elektronska razmena podataka

Elektronska razmena podataka EDI

UvodGlobalna informaciono-komunikaciona infrastruktura je osnova za trenutnu integraciju ekonomija, kultura i drutava, koja se javlja irom sveta. Sposobnost pristupa velikoj koliini informacija, koje su dostupne u trenutku, na bilo kom mestu, nije prola neprimeena u razvijenim zemljama i one su uspele da iskoriste njene ekonomske kao konkurentne prednosti. Upotreba Interneta od strane preduzea je dovela do globalne proizvodnje, potronje i konkurencije.

Pod elektronskim poslovanjem (Electronic Business) podrazumevamo obavljanje

poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija

podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija.

Ova vrsta tehnologije omoguava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u

kratkom vremenoskom periodu. To omoguava preduzeu, koje u svom poslovanju

koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari znaajne utede u trokovima poslovanja,

efikasnije obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tritu. Elektronsko poslovanje se, prema aktivnostima koje se obavljaju, moe razvrstati

na nekoliko oblasti poslovanja, i to: elektronske usluge; elektronsku trgovinu; elektronske finansije; elektronske komunikacije; i elektronsku proizvodnju.

U trgovini razvijenih zemalja u toku je proces strukturne, organizacione i poslovne transformacije. Osnovni ton tome daje uvoenje moderne informacione tehnologije. Mehanika sredstva u trgovini zamenjuju elektronika, a njenu tehniko-tehnoloku osnovu ine novi sistemi komuniciranja, zasnovani na elektronskoj razmeni podataka (EDI - Electronic Data Interchange). Na osnovama EDI afirmie se koncept elektronske trgovine. Razvoj elektronskih komunikacija poinje sa pojavam elektronske razmene podataka ezdesetih godina prolog veka. Pre elektronskih komunikacionih sistema u poslovnoj komunikaciji su primenjivani telekomunikacioni sistemi kao to su telegram, telefon, teleks i telefaks. Ubrzo se, zahvaljujui dinaminom razvoju informacionih tehnologija i njihovom primenom u telekomunikacijama, pojavljuju i drugi sistemi elektronskih komunikacija kao to su elektronska pota, koja je bila prvo koriena za privatno, a kasnije i za poslovno komuniciranje, i elektronske konferencije, kao noviji sistemi.

Elektronske veze se ostvaruju putem Interneta, ekstranetova, intranetova, groupware-a, elektronske razmene podataka (EDI), sistema za tok posla, mobilnih komunikacionih tehnologija i drugih informacionih i komunikacionih tehnologija.

1.Pojam EDI

Ogromne koliine pisanih dokumenata, narudbenica, rauna, dokumentacije i sl. cirkuliu meu firmama. Ovi dokumenti najee su nastali na kompjuteru prve firme a destinacija im je najee opet kompjuter druge firme. Proces kreiranja dokumenata u papirnoj formi, zatim slanje potom ili faksom i na kraju ponovan unos u kompjuter predstavljaju oigledan nepotrebni utroak vremena i novca.EDI je skraenica od Electronic Data Interchange, bukvalan prevod bi znaio Elektronska razmena podataka. Postoji vie definicija EDI-a od kojih se najee koristi sledea: EDI je razmena struktuiranih poslovnih podataka izmeu raunara zasebnih firmi, izvrena bez manuelne intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne dokumente. EDI je razmena dokumenata u standardnoj elektronskoj formi izmeu organizacija, automatski, direktno sa raunarske aplikacije jedne organizacije prema aplikaciji druge organizacije.

Electronic Data Interchange (EDI) je razmena poslovnih podataka gde se koristi razumljivi format ovih podataka. Ovaj sistem razmene podataka je prethodio pojavi Interneta i obino se korstio u razmena podataka izmeu korisnika koji su meusobno ve bili u kontaktu (sistem 1 na 1).

Sve definicije EDI-ja sadre sledea etiri elementa:1) Strukturirani podaci-EDI transakcije se sastoje od kodova, brojeva i (ako je neophodno) kratkih delova teksta, pri emu svaki element ima striktno definisanu namenu;

2) Dogovoreni standard poruka-EDI transakcija mora imati standardizovani format. Obino je u pitanju standard koji nije samo ugovoren izmeu trgovinskih partnera, ve je to generalni standard,3) Od jednog raunarskog sistema do drugog,4) Putem elektronskih medija.EDI jeste:1) Direktna komunikacija izmeu dve aplikacije koje su povezane u meusobnu razmenu dokumenata (a ne izmeu raunara),

2) Upotreba elektronskih medijuma za prenos (mree raunara) umesto magnetnih (traka, diskova, disketa) i drugih medijuma za prenos,

3) Upotreba sistema elektronskih potanskih pregradaka za slanje i prihvat poslovnih dokumenata koji su osnova za kvalitetnu razmenu poslovne dokumentacije,

4) Upotreba precizno strukturiranih dokumenata koji su formatizovani prema sintaksnim pravilima i semantici pojedinih polja, striktno zasnovanim na meunarodno dogovorenim standardima elektronske razmene podataka.

