Epidemiologija astme

Optreenje astmom

300 miliona obolelih , Prevalenca od 1% -18%Godinja smrtnost 250 000Glavni uzrok izostajanja iz kole i sa posla

Prevalence u dece

Prevalence u odraslih

70605040302085868788899091929394uestalost/1,000 osobagodina

Direktni trokovi leenjaU SAD 5,5 15,5% porodine zaradeU Indiji 9% porodine zaradeKod nas? 10 30%???Trokovi zdravstvenog osiguranjaIndirektni trokovi leenjaee izostaju iz kole i sa poslaManjak obrazovanja, smanjenje produktivnosti...?Kvalitet ivota Socioekonomski problemi

GINA - Izvetaj radioniceTeme: Definicija Optereenost astmom Faktori rizika Mehanizmi Dijagnoza i klasifikacija Edukacija i zbrinjavanje estodelni plan zbrinjavanja Preporuke za istraivanje

Definicija astme GINA 02Astma je hronino zapaljenje disajnih puteva u kome uestvuju mnoge elije i elijski elementi. Hronino zapaljenje prouzrokuje poveanje hiperreaktivnosti disajnih puteva koja dovodi do ponavljanih epizoda sviranja i stezanja u grudima, dispnoje i kalja, posebno nou i rano ujutru. Epizode pogoranja obino su povezane s proirenom i promenljivom bronhoopstrukcijom, koja je esto spontano ili pod uticajem lekova reverzibilna.

Mehanizmi na kojima poiva defincija astmeINFLAMACIJAHiperodzivnostdisajnih putevaBronhoopstrukcijaFaktori rizika za pogoranja astmeSimptomiFaktori rizika za razvoj astme

Slide *Jedan disajni put, jedan pristupAlergijski rinitis i astma dele zajednike elije i medijatore zapaljenjaAdapted from Casale TB et al. Clin Rev Allergy Immunol. 2001;21:2749; Kay AB. N Engl J Med. 2001;344:3037. Rani odgovorKasni odgovorT elijeInflamatorni medijatoriCitokiniPrethodno formirani medijatoriCisteinil leukotrieniProstaglandiniFaktor aktivacije trombocitaEozinofili

ECP, MBP, EPO,LTC4,.

E-selectinICAM-1endotelepitelnefibroblastirana astmatina reakcijakasna astmatina reakcija

Inflamacijske elije, medijatori i efekti u astmiMastocitiMakrofageEozinofiliT-LimfocitiEpitelne elijeTrombocitiNeutrofiliBazofiliELIJEHistaminLeukotrieniProstaglandiniTromboksanPAFBradikininTahikininiSlobodni radikaliAdenozinEndotelinMEDIJATORIBronhokonstrikcija Eksudacija plazmeHipersekrecija sluziHiperreaktivnostStrukturne promeneEFEKTI

Uloga nervne regulacije u astmi Adrenergiki sistem Holinergiki sistem NANC sistem Bronhokonstrikcija (neurokinin A, supstanca P) Bronhodilatacuja (VIP, NO)Tonus glatkihmiia

Stimulansi izazivaju refleksnu bronhokonstrikciju, preko senzornih receptora u disajnim putevima; odgovor je na niem stepenu stimulacije kod obolelih od astmeNervna regulacija disajnih puteva

PEPTIDERGIKI SISTEMNANCAKTIVACIJA HOLINERGINOG SISTEMASO2, HLADAN VAZDUH, PGs...NKANEPSPVIPtriptazaVirusi, 03, citokini.NOO2-CGRPkontrakcijaoteenje epitelasekrecija sluzivazodilatacija

Vazodilatacija inovi sudoviMukusni epHipertrofija miiaEdem mukoze i submukozeHiperplazija submukusne lezdeZadebljane subbazalne membraneDeskvamacijaInfiltracija elijamaVie peharastih

1 Bousquet J et al. Am J Respir Crit Care Med 2000;161:17201745; GINA 2006 (www.ginasthma.org); Beckett PA et al. Thorax 2003;58:163174

