EKONOMSKI

PODSTICAJI

GRAD

LESKOVAC

2017

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana 2

SADRŽAJ

I PODSTICAJNE MERE NA NACIONALNOM NIVOU ................................................................................... 3

1. REPUBLIKA SRBIJA - MINISTARSTVO PRIVREDE .............................................................................. 3

1.1Uredba o uslovima i načinu privlačenja ulaganja ...................................................................................... 3

.1.2 Program podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme ............................................................. 6

1.3.Podsticanje razvoja preduzetništva kroz podršku investicijama u privredi………………………………..…..8

1.4.Podsticanje razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u

poslovanju…………..….…....Error! Bookmark not defined.9

2.AGENCIJA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA EVROPSKE UNIJE (EASME)………………………….9

3. REPUBLIKA SRBIJA-MINISTARSTVO TRGOVINE,TURIZMA I TELEKOMUNIKACIJA ................. 9

4. FOND ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE ........................................................................................... 10

5. NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE – NSZ .................................................................... 12

6. AOFI ................................................................................................................................................... 12

6.1.Osiguranje izvoza ................................................................................................................................... 12

6.2.Faktoring ................................................................................................................................................. 13

6.3.Kratkoročno kreditiranje ......................................................................................................................... 13

6.4.Izdavanje garancija…………………………………………………………………...…………………13

7. FOND ZA PODRŠKU DALJEG RASTA PREDUZEĆA- ENIF ................................................................ 13

8. TRGOVINSKI SPORAZUMI REPUBLIKE SRBIJE ................................................................................. 13

9. POREZI (poreske olakšice) ........................................................................... Error! Bookmark not defined.

10. CARINSKE OLAKŠICE .............................................................................. Error! Bookmark not defined.

II PODSTICAJNE MERE GRADA LESKOVCA .............................................................................................. 17

1. Povoljnosti za zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini .................................................................. 18

2. Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ..................................................................... 18

3. Taksa za isticanje firme (firmarina) ......................................................................................................... 18

III STATISTIKA ZA GRAD LESKOVAC .......................................................................................................... 19

Odnos zarada i potrošačke korpe u Republici Srbiji i gradu Leskovcu : ............... Error! Bookmark not defined.

Ukupni podsticaji regionalnog razvoja koje je grad Leskovac iskoristio prema realizatorima Error! Bookmark

not defined.

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana 3

I PODSTICAJNE MERE NA NACIONALNOM NIVOU

Finansijski podsticaji još uvek predstavljaju značajan motivacioni faktor potencijalnim investitorima. Oni

nisu rešenje za privredu ali predstavljaju jedan bajpas, koji će omogućiti priliv “zdravog” kapitala u realni sektor

i omogućiti da privredni ambijent održimo konkurentnim u kome će firme poslovati sa manje rizika.

Glavni nosioci podsticaja na nacionalnom nivou su :

1. REPUBLIKA SRBIJA - MINISTARSTVO PRIVREDE

Među glavnim subjektima podrške ulaganjima u Republici Srbiji nalazi se Ministarstvo privrede. Opšti pravni

okvir za ulaganja u RS čini Zakon o ulaganjima i Uredba o uslovima i načinu privlačenja ulaganja

1.1 Uredba o uslovima i načinu privlačenja ulaganja

RS kroz ugovor o dodeli sredstаvа podsticаjа, za investicije u proizvodnom sektoru i sektoru uslugа koje

mogu biti predmet međunаrodne trgovine, refundira oprаvdаne troškove ulаgаnjа investitorima po

sledećim kriterijumima:

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana 4

Uslovi za dodelu sredstava:

Da se direktna investicija održi na istoj lokaciji u jedinici lokalne samouprave u periodu od najmanje pet

godina nakon realizacije investicionog projekta za velike privredne subjekte, odnosno najmanje tri godine

za male i srednje privredne subjekte i

Da se dostignuti broj zaposlenih kod korisnika sredstava nakon realizacije investicionog projekta ne

smanjuje u periodu od pet godina za velike privredne subjekte, odnosno tri godine za male i srednje

privredne subjekte.

Korisnik sredstava, nakon dostizanja pune zaposlenosti, u skladu sa ugovorom o dodeli sredstava podsticaja, dužan

je da svakom novom zaposlenom redovno isplaćuje ugovorenu zaradu u skladu sa ovom uredbom.

Rok za realizaciju investicionog projekta i zapošljavanje novih zaposlenih: do 3 godine od dana podnošenja

prijave za dodelu podsticajnih sredstava, a koji se nakon zaključenja ugovora može produžiti najviše do pet godina,

računajući od dana podnošenja prijave za dodelu sredstava, a po obