ELEMENTI PRIRODE

Sve vei broj stanovnika na Zemlji zahteva i sve vee i ire korienje zemljine povrine i prirodnih resursa.

Sve ono to ovek uzima od prirode da bi zadovoljio svoje, stalno rastue potrebe. TA SU PRIRODNI RESURSI?

Priroda slui oveku kao neposredno ivotno sredstvo, sa kojim on direktno komunicira kroz razmenu materije i energije.U ekonomiji prirodnih resursa i razmatranja odnosa oveka i biosfere, treba dakle razlikovati dva aspekta: 1. poimanje sredine kao osnovnog preduslova same bioloke egzistencije2.shvatanje prirodne sredine kao nune predpostavke za ostvarivanje procesa proizvodnjeSa drugog aspekta priroda slui kao predmet i orue sveukupne delatnosti. U tom kontekstu veza izmeu prirode i oveka (razmena) su po pravilu posredne jer ovek prisvaja elemente prirode u obliku korienja njenih materija i energije u proizvodnji.

Elementi prirode se dele na:Prirodne resurse (izvori)- prirodni izvori, odnose se na prirodna dobra koja su u funkciji privedenih korienja, i koji moe biti izvor manjeg veeg broja korisnih ili potencijalno)Ubrajaju se elementi i sile prirode-litosfere, hidrosfere i atmosfere, kao to su rudno bogatstvo, zemljita, vode biljni i ivotinjski diverzitet. Njihova dostupnost- poloaj, uslovi dobijanja, kvalitet (odnos korisnih-tetnih primesa)Prirodni resursi su u zavisnosti od razvoja tehnike, ukljueni u proces reprodukcije i neposredno se eksploatiu i prerauju u proizvodnji.U zavisnosti od razvoja tehnike, ekonomske mogunosti, stepena istraenosti zavisi koji elementi prirode e se javiti kao prerodni resursi.

Pojam resurs se u stvari odnosi na komponentu sadranu u prirodnom telu koje moe biti izvor manjeg ili veeg broja korisnika ili potencijalnih korisnika supstanci, vidova eneregije.Oni predstavljaju dinaminu kategoriju, promenljivu u prostornom i vremenskom pogledu, kao i u namenskom smislu.Celokupnost resursa dostupnih ljudima da ih odvoje od prirode, transformiu i prilagoavaju svojim potrebama na kojima poiva i razvija se privreda predstavlja prirodno bogatstvo

Prirodni uslovi prirodni faktori su elementi geografske sredine (klima, reljef, zemljite, sineva toplota, atmosferske padavine, blizina vode za navodnjavanje) koji se ne mogu neposredno koristiti, ali bez njihovog uea neke proizvodnje nisu mogue. Oni ispoljavaju svoj uticaj nezavisno od volje oveka, a samo je pitanje u kojoj meri e to on iskoristiti u stvaranju novih vrednosti.Prirodna dobra koja se jo ne koriste predstavljaju rezerve.

Prirodni potencijal predstavljaju prirodni resursi sa rezervama prirodnih dobara i prirodnih uslova koja oveku mogu biti od koristi ili to ve jesu, tj.mineralne sirovine,vode,zemljite sa vegetacijom i prirodni uslovi. Prirodno bogatstvo je opisna vrednosna odrednica za prirodni potencijal, oznaava neto to moe imati upotrebnu vrednost

Prirodni resursi su pojave, procesi ili objekti u prirodi koji utiu konstruktivno ili destruktivno na razvoj ivih bia i njihovih aktivnosti. ovek moe koristiti prirodne resurse kao potencijale za razvoj. Prirodni resursi koriste oveku za stanovanje, ishranu, proizvodnju energije i eksploataciju

Osnovni prirodni resursi su:Zemljite (poljoprivredno, graevinsko i umsko)Stene, minerali, fosilna gorivaVoda Klima (Sunce, vetar, plima, oseka)Flora i fauna

