САДРЖАЈ

1.0. УВОД................................................................................... 32.0. ДОСАДАШЊИ РАДОВИ И ИСТРАЖИВАЊА..............43.0. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП....................................................6

3.1. Елементарне игре...................................................63.2. Обележја елементарних игара.............................73.3. Врсте и класификација елемент. игара...............83.4. Утицај и утврђивање степена психофизич-ког развоја детета кроз игру....................................... 103.5. Социјализација деце кроз игру.......................... 123.6. Особености предшколског узраста................... 14

3.6.1. Усмерена активност................................. 153.6.2. Организација игре..................................... 16

3.7 Елементарне игре кроз природнеоблике кретања...........................................................18

3.7.1. Ходања и трчања........................................ 183.7.2. Скакања, прескакања................................. 193.7.3. Бацања и хватања....................................... 193.7.4. Пењања и провлачења............................... 193.7.5. Дизања и ношења..................................... 203.7.6. Вучења и потискивања............................. 20

4.0. ПРЕДМЕТ, ПРОБЛЕМ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА....... 214.1. Предмет рада.......................................................214.2. Проблем рада.....................................................

214.3. Циљ рада............................................................ 214.4. Задаци рада ....................................................... 21

5.0. ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ У ФУНКЦИЈИ РЕШАВАЊА ЗАДАТАКА У ГЛАВНОЈ ФАЗИ АКТИВНОСТИ........................................................................ 22

5.1 Елемент. игре за усвајање навикаходања и трчања....................................................................... 22

5.2. Елемент. игре за усвајање навикаскакања, прескакања и поскакивања..................................... 26

5.3. Елементарне игре за усвајање навикабацања и хватања.................................................................... 30

5.4. Елементарне игре за усвајање навикапењања, пузања и провлачења..................................................33

5.5. Елементарне игре за усвајање навикадизања и ношења....................................................................... 35

5.6. Елемен. игре за усвајање навикабучења и потискивања............................................................ 38

5.7. Елементарне игре у води.................................. 415.8. Елементарне игре на снегу............................. 42

6.0 ТЕОРИЈСКИ И ПРАКТИЧАН ЗНАЧАЈ РАДА........... 437.0 ЗАКЉУЧАК.................................................................... 44

РЕЗИМЕ.......................................................................... 45SUUMARUM……………………………………......... 46ЛИТЕРАТУРА............................................................... 47

2

1.0. У В О Д

Предшколско доба је веома осетљиво раздобље у дечјем развоју. Игра је најзначајнија активност и саставни део дечјег живота. Јавља се као основна специфична форма дечје активности, која се налази у складу са психофизичким особеностима дечјег организма. Игра је неисцрпан извор радости, хтења, одушевљења, неопходних подстицаја у изградњи јаке и чврсте личности. Она је за дете : рад , мишљење, уметност, реалност, фантазија, као и могућност за развој разноврсних способности, особина и даровитости. Игра је једини начин преко које се ангажују све стране дечје личности. Активност детета у игри повољно утиче на развој организма у целини, а посебно на дисајне органе, крвоток и коштано - мишићни систем. У процесу телесне активности развијају се и усавршавају се њихове функције, које су од огромног значаја за живот детета уопште. У игри дете задовољава потребу за кретањем, па се ствара ведро и радосно расположење, животна радост и оптимизам она му покреће мисао, развија памћење, пажњу, машту, стваралачке способности.

„Игра је посебан облик учења. Дете има потребу да разуме свет који га окружује и да овлада њиме. Оно у игри потврђује и присваја стечена искуства и постаје свесно тих искустава.“1

Зато се с правом може рећи да је за дете игра начин живота, јер доприноси хармоничном физичком развоју, јачању здравља, складном интелектуалном, моралном и социјалном развоју.

1 Коруга,Д:Корак по корак 2,Креативни центер-Београд 2002. стр.2

3

2.0. ДОСАДАШЊИ РАДОВИ И ИСТРАЖИВАЊА

Још у старом веку придавала се посебна пажња физичком развоју младих. Развојни циљ у Спарти био је да се млади што боље телесно развијају, због потреба војске, како би била издржљива, отпорна, борбена и издржљива.

ПЛАТОН И АРИСТОТЕЛ говоре о потреби спровођења физичког развоја деце предшколског узраста, дајући велики значај активностима у игри, истичу велику улогу кретања као одличном начину за успешан развој младог организма.

JAN AMOS KOMENSKY (1592 - 1670) образлаже потребу предшколског развоја у делу “Поука за материнску школу '' у којој уздиже *начело радости*, потребу да радошћу буде обасјан живот предшколског детета. Говорећи о телесном развоју, он препоручује умерен живот, здраву храну, физичко вежбање, рад и одмор.

Иванковић, А. "Физички одгој деце предшколског узраста"- Школска књига - Загреб 1973 . Аутор књиге даје преглед физичког развоја деце, особине дечјег организма, методологију и организацију рада, материјалне услове и збирку покретних игара.

4

Матић, Р. - "Игре и активности деце " - Нова просвета (треће издање ) Београд 1990. У овој књизи аутор наглашава да се телесно васпитање у дечјим установама треба организовати тако да деци буде корисно интересантно и забавно. Да би се то постигло, треба вежбање прожети игром и забавом, како би се задовољила дечја потреба за кретањем , на тај начин се подстиче раст и развој и унапређује здравље.

Перић , Д. и Цветковић, Н. су аутори књиге " Буди прав – бићеш здрав " – Космајтурист Младеновац - 2003. Аутори књиге, су показали способност да интегришу сазнања из више научних области и операционализују их у игре које се могу без ризика примењивати на разним местима и у разним ситуацијама.

Сикимић, Љ.- "Дечје игре некад и сад " Аутор њиге бавила се применом елементарних игара некада и сада. Класификовала је елементарне игре, уз објашњења и успела да дочара лепоту неких заборављених игара.

Томић, Д. је у неколико мањих збирки „ Хваталице“, „Штафетне игре лоптом“, рекао : „ Хтео сам да подсетим учитеље и васпитаче, на неке игре које су тренутно заборавили“.

