Elementi Planiranja i Programiranja Saobraćaja i Infrastrukture

SAOBRAĆAJ i INFRASTRUKTURA

Profesor mr Rajko KoricaAsistent mr Uroš Radosavljević

ArhitektonskiFakulet

Univerzitetau Beogradu

Departman za Urbanizam

Predavanje

Javni gradski saobraćaj (transit engl.)

Parkiranje i Parking menadžment

Transportni sistem

centar

poslovna četvrt

industrijska četvrt

stambena četvrt

poslovna četvrt

ulica-put-bus

metro

bus

neformalni-bus-peške

bus

bus-voz

Transportni sistemi utiču na vrstu prevoza

Zašto Javni prevoz?

Socijalna politikaOmogućavanje socijalno ugroženim grupama da se prevoze, naročito na veće distance

Envajormentalna politikaSmanjivanje kolskog aero-zagađenja

Ekonomska politikaManje ekonomskih, više finansijskih troškovaAtraktivniji i efikasniji gradPristup lokalnim, regionalnim i globalnim aktivnostima

Planerska politikaUnapređenje dostupnosti (unapređenje mobilnosti/smanjenje potrebe za transportom)

Politička odluka

Vrste prevoza

1,425,000Voz: sub-urbano0,919,000Autobus: posebna traka- (visoki troškovi)15,000Tramvaj

1,410,000Autobus: ulica1,74,000Mini-busJavni

prevoz

8,12,750Automobil: autoput- (vreme)1,800Pešačenje0,21,500Bicikl

8,6440-800Automobil: ulicaPrivatni prevoz

Troškovi 1975US$centi/osobi/km

KapacitetOsoba/čas/km

Vrsta prevoza

Vrste prevozaUključujući potrebnu infrastrukturu i operativne troškove za vozila

izvor: Fransen, 2005

Vrste javnog prevoza

Zaprežni taksi

Rikša

Bicikl-taksi

Motor-taksi

ČamacAutoMini-busNeformalniBrod / čamac

MetroMini-bus

VozAutoAutobusFormalni

Nevezan za uliceTaksiAutobuski

izvor: Fransen, 2005

Mreže javnog prevoza

Dva osnovna tipa mreže u sistemu javnog gradskog prevoza

SISTEM DIREKTNIH LINIJASISTEM GLAVNIH I SEKUNDARNIH LINIJA

Mreže javnog prevoza

Sistem DIREKTNIH linija

direktne linije

izvor: Orn, 2002

centar direktne linije

Mreže javnog prevoza

Sistem GLAVNIH i SEKUNDARNIH linija

glavne linije

sekundarne linije

centar

izvor: Orn, 2002

U praksi - kombinacija

Vrste javnog prevoza

Trolejbusi / tramvaji / metroSkupZahteva velike gustine – metropolitenski gradovi

VozUkoliko pokriva velike distance – ekonomičan (isplativ)Veliki inicjalni investicioni troškoviModifikacije relativno jeftine

Oba sistemaPovezani na autobuske linije / neformalni prevoz

Velike gustine – metropolitenski gradovi

Trolejbusi

Tramvaji

Metro

Metro

Umreženost sa drugim vidovima JGS

Metro stanice – tržni centri

Metro stanice – tržni centri

Voz – železnički saobraćaj

Železnički saobraćaj – velike površine

Železnički saobraćaj – velike površine

Železničke stanice – odnos prema istorijskom tkivu

Amsterdam

Železničke stanice – odnos prema novim kompleksima

London Doklands

Železničke stanice

Železničke stanice

Železničke stanice u novim poslovnim centrima Roterdam

Šinkansen brzi voz - međugradski

Maglev (magnetna levitacija) Šangaj 2003

ULTra (Urban Light Transport) Sistem, Kardif, UK

Vrste javnog prevoza

Autobusi i mini-buseviGeneralno pokrivaju >50% čitavog javnog prevoza12-150 ljudi po autobusuNajfleksibilnijiMinimalno angažovanje javne uprave i administracijeEfikasnost se može povećati zasebnim autobuskim trakama i terminalima