Klasifikacija resursa

resursi se mogu klasifikovati na razne naine zavisno od kriterijuma koji mogu biti prirodni ekonomski i kombinovani (prirodno-ekonomska klasifikacija). Klasifikacija prema pripadnosti resursa: prirodni resursi atmosfere, prirodni resursi litosfere pedosfere, resursi hidrosfere i resursi biosfere. Ekonomska klasifikacija (zasniva se na mogunosti i nainu njihovog korienja) moe biti:materijalni resursi i nematerijalni resursimaterijalni su oni iji se kvantitet moe meriti i ija je zaliha limitirana (obradivo zemljite, nafta, rude metala)nematerijalni su oni iji kvantitet ne moe biti meren (lepote pejzaa, rekreaciona vrednost i dr) ovi resursi se ne mogu kvantitativno izraziti i ne postoji teorijski limit ali mogu biti redukovani (zaguena i degradirana ivotna sredina)

Kriterijumi za klasifikaciju resursa mogi biti razliiti, ali temelj svih klasifikacija je racionalno upravljanje, odnosno, racionalna eksploatacija prirodnog bogatstva.Klasifikacija resursa ima znaaja sa stanovita ekonomske i razvojne politike, poto slui kao oslonac za utvrivanje racionalnog upravljanja i gazdovanja bogatstvom prirodePrema tom kriterijumu sve prirodne resurse moemo klasifikovati kao:

1) prirodne, 2) ekonomske i 3) kombinovane.

U prirodne resurse svrstavaju se resursi prema odreenim zemljinim sferama po pripadnosti:

prirodni resursi atmosfere

- prirodni resursi litosfere-zemljine kore (mineralne sirovine i zemljite)

- prirodni resursi hidrosfere (kopnene vode i okeani)

- prirodni resursi biosfere (flora i fauna genetiki resursi sa organizmima i njihovim delovima i populacijama.)

Ekonomska klasifikacija prirodnih resursa zasniva se na mogunostima njihovog korienja. Prema tome mogu biti klasifikovana kao: materijalni (rezerve nekog, manje ili vie ogranienog materijalnog dobra koje koristi ovek i ija se koliina moe kvantifikovati i ije zalihe su ograniene, kao npr nafta, ugalj, obradivo zemljite, rude)

nematerijalne (neka dobra koja postoje u prirodi i koja ovek koristi, npr lepota pejzaa,ali se ne moe teorijski izraziti njihov limit, jer u degradiranoj sredini mogu biti razoreni.

Resursi prema trajanju mogu biti:

NEOBNOVLJIVI su oni koji se na planeti Zemlji nalaze u ogranienim koliinama i ija nalazita imaju vek trajanja, to su fosilna goriva i mineralne sirovine.

STALNI su sunevo zraenje, vetar, voda, talasi, plima i oseka, oni nemaju potrebu obnavljanja.

OBNOVLJIVI su sva iva bia: mikroorganizmi, gljive, biljke, ivotinje ili njihovi produkti (krzno, plodovi...), ume, livade, panjaci, voda i zemljite. Ovi resursi se mogu sami obnavljati, osim ako nisu previe eksploatisani.

Iz ovoga sledi da su resursi konstantne veliine, iako u kvantitativnom smislu ne mogu biti utvreneZalihe resursa nisu uvek stabilne jer se menjaju pod uticajem tehnolokog procesa, a sa druge strane pod uticajem kretanja cena prirodnih sirovina finalnih proizvoda

2004 godine UN za energiju i mineralne resurse usvojila trocifreni kod za kriterijume procene resursa:Te se ukupne rezerve prikazuju:Proizvodne koliinePreostle koliineKoliine koje preostaju

U svetskoj praksi prihvaena je kvantitativna klasifikacija svih oblika resursa bez nafte i gasa.Prema tome postoje:Ukupni resursiResusrsi u nalazitimaPrethodno procenjeni resusrsiSkriveni resusrsiResusrsiKoji se mogu eksploatisatiPreostali resusrsiPreostali resusrsiResusrsiKoji se mogu eksploatisatiResusrsiKoji e bitiOd interesa u budunostiResusrsiKoji e bitiOd interesa u budunosti