Dve kljune komponente astme Hiperreaktivnost disajnih putevaPojaani odgovor disajnih puteva na stimulanse koji direktno ili indirektno izazivaju bronhokonstrikcijuBronhoopstrukcijaKontrakcija glatkih miiaEdem zida disajnih putevaPoveana sekrecija viskozne sluziStrukturne promene disajnih puteva

Bronhijalna hiperreaktivnost

Stimulansi koji deluju samo direktno na glatki miihistaminmetaholin

Indirektno oslobaanje medijatora iz:mast elija (fiziki napor)nervnih zavretaka (SO2, bradikinin)

Uzroci suenja lumena disajnih putevaKontrakcija glatkog miia (infl.medijatori)iz mast elije: histamin, triptaza, PgD2, LTC4iz lokalnih aferentnih n.vlakana: neuropeptidiiz postganglijskih eferentnih n.vlakana: acetil-holinZadebljanje zida disajnog puta - zbog:akutnog edemaelijske infiltracijeremodelovanjaHipersekrecija mukusa - poreklo:stvaraju je peharaste elije i submukozne lezdeprodor proteina plazme iz malih krvnih sudova bronhaelijski debris

Faktori rizika za nastanak astmePredisponirajuiUzroniDoprinosei

FAKTORI DOMAINA predispozicija osobe da oboli ili ne od astmeAtopijaHiperreaktivnost disajnih putevaPolRasa/ etniki faktorFAKTORI OKOLINE utiu da kod osobe sa predispozicijom doe do ispoljavanja bolesti, egzacerbacije bolesti i/ili odravanja simptomaFaktori rizika za nastanak astme

Faktori rizika za razvoj astme

Predisponirajui faktori:Atopija (sklonost organizma da produkuje velike koliine IgE u kontaktu sa alergenima okoline)Potvrdjuje se pozitivnim konim testovima i merenjem IgEAtopija nije astma 80% astmatiara su atopiari Porodina pojava (poligensko nasleivanje)

Pol (deaci u dejem uzrastu, preko 40 godina - ene)


Uzroni faktori senzibiliu disajne puteve i izazivaju poetak astme.Alergeni kune sredine (grinje, kuni ljubimci, buba vabe, gljivice)Alergeni spoljanje sredine(poleni, plesni)Alergeni na radnom mestu ( hemijska jedinjenja, sastojci biljnog ili ivotinjskog porekla)Aditivi u hrani (salicilati, konzervansi)Lekovi (aspirin, NSAI)


Doprinosei faktori(pojaavaju rizik od razvoja astme prilikom kontakta sa uzronim faktorima)

Puenje (aktivno, pasivno) Aerozagaenje (provociraju refleksnu bronhoopstrukciju stimuliui senzorne receptore - u zatvorenom i otvorenom prostoruRespiratorne infekcije ? (vea stimulacija imunog sistema za odgovor na virusne infekcije nego na alergene) Ishrana (jaja u prvoj godini ivota?, riba protektivno)

Faktori rizika za pogoranje astmeKontakt sa alergenimaVirusne respiratorne infekcije (80% )Napor i hiperventilacijaPromena vemena (visoka vlanost, jak vetar) Respiratorni iritansi (Aerozagaivai)PuenjeAlergeni i iritansi na radnom mestuGastroezofagusni refluks (stimulacija vagusa)Hrana, aditivi, lekovi (aspirin 20%)Emocionalni faktoriDrugo (rinitis, sinuzitis, nosna polipoza)

Dijagnostikovanje astme i klasifikacija teine bolesti

Dijagnostikovanje astme

Dijagnostikovanje astmeAnamnezni podaci Objektivni pregledIspitivanje disajne funkcijeMerenje pokazatelja inflamacijeAlergoloka ispitivanja