Коритник, М. је у књизи 2000 игара с подручја физичког одгоја деце, дао 2000 игара. Обрада моторике по аутору разрађена је у четири самосталне књиге и то„ Игре у пролеће“, „ Игре лети“, „ Игре у јесен„ Игре зими“, али су све објављене у обједињеној књизи под називом „ 2000 игара“.

5

3.0. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП

3.1. Елементарне игре

У елементарне игре убрајамо оне које су по форми кретања и по садржају једноставне, доступне свакој узрасној групи. Оне обично немају тачно утврђена, званична правила. У разним крајевима имају разне називе и правила. Назив елементарне игре означава игру на тлу, на земљи. Заједничка жеља и деце и васпитача да се све игре , па и елементарне, изводе у што природнијим условима, на отвореном простору, под сунцем и поветарцом који носи мирис природе.У физичком васпитању су познате као : једноставне дечје, веселе, народне игре.

Назив елементарне игре означава да се њихов садржај састоји од појединих елемената кретања као и од елемената сложенијих вежбања који се изводе у виду посебне игре. На пример, кретање у елементарној игри *Хваталице*, трчање и додир руком представљају и елементе кретања у неким практичним животним активностима, као и у спортским играма , али и самосталну комплетну делатност игара. На пример: гађање (погађање) лоптом у низу елементарних игара је елеменат садржаја извесне делатности у животу, а и део спортских игара , на пример кошарке или рукомета итд.

6

3.2. Обележја елементарних игара

Обележја елементарних игара су :

* могућност замишљеног и оствареног доживљавања и иживљавања , измишљања и изналажења , према сопственој замисли или укусу ( задовољење мотива и других потреба и организма јединке ) ;

* слободно деловање у виду испољавања :умешности вештине , домишљатости , стваралаштва , упорности , пркоса ,веселости ;

* изражавање стања и жеље физичким деловањем покретима који могу да се врше : брзо, снажно , спретно .

* једноставност –приступачност радње , просто упражњавање и учење ;

* временски неодређено трајање ;

* једноставан , пригодан или произвољан простор заигру ;

* једноставни и пригодни прибори за игру ;

* једноставна правила игре ;

* претежно неограничен број учесника игре ;

7

3.3 Врсте и класификација елементарних игара

Број елементарних игара је практично неограничен, али се ипак оне деле према врсти кретања, према месту на којем се игра, према утицају на васпитаника према прибор који се употребљава, према годишњем добу, према узраст уиграча.

У физичком васпитању у основи елементарне игре делимо према њиховом утицају ( ефекту ) на изграђивање и побољшање основних и изведених врста кретања у виду локомоције, манипулације и владања телом. Као и на цео организам, имајући при том у виду садржај и начин кретања у појединим играма и њихову практичну применљивост у другим животним ситуацијама. Због тога игре претходно сврставамо према њиховом садржају и начину кретања у:

-игре са трчањем (и трчкарањем ) ; -игре са скакањем ( и поскакивањем ) ; -игре са хватањем и бацањем ( гађањем и додавање); -игре са гурањем, вучењем и ношењем ; -игре са трчањем, скакањем, хватањем и бацањем

У овој подели могу се сагледати утицаји елементарних игара у смислу васпитања и образовања :

а ) психофизичких особина : снаге, брзине, издржљивости и спретности појединих делова тела и целог тела , тј. на изграђивање апарата за кретање ( функције мишића, костију и зглобова : руку , ногу и целог тела ) , као и на унутрашње органе и системе организма ;

б ) особина карактера ( воље и морала , навика и ставова ) : осећања привлачности , солидарности и дружељубља ( смисао за заједницу ), човечности , пожртвованости , као и особина који их условљавају : уредности, тачности , дисциплинованости, одговорности борбености , предузимљивости , сналажљивости , систематичности, упорности, истрајности доследности и сл.

8

Узев у обзир наведене утицаје на повећање способности кретања , о дносно на побољшање свих функција организма искључиво са утицајем на побољшање особина воље и морала , што је све у најтешњој вези , можемо рећи да је природна последица организоване игре вишеструка.

Ова констатација може се лако сагледати када се имају на уму средства , место и време игре. Али , ови чиниоци организације игре налажу посебну методску методску поделу. Зато с обзиром на организацију и извођење , које зависи од постављеног циља , а у вези са садржајем и начином кретања , елементарне игре делимо и :

Према прибору и справама за игру, на игре:- без прибора ;- са прибором и справама : лопте од најмањих до

највећих , тврде и на надување ) ,палице , вијаче , ужад , чуњеви , гимнастичке и друге пригодне справе ;

Према месту и времену :

- у дворани , сали , соби ;- на отвореном простору , на игралишту , на

трави ,земљи , песку , асфалту , дрвеном поду- у води , плиткој и дубокој ;- на снегу и на леду .

Подела према узрасту и мотивима ;

Зависно од узраста и полних разлика , обзиром на биолошке и психичке чиниоце , игре се деле још на : -игре за децу од 4 – 6 година (предшколски узраст) -игре за децу од 6 – 8 година ; -игре за децу од 8 – 10 година ; -игре за децу од 10 – 12 година ;

9

-игре за девојчице од 13 – 15 година ; -игре за дечаке од 13 – 16 година ; -игре за омладину и игре за одрасле .

Ова подела је ускладу са предходним класификацијама основним и помоћним , с тим што се при избору игара обраћа пажња с обзиром на наведене разлике , у погледу : трајања игре , сложености кретања и интезитета напора , као и на величину , тежину и облик прибора и на величину игралишта.

Иако активности у игри пружају могућност слободног деловања кретања , навикавајући на најцелисходније одлучивање при избору реаговања, тј. понашања у непредвиђеним и непредвидивим ситуацијама, треба стално рачунати са границама деловања јединке обухваћене друштвеним обичајима и нужним правилима.

Јер, физичко васпитање игром није просто забављање као што ни васпитач није забављач.

3.4. Утицај и утврђивање степена психофизичкогразвоја детета кроз игру

Утицај ( улога и вредност ) елементарних игара су вишеструки. Они могу бити физичко-биолошки и психо-социјални. Пошто се кретање у елементарним играма ,изазива са нервно мишићним напором , а са одговарајућим дечјим физичким и менталним могућностима, склоностима и жељама, често понављају у одређеном времену и са оптималним интезитетом у организму настају позитивне промене. Ове промене се испољавају у развоју дечјег организма и у оспособљавању за психо-физичке напоре сваке врсте.

Настајањем ових ситуација у игри јављају се потребе специфичног реаговања и нове идеје , те настају и развијају се моторне навике. Развија се сензомоторика и идеомоторика , повећава се богатство условног рефлекса и способност реаговања у непредвиђеним ситуацијама.

10

Појачани рад мишића условљава већи проток крви, подиже све унутрашње функције организма чиме се побољшава усклађеност њиховог нормалног функционисања. Утицајем ових чиниоца убрзава се нормалан развој целог дечјег организма.

Први облик испољавања детета на "вишем нивоу" представља његова игра.

Играјући се, оно прима утиске , стиче искуства и сазнаје да је способно да у својој околини , у почетку оној ближој, изазове извесне промене. Оне постају све израженије и све значајније. Изазивајући одређене промене у својој околини, делујући на њу, играјући се , дете испољава своје способности, спретност, социјалност и свој интелект.

На основу посматрања детета у игри, могуће је вишестрано сагледати његове способности и његов психофизички развој на одређеном степену календарске зрелости. Развој психофизичко испољавањ је веома значајан у деце. Он је повезан са социјалним, односно физиолошким развојем детета . Искусан педагог могао би да оцени вредност дечјег испољавања у свакој игри. Међутим, то се боље постиже у организованој игри у којој се детету пружају могућности за многобројна и различита психофизичка испољавања. Посматрања треба вршити више пута да би се дете привикло на околину, играче и што је најважније да би играче упознало. Дете које се никад није играло одређене игре са одређеним играчкама, може први пут у игри оставити утисак невештог детета. Испитивања психофизичког испољавања деце најчешће се врши у групној игри, мада се посматра и свако дете посебно . Сви његови покрети се "снимају " а затим сврставају у категорије. Искусан васпитач овом методом може врло лако утврдити степен психофизичког развоја сваког

11

детета. Врло успешно и објективно процениће његову снагу , брзину, спретност,окретност, издржљивост.

3.5. Социјализација деце кроз игру

Зависно од мотивације активности игре и њима изазваних емотивних стања, јединка у игри - у вези са успехом или неуспехом - испољава своје психичке ( менталне ) особине, које обележавају њену друштвену подобност. Свако другачије реагује на психичке и физичке надражаје, зависно од тога да ли је слаб, јак, осећајан, егоист, интелигентан, апатичан, живахан итд

Тиме се васпитачу пружа могућност деловања у смислу васпитања, односно одстрањивања лоших особина или потпомагања и подстицања добрих. Стварањем повољне психососоцијалне атмосфере, комбинацијом задовољства кроз напор, борбу, победу, предах и узајамне људске односе, што се све догађа у току игре, као и пре и после ње, могу се примењ-ивати методе које ће изграђивати навике друштвеног понашња. Васпитач и сви учесници игре могу веома позитивно да утичу на изграђивање друштвености, на поштовање друштвних обичаја и навика извршавањем прописног и договореног ( правила игре) Тако се игром може да утиче на морално формирање јединки , пошто се чиниоци који делују у том правцу налазе у самим активностима игре . У томе и јесте веома велики психосоцијални , односно, васпитни утицај игре. Ако дете доведемо у непознату средину која је заокупљена игром, оно ће својим понашањем својим ставовима проћи кроз неколико фаза које су карактеристичне за развој дечје социјалности испољене у игри на разним узрасним ступњевима. Неки о д тих ступњева трајаће веома кратко.

Посматрач, "пасивни посматрач " или боље речено усамљено дете представља тужну и забрињавајућу слику. Она је типична за дете које избегава игру. Ако се такав однос према игри понавља и постане симптоматично понашање детета, оно мора скренути пажњу васпитача на себе. Понекад

12

се такав став јавља у скривеном облику кријући се иза повремених активности које се истичу ванредном успешношћу.

Тада га је теже уочити. Такви случајеви се не срећу често међу децом. Понекад су само пролазна појава и губе се "сами од себе ". Играње "сам за себе " је у старије деце чећа појава. Она нервира педантног васпитача, а толерантни васпитачи је запажају. Ако буде уочена , потребно је шире посматрање дечјег испољавања у игри и изван ње , а посебно однос у породици. Неколико следећих врста понашања у игри испољавају се овако : дете прати игру , прати и усмерава игру , прихвата групни смисао у игри , доприноси тимском надигравању и на крају , на највишем ступњу налазе се она деца која игри дају тон и смисао .

Изван своје улоге у игри дете се испољава начином реаговања на поједине ситуације : кад прима упутства , кад их даје , кад неко од играча направи грешку у игри , кад само погреши , кад побеђује ,кад је побеђено итд. Код старије деце чести су облици агресивног испољавања . Они увек имају своју узрочну везу . Код млађе деце , социјални ставови се крију у представама о околини , коју деца добијају на основу онога што доживљавају , што носе у себи . Потребноје само открити те представе и на основу њих пронаћи праве узроке . У доношењу закључака о дечјој социјалности треба бити веома обазрив . Многобројне " асоцијалне " појаве ( најчешће појачана агресивност ) нормална су појава на одређеном степену дечјег развоја . Тако понашање често задаје бригу педагогу и често изгледа мање прихватљиво него што у ствари јесте . Зато пре него што се донесе закључак о дететовој асоцијалности треба покушати са искључивањем сваке субје-ктивности. Нарочито се треба уздржати од саопштавања закључака родитељима . Они су најчешће расположени да чују само похвале о свом детету . Ако је сарадња са родитељима неопходна , најпре треба успоставити ближи однос са њима да се упознају они и њихова околина и тек тада

13

им указати на потребусарадње , чинећи то на , за њих најбезболнији начин.

