se dotiču mobilnih telefonskih uređaja. Razni oblici elektomagnetskog zračenja su klasifikovani različitim frekvencijama. Na primjer zračenje moblnih telefonskih urađaja je frkvencije 900 MHz  a zračenje kućnih aparata (miksera, usisivača, televizora) je frekvencije 50 Hz.  Radio frekvencije emituju svi uređaji koji se koriste bežičnim prenosom signala (energije). Za isijavanje energije (signala) u prostor koriste primo-predajnike i antene. Obično ih nazivano elekromagnetni talasi. U tu grupu možemo svrstati prenos TV signala, FM, AM signala radio uređaja, bežičnih kućnih telefona, prenosnih radio stanica i naravno mobilnih telefona.            Mobilni telefon (slika 5.1.2), je jednokanalni primopredajnik, male snage. Sadrži prijemni i predajni dio. Emituje RF talase da bi poslao informaciju u baznu stanicu. Štetan uticaj koji nastaje zračenjem primopredjnika i antane mobilnog uređaja manifestuje se najčešće kao zagrevanje tkiva glave u području uha (Fletcher). Uz ovaj uticaj ima i još nekih, ali o tome će biti riječi u narednim poglavljima.  

Slika 2. Mobilni telefon, antena i primopredajnik (Fletcher) 

 

2.1.3 Što je SAR i norme koje se odnose na RF 

Detalji o dopuštenim granicama izlaganja tkiva zračenju mogu se naći na stranicama www.rfsafetysolutions.com, a posebno se tom problematikom bavi

- ICNIRP  (www.rfsafetysolutions.com/ICNIRP_standard.htm), - IEEE     (www.rfsafetysolutions.com/IEEE_standard.htm),- Safety code 6 (www.rfsafetysolutions.com/safety code 6_standard.htm)

i- FCC (www.rfsafetysolutions.com/FCC_standard.htm). 

Zračenje radiofrekvencije se mjeri u mG (miligauss). Dozvoljene granice izlaganja EMR su do 2 mG dok duže izlagnje u granicama od 2-12 mG dovodi do mogućnosti nastajanja raka i slabi imunološki sistem.

  Dozvoljene a time i preporučene granice  izloženosti ljudskog tela EMF mere se i u mW/cm2 pa je ICNIRP doneo norme koje se tiču tih ograničenja. Te su norme kasnije usvojile sve svetske ustanove za normiranje, uz mala prilagođavanja. Na grafu 1 i u tablici 1 se mogu videti koliko je dozvoljeno izlaganje EMF (www.rfsafetysolutions.com/FCC_standard.htm). 

   

 

 

Graf 1. Dozvoljeno izlaganje EMF (www.rfsafetysolutions.com/FCC_standard.htm)

  

 

Raspon frekvencije

(f)

Magnetno polje (H)

Gustina polja (S) (E;H Fields)

  (A/m) (mW/cm²)<1 Hz 163 x 10³ —

1 - 8 Hz 163 x 10³/f² —

8 - 25 Hz2.0 x 104/f —

0.025 - 0.82 kHz

20/f —

0.82 - 65 kHz 24.4100; 22,445

0.065 - 1 MHz

1.6/f100; 100/f²

1 - 10 1.6/f 100/f²10 - 400 MHz 0.16 1.0

400 - 2,000 MHz

0.008f½ f/400

2 - 300 GHz 0.36 5.0  

Raspon frekvencije

(f)

Električno polje (E)

Gustina polja (S) (E;H Fields)

  (V/m) (mW/cm²)<1 Hz — —

1 - 8 Hz 20,000 —

8 - 25 Hz20,000 —

0.025 - 0.82 kHz

500/f —

0.82 - 65 kHz 610100; 22,445

0.065 - 1 MHz

610100; 100/f²

1 - 10 610/f 100/f²10 - 400 MHz 61 1.0

400 - 2,000 MHz

3f½ f/400

2 - 300 GHz 137 5.0

 Tablica 1  Dozvoljeno izlaganje EMF (www.rfsafetysolutions.com/FCC_standard.htm)

SAR (Specific Absorption Rate) nosi informaciju koliko telo absorbira EMR tj. koliko absorbira energije iz mobilnog telefona. Meri se u W/kg ljudskog tkiva. Ovaj podatak daju proizvođači mobilnih telefona i on prikazuje koliko njihov telefon zrači i koliko je ljudsko telo u mogućnosti absorbirati da ga apsorbuje. FCC preporučuje max SAR od 1,6 W/kg a ICNIRP preporuča SAR max 2 W/kg. Slika 3 rikazuje dopuštene granice SAR-a za ljudsko tijelo. Slika prikazuje da je granica nakon koje nastaju trajna oštećenja tkiva 4 W/kg.