Anamneza: epizodina pojava kalja, guenja, sviranja ili kripanja u grudima Fizikalni pregled (auskultacijski nalaz ekspirijumskih zviduka)Utvrivanje postojanja atopijeIspitivanje plune funkcije i bronhijalne reaktivnosti; pikfloumetrijaPrepoznavanje delovanja faktora koji pogoravaju astmuPrepoznavanje drugih obolenja koja mogu liiti na astmuDijagnostikovanje astme

Simptomi bolesti moe se ispoljiti vrlo razliitom simptomatologijom, od dugotrajnog suvog kalja, preko diskretno oteanog disanja, sa jedva ujnim zvidanjem u grudima, do napada guenja sa moguim fatalnim ishodomKaalj usled stimulativnog delovanja inflamacijskih medijatora na senzorna nervna vlakna u disajnim putevima, cough variant asthma); obino suv, iskaljavanje oskudno, sputum ilavPercepcija dispneje moe biti smanjena zbog delovanja inflamacijskih medijatora na aferentna nervna vlakna, naroito kod osoba sa tekom astmomKada i kako je bolest poelaDa li je u detinjstvu bilo tegoba sa disanjemDa li postoji neka atopijska bolestDa li je u porodici bilo plunih oboljenjaPuake navike i psihosocijalne karakteristike obolelogOdlike radnog mestaAstma anamneza

Da li je to astma? Ponavljane epizode sviranja u grudimaNaporno kaljanje tokom noi i rano ujutruKaljanje i sviranje po fizikom naprezanjuKaljanje, sviranje ili stezanje u grudima po izlaganju alergenima ili aerozagadjivaimaPrehlade koje se sputaju u plua ili traju due od 10 danaPovlaenje simptoma nakon uzimanja antiasmatskih lekova

Objektivno u umerenom napadu Sede oslonjeni na ruke... Vidljiv napor disajnih miiaIsprekidan govorUznemirenostProduen ekspirijum Visokotonsko zvidanje u grudima

Objektivno u tekom napadu Zvidanje neprimetno , odsutnoCijanozaPospanostOtean govorTahikardijaParadolsni pulsZnaci hiperinflacije plua

SpirometrijaTelesna pletizmografijaBronhodilatacijski testBronhoprovokacijski testPikfloumetrijaIspitivanje plune funkcije

Testovi za procenu plune funkcijeSpirometrija (merenje FEV1, FVC)

procena stepena opstrukcije disajnih putevaprocena reverzibilnosti bronhoopstrukcije

ZNAAJ PRIMENE PIK FLOUMETRA U ASTMIPostavljanje indikacije za hospitalizacijuPrimena planova samoleenjaPostizanje bolje saradnje bolesnika i lekaraSmanjenje BHR (?)

Vrni ekspirijumski protok PEF Utvrdjivanje bronhoopstrukcije Procenu stepena teine bolesti Merenje dnevne varijabilnosti Identifikaciju pokretaa napada Praenje efekta leenja

Vrni ekspirijumski protok je najvei protok vazduha ostvaren forsiranim ekspirijumom zapoetim iz poloaja totalnog plunog kapaciteta, odnosno maksimalnog inspirijuma.Definicija vrnog ekspirijumskog protokaL/min

Dnevna varijabilnost PEF-a najvia vrednost PEF najnia vrednost PEF Srednja vrednost PEF

Dnevna varijabilnost PEF > 20% ukazuje nabronhijalnu astmu

X100

Variranje PEF-a u nekontrolisanoj astmiPre BDPo BD

Bronhodilatacijski test Pocena reverzibilnosti opstrukcijskih poremeaja ventilacije pluaPrimena bronhodilatatora preko nebulizatora ili spejsera

Procena odgovora nakon 15 do 20minPoveanje FEV1 za vie od 12% (200ml)Poveanje PEF za vie od 15% (60ml)

Bronhodilatacijski test1 s2345FEV1lZdravAstmatiar (po bronhodilataciji)Astmatiar (pre bronhodilatacije)Svaka krivulja predstavlja najbolju od tri konsekutivna merenja

Bronhoprovokacijski test Kada?Prisutni simptomi bolestiNormalni testovi plune funkcijeDnevna varijabilnost PEF manja od 20%Tumaenje rezultata:Negativan test iskljuuje dijagnozu astmePozitivan test nije sinonim za astmu