3.6. Особености предшколског узраста

Према програму рада Установа за друштвену бригу о деци и према наставном плану и програму, предшколски узраст се дели у две узрасне целине :

јаслени узраст ( 1 до 3 године ) предшколски узраст ( 3 до 7 година )

Уважавајући ово правило у могућности смо да децу предшколског узраста разврстамо у три узрасне групе :

1. млађа узрасна група ( 3 године )2. средња узрасна група ( 4 године )3. старија узрасна група ( 5 - 6 година ).

Да би боравак деце у вртићу био садржајан , интересантан и користан неопходно је организовати рад према потребама и у циљу свестраног деловања на правилан раст и развој организма . Зато програм физичког васпитања треба усмерити на решавање основних задатака , и то : • на подстицај развоја моторике преко природних облика кретања : ходања , трчања , скакања пузања , пењања ,бацања и осталих .

• на подстицај развоја биомоторичких способности:координације , равнотеже , спретности , окретности , снаге , брзине и издржљивости .

• у правцу превентивног деловања на успостављању правилног положаја и складног односа појединих делова тела .

14

Облици рада у физичком и здраственом васпитању су разноврсни ,споменућемо неке од њих :

• јутарња телесна вежбања; • игра; • усмерена активност; • шетње • излети , посете; • слободне активности; • покретне игре;

Игра је основни облик рада у физичком и здраственом васпитању предшколске деце. О избору и припреми игре васпитач поклања велику пажњу. Основно је да се изврши адекватан избор игре (при чему се полази од материјалних и временских услова), да се деци игра методски и стручно, правилно објасни и да има свој ток.

Већина елементарних игара може да се организује, кроз све ове облике рада , са децом свих узрасних група ,разлика може постојати само у начину иизвођења

3.6.1. Усмерена активност

Путем усмерених активности у дечјем вртићу плански и организовано са спроводи васпитно-образовни рад. Усмерена активност подразумева такву форму рада у којој деца у одређено доба дана заједнички раде на упознавању унапред планираних васпитно-образовних садржаја, према унапред одређеном циљу, задацима и садржају активности.

15

То је облик рада у којем се најпотпуније реализују задаци физичког васпитања , плански развијају одређене способности , стичу одређена знања , вештине и навике. У њој се деца емоционално и физиолошки оптерете у одговарајућој мери.

Трајање је у зависности од узрасне групе, способности и интересовања за рад и оно износи :

• у млађој групи траје до 20 минута ,

• у средњој групи траје до 25 минута ,

• у старијој групи траје до 30 минута .

Усмерене активности одвијају се по одређеним фазама активности. Тако микроартикулација једног занимања најчешће има следеће фазе са временским трајањем и то :

-Уводна фаза траје од 3 до 7минута, и има задатак да уведе организам у напорније вежбање.

-Основна фаза траје од 10 до 20 минута, вежбање се спроводи у два дела. У " А " делу се користе вежбе за развој појединих мишићних група (вежбе обликовања ). У " Б " то је део основне фазе активности у којој се врши реализација задатака где се могу користити справе и реквизити.

-Завршна фаза траје од 3 до 5 минута , деца се смирују у емоционалном и физиолошком погледу, користе се разне врсте ходања уз музику или мирне покретне игре.

У току једне усмерене активности потребно је да буду заступљени сви облици телесне активности, као што су :

-Вежбе за развијање навика организованог постављања и кретања.

16

-Вежбе за развијање појединих мишићних група. -Вежбе за развијање кретних навика.

У току једне усмерене активности треба да буде што више облика физичког и здраственог васпотања. Тако ће се на једном занимању наћи и трчање, ходање, скакање, вежбе за развој појединих мишићних група итд., али се увек мора проналазити садржај који ће бити доминирајући за ту активност, тога дана, како би се успешније реализовали задаци, који се управо односе на оно што се датом вежбом може постићи.

Усмерене активности из физичког и здраственог васпитања треба да буду весеље и радост за сву децу.

3.6.2. Организација игре

Након избора игре васпитач прелази на организацију игре, односно на објашњење, мотивацију и саму игру.Објашњење треба да је кратко, јасно и занимљиво. Садржај треба излагати са ведрином у гласу, и пратитига мимиком, гестакулацијом и модулацијом гласа. Свето привлачи дечју пажњу, весели их и мотивише за игру. При излагању садржаја треба правити психолошке паузе, јер се тако ствара интересовање за игру.На пример: кад објашњавамо игру“Вук и овце“ паузу правити у тренутку када објашњавамо долазак вука. После садржаја треба објаснити место одаклесе почиње игра, где треба да се зауставе, која ће средства да користе, као и друге детаље без којих се иг-ра не би могла извести. Треба проверити да ли су деца разумела игру запамтила садржај, текст који говоре или певају.

17

Следећи корак је подела улога. За поделу улога треба да се посвети посебна пажња. За децу је најбезболније користити разбрајалице,јер је ово најприхватљивији начин за одређивање улога. Подела улогаважна је на почетку игре, јер се њеним понављањемзамена деце одвија према правилима и циљу игре.Мотивација деце за игру не сме тећи у смислу “ Кобуде ухваћен, биће ловац“, јер деца тада не изврша-вају задатак, већ се подмећу, у жељи да буду ухваћена. Треба рећи “ Ко може да побегне, кога ловац не ухвати “- тај ће преузети улогу ловца. Тако се постиже циљ игре- брзина , окретност и друге позитивнеособине. Мотивација се постиже и кратком причомзагонетком и песмом, која има исти садржај каоигра, а може се користити и лутка која се обраћадеци, преко васпитача. Деца се могу мотивисати преко реквизита, са којима се може обележити простор, као и деца. На пример: траке можемо стави-ти деци око руку, око струка, на рамена и ...Децасе посебно мотивишу када припремају са васпитачемпростор за игру. После објашњења, мотивације, избора средстава прелази се на игру. Трајање игре зависи одинтезитета игре, циља и карактера, интересовања иброја деце.Игре се обично понављају пет до шест пута, а онеинтересантније и више пута. Децу треба потпуно ангажовати, да игру науче и упамте, али их треба пустити да сами одлуче када ће се укључити. Децу обавезно треба похвалити за добро извршен задатак и придржавање правила.

Игра се може завршити на више начина. Васпитач води разговор са децом о протеклој игри, сазнаје да ли им се игра допала и зашто. Васпитач је организатор, учесник, посматрач и интервенише у односима међу децом. Од односаваспитача према игри, зависи и успех игре. Васпитач прати, учествује, али не сме да се меша превише, већ деци даје

18

што више слободе. Мора да буде доследан, да храбри благим речима, да бодри повучене и плашљиве.

3.7. Елементарне игре кроз природне обликекретања

Овом приликом ћу да представим свој преглед елементарних игара у функцији решавања задатака у основној фази активности. Својим предлогом игара, циљ ми је развити општу координацију , брзину , снагу издржљивост , спретност и окретност деце предшколског узраста. Како је једна од битних карактеристика детета овог узраста неодољива жеља за игром , основни метод мог предлога биће игра . Игра се мора организовати , тако да дете задовољи природне облике кретања. А то су : ходање , трчање , поскакивање , скакање ,прескакање , бацање , хватање , пењање пузање провлачење ношење , вучење и упирање .

Пошто се елементарне игре најчешће организују кроз природне облике кретања , наводимо начине кретања, које ћемо обрадити у раду.

3.7.1. Елементарне игре за усвајање навика ходања и трчања

Ходање треба вежбати у свакој прилици : код куће , у шетњи , игри , увек. Оно помаже у стицању опште координације , економичности кретања , развијање мишићне снаге ногу и стопала , побољшању рада срца и крвних судова , развија се спретност, оријентација у простору и осећај за равнотежу. Исто се постиже и са трчањем где се постиже навика на рационално коришћење енергије. Трчање је у ствари најбржи начин кретања , најздравија вежба за

19

организам нарочито када се примењује у природи , на чистом ваздуху.

3.7.2. Елементарне игре за усвајање навика скакања, прескакања и поскакивања

Ово су природни облици кретања локомоторног карактера. Омиљене су код деце , а имају позитиван утицај на развој мишића ногу и стопала, јачање зглобова ногу, утичу на уутрашње органе, на развој координације покрета, осећаја за равнотежу, храброст и одлучност. У постављеним задацима треба применити забавниј е стране скакања, поскакивања и прескакња као и захтеве у погледу даљине , доскока, висине препреке која се прескаче и висине са које се скаче, а све у складу са узрасним способностима деце.

3.7.3. Елементарне игре за усвајање навика бацања и хватања

Ово су природни облици кретања манипулативног карактера. Користе се различите варијанте бацања у даљину , висину, развијају се способности додавања , хватања , бацања предмета различитих величина : обичне лопте , шишарке , кестење , каменчићи, снежне грудве и ... Бацање се треба изводити са мање даљине домета и величине циља у који се гађа.

3.7.4 Елементарне игре за усвајање навика пењања, пузања и провлачења

Ово су природни облици кретања која се изводе претежно ангажовањем руку. Ова вежбања се користе за јачање мишића руку и раменог појаса , а укључени су и мишићи трупа и

20

ногу. Долази до побољшања опште покретљивости и спретности , развијају се вољне особине , као што су одлучност и одважност Деци треба омогућити да пењање пузање и провлачење, вежбају на лествама, испод клупа, сандука и сличних препрека.

3.7.5. Елементарне игре за усвајање навика дизања и ношења

Ако кажемо да је ходање један од најчешће применљивих облика природних кретања , с истим правом то можемо тврдити и за дизање и ношење . То су кретања манипулативног карактера . Принцип је увек подићи што вићи терет са што мање напрезања . Ове вежбе ангажују читаву мускулатуру , а пре свега , мускулатуру горњих екстремитета и лопатичног појаса то су вежбе снаге и спретности.

3.7.6. Елементарне игре за усвајање навика вучења и потискивања

Ово су природна локомоторна кретања , у којима се дете супродставља различитим отпорима . Како се ова кретања врше уз напрезање готово свих мишића тела , то се оне користе као телесне вежбе за јачање мишића и развијање спретности читавог тела. Ове вежбе пружају васпитачу широке могућности за васпи-тање свесне дисциплине , борбености , иницијативности и упорности .

21

4. 0. ПРЕДМЕТ , ПРОБЛЕМ , ЦИЉ И ЗАДАЦИРАДA

4.1. ПРЕДМЕТ РАДA

Предмет овог дипломског рада су елементарне игре у функцији решавања задатака у главној фази активности .

4.2. ПРОБЛЕМ РАДА

Проблем рада је физичко васпитање код деце предшколског узраста. Физичко васпитање је важно за раст и развој деце, јер утиче на когнитивни ,конотативни, социолошки, психолошки и друге битне аспекте дететовог развоја.

4.3. ЦИЉ РАДА

Циљ овог дипломског рада је да се одабере један број елементарних игара, које се могу искористити као наставне јединице у физичком васпитању.

4.4. ЗАДАЦИ РАДА

1. Сакупљање релевантне литературе;2. Анализа литературе ;3. Одабир материјала;4. Синтеза одабраног материјала;

22

5. Презентација одабраног материјала у виду дипломског рада;

5.О. ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ У ФУНКЦИЈИРЕШАВАЊА ЗАДАТАКА У ГЛАВНОЈ

ФАЗИ АКТИВНОСТИ

5.1. ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ ЗА УСВАЈАЊЕ НАВИКЕ ХОДАЊА И ТРЧАЊА

1.Возимо аутомобиле

Обележити место ( паркинг ) за аутомобиле. Деца стоје на обележеним местима и рукама испред тела држе обруч средње величине. На позив "крените "- деца пале моторе и трче једно иза другог по простору за игру. Стају испред семафора. На зелено светло поново трче. На позив "паркирајте се "-враћају се на место и гасе моторе.Васпитач подизањем заставице у боји даје знак за полазак или враћање на паркинг.