Energetski resuri su svi neobnovljivi izvori energije organskog i neorganskog porekla u sva tri agregtna stanja,Materijalni resursi su sve organske i neorganske supstance koje mogu da se eksploatiu u celini ili deliminoOvom klasifikacijom pokualo se da se razviju eme univerzalne prema zahtevima trine ekonomijeOva klasifikacija primenljiva je u EU

Cilj meunrodne klasifikacije je omoguavanje bolje komiunikacije, unapreenje, bolje razumevanje o iskoristivosti rezervi i mogunosti eksploatacije i istraivanja mineralnih sirovina Usvojeno je da se resursi prema stepenu istraenosti i kvantitativnom obuhvatu dele na;

Sigurne-smatraju se eksploatacionim zalihamaVerovatne-koje su istraene u velikoj meriMogue-istraene u optim crtamaPerspektivne-prethodno ocenjene, procenjene priblino, a kvalitete samo orijentaciono

Kod nas se primenjuje klasifikacija na:

Bilansne-zalihe koje se pri postojeoj tehnici eksploatacije mogu rentabilno koristitiVanbilansne-prema postojeoj tehnici i tehnologiji eksploatacije i prerade ne mogu racionalno koristitiPotencijalne-za koje nisu potpuno utvreni obim, i kvalitetIndustrijske zalihe rezerve za koje se smatraju da e u toku eksploatacije biti estrahovaneEkonomske zalihe koje e se moi realizovati na tritu

U RusijiDele se na 4 kategorije:1. na najbolje istraene sa tano istraenim leitima i pripremljene za korienje2. zalihe za iscrpljivanje tekuih planova razvoja privrede3. za osnivanje preduzea za dobijanje i preradu mineralnih sirovina4. za zasnivanje projekata usmeravanje kapitalnih ulaganja

U SAD1. tekue rezerve- predstavljaju ekonomsku kategoriju obuhvataju otkrivene rezerve mineralnih resursa kojise mogu vaditi prema vaeim cenama2.potencijalne rezerve- izraavaju se kao funkcija a ne kao broj. Njihovo postojanje zavisi od cene koja se na tritu mogu postii, to znai da sa rastom cena rastu i potencijalne rezerve3. resursni dar sluajno otkriveni resursi-to je pre geoloka nego ekonomska konstatacija

Poetkom 60.godina prolog veka svetska privreda se suoila sa nestaicom pojedinih prirodnih sirovina i energetskih izvoraTo namee potrebe eksploatisanja i manje kvalitetnih nalazita neophodnih resursaStalni tehniko tehnolokih razvoj uslovljava da se pree na racionalno eksploatisanjeNedostatak kvalitetnih prirodnih izvora se mora kompezovati supstitutima

Materijalne resurse mogue je podeliti prema sastavu i poreklu na: - organske i - neorganske Prema raspoloivosti na: - trajne, - potencijalno obnovljive i - neobnovljive.

Potencijalno obnovljivi resursi se lako mogu pretvoriti u neobnovljive ukoliko se koriste bre nego to se obnavljaju prirodnim procesima.Dalja klasifikacija resursa mogua je prema kriterijumu ljudskog merila vremena razliitog trajanja na:

MATERIJALNI RESURSI

TRAJNINEOBNOVLJIVI

Suneva energija, Vetrovi, Plima i oseka, Talasi, Tekua vodaMetaliFosilna gorivaNemetaliSve vazduhVodaPlodno zemljiteBiljke i ivotinje

POTENCIJALNO OBNOVLJIVI

R RN R

(-) y=0, h>0 (-) y > 0 (+)

h >y h>y h

NEOBNOVLJIVI RESURSI - ugalj, nafta, prirodni gas, rude, se nepovratno troe.

