Emocionalno leenj homeopatijom PRAKTINI VODI Piter apel prevela Branislava Babi I PROMETEJ Novi Sad Naslov originala: Emotional healing with homoeopathv Autor: Peter Chappell > Peter Chappell Izdava: Udruenje za klasinu homeopatiju Jugoslavije Hahneman" i Prometej", Novi Sad, Zmaj Jovina 22 Za izdavaa: Zoran Kolundija ; Prevela: Branislava Babi Lektor: Radovan Babi Fond za otvoreno drutvo CIP BH6jiHOTeKa Ma-rime cpnCKe, Hobh Cafl 615/015.32(035) p Emocionalno leenje homeopatijom : praktini vodi / Piter apel; prevela Branislava Babi. - Novi Sad : Udruenje za klasinu homeopatiju Jugoslavije "Hahneman" : Prometej, 1999 (Novi Sad : Duplex). - 283 str.; 21 cm Prevod dela: Emotional healing with homeopathv / Peter Chappell. - Predgovor / Brajan Kaplan: 3-5. - Registar. ISBN 86-7639-452-0 a) XoMeonaTHJa - npupviHHUH Sadraj Re zahvalnosti 2 Predgovor dr Brajana Kaplana 3 PRVI DEO: Trauma i patnja 1. Trauma, patnja i homeopatija 9 2. Trauma 15 3. Istraivanje emocionalnog isceljivanja 40 4. Filozofski i psiholoki aspekti 82 DRUGI DEO: Homeopatija i isceljivanje 5. Osnove homeopatije 99 6. Homeopatija za skeptike 107 7. Smernice za leenje 115 8. Indeksi lekova 126 9. Obrasci trauma 179 10. Oporavljanje od emocionalne patnje smernice za samopomo 253 11. Zavrni komentar , 267 Dodatak: Dalje informacije 269 Indeks 278 Spisak lekova s preporuenim izgovorom naziva 284 Re zahvalnosti elim da se zahvalim svima koji su me podrali na putu kroz ivot, posebno onima koji su me najvie nauili: svojim roditeljima koji su mi podarili moj nesvesni deo, kao i svima onima koji su doprineli buenju moje svesti. Meu njima su moja deca Sara, Elejn i Oliver, moja unuka Zoi, kao i mnogobrojni tera-puti, prijatelji, prijateljice i ljubavnice, posebno Vendi, Dener, Teri, Aleksis i Rozalind koje su direktno doprinele ovoj knjizi, kao i sve moje homeopatske kolege i prijatelji. Takoe se zahvaljujem svojim uiteljima homeopatije, Tomasu Lakenbiju Momi, Vasilisu Gegasu, Dordu Vitulkasu, Rajanu ankaranu i drugima koji su na mene duboko uticali. Najvie se, ipak, zahvaljujem svojim naboljim uiteljima, svojim pacijentima i uenicima, koji su strpljivo trpeli moje uenje! Mnogo hvala i urednicima i osoblju iz Izdavake kue Element Books koji su moju knjigu preradili i uobliili. %! Predgovor dr Brajan Kaplan Niko razuman ne moe da sumnja u fantastian napredak koji je medicinska nauka postigla u ovom veku. Potencijalno smrtonosne bolesti kao to su upala plua, meningitis i tuberkuloza danas se lece skoro rutinski. Otkrie insulina donelo je olakanje dijabetiarima. Transplantacije organa donele su novi ivot i pokretljivost hiljadama ljudi. Demoni poput sifilisa ili Hodki-nove bolesti naprosto su saseene u korenu.

Ipak, veliki broj hroninih bolesti kao to su ekcemi, migrene, kolitis i artritis, da nabrojimo samo neke od njih, i dalje se teko lece. Uprkos tome, ortodoksna medicina, znatno potpomognuta tehnolokom revolucijom, ostaje i dalje prvi izbor za veinu ljudi na Zapadu. Iako joj niko ne porie velike pobede u ratu protiv bolesti, medu bolesnicima koji su joj se obratili sve ee se uje nezadovoljno mrmljanje. Razlog tome moda lei u injenici da konvencionalna medicina putujui sve dublje kroz elektronski mikroskop naunih otkria gubi iz vida drevno umee isceljivanja. Kako u nauci prevladava deterministiki nain miljenja, umee terapijskog sluanja potisnuto je u drugi plan. udesne stvari mogu se otkriti poveavanjem bolesnog tkiva, ali ispitujui elije tog tkiva dolazimo u opasnost da zanemarimo pacijenta kome one pripadaju. Bez sumnje, treba da posmatra-mo elije kroz mikroskop, ali pri tom ne treba da zaboravimo da se izmaknemo korak i sagledamo svet kojem te elije pripadaju. Pacijent u celini, njegova lina istorija, odnosi s ljudima, porodica, posao i poloaj u drutvu, sve to moe snano da utie na nastajanje i trajanje bolesti. Ironija je da je veina lekara i te kako svesna tih uticaja. Niko medicinski obrazovan ne porie da stres i strepnja mogu da izaEmocionalno leenje homeopatijom zovu ir na elucu. Ali ipak se taj ir leci lekovima koji zaustavljaju luenje kiseline u elucu. Kod oveka koji je doiveo veliki ok zubari esto zapaaju pogoranje stanja desni, ali su obueni da se bave samo desnima i zubima, zbog ega se esto ose-aju nemonima da se pozabave emocionalnim okruenjem koje je oslabilo imunoloki sistem i time dopustilo promene na tkivu. Za Pitera apela najvanije su psihofizioloke promene koje doputaju da se bolest razvije i spreavaju telo da se putem prirodnih isceliteljskih procesa izlei. U ovoj knjizi on otvoreno i iskreno govori ne samo o svom velikom iskustvu lekarahome-opate, nego i o sopstvenom ivotu i linom istraivanju psihote-| rapije. On smatra da je osetljivost na bolest obino izazvana velikim emocionalnim okom. Takav ok moe da se dogodi u detinjf, stvu, kao to smatraju mnogi sledbenici Frojda i Klajna, ili ak f u materici, jer emocionalna trauma majke moe snano da deluje na njenu fiziologiju, i da se prenese na plod. Naravno, kao lekari, ponekad ne moemo da otkrijemo takve traume, jer su esto savreno skrivene i zatiene, zakopane u nesvesno, isu-vie bolne da da bi ih se pacijent setio. Meutim, izgledi da ot-! krijemo ove dogaaje rastu ako, utei i sluajui saoseajno i s razumevanjem, dopustimo pacijentu da govori. Piter apel pre-! uzeo je zadatak da u svojoj praksi nae vremena za stvaranje takve atmosfere. Sluajevi koje navodi u ovoj knjizi tivo su koje ' se teko isputa iz ruku. Struan klasini homeopata slian je i detektivu koji u pacijentovoj ivotnoj prii traga za putokazima j koji e ga dovesti do pravog leka.Te vinjete lekarska struka e opisati kao anegdote" i bie u pravu. Autorova teorija da duboka emocionalna trauma moe izazvati osetljivost na bolest nije nauna, jer se ne moe ni potvrditi ni opovrgnuti. Ali prie nose peat autentinih dogaaja, a veina homeopata e se sloPredgovor iti da njihovi lekovi prepisani za osobu u celini, mogu da pro-izvedu duboke fizioloke i psiholoke promene. Homeopatski pristup pacijentu kree se izmeu dva pola. S jedne strane je prepisivanje leka za postojeu bolest, a s druge paljivo sluanje i ekanje dapacijent otkrije pravo sredite svog problema. Kod Pitera apela pretee drugi pristup, a ova knjiga koristan je doprinos klasinoj homeopatiji usme-renoj na celovitu osobu. dr Brajan Kaplan lekar-homeopata U februaru 1994. PRVI DEO Trauma i patnja PRVO POGLAVLJE Trauma, patnja i homeopatija Ova knjiga pokuava da itaocu prui obavetenja o emocionalnim traumama, o tome kako one mogu da nam se odraze na ivot i izazovu bolest, kako nam ograniavaju slobodu izraavanja time to potiskuju i poriu naa oseanja straha, besa, tuge i gubitka. One ine osnovu onoga to nazivamo bolest, a razreava-njem tih oseanja moemo bolest izleiti. Zamisao da emocionalna trauma moe da utie na bolest za mnoge itaoce moe biti potpuno nova, a kod nekih moe izazvati krajnu sumnjiavost. Ali u isceliteljskim strukama danas su to uobiajeni pojmovi. Moe se dogoditi da dogaaja koji nas je traumatizovao u prolosti nismo ni svesni. Mogue je, na primer, da ne budemo svesni da neprijatan dogaaj, koji se dogodio dok smo bili vrlo mladi, i danas dramatino utie na nae ponaanje. Ova knjiga to vrlo direktno i jasno objanjava. Cilj joj je da probudi vau svesnost i pomogne vam da se osposobite kako biste mogli sami sebi da pomognete. Sadri dovoljno informacija koje vam mogu pomoi da homeopatskim lekovima iscelite novije emocionalne traume i ilustruje sluajeve u kojima se to dogodilo. Takoe objanjava gde i kako zatraiti profesionalnu pomo. Potanko objanjava kako postii zaista udesna izleenja koristei homeopatiju na jednostavan, delotvoran i temeljit nain. Namenjena je itaocu bez ikakvog predznanja o homeopatiji. Moete je upotrebiti da biste sami sebi pomogli, ili kao vodi

u pronalaenju strune isceliteljske pomoi. Poto sadri mnoge nove zamisli, moe biti zanimljiva i profesionalnim homeopata-ma i studentima homeopatije. H)____________Emocionalno leenje homeopatijom______________ Neke homeopate e me moda kritikovati jer ohrabrujem ljude da sami sebi pomognu, poto je pomo profesionalca, naravno, mnogo delotvornija. Ja, meutim, poznajem veliki broj ljudi koji su sasvim sposobni da pomognu sebi i svojim blinjima, samo ako im se prue potrebne informacije. Osim toga, u mnogim zemljama u kojima radim, takva struna pomo naprosto nije dostupna. Pomalo sa strepnjom koraam obema stazama (i onom samopomoi i onom strune pomoi), nadajui se da e italac upotrebiti svoj zdrav razum i odluiti ta je za njega bolje. HOMEOPATIJA - KRATAK UVOD Homeopatija postoji oko dve stotine godina, a zasnovana je na odreenom broju principa i postupaka koji su isprobavani, proveravani i potvrivani u praksi vie od jednog veka. Samjuel Haneman, utemeljitelj ovog sistema leenja, otkrio ga je pomnim eksperimentisanjem i posmatranjem, a ostatak ivota je proveo usavravajui ga. Otkrio je da se leenje moe temeljiti na loginim i lekovitim naelima. Kljuni princip koji je otkrio glasi slino se leci slinim." Svi, na primer, znamo da nam dok seemo luk oi suze i peku nas. To su tipini simptomi alergije na polen, pa e se onima koji od nje pate prepisati lek napravljen od luka. Homeopate su otkrile lekovita svojstva vie stotina supstanci. Isprobavali su ih na dobrovoljcima, esto sebi samima, i stvorili obuhvatan skup lekova za veinu funkcionalnih poremeaja i bolesti kod ljudi. Haneman je uoio da znakovi i simptomi bolesti nisu i sama bolest, nego pouzdani pokazatelji za pronalaenje leka. Otkrio je da je bolest unutranji proces koji se odvija logino i po pravilima, i da osim telesnih komponenti ukljuuje misli i oseanja. Pokazao je da homeopatija leci poremeaje u razmiljanju, oseanju (psiholoke / emocionalne) i telu. Najvaniji izuzeci su neke mehanike povrede (ne samo spontano pomereni ________________Trauma, patnja i homeopatija______________11. prljen", jer on moe biti posledica unutranje napetosti), povrede koje zahtevaju hirurku intervenciju, neka po ivot opasna stanja i neke bolesti u poslednjem stadijumu. Haneman je, takode, otkrio jedinstven a jednostavan nain pripremanja homeopatskih lekova od nepreradenih prirodnih supstanci. Taj postupak, nazvan potenciranje, poveava njihova lekovita svojstva, a uklanja sve propratne pojave. U homeopatiji nema propratnih pojava - ona je potpuno bezopasna. Konvencionalna lekarska praksa obino je usmerena na leenje fizikih posledica traume, a ne obraa se panja na uzroke tih posledica, ili se oni ne prepoznaju, jer se u sutini veruje da je svaka bolest fizike prirode. Tako to dijagnozu postavlja na osnovu fizikih znakova, a zatim se ti isti znakovi negiraju lekovima, omoguava rast unutranjoj traumi koja moe da dobije dimenzije prave katastrofe. To je osnovni medicinski pristup bolestima kao to su astma, ekcemi, migrene, menstrualni problemi, artritis i upala grla. Homeopatski lekovi oponaaju" unutranje traume. Oni podseaju" telo da se od njih odlepi" i da ih razgradi", kako bi mogle da prirodno nestanu. Oslobaanjem unutranje traume njene spoljanje posledice (takozvana bolest), iezavaju. Prirodno su izlecene unutranjom isceliteljskom inteligencijom (imunolokim sistemom). To podstie prirodni unutranji proces da u budunosti oslobaa organizam od slinih trauma. Ako, na primer, neki lek omogui otru razmenu miljenja i raisti atmosferu, bolesnik moe uvideti da je to bolji nain reavanja problema, pa tako postupati i ubudue. PRIRODNI LEKOVI Tokom dvesta godina dugog perioda, homeopatski lekovi odabirani su procesom klinike eliminacije iz hiljada razliitih prirodnih supstanci. Oni danas predstavljaju praktino potpun skup is-celiteljskih energija koje odgovaraju psihofizikim traumatskim stanjima i kompenzacijama na koje nas prisiljava na ego. YZ____________Emocionalno leenje homeopatijom_____________._ Potpunim homeopatskim postupkom te su energije defin-isane, izdvojene i spremljene u boicama kao ista energija. One odraavaju obrasce trauma nastalih u ljudskoj rasi od njenih poetaka. PERSPEKTIVA KOJA OBUHVATA SVET Prema izvetajima Svetske zdravstvene organzacije, homeopatija je kao metod leenja na drugom mestu u svetu. Na prvom je kineska medicina, na treem leenje biljem, dok je konvencionalna medicina na etvrtom mestu. Imajui u vidu injenicu da ostala tri sistema leenja postoje ve hiljadama godina, to je vredno napomenuti. ak je i konvencionalna medicina u osnovi nastavak postupaka koji su primenjivani hiljadama godina. A jedan ovek radei iz poetka sam, utemeljio je novi sistem leenja koji je poput oluje osvojio svet i, zahvaljujui svojoj efikasnosti, uprkos ogromnom otporu, uspeo da se probije na drugo mesto. Da je homeopatija naila umesto fanatine zasle-pljenosti na razuman prijem, najverovatnije bi sada bila najzas-tupljeniji metod leenja u svetu. MOJ STAV Radei kao homeopata tokom poslednjih osamnaest godina, video sam veliku koliinu emocionalne traume, a i sam sam proao kroz brojna traumatina iskustva. Ova knjiga je rezultat mojih unutranjih iskustava, kao i zapaanja u mojoj homeopatskoj praksi. Spoznao sam da su povrni naini leenja koji su danas uobiajeni u naoj kulturi (npr., leenje hemijskim lekovima i