Autobusi – zasebne trake i terminali

Autobusi – zasebne trake i terminali

Autobusi i mini-busevi

Autobusi i mini-busevi

Turistički obilasci

Turistički obilasci

Turistički obilasci brodom - Roterdam

Turistički obilasci brodom - Amsterdam

Vodeni taksi

Taksi

Taksi

Biciklistički taksi

Biciklistički taksi

Zaprežni taksi

Zaprežni taksi

Avionski saobraćaj

Efikasnost zavisi od umreženosti (povezanosti) sa drugim vidovima saobraćaja – železničkim, metro, autobuskim, kolskimZahteva velike prostorne resurseZahteva velike površine za mirujući saobraćajUticaj na okolni prostor

Avionski saobraćaj

Porast broja putnika u svetu

Aerodromi – tranzitno poslovno-tržni centri

Hong Kong Chek Lap Kok Aerodrom

NA OSTRVU

Kansai aerodrom, Osaka zaliv, Japan

NA OSTRVU

Šiphol aerodrom, Amsterdam, Holandija

U BLIZINI GRADSKE STRUKTUREFORMIRAN POSLOVNO USLUŽNI GRAD

Londonski gradski aerodrom, UK

U SRCU GRADA

Lion aerodromska zgrada, Francuska

Parkiranje i Parking menadžment

Razumevanje Parkiranja

Na kraju današnjeg časa trebalo bi da imate razumevanje:

Nekoliko definicijaParkiranje – pozitivni i negativni uticajiTipičan razvoj politika i konflikti politikaŠta lokalne uprave kontrolišu?Regulisanje i primena uličnog parkiranjaParkiranje izvan ulice– tipovi, cene, kontrola, korišćenjeEfekti parkiranja na ekonomsku vitalnostParkiraj-i vozi-se (javnim prevozom)Dobijanje podrške javnosti za politiku parkiranjaKako razviti politiku parkiranja i uspostaviti kontrolisane zone parkiranja

Nekoliko definicija

Ulično parkiranje

Javno parkiranjeizvan ulice -parkirališta

Javno izvanulice (može biti u garažama)

Privatno ne-stambeno (PNS)

Plaćanje na vidnim parking aparatima

Pozitivni uticaji politike parkiranja

Ima uticaj na modalnu raspodeluMože da podrži lokalni ekonomski razvojVeliki doprinos lokalnom budžetuUnapređuje bezbednost na ulicamaUtiče na posedovanje automobila

Negativni uticaji parkiranja

Uticaji uličnog parkiranja (i potrage za parking mestom) na:

saobraćajne gužve,

bednost na ulicama

životno okruženje

blokiranje autobuskih traka i stajališta; trotoara i pešačkih prelaza

Izvan ulice:Troškovi izgradnje i zauzet prostor

Površinsko - €3k/mestuU objektu – €15-20k/mestuPodzemno - €25k/mestu i naviše

Veći broj putovanja kolima u špicevima – naročito PNS

Parking menadžment – šta je to?

Reguliše način upotrebe i količine uličnog i parkiranja izvan ulice – parkirališta kako bi se postigli ciljevi kao što su:

Bezbednost i pešačka pristupačnostEkonomska vitalnost – npr. e.g. prihod od parking mestaSmanjenje lokalnih saobraćajnih gužvi (potraga zaparking mestom)Smanjeni vizuelni uticajiPovećavanje prihodaOdržavanje određenih korisničkih grupa srećnim!Smanjenje upotrebe automobila, povećanje upotrebe javnog prevoza – generalno smanjenje gužvi

Postiže se kroz restrikcije, učešće i naplatu postojećih parking mesta i kontrolišu se nova mesta

Efektivan Parking menadžment – koja vrste kontrole se traži?