Potronja ovih resursa, dovodi do velikog zagaenja ivotne sredine - vazduha, vode, zemljita, i dolazi do GLOBALNIH PROMENA GLOBALNE PROMENEPoveanje koncetracije CO2 - efekat staklene bate

Podizanje nivoa mora

Oteenje ozonskog omotaa

Kisele kie

Meteoroloke promene (uragani, tajfuni)

Period karbona

Trajni resursiSu neiscrpljivi sa stanovita ljudskog vremena (solarna energija)Ovi resursi ne stvaraju jusproizvode u obliku otpadne toplote i praktino je neiscrpiva.Mada su ovi resursi u svemirskim okvirima granieni sa stanovita egzistencije ljudi oni su neogranieni

Neobnovljivi resusrsi (mineralne sirovine) postoje u ogranienim koliinama na razliitim mestima na Zemlji. Oni se mogu obnavljati samo pomou ekstremno dugih geolokih, fizikih i hemijskih procesa, tokom stotinu miliona godinea. Oni se nazivaju i iscrpljivim zbog toga to ih ljudi eksploatiu. Iskoriavanje ovih resursa neminovno vodi njihovom iscrpljivanjuZatita se odvija njihovim ekonominim eksploatisanjem, smanjenju njihovog gubitka transportom, preradom i upotrebaaom, pronalaenjem supstituta

Neobnovljivi resursi su veoma vani za funkcionisanje sadanje ekonomije i drutva, posebno ako se zna da je dobar deo postojeih mineralnih i energetskih resursa do danas prilino iscrpljen i degradiran (npr. nafta). Neki od neobnovljivih resursa se mogu reciklirati i na taj nain im se moe produiti period eksploatacije (npr. gvoe). Neobnovljivi resursi: fosilna goriva (ugalj, nafta, gas) i mineralne sirovine (rude metala i nemetala

Ugalj Ugalj je biljnog porekla, nastao u doba karbona i vodi poreklo od dinovskih, drvenstih paparati koje su se u tadanjim movarama fosilizovale u anaerobnim uslovima, pod viskoim temperaturama i viskim pritiskom. Konvencionala teorija proces nastanka uglja deli na dve faze: Pripremna faza ili faza humifikacijeU ovoj fazi se vri akumulacija, izmena i transformacijaorganske supstance utreset. Ova faza traje desetinama hiljada godina.,Faza ugljenifikacije ili karbonizacijeOva faza obuhvata procese u kojima se treset pretvara u lignit, mrki ugalj, kameni ugalj i antracit. Ova faza se odvija u delovima zemljine kore gde postoje anaerobni uslovi i adekvatanpritisakitemperatura. U ovom procesu se ostvaruje poveanje procenta ugljenika u organskoj supstanci, uz smanjivanje procenta kiseonika, vodonika i azota.

Tipovi uglja:LignitLignitse odlikuje ouvanomdrvenastomstrukturom, bledo je mrke ili prljavoute boje. Sadrajugljenikaje 60 do 65%, izuzetno do 70%Mrki ugaljse odlikuje slabije odranom drvenastom strukturom, mrke je do crne boje. Sadraj ugljenika je 65 do 80%Kameni ugaljse deli na vie podgrupa sadri ugljenika 80-98%

Nafta Nafta je nastala fosilizacijom delova morskih organizama eivotinjskog (zooplankton) porekla. Planktonska kia ovih organizama nataloila je uljne kapljice na dnu mora i okenana, gde je procesom fosilizacije nastala nafta.

Sirovanaftaje smea razliitihugljovodonika, pretenoparafinskih, izhomologog nizaalkana, odnosno viih lanova tog niza, zatimnaftenskih ugljovodonika-cikloalkana,aromatinih ugljovodonikai drugih organskih jedinjenja.Olefinskih ugljovodonikapraktino i nema u sirovoj nafti, ali su zato prisutni u produktima njene prerade. Prema ovim grupama koje sadre, nafte se dele na parafinske, naftenske i meane.Ti organski ostaci se mogu posebnim geohemijskim procesima pretvoriti u naftu i zemni gas. Ti procesi se odvijaju tokom dugog vremenskog perioda, ak i po geolokim standardima, sa povienom temperaturom i pritiskom (koji su posledica naslaga sedimenata) kao osnovnim inicijatorima