hirurgija), esto nepotrebni i nedelotvorni, ak i tetni, i da je razumevanje uzroka bolesti, uzroka emocionalne reakcije koja je dovela do bolesti kao i do njenog isceljenja, izuzetno radikalan pomak u dananjem pogledu na zdravlje. To moje ________________Trauma, patnja i homeopatija______________13 uverenje potkrepljeno je mojim iskustvom predavaa. Imao sam prilike da radim sa stotinama lekara koji su stalno iznova potvrivali sve to sam ovde napisao. Ako ste doiveli saobraajnu nesreu, jasno je da vam je esto potrebna hirurka intervencija, a vetina hirurga moe biti izuzetna. Hirurka intervencija moe biti prikladna i kad se patologija razvila, jer je dugo bila zanemarena. Bolje je imati vetaki kuk nego biti u invalidskim kolicima. Slino tome, ako obolite od smrtonosne bolesti, antibiotici su verovatno najbolji nain da se spasite. Moderna medicina je, najee, izvrsna u akutnoj ivotnoj krizi na kraju nekog hroninog stanja, ali kod rutinskih bolesti njeni nedostaci su oiti. Kako je homeopatija holistiki pristup leenju, u svom poslu pomno sluam pacijenta da bih shvatio njegovu bolest u kontekstu njegovog naina ivota. Kao homeopata pokuavam da sjedinim pacijentov nain ivota, njegove potekoe i bolesti u celovitu homeopatsku sintezu na osnovu koje prepisujem homeopatski program leenja. Tako saznam vie linih ispovesti nego veina ljudi. Sluam na hiljade ivotnih pria od kojih je svaka jedinstvena. Prie o bolesti propraene su oseanjima gubitka, tuge, straha, uasa, povredenosti, odbaenosti, nedostatka ljubavi, i jo mnogo ega. Ponekad su to prie o katastrofama, ratu, nasilju i zlostavljanju. Ponekad sluam o tajnoj policiji, o plemenskom ivotu, ili o istinskoj materijalnoj bedi. Cesto pacijentu u snovima dolaze slike koje su izraz trauma iz njegove bliske i daleke prolosti. Sve to pomeano izatkalo je obrazac koji je odraz svakog pojedinca, na nain dubok, a ipak jednostavan. Kada ga jednom uoimo i shvatimo, moemo ga prepoznati kod ljudi irom sveta. KAKO KORISTITI OVU KNJIGU U drugom poglavlju upoznaete neke osnovne ideje i primere emocionalnih trauma i bolesti koje su njihove posledice. To e 14 _________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ vam, nadam se, pomoi da shvatite i svoje i tue mehanizme i traume. U treem poglavlju izneseni su primeri, odnosno sluajevi, a u etvrtom se potanko razmatraju iznesene ideje u praksi. Ostatak knjige govori o tome kako homeopatijom sami i uz strunu pomo moete izleiti opisane traume. DRUGO POGLAVLJE Trauma PATNJA ivot je patnja", govore mnoga uenja iz Indije. ivot je teak", prva je reenica Pekovog bestselera Put kojim se rede ide. Isus je pretrpeo muke na krstu zbog nas", kau hriani. Iako nisam uveren da moramo da patimo, sasvim sam siguran da veina ljudi pati. Patnja nas prati u traumama odrastanja, u dogaajima, kao to su ratovi i ekonomske krize, u linim katastrofama kao i onim svetskih razmera. Smrt bliske osobe, bolest, gubitak posla ili doma, primeri su traumatskih kriza. Leei ljude sa svih krajeva sveta, ljude svih rasa i klasa, sluao sam puno o patnji. Ona je, rekao bih, jedno univerzalno iskustvo koje pogaa sve nas. TRAUME U ovoj knjizi puno govorim o obrascima koji lee u pozadini patnje. Te obrasce nazivam traumama. Time mislim na emotivne traume koje nastaju zbog oseaja povreenosti. Kada nam neka situacija postane preteka i ne moemo da se nosimo s njom, potiskujemo je i u nama ostaje trauma. Smatram da svi nai poremeaji izviru iz trauma koje nismo uspeli da proradimo ni u trenutku kada su se dogodile, a ni kasnije. Ako nam, na primer, neko blizak neoekivano umre, potrebno nam je da tugujemo. Ali ako ne moemo da se isplaemo, jer smo zaboravili kako se to radi, poeemo da oseamo bol. Ako kasnije razvijemo simptome kao to su postvirusni sindrom, hronina iscrpljenost, alergija na polen ili glavobolja, .16__________Emocionalno teenje homeopatijom____________ moda ih neemo povezati sa zaostalom tugom, ali ova vrsta uzroka i posledice pravilo" je za razumevanje zdravlja, i odvija se s preciznou satnog mehanizma. Kad god se neko razboli, a bolest nije oigledno zarazna poput boginja, vrlo je korisno ispitati ta se dogaalo pre toga - pre godinu dana, pre nedelju dana, ili pre jednog minuta. Postoje dva osnovna tipa traume: gruba i suptilna. Gruba trauma To su iznenadne traume koje nas potpuno savladaju. Ozbiljna bolest u porodici, prekinuta ljubavna veza, silovanje ili fiziki napad, iznenadni razvod braka, odvajanje ili smrt - uobiajene su teke traume u kojima ovek moda i moe sam sebi da pomogne. Ako ste u ranom detinjstvu doiveli incest, ili vas je neko seksualno zloupotrebio, napustio, usvojio, ili ako ste pretrpeli zastraujue iskustvo prilikom poroaja, verovatno ete u detinjstvu i odraslom dobu patiti od grube traume. U takvim sluajevima najee je potrebna struna pomo. Suptilna trauma Takve traume dogaaju se suptilno i neprimetno tokom odrastanja, sve od zaea. Mogu se dogoditi zbog ivota s roditeljem koji prolazi kroz traumu, pa se ona odraava na dete, moda u obliku okrutnog, tunog, povuenog, sarkastinog

ili neprisnog ponaanja, ili nekog drugog vida zlostavljanja. Batine, ostavljeno da samo plae, kanjeno, niko ga ne mazi ako se ponavlja, za sasvim malo dete to moe postati velika trauma. Na kraju one kod deteta izazivaju nesvesno zauzimanje odbrambenog stava koji mu pomae da podnese oseaj da je nevoljeno i preputeno samo sebi. ...... . Trauma 17 Nada, pouzdanje, hrabrost, lepota, ljubav, bes, suze itd Kritiki glas u poetku roditelj ili draga nam odrasla osoba, sada unutranji glas Slika 1: Suptilna trauma dovodi do zauzimanja odbrambenog stava Traume takve vrste dogaaju se deci u svim zemljama koje sam posetio. To je donekle neizbeno, s obzirom na to da smo mi kao roditelji i sami esto teko istraumatizovani. Takvi stavovi i postupci esto se odrasalima ine nevanim - oni su samo ono to su i njihovi roditelji njima radili - ali malo, ranjivo dete moe ih doiveti kao krajnje uznemiravajuu emociju. Te suptilne traume glavni su uzrok nae kasnije nesposobnosti da se nosimo sa veim traumama. Ako kao dete nauimo da ne plaemo, onda kao odrasli ne moemo da tugujemo kako treba. Postoji problem koji je ak i suptilniji. Neka deca se raaju osetljiva" i potrebna im je posebna ljubav i nega da bi napredovala. esto viam bolesnu decu iji roditelji nisu sposobni da vole bez dodatne pomoi i obuke. Jednom mi je jedna medicinska sestra ispriala kako se kao dete puno smejala. Njen glasan smeh je toliko razdraivao njenu majku da je esto bila kanja18 Emocionalno leenje homeopatijom vana. Ve sam primetio da je ukoena oko usta i brade, kao da neprestano pokuava da dri usta pod kontrolom. Onda je rekla da se i njen sin puno smeje, pa sam je pitao ta ona pri tom osea. "Razbesnim se i udarim ga, jednostavno ne mogu da se obuzdam", rekla je. Dakle, bila je jo u vlasti stare traume. Pitao sam je ta misli zato je majci smetao njen smeh. Odgovorila je da je i nju majka tukla zato to se smejala. Ne treba puno mate da bi se otilo nekoliko narataja unazad, pa da se vidi da je to klasina trauma koja se prenosi s generacije na generaciju, i oceni koliko je ona snana. Shvatio sam da su problemi ove medicinske sestre u bliskoj vezi s ovom traumom i na osnovu toga odredio koji lek treba primeniti da se ta patnja okona. Njena glavna tegoba, zatvor, bio je posledica njenog krutog stava. Uzrok trauma mogu takode biti potisnuta oseanja tuge, besa ili povreenosti, kao i misli koje nas proganjaju, kao to su: mrnja, izdaja ili oseaj odbaenosti. Mogu nastati u bilo kakvoj krizi: na poslu, kod kue ili u koli. Ima puno situacija koje mogu istraumatizovati na ivot, kao to su saobraajne nesree, ostajanje bez posla, selidba ili upropaen godinji odmor. Sve to dogaa se sada, a dogaalo se tokom itave novije istorije. Savremena medicina zna za posttraumatski sindrom stresa koji nastupa nakon ratova i linih katastrofa, shvata ga ozbiljno i pomae savetom i podrkom. Ova knjiga govori o takvim linim reakcijama na traumu, ma ta bio njen uzrok. Ova dva tipa trauma, suptilna i gruba, zapravo su jedno te isto. Prividno suptilnu traumu dete u svojoj ranjivosti moe doiveti kao grubu. Suptilne traume kod deteta umanjuju oseaj line vrednosti i sposobnost snalaenja, tako da kasnije grube traume deluju ak i snanije i ne mogu se proraditi. Moglo bi se pretpostaviti da e dete odgajeno s bezuslovnom ljubavlju, iji su mehanizmi za ispoljavanje oseanja (pla, ljutnja, itd.) ostali neoteeni, biti skoro imuno na grube traume. Trauma 19 Verovatno bi se u trenutku stranog dogaaja osealo pogoeno, ali kad sve proe, ono bi se oporavilo samo od sebe ili, traei pomo, od porodice i prijatelja. Takvi ljudi moda postoje, ali su retki. Na Zapadu, drutveno tkivo skoro da se raspalo, pretvorivi se u isprazno, povrno, nepovezano drutvo, hipnotisano televizijom. Umesto vrstih velikih porodica i doivotnih prijateljstava, vidimo ratrkane porodice povezane jedino telefonom, dugim putovanjima auto-putevima i avionima, prijatelje izgubljene u neprestanim prom-enama u naem na novac usmerenom drutvu. Ljudi esto nemaju nikoga kome bi se mogli obratiti. Traume svetskih razmera Tokom perioda od stotinu godina, velika kuga usmrtila je dve treine stanovnitva u mnogim evropskim zemljama. Bolesti belih osvajaa kao i njihove puke unitile su ogroman broj amerikih Indijanaca, tako da danas ive samo ostaci tih naroda. Ovi dogaaji su morali ostaviti neizbrisiv trag u seanju onih koji su preiveli, trag koji se prenosio sa narataja na narataj. Jedan uasan rat je zahvatio ceo svet u mom ivotnom veku, ostavljajui za sobom ogromnu pusto od koje se jo oporavljamo. U ovom trenutku suoeni smo s novim potencijalnim katastrofama: globalno zagrevanje, cepanje ozonskog omotaa, zagaivanje okeana, unitavanje ivotinjskih vrsta, krize koje bi mogle unititu skoro sav ivi svet na planeti, ekoloke katastrofe nezamislivih razmera, a traumatine za ivotinje, biljke i zemlju na dosad neuven nain. Sida preti