23

„Возимо аутомобиле“ слика бр.1 слика бр.2

Игре опонашања животиња

2. Паук и мувеНа простору за игру канапом се обележи велики круг. То је паукова мрежа у којој он живи. Муве улећу у паукову мрежу зујећи. Кад васпитач повиче "ПАУК " - муве излећу из мреже, а паук покушава да ухвати неку муву. Ухваћена мува остаје у мрежи, а бира се нови паук.

3. Осе и пчеле

24

Деца се поделе у две групе. Једну групу деце обележити тракама у боји - то су пчеле. Оне јуре осе. Ухваћену осу доведу до васпитача. Кад се ухвате све осе, улоге се мењаjу.

4. Роде , лептири , жабеДеца трче једно иза другог. На узвик "ЛЕПТИР" - зауставе се и стану на предходно обележена места у простору за игру, подигну руке странце и подржавају махање крилима. Поново трче и на узвик "РОДЕ "- зауставе се и стану на једну ногу, а другу подигну савијену у колену. Поново трче. На узвик "ЖАБЕ "- чучну, рашире колена, спусте руке између колена на под и поскакују четвороношке.

„Роде, лептири,жабе“ слика бр.3 слика бр.4(жабе);

5. Птице слећу у гнездаОко гнезда лете птице. На позив васпитача "Птице у гнезда "деца се заустављају , стану , седну, чучну у гнездо. Простор за гнездо обележити на више начина : конопцем , рамовима шведског сандука , обручевима , тракама у боји.

25

„Птице у гнезда“ слика бр.5

6. Ухвати меВаспитач трчи умереним темпом по простору за игру мењајући смер кретања , а деца га хватају . Кад стигну васпитача , зауставе се . После паузе васпитач јури децу. Тако наизменично , са краћим паузама.

26

„Ухвати ме“ слика бр. 6

Црна тачкаЈедно дете лови осталу децу . Она беже и труде се да их ловац не додирне . Кога ловац додирне ухвати се за то место и тако јури осталу децу . То исто ураде и остала деца . Деца беже све док ловац не ухвати друго дете и дотакне га на друго место . Ловац дете додирује за раме , нос ,главу , уво , леђа колено и сл.

Фигуративно ходањеХодање разноврсним корацима, у једној или више колона :споро , тихо , кратким и дугим корацима , четвороношке, по суженој површини , уз косину , низ косину , право , кружно, појединачно.

3.5.2. ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ ЗА УСВАЈАЊЕ НАВИКАСКАКАЊА, ПОСКАКИВАЊА И ПРЕСКАКАЊА

1.“ Рода и жабе“Кружно на средини простора за игру поставити конопац. Круг треб а да буде толико велик да се деца не гурају. Око круга поскакују деца , четвороношке, као жабе – кад наиђе рода , све скачу у бару . Кад рода оде , жабе, излазе из баре.Рода се

27

ходајући приближава жабама , ако ухвати жабу, одведе је у гнездо , где остаје за време једног понављања игре.Васпитач треба да одреди када ће рода кренути у лов .

„ Рода и жабе“ слика бр.7

2. „ Мачка и птице“Птице поскакују по дворишту. Кад их маца појури, одлете у гнездо. На једном крају простора за игру обручевима обележити гнезда. варијанта : Деца стоје на клупи, као птице на грани. Скоче на под и поскакују по простору за игру. Кад наиђе мачка одлете на грану - пењу се на клупу.

28

„Мачка и птице“ слика бр. 8

3. „ Скакутање по бројном низу“На бетону се нацрта школица са седам квадрата . Квадрати су обележени бројевима од један до седам, који се уписују без природног редоследа . Тако да изгледају разбацано по школици. Задатак сваког играча је да , полазећи са стартног места, суножним скакањем из поља у поље , по растућем бројном низу од један до седам повеже све разбацане бројеве, од најмањег до највећег. Грешке у скакању враћају играча на почетну позицију.

4. „ Ластиш“Двоје деце стоје једно према другом на одстојању око 2 метра у раскорачном ставу. Око њихових ногу је разапет ластиш тако да се добија јако издужени правоугаоник. Трећи играч "игра на ластишу " . Игра се састоји у серијама скакања , поскакивања и прескакања једном или обема ногама, на ластишу, између ластиша, уплитања и ослобађања. Кад играч погреши на његово место долази други , а он одлази да придржава ластиш.

29

5.. „Лов на зечеве“На средини простора за игру обележити кућу ловца.Једно дете је ловац, а остала деца зечеви. Зечеви поскакују у почучњу или четвороношке, зависно од способности деце. Ловац јури зечеве, тако што поскакује на једној нози. Мењање ногу је допуштено. Дете које ловац додирне, легне као погођен зец. Зец који је остао непогођен постаје ловац у понављању игре.

6.. „ Ко ће боље, ко ће више“Децу поделимо у парове сличне физичке снаге. Свако дете добије вијачу, на дати знак почињу са прескакањем. Са вија-чом врше прескакање напред, назад, корачајући, скачући на једној нози, обеножно, а у зависности са вијачом могу правити "осмице " ( када се руке и вијача укрштају на грудима ) " дупли окрет" ( један скок а вијача два пута прође испод ногу – мада је ово тешка вежба за децу предшколског узраста, али она треба да је "циљ " за престиж међу децом Са кратком вијачом може се скакати, чак и у парови-ма или пак по троје одједном Добро је навикавати децу да прескачу вијачу на било који начин(слика бр.9)

„Ко ће боље, ко ће више“ слика бр.9

7. „Ко ће пре“

30

Деца се поделе у две групе. Испред сваке групе стоји црта-старт. Деца ће скачући, повезано суножним скоковима, из места прећи до друге црте, удаљене 3 метра , са што мање скокова. Задатак : Ко ће раздаљину прећи са најмањим бројем скокова ?

„ Ко ће пре“ слика бр.10

5.3. ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ ЗА УСВАЈАЊЕ НАВИКАБАЦАЊА И ХВАТАЊА

1. „Стигни лопту“Деца стану у круг. Лопту бацају једно другом преко круга. Дете у средини круга покушава да ухвати лопту док је у лету. Кад је ухвати , замени се са оним који је лопту бацао. Најбољи су они који у току игре не уђу у круг и њих треба похвалити.