Po svom hemijskom sastavu nafta je meavina velikog broja razliitihugljovodonikai malih koliina jedinjenjasumpora,kiseonikaiugljenika(od tragova i do 7%). U njoj su zastupljeni ugljovodonici s jednom do 50 i vie ugljenikovih atoma u molekulu, i to preteno parafinskog (metanovog) niza (npr. pensilvanijska nafta) ili naftnog niza (npr. neke sovjetske nafte).Zemni gas Prirodni (zemni) gas je uobiajeni pratilac nafte, ijim razlaganjem nastaje. Pri sagorevanju prirodni gas oslobaa duplo manje ugljen dioksida u odnosu na istu koliinu uglja. Zato se smatra da je zemni gas ekoloko gorivoPrirodni gas se javlja samostalno (suvi zemni gas) ili zajedno sa naftom obino u gasnoj kapi iznad nafte (vlani zemni gas).

( 2006.)

Chart1

0.29

0.21

0.39

0.06

0.06

Sales

Sheet1

Sales

Ugalj29%

prirodni gas21%

nafta39%

nuklearna6%

hidro6%

To resize chart data range, drag lower right corner of range.

Ptencijalano obnovljivi resursi su oni koji teoretski mogu trajati nogranieno zato to se mnogo bre reprodukuju kroz prirodne procese nego neobnovljivi. (drvee u umama, trava na panjacima , divlje ivotinje)

Obnovljivi resursi su i neki mineralni resursi (soli u morima) koji se uporedo stalno sa eksploatacijom regeneriu. Ne smeju se naruiti odreeni prirodni uslovi koji omoguavaju regeneraciju.estim ukljuivanjem antropogenih faktora u regenerisanje pojedinih prirodnih resursa (zemljita) esto dovodi do toga da se dobiju resursi sa svojstima izmenjenim u odnosu na primarne prirodne karakteristike.

POTENCIONALNO OBNOVLJIVI RESURSI

VazduhVodaPlodno zemljiteBiljke i ivotinje

VazduhProblem zagaenja vazduha kao jedan od najozbiljnijih ekolokih problema povezan je sa izbacivanjem zagaujuih materija u atmosferu.U atm se izbaci:77% oksida C,54% oksida N,50% oksida S i (u 65% uzrok kiselih kia)27% vrstih estica

Ostali gasovi u vazduhu, koji su prisutni u tragovima: vodonik (H2), helijum (He), neon, kripton, ksenon

Respiracija (disanje)

najvaniji izvor CO2 u atmosferi je mikrobioloka aktivnost zemljinih organizama - razgradnja organske materije - "zemljino disanje" disanje biljaka, disanje ivotinja, sagorevanjem uglja, nafte... - industrija, saobraaj relativno male koliine CO2 se oslobode i vulkanskim erupcijama;

Ugljen-dioksid (CO2)

- jedan je od najvanijih gasova (Fotosinteza) atmosfere, ima ga u maloj koliini, gotovo u minimumu za odravanje fotosinteze- ukupna koliina CO2 u atmosferi 2100 x 109 kg- godinja potronja u fotosintezi oko 59 x 109 kg- za svega 35 godina bi cela koliIna CO2 u atmosferi bila potroena

Poveanje koncetracije CO2

Sunce zagreva Zemljinu povrinu, nastala toplota stalno zrai prema atmosferi, teei da je napusti. Meutim, neki gasovi kao to su CO2, vodena para i metan, u atmosferi zaustavljaju toplotu i ne doputaju joj da ode u vasionu.

Ovaj proces prirodnog zagrevanja atmosfere poznat je kao efekat staklene bate i bez njega bi Zemlja bila mnogo hladnija.

Koncentracija CO2,se povecava svake godine za 0.3 %.