itavim kontinentima, a moda e se isto dogoditi s boleu ludih krava". Neki kau da ela planeta, na svim nivoima, duboko tuguje. Prema tome, nema mogunosti da se svetom proirene traume uklone; one su kao epidemija i svi su izgledi da e tako i ostati. f 20___________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ UNUTRANJI OSEAJ TRAUME ' Traume obino nose sobom skup emocija koje su meusobno povezane, kao to su: strah, bes, tuga/gubitak i nedostatak ljubavi. Smatram da su to osnovne traume. Trauma ima svoje faze ispoljavanja i oporavljanja. Dinamika traume bie kod svakog razliita, a zavisie od njegovog samo-potovanja, ranijih trauma itd. Obrasci nekih trauma dobro su poznati i dobro shvaeni. Medu njima su, na primer, knjige o umiranju Elizabet Kibler Ros i dela Alis Miler sa saradnicima o nasilju i zlostavljanju. Nedostatak ljubavi je verovatno temelj veine traumatinih oseanja, pogotovo oseanja usamljenosti, odbaenosti, nedovoljne vere u sebe i samopotovanja. Faktor koji doprinosi traumatinoj situaciji svakako je strah. Svi mi ivimo u odbram-benom stavu koji spreava dotok ljubavi kojom smo okrueni. Kao to kae jedan moj prijatelj, nedostatak ljubavi je na krst. Izlaz je u tome da mi volimo, a ne da oekujemo ljubav. U tom kontekstu ljubav je shvaena kao ljubaznost, poverenje, to to smo za nekoga tu, itd., bez ikakvih seksualnih konotacija. ZADRAVANJE NEGATIVNIH OSEANJA Iz iskustva znam da strah deluje na nas kao zatvor - previe smo uplaeni da bismo pustili u sebe dobro koje nas okruuje. Ponaamo se kao da su briga i podrka koje su nam dostupne neto strano. Strah od posledica esto je razlog zbog koga potiskujemo bes. Bes pojaan strahom moe se okrenuti prema unutra, pa postati tuga i oaj. Time se stvara osnova za sloenija stanja traume, kao to su depresija, oseaj krivice, ljubomora, usamljenost, izdaja, nepoverenje, nasilje, zlostavljanje, zavisnosti (alkoholizam, narkomanija, puenje, zavisnost o radu ili nekoj vezi itd.), od kojih svaka moe da se pretvori u bilo koju bolest. Trauma 21 , Kada smo zarobljeni u jednom stanju, kao to je usamljenost, mrnja ili depresija, ulazimo u zaarani krug, neprestano potvrujui svoj negativan oseaj svojim reagovanjem na normalan ivot. Oseamo, na primer, mrnju svaki put kad potisnemo bes, a ne izrazimo ga. Kad svoja oseanja ne bismo pothranjivali u svakoj moguoj prilici, verujem da bi se uskoro ugasila. Homeopatski lekovi vam pruaju priliku da tu vatru oseanja ugasite ili pustite da se ugasi sama. Ako tada iskoristite priliku da se oporavite, izmenite ivot i ponovo ponete da uivate u njemu, svaka se bolest moe izleiti. DINAMIKE FAZE TRAUME Poricanje, strah, uas, tugovanje, ok, ljutnja, izolacija, pla, odvojenost, bes, gubitak, radost, prihvatanje - sve su to faze kroz koje moemo proi, esto i po nekoliko puta dok se oporavljamo od traume. Svaki ovek e zastajati na razliitom mestu i odabrati drukiji put, u zavisnosti od novije i ranije istorije line traume. Tako e, na primer, osoba koja se oporavlja od silovanja prolaziti kroz strah, uas i bes, dok e osoba koja se oporavlja od smrti u porodici biti okirana, ljuta i tuna. Isto se dogaa i onima koji su traumu izazvali. Ljudi koji su poinili teak prestup, kao to je silovanje, obino e ga u poetku poricati. Leenje ovih osoba je prvenstveno usmereno na to da se suoe s istinom. Nakon toga dolazi spoznaja zato su to uradili (moda su sami bili rtva silovanja u detinjstvu), a to e zahtevati leenje drugih trauma. ovek koji se oporavlja od gubitka bliske osobe moe u poetku poricati smrt, zatim se ljutiti, oseati se krivim, biti potiten, da bi je na kraju prihvatio, i konano se vratio normalnom ivotu. Ali to su samo mogunosti. Svaki pojedinac e prolaziti kroz razliita oseanja u skladu s mnogobrojnim licima svoje prolosti i prilikama koje mu se pruaju za oporavak. Za neko22___________Emocionalno teenje homeopatijom_____________ ga taj proces moe sadravati fiziku bolest ili emocionalni bol; za nekoga samo malu nelagodnost. Stanje poricanja j Kada se dogodi neto to nas u tom trenutku smodi, i ne moemo da se odbranimo, uobiajeni proces je da to zakopamo u tkiva i elije svog tela - skoro namerno zaboravimo. To je ponekad jedini izlaz i u tom trenutku jedini mogui. Tako je sa svim traumama. Ono to ne moemo da proradimo u asu kad se dogodilo, zaboravlja se i pohranjuje negde unutra. Kasnije moe ponovo izroniti u seanjima i snovima, u ponavljanju jedne te iste situacije ili moda u bolesti. U jednom trenutku moe postati potrebna lekarska intervencija. Najpre dolaze poricanje i potiskivanje. Nakon saobraajne nesree ovek obino hoda naokolo, ponavljajui Dobro sam", a svima je oigledno da nije tako. Stanje poricanja moe trajati minutima, satima, danima, mesecima, godinama ili ak deceni-jama. Dete koje je doivelo incest esto to priznaje tek kao odrasla osoba. U saobraajnoj nesrei za priznanje je nekad potrebno svega nekoliko minuta, ali ponekad i dvadeset godina. Homeopatski lek Arnica leci posledice starih telesnih povreda, ponekad skoro sluajno. Kad na novu povredu delujemo Arnicom, nestaje ponekad i posledica neke stare povrede, moda artritis. Telo je bilo uhvaeno u obrascu stare povrede, koji je Arnica razgradila. Ta prvobitna povreda dovela je miie u stanje gra i napetosti. Da bi se to stanje odralo, potrebno je

odgovarajue oseanje ili misao koji, ma kako nesvesni bili, morali su se pojaviti, moda samo u deliu sekunde u trenutku kad se nesrea dogodila. Takve izbrisane" stare emocionalne traume dovode nas u situacije u kojima ponovo prolazimo kroz iste dogaaje. Nasilno ponaanje i strah od nasilja, seksualno zlostavljanje i seksualna zakoenost, bezrazlona potitenost i izofrenija, kao i svako Trauma 23 privienje, obmana ili mentalno stanje skoro uvek se temelji na stvarnim dogaajima koji su zaboravljeni", jer se u asu kad su se dogodili nisu mogli proraditi. Poricanje je uobiajena reakcija nekoga kome je saopteno da bolujeod[teke bolesti kao to je rak. Pacijent se moe ponaati kao da je sve u redu, ak i kada mu lekar jasno kae da je nade malo. Poricanje u tom trenutku moe iskljuiti svaku mogunost oporavka, jer bi se jedino izraavanjem straha i besa mogao otvoriti put unutranjoj radosti i drugim pozitivnim oseanjaima. Uporno poricanje zaustavlja proces isceljenja. Pacijent esto porie bolest, ak i kad zbog nje doe lekaru. Obino ni lekar ni pacijent ne misle daje pacijent odgovoran za svoju bolest, pa se ponaaju kao da je ta bolest ili avolje delo ili naprosto nesrean sluaj. Kad, kao to je esto sluaj, leenje ne uspeva, jer je usmereno na simptome (uz rast propratnih pojava i smanjenje pozitivnog uinka), poricanje se nastavlja. Lekarsko poricanje Znakovi i simptomi neke bolesti nisu i sama bolest. Oni samo ukazuju na to da neto nije u redu. Oni ukazuju na pozitivnu aktivnost imunolokog sistema koji pokuava da resi problem. Potiskivanje znakovaje^zapravoporicanje^injenice da neto ni]e u redu i ono odgaa primenu strategije leenja. Moe i otetiti imunoloki sistem, govoreci~mu kako nije u pravu. Bolest tada esto ulazi u ozbiljniju fazu. Puko premazivanje pukotina lekovima uobiajen je put da se trauma pretvori u bolest. Knedla u grlu bez suza, esto uzdisanje, glavobolje i kijanje, primeri su blokiranih trauma koje se izraavaju u manjim tegobama i simptomima. Ozbiljnije posle -dice mogu uslediti kasnije u ivotu. U naem Zapadnom zdravstvenom sistemu, poricanje traume se esto smatra leenjem. To se vidi ak i iz imena lekova: termini antibiotici, antihistamini, antidepresivi odraavaju etos poricanja koji je osnova i sutina 24___________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ leenja hemijskim lekovima. Naravno, lekovi su potrebni kada je ugroen ivot, bolest uznapredovala, ili kad dobra alternativa, kao to je homeopatija, nije dostupna. Ovo su sluajevi kad lekove treba primeniti, ali danas se to uglavnom ini kad ne treba. Uas i strah Ako je neko doiveo traumu obeleenu uasom, verovatno je da e se on pojaviti na neki nain u njegovom ivotu. Napao me je veoma snaan ovek maui velikim noem. Otrica noa bila je duga kao ela moja ruka. Moja instinktivna reakcija bila je da mu se suprotstavim, ali nakon zadobijene prve posekotine, shvatio sam kako je to glupo i pobegao. Nekoliko nedelja kasnije primetio sam da se na ulici bojim. Uas i strah mogu biti posledica napada, rata, bombardova-nja, pada, nezgode, ak iako ovek nije pretrpeo telesne povrede. Takvi primeri bie navedeni u narednom poglavlju. Ljutnja i bes Nakon neke krize, napada, kazne ili neprijatnosti, moe izroniti ljutnja usmerena na osobu koju smatramo odgovornom za traumatini dogaaj. Taj bes moe se potisnuti i izraziti u obliku krivice ili samookrivljavanja: "Samo da sam (da nisam) to uradio". Bes moe biti potpuno prikladna emocija, ali ga esto potiskujemo jer se smatra drutveno neprikladnim. Bes se javlja i prilikom gubitka bliske osobe ili nekog drugog gubitka, i prilikom nasilnog zlostavljanja, a ako se ne ispolji, moe se pretvoriti u depresiju. Trauma 25 TAiga Nakon gubitka esto dolazi tuga. Plakanje je pozitivan nain izraavanja tuge i vaan deo procesa isceljenja. ; Oporavak Nakon to su negativne emocije ispoljene, moe doi do niza spoznaja, prihvatanja i obnavljanja razloga za ivot i ljubav. U ovoj fazi ljudi spajaju prekinute veze, naputaju one koje im kode, biraju nove ivotne staze, prihvataju situacije, donose vane odluke ili se naprosto opuste i uivaju u onom to imaju. Evo primera koji sadri ceo taj proces, do koga je dolo nakon uzimanja homeopatskog leka. Svi sluajevi nisu tako dramatini. Bez razloga sam poela da jecam, i setila sam se da se radi o staroj povredi. Toliko sam se razbesnela na osobu koja me je zlostavljala da sam poela na nju da viem, ali onda sam se uplaila pomislivi da sam poludela. laa sam se razbesnela na majku jer me nije zatitila. Ona je morala znati, ili je trebalo da zna. Oseala sam se krivom to je optuujem, ali ona me je izneverila, nikad nije bila uz mene kad mi je bila potrebna, posebno u vremenima krize. Kasnije sam osetila da u ivotu idem pogrenim smerom i da moram da se zaustavim, razmislim o svemu i donesem neke odluke. Dakle, osoba se prvo rastuila, zatim se razbesnela, osetila strah, bes i krivicu, da bi dola do spoznaje, preusmerila svoj ivot i oporavila se. Pre nego to doe do potpunog oporavka, ovaj proces se moe ponoviti i nekoliko puta.