31

„Стигни лопту“ слика бр. 11

2.„ Ко ће бити најбољи“Деца се поделе увише колона ( 5- 6 ), стану испред зида на удаљености од два метра. Место где стоје први у реду обележити канапом или лепљивом траком. Прва деца у колони добијају лопту . На знак васпитача "САД " – бацају три пута лопту о зид и хватају . Кад заврше бацање, предају лопте следећем у реду, а они стану на крај реда. Победник је она група деце којима лопта ниједном није испала и која су умела три пута заредом да ударе лопту о зид.

3. „ Погоди скакавца“

32

Деца стоје у кругу. У средини круга је дете које гађају деца из круга у стопало. Он се спашава тако што поскакује увис и у страну. Ко га погоди - улази у средину круга.

„ Погоди скакавца“ слика бр.12

4. „ 1,2,3, ко има лопту“Група деце стоји у врсти. Пред њима је леђима окренуто једно дете које преко главе баца лопту. Неко из групе хвата лопту и сакрива је иза леђа . Онда деца викну "1,2,3, ко има лопту ". Бацач се окрене и погађа код кога је лопта. Ако погоди , то дете му добаци лопту, па онда редом три пута баца лопту осталој деци.

33

„ 1,2,3 ко има лопту“ слика бр. 13

5.4.. ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ ЗА УСВАЈАЊЕ НАВИКАПЕЊАЊА, ПУЗАЊА И ПРОВЛАЧЕЊА

1. „Поплава“

Деца трче кружно, једно за другим на прстима. На узвик"ПОПЛАВА "- престају да трче и пењу се на справе. Пре почетка игре , справе ( клупице , лестве , столице ) тако распоредити по простору да деца трче око њих.

34

„ Поплава“ слика бр. 14

2.„ Мачка и мишеви“На једном крају простора за игру конопцем се ограде рупе за мишеве . Деца се четвороношке провлаче испод конопца и излазе да траже храну. У супротном углу дрема маца. Кад мишеви дођу до ње, пробуди се и почиње да их јури. Они беже у рупу. Уколико маца ухвати миша , одведе га.

3. „ Мост“

35

Деца стоје поређана у две колоне , окренута лицима једна према другима и ухвате се за руке тако да праве високи мост . Затим се један по један пар играча (почев са једног краја врсте ) провлачи испод тог моста. Када се сви парови провуку испод високог високог моста , у поновљеној игри руке се спуштају ниже и деца се провлаче испод нижег моста . На крају, мост постаје толико низак да се провлачење изводи пузањем.

„Мост“ слика бр. 15

4. „Змија и жабе“ Канапом обележимо део простора у фискултурној сали .То је бара. Недалеко од баре поставимо столице које су кућице змија. Деца се поделе на змије и жабе. Жабе скакућу по бари и излазе из ње прескачући конопац на поду . Змије пужу према бари, а жабе беже пред змијама и скачу у бару. Када више нема ни једне жабе изван баре, змије одпужу у своје кућ-ице.Чим се змије удаље, жабе поново излазе из баре, и игра се тако наставља.

36

5.5, ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ ЗА УСВАЈАЊЕ НАВИКАДИЗАЊА И НОШЕЊА

1. „ Јаја“ Деца седе у ред тако да могу да прате главног играча и да навијају . Једно по једно дете се такмичи да пренесе јаје које се налази у кашичици. Дете кашику дршком стави у уста и пажљиво прелази одређени део пута. Игра може да буде и сложенија , зависно од идеје шта се преноси и на који начин.

2. „ Носиљка“ Деца се одвоје у тројке . Двоје деце из сваке тројке наместе од својих руку седиште , тако што се ухвате за зглобове. На том седишту треће дете седа. На овај начин га носе до одређене даљине. Деца се мењају у оквиру тројке , а увек има оних који посматрају и навијају.

37

„Носиљка“ слика бр. 16

3. „Манекени“Деца се крећу по исцртаној линији носећи предмете на глави,крећући се на разне начине (унапред, уназад и..)

38

„Манекени“ слика бр.17

5. „ Кофери“Клупу деца прелазе тако што се на средини окрену око се-бе. Крећући се деца носе "КОФЕРЕ " - у које је стављено пар ствари, ( коцке, играчке, ситнице , лопте и ...). Уместо кофера могу бити употребљена кеса , џакови , па и путне торбе.

„ Кофери“ слика бр.18

5.6. ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ ЗА УСВАЈАЊЕ НАВИКАВУЧЕЊА И ПОТИСКИВАЊА

39

1. „ Борба петлова“Двоје деце ( и више ) у кругу за игру стану као петлови( на једној нози са рукама скупљеним на грудима ) и почну се гурати . У игри треба остати на једној нози и не иступити из терена за борбу.

„ Борба петлова“ слика бр.19 слика бр. 20

2. „ Санкање“Парови се крећу по глаткој подлози , тако што једно дете вуче свог друга који чучи, седи или клечи на листу новинске хартије, на јастучету или мањој тканини.

40

„Санкање“ слика бр. 21

3. „ Газда у кући“На простору се обележе места у којима ће боравити по два детета. У сваком кругу ће једно покушати да изгура ово друго, тако да у кругу остаје онај ко је спретнији, а остали покушавају да нађу своју "кућу".

4. „ Јаја“Дете са ролшуама чучне и скупи се као јаје, а његов друг га полако гура кроз простор за игру , управљајући његовим кретањем.

41

5. „ Скејт“ У игри, деца се возе гурајући оне који седе на скејту, одгурајући се о тло ногама и рукама.

6. „ Поздрављање“Игра се у паровима. Деца се ухвате за крајеве канапаи повлачењем се крећу један према другом. Кад сесусретну поздравлјају се на разне начине.

„Поздрављање“ слика бр. 22

5.7. ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ У ВОДИ

1. „ Трка крокодила“

42

-У плиткој води ( до колена ) деца се крећу рукама и ногама, тако да им само глава вири из воде. Победник је онај крокодил који први стигне до циља.

