English Intermediate Grammar

7/26/2019 English Intermediate Grammar

1/23

English Intermediate Grammar

Back

Upoznavanje sa pomonim glagolimaPostoje tri klase glagola u engleskom jeziku.

1 pomoni glagoli do, e i have!ni se koriste za pravljenje vremena, kao i da poka"u upitni i odri#ni olik.

$ modalni pomoni glagoli%ust, can, should, might, &ill i &ould su primeri modalnih pomonih glagola. !ni

'poma"u( drugim glagolima, ali za razliku od do, e i have, imaju svoja zna#enja.) glavni glagoli

!vo su svi ostali glagoli u jeziku, kao npr. pla*, run, &ant, help itd.+o, e i have se takoe mogu koristiti kao glavni glagoli sa svojim zna#enjem.-remena i pomoni glagoliada se do, e i have koriste kao pomoni glagoli, oni prave razli#ite glagolske

olike.doU prostom sada/njem i prostom pro/lom vremenu nema pomonog glagola, pa se

do, does i did koriste za pravljenje upitnog i odri#nog olika 0sem sa e i have got.2here do *ou live34e doesn5t like his jo.2hat did she u*36he didn5t u* an*thing.e1. Be 7 glagol 7 8ing se koristi za pravljenje trajnih vremena. !vaj glagolski olik

se koristi za opisivanje aktivnosti koje su u toku ili koje su privremene.6he5s &ashing her hair.9he* &ere going to the cinema.I5ve een learning English :or t&o *ears.$. Be 7 pro/li particip se koristi za pravljenje pasiva.Paper is made :rom &ood.%* car &as stolen last night.9he house has een redecorated.have4ave 7 pro/li particip se koristi za pravljenje (per:ect( vremena.4e has &orked in ; di::erent countries.
http://www.eps.rs/test/eng/English%20Intermediate%20test/English%20Intermediate.htmlhttp://www.eps.rs/test/eng/English%20Intermediate%20test/English%20Intermediate.html


2/23

6he &as cr*ing ecause she had had some ad ne&s.I5d like to have met


3/23

Glagoli koji se zavr/avaju na s, , z, sh i ch orazuju tree lice jednine nastavkom

C8esCD he dresses, he teaches.Glagoli koji se u in:initivu zavr/avaju na C8*C, kad ispred C*C stoji suglasnik,

menjaju C*C u CiC, u treem licu jednineD to cr* 0he cries, to tr* 0to tries.!dri#ni olik sada/njeg vremena pravi se tako /to se uzme sada/nje vreme

pomonog glagola Cto doC, pa se zatim doda negacija CnotC i in:initiv glagola, ezpredloga CtoCD

I &rite 0ja pi/em 8 I do not &rite, I donFt &riteUpitni olik sada/njeg vremena pravi se tako /to se uzme sada/nje vreme

pomonog glagola Cto doC u inverziji i in:initiv glagola, ez predloga CtoC.ou &rite 0ti pi/e/ 8 +o *ou &rite3 0pi/e/ li3

6ada/nje prosto vreme se upotreljavaD8da ozna#i radnju #ije trajanje nije odreenoD I &rite 0ja pi/em, I &ork 0ja radim8da potvrdi jednu poznatu istinuD Hish live in &ater 0rie "ive u vodi8da ozna#i radnju koja se vr/i po naviciD I al&a*s get up earl* 0uvek ustajem rano8da ozna#i radnju koja se ponavljaD I have an English lesson three times a &eek

0imam #as engleskog tri puta nedeljno.Prilozi u#estalosti

!i#no koristimo priloge u#estalosti sa sada/njim vremenom.never rarel* not o:ten sometimes o:ten usuall* al&a*sJK................................................................................................1JJK

; !ni stoje ispred glavnog glagola, ali iza glagola e.I usuall* start &ork at L.JJ.4e is never late.

M 6ometimes i usuall* mogu stajati ili na po#etku ili na kraju re#enice.6ometimes &e pla* cards. 2e pla* card sometimes.Usuall* I go shopping &ith :riends. I go shopping &ith :riends usuall*.


4/23

prezent glagola Cto eC 7 sada/nji particip glavnog glagolaI am speaking 0ja govorim &e are speaking*ou are speaking *ou are speaking

he, she, it is speaking the* are speaking6ada/nji particip se pravi dodavanjem nastavka C8ingC glagolu. %eutim, ponekadmoramo malo da promenimo re#, verovatno udvostru#imo ili izostavimo jedno slovo.

Izuzetak 1>ko se glagol zavr/ava naD suglasnik 8 nagla/eni vokal zadnje slovo se

udvostru#avaDrun runningstop stoppingegin eginning

!vo pravilo ne va"i kada naglasak nije na zadnjem slogu glagolaDopen openingIzuzetak $>ko glagol zavr/ava na ie, menjamo ie u *Dlie l*ingdie d*ingIzuzetak )>ko glagol zavr/ava na vokal 7 suglasnik 7 e, izostavljamo eDcome comingmistake mistakingPresent Oontinuous 9ense 0sada/nje trajno vreme se upotreljavaD8da ozna#i radnju koja se vr/i u vremenu kada o njoj govorimoDI am learning English no&. 0sada u#im engleski%eutim, radnja se ne mora odvijati ta#no sada, ali se de/avala ne/to ranije i

mo"da e se de/avati posle trenutka kada o njoj govorimoD8da ozna#i radnju #ije je trajanje neprekidno, i tada se oi#no upotreljavaju prilozi

al&a*s, constantl*, :orever itdD9he 6un is rising constantl*. 06unce izlazi svaki danou are al&a*s complaining aout *our mother8in8la&. 0uvek se "alite na svoju

ta/tu8da se izrazi radnja koja je ve isplanirana i desie se u udunostiDIFm meeting m* girl:riend tonight. 0ve#eras u se nai sa devojkomGlagoli koji ozna#avaju neko stanje, a ne radnju, oi#no se ne koriste u trajnom


5/23

oliku.8 glagoli oseanja 0:eel, see, hear, taste,smell se #esto koriste sa glagolom FcanFDI can see... 0mogu da vidim itd.8 Q !vi glagoli se mogu koristiti u trajnoj :ormi ali sa drugim zna#enjem, nprD

9his coat :eels nice and &arm. 0ovaj rod je lep i udoan, to je na/a percepcija,oseaj kvaliteta roda

@ohnFs :eeling much etter no&. 0+"on se osea mnogo olje sada, njegovo zdravljese poolj/ava

6he has three dogs and a cat. 0ona ima tri psa i ma#ku, posedovanje6heFs having supper. 0ona ve#era, ona jedeI can see >nthon* in the garden. 0vidim >ntonija u a/ti, percepcijaIFm seeing >nthon* later. 0naiu se sa >ntonijem kasnije, planiramo susret

Glagoli koji opisuju stanja 0state vers

L Postoje odreene grupe glagola koje se koriste oi#no samo sa sada/njim prostimvremenom, zato /to su njihova zna#enja povezana sa stanjima koja predstavljaju#injenice, a ne aktivnosti. Grupe glagola su sledeeD

Glagoli razmi/ljanja i mi/ljenjaD elieve, agree, mean, think, dout, imagine,

understand, kno&, realize, suppose, rememer, deserve, epect, :orget, pre:erGlagoli emocija i oseanjaD like, love, hate, care, hope, &ish, &ant, admitGlagoli posedovanja i postojanjaD elong, o&n, have, possess, contain, cost, seem,

appear, need, depend on, &eigh, come :rom, resemleGlagoli #ulaD look, hear, taste, smell, :eel

R


6/23

>l:red 4itchcock directed Ps*cho in 1RMJ.Ps*cho &as directed * >l:red 4itchcock.Pasiv ne predstavlja samo drugi na#in izra"avanja iste re#enice u aktivu. Biramo

aktiv ili pasiv u zavisnosti od toga za /ta smo vi/e zainteresovani. U prvoj re#enici smovi/e zainteresovani za >l:reda 4i#koka, dok je u drugoj :okus na :ilmu.

11 B* i vr/ilac radnje se #esto izostavljaju iz re#enice u pasivu kada je onaj koji vr/iradnjuD8 nepoznatD 4is house &as roed last night.8 neva"anD 9his uilding &as uilt in 1LLM.8 o#igledanD 4e &as arrested.

1$ Pasiv se povezuje sa :ormalnim stilom. Sesto se koristi u oave/tenjima iojavama.

Oustomers are reTuested to re:rain :rom smoking.1) U ne:ormalnom jeziku, #esto koristimo *ou, &e i the* kada govorimo o ljudimageneralno ili ni o kome poseno.


7/23

4e did not go to ondon. itd.Glagol e nema u svim licima isti olik, upitnu re#enicu pravimo zamenom

sujektai glagola.

I, he, she, it &as here. 8 2as I, he, she, it here3ou &ere here. 8 &ere *ou here3>ko se glagol zavr/ava na suglasnik ispred kojeg stoji kratak nagla/en vokal,

krajnji samoglasnik se udvostru#avaDplan 8 plannedskip 8 skippedrajnje ClC se uvek udvostru#avaDlevel 8 levelled

call 8 called>ko glagol zavr/ava na C8*C ispred kojeg se nalazi suglasnik, C*C menja u CiCD&orr* 8 &orriedcr* 8 criedProsto pro/lo vreme koristimoD8da se izrazi radnja koja se desila u pro/losti i potpuno zavr/ila pa nema nikakve

veze sa sada/njo/uDI &as in iverpool last *ear. 0io sam u iverpulu pro/le godine8da se izrazi radnja koja je trajala neko vreme u pro/losti ez ikakve veze sa

sada/njo/uD2e &ent to school &hen &e &ere children. 0i/li smo u /kolu kada smo ili deca8kada govorimo o stvarima koje "elimo da se dogode ili i trealo da se dogodeDItFs time the* &ere ack. 0vreme je da se vrateI &ish I had a ne& computer. 0voleo ih da imam novi kompjuter8u zavisnoj re#enici ako je u glavnoj prosto pro/lo vreme 0slaganje vremenaD9he policeman told me I drove too :ast. 0policajac mi je rekao da sam prerzo

vozioada ka"emo kada ili gde se radnja dogodila, moramo koristiti prosto pro/lo

vreme,a ne slo"eno sada/nje vreme 0present per:ect tense.Pro/lo trajno vremePast Oontinuous 9ense


8/23

pro/lo vreme glagola Cto eC 7 particip prezenta glavnog glagola6he &as reading. 0ona je #itala2e &ere pla*ing. 0mi smo igrali

!dri#ni olik se pravi dodavanjem re#i notD6he &as not reading 8 6he &asnFt reading.Upitni olik se pravi inverzijomD2as she pla*ing32ere &e pla*ing3Pro/lo trajno vreme se upotreljavaD8da se opi/e pozadina, odnosno da se pred #itaoce postavi scena pri#e pisana u

pro/lom vremenu. !i#no pri#a po#inje pro/lim trajnim vremenom, a zatim se nastavlja

prostim pro/lim vremenom, nprDC@ames Bond &as driving through to&n. It &as raining. 9he &ind &as lo&ing

hard.


9/23

Past 6imple ili Past Oontinuous3

1


10/23

Pro/la vremena u pasivuPast 6imple Passive &as?&ere 7 pro/li participPast Oontinuous Passive &as?&ere eing 7 pro/li particip

Past Per:ect Passive had een 7 pro/li participUpotrea je ista u pasivu, kao i u aktivu.%odalni pomoni glagoli!vo su modalni pomoni glagoliD can, could, ma*, might, must, should, ought to,

&ill i &ould.6ledee im je zajedni#koD

1M !ni 'poma"uV drugom glagolu. !lik glagola je in:initiv ez to. !sim ought to.6he can drive.I must get m* hair cut.

1N


11/23

dogaaja.2ho5s that knocking on the door3It could?ma*?might?must should?can5t?5ll e 9om.$. svaki modalni glagol ima ar dva zna#enja. @edna upotrea svih njih je da se

izrazi mogunost ili verovatnoa.

I must post this letterX 0oavezaou must e tired. 0verovatnoaOould *ou help me3 0zahtev2e could go to Paris on holida*. 0mogunost

%odalni glagoli koji izra"avaju oavezu ili dozvoluhave 0got to4ave to nije modalni glagol.

$$ have to izra"ava sna"nu oavezu. 9o je oaveza koja se zasniva na zakonu ilipravilu, ili na autoritetu druge osoe.


12/23

I think *ou should spend less.ou shouldn5t sit so close to television.ou ought to e more care:ul &ith *our mone*.

$M 6hould I?she?&eY3 se mo"e koristiti. !i#no koristimo +o *ou thinkY36hould I tr* to eat less3

+o *ou think I should see a doctor3$N must, kao i have to izra"ava sna"nu oavezu. %ust izra"ava oavezu kojauklju#uje mi/ljenje govornika.

I must get m* hair cut. 0govorim sama seiou must go and visit *our grandparents. 0roditelj govori detetu

$L must se takoe povezuje sa :ormalnim, pisanim stilom.>ll visitors must shoe proper I+.Books must e returned on time.

have to i must, don5t have to i mustn5t

$R have to i must nekad mogu zameniti jedan drugogI must e home * midnight. I have to e home * midnight.>li have to se koristi #e/e od must. >ko niste sigurni koji da upotreite, verovatno

je sigurnije da upotreite have to.)J %ust I...3 se mo"e koristiti, ali pitanja koja se prave sa have to su #e/a.

+o I have to do &hat *ou sa*3)1 have to ima sve olike, dok must nema.

I had to &ork until midnight last night.ou5ll have to stud* hard &hen *ou go to universit*.6he5s never had to do an* &ork.I hate having to get up earl*.I: *ou &ere a nurse, *ou &ould have to &ear uni:orm.

)$ don5t have to i mustn5t su potpuno razli#iti.8 don5t have to izra"ava odsustvo oaveze.2hen *ou go into a shop, *ou don5t have to u* an*thing.8 mustn5t izra"ava da je veoma va"no da se ne/to ne uradi.ou mustn5t drive i: *ou5ve een drinking.can, could, &ill i &ouldOan, could, &ill i &ould su modalni glagoli. oristimo ih kad ne/to tra"imo.Oould je malo :ormalniji, dok je can ne:ormalniji. Oould IY3 i Oould *ouY3 su

veoma korisni jer se mogu upotreiti u mnogim razli#itim situacijama.Oan I ask *ou a Tuestion3Oould *ou pass the salt, please32ould *ou mind i: I opened the &indo&32ill *ou help me, please3

&ill i shall?should


13/23

2ill i shall?should su modalni glagoli. oristimo ih kad ne/to nudimo.6kraeni olik od &ill se koristi da izrazi nameru, odluku ili ponudu datu u

trenutku govora.Oome over a:ter school. I5ll make lunch :or *ou.

Give me *our suitcase, I5ll carr* it :or *ou.U mnogim jezicima se za ovo koristi prezent, ali ne i u engleskom.I5ll give *ou m* numer.

&ill?going to i Present OontinuousU engleskom jeziku ima nekoliko olika koji se mogu koristiti kada "elimo da

govorimo o udunosti. 2ill, going to i Present Oontinuous su neki od njih. Zazlikaizmeu njih nije liskaili dalja udunost, niti sigurnost. Govornik ira koji olik eizarati u zavisnosti od toga kako vidi udui dogaaj. +a li je to plan, odluka, namera,ponuda, predvianje ili dogovor3


14/23

Izra"ava uduu #injenicu ili predvianje.


15/23

2hat are the ne& students like3PaziteX ada se tra"i opis, u odgovoru se ne koristi like.2hatFs ondon like3 ItFs ig and interesting.

%eutim, kada ne/to poredimo, mo"emo koristiti like u odgovoru. U ovom slu#ajulike zna#i sli#an?isti.2hatFs ondon like3 ItFs like li kada su sujekat relativne re#enice, ne mogu se izostaviti.I &ant a telephone that is eas* to use.

)M 2hich mo"e da se koristi za celu prethodnu re#enicu ili ideju.I passed all m* eams, &hich surprised ever*one.

)N 2hose koristimo kada govorimo o onome /to nekome pripada.9hatFs the man &hose dog ran a&a*.

)L 2here koristimo kada govorimo o mestima.2e &ent ack to the place &here &e :irst met.

6lo"eno sada/nje vremePresent Per:ect 6imple 9ensepomoni glagol Cto haveC 7 pro/li particip glavnog glagola6lo"enim sada/njim vremenom se izra"ava povezanost izmeu pro/losti i

sada/njosti, ta#no vreme de/avanja radnje nije nazna#eno, /to zna#i da smo vi/ezainteresovani za rezultat radnje nego za samu radnju.

Present Per:ect zna#i 'pre sada/njeg trenutka(. ada ismo rekli kada se radnja


16/23

odvija morali ismo da upotreimo pro/lo vreme 0past simple tense.