PRIRODNO RAZGRAIVANJE TRAUME Ako imate nekoga ko sa vama saosea i spreman je da vas saslua, neko s kim se oseate sigurni, na koga moete da se 26 Biftocionalno teenje homeopatijom Slika 2: Mesta zaglavljenosti u traumi naljutite, ili neki sport ili aktivnost u kojoj moete da iz sebe izbacite oseanja (fudbal, tenis, golf, plivanje, ples, muzika, pozoriste, poezija, ili ma ta to volite), verovatnoca da ete razgraditi traumu je vea. Oporavljanje od traume, u vreme njenog dogaanja ili kasnije, moe tei prirodno. Suze, kikotanje, razgovor, psovanje, smeh, ale, pla, jecanje, zevanje, uzdisanje i drhtanje, naini su oporavljanj a od traume, bila ona nova ili stara. Nasuprot tome, ako uvek ponavljamo neto od nabrojanog, to moe biti znak da smo zaglavljeni u traumi; neprestani osmeh, na primer, ili esto kikotanje ili uzdisanje. Kikotanjem se esto moemo osloboditi straha. Komiari, koji su u naoj kulturi jedna vrsta iscelitelja, esto izazivaju kikotanje jeftinim ili neprilinim alama. Oseanje da nam je Trauma 27 neprijatno oblik je straha, straha od smejanja, straha od privlaenja panje na sebe. Kad smo se dobro nasmejali, esto se ose-amo bolje: oslobodili smo se neega. Neki ovek koji je oboleo od raka, gledao je niz smenih video kaseta, pa je od smeha ozdravio. Jasno je da je znao ta je za njega dobro! Suze nas mogu osloboditi razliitih oseanja gubitka. Sve to je potrebno je neko skrovito mesto, a nekome i zagrljaj, i prihvatanje plakanja kao neeg dobrog. Muzika raspoloenja i filmske limunade esto su katalizatori za oslobaanje stresa i napetosti putem plakanja. Uzdisanje nas oslobaa napetosti koja se zadrava u dijafragmi, i est je mehanizama za oslobaanje kod odraslih. Psovanje, proklinjanje, "isputanje pare", bacanje i razbijanje predmeta, mogu nam pomoi da se oslobodimo besa. Udaranje teniske, fudbalske ili golf loptice, ili gledanje sporta na televiziji, takoe su mogui mehanizmi oslobaanja. Drhtanjem se esto oslobaamo od nagomilane ljutnje, kao to se vidi iz izraza: Drhtao je od besa." Zatvaranje prirodnih puteva oslobaanja od traume Mehanizmi putem kojih se novoroenad i deca oslobaaju od emotivnih trauma esto su blokirani. To se esto dogaa kada roditelj, nastavnik ili stariji brat ili sestra ponu da sprovode program potiskivanja emotivnog izraavanja, program koji su i sami nauili u detinjstvu. Oni zaustavljaju ili spreavaju spontano davanje oduka - kikotanje, vikanje, pla, i si. esto zato to ih ovo uznemirava, jer ih podsea na sopstvene nerazgra-ene traume. Izraz Ajde, ajde, ne plai!" , to dobro izraava. Obino je poruka ne plai" propraena neizreenom pretnjom, ponekad pljuskom, a najee neim to detetu odvlai panju na neto drugo (Ajde, ajde, uzmi ...). Ponavljanjem takve situacije dete e nauiti da ne plae (ili da ne besni, ne plee, bude radoznalo, itd.), ali e time porei vrednost svoje prirodne reakcije, a time i svoju sopstvenu istinu. 28__________Emocionalno leenje homeopatijom____________ Ako se dosledno sprovodi ovaj inae veoma rasprostranjen pristup odgoju dece, pla i ostale reakcije koje slue kao mehanizmi, oslobaanja e se blokirati, a to e se kod nekih ljudi i vidljivo manifestovati u ukoenosti i napetosti gornje usne. Pla se obino zaustavlja vrlo rano, pre treeg meseca ili u prvoj godini ivota. To se ee sree kod deaka nego kod _ devojica, jer su za devojice prihvatljivije suze, a za deake je prihvatljiviji bes. Tada esto dolazi do izopaenog izraavanja emocija - ako je jedan izlaz zatvoren, drugi slui kao loa i zbu-njujua zamena. Devojke i ene, na primer, plau kad su, u stvari, ljute, i zbog toga esto ne mogu da izau iz traume potisnutog besa. To je zato to im se govori da se ne ljute - to nije drutveno prihvatljivo. Slino tome, deaci i odrasli mukarci mogu biti zarobljeni u traumi tuge, jer suze ne mogu da teku. Oni e ak biti ljuti kad su zapravo tuni. To su, naravno, vrlo pojednostavljeni, gotovo stereotipni primeri. Veliki broj ljudi oba pola ne moe da plae ili da se razljuti, ali su navedeni primeri uobiajeni. Zakoenost izazvana strahom Programiranje straha mogu zapoeti majke koje strepe i preter-ano su oprezne ako su im deca u blizini vatre, visine, vode i drugih opasnosti". Takoe se ponaaju preterano zatitniki kad su deca bolesna, i to kad postoji zaista primerena zatita, a opasnost je neznatna. Briga za sigurnost moe postati opsesija. Poruke kao: ne prilazi", ne diraj" i nemoj ...", ue decu da ne istrauju, nego da se ponaaju kao da iza svakog ugla vreba opasnost. Suoena sa neim novim, ona naue da zauzimaju stav krajnje opreznosti, ograniavajui svoj ivot samo na ono to im je poznato. Ovaj oblik negativnog traumatizovanja je posebno tetan jer toliko toga ne uspevamo da izrazimo kad smo zakoeni strahom, mi . . ;-..; '.., , . .. Trauma 29 i UTELOVUENJE TRAUME Jedno dete su roditelji uvek kad je bilo uzbueno ili uznemireno, nastojali da zaokupe neim drugim. Pla je prekidan ljubaznim ali ometajuim primedbama, a uzbuenje je svoeno na smeak. Roditelji su slegali ramenima i skupljali ih. Ako probate ovo, uveriete se da je pri tom prilino teko neto i oseati.

Dete je oponaalo roditelje i nauilo isto tako da slee i skuplja ramena, i tako je potisnulo oseanja. Nakon nekoliko meseci ili godina, dete se naviklo na takav poloaj i odraslo vrlo mravo. Utelovilo je svoju traumu, uinilo je delom naina postojanja. Na taj se nain dranje tela prenosi sa roditelja na dete, odraavajui potisnutu emocionalnu reakciju i zarobljenu traumu. Jednu bebu su uvek smirivali donosei joj hranu ili lutku. Dobijala je flaicu kad god se uznemiri, bez obzira na njene potrebe (bebin pla moe da znai: nahrani me, pomazi me, promeni mi pelenu, dosadno mi je, igraj se sa mnom, okreni me, vrue mi je, hladno mi je, itd.). Sada to dete jede kad god je uznemireno i postaje debelo, kao i njegovi roditelji koji su na isti nain odgajani jednu generaciju ranije. (Ovo je pojednostavljena slika - novoroene se obino u poetku opire takvim smicalicama, pa je, da bi popustilo, potreban nean pritisak). Jednom mi je doao etrnaestogodinjak koji pati od ekcema. Celog ivota je bio zdrav, osim to je kao estogodinjak preboleo upalu plua. Zapazio sam njegov tuan pogled. Najpre sam ga pitao za oca, a on je smesta odgovorio: Napustio nas je kad mi je bilo pet godina." Bilo mi je jasno da mu otac zaista nedostaje, i da je tuga za ocem verovatno izazvala upalu plua, s obzirom na to da tuga snano deluje na plua, a posledica su esto problemi u grudnom kou. Njegove oi su mi govorile da jo uvek pati, da je traumatizovan i hronino tuan. 30__________Emocionalno teenje homeopatijom____________ elei da uspostavim bolji kontakt, pitao sam ga za njegove hobije: igrao je fudbal. Pitao sam ga na kom mestu. Levo krilo", odgovorio mi je. Na moje pitanje zato ba levo, objasnio mi je kako mu se ini da naginje" na tu stranu. Iz toga sam video da se u svojoj levoj strani osea sigurnijim, a to je strana koja predstavlja enski princip, u ovom sluaju njegovu majku. Smatra se da leva_strana tela predstavlja enske kvalitete: oseanja, intuiciju, sposobnost daTse daje i prima, dok desna predstavlja osobine koje se smatraju mukim: fiziku snagu, ^akciju, logiku. To je tako kod svih ljudi, bez obzira na njihov pol. Tom deaku je u osnovi bilo potrebno da redovno vida oca, ili da stvori prisnu vezu sa nekim drugim mukarcem (u SAD u tu svrhu postoje organizacije Drugara"). Jedno od pitanja koje sam mu uputio, bilo je: Zato je ekcem izbio ba sada ?" Deakova majka je sama pokuala da odgovori, rekavi kako intuitivno osea da je stres izazvan pubertetom, odnosno prelaenjem iz detinjstva u muevnost. Tu je odsustvo oca bolno izbijalo u prvi plan. Trauma je, dakle, duboko delovala na deaka. Obojila je u potpunosti deakovo poimanje stvarnosti, i bila uzrok tuge u njegovim oima. Odredila je njegovu poziciju u fudbalskom timu, njegove bolesti (akutnu upalu plua i hronini ekcem koji se neprestano ponovo vraao, i bitno mu oblikovala ivot). To je sluaj sa svakom nerazgraenom traumom. NASLEENE SKLONOSTI Istraivanje pozadine trauma i bolesti koje su njihova posledica esto nas vodi do naih roditelja, do roditelja njihovih roditelja itd. Pria medicinske sestre o smehu na stranici 11. pokazuje kako se to moe dogoditi. Traume mogu biti stare stotinama godina. Moda bi vam bilo zanimljivo da razmislite o obrascima trauma u svojoj porodici. Najbolje je zapoeti razgovor sa najstarijim lanovima porodice. U njihovim priama moete otkriti vrlo recite obrasce. Moda ete otkriti njihov odraz i u sebi. Trauma 31 Neki filozofi kau da nema pravih poetaka. Sa tog stanovita traume su, dakle, oduvek postojale, i u vaoj porodici su vero-vatno ve generacijama. Pogledajte ovaj primer. Novoroeni deak je neeljeno peto dete, zaeto dugo vremena poto su roditelji zavrili svoju planiranu porodicu. Odrasta oseajui se duboko neeljenim, a to dalje deluje i na njegovu decu, jer je po naravi hladan, a na kraju ih i naputa. Tako se ista nerazreena trauma ponovo odigrava u njegovom ivotu. To se moe nastavljati generacijama. Ljubomora u treoj generaciji", po mom je iskustvu vrlo rasprostranjen problem. Porodina trauma Kada posmatram porodicu na okupu, esto sam zapanjen slinou njihovog dranja, izraza lica, konstitucije tela, pokre-la, naina govora, izraza kojima se slue, kao i predmetima njihovog interesovanja. Slinost izmeu roditelja i dece nastupa sa izuzetnom preciznou, a tako je i sa traumama. One se uvaju u sebi kao seanja, misli i oseanja, kao napetost u miiima, u dranju tela (npr., sputena ramena ili uvuena prsa), u svim elijama u svim sistemima naeg tela. Manifestuju se kao iscrpljenost, nedostatak vitalnosti i potisnuta oseanja koja unutra linjaju. DELOVANJE TRAUME NA IVOT Preterane i nedovoljne reakcije \ Jobiajeno je da se povrede, zbog opisanog programiranja, potiskuju i donekle ograniavaju. Takvim gomilanjem malih trauma u nama nastaje jedna velika, a svaka joj mala trauma doprinosi sve dok se konano ne ispolji kao bolest. Svaki put kad 32__________Emocionalno leenje homeopatijom____________ doivimo novu traumu, reagujemo odgovarajuim oseanjem, ali i svim ranijim oseanjima koja su s njom povezana. Posledica je ili preterana ili nedovoljna reakcija. Evo primera pretovarenih" trauma na delu. Ako vam neko stane na nogu, odgovarajua bi reakcija bila da mu odmah i direktno kaemo: Stali ste mi na nogu i to me boli. Molim vas, pomerite se."