2. „ Рибе и рибари“Деца се поделе у две групе –рибаре и рибе. Рибари се држе за руке у колу правећи рибарску мрежу око "риба "- које се налазе у колу. Рибице пливају у простору ( вода до струка )а рибари полако крећу у лов на рибе ( не пуштајући руке )Рибе покушавају да побегну кроз "мрежу " пре него што их рибари скупе у мрежу .

3. „ Лов на патку“Једно од деце је патка ( позади закачи реп ). У плићаку друга деца покушавају да му ишчупају реп , а он се спасава тако што га зарони у воду .

4. „ Одбојка у води“Мешовита група. Играчи су размештени у облику круга. Вода је нешто изнад колена , некима може и до струка . Играчи одбијају лопту један према другоме .Када је лопта непрецизно одбијена играчи се бацају за њом или у сусрет лопти и тако после одбијања лопте доспевају под воду. Може се такмичити група са грпом . Ко ће дуже задржати лопту у ваздуху да не падне у воду.

5.8. ЕЛЕМЕНТАРНЕ ИГРЕ НА СНЕГУ

1. „ Снешко“

43

Деца праве што веће грудве и постављају их тако да направљени снешко буде исте величине као највеће и најниже дете у групи .

2. „ Кула“Деца у дворишту вртића праве , заједнички , што више грудви , које је ће поређати, тако да направе што вишу кулу на седишту санки .

3. „ Мете“У снегу ће деца угазити велики круг , а у његову средину поставе се два балона . Деца се поделе у две групе и грудвама истерују балоне .

4. „ Кућа“У снегу се обележи простор – то јест круг , за децу која не излазећи из њега прави кућу . Кућа је готова када се сви градитељи не виде .

5. „ Станице“Деца на снегу гажењем обележе , кругове између два простора такозване "станице " и онда деца превозе санкама : -путнике ; -снег ; -одећу ;

44

6.0. ТЕОРИЈСКИ И ПРАКТИЧАН ЗНАЧАЈ РАДА

Теоријски значај овог рада представља скроман допринос, као увод у проблематику, а да би се омогућило њено основно разумевање и примена стеченог знања,у току практичног рада васпитача у раду са децом предшколског узраста.

Практичан значај се заснива на могућностима коришћења наведених игара, како студентима педагошких факултета, тако и васпитачима који су у радном односу. Већина наведених игара које смо одабрали може се изводити у вртићима без обзира на опремљеност и скромне услове рада. Уз мало креативности сав потребан прибор се може обезбедити, а и већина игара се може изводитина отвореном простору у природи, што ће обогатити активности и позитивно утицати на здрављедеце. Отварањем видика онима који се баве васпитно-образовним радом са децом предшколског узраста, изабране игре треба да повећају заступљеностфизичког васпитања, али и да послуже за креирање нових, према ситуационо датим условима радау вртићима где просторни услови нису адекватни.

7.0. ЗАКЉУЧАК

45

Елементарне игре задовољавају дечју потребу за кретањем . У овом раду су дати примери појединиих елементарних игара, као и примери њиховог организовања. Кроз различите елементарне игре усвајају се различите моторичке навике. Правила и садржај игре утичу на развој психофизичких способности деце. Оне омогућавају да се истакне и покаже умешност деце.

Игра је вид активности кроз коју се ангаж-ују све стране дечје личности, она је права припрема за живот, јер је то прва манифестација способности детета, да сопствена искуства провери, употреби и да своју свест употреби на један нов, стваралачки начин.

Свака елементарна игра има сопствену мотивацију, омогућава слободан избор и одлуку, а истовремено захтева од детета да се повинује правилима игре. Са елементарним играма, деца могу веома успешно и значајно да се васпитају и образују, јер су оне неисцрпно богатство у постизању вишег, лепшег, пријатнијег и људскијег.

Р Е З И М Е

46

Овај рад обухвата врло битан део часа физичког васпитања у предшколском узрасту. У раду је објашњено каконајлакше доћи до решења задатака у главној фази активностиПриказано је 40 примера елементарних игара, што је резултатвишегодишњег искуства.

Елементарне игре су објашњене кроз природне облике. кретања. Акценат је дат на комплетан развој, који је карактеристичан за децу предшколског узраста.

S U M M A R U

47

This work includes very important part of physical education for pri-school children.It is explained how to find solution of the tasks in the main fase of the activity.It is showed 40 examples of the elementary games which is a result of long-standing experience.

Elementary games are explained through ordinary moving. Complete development is emphasised which is caracteristic for pri-school children.

Л И Т Е Р А Т У Р А

48

1. Вукотић, Е. и Крамершек, Ј. : Збирка 600 игара- Спо- ртска књига, Београд 1957. 2. Ђурковић, З : Методика физичког васпитања деце предшколског узраста, Шабац 1995. 3. Иванковић, А. : Физички одгој деце предшколске до- би- Школска књига Загреб 1973. 4. Ивић, И. и група аутора :Корак по корак 2- Креативни центар, Београд 1997. 5. Јовић, С. и Жарковић, Б : Игре за школу, спорт, рекре-

ацију, Београд 1977. 6. Коротник, М. : 2000 игара, Загреб 1978. 7. Крагујевић, Г. : Методика физичког васпитања; Завод за уџбенике и наставна ср едства, Београд 1991. 8.Котуровић, В. : Телесно васпитање деце од 7-10 год. Партизан, Београд 1977. 9. Лескошек, Ј. : Теорија физичке културе- Партизан,

Београд 1977. 10. Нишавић,М. : Игре у физичкој култури-Спортска књига , Беогред 1964. 11. Поткоњак, М. : Педагогија, Завод за издавање уџбени- ка, Београд 1981. 12. Рот, Н. : Психологија личности, Завод за издавање уџ беника, Београд 1981. 13. Сикимић, Љ. : Дечје игре некад и сад, Креативни цен тар, Београд 1997. 14. Томић, Д. : Елементарне игре ,Партизан, Београд 1986. 15. Шепа, М. : Методика физичког вас. Завод за уџбенике Београд 1958.

49

50