Poslovni pratneri obino imaju razliite raunarske sisteme i poslovne programe, EDI okruenje standardnim formatima podataka i protokolima omoguava slanje i primanje poslovnih dokumenata. Kao i drugi modeli elektronske komunikacije, kao to su fax i E-Mail, EDI dozvaljava da se informacije alju preko javne ili privatne komunikacione linije.

EDI koristi mogunosti koje pruzaju postojei kompjuteri i telekomunikaciona mrea uz istovremeno unapreenje poslovanja, snienje trokova, poboljanje u pruanju usluga i smanjenja greaka do kojih se dolazi u radu na klasian nain.Primena interneta u obavljanju EDI transakcija ( internet EDI tj. XML/ EDI ) omoguila je mnogim srednjim i malim preduzeima da iskoriste prednosti EDI transakcija bez ulaganja znaajnijih finansijskih ulaganja. Jezik XML je podignut na nivo standarda, koji je pre nekoliko godina zduno prihvatio Microsoft i poeo da implementira u svoje tehnologije. S obzirom na injenicu da je neutralan po pitanju formata, XML predstavlja standardni jezik za razmenu podataka, koji omoguava konzistentne dokumente i njihovu razmenu izmeu kompanija, bez potrebe za bilo kakvim konvertovanjem.Dostavljanje poslovnih dokumenata se obavlja za nekoliko sekundi umesto za nekoliko dana, i smanjuje se mogunost da se dokumenti izgube ili budu oteeni. Za razliku od drugih modela elektronske komunikacije, EDI omoguava raunaru da obrauje informacije koje je primio i na taj nain eliminie zadatke prepisivanja i mogue greke prilikom prekucavanja.U prethodnih deset godina, elektronska razmena podataka (EDI) postaje sve znaajnija za standardne poslovne komunikacije. Pojavom Interneta, EDI moe da se koristi na zaista univerzalan i ekonomian nain. Zajedno sa drugim Internet servisima kao to je distribucija informacija preko Web-a i elektronska pota, Internet EDI predstavlja osnovu za sveobuhvatnu eletronsku komercijalnu slubu. Internet sve vie koriste banke i kompanije u svetu i za finansijske transakcije.EDI je iroko korien u industriji, brodarstvu, trgovini, uslunim delatnostima, farmaciji, konstukcijama, naftnoj industriji, metalurgiji, prehrambenoj industriji, bankarstvu, osiguravajuim zavodima, maloprodaji, dravnim ustanovama, zdravstvu, tekstilnoj i mnogim drugim industrijama. Prema nedavnim istraivanjima, predvia se da e se broj kompanija koje koriste EDI poveati etiri puta u narednih 6 godina.Prilikom elektronske razmene podataka esto se koriste mreni provajderi koji nude komunikacijske servise specijalno dizajnirane za EDI. Takozvani prevodilaki (translation) softver stupa u interakciju sa kompjuterom kako bi podatke preveo iz formata u kome su oni uskladiteni u bazi podataka date kompanije u oblik koji je prikladan za njihov transport preko mree. Na drugom kraju mree, isti takav prevodilaki softver primljene informacije ponovo transformie u oblik koji odgovara kompaniji-primaocu.

Glavna primena EDI aplikacija je u izvravanju funkcija kao to su, kupovina i prodaja robe i servisa, ali EDI takoe se moe koristiti za irok spektar poslovnih aplikacija. Dobavljai i trgovci razmenjuju narudbenice i raune elektronskim putem od raunara do raunara. Obino, ovaj prenos je posredovan preko provajdera VAN servisa. Kupac alje njegovu porudbenicu u obliku EDI dokumenta preko VAN, koristei odgovarajuu adresu dobavljaa (elektronsko potansko sandue). Prodavac se konektuje na VAN i proverava i prima narudbine od njegovih nabavljaa/muterija iz njegovog potanskog sandueta. Isti scenario se ponavlja kada trgovac poalje EDI raun kupcu. VAN takoe obezbeuje proveru i potvrdu transakcija obezbeujui sigurnost i kvalitet kontrole obrade podataka. Elektronsko voenje poslova ima mnogo prednosti za jednu organizaciju kao to je: smanjenje nabavne cene i trokova nabavke, bolji servis za klijente, i manje iventarske zalihe. Specifine taktike prednosti koje se stiu pri uspenoj implementaciji EDI-ja su:

smanjene prodajnih trokova, nabavke i trokova inventara,

smanjuju se trokovi obrade papirne dokumentacije (papir, osoblje i vreme),

skraeno vreme za naruivanje eliminiui poslove prekucavanja i mogue greke prekucavanjem,

poveanje produktivnosti,

dostava dokumenata u roku od par sekundi umesto par dana, bez gubljenja ili oteenja,

mogunost elektronskog slanja rauna i primanje finansijskih transakcija kao na primer rauna i plaanja direktno sa rauna firme,

komunikacija preko industrijskih sektora sa slinim standardima,

mogunost elektronske komunikacije sa drugim firmama bez brige o hardverskoj i softverskoj kompatibilnosti,

prevazilaenje jezikih barijera i problema rada u razliitim vremenskim zonama, smanjuje se obim ljudskih geaka u obradi podataka,

efikasnije upravljanje novanim sredstvima,

mogunost poboljanja upravljanja zalihama.

EDI obuhvata etiri osnovna procesa:

Standardizaciju procedura komunikacija,

Formatizovanje podataka u strukture ili poruke, Prenos poruka,

Prevoenje poruka u oblik za obradu prenesenih podataka.EDI podrazumeva tri neizbene karike:

1) Hardver,2) Softver znaajno utie na konanu cenu EDI proizvoda.

Translacioni softver podatke za otpremu prevodi sa in house aplikacionog softvera u poruke u ugovorenom EDI formatu,

3) Telekomunikacije izbor mree javne mree, VAN provajderi (interfejs izmeu inae nekompatibilnih sistema).

Za EDI je neophodno : da se unapred zna ko je poiljalac, a ko primalac poruke;

da je poruka jedan od unapred dogovorenih poslovnih dokumenata;

da se razmena poruka vri izmeu raunara, a putem telekomunikacionih mrea; da je svaka poruka unpred standardizovana - sastoji se od unapred odreenih polja, a svako od njih ima svoju oznaku i sadraj koji je formiran na osnovu unapred dogovorenih kodnih lista.1.1.Razvoj i nove forme Edi-jaRazvoj Edi-ja EDI kao deo elektronskih komunikacija, EDI u procesu trgovine zbog ega se Edi esto identifikuje sa elektronskom trgovinom. EDI jeste bio prvi vid elektronske trgovine, Finansijski EDI * FEDI komunikacija izmeu komitenata iz privrede i banaka i njime je prenoena samo infomacija o plaanjima. Danas se on koristi i za obavljanje plaanja na relaciji banke-komitenti-elektronski transfer sredstava EFT (veza banaka sa maloprodajom), Ispitivanje mogunosti S.W.I.F.T. po EDI standardima; EDI/EFT prenos informacija i vrednosti izmeu subjekata plaanja po EDI standardima, Internet plaanja po EDI standardima.Nove forme EDI-ja Interaktivni EDI razmena podataka je u realnom vremenu u interaktivnom, konverzacionom reimu obrade. Realizacijom I-EDI-ja postie se organizaciono, funkcionalno i tehniki najvii i najkvalitetniji nain obrade poslovnih transakcija.Otvoreni (Open) EDI je opti koncept za sistem poslovnih komunikacija zasnovan na novoj generaciji javnih standarda, pri emu se postie interoperabilnost izmeu razliitih privrednih sektora, razliitih tehnologija informacionih sistema, razliitih tipova podataka i u razliitim vremenima. Open Edi treba da obuhvati uloge i ponaanja velikog broja nezavisnih partnera koji medjusobno komuniciraju. Podaci su opisani univezalnim jezikom i jednako su itljivi u svim delovima sveta.

Internet EDI upotreba Interneta za razmenu EDI transakcija je u skladu sa rastuim interesom isporuke razliitih proizvoda I usluga elektronski uglavnom preko web-a. Mogunost kontaktiranja najireg mogueg kruga tragovinskih partnera.2. Trea strana u EDI razmeni

VAN (value edded network), davaoci usluga (servis provajderi) ili trea strana u EDI razmeni je organizacija koja pored osnovne usluge telekomunikacione mree prua i dodatne usluge, a sve u cilju da ukupna usluga data korisniku bude cenovno povoljnija.VAN nam je potreban za reavanje odredjenih problema u oblasti korienja telekomunikacione infrastrukture:

efikasnost i brzina uspostavljanja veza sa razliitim partnerima koji koriste razliitu opremu i standarde, zatita podataka u toku prenosa, obezbedjivanje hronolokih podataka za sluaj sporova izmedju stranaka

razne vrste strune pomoi potencijlanom korisniku u EDI razmeni.Najee VAN provajderi su organizacije koje pripadaju ili su na odreeni nain vezane za nacionalne, preteno dravne, telekomunikacione organizacije koje daju saglasnost za delovanje u oblasti VAN usluga i organizacije koje pored usluga koje se odnose na EDI razmenu nude i druge komplementarne usluge kao to su elektronska pota, pristup bazama podataka i sl.

VAN poseduje fizike resurse u smislu telekomunikacione infrastrukture, znanje i mogunosti uspostavljanja direktnih komunikacionih veza sa svim partnerima u EDI razmeni.VAN je prema tome u tehnikom smislu infrastruktura koja omoguava razmenu EDI poruka izmeu raunara.Sa VAN-om se sklapa ugovor o pristupu kojim se u potpunosti predviaju :

uslovi koje korisnik mora da ispuni-koji se kvalitet poruka od njega trai

opte i posebne zadatke VAN-a iji obim opredeljuje i cenu usluge.Usluge VAN-a obezbedjuju verodostojnost i pravnu snagu elektronskog ugovaranja

odnosno, davalac usluge se moe definisati kao administrativna, pravna i tehnika infrastruktura koja obezbedjuje telekomunikacione i/ili raunarsko-komunikacione usluge, to omoguava verodostostojni, pravno valjani zapis elektronske poruke (dokumenta), smanjuje pravnu nesigurnost i uopteno olakava elektronsko poslovanje.Glavne uloge VAN-a u EDI razmeni: VAN deluje kao clearing house, VAN obezbedjuje potansko sandue i upravljanje komunikacionom mreom, VAN nudi usluge prevodjenja iz jednog EDI standarda u drugi, VAN prua usluge 24 sata dneveno, Van obeznedjuje usluge na host raunara kao to je elektronska pota, elektronski prenos finansijskih sredstava, pristup bazama podataka i sl., VAN omoguava povezivanja sa drugim EDI mreama, VAN prue i druge vrste tehnikih i strunih usluga.Vrste VAN-ova Industrijski VAN-ovi-su usmereni na specifine EDI razmene u odredjenim industrijskim sektorima. Njihovi korisnici su firme iz odredjenog industrijskog sektora, pa su i usluge kojese nude takve da zadovolje potrebe ovih specifinih korisnika. Nacionalni VAN-ovi- pruaju EDI usluge irokom spektru korisnika u okviru nacionalnih granica. Globalni VAN-ovi pruaju svoje usluge nezavisno od toga kom industrijskom sektoru pripadaju korisnici EDI razmene i da li se razmena vri na nacionalnom ili medjunarodnom nivou

3.Kako funkcionie EDI?

Kreirani dokument se umesto na tampu, prosleuje softveru koji vri njegovo prevoenje u unapred dogovoreni standardni format podataka nakon ega se elektronskim putem obino koristei mreu dvaoca EDI usluga, alje na adresu poslovnog partnera (u njegovo elektronsko potansko sandue). Kada se primalac sledei put konektuje na mreu, on preuzima dokument koji se sada prevodi u format pogodan za korienje u njegovom Informacionom sistemu i alje ga direktno aplikaciji koja dalje obrauje podatke. Istovremeno se i poiljaocu alje potvrda o prijemu dokumenta. Treba napomenuti da se pored ovog modela zasnovanog na prosleivanju poruka moe koristiti i razmena podataka u realnom vremenu. Iz ovoga se moe zakljuiti da su neophodni elementi za primenu EDI sistema:

standard koji e biti korien za transport poruke od poiljaoca do primaoca, sa obzirom da razliita preduzea imaju razliite raunarske sisteme i programe tako da je direktna razmena nemogua, softver koji e vriti konverziju poruka, komunikacioni medij kojim e se poruka transportovati (javna ili privatna mrea).Na samom poetku primene EDI najvei deo komunikacije se odvijao u direktnom kontaktu raunarskih sistema poslovnih partnera, to je zahtevalo da oba sistema koriste iste komunikacione protokole i brzinu prenosa podataka, imaju kompatibilan harver i istovremeno raspoloive telefonske linije u trenutku potrebe za komunikacijom. Prevazilaenje ovih ogranienja je kasnije postignuto korienjem VAN (Value-added network) mrea specijalizovanih firmi za pruanje podrke u implementaciji EDI sistema. To su privatne zatvorene mree koje kao takve predstavljaju efikasan, pouzdan i siguran medij za prenos poverljivih poslovnih informacija. Koristei EDI u svakodnevnom poslovanju preduzee ostvaruje: bru dostavu dokumenata bez gubljenja ili oteenja, znaajne utede u vremenu potrebnom za obradu dokumentacije eliminisanje potrebe za ponovnim prekucavanjem dokumenata, poveanje produktivnosti i efikasnosti, znaajno smanjenje trokova obrade papirne dokumentacije, smanjenje obima greaka u obradi podataka, poboljano upravljanje transportom, distribucijom, zalihama ... , znaajno smanjenje trokova nabavke i sl.

Pored svih ovih prednosti EDI u ovom obliku nikada nije doiveo masovnu primenu. Pre svega zbog skupe, komplikovane i dugotrajne implementacije, nedostatka fleksibilnosti u odnosu na brzinu promena u okruenju, kao i visokih trokova odravanja koje su sebi mogle da priute samo velike kompanije. 4.EDI - kima elektronske trgovine

Trite u svetu elektronskog robnog i novanog prometa vie nije onakvo kakvo je nekada bilo. Sa stanovita razvoja poslovanja, EDI je zreo sektor, dok je elektronska razmena i dalje samo za inovatore. Hrabri novi svet elektronike je pred trini nastup postavio takve izazove da obinom posmatrau moda izgleda kao da je itav jedan mikro-kosmos okrenut naopako. U stvari, upuenima je jasno da su principi ostali isti, ali je njihovo sprovoenje u praksi dobilo posve nove forme, a primena klasinih reenja na nove probleme se esto pokazuje kao potpuni promaaj. Mnogo toga se izmenilo. Od poetka veka na ovamo, svet na koji su poslovni ljudi navikli pretrpeo je priline promene. Dolo je do promene modela po kome se manje-vie nesvesno radi, odnosno onog modela koji definie parametre od kojih zavise ogranienja u bilo kojoj delatnosti. Nalazimo se u fazi prelaza iz jednog modela poslovanja u drugi, sa tim to granice novog modela jo nisu poznate. Meutim, kako vreme odmie neki njegovi elementi postaju jasniji. Kao prvo, nekada dominantni rukovodioci teko dre korak sa promenama. Situacija se najbolje moe opisati ako se kae da danas deca ue roditelje kako se koriste novi alati i koja je njihova najbolja primena. Druga promena se ogleda u tome da se danas konkurencija posmatra u potpuno drugaijem svetlu. Nekada je mo leala u kontrolisanju informacija, a danas, sa obiljem informacija dostupnim na Informacionom Autoputu njihova vrednost kao resursa opada i trae se novi oblici konkurentskog nadmetanja. Klasian kapital vie nema onaj znaaj koji je nekada imao - danas govorimo o intelektualnom kapitalu.injenica je da se ne moe zamuriti pred sve veim brojem onih koji svoje klasine prodavnice premetaju u sajber-prostor na Internet. Mnogi tu promenu prihvataju sa nepoverenjem, ali bez obzira na uspenost ili neuspenost nastupa na elektronskom tritu, porast prometa preko Interneta je oigledan (postoje procene da je 1997. godine iznosio oko 35 miliona dolara). Neko e rei da se hrabri novi svet gradi na pesku, a gradi se u stvari na silikonu, nus proizvodu peska. Pesak sam po sebi ima naine da se menja i da svaku naizgled vrstu konstrukciju pretvori i egipatsku grobnicu. Sam silikon, izraen u oko 6 milijardi raunarskih ipova koji se u svetu danas koriste, razvija sopstveni nus proizvod koji se ogleda u razvoju struktura koje su imitacija inteligencije. ip kao takav ne moe da se opie drugaije nego kao "neinteligentan". Meutim, ni na mozak se ne oslanja na jednu jedinu eliju, ve na koordinisano funkcionisanje elija. U nedostatku boljeg izraza, rei emo da ipovi svoju inteligenciju izvlae iz meusobne saradnje. Kada jedan ip poalje poruku, drugi je prima, trei prevodi itd., a to je poetak inteligencije. Takav proces omoguuje neivom sistemu da, na primer, prati potanske poiljke, ili, omoguuje slanje, usmeravanje, prevoenje, tumaenje i izvravanje poruka. A sve to nije vetaka inteligencija, ve jednostavno povezani ipovi. Drugi inilac velike promene paradigme je promena principa starog koliko i sama civilizacija. Danas obilje, a ne retkost daje kvalitet. Prvi ikada prodati faks je sam po sebi bio beskoristan jer nije imao s kim da komunicira. Njegova vrednost se pokazala onda kada je instalirana i druga maina sa kojom je mogao da komunicira. Kada je instalirana i trea, vrednost se nije udvostruila ve utrostruila. Eksponencijalni rast se nastavio do toga da danas kada postoji oko 18 miliona instaliranih faksova koji svi imaju pristup jedan drugom i ija je vrednost neverovatna u poreenju sa vrednou onog prvog usamljenog faksa.