Preterana, traumom izazvana reakcija glasila bi: Pomeri se, kretenu, da ti ne razbijem glavu!" U toj pretnji nije ak ni reeno zato se od osobe zahteva da se pomeri, pa sve ukazuje na potisnutu ljutnju, duboku traumu, gnev na ivici nasilja, kao i agresivan stav. Oprostite, molim vas, da li bi vam bilo teko da se malo pomerite", izreeno tihim, bojaljivim glasiem, uz blagi smeak, ukazuje na potisnuti bes i poloaj rtve. Razlog zahteva da se osoba pomakne ni ovde nije naveden. Izvan sadanjosti Svaka stara trauma uslovljava, ograniava i optereuje nae reakcije u sadanjem trenutku, drei nas zatvorenima u stare obrasce ponaanja. Umesto da reagujemo u skladu s trenutkom, donosimo prtljag iz prolosti. Kad, na primer, ujemo za smrt suseda, obuzme nas duboka tuga zbog smrti bliskih ljudi koje smo voleli. Ako smo odgojem u strahu, biemo, verovatno, oprezni u svemu to radimo, bojati se svega novog i mrzeti promenu. Ako smo kao deca bili rtva nasilja, biemo moda nasilni prema svojoj deci, kanjavati ih i tui za beznaajne greke u ponaanju. Trauma moe da nas tera da drugima vladamo, da ih kritiku-jemo ili ih zlostavljamo, umesto da ih podravamo i ohrabrujemo. U nama pohranjene traume tako oblikuju nae svakodnevne reakcije. ,.,,.,.. __________________ Tmurna___________;:' ............!& Ponavljanje 5 Kada se neke traume nismo oslobodili, ona se esto stalno iznova ponavlja. Ako neko, na primer, ne moe da se oslobodi tuge, tada e verovatno u njegovom ivotu biti vie situacija u kojima se tuguje. Devojica u pubertetu koja je doivela da ju je otac odbacio, otiavi dok je bila jo sasvim mala, ostala je verna ide-alizovanoj slici oca. Tako je nesvesno privlaila mladie koji su bili slini njenom ocu, i odbacivali je. Ona nije bila svesna da sama ponavlja ovaj proces, ali zapravo je to inila. Slino tome, devojica koja je u utrobi majke pretrpela pretnju abortusom, birae nasilne partnere koji e joj pretiti. Za mnoge je ljude uobiajeno da se, ako neto poe naopako, osete traumatizovani na nain koji ih podsea na slino iskustvo iz prolosti, tako da osim sadanjeg, izraavaju i proli bol. Izgleda da u praksi, kad su se traume jednom uselile u nas, privlaimo dogaaje koji u nama izazivaju ono to smo oseali prilikom tih prolih trauma. To nazivam "ponavljanjem akcije". U tom ponavljanju ima neke logike. Traumatizovani smo iznutra, i naa najdublja, unutranja isceliteljska inteligencija trai naine da resi problem. Ponavljanje akcije" koje nas podsea na staru traumu, moe biti aktivan korak ka isceljenju. Ako tim putem dobijemo odgovarajuu pomo, tada mogu biti izleene sve sline prethodne traume. Kad se to jednom dogodi, nema vie potrebe za ponavljanjem, pod uslovom da je trauma u nama razgraena i da je dolo do promene u naem spoIjanjem ponaanju. Tako svaka ivotna kriza nosi u sebi klicu naeg potpunog ozdravljenja. Zato je tako vano da na svaku krizu obratimo panju i shvatimo ta ona zapravo predstavlja - celovit izraz onoga to nije u redu. U homeopatiji kaemo da su znakovi i simptomi pokuaji tela da nam pokae ta nije u redu. Oni nisu ni bolest ni trauma, nego samo njeni pokazatelji. Oni su, ako elite, ogledalo svega to je u vezi s prvobitnom traumom. Tako su dogaaji u naem ivotu, posebno oni koje smatramo traumatinim i stresnim, 34___________Emocionalno teenje homeopatijom______________ znakovi i simptomi ponavljanja akcije" naih najdubljih trauma. Posmatrajui "ponavljanje akcije", moemo da deifrujemo prvobitnu traumu. To je veoma mono i praktino orue za razumevanje onoga to se dogodilo u prolosti. Znai da iz sadanjosti moemo rekonstruisati prolost (i obrnuto). Ovo je jo jedan vid univerzalnog principa - da su akcija i reakcija jednake ali suprotnog smera. Pretvaranje traume koja se ponavlja u profesiju I zanimanje moe biti odraz ponavljanja akcije". Za to postoje mnogobrojni klasini primeri, od kojih neke navodimo: Veterinar koji je u detinjstvu nalazio emotivnu sigurnost jedi-' no u druenju s kunim ljubimcem Detektiv koji je kao dete bio prevaren Policajac koga su u detinjstvu esto tukli Hirurg koji je kao dete imao brojne operacije Osteopata koga su strogo kontrolisali Prostitutka koja je bila seksualno zloupotrebljena Usamljeno dete koje je puno italo i postalo bibliotekar Duhovni uitelj koji je izgubio vezu" prilikom roenja Devojka koja je pomagala majci da bi stekla odobravanje, pa sad radi kao kuna pomonica Primarno stanje traume utie na ovekov ivot , bilo u uzboru zanimanja, bilo u izboru ivotnog stila. Stepen uticaja razlikuje se od oveka do oveka. To vai za pop-zvezde i politiare, za milionere kao i za kancelarijske slubenike. Upoznao sam veliki broj ljudi koji su radili na tome da se oslobode prolosti", i to im je bila skoro opsesija, a ipak se nisu mogli osloboditi modela stare traume. Nai ivoti su jedan veliki model traume, u Trauma 35 koji su utkani relativno zdravi delovi. Kao to je rekao jedan moj uitelj: Ljudi su labavo povezan skup loe odabranih

osobina". Isceljivanje ovih trauma nije, dakle, lak proces. Ponavljanje akcije" kao zavisnost ivotni stil koji je obeleen zavisnou (od kocke, alkohola i si.) odraz je stanja traume, kao i pokuaja da se od njega sakrijemo, da ga poreknemo, a istovremeno do kraja iivimo. Tu spadaju ovisnici o vezama, tj. ljudi koji se samo u nekoj vezi oseaju sigurnima, alkoholiari, korisnici droga, puai, prisilni pomagai, osobe koje ne mogu bez televizije, radoholiari - svako ijim ivotom dominira jedna jedina aktivnost. Ta su ponavljanja akcije" velika kao sam ivot - jedna je crta toliko dominantna da boji elo ponaanje. I bolest se moe smatrati oblikom zavisnosti, zavisnost u kojoj se ponaanje pretvorilo u bolest. Ponavljanje akcije" u smrznutom okviru" ; Neke situacije mogu biti trajno stresne bez vidljivog naina da se promene. To moemo nazvati ponovljenim uzrocima stresa koji se ne daju ukloniti. Mogue je, naravno, tvrditi da ivot ukljuuje stres, da je on od sutinskog znaaja za pojedinani i zajedniki napredak, i to je verovatno tano. Ali ovde razmatramo situaciju kad smo zarobljeni u veoma stresnoj situaciji. Uzmimo primer oveka koji ima dobro plaen posao u podruju gde vlada velika nezaposlenost. Saradnici mu govore: Srenie, ima ovde posao!" On je svestan da je posao teko nai i jedini je hranilac petolane porodice. Ipak, mrzi taj svoj posao. Nakon estog lakeg poboljevanja, prehlada mu prelazi u grudni ko i razvija se u upalu plua. To je za njega jedini nain da se malo odmori, da se malo ukloni od stresne situacije. 36___________Emocionalno leenje homeopatijom_____________ Neki poslovi naprosto ne odgovaraju nekim ljudima, pa bolest moe biti nesvestan nain da ih prekinu. Kad je neko prisiljen da radi u takvoj situaciji, trauma se uvek iznova ponavlja, a time i uzrok bolesti. Tuan sluaj velikog stresa je dete delikvent" koje postaje zavisno od droge, i od svoje majke koja ga ludo voli, trai sve vie i vie novca. Majka mu ga daje. Kasnije dete zapada u stanje da po ceo dan sedi pred televizorom, iz dana u dan, godinu za godinom. Ni doktori ni psihijatri ne mogu mu pomoi. Majka o tome ne moe da govori ak ni sa svojim muem; to joj je isuvie bolno. Otac utehu i pribeite nalazi u kafani, pijui sa prijateljima. Majka, zaglibljena u situaciju koja joj izgleda bezizlazno, duboko pati, i na kraju oboljeva i umire od raka. Takvi su sluajevi moda retki, ali oni manje ekstremni su vrlo esti. Jasno je da se ova situacija moe popraviti. Ali ovek koji se u njoj nalazi moe da je uopte ne bude svestan, moe biti previe uplaen da je izemeni, ili spreen ekonomskim prilikama. Nije svako spreman ili voljan da uini taj napor, ali je na kraju prisiljen da se donekle izmeni kako bi se izleio. Ako je situacija dovoljno loa, moe da bira: ili da se menja svesno, ili j3a bude izmenjen nesvesno, bolejujilijaekim drugim traumatinim dogaajem." Delovanje nasledenih bolesti Nasledene bolesti su esto glavni problem kod male dece. Ove bolesti esto ostave posledice u ranom detinjstvu i za njih je potrebna struna pomo. Tuberkuloza kao traumatska bolest u sutini je bes, pohranjen u pluima kao tuga. To je temelj za beskrajne probleme u grudima i disajnim organima, za stalne prehlade itd. (To vai i za svaku drugu ozbiljnu bolest). Najbolje je pokuati da se ovo resi pre zaea. Razlika izmeu dece zaete pre i posle leenja traume bolesti moe biti ogromna. O traumi - bolesti potanko se raspravlja u treem poglavlju. , ,, Trauma 37 ,-. KOMPLIKACIJE KOD TRAUMA i ti Dvostruke veze koje ograniavaju leenje Dvostrukom vezom nazivamo situaciju u kojoj je upravo osoba koja bi nam u krizi mogla pomoi i sama ukljuena u tu krizu, ili je ak moda i njen uzrok. Ako vam umre mu, a vi imate najbolju prijateljicu s kojom moete o tome da razgovarate, moete se oporaviti. Ali ako vam tada prijateljica umre, onda je to druga pria. Nakon pogreba ostajete sami i nema nikoga ko bi vam bio dovoljno blizak da biste mogli da mu se obratite. Ta dvostruka veza znatno oteava oporavak. U sluaju razvoda, kada je va brani partner najblia osoba kojoj ste se poveravali, ne postoji niko s kim se oseate dovoljno bezbedno da mu se poverite. U sluaju incesta, onaj koji zlostavlja je obino roditelj a drugi roditelj je u preutnoj saglas-nosti, tako da nema bezbednog mesta gde bi se stres mogao po-neti. Isti je sluaj s izdajom i mnogim drugim situacijama. Dvostruku vezu, dakle, imamo kad je uzronik traume ista osoba kojoj bismo se u normalnim okolnostima obratili za pomo. Ironini faktor " Trauma se zadrava i uvek iznova manifestuje zbog oiglednog ljudskog instinkta. Ljudi pokuavaju da rese problem inei upravo suprotno od onoga to je potrebno. Ako, na primer, ne moete da podnesete oca ili majku, govorite: Kad odrastem neu biti kao oni", okreete im lea i drite se podalje od njih, vcrovatnoa da ete biti kao oni jo je vea. Da biste resili prob-j jlcme linosti koji potiu od roditelja, bolje je ostati blizu njih, i! suoiti se sa ouenou koju nosite u seb'i, jer e u protivnom^ i narasti i uvrstiti se. Izbegavanjem se problem nee resiti, slavie, postae jo vei. Potpuno prihvatanje problema je put kroz iglene ui. . .- ,. 38__________Emocionalno teenje homeopatijom____________

Taj ironini faktor kao da perverzno vlada uroenom ljudskom reakcijom na problem. Pobei od njega, a ne raistiti ga, zanemariti ga a ne suoiti se s njime, izvui se umesto pomoi, gurnuti glavu u pesak - sve to pomae da se trauma u nama uvrsti. ISCELJENJE Bolest kao kriza Bolesti se mogu shvatiti i pozitivno. To je kriza izazvana naim unutranjim potrebama da razreimo stare traume i promenimo na ivot iznutra i spolja. To je kriza, ali ne i katastrofa. Korisno je poznavati traumu Poznavanje prirode traume vrlo je korisno za pronalaenje naina razgraivanja i same traume i bolesti kao njene posledice. Moe nam takoe pomoi da odredimo koliko e leenje trajati, kao i znakove izleenja. Znati neto o traumama - kako ive ti bez njih, kako se od njih oporaviti, ili kako ih smanjiti - moe biti od velike pomoi roditeljima u odgoju dece, kao i u ivotu uopte. Homeopatskim lekom mogue je, meutim, delovati i bez poznavanja traume. Neuspesi u leenju Zbog dugovenosti, dubine i sloenosti traumatinog procesa, povrno leenje esto ne daje zadovoljavajue rezultate. Godine leenja, bilo konvencionalnom bilo alternativnom medicinom, mogu biti uzaludne jer ne uspeva da se dosegne koren traume. Veliki broj pristupa samo zagrebe po povrini. Hemijski lekovi koji deluju samo na simptome ne uspevaju ak ni to. Oni samo pfefarbavaju" pukotine ili nas uvruju u naem stavu negiranja. To se nikako ne moe nazvati pokuajem leenja. Iz iskus-Tva znam da veliki broj terapija, koje nam mogu poveati enerTrauma 39 giju i vitalnost (npr., homeopatija, osteopatija, akupunktura, psihoterapija), ne uspevaju da dosegnu koren traume ili bolesti, zato to ni terapeuti ni pacijenti ne shvataju teinu problema. Razgraivanje dubinske traume zahteva preciznost u odreivanju glavnog problema, a zatim viemesenu, a ponekad i viegodinju istrajnost u njegovom reavanju. Zahteva i razvijanje novog naina funkcionisanja, ako elimo da se nove traume prorade, a ne da se opet akumuliraju. Trae i podrku u iznalaenju naina za ispoljavanje besa, straha i tuge u trenutku kad su se dogodili - da ta oseanja izrazimo umesto da ih zarobimo u sebi. Zbog svega toga isceljivanje nije lako i ne postie se esto. Proces isceljenja Iscelite traume, pa e prirodni procesi u oveku preovladati, i bolest nestati. Isceljivanje je usmereno na traumu, a telo onda prirodno ini ono u emu ga je trauma spreavala. Moji prijatelji koji se bave drugim metodima isceljivanja, u sutini tako postupaju. Iscelitelji, maseri, osteopate, pa i psihoterapeuti, na jedan ili drugi nain. To je univerzalni proces kroz koji svi moramo da prodemo da bi se oslobodili traume i iveli ivot u njegovoj punoi. ZAKLJUAK U ovom poglavlju istakao sam ideje i koncepte do kojih sam doao posmatrajui ivote ljudi. Te ideje se pojavljuju u razliitim oblicima u svim sistemima koji ele da shvate sutinu ljudskog postojanja. To je, naravno, samo povran pregled. Nadam se da e ipak biti dovoljno da vam pomogne da shvatite sutinu o bolestima zaglavljene energije" koje su posledica traume. Na narednim stranicama otkriete vie o traumama, i onda nai osnovne informacije potrebne za odreivanje postupka leenja homeopatijom, ili za pronalaenje pomoi nekim drugim holistikim metodom isceljivanja. TREE POGLAVLJE Istraivanje emocionalnog isceljivanja Sluajevi koje u sada navesti istinitim ivotnim priama ilus-truju veliki broj uobiajenih trauma. U nekim sluajevima pacijent je uspeo da sam sebi pomogne, dok je u nekima bila potrebna struna pomo. Zeleo bih da vas te prie uine svesnijim o tome kako trauma nastaje i prue vam bolji uvid u traumatini proces. Obino u svakom primeru istiem samo jedan aspekt, ali je jasno da se pojedini sluajevi preklapaju i da svaki od njih sadri nekoliko aspekata. Iako sam nabrojao veliki broj razliitih problema, time ni izdaleka nisam obuhvatio sve poznate traume. Pre bi se moglo rei da sam ih odabrao na temelju sopstvenog iskustva. Niz pria poinje s temom tuge i gubitka, poto se s njima najee susreemo, a nastavlja se sa traumama zaea, boravka u materici, roenja, odrastanja i odraslog doba. Pokuao sam da ih grupiem koliko je to bilo mogue, ali ivot se ne da smestiti u uredne kategorije. Svestan sam da sam neka pitanja pojednostavio, pa neka iskustva mogu izgledati plitka i beivotna. To sam uradio delimino zato to nisam hteo da izneverim poverenje ljudi koji su mi svoje prie ispriali, a delimino zato da bih stvari pojednostavio, jer se prema mom iskustvu mnoge line pripovesti u sutini mogu svesti na jednu jedinu snanu traumu. Istraivanje emocionalnog isceljivanja ________41 TRAUME TUGE Smrt branog druga Posetila me je starija ena. Mu joj je nedavno umro, i tada su joj se vratili simptomi koje je imala tokom menopauze navala vruine u telu i druge tegobe. Ponudili su joj hormonalnu terapiju, ali je intuitivno oseala da to nije reenje.