6lo"eno sada/nje vreme se koristiD

8da se opi/e radnja ili stanje koje je po#elo u pro/losti i nastavlja se u sada/njostiDI have lived in Belgrade since 1RLJ. 0"ivim u Beogradu od 1RLJ8te, i jo/ uvek"ivim

8da se izrazi radnja koja je zavr/ena u vremenskom periodu koji jo/ trajeDI have een to Paris this &eek. 0ove nedelje sam putovao u Pariz, nedelja jo/ nije

zavr/ena8da se ozna#i radnja koja je zavr/ena nekad u pro/losti, ali je rezultat radnje va"anDI have uoght a car. 0kupio sam auto, va"no je da je auto kupljen, nije itno kada

8uz priloge koji ozna#avaju neprekidan razmak vremenaD ever, never, *et, alread*,since, :orD4ave *ou ever een to 6eria3 0jeste li ikada ili u 6riji38da se izrazi radnja koja se upravo dogodila 0uz priloge CjustFF ili FFjust no&FFD9he guests have just entered the hall. 0gosti su upravo u/li u dvoranu.Pazite na een i gone.6heFs een to the United 6tates. 0iskustvo8nije sada tamo4eFs gone to the United 6tates. 0trenutno stanje8sada je tamo

Present Per:ect ili Past 6imple3

)R Present Per:ect koristimo za nesvr/ene radnje, Past 6imple za one koje suzavr/ene.

IFve lived in 9eas :or si *ears. 0 jo/ uvek "ivim tamoI lived in 9eas :or si *ears. 0vi/e ne "ivim tamo

J -idimo da se Present Per:ect odnosi na neodreeno vreme, dok se Past 6impleodnosi na odreeno vreme, /to mo"emo primetiti po izrazima za vreme koji se koristesa njima.

Present Per:ect = inde:initeD :or, since, e:ore, recentl*, alread*, *et...Past 6imple = de:initeD *esterda*, last &eek, t&o da*s ago, in 1RLR, &hen I &as

*oung, :or a long time, at N oFclock...

Present Per:ect 6imple Passivehas?have een 7 pro/li particip


17/23

Upotreljava se isto kao u aktivu.9hree million cars have een produced so :ar this *ear.4as he ever e made redundant3

Hrazalni glagoliPostoje tipa :razalnih glagola.9ip 1Glagol 7 re#ca 0ez ojektaa 4e put his coat and &ent out. 6he didnFt put enough &ood on the :ire and it &ent out.U prvoj re#enici, glagol i re#ca su upotreljeni ukvalno, dok u drugoj

predstavljaju idiomatski izraz. Go out zna#i ugasiti se.9ip $Glagol 7 re#ca 7 ojekat 0odvojenoa I put up the picture. I put up m* sister :or the night.U prvoj re#enici, glagol i re#ca su upotreljeni ukvalno, dok u drugoj

predstavljaju idiomatski izraz. Put up zna#i primiti nekoga oi#no na jednu no ili pardana.

9ip $ se mo"e odvojiti. !jekat 0imenica ili zamenica mo"e stajati izmeu glagolai re#ce.

I put up m* sister.I put m* sister up.>ko je ojekat zamenica, ona uvek ide izmeu glagola i re#ce.I put her up.9ip )Glagol 7 re#ca 7 ojekat 0neodvojiva 6he came across the room. 4e came across an old :riend.U prvoj re#enici, glagol i re#ca su upotreljeni ukvalno, dok u drugoj

predstavljaju idiomatski izraz. Oome across zna#i slu#ajno sresti.9ip ) je neodvojiv. !jekat 0imenica ili zamenica uvek ide posle re#ce.IFm looking :or 9om.6he takes a:ter her mother.9ip


18/23

Glagol 7 re#ca 7 re#caI get along ver* &ell &ith m* sister.4o& can *ou put up &ith that noise3

9ip :razalnih glagola je skoro uvek idiomatski. !jekat ne mo"e da menja mesto.ko vredno u#im, polo"iu ispite.I5ll pass m* eams i: I &ork hard.Uslovna ili i: re#enica mo"e stajati na po#etku ili na kraju. >ko stoji na po#etku

posle nje stavljamo zarez. >ko stoji na kraju, ne stavljamo zarez.

8 prvi kondicional se koristi da izrazi mogui uslov i verovatan rezultat uudunosti.I: *ou give me mone*, I &ill u* ne& shoes.ou5ll get &et i: *ou don5t take an umrella.