U poslednjih 100 godina prosena globalna temperatura Zemlje je porasla za 0.5 C, jer remeti srednju temperaturu od 150C koja se smatra ekoloki poboljna za ivot na Zemlji.Poveanje koncetracije CO2 u atmosferi - efekat staklene bate

Poveanje temperature ima za posledicu otapanje leda. Poznato je da se u toku 10 godina smanjuju ledene povrine na Antartiku za 1.4%, a na Artiku 4.3%, to doprinosi podizanju nivoa mora. Ako Zemlja nastavi da se zagreva ovom brzinom, nivo mora e do kraja XXI veka u proseku biti povien za 1m, a na nekim mestima i do 30m.Podizanje nivoa mora,

Poetkom 1980 g., meteoroloki satelit je poslao iznenaujue slike na Zemlju, koje su pokazale pojavu velikih rupa u ozonskom omotau iznad Antartika. Oteenje ozonskog omotaa. Ako se u atmosferi nalaze gasovi koji sadre hlor (freoni), ozon se ne moe obnoviti. Freoni su gasovi laki od vazduha i u gornjim slojevima atmosfere pod uticajem UV zraka se razlau, oslobaaju hlor, koji napada ozon. Slobodni atom kiseonika se vezuje za hlor i nastaje hlor-monoksid. Atomi hlora su veoma stabilni i mogu da unite i do 100.000 molekula O3, dok ne postanu neutralni. Zato ozonski omota postaje sve tanji, a na odreenim mestima se pojavljuju ozonske rupe kroz koje UV zraci nesmetano prolaze.

Ozon O3, ozonski omota je izuzetno tanak ali je vaan prirodni paravan, zaustavlja prodor tetnih UV Sunevih zraka

Oteenje ozonskog omotaa.

Gasovi osloboeni sagorevanjem fosilnih goriva stupaju sa vodenom parom u razliite hemijske reakcije, pri emu nastaju mnoga tetna jedinjenja: sumporna i azotna kiselina..., od kojih nastaju kisele kie, koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruenja vode.

3. Vode

Voda je uslov i kolevka ivota u dolinama velikih reka i pored velikih voda razvile su se i prve civilizacije. Ukupne koliine vode na Zemlji nazivaju se hidrosferom. Sva mora i okeani pokrivaju 70.7% povrine zemlje. Na polarni led otpada 2.01% na reke i jezera 0.02%, ali od ukupne koliine vode na zemlji je svega 2.5% slatke vode. Iz ovoga se zakljuuje da je za zadovoljenje poreba ljudi pristupana samo mala koliina vode. Za dobijanje slatke vode u mnogim zemljama se troi velika energija za preiavanje i desalinizaciju.

U razmatranju vode kao obnovljivog resursa treba razlikovati potrebe za vodom od korienja vode.

Potrebe za vodom podrazumevaju nepovratno troenje vode za zadovoljenje potreba ljudi.

Korienje vode podrazumeva upotrebu mase vode za proizvodnju elektroenergije, kao sredine za ribolov, rekreaciju, turizam.

Smatra se da e do 2025. godine, 2/3 oveanstva osetiti ozbiljan nedostatak vode. Tome doprinosi u velikoj meri neracionalna potronja vode. U odnosu na rast stanovnitva, u sledeih 25 godina jo 33 drave e se suoiti sa istim problemom.

Iako se voda smatra obnovljivim resursom, na Zemlji postoje ograniene koliine vode. Ne moemo stvoriti novu vodu. Sva vode ove planete kree se kroz prirodu u zatvorenom ciklusu, koji se sastoji od pet faza:isparavanje, transpiracija, kondenzacija, pad i skupljanje.

KRUENJE VODE U PRIRODI

Srbija je na 47 mestu od 180 drava rangiranih po koliini vodenih resursa u svetu. U naoj zemlji je koncentrisano vise od 20% svetskih rezervi slatke vode.Spadamo meu evropske zemlje koje su najbogatije izvorima mineralne vode,ali svaki trei vodovod u Srbiji je visoko rizian jer isporuuje vodu koja je mikrobioloki i hemijski ispod dozvoljenog nivoa kvaliteta. Treina stanovnitva Srbije koristi vodu iz izvorita, bunara i seoskih mrea koji nikada nisu kontrolisani. Poslednji rezultati ispitivanja zdravstvene ispravnosti vode za pie iz 155 vodovodnih sistema u Srbiji pokazuje da je samo 47,75% ispravnih vodovoda.