Razgovarajui s njom, otkrio sam da se zapravo nije dovoljno isplakala. Njena tuga je bila u njoj zarobljena, pa je ena preda mnom esto uzdisala. Bila je potrebna Ignatia, da joj povrati zdravlje. Njena trauma bila je tuga pogorana time to nije imala o njoj s kime da razgovara, jer joj je jedini bliski prijatelj, njen suprug, preminuo. Osim toga, ena je smatrala da je njen stav olien u ukoenoj gornjoj usni" ispravan. inilo joj se da svoju tugu ne moe ni sa kim da podeli. Ni lekar nije prepoznao njen pravi problem. Navedeni sluaj slian je mnogim drugima. Homeopatski lek, Ignatia, olakao joj je da otvoreno plae, umesto da u svakoj prilici sakriva suze i njeni simptomi menopauze su nestali. Ponovljeno razoarenje i tuga aron se bliila etrdesetoj, i posle nezadovoljavajueg prvog braka uspela je da ostvari stabilnu vezu. Sa svojim drugim suprugom dobro se slagala. Godinama je patila od blaeg oblika astme, ali joj se u zadnje vreme stanje pogoralo. Saron je sa novim muem pokuavala da zane dete, ali nije uspevala. Testovi su pokazali da su joj jajovodi zaepljeni. Pokuavala je i s vetakim oploivanjem, ali bez uspeha. Zadnji pokuaj, pre nego to su i od toga odustali, je meutim uspeo. 42 Emocionalno teenje homeopatijom Ali poto su raniji pokuaji uvek izazivali veliko oduevljenje propraeno jednako velikim razoarenjem i alou, ovaj poslednji uspeh nije uspeo da ih razveseli. Osim toga, pre godinu dana aron je umro i otac koga je mnogo volela. Bila je to, dakle, sloena slika razoarenja i tuge. Za pogorano stanje astme bila joj je potrebna najpre Ignatia, da bi se oslobodila stresova detetovog zaea uveanih oevom smru. Smrt na poroaju Majka je umrla na poroaju, a ensko novoroene je ostalo ivo. Majina smrt dogodila se nepanjom lekara. U bolnici su to prvo pokuavali da prikriju, ali je istina ipak isplivala na svetio dana. Otac, ophrvan bolom, bio je besan i razoaran. Bio je, naalost, vrlo zatvoren i nije mogao, nije eleo da govori o svojim oseanjima. Godinama je svoju tugu skrivao u sebi. Za novoroene je to znailo ne samo patnju zbog gubitka majke ve i odrastanje uz duboko traumatizovanog oca. On je zapravo bio odsutan" - nije joj bio dostupan, jer se bavio sopstven-om tugom. Sta e se dogoditi kad ona bude imala decu? Ukoliko ne razrei traumu dvostrukog naputanja i traumu tugovanja, moglo bi se dogoditi da uopte ne eli decu. Ako zanese, moe se desiti da oseti duboku nelagodnost u pogledu smrti, a ako tu nelagodnost osvesti, moe se pokazati kao strah da e poput ' majke umreti pri poroaju, pogoran tugom zbog oca/supruga. Ili e je moda biti toliko strah da rodi da e joj biti potreban carski rez. A ta e biti sa detetom u njenoj materici? Kakve poruke straha i tuge e njemu stii tamo? Nain pomaganja odrasloj eni u takvoj situaciji zavisi od toga kako je dolo do traume, kao i od mogunosti da postoji viestruka trauma. Takve viestruke traume obino se lece jedna za drugom, time da se poinje s poslednjom traumom, a zatim redom u vremenskom nizu ide se unazad (obrnuto od redosler _____________Istraivanje emocionalnog isceljivanja___________43 da kojim su se dogaale). Ovde e se, verovatno, prvo leiti tuga, a zatim odbacivanje/naputanje. Pravilo kod viestrukih trauma je da se prvo uzme ono to je na vrhu", a na to e, verovatno, ukazivati i ponavljanje akcije". Zatim se slede tragovi i simptomi prema dubljim i starijim traumama. ak iako su se dve razliite traume dogodile neposredno jedna za drugom, njihove posledice mogu biti meusobno udaljene meseci-ma, pa i godinama. Navedeni sluaj bi se odvijao znatno drugaije da je otac u asu enine smrti imao Ignatiu, i da je i dete leeno. Nikada nije , suvie rano leiti decu. Ona izvrsno reaguju na homeopatske lekove. Deak koji je skoro umro Devetogodinji deak teko je oboleo od bubrega. Leili su ga najbolji lekari, jer su roditelji to mogli da priute. Kad se inilo da je vrlo blizu smrti, u bolnici ga je posetio homeopata. Izalo je na videlo da decakovi roditelji vode dugotrajnu i gorku brakorazvodnu parnicu, i da meusobno razgovaraju samo zato to im je dete ozbiljno bolesno. Videlo se da je dete zbog tog razvoda duboko uznemireno. Deaku je data Ignatia, homeopatski lek za razoarenje/tugu/gubitak, i etiri dana kasnije deak je na opte zaprepaenje uetao u ordinaciju, slabaan, ali oigledno na putu ka ozdravljenju. Lekari su prevideli silovitu traumu razvoda roditelja, jer su izvebani da paze samo na telesne znakove i simptome bolesti, pogotovo ako je stanje teko, a smrt blizu. TRAUME U MATERICI Postoji veliki broj situacija u kojima dolazi do traume u materici. Dva najea trenutka su prilikom zaea i u asu kad se 44 Emocionalno leenje homeopatijom sazna za trudnou. 0 tome u navesti nekoliko primera. Ono to moe biti presudno je stanje roditelja prilikom zaea deteta. Smatram da je to najvanije vreme koje detetu daje ton". Trauma u materici Dvoje ljudi se susrelo nakon to se svakome od njih prethodna veza raspala. ena je zatrudnela. Tada su shvatili da su

pogreili, ali su zbog deteta ostali zajedno. Uskoro su jedno drugo zamrzeli, pa su podsvesno okrivljavali dete. Dete je time bilo vrlo oteeno. Kad je odraslo, uvek je bilo vrlo razdraljivo a da nije znalo zato. Lice mu je bilo puno runih crvenih bubuljica (akni). Takve vrlo rane traume mogu ostati potpuno skrivene, pa je teko s njima se hvatati u kotac. Roditelji esto o tome ute bilo zbog oseaja krivice, bilo zbog nepoznavanja posledica. Ali mogu se otkriti kad se odreeni dogaaj, ili situacija ili stanje stalno iznova ponavljaju. Ponekad se onda moe sastaviti ela pria. Korisna obavetenja mogu se dobiti i od tetaka, strieva i ujaka. Neeljeno dete Seam se sluaja u kojem je ena elela dete - svoje drugo dete - ali mu ga nije eleo. Zatrudnela je s njim bez njegovog znanja, i nije mu rekla dok nije bilo kasno. On se razbesneo i zahte-vao je od nje da pobaci, mada je za pobaaj bilo prekasno. Zamislite sebe u materici dok se oko vas sve to dogaa. Oseajui se verovatno izrazito neeljenim, dete se rodilo autistino, nesposobno za komunikaciju. U prve dve godine ivota odbijalo je da ga otac dri u naruju. Naprosto bi se jako razbesnelo, odraavajui time i oeva potisnuta oseanja i sop-stveni bes. Sumnjam da je otac uspeo to da uoi. A i da jeste, ta je mogao da uradi? Kako je mogao da razgradi takvu traumu u sebi i u detetu? w. Istraivanje emocionalnog isceljivanja 45 Ideja o savrenom detetu V Cesto se kae da je novoroeno dete u stanju savrenosti. Ali stanje roditelja prilikom zaea, njihova reakcija na trudnou kao i bolni dogaaji tokom trudnoe pruaju brojne prilike za izazivanje traume pre roenja. Zato nije mogue imati dete bez trauma, pa ak ni novoroene bez trauma. Na njega u majinoj utrobi moe delovati ak samo i rasprava o pobaaju. Novija nauna istraivanja potvruju da dogaaji u materici mogu delovati na dete. Medicinski strunjaci prouavali su zdravstvene kartoteke pacijenata koji su danas u sedamdesetim godinama, i uporedivali njihovo sadanje stanje i stanje dok su jo bili u materici. Otkrivene su vrlo znaajne korelacije izmeu onoga to se dogodilo dok su bili u materici i bolesti od kojih su bolovali kasnije tokom ivota. Eksploatiui malo to istraivanje, zakljuujem da za svaki organ ili telesni sistem postoji kratko odluujue razdoblje formiranja, pa kratka kriza u to vreme moe da poremeti proces njegovog rasta. Kratko uzbuenje u to vreme moe uticati na ceo ovekov ivot, zbog slabosti nekog odreenog podruja. Naunici potkrepljuju ovu tezu isticanjem injenice da se etrdeset od etrdeset sedam nivoa deobe elije u rastu od zaea do zrelosti, odvija u materici. Ne treba, dakle, da nas udi, to su dogaaji u materici najkritinija faza naeg ivota. Roenje je, dakle, daleko od idealnog stanja savrenstva. Novoroene je traumatizovano i svoje traume izraava od prvog daha. Zato treba nastojati da je okolina trudnice prijatna i ispunjena ljubavlju, a da tako bude i tokom prvih nekoliko godina detetovog ivota. U takvom okruenju mnogo se toga moe isceliti. Nasuprot tome, stoji stvarnost u kojoj su svi roditelji razapeti u sopstvenim ranim traumama, koji e neizbeno biti detotovi uzori u ponavljanju tih trauma. Zbog toga ipak ne treba oajavati, niti se oseati krivim. Trenutno sam okruen roditeljima malene dece (medu njima su i moja erka i moja unuka) koji se uspeno trude da budu bolji roditelji od svojih oeva i majki. 46 Emocionalno leenje homeopatijom TRAUME ROENJA Iako se obino ne smatra da ovek prilikom roenja moe do-iveti veliki broj razliitih trauma, u nekim krugovima se smatra da su za nastajanje traume to najvaniji trenuci. Istraivanja postupkom regresije su pokazala da se proces roenja odvija u etiri faze. 1. In utero gde ispoetka vlada stanje relativnog kosmikog blaenstva. Plutamo u toploj, prijatnoj tenosti, zatieni od spoljanjeg sveta, a ipak ga svesni. U prvo vreme samo nasluujemo svoju okolinu, kasnije je oseamo. Dakle, osoba koja je preterano osetljiva, verovatno je doivela ranu traumu in utero. U kasnijim fazama trudnoe postajemo sve svesniji spoljanjih uticaja. Znamo kako se osea naa majka, a na nas deluje i alkohol, duvan i si. Poinjemo da oseamo uticaj spoljanje nesavrene stvarnosti. 2. Kad ponu kontrakcije materice, snano smo pritisnuti, pod neizdrivim pritiskom i napetou, a moemo doiveti i guenje propraeno oseanjem beznadenosti. 3. Stanje izbacivanja iz materice doivljavamo kao kataklizmu, kao da se svet rui, odigrava se krvolona borba na ivot i smrt, smrtna pretnja, esto doivljaj umiranja, katastrofe. 4. Konano doivljavamo osloboenje i oseaj da smo ponovo roeni, a ne roeni. Tu, naravno, ubrajamo i lekarske intervencije. Forceps esto izaziva telesnu traumu i oseaj snanog fizikog napada koji moe trajati doivotno. Ako proces raanja negde zastane, moe doi do guenja, straha i panike na pomisao da emo umreti, a ostaje godinama. U prvim trenucima ivota odvajanje od majke moe da izazove veliku usamljenost. Istraivanja su pokazala da novoroenad koja su odmah posle roenja, ma i nekoliko minuta bila odvojena od majke, slabije sisaju, a ako su odvojena due vremena, mogu se kasnije u ivotu oseati odbaIstraivanje emocionalnog isceljivanja