Procena inflamacije disajnih puteva u astmiInvazivne metode: Bronhoskopija BAL Neinvazivne metode:Analiza inflamacijskih elija u perifernoj krviMerenje urinarne koncentracije LTE4Merenje azot monoksida u izdahnutom vazduhuIndukovani sputum

Alergoloka ispitivanjaKone probe i odredjivanje specifinog IgE u serumu.Malo pomau u dijagnozi astmeZa prepoznavanje faktora rizika

Alergijske kone probeNivo ukupnog IgE u serumuNivo specifinog IgE u serumuUtvrivanje postojanja atopije

Dijagnostika astme kod starijih osoba OSOBENOSTI:Atipini simptomi bolesti (prisustvo drugih hroninih oboljenja pre svega HOBP)Delom ireverzibilna opstrukcija Loa saradnja prilikom ispitivanja plune funkcijeAlergoloka ispitivanja imaju manji dijagnostiki znaaj

Varijanta astme sa kaljem OSOBENOSTI:Kaalj je glavni simptom bolesti Normalan fizikalni nalazUtvrdjivanje varijabilnosti plune funkcijeIspitivanje bronhijalne hiperreaktivnostiOdredjivanje broja eozinofila u sputumu

Dijagnostiki algoriram u astmiEpizodini simptomizvidanje, guenje,kaalj, oseaj teskobeIspitati plunu funkciju Opstrukcija u disajnimputevima_?DA

Opstrukcija u disajnimputevima_?Primena bronhodilatatoraDAReverzibilna Opstrukcija?Dijagnostiki algoriram u astmi

Dijagnostiki algoriram u astmiOpstrukcija u disajnimputevimaNegativan bronhodilatacijski testDA

Dijagnostiki algoriram u astmiNegativan bronhodilatacijski test

Antiinflamacijsko leenje i merenje PEF 2- 4nedelje

Reverzibilna opstrukcija

Dijagnostiki algoriram u astmiOpstrukcija deliminoili minimalno reverzibilnanakon primene bronhodilatatoraTeka, hroninaUporna ASTMADa li je dijagnoza astme najverovatnija?Druga bolestDANE

Algoritam za dijagnostikovanje astme

ALERGIJSKApozitivni prick testoviinhalirani alergen aktivira elije koje sadre specifini IgE (mast elije, makrofage, bazofile)sekrecija medijatoraINTRINSINCnegativni koni PRICK testovine postoji podatak o atopijinormalna serumska koncentracija IgEudruena sa nosnom polipozom i preosetljivou na aspirinprethodi joj virusna infekcijatei kliniki tokKlasifikacija astme

Klasifikacija teine bolestiSimptomi Noni simptomiFEV1 ili PEF 4. stepenTeka stalna 3. stepenUmerena stalna2. stepenBlaga stalna1. stepenpovremenastalniOgraniena fizika aktivnostsvakodnevniNapadi po naprezanju> 1 put nedeljno, ali < 1 put dnevno< 1 puta nedeljnoBez simptoma i s normalnim PEF-om izmedju napadauestali> 1 put nedeljno> 2 puta meseno 2 puta meseno 60% predvidjenogVarijabilnost > 30%60 - 80% predvidjenogVarijabilnost > 30% 80% predvidjenogVarijabilnost 20 - 30% 80% predvidjenogVarijabilnost < 20%Dovoljan je samo jedan od kriterijuma za rasporedjivanja u odredjenu kategorijuProceni teinu pre leenja

Leenje astme

Cilj leenja astme je uspostavljanje i odravanje kontrole klinikih manifestacija bolesti u duem periodu

Stepeni kontrole astme GINA 2006

PokazateljiKontrolisana(sve od sledeeg)Delimino kontrolisana(neki pokazatelj u bilo kojoj nedelji) NekontrolisanaDnevni simptomiNema (dva puta ili manje/nedeljno)Vie od dva puta/nedeljnoTri ili vie pokazatelja delimino kontrolisane astme u toku bilo koje nedelje Ograniena aktivnostNemaNekaNoni simptomi/buenjeNemaNekiPotreba za lekovima za otklanjanje simptoma/hitno leenjeNema (dva puta ili manje/nedeljno)Vie od dva puta/nedeljnoPluna funkcija (PEF ili FEV1)Normalna

Lekovi za otklanjanje simptomaLekovi za prevenciju simptomaLekovi za leenje astme

Deo 4: Dugotrajno leenje astme Stepenasti pristupIzbor leenja odreuje se prema: Teini astmeTerapiji koju bolesnik tada dobijaFarmakolokim svojstvima i dostupnosti razliitih vrsta lekovaEkonomskim uslovimaTrebalo bi uzeti u obzir kulturoloke razlike i razlike u zdravstvenim sistemima.

Deo 4: Dugotrajno leenje astmeFarmakoloka terapijaLekovi za kontrolu astme:Inhalacioni kortikosteroidiSistemski kortikosteroidi (prednison, prednisolon)Kromoni (natrium kromoglikat, nedokromil natrium)Metilksantini (retardni)Dugodelujui inhalacioni 2-agonisti (salmeterol, formoterol)Dugodelujui oralni 2-agonisti (bambuterol)Modifikatori leukotriena (zileuton, zafirlukast, montelukast)

Deo 4: Dugotrajno leenje astmeFarmakoloka terapijaLekovi za otklanjanje simptoma:Brzodelujui inhalacioni 2-agonisti (salbutamol, fenoterol, terbutanil)Sistemski kortikosterodi Antiholinergici (iptratropium)Metilksantini Kratkodelujui oralni 2-agonisti (salbutamol)

Deo 4: Dugotrajno leenje astmeFarmakoloka terapijaINHALACIONI PUT IMA PREDNOST

Bolesnicima je potrebno daRAZBIJU PREDRASUDE NAUE DA RAZLIKUJU LEKOVE NAUE PRAVILNU PRIMENU KONTROLIU NAIN INHALACIJE

Korak 1 Lek za otklanjanje simptomaKoraci u terapijismanjenjepoveanje*IKS = inhalacioni kortikosteroidi** Receptori antagonista ili inhibitori

Korak 1Korak 2Korak 3Korak 4Korak 5Edukacija o astmiKontrola sredine u okruenju Po potrebi brzodelujui 2-agonist Po potrebi brzodelujui 2-agonist Opcije lekova za kontroluIzaberite jednuIzaberite jednuDodati jedan ili vie Dodati jedan ili obaNiska doza IKS*Niska doza IKS plus dugodelujui 2-agonistSrednja ili visoka doza IKS plus dugodelujui 2-agonistOralni kortikosteroid (najnia doza)Modifikatori leukotriena**Srednja ili visoka doza IKSModifikator leukotrienaLeenje sa Anti-IgENiska doza IKS plus modifikator leukotrienaSporooslobaajui teofilinNiska doza IKS plus sporooslobaajui teofilin

Bolesnici sa povremenim kratkim dnevnim simptomimaPreporuuju se inhalacioni kratkodelujui 2-agonisti (Kategorija A)Ako su simptomi ei, i/ili se pogoravaju periodino, bolesnicima je potrebna redovna primena lekova za kontrolu (Korak 2 ili vie)Leenje za postizanje kontrole astmeKorak 1 Lek za otklanjanje simptoma po potrebi

Koraci u terapijismanjenjepoveanje*IKS = inhalacioni kortikosteroidi** Receptori antagonista ili inhibitoriKorak 2 Lek za otklanjanje simptomaplus jedan lek za kontrolu


Niska doza inhalacionih kortikosteroida kao inicijalna u svim starosnim grupama (Kategorija A)Alternativni lek za kontrolu je modifikator leukotriena (Kategorija A) kod bolesnika koji ne mogu/ne ele da koriste inhalacione kortikosteroideKorak 2 Lek za otklanjanje simptomaplus jedan lek za kontroluLeenje za postizanje kontrole astme