Slika 3. Dopuštene granice SAR-a za ljudsko telo (http://web.zpr.fer.hr/ergonomija)

U SAD mobilni telefoni rade na dve osnovne frekvencije 850 MHz i 1900 MHz. Evropski mobilni telefoni koriste GSM ( drugačija tehnologija od većine telefona u SAD), frekvencije blizu 900 MHz i1800 Mhz. Zabrinutost zbog zračenja ovih mobilnih telefona je zbog pretjeranog grijanja tkiva. Federal Communications Commission (FCC) je postavila maksimalno ograničenje za izloženost koja iznosi prosečno 1.6 W/kg. Mobilni telefoni rade na niskim iznosima energije, ali anatena koja zrači oko 600 mW za analogni mobilni telefon i 125 mW za digitalni, je smeštena obično blizu glave, te nivoi zračenja dolaze blizu zahtevanih. Izloženost zavisi od tačnog položaja slušalice u odnosu na glavu, tačnog oblika i električnim karakeristikama glave ( zbog toga se merenja teško izvode direktno; mjeranja se vrše pomoću kompjuterskih modela ili posuda s vodom u obliku glave - Slika 2).

Slika 4. (http://www.mcw.edu)

Ovaj kompjuterski model preseka ljudske glave pokazuje raspodelu apsorbovane energije mobilnog telefona uz zračenje od 600 mW pri 835 MHz. Većina energije ja apsorbovana unutar prva dva centimetra ispod površine lobanje. Proizvođači mogu smanjiti izloženost zračenju promenom dizajna slušalice. Bitno smanjenje u snazi, stvara potrebu za bližim odašiljačima ( http://www.mcw.edu/gcrc/cop/cell-phone-health-FAQ/toc.html).

3. Softver - prilagodljivost korisniku  Mobilni telefoni imaju softver koncipiran kao kod računara (GUI), tako da se softver sastoji od operativnog sistema (koji je potrebno normirati jer mobilni uređaj mora raditi i kod drugog operatora i sa centralama drugih proizvođača), aplikacija koji dolazi sa raznim uslugama kao sto su WAP i GPRS i poslednje su aplikacije koje se mogu dodatno pokrenuti sa mobilnog uređaja kao sto su java igre i slično. Grafičko korisničko okruženje (graphical user interface - GUI) koristi ikonice, vizuelne indikatore ili specijalne grafičke elemente (widgets) umesto običnih tekstualnih menija ili ručnog unošenja komandi. Ikonice se često upotrebljavaju zajedno sa tekstom ili oznakama da potpuno prikažu informaciju i radnje dostupne korisniku (http://sr.wikipedia.org).

Operativni sistemi za mobilne telefone - Svaka kompanija ima svoj zaseban razvoj operativnog sistema ali se uglavom operativni sistemi uzimaju od kompanije Symbian koja snabdeva 90% mobilnih uređaja svojim operativnim sistemom. Simbijan je operativni sistem specijalno dizajniran za mobilne telefone, sa svim dodatnim bibliotekama i alatima, koje proizvodi Simbijan Ltd. Naslednik je Psionove serije operativnih sistema EPOC i radi isključivo na ARM procesorima. Osim što se bave operativnim sistemima oni razvijaju i razne aplikacije za mobilne uređaje i centrale. Osim Symbian operativnih sistema, koriste se i Windows Mobile operativni sistemi (www.simbian.com).

Aplikacije za GPRS - GPRS je glavna usluga za povezivanje mobilnih uređaja na Internet pa sa sobom nosi i dosta aplikacija koje omogućavju uobičajen rad na internetu, a neke od njih su:1. Chat - Omogućava interaktivni prenos tekstualnih poruka putem interneta i real time dopisivanje, razgovor porukama sa drugim korisnicima chat-a. Naravno chat-u mogu pristupiti korisnici čiji mobilni uređaji podržavaju GPRS i koji imaju potrebnu aplikaciju za pristup chat-u.