47 enima. Obeenost glave nadole, udarac da bi dete poelo" da die, injekcija - sve to doivljava se kao grubi napad. Jedan moj kolega, koji upranjava tehniku preporaanja, objasnio mi je da je to bila jogijska veba za oslobaanje trauma iz tela. Kada su ovu tehniku poeli da koriste na Zapadu, otkrilo se da ona izvlai na svetlost dana veliki broj trauma roenja, pa su je nazvali preporaanje". Danas je vebaju stotine ljudi, pa bi to mogao da bude dobar put za otkrivanje vaih sopstvenih trauma roenja, ako roditelji ne ele nita o tome da vam kau. Ako se pitate zato ljudi veruju da su ono to doivljavaju traume raanja, evo nekoliko uobiajenih opisa takvih dogaaja. Oseao sam kao da mi je oko glave stegnuta oma". Oseao sam pritisak u glavi". Sanjao sam da sam u tunelu" (ovde je obino koren klaustrofobije). Bilo je to mokro i dlakavo mesto" (opis iz sna). Sanjao sam da sam na mranom, vlanom mestu koje je bilo vrlo sigurno". Na kraju tunela bilo je svetio." Kad sam stvarno uzrujan, savijem se u klupko (to znai da je materica bila zadnje mesto u kojem se osoba osela sigurno)." Iznenauju grafiki detalji, koji ipak esto prolaze neopaeni. Jedna od mojih uenica jedanput mi je ispriala ceo sluaj a da nije shvatila nijednu poruku u zapletu. Kad sam joj na neke od njih skrenuo panju, nije mogla da veruje da ih nije uoila. Medicinska istraivanja Medicinska istraivanja samoubistva pokazala su da trauma roenja snano deluje na odabrani oblik samoubistva. Kad poroaj zahteva veliki broj lekova, odrasla osoba e izvriti samoubistvo pilulama (ili, dodao bih, verovatno postati ovisnik o drogi). Kad u procesu raanja doe do guenja, samoubistvo 48 Emocionalno leenje homeopatijom e verovatno biti izvreno guenjem, a kad doe do mehanike intervencije, kao to je, na primer, upotreba forcepsa, oblik samoubistva e biti mehaniki, na primer veanje. To se poklapa sa idejom ponavljanja akcije" koju smo ve pre razmotrili. Sve te traume ukazuju na to da je trauma roenja od vitalnog znaaja za oveka. Ponavljanje akcije" prilikom roenja Pouzdani pokazatelji onoga to se moe dogoditi prilikom roenja mogu se pronai u tome kako su majka ili otac doiveli sop-stveno roenje, i to zato to e verovatno doi do ponavljanja akcije". Treba uzeti u obzir i iskustvo majke prilikom prethodnih poroaja. Ako je otac pri poroaju gotovo umro, to moe da se dogodi i prvom sinu. Ako je roditelj visio na pupanoj vrpci, to se moe dogoditi i prvom detetu naredne generacije. Ako je jedan od roditelja kao novoroene odbijao da sisa, to moe da radi i novoroene istog pola u iduoj generaciji. Moje je iskustvo da se ponavljanje akcije" uvek iznova ponavlja, esto s neverovat-nom tanou i posledicama. Mehanizam tog procesa je teko razumeti, ali moje sopstveno iskustvo, kao i gorko iskustvo mojih pacijenata, pokazuje da je to pravilo pouzdano. Dakle, prilikom roenja mogu da izrone stare traume povezane s dogaajima majke i/ili oca. Takoe je mogue da e ponovo oiveti traume pomagaa pri poroaju, pa je i to jedan od dobrih razloga za poroaj kod kue. Mesto roenja Iz sopstvenog iskustva, kao i iz stotine pria koje sam uo, duboko sam uveren da veina poroaja, a pogotovo prvi treba da bude kod kue i uz najmanju moguu lekarsku intervenciju. Istraivanje emocionalnog isceljivanja 49 Zamislite na trenutak da su se babice i prisutni lekari rodili u strahu, a toga nisu svesni. Zamislite, takoe, da su svi uili na kolama i fakultetima, pa i uivo videli sve dramatine sluajeve svega to moe poi naopako. Zamislite da su njihovi umovi time ispunjeni, pa se setite izreke: misao je stvaralaka sila". im se nekome uini da neto nije u redu, izranjaju sva ta strahovanja od ekstremnih situacija. Zamislite takoe njihove skrivene predstave o poslu, potrebi da zatite svoja radna mesta i zadovolje pravne zahteve, pravila dobre bolnike prakse, itd. Sve te traume i strahovi lebde unaokolo onda kad je majci potreban mir, pribranost, ljubav i podrka. Zato preporuujem da se broj pomagaa pri poroaju svede na najmanju moguu meru (ukoliko niste sigurni da su razreili sopstvene traume). Mehanike traume roenja Prerano presecanje pupane vrpce moe da izazove traumu, a moe da bude i sasvim nepotrebno. Moja druga erka rodila se kod kue sa pupanom vrpcom omotanom oko vrata. S obzirom na to da je moja prva erka umrla obeena o pupanu vrpcu, i to pod punim bolnikim nadzorom, mogla me je uhvatiti panika. Ostao sam, meutim, miran i kad je babica ustro posegnula za makazama, predloio sam joj da neno prevue vrpcu preko detetove glave, jer je verovatno jo ima dovoljno. Ona je to i uinila i poroaj se prirodno nastavio. Episiotomija, tj. rezanje medice, umesto da joj se dopusti prirodno rastezanje ili cepanje, takoe je velika mehanika trauma. Cepanje je prirodno i bolje zaceljuje ako rana nije prevelika (mada se mnogi s tim ne slau). Episiotomija, u ma kako dobroj nameri, izaziva oseaj napada na veoma intimno podruje. Taj oseaj moe da se proiri po elom telu. Homeopatski lek koji esto isceljuje traumu je Staphisagria. Nekoliko doza oslobodie bes i oseaj zloupotrebljenosti, pa se

ena nee ose50 Emocionalno teenje homeopatijom ati silovanom, pogotovo kad opet zapone sa polnim odnosima. (Veliki broj ena nikada ne nastavlja polne odnose posle histerektomije, a razlog za to je verovatno i oseaj da su napadnute ili da su neto izgubile. Taj oseaj moe ponovo da izroni prilikom polnog odnosa). Kako je veini ljudi teko da izraze oseanja te vrste, jednom izazvana, teko e nestati bez pomoi spolja. Posle carskog reza majka moe da oseti duboki bes. Ako ga ne izrazi, on e se zadrati u njoj, a moe se ispoljiti kao potitenost i postati poznati postpartum sindrom. Poroaj koji sporo poinje moe da odraava injenicu da majka nije voljna da dete izae. Ovde su verovatno na delu duboko ukorenjene traume odvajanja, pa bi mogla pomoi Pulsatilla. Arnica je delotvorna u sluaju telesne traume sa propratnim oseanjima. Zbog toga je korisna za bolove izazvane trudovima (ublaava ih), a moe pomoi i kasnije. ROENJE I RANO DETINJSTVO Odvajanje prilikom roenja i kasnije Do odvajanja moe doi prilikom roenja. Novoroene nekoliko dana provodi u jaslicama, sestre ga hrane ali ga ostavljaju samog. Nema nikoga da bude uz njega. Ponekad je majci potrebno i nekoliko dana sna i odmora od tekog poroaja. Nije neuobiajeno da novoroene koje nije sasvim zdravo, provede neko vreme u inkubatoru, i da to vreme samo povremeno via majku. Iz iskustva znam da je izolacija u inkubatoru esto psiholoki pogubna, i da ostavlja dete ranjeno za ceo ivot, sa oseanjem potpune, duboke usamljenosti (vidi model Stramoniuma u devetom poglavlju, kao i izolaciju u indeksima osmog poglav______________Istraivanje emocionalnog isceljivanja____________5JL; lja). Smatram da se inkubatori ne bi smeli koristiti, jer postoji bolji nain. U jednoj zemlji je ponestalo inkubatora, pa su pre vremena roenu decu privezali majkama uz telo. Na veliko iznenaenje lekara, tako je preiveo vei broj nevoroenadi nego kad su se koristili inkubatori. Budui da se ne pridaje dovoljan znaaj dubini prirode takvih trauma, ta deca nikad ne dobiju dovoljno panje da bi se oporavila, jer roditelji ne shvataju obim poinjene tete. Postoji, dakle, dvostruka veza u tom doivljaju izolacije, pa nema naina da se dete od njega oporavi. Kriza prerasta u katastrofu. Oba-vetenost o tome moe vam pomoi ako ste otac ili majka nedonoeta. Takvoj deci potreban je beskrajan telesni i emocionalni kontakt, za njih nije kolevka nego vrea privezana uz majku, tako da spavaju s njom, a ne odvojeno od nje. Sve to opisano je u knjizi Pojam kontinuuma (The Continuum Concept) koju roditelji treba obavezno da proitaju. Kasnije, kad osoba odraste, posledice takvog odvajanja mogu se ispoljiti kao duboka potitenost, pa i sklonost samoubistvu, strepnja zbog svega i svaega, anoreksija, strah, bolest, sklonost zloinu ili duboka religioznost. Takve ljude drutvo odvaja od ostalih stavljajui ih u zatvore, ali esto se oni i sami odvajaju od drugih zatvarajui se u crkvu ili u bolest. Malo je, meutim, onih koji e spoznati da je takvo njihovo ponaanje povezano sa odvajanjem prilikom roenja. Odsustvo oca moe takoe biti uzrok traume. Otac esto naputa porodicu sa oseanjem gubitka, tuge, bola i odbaenosti, ili se osea izdanim. Moe da ode u rat, umre od bolesti ili u saobraajnoj nesrei. Obino, meutim, odlazi zato to ne moe vie da izdri u braku, ili zato to se zaljubio u drugu enu. ak i kad je otac fiziki prisutan, esto detetu nije dostupan, jer je prezauzet poslom ili neim slinim, a kad je i prisutan, esto ne zna ta bi s detetom, jer je u naem drutvu uloga oca prilino nejasna. Zbog svih navedenih razloga, a i velikog broja drugih razloga, oevi i majke su odsutni" ili naputaju svoju decu. Deca 52 _______Emocionalno teenje homeopatijom_____________ mogu duboko da pate, a budui da roditelji to ne primeuju, patnja moe da preraste u traumu. Kad bi roditelji zaista shvatali koliko deca pate zbog njihovog razvoda, broj razvoda brakova bi se sigurno smanjio. Ali zajedniki ivot ispunjen oseajem krivice takoe nije reenje, ve samo dodatna prisila. Usvajanje Usvojenost je proces iz kojeg je teko izvui se neoteen. Uzmimo ovaj primer. Devojka se zaljubi u stranca i ostane trudna. Ispoetka je sve u redu i oni nameravaju da se venaju. Ali tada stie pismo od mladoenjine ene. Posledica je ok, bes, oseaj izdanosti, duboko razoarenje i bol. Devojini roditelji ele da se novoroene ponudi na usvajanje. Sa tri nedelje starosti predaju ga usvojiteljima, ali majka ga i dalje poseuje. Godinu dana ne moe da odlui da li da dete da ili da ga zadri. Usvojitelji su neizbeno suzdrani, ne usuujui se da se u tako neizvesnoj situaciji u potpunosti predaju detetu. Konano majka pristaje na usvajanje. Trideset godina kasnije odrastao mukarac ima za sobom itav niz prekinutih veza i razoaran je u ljubavi. Sada je razapet izmeu svoje devojke i nove ljubavnice i ne zna za koju bi se odluio. Ta situacija odraava oseanja prilikom usvajanja -neodlunost i borbu. Ponovljena razoarenja odraz su majine traume dok je on jo bio u njenoj utrobi. Deak je odbaen prilikom roenja i ostavljen u sirotitu, gde je elu godinu proveo u krevetiu. Hranili su ga i prali, ali nita vie. Tada ga je usvojila starija profesionalno uspena ena. Reeno joj je da je s njim sve u redu. Ispostavilo se, meutim, da dete pati od tekog tinnitusa - umova u uima koji su ga izbezumljivali. Sa osam godina nije mogao nita da uje. Nikad nije progovorio ni reci, neprestano je podnosio bol, pravei grimase i zaepljujui ui, dan i no. Cepao bi

svoju odeu ili se '1 _________ Istraivanje emocionalnog isceljivanja___________53 | oajniki veao o svoju usvojiteljicu, elei da je zadri. Bio je u | stalnom strahu, bojao se mraka i esto se nou budio vritei. EEG je bio normalan, i nijedan specijalista nije znao ta da radi. 'I Bilo je oigledno da je potreban Stramonium. Taj su lek dali i|, onako kako je navedeno u ovoj knjizi, i za dva dana dete se '' smirilo, spavalo elu no, ulo svoju prvu re i prvi put u ivotu ' izgovorilo mama". j i'J - : i Odraz roditeljskih nevolja ', Iako devet meseci u materici moe biti traumatino iskustvo, ako je ena za vreme trudnoe okruena ljubavlju, a poroaj proe bez komplikacija, dete moe doi na svet oseajui se u osnovi dobro. Ako, meutim, roditelji tada ponu da reaguju na osnuvu sopstvenih trauma, ili ako meu njima nastane napetost, ti problemi se mogu odraziti na dete. Na sve to doivi kao povredu, ono moe da reaguje besom, strahom ili tugom, koje e izraziti plakanjem, cmizdrenjem ili estim buenjem. Ako su te traume snane, mogu da prerastu u simptome i bolesti koje nee biti odraz detetovih problema, nego odraz roditeljskih oseanja. U takvoj situaciji ostaje na roditelju da primeni svoju intuiciju i da pokua da razume na ta se detence na svom ogranienom jeziku ali. Kad dete malo naraste, i u igru ue razgovor, razum i logika, dolazi do pomaka prema sopstvenoj odgovornosti, ali u poetku i sve zavisi od roditelja i on je duan da resi svoje probleme da se oni ne bi odrazili na dete. Proliv Proliv je uobiajena tekoa kod novoroenadi i male dece, a do nje esto dolazi zbog potisutog besa. Dete, verovatno, osea 54__________Emocionalno leenje homeopatijom____________ neizraeni bes roditelja. Moda je majci potrebna Staphisagria nakon episiotomije ili neke druge poroajne traume, ili Sepia za potisnuta oseanja; s druge strane, detetu je moda potreban Colocynthus, glavni homeopatski lek za teki proliv, koji je kao i Staphisagria dobar za traumu potisnutog besa i njene posledice. ^ Gubitak sna Gubitak sna u duem vremenskom periodu, a zbog novoroeneta koje se esto budi, moe kod oca ili majke da izazove privremenu traumu. Ako se san ne nadoknadi, to moe da postane trajni problem. Godina izgubljenog sna moe delovati razorno. Reenje moe da bude u Cocculusu, mada su ovde oito potrebne i praktine mere. Slabost Slabost zbog gubitka krvi i drugih telesnih tenosti, ili zbog pro-liva esto moe da se izlei homeopatskim lekom China.To je glavni homeopatski lek za fiziku iscrpljenost zbog gubitka telesne tenosti. ena je nakon poroaja bila veoma slaba a na nozi joj se proirio ir veliine oko 5 cm. Homeopatski lekovi nisu delovali. Tada je u snu srela homeopatu koji joj je savetovao da uzme Chinu. To je i uradila i ir je zacelio za otprilike jedan dan. Ako su vam, dakle, razvijene unutranje veze sa viim aspektima vas samih, ili sa prirodom, i moete da primite informacije iz tih izvora, one vam mogu razotkriti sutinsku dramu vaeg ivota, vau glavnu traumu ili lek koji vam je potreban. Od svojih pacijenata dobijam takve simboline podatke i njima se rukovodim prilikom biranja leka. ,.;>, ____________Istraivanje emociof%Mlnog isceljivamjO-_______ .55* Ljubomora Prvo dete esto je neeljeno, ili je pogrenog pola, ili je bilo razlog za venanje svojih roditelja, pa se moe okriviti za probleme. Ako se tada rodi drugo dete koje je eljenog pola, planirano i eljeno, ili ako se jedan od roditelja vrsto vee uz to drugo dete, tada e prvo dete esto biti vrlo ljubomorno. Bie mu potreban homeopatski lek Lachesis. Odrastao ovek koji ima ljubomornu decu moe pokazivati klasine simptome Laehesisa: pomalo je neuredan, veoma priljiv i ima snaan iracionalan strah od zmija. To bi mogla da bude trauma ljubomore iz njegovog detinjstva koja se sada ispoljava u njemu i njegovoj deci. TRAUMA U ODRASLOJ OSOBI Napadi straha etrdesetogodinji prodava racunara patio je od problema sa koom, pucanja kapilara na licu i zaepljenih sinusa. Nakon leenja koje se inilo uzaludnim, ispripovedao mi je ovu priu koju je uo od svoje tetke. Kad mu je bilo est meseci, majka ga je na trenutak ostavila samog u kadi da bi odgovorila na telefonski poziv. On se preokrenuo i skoro se udavio. Kazao mi je da se u snovima davi, ali da to nije povezivao s tim doivljajem. Takoe je govorio kako se na poslu davi u papirima, pa

mi se, kad sam bolje razmislio, uinilo da su zaepljeni sinusi njegov glavni problem. U takvim situacijama esto zamislim sebe u poloaju u kojem se dogodila trauma. Moda biste i vi eleli da to pokuate. Zamislite da s rukama na leima leite u kadi i ne moete da drite glavu iznad vode. Udiete, ali udiete vodu. Guite se. Na taj nain moete da steknete uvid u takav doivljaj. Uz brine roditelje sve se moda i moglo popraviti, ali su njegovi snovi, reci i zaepljeni sinusi pokazivali da se to nije dogodilo. ...: .. ..,.. ................ ... : 56 Emocionalno teenje homeopatijom Strah od mraka etvorogodinja devojica spavala je tokom letnjih veeri u se-niku. Roditelji su bili napolju u vrtu, a majka je otprilike svakih deset minuta proveravala da li je sve u redu. Kad se spustio mrak, upalila je svetio jer se devojica bojala mraka. Jedne veeri majka je bila neim zauzeta i zaboravila je na dete. Ve se spustila tama i devojica je budna vritala. Majka je rekla kako je odmah znala da se njenom detetu neto dogodilo, neto vrlo vano, neto to nije mogla identifikovati. Bilo je jasno da je to neto duboko delovalo na dete. Dugo zatim devojica se nou budila od nonih mora koje su s vremenom polako prestale. Mnogo godina kasnije, kad joj je bilo otprilike 10 godina, dola je u moju ordinaciju zbog nonih mora. U meuvremenu se u detetovom ivotu dogodilo jo neto. Roditelji su se rastali i isti problem kao da je ponovo izronio. Ako su traume dovoljno sline, tada nova trauma moe da aktivira staru. Ovde se u oba sluaja radilo o traumatinoj odvojenosti. Devojica je sada bila dovoljno velika da ispria svoj san. U njemu su se pojavljivali crni predmeti i ona se budila preplavljena stravom, a to je zajedno sa grevitim izbegavanjem da ostane sama kad se smrai, ukazivalo na Stramonium. Dao sam joj ovaj lek i uspeh je bio potpun. Ne samo da je prestala da sanja strane snove, nego je mogla i da ode na logorovanje, doivljaj slian boravku u seniku, a koji je ranije uvek odbijala. Mnogo slinih suptilnih promena pokazivalo je kako je zacelila duboka rana. Stramonium je uobiajeni lek za decu koja pate od nonih strahova. Pretpostavljam da se ovde prvobitna trauma dogodila prilikom roenja. Strah od unutranjeg nasilja Doao mi je pacijent sa tekoama u elucu. Smeio se i alio veselog izraza lica. iveo je sam jer je napustio enu i erku. T '"* _____________Istraivanje emocionalnog isceljivanja___________57 inilo mi se da je u odbrambenom stavu a intuitivno sam ose-tio da je u sebi nasilan. Kad sam zadobio njegovo poverenje, pitao sam ga o emu mata. Na kraju je priznao da su mu matanja ispunjena nasiljem. Preao sam na drugu temu, oseajui da mu je teko da o tome govori da bih se kasnije drugim putem vratio na njegov bes. Pitao sam ga o razvodu i o tome da li poseuje erku. Priznao je da je ne via esto. Kad sam ga upitao zato, izbegavao je odgovor da bi kasnije dobrovoljno izjavio da s njom ne ivi zato to se boji da e je udariti, i da mu je to sada prvi put postalo jasno. Rekao sam mu daje sigurno i njegov otac bio nasilan prema njemu i da ga je tukao, a on mi je to i potvrdio. Shvatio sam da je njegov veseli, nasmeeni stav bio varka kojom je eleo da se odbrani od nasilja: Pogledaj me, srean sam i smeim se, pa nema razloga za batine" - za dete inteligentan odbrambeni stav. To je, dakle, bio otac koji nije mogao da podnese ogledalo" svog deteta. Napustio ga je da ga ne bi tukao. Devojica se sada verovatno osea odbaeno i odrasta eznui za ocem. Pitam se kakvog e mukarca odabrati kad odraste. Pretpostavljam da e zbog tog oseaja odbaenosti i oevog latentnog nasilja, odabirati nasilne mukarce koji e je tui a zatim odbaciti. Ta situacija tipina je za lek Nux vomica. Ozbiljan napad Napadi u mraku i iznenadni napadi nepoznatih osoba mogu da izazovu strah koji se esto leci homeopatskim lekom Stramonium. Evo jedne takve prie. Napada je napao i silovao mladu studentkinju a zatim, da bi izbegao identifikaciju, odluio je da je zadavi. Ona je izugubila svest, ali on se u zadnji as osvestio i pobegao. Kasnije uopte nije mogla da spava ako u sobi nije bilo svetio i neko od prijatelja. Bila je potpuno obuzeta strahom. Moda je ispod tog straha kipeo bes, ali prvi stupanj je bio strah, strava dok oekuje smrt i gubi svest. 58 Emocionalno teenje homeopatijom Stramonium je odmah delovao, pa je mogla normalno da spava. U narednoj fazi bila je potrebna Staphisagria za bes koji je izronio kad je nestao strah. Na nianu oveka su napali i drali na nianu na usamljenoj farmi. Napada mu je rekao da e ga likvidirati. Napunio je puku sa dva metka i uperio mu puanu cev u glavu. Covek je svezan leao na podu, napada je povukao obara. Nita se nije dogodilo. Napada se samo igrao; stavio je metke, pa ih kriom izvadio. Covek je bio uasnut. Po zanimanju je bio pesnik i mucao je, posebno kod izgovaranja prve reci, a to su klasini pokazatelji za homeopatski lek Stramonium. Zakljuio sam da je taj dogaaj odraavao prethodne traume u njegovom ivotu. Budui

da se Stramonium pokazao izuzetno delotvornim, negde duboko u tom oveku mora da je bilo ranjeno dete, uplaeno neim to tada nije bilo potrebno otkrivati. Teko bih poverovao da je to bilo ponavljanje akcije" stvarnog dogaaja, a ne samo sluajna podudarnost. Ipak, Stramonium je bio njegov lek skoro celog ivota. injenice su bile jasne, a i ta teroristika epizoda jasno je zahtevala Stramonium. Moje iskustvo s ponavljanjem akcije" ne slae se s teorijom sluajne podudarnosti. "Ponavljanje akcije" isuvie je esto i isuvie dobro objanjava dogaaje u isuvie velikom broju ivota. Ratni ok Ovo je pria vojnika Ujedinjenih nacija iz godine 1993. U sklopu mirovnih snaga njegova je jedinica poslana u ratnu zonu. Sedamnaest dana proveo je u rovu bez sna. Bilo je opasno zaspati", izjavio je. Odabrali su ga u posadu za izvianje u oklopnom vozilu, ali su mu u zadnjem asu saoptili da ne ide _____________Istraivanje emocionalnog isceljivanja___________59 on nego neko drugi. To oklopno vozilo je pogoeno i jedan vojnik, njegov prijatelj, doslovno je raznesen na komade. Drugi je vojnik ranjen, a ostali su uspeli da se izvuku iz vozila. Glavni lik ove prie dobio je zadatak da pokupi mrtve i ranjene. Morao je da skupi delove svog prijatelja i da ih iznese iz zone opasnosti. Nakon toga bio je u tekom oku. Poto je neko vreme proveo na leenju, poslali su ga kui. Njegova ena je izjavila da on ne zna ni gde je ni ko je ona. Bio je duboko dezorijentisan. Svakog je dana patio od glavobolje i bolova u elucu, a etiri meseca posle traginog dogaaja mogao je da zaspi samo na kratko i to ako bi uzeo sredstvo za spavanje. Kao sredstvo za spavanje jo bolje je delovao alkohol. Kad bi neto popio, uspeo bi da spava dva sata. Bio je to zdepast, snaan mukarac, kojem se u oima video veliki strah. ena mi je rekla da je taka