Koraci u terapijismanjenjepoveanje*IKS = inhalacioni kortikosteroidi** Receptori antagonista ili inhibitoriKorak 3 Lek za otklanjanje simptomaplus jedan ili dva za kontrolu


Za odrasle i adolescente, primeniti nisku dozu inhalacionih kortikosteroida sa inhalacionim dugodelujuim 2-agonistom u fiksnoj kombinaciji ili odvojene komponente (Kategorija A)Inhalacija dugodelujueg 2-agonista se ne sme koristiti kao monoterapijaKorak 3 Lek za otklanjanje simptomaplus jedan ili dva za kontroluLeenje za postizanje kontrole astme

Poveati do srednje doze inhalacioni kortikosteroid (Kategorija A)Niska doza inhalacionog kortikosteroida kombinovana s modifikatorom leukotrienaNiska doza teofilina sa sporim oslobaanjem (Kategorija B)Dodatni Korak 3 Opcije za adolescente i odrasleLeenje za postizanje kontrole astme

Srednja ili visoka doza inhalacionog kortikosteroida kombinovana sa dugodelujuim inhalacionim 2-agonistom (Kategorija A)Srednja ili visoka doza inhalacionog kortikosteroida kombinovana sa modifikatorom leukotriena (Kategorija A)Niska doza sporooslobaajueg teofilina uz srednju ili visoku dozu inhalacionog kortikosteroida kombinovana s dugodelujuim inhalacionim 2-agonistom (Kategorija B)Korak 4 Lek za otklanjanje simptoma plus dva ili vie lekova za kontroluLeenje za postizanje kontrole astme

Koraci u terapijismanjenjepoveanje*IKS = inhalacioni kortikosteroidi** Receptori antagonista ili inhibitoriKorak 5 Lek za otklanjanje simptomaplus dodatne opcije lekova za kontrolu


Dodavanje oralnih kortikosteroida drugim lekovima za kontrolu moe biti efikasno (Kategorija D), ali je povezano sa tekim neeljenim efektima (Kategorija A)Dodavanje anti-IgE drugim lekovima za kontrolu poboljava kontrolu alergijske astme, ako se kontrola ne postie drugim lekovima (Kategorija A)Korak 5 Lek za otklanjanje simptoma plus dodatne opcije lekova za kontroluLeenje za postizanje kontrole astme

Kada se postigne kontrola neophodno je dalje praenje radi:Odravanja kontroleUtvrivanja najnieg koraka/doze leenjaKontrolu astme prati zdravstveni radnik i bolesnikLeenje za odravanje kontrole astme

Ako je kontrola na srednjoj do visokoj dozi inhalacionih kortikosteroida: smanjivati dozu za 50% u intervalima od 3 meseca (Kategorija B)Ako je kontrola na niskoj dozi inhalacionih kortikostero-ida: prei na doziranje jednom dnevno (Kategorija A)Korak na dole u leenju kontrolisane astmeLeenje za odravanje kontrole astme

KontrolisanaDelimino kontrolisanaNekontrolisanaEgzacerbacijaStepen kontroleOdrati i nai najnii korakza kontroluRazmotriti korak nagore do postizanja kontroleKorak nagore do postizanja kontroleLeiti egzacerbacijuTerapijsko delovanjeKoraci u terapijiSmanjenjePoveanjeKorak1Korak2Korak3Korak4Korak5SmanjenjePoveanjeZa decu stariju od 5 godina, adolescente i odrasle osobe

estodelni program leenja astme Deo 5: Leenje tekih pogoranjaTeka pogoranja ugroavaju ivot bolesnika i hitno se zbrinjavaju

Leenje mora biti ekspeditivno i bezbednije se sprovodi u bolnici ili odeljenjima za opservaciju hitnih stanja

Odeljenje za urgentno zbrinjavanje Akutni napad astmeRespiracijska insuficijencijaPrijem u OIN