2. Tekst, zvuk,statične i pokretne slike Kako bi se na mobilnom telefonu mogao obrađivati tekst mobilni uređaj treba sadržati i aplikacije kao što su tekst editori. GPRS ima izgrađene aplikacije za obradu teksta. Takođe, vredi za zvučne zapise u mp3 formatu statične ili pokretne slike.3. Web browsingGPRS sa sobom nosi i web browser kao sto je Internet Explorer na našim računarima.4. E-mail  i  corporate  e-mailPomoću aplikacija implementiranih u GPRS možemo poslati i primiti e-mail, a isto tako i e-mail koji se razmenjuje samo unutar kompanije. 5. Pristup LAN-u Za pristup lokalnoj mreži GPRS takođe nudi uz uslugu HSCSD (High Speed Circuit Switch Data) i sve potrebne aplikacije za povezivanje sučelja mobilnog telefona i udaljene lokalne mreže.Aplikacije za WAP - Aplikacije za WAP slične su aplikacijama za GPRS samo su nešto ranije razvijene pa su time i primitivnije u grafičkom smislu. Neke od aplikacija koja podržava WAP su: Customer Service, Corporate Emai, Remote LAN Access, File Transfer, Internet Email itd. (http://web.zpr.fer.hr/ergonomija)

4.Hardver - prilagodljivost korisniku   Mnogi pod pojmom ergonomije smatraju najčešće izgled mobilnog telefona i njegove ostale fizičke karakteristike. Kako smo videli u prethodnim poglavljima, fizičke karakteristike su možda i manje bitne nego sva ostala svojstva sto se tiče ergonomije normiranja. Za fizički izgled i fizičke karakteristike ne postoje nikakve norme osim onih koje se tiču proizvodnje materijala od kojih se proizvode. U ovom poglavlju ćemo opisati fizičke karakteristike mobilnih uređaja koji se tiču kućišta, ekrana i tastatura.  4.1. Kućista  Današnji trendovi i tehnološke mogućnosti nam omogućuju da mobilni telefoni budu sve manji i lakši. Najveći udio u težini mobilnog telefona odnosi se na težinu baterije. Druga bitna karakteristika kućišta je položai i izgled tastature i ekrana, kao i eksterna antena. Kako se može vidjeti iz slike 5 postoje različiti oblici kućišta kao što su preklopna, ona koja po želji otvaraju tastaturu, pa ona koja imaju zasebne tastere za svako slovo, telefoni na klizač itd.. Većina proivođača ima oblik kućišta kao zaštitni znak, kao što su preklona kućišta zastini zank Motorole i slično. Kučišta se proizvode od nekoliko vrsta plastičnih masa (uglavnom od biorazgradivih i netoksičnih) u zavisnosti od dela a zatim se premazuju višeslojno sa raznim metalnim premazima radi povećanja krutosti i čvrtoće. Pod kućišta se mogu svrstati i položaji antena. Neka kućilšta imaju eksterne antene koje imaju uz manju primopredajnu snagu antenskog pojačavača istu izlaznu snagu kao i antene koje su smeštene unutar kućišta. Prednost sakrivenih antena je u tome što ne zapinju pri stavljanju ili vađenju iz džepova. Još jedna prednost je u tome što uređaji sa izraženom antenom imaju manu da pri padu uvijek padnu na antenu, te večina mobilnih uređaja sa eksternom antenom (koji su u upotrebi) ima razbijeno područje oko antene te im u 50% slučajeva ispada antena i gube vezu (http://web.zpr.fer.hr/ergonomija)  

  

 

Slika 5. Razna kućišta mobilnih telefona (www.mobilnisvet.com)