I odnos cena-kvalitet je promenjen. Nekada je bolji kvalitet znaio skuplji proizvod, dok danas kada je nivo kvaliteta proizvoda i usluga podignut, njihova relativna cena je nia. Ako se vratimo primeru ipa, ovaj iskaz e biti jo jasniji. Po Murovom zakonu, mo mikroipova se udvostruava svakih 18 meseci, ali cena ostaje ista. To u stvari znai da se njihova relativna cena prepolovljuje svakih 18 meseci ako se meri u odnosu na njihovu mo. U odnosu na to koliko su kotali kada su prvi put uvedeni, relativna cena ipova je nula. To je zastraujue. Proizvodi se stalno usavravaju, a za njih se moe naplatiti sve manje. Ma koliko to paradoksalno zvualo, tendencija cena je ka besplatnom. To je dobro za potroae, ali je bez sumnje problem za proizvoae. Tu je i pitanje pripadnosti i lojalnosti, koje emo objasniti na primeru informacione tehnologije. Ona je postala neverovatno incestuozna, jer lojalnost prema kompaniji brzo ustupa mesto lojalnosti prema tehnolokom napretku.

Vrednost informacione tehnologije nastala je u zajednici korisnika, agenata i proizvoaa, a ne, kao nekada, u okruenju kompanija. Mnoge kompanije su na taj nain ostvarile korist koja daleko prelazi granice same kompanije - Microsoft je jedna takva kompanija. Princip pripadnosti se pokazuje i u sve veem prihvatanju efikasnog odziva potroaa (Efficient Consumer Response, ecr) iji je cilj da se postigne uteda bilo gde u lancu snabdevanja i donese korist svima. U ovom sluaju, velikodunost prethodi bogatstvu. Ma koliko to udno izgledalo, poklanjanje je postalo poprite rata izmeu kompanija. I dok e neophodne strategije biti sline, izgradnja marke, stalna poboljanja kvaliteta i slino; taktike neophodne za njihovo sprovoenje moraju se razlikovati. Jedina uteha u svemu tome jeste da dok svako od nas nastoji da pronae put kroz nepoznatu teritoriju, moramo imati na umu da to isto rade i svi drugi.5.EDI softver u eri elektronske trgovine

Za ono vreme koliko je trebalo Internetu da se ustali, proizvoai EDI softvera su prolazili kroz pravu krizu identiteta. Iako se inilo da je vreme tradicionalnog EDI-ja prolo jer Internet ima reenja za sve probleme, izgleda da je EDI naao svoje mesto kako kima elektronske trgovine. Naravno, dolo je do nekih promena. Posebno je bilo teko Value Added Networks - proizvoaima sistema potanskih sanduia koji se koriste za EDI. Oni su se prilagodili novim okolnostima i sada nude iste potanske sanduie kao nekada ali koriste TCP/IP protokol. Cena je drastino sniena, ali su VANS pronali sebi mesto obezbeujui pouzdanu infrastrukturu za neposrednu elektronsku trgovinu izmeu preduzea, to Internet nee moi jo prilino dugo. Iako se komunikacijska infrastruktura promenila, osnivanje dobrih veza izmeu aplikacija u razliitim kompanijama ostaje teko kao to je i bilo. Problem je vie organizacione nego tehnike prirode. Osnovni razlog zbog koga EDI ima toliko problema da stane na noge nije u injenici da su standardi suvie komplikovani, ve u nesposobnosti kompanija da svoje interne sisteme dovedu u red i stvore dobru integraciju sa svojim partnerima.6.EDI u digitalnoj ekonomiji