Kuno leenje pogoranja astmeProcena teinePEF < 80% najbolje vrednostiKliniki znaci pogoranja: kaalj, guenjeZvidanje, koriste pomonu disajnu muskulaturuPoetno leenjeInhalacija beta 2 agonistasvakih 20 min. u toku prvog sataKontrolno merenje PEF-a i procena odgovoranakon inhalacije

Kratkodelujui -2 agonisti 2-4 inhalacije svakih 20 minuta tokom prvog sata pogoranjaAntiholinergici ? Ukoliko je posle primenjene terapije PEF >80% od najbolje line vrednosti u toku prvog sata i odrava se naredna 4 sata: Nastaviti primenu kratkodelujuih -2 agonista 2 inhalacije svaka 3-4 sata TerapijaBlago pogoranje

TerapijaKratkodelujui -2 agonisti 2-4 inhalacije svakih 20 minuta tokom prvog sata pogoranjaAntiholinergici ? Ukoliko je posle primenjene terapije PEF 60- 80% od najbolje line vrednosti i odrava se 4 sata: Nastaviti primenu kratkodelujuih -2 agonista 2 inhalacije svaka 3-4 sata oralni kortikosteroidi: 0,5-1 mg/kg prednizolona u jednoj dozi 7 dana

Umereno pogoranje

TerapijaKratkodelujui -2 agonisti 4-10 inhalacija u prvom satu pogoranja Ukoliko je posle primenjene terapije PEF

AKUTNI TEKI NAPAD ASTMEFizikalni nalazProduen ekspirijum-inspirijumski vizing,tiha pluaoslabljen disajni um, hipersonornostupotreba pomone disajne muskulaturesmanjena pokretljivost dijafragmedispnoja koja oteava govorcijanoza- kasni alarmantni znaktahipnoja RF vea od 28/mintahikardija Fr. vea od 110/minparadoksni puls zamor respiratornih miiakomplikacijePNEUMOTORAKSMEDIJASTINALNI ILI SUBKUTANI EMFIZEM

Leenje tekog napada astmeInhalacija kratkodelujuih beta 2 agonista prekoAparata za inhalaciju, jedna doza na 20 min. u toku prvog sata ili kontinuirano do prekida napada

Inhalacija antiholinergika (0.5 do 1.0mg u pojedinanoj dozi

Kiseonik do postizanja saturacije O2 >90% (95%kod dece)(2 do 4 l/min)

Sistemski kortikosteroidi 60 do 80mg u bolusu na 6 do 8 sati

Intravenska primena teofilinaPrimena sedativa je kontraindikovana

LEENJE TEKOG NAPADA ASTMETeofiliniDoza optereenja: 5.6 do 6 mg/kg ITM u infuz. 30 min.Doza odravanja: 0.6 do 0.9mg/kg/satDozu optereenja izostaviti:Ako je primao teofilinske preparateako pokazuje znake toksinosti teofilinaDozu optereenja smanjitiAko redovno uzima retardni teofilin, a ne pokazuje znake toksinosti(2.5 mg/kg)kod srane insuficijencije kod pneumonijekada je Pa 02 manji od 8 kPa0.4Dozu optereenja poveatiKod puaa1.50.8xxx

NE KORISTITI U AKUTNOM NAPADU Antibiotike (izuzev ukoliko je prisutna visoka temperatura sa iskaljavanjem purulentnog sputuma i verifikovana pneumonija) Fizikalnu terapiju Sekretolitike i antitusike Agresivnu hidraciju Sedative ili hipnotike Adrenalin parenteralnoOBAZRIVO U AKUTNOM NAPADU Teofilinski preparati i.v. (obazrivo, i u bolnikim uslovima)

Procena teine akutnog napada

Algoritam za leenje akutnog napada astmeProceniti teinu pogoranja astmeInicijalna terapijaInhalacija kratkodelujuih beta2-agonista: 3x2 pritiska MDR u intervalima od 20 minuta ili jedna doza (0,5 ml) preko nebulizatora u prvom satu napada