4.2. Ekran  Nekada su mobilni telefoni imali monokromatski ekran sa mogućnošću prikaza jednog reda slova ili 10 piksela po stupcu. Vremenom je to zamenjeno ekranima koji su imali 100 pa i više piksela po stupcu.  Danas se na tržištu mogu kupiti mobilni telefoni sa LCD ekranima u boji (uglavnom od 65.536 boja (16-bit) pa sve do 24-bitnih sa vise od 16 miliona boja i rezolucijom od 320x480 pixela). Uz ove prednosti novi ekrani su smanjili potrošnju a povečali jačinu svijetla (LUX) pa se uz to vek trajanja baterije produžio. Kod mobilnog telefona displej je istovremeno i pretraživač, pa je zbog toga jako važno da on zadovoljava određene uslove, pre svega veličinu ekrana, kao i kvalitet. Kada kažemo kvalitet, mislimo na vidljivost pri jakoj dnevnoj svetlosti, što će reći da ekran mora da ima dobar contrast i pozadinsko osvetljenje. Neki od mobilnih telefona poseduju dinamički contrast koji automatski pri povećanom osvetljenju povećava contrast in a taj način povećava vidljivost (http://web.zpr.fer.hr/ergonomija).

U svuda pristutnoj kompjuterskoj eri, šanse za korišćenje informacija o karakterima i slikama prikazanim na mobilnim uređajima kao što su mobilni telefoni, su u stalnom porastu. Upotreba informacijksih karaktera na mobilim telefonima se toliko proširila da uključuje dobijanje poslovnih i društvenih informacija, informacija o nesrećama i drugih vrsta informacija. Mobilni telefoni predstavljaju jednu od najvažnijih vrsta uređaja za prenos podataka za poslovne korisnike, i takođe su efektivna alatka za bezbednu razmenu informaciju radnika, studenata i građana uopšte. Univerzalni dizajn dozvoljava slanje tako važnih informacija svim ljudima.

Rađena su mnoga istraživanja o čitkosti karaktera na katodnim cevima ili displejima od tečnih kristala na kompjuterima i preporučena je veličina karaktera je standardizovana u cilju rada video displej terminala (VDT). Ipak, mobilni telefoni imaju daleko manje ekrane od kompjutera i značajno se razlikuju od njih jer se drže u ruci. Može se očekivati da se ponašanje pri čitanju sa mobilnih telefona razlikuje od onog pri čitanju sa ekrana kompjutera. Cilj ovog istraživanja je da ispita ponašanje korisnika pri čitanju karaktera sa displeja od tečnih kristala na mobilnim telefonima, i da ispita veličinu karaktera, contrast ekrana i vizuelne funkcije korisnika koje imaju veze sa čitkošću.

Rečenica bez značaja, sklopljene od nasumice poređanih alfanumeričkih karaktera, bile su prikazane na ekranima mobilnih telefona pomoću grafičkih karaktera. Učesnici u eksperimentu brojali su koliko puta se određeno slovo pojavilo tražeći veze kao da su pažljivo čitali rečenicu. Vreme čitanja, daljina sa koje se čita, konačan broj karaktera i subjektivne ocene čitkosti bile su zabeležene. Upotreba grafičkih karaktera dozvoljava da u eksperimentu budu prikazani karakteri različitih veličina i kontrasta bez obzira na funkcije ekrana tog proizvoda. Grafički karakteri korišćeni u ovom istraživanju imali su čitkost odgovarajuću onoj sa uobičajenim binarnim fontovima na mobilnim telefonima. Dva različita tipa mobilnih telefona i tri različite veličine karaktera bili su ispitivani sa četiri različita kontrasta, negativna, pozitivna; sivim karakterima na beloj pozadini, i crnim karakterima na sivoj pozadini. Vizuelne funkcije ispitanika, kojih je bilo 78,

različitih godina (19÷76), takođe su bile zabeležene merenjem oštrine vida i zamućenja rožnjače (sočiva).

Čitkost je bila veća kod svetlijih ekrana i onih sa većim karakterima, posebno kod starijih ispitanika ili onih sa slabijim vidom. Mlađi ispitanici bi približavali mobilni telefon ako bi se karakteri smanjivali. Ipak, stariji ispitanici su povećavali udaljenost nezavisno od veličine karaktera. Čitkost je bila u vezi sa vizuelnim funkcijama i oštrinom vida i zamućenja sočiva. Rezultat subjektivnih procena pokazao je da su displeji sa belim karakterima i crnom pozadinom bili čitkiji od onih na kojima je veličina karaktera bila veća (~2.5mm). Sivi karakteri manje su čitki od uobičajnih pozitivnih displeja, a siva pozadina pokazala se kao najmanje čitka od navedena četiri tipa kontrasta. Manji karakteri (~ 1mm) pokazali su se kao komplikovaniji.

Sledi zaključak da se čitkost karaktera na ekranima sa tečnim kristalima na mobilnim telefonima značajno se pogoršava kako karakteri postaju manji, posebno kod starijih korisnika. Ustupak između pogodnosti zbijenosti i vidljivosti ekrana mobilnih telefona, uključujući njegovu rezoluciju, osvetljenje, contrast i veličinu karaktera, treba ispitati. Različite veličine karaktera i kontrasti uključujući i vrstu displeja trebalo bi da biraju korisnici kako bi se mogao napraviti mobilni telefon koji mogu koristiti sve starosne grupe i ljudi sa različitim uslovima vida (Hasegawa i ostali).

4.3. Tastature na mobilnim uređajima

Tastatura (eng. keyboard) je jedan od najstarijih i najbitnijih uređaja za komunikaciju korisnika sa računarom. Pomoću nje se unose podaci i naredbe preko kojih se upravlja radom različitim elektroničkih uređaja. Danas gotovo svi uređaji imaju neku vrstu tastature preko koje se istima upravlja. Glavni razlog za važnost tastature jest da je ona jedan od najkritičnijih ergonomskih delova, ne samo računara nego celog sprektra uređaja, pa tako i onih mobilnih. Dizajn i konstrukcija tastature utiču na komfor i lakoću korišćenja nekog uređaja, naročito ako se ona na njemu puno koristi. Loš dizajn i navike korištenja mogu dovesti i do određenih zdravstvenih problema.Od nastanka prve tastature za personalni kompjuter (PC) pa sve do danas one se nisu previše menjale. Dizajn, raspored tipki i način rada nisu bitno drugačiji. Ali, to nije slučaj sa mobilnim uređajima.U početku su mobilni uređaji bili jednostavni i nisu imali puno funkcija što nije zahtevalo napredne tastature za njihovo upravljanje. Ali tokom godina, a pogotovo zadnjih 15-tak, mobilni uređaji doživjeli su pravi bum. Ako samo pogledamo npr. mobilne telefone koji su u početku bili samo uređaji za bežičnu glasovnu komunakaciju, a danas su to uređaji koji mogu slati multimedijalne poruke i imaju vrlo napredne funkcije. Naravno da je za kontrolu tolikog broja funkcija trebalo na neki način nači najbolje rešenje za izradu tastature, ali uzimajući u obzir da ona ne sme biti velika. Za razliku od mobilnih telefona, prenosni računari imaju velike tastature koje trebaju, u što večoj meri, biti slični onima na stonim računarima, iako to nije lagano postići, ponajpre zbog samih dimenzija prenosnog računara. A sa druge strane ručni računari ili PDA koja imaju neke ograničene mogućnosti stonih računara mogu, ali i ne moraju imati tastaturu (Gray i saradnici).

Mobilni telefoni su postali važan deo modernog načina života. Koriste ga svi. Zato je potrebno da se njegovo korištenje što više olakša, a ponajviše sama interakcija korisnika sa uređajem pri čemu se najviše pozornosti mora posvetiti izradi tastature.Konzistentnost u izgledu tastature je vrlo važna za slepe osobe, ali i jako poželjna od strane drugih korisnika. Takođe je važno napraviti tipke tako da se razlikuju glavne numeričke tipke od ostalih funkcijskih tipki mobilnog telefona, npr. razlika u veličini, obliku i poziciji.Glavni deo tastature na mobilnim telefonima je numerički deo gde se tipke sastoje od brojeva na kojima se nalaze (definisano međunarodnim standardom) slova za pisanje poruka i slično (slika 6). Raspored brojeva je drugačiji od onog sa numeričkih tastatura na računarima (obrnuta konfiguracija) sa centralno postavljenom tipkom "0" (Croney).

Slika 6. Standardni izgled numeričkog dela (Croney).

Ovde ćemo navesti poželjne karakteristike tipki i same tastature pri izradi mobilnog telefona.