19/23

+rugi kondicional se gradi na sledei na#inDI: 7 Past 6imple, &ould 7 in:initiv ez to2ould W \d

I: I &orked hard, I &ould pass m* eams. 0ad i vredno u#io, polo"io ih ispite.I5d pass m* eams i: I &orked hard.Uslovna ili i: re#enica mo"e stajati na po#etku ili na kraju. >ko stoji na po#etku

posle nje stavljamo zarez. >ko stoji na kraju, ne stavljamo zarez.2ere se #esto koristi umesto &as u uslovnoj re#enici.I: I &ere *ou, I5d go to ed.I: she &ere cleverer, she5d kno& she &as making a mistake.

8 drugi kondicional se koristi da izrazi nerealanu ili neverovatnu situaciju iliuslov i njegov mogu rezultat u sada/njosti ili udunosti. Uslov je nerealan jer se

razlikuje od #injenica. Uvek mo"emo rei (ali...VI: I &ere a Prime %inister, I5d increase ta :or rich people. But I5m not Prime%inister. 0ad ih ja io Premijer, poveao ih porez za ogate ljude. >li nisamPremijer.

I: I lived in a ig house, I &ould have a part*. 0ut I live in a small house8 drugi modalni glagoli se mogu upotreiti umesto &ould.

ou could u* some ne& clothes i: *ou had some mone*.8 i: I &ere *ou, I5dY se koristi za davanje saveta.

I: I &ere *ou, I5d apologize to her.verovatnoi, ne u vremenu. !i#no je jasno koji kondicional trea upotreiti. Prvikondicional je realan i mogu, dok drugi kondicional izra"ava situacije koje se verovatnonikada nee dogoditi.

6o do IX


20/23

I like chocolate. 6o do I.I can s&im. 6o can I.I don5t lke &orking.


21/23

Uz Present Per:ect Oontinuous #esto koristimo C:orC i CsinceC.Hor koristimo kada pri#amo o razdolju vremenaD ; minuta, N nedelja, $J godina.>ko to razdolje se"e do sada/njeg trenutka upotreljavamo per:ekt uz :or, a ako je

to razdolje zavr/eno moramo upotreiti past simple 0preterit.

9ara hasnFt een :eeling &ell :or t&o &eeks. 09ara se ne osea doro ve dvenedeljeali9ara didnFt :eel &ell :or t&o &eeks, and no& she :eels &ell. 09ara se nije doro

oseala dve nedelje, a sada se osea doro.6ince koristimo kada znamo od koje vremenske ta#ke se odvija radnjaD u R sati, N.

januara, u petakIFve een stud*ing :or three hours. 0u#im ve tri sataIFve een &atching 9- since N p.m. 0gledam 9- od N sati posle podne9ara hasnFt een visiting us since %arch. 09ara nas nije posetila od marta

Hor se mo"e koristiti u svim vremenima, since se oi#no koristi samo sa per:ectvremenima.

Present Per:ect 6imple ili Oontinuous

1 6imple se koristi za radnju koja se zavr/ila.

IFve painted the edroom, and no& IFm doing the athroom.Oontinuous se koristi da opi/e radnju koja traje neki period i ono /to se desilo

tokom te radnje.IFm tired ecause IFve een running.

$


22/23

Huture2eFre going on holida* :or a :e& da*s.9he class ends in 1; minutes.IFll e home in an hour.

inD 6eptemer, 1RL$, summer, the holida*s, the 1R;Jss, the 1Rth centur*onD %onda*, %onda* morning, $L @ul*, Ohristmas +a*, holida*atD L oFclock, the end o: +ecemer, Ohristmas, the age o: :ive, lunch8time

Indirektan govorUoi#ajeno pravilo je da se glagol pomera (jedno vreme unazadV.+irektan govor Indirektan govor

Present Past(I love *ouV 4e said he loved me.(I5m going out no&V 9om said he &as going out.Present Per:ect Past Per:ect(2e5ve met e:oreV 6he said the*5d met e:ore.Past 6imple Past Per:ect(2e met in 1RL$V 6he said the*5d met in 1RL$.

2ill 2ould(I5ll mend it :or *ouV 6he said that she &ould mend it :or

me.Oan Oould(I can s&imV 4e said he could s&im.%a* %ight(I ma* comeV 6he said she might come.


23/23

8 ako je glagol u sada/njem vremenu 0npr. sa*s, asks(9he train &ill e late.V4e sa*s the train &ill e late.

8 ako se govori o ne#emu /to je jo/ uvek ta#no(I hate :ootall.V

I told him I hate :ootall.Zed re#i u upitnim re#enicama u indirektnom govoru je druga#iji.

Documents

English Intermediate Grammar