Dobar odgovorBez wheezinga i oteanog disanjaOdgovor na beta2-agoniste traje due od 4 sataNastaviti beta2-agoniste 4x2 u prvih 48h, do 7 dana ukupnoKontaktirati lekara radi daljeg praenjaNekompletan odgovor Odravaju se wheezing i tekoe sa disanjemOdgovor na beta2-agoniste traje krae od 4 sataNastaviti beta2-agoniste Dodati oralne kortikosteroideSlab odgovorIzraen wheezing i tekoe sa disanjemPonoviti beta2-agoniste, 3 ihhalacije na 20 min u prvom satu Dodati sistemske kortikosteroideKontaktirati lekara odmah radi daljih instrukcijaUputiti u bolnicu. Dati kiseonik.

ZONSKI SISTEM PRAENJA LEENJACRVENA ZONA PEF je < od 50% simptomi su prisutni i pri mirovanju, aktivnosti su veoma ograniene.UTA ZONA PEF od 50-80%, aktivnost je smanjena, simptomi prisutni danju i u toku noi, nepodnoenje fizikog zamaranja. Dnevne varijacije PEF-a od 20-30%.ZELENA ZONA PEF od 80-100% najbolje line vrednosti. Svakodnevne aktivnosti bez ogranienja, simptomi minimalni ili ih nema, nema poremeaja spavanja.Astma je dobro regulisanaPojava simptomaHitno potraiti medicinsku pomo

estodelni program leenja astme Deo 6: Redovno praenjeStalno praenje je vano da bi se ostvarili ciljevi terapije. Na kontrolnim pregledima se prate:

Zapisi simptoma i PEF-a kod kue Tehnika primene lekovaFaktori rizika i njihova kontrola

Kada se astma regulie, kontrolni pregledi se obavljaju redovno (u intervalu od 1 do 6 meseci)

estodelni program leenja astme

Astma se moe efikasno regulisati, iako se ne moe izleitiProgram efikasnog leenja obuhvata edukaciju, objektivno ispitivanje funkcije plua, kontrolu spoljanjih faktora i farmakoloku terapijuPreporuuje seStepenasti pristup u farmakoterapiji. Cilj je da se postigne kontrola astme sa to je mogue manje lekova

estodelni program leenja astme

Svi oblici osim intermitentne blage astme efikasnije se kontroliu suzbijanjem inflamacije, a ne samo leenjem akutnog bronhospazmaPri izboru terapije treba uzeti u obzir kulturoloke razlike i razliite sisteme zdravstvene zatite

CILJ: Postii i odrati kontrolu bolesti.

REALNOST: Kod veine bolesnika perzistiraju simptomi bolesti koji se odraavaju na kvalitet ivota.

Astma

*Slide *The same immunologic processes are involved in the early- and late-phase responses seen in allergic rhinitis and asthma. The basis of both reactions is immediate hypersensitivity caused by a cascade of events that begins with sensitization and the generation of allergen-specific IgE when an allergen interacts with membrane-bound IgE on the surface of mast cells. This interaction triggers mast-cell degranulation; ie, the release of preformed mediators (histamine and tryptase), cysteinyl leukotrienes, prostaglandins, and platelet-activating factor (PAF), which are directly responsible for the early-phase response. The late-phase response is provoked primarily by activation of mast cells or T cells, resulting in cytokine release. Cytokines influence a wide range of events associated with chronic inflammation, including eosinophil recruitment and the consequent release of cysteinyl leukotrienes and other newly generated inflammatory mediators.2,21,28Whereas preformed and newly generated mediators of inflammation are similar in the upper and lower airway, their effects may differ in the different target organs.18 Ref 2,p 1778, C2, 1, L3-7Ref 21,p 31, 1, L1-8Ref 28,p 33, C2, 4, L1-3; p 34, C1, L1-6, 1, L1-2,2 , L1-2, 4, L1-3, C2, 2, L1-7; p 35, Fig 3, C1, L1-4

Ref 18, p 536, C2, L8-14

**********

Documents

Epidemiologija astme