Fizičke karakteristike tipki:- Površina tipke barem 0.6 - 0.8 cm2 - Vrh tipke bi trebao biti ravan i konveksan - Materijal od kojeg su izrađene trebao bi biti malo čvršći - Tipke bi trebale biti uzdignute oko 5 mm od tela mobilnog telefona - Put tipke treba biti potpuno vertikalan - Sila potrebna za aktiviranje tipke od 0.5N do 1N - Jasna potvrda o aktivaciji tipke (taktilno osetiva ili zvukom) - Ne bi se smele zaglaviti u svom kučištu

Izgled numeričkog dela:- Izgled mora biti jednostavan i logičan - On/Off tipka mora biti odvojena od ostalih tipki - Izbegavati kontrole koje se istovremeno moraju pritisnuti i pomicati - Sve tipke moraju biti na jednoj strani - Numerička tastatura mora potpuno odgovarati sa međunarodnim standardom za

izgled numeričke tastature (1-9, 0, *, #) - Znakovi i simboli na tipkama moraju biti jasni čitljvi (korištenjem velikih

znakova i jakim kontrastom u odnosu na telo mobilnog telefona) - Za pomoć slepim osobama i onima sa oštećenim vidiom tipka sa brojm 5 treba

imati jasnu oznaku za taktilnu percepciju .

- Poželjni razmak među tipkama bi trebao biti oko 5 mm - Razmak između numeričkih i funkcijskih tipki bi trebao biti veći od razmaka

između numeričkih tipki - Postojanje načina "zaključavanja" tastature- Tipke bi trebale biti interno osvjetljene

Zbog potrebe za brzim pisanjem SMS poruka neki proizvođači su predstavili modele koji imaju posebne tipke za brojeve i posebne tipke za svako slovo, što dodatno pogoršava situaciju za poželjnom veličinom tipki i razmakom među njima, te izaziva dodatne probleme pri korištenju palca za utipkavanje slova (Croney).

Slika 7. Tastatura za brzo pisanje SMS poruka (Croney).

Nakon što su se pojavile SMS poruke, mnogi ljudi koji su puno koristili ovu uslugu mobilnog telefona počeli su osećati bolove, pogotovo u palcu koji se najviše koristi pri upotrebi mobilnog telefona. Zbog toga je ova vrsta problema i nazvana SMS-palac. Problem koji se javlja prilikom pisanja jeste taj da se sa palcem izvode mnogi mali pokreti i to uvek jedni te isti što na kraju dovodi do istezanja mišiča oko palca (Chalberg).

LITERATURA:

1.Fletcher, Victoria, 2005, Strah od zracenja mobilnh telefona, National Research, London., članak preuzet sa internet stranice: http://www.thisislondon.com/dynamic/news/story.html

2.Gray W. D., John, B., and Atwood, M., 1993, Project Ernestine: Validating a GOMS analysis for predicting and explaining real-world task performance, Human-Computer Interaction.

3.Hasegawa, Satoshi i ostali, 2006, Visual Functions and Readability of Characters on Mobile Phone Liquid Crystal Displays, istrazivanje preuzeto sa adrese: www.wwcs2007.se

4.Jakovljević, Goran, 2007, Ergonomija mobilnih telefona, rad preuzet sa interneta: http://web.zpr.fer.hr/ergonomija 5.Medical College of Wisconsin, http:// www.mcw.edu/gcrc/cop/cell-phone-health-FAQ/toc.html

6.Perković M., 2005, Uredska oprema i oprema, članak preuzet sa internet stranice: http://www.zpr.fer.hr/predmeti/erg/2001/perkovic/nap_oci.html

7.Chong I., 1996, The economics of ergonomics, Workplace Ergonomics, New York.

8.Chalberg M., 2005, New evaluation and prediction method for computer usability, University of Southern California, San Francisco.

9.Croney J., 1971 Anthropometrics for Designers, London, Batsford Ltd.

10. RF SAFETY SOLUTIONS, Internet adresa: www.rfsafetysolutions.com

MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU KATEDRA ZA INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO

I Projektni zadatak iz industrijske ergonomije

Ergonomija proizvoda široke potrošnje na primeru

mobilnog telefona

Ocena: Student: Parmantije Mario Br. indeksa: 298/03

Šk. god. 2007/2008