2. Zemljite

Nastaje u dugom pedogenetskom procesu u litosferi kao rezultat delovanja matine stene, klime, reljefa, biljnih i ivotinjskih organizama i oveka.

Karakter obnovljivog resursa proistie iz njegove plodnosti koja se ispoljava kao njegova sposobnost da biljkama neprekidno obezbeuje potrebna hraniva.

Razliita plodnost zemljita oznaava razliite koliine, oblike i intezitet trasformacije organskih i ne organskih komponenti.

Znaaj zemljita kao prirodnog resursa moe se ocenjivati ako se posmatra u dugom roku:

Posmatrano u kontekstu prirodne tvorevine iji prosec stvaranja traje zemljite je onda obnovljiv resurs.Sa stanovita vremena merenog trajanjem jedne generacije ljudi naina njegovog korienja zemljite je ne obnovljiv resurs.Jednom izgubljeno zemljite zauvek je izgubljenoProces degradacije i smanjivanja povrina pod uticajem prirodnih i antropogenih faktora, mnogo je intezivnija od procesa stvaranja zemljita pa se onda moe govoriti o njegovoj ne obnovljivosti.

Sastav zemljita ine 45% mineralne materije, 30% voda, 5% organska materija i 20% vazduh. Od sastava mineralne materija zavisi vazduni i vodni reim, oragansku komponentu ine mrtva organska materija i ivi organizmi koji uslovljavaju odreene hemijske i bioloke procese. Prema sadraju organske materije humusa zemljita mogu biti jako siromana do 1% umereno od 2-4 % i sa jako visokim sadrajem humusa od 8-15%. Ekoloki otimalni nivo humusa zavisi od niza faktora ali moe se rei da je to ona koliina koja obezbeuje povoljan razvoj gajenih biljaka.

Degradacija zemljita je smanjenje humusa (u Vojvodini od 7,8 na 3,5 % humusa) degradacija zemljita nastaje erozijom i pri korienju rudnog bogatsva. U zemljama lanicama OECD velike povrine najboljeg poljoprivrednog zemljita su potpuno igubljene, gubi se oko 5000km2 godinje. Ukupna povrina RS 88.361km2 ili 8.836.100ha povrina poljoprivrednog zemljita oko 5.948.000ha ili 0.46ha po stanovniku. To znai da je 67% poljoprivredno zemljite 27.5% ume i oko 5.2% ne produktivno zemljite.

Zagaenje zemljita : Vetako : fiziko, hemijsko i biolokoFiziko : taloenjem praine iz vazduha, zatrpavanjem otpadnim vstim i tenim materijama.Hemijsko : vetaki ubrenjem-opasnost od nitrata. U sadadnje vreme sadraj nitrata u podzemnim vodama raste za 1-2 mg/l godinje, (optimalna koliina je ispod 20mg/l.) zatim upotreba pesticida.Bioloko zagaenje zemljita podrazumeva pojavu unoenjem na vetaki nain uveava prisustvo patogenih mikroorganzama i drugih tetnih organizama kao i njihovih izluevina.

Zemljite kao resurs ima znaajnu ulogu, naroito sa dva ivotno i privedno vana aspekta. Prvo je poljoprivredno zemljite, drugo je gradjevinsko zemljite. Postoji i trei, koji se poklapa sa umskim resursima, a to je umsko zemljite.

Obradivo zemljite predstavlja sutinsku osnovu poljoprivredne proizvodnje . U uslovima kada, sa jedne strane, imamo veliki resursni potencijal i, s druge strane, nepovoljnu iskorienost ove prirodne pogodnosti i prednosti, plansko i odrivo korienje ovog resursa, uz odgovarajue stimulativne mere i agrarnu politiku, predstavlja osnov za ostvarenje stratekih ciljeva u oblasti poljoprivrede.

tetu zemljitu nanose zagaenja vazduha, erozija, salinizacija, prekomerna urbanizacija i poplave.Najei uzronici zagaenja zemljita su: industrijalizacija, povrinski kopovi uglja, putevi, erozije.