O Internetu i elektronskoj trgovini se mnogo govori i pie. U svemu tome iznenauje jedino to niko ne spominje EDI - elektronsku razmenu podataka - a pri tom su gotovo sve velike i srednje kompanije u Evropi i Severnoj Americi poele da primenjuju tu tehnologiju u svojim poslovnim komunikacijama. Ove kompanije se ve godinama bave elektroskom trgovinom i elektronskim putem razmenjuju strukturirane informacije. Uz svu halabuku oko Interneta i Informacijskog Super-autoputa, ini se da kompanije ni ne shvataju koliko je ve uloeno u EDI. Mnogi koji ve godinama ive uz EDI sada se pitaju da li je vredelo investirati u njega i treba li ga napustiti sada kada imamo Internet. Posle toliko godina borbe za ostvarivanje elektronskih veza izmeu kompanija, pred EDI svetom je misija da svima koji se danas bave Internetom i elektronskom trgovinom objasne kakva treba da bude uloga EDI-ja u svemu tome.

EDI-TIE smatra svojom dunou da tritu objasni kako da iskoristi Internet za unapreenje veza izmeu kompanija i potroaa i kompanija. U svemu tome e, meutim, kima elektronske trgovine biti EDI. Prava elektronska trgovina se moe postii jedino ako se postaramo da postoje veze izmeu aplikacija u kompanijama i da nam stvaranje infarastrukture velike propusne moi i dosega donese koristi. Usredsreivanje na veze izmeu ljudi koji neto obavljaju elektronskim putem znai dotai samo povrinu mogunosti.7.EDI i Internet

Dolazak Interneta stvara niz mogunosti za velike kompanije da rade EDI sa svojim manjim snabdevaima ili korisnicima. Pre Interneta, jedini nain na koji je to moglo da se radi bio je pomou namenskog softvera Workstation koji radi povrh EDI mrenog prolaza, prevodi informacije koje unose ljudi u EDI poruku i alje ih velikim kompanijama. World Wide Web je omoguio da se Workstation instalira na Web server i tako lake odrava i modifikuje. Funkcionalnost ovakve aplikacije na Webu otud moe da se proiri ugraivanjem elementima koji korisnicima mogu da olakaju rad dodavanjem multimedijalnih elemenata ak i informacija u realnom vremenu kao to su podaci o uslovima i raspoloivim koliinama ili vremenu isporuke. Nee dugo potrajati a kompanijama e dosaditi da lutaju kroz 20 stranica Web prezentacije da bi poruili isti proizvod kao prole nedelje. Traie neki direktniji automatski proces usmeravanja poruka, a EDI je najbolji nain da se to postigne.8.Struktura trita

Tokom protekle decenije, mnoge kompanije su uspostavile elektronske veze izmeu svojih aplikacija, ali se nisu ostvarila oekivanja u vezi sa irenjem EDI-ja, tako da je broj trgovinskih partnera sa EDI mogunostima ogranien. Nastojanje da se dobavljai ubede da preu na EDI donelo je malo uspeha. S druge strane, male i srednje kompanije nisu uvele EDI jer je na tom putu za njih bilo previe prepreka. Velikom dobavljau je bilo gotovo nemogue da svoje klijente nagovore da uvedu EDI: oni su obino traili pozamanu sumu da bi "samo unosili podatke za dobavljaa", a povrh toga oekivali su i neki dodatni kvalitet. Zatim je Internet postao popularan. On je pre svega mnogo vie panje skrenuo na elektronsko poslovanje, za koje izgleda da niko ne zna kako ga sprovoditi Ideja je mnogo, ali je jo uvek pitanje koja e prevagnuti. Vodi se velika bitka izmeu Microsofta sa jedne strane, i Netscapea, IBM-a, Oraclea i Suna sa druge. U tampi se moe proitati da EDI treba odbaciti kao neuspelu zastarelu tehnologiju, a to je upravo ono u emu gree: EDI nije tehnologija, ve nain upostavljanja veza izmeu aplikacija u razliitim kompanijama, iji se pokretaki mehanizam nalazi u zahtevima poslovanja i bez obzira da li se veza fiziki uspostavlja preko Interneta ili preko VANS-a, problem usaglaavanja poslovnih procesa ostaje. To vee kompanije shvataju i ka tome tee. Njima je Internet prilino zastraujui jer im nudi da posao obavljaju na nov nain, uz korienje nedokazane tehnologije koja nije pouzdana i, pre svega, nije bezbedna.