Javna uprava bi želela da ima:Kontrolu parking mesta

Većina lokalnih uprava u Evropskim zemljama kontroliše ulično parkiranjeVelika različitost kontrole javnog parkiranja izvan uliceBez kontrole postojećih PNS (osim u Austriji, UK, Švedskoj - porezi)

Delimična kontrola novog PNS kroz građevinske dozvole

Kontrola prinudne naplateVećina zemalja – policija / sudovi imaju uloguIzuzetak – Holandija, UK?

Javno upravljanje i menadžment parkiranjem –nekompletan

Neke od cena uličnog parkiranja

Cena po satu (€) (2002)Beč 0.87Brisel 0.50Pariz 1.00 – 3.00Lion 1.50 – 5.00Bremen 0.60 – 1.50Keln 1.00 – 2.00Štutgart 0.20 – 2.00Minhen 2.00 – 2.50Dablin 1.00 – 1.90Amsterdam 1.60 - 2.50Mastriht 1.40Lisabon 0.50Madrid 0.60 – 1.20Barselona 0.90 – 1.20Edinboro 1.20 – 3.00Centralni London 7.00

Efekti parkiranja na upotrebu automobilai javnog prevoza – 1

Očigledna relacija – neki primeri:

Grad

CBD Učešće u površini

pod poslovanjem

CBD Poslovni prostor

(1,000 ft2)

Parking mesta po 1,000 ft2

Parking mesta po

CBD zaposleno

m

Parkiraj i vozi se

mesta po CBD

zaposlenom

AM Vršni sat CBD tranzitno

učešće

Saskatoon 20.7% 3,600 3.5 0.79 — 14.6% Edmonton 20.2% 15,133 2.1 0.51 0.029 32.0%

Calgary 23.4% 31,493 1.3 0.46 0.084 38.8% Montreal 14.9% 87,996 1.0 0.38 0.270 48.7%

Winnipeg 26.1% 17,478 1.4 0.36 — 39.7% Vancouver 16.3% n/a n/a 0.29 0.034 46.0%

Toronto 25.3% 61,570 1.5 0.29 0.122 64.1% Ottawa 31.7% 21,024 1.1 0.28 0.008 48.8%

Efekti parkiranja na upotrebu automobilai javnog prevoza – 2

Gradovi/regioni gde je poznato da je parking menadžment pomogao da se poveća upotreba javnog prevoza i/ili modalne raspodele (upotrebe drugog NMT sredstva):

MinhenFrajburgCirihJorkBrajton (UK)NotingemEdinboroStrazbur

Empirijske studije (Young, 1991, Pariz; Topp, 1991, Minhen) pokazuju promenu upotrebe drugog NMT sredstva zahvaljujući parking menadžmentuModelovanje npr. Dasgupta

et al (1994) pokazuje parking menadžment mnogo efektivnijim nego smanjenje cena karata javnog prevoza kao TDM sredstvo (transport Demand Menadžment)

Efekti parkiranja na upotrebu automobilai javnog prevoza – 3

(COST 342 – najnovije Evropsko istraživanje)Wiener Neustadt – nova parking zonaprouzrokovala je da 25% zaposlenih koji su se ranije parkirali u tom delu pređu na pešačenje i bicikle kao vidove prevozaBečki distrikti 5-9 – nove parking zone prouzrokovale su:

30% smanjenja obima saobraćaja30% posetilaca i zaposlenih u tim delovima grada koji su ranije dolazili kolima promenili su sredstvo prevoza7% posetilaca je promeilo destinaciju

Efekti parkiranja na upotrebu automobilai javnog prevoza - Edinburg

% putnika koji ne putuju automobilom

35% -upravabanke

30% - poslovni park

40% - bolnica

Svi imaju ograničeno parkiranje na lokaciji

Od 2000-2006 ukupna upotreba autobusa u Edinburgu porasla je na 25%