Emile Durkheim - Zavrsno

7/17/2019 Emile Durkheim - Zavrsno

http://slidepdf.com/reader/full/emile-durkheim-zavrsno 1/7

Émile Durkheim



Émile Durkheim

• rođen je 15. travnja 1858. godine• bio je francuski sociolog, te najznačajnija osoba

francuske sociologije u 1. i !". stolje#u• $rvi je sustavno $očeo istra%ivati dru&tvo• smatrao je da se dru&tvene $ojave ne mogu objasniti

svode#i ih na biolo&ke ili $siholo&ke čimbenike• 'redmet izučavanja sociologije su dru&tvene činjenice. (e činjenice treba $roučavati kao stvari i one se moguobjasniti samo drugim dru&tvenim činjenicama. 'rema

tome, iako dru&tvene $ojave nastaju interakcijom$ojedinaca, karakteristike tih $ojava ne mogu seobjasniti osobinama ili motivima tih $ojedinaca.



)amoubojstva• jedno od najznačajnijih sociolo&kih djela• $rema Durkheimu nisu va%ne osobne ličnosti i

$ojedinačni razlozi ljudi koji su $očinilisamoubojstvo, nego su va%ne karakteristike

različitih gru$a kojima ti ljudi $ri$adaju i načini nakoje te gru$e stvaraju koheziju i solidarnost međučlanovima

• kom$arativnom analizom Durkheim zaključuje dase gru$e razlikuju $o stu$nju kohezije i

integracije, tj. u nekim se gru$ama nadziru ikontroliraju članovi, dok je u drugim gru$ama$risutna velika sloboda članova

• *stovremeno te gru$e imaju različite sto$e

samoubojstava, $a tako katolici imaju manjusto$u samoubojstava od $rotestanata, jer su



Dru&tvena solidarnost• Durkheim je moralne vrijednosti i osje#aje nazvao

dru&tvena solidarnost• razlikuju se dva ti$a+ mehanička solidarnost i organska

solidarnost• ehanička solidarnost karakteristična je za dru&tvo sa

slabije razvijenom $odjelom rada. -judi obavljaju slične$oslove, imaju slična iskustva i slično misle. *z toga$roizlazi njihov sna%an osje#aj $ri$adnosti dru&tvu.

• rganska solidarnost zasniva se na razvijenoj $odjelirada. )vaki $ojedinac obavlja s$eci/čne $oslove, te je u

zadovoljenju svojih $otreba ovisan o drugim ljudima.-judi moraju međusobno surađivati, iako su međusobnovrlo slični. 0ontrola dru&tva ne mora biti stroga jerintegracija dru&tva $očiva na međuzavisnosti.



nomija•

-judske %elje su neograničene, te dru&tvo moraus$ostaviti kontrolu nad njima, da se ne bi $retvorilo usku$ sebičnih i su$rostavljenih $ojedinaca.

• 0ada $restanu vrijediti dru&tvena $ravila, dru&tvo vi&enema utjecaja na $ojedince i oni su $re$u&teni samisebi.

• (akvo stanje Durkheim naziva anomija.

• nomija je stanje u kojem individualne %elje vi&e nisuregulirane zajedničkim normama, a $ojedinci su bezmoralnih $utokaza. nomija nije stanje svijesti negoosobina socijalne strukture.

• 2rze dru&tvene $romjene mogu $roizvesti anomiju učitavom dru&tvu ili u njegovim dijelovima.

• 3konomska kriza i naglo osiroma&enje stvaraju osje#ajnereda jer gru$e kojima $ojedinci $ri$adaju ne $ru%ajuvi&e osje#aj moralne sigurnosti.



4eligija• Durkheim smatra da je religija izvor znanstvenog

mi&ljenja i dru&tvenih institucija.• a shva#anje religije $otrebno je razlikovati sveto

i svjetovno.•

)veto je ono čemu dru&tvo $ridaje $osebnoznačenje i &to izaziva straho$o&tovanje i$oniznost, a $rofano je ono svakodnevno, obično,bez nekog $osebnog značenja.

• Da bi $ojedinci odr%ali svoj osje#aj $ovezanosti s

dru&tvo treba $ovremeno u$riličiti rituale kojimase obnavljaju i jačaju dru&tvene veze

• 6 $rimitivnim dru&tvima ti su rituali religijski, doksu u modernim dru&tvima $olitički 7 $o&tovanjedr%avne zastave i slično



Izradila: NikolinaPetričević, 4. a

HVALA

Documents

Emile Durkheim - Zavrsno