Oko 90% teritorije Srbije zahvaeno je erozijom.Godinji nanosi u Srbiji izazvani erozijom iznose oko 33 miliona kubnih metara, a od toga se oko 25% nepovratno gubi odlazei u reke. Velika Morava za 24 asa transportuje oko milion i trista kubnih metara mulja, a u njemu ima oko 850 tona azota, 33 tona fosfora i 85 tona kalijuma.Zemljite, takoe ugroavaju i zagauju razne supstance koje dospevaju vodom i vazduhom do njega.U zagaena zemljita se ubrajaju i povrine raznih rudnika u kojima se povrinskim ili podzemnim kopom vadi ruda, povrine pod fabrikama, postrojenjima i naseljima.

umeObezbeuju bioloke preduslove zdravijih uslova ivotne sredine.Osnovu za drvnu industriju.Obezbeuju sirovine za obnovljive i ekoloki zdrave proizvod.

Opte stanje uma,na globalnom nivou kao i u Srbiji, u ovom trenutku je nezadovoljavajue. Sa porastom populacije poveavaju se i potrebe oveka, to uslovljava i neprekidno krenje uma.Sve analize pokazuju stepen pada umskih povrina u poslednjih 20 godina u skoro svim dravama na planeti.Krenjem uma utie se i dodatno na ubrzavanje klimatskih promena.Smanjenje umskog pokrivaa uslovljava pad kvaliteta vazduha to dalje utie na pad zdravlja stanovnitva i poveava rizik od bolesti.

Od 1990. godine problem opadanja umskog pokrivaa je najvei u zemljama u razvoju koje neprekidno eksploatiu svoje prirodne resurse kao to su Indonezija, Gvatemala itd.Bogatije zemlje poput vajcarske, Kanade i vedske su uspele da zadre povrine pokrivene umom, a kod nekih je dolo i do proirenja umskih oblasti.

4. Biodiverzitet

Biodiverzitet nastaje tokom razvoja Zemlje i evolucije ivog sveta. Bioloka raznvrsna bia nastala su od najranijih vremena uspovtavljanja ivota na zemlji, opstajala i menjala se tokom evolucije, u prostornom i vremenskom kontinuitetu, istovremeno na genetikom, specijskom i ekosistemskom

Tokom istorije zemlje obrazovale su se, nastajale i trajale ili jo uvek traju, jedinstvene i neponovljive kombinacije gena, na osnovu kojih su nastale najraznovrsnije organske vrste. Te vrste su se tokom vremena formirale u specifine zajednice i ekosisteme koji su bili najbolje prilagoeni uslovima okruenja.

Biodiverzitet ili bioloki diverzitet oznaava ukupnu raznovrsnost zivog sveta planete Zemlje. Biolokim diverzitetom se obuhvataju sve razliitosti i promenljivosti oblika, pojava i procesa ivih organizama i biosfere u celini, koje se ispoljavaju na svim nivoima organizacije biolokih sistema (od atoma i molekula do ekosistema i biofere u celini).

Pod pojmom biodiverziteta podrazumeva:genetika varijabilnost (variranje gena) individua u okviru bilo koje vrste (genetiki diverzitet)raznolikosti specifinost svih pojedinanih organskih vrsta (specijski diverzitet)raznovrsnost ekosistema (ekosistemski diverzitet) kojima razliiti organizmi pripadaju

Na sveukupnoj raznovrsnosti gena, organskih vrsta i ekolokih sistema, zasniva se struktura, funkcionalnost i integritet ivota na Zemlji. Pored toga, termin biodiverzitet istie i izuzetnu varijabilnost adaptivnih oblika i funkcija (strukturni i funkcionalni diverzitet) najrazliitijih tipova ivih organizama, koja se javlja u skladu sa raznovrsnim uslovima stanita i odnosima sa drugim ivim biima.