ZakljuakSvakog dana je sve vea pojedinana i kolektivna zavisnost od meusobnog povezivanja sistema kao to su informaciono - komunikacioni sistemi, elektronsko bankarstvo, trita globalnih deonica, sistema meunarodnog saobraaja, proizvodnje i distribucije elektrine, gasne i nuklearne energije, i tako dalje. Sve ove infrastrukture koriste informacione sisteme da bi upravljali i distribuirali svoje servise, i oni predstavljaju osnovu za kreiranje ekonomskih efikasnost veih razmera u modernom drutvu. Kreiranjem i odravanjem pouzdanih osnovnih infrastruktura drutvo moe posvetiti svoju energiju viim nivoima efikasne proizvodnje, daljem razvoju inovacija i progresivnim mislima. EDI podrazumeva razmenu standardizovanih poslovnih dokumenata u obliku elektronskih poruka. Meu firmama cirkuliu ogromne koliine pisanih dokumenata. Ovi dokumenti najee su nastali na kompjuteru prve firme a destinacija im je najee opet kompjuter druge firme. Proces kreiranja dokumenata u papirnoj formi, zatim slanje potom ili faksom i na kraju ponovan unos u kompjuter predstavljaju oigledan nepotrebni utroak vremena i novca. EDI omoguava utedu u trokovima papira, brzu i sigurnu razmenu dokumenata i doprinosi olakanom uvanju poslovnih dokumenata. EDI koristi mogunosti koje pruzaju postojei kompjuteri i telekomunikaciona mrea uz istovremeno unapreenje poslovanja, poboljanje u pruanju usluga i smanjenja greaka do kojih se dolazi u radu na klasian nain.EDI je razmena poslovnih podataka gde se koristi razumljivi format ovih podataka. Pojavi Interneta prethodio je ovaj sistem razmene podataka i obino se korstio u razmeni podataka izmeu korisnika koji su meusobno ve bili u kontaktu.Moraju se pratiti globalni trendovi u razvoju elektronskog poslovanja koji

podrazumevaju usvajanje jedinstvenih standarda elektronskog poslovanja i izbor Interneta za najznaajniji kanal savremenog poslovanja. Izrastanje sloenih sistema iz jednostavnijih je prirodni zakon. Za razmenu poruka izmeu poslovnih subjekata, danas se sve vie koriste Internet servisi kao to su Web, elektronska pota, diskusione grupe, video konferenija i sl.

EDI jeste bio prvi vid elektronske trgovine, omoguio je i proirenje e-trgovine od finansijskih transakcija do drugih vidova obrade transakcija.Obavljanje trgovine preko Interneta nije u potpunoj prednosti u odnosu na tradicionalnu EDI. Tradicionalna EDI razmena obavlja se preko bezbednijih, ali ogranienih VAN mrea, dok Internet prua veu fleksibilnost u slanju poruka uz manju bezbednost. Uprkos relativno niskim cenama za neogranien pristup Internetu u odnosu na elektronsku razmenu podataka preko VAN mrea, smatra se da je Internet inferiorniji upravo zbog nedostatka bezbednosti i pouzdanosti.Sadraj:

Uvod.................................................................................................1

1.Pojam EDI-ja...............................................................................2

1.1.Razvoj i nove forme Edi-ja..........................................5

2. Trea strana u EDI razmeni......................................................6

3. Kako funkcionie EDI? ....................................7

4.EDI - kima elektronske trgovine...............................................8

5.EDI softver u eri elektronske trgovine......................................10

6.EDI u digitalnoj ekonomiji........................................................10

7.EDI i Internet.............................................................................11

8.Struktura trita.........................................................................11

Zakljuak......................................................................................12

Literatura:

Internet adrese:

www.eunetcollege.comwww.ecdlcentar.comwww.bpsu.infowww.teol.netwww.tutorijali.orgwww.bbs.edu.yuwww.cet.co.yu www.eunetcollege.com

www.ecdlcentar.com

HYPERLINK "http://www.bpsu.info" www.bpsu.info

www.teol.net

HYPERLINK "http://www.tutorijali.org" www.tutorijali.org

www.eunetcollege.com

HYPERLINK "http://www.bbs.edu.yu" www.bbs.edu.yu

www.bpsu.info

www.bpsu.info

www.teol.net

www.cet.co.yu

www.cet.co.yu

www.cet.co.yu

www.cet.co.yu.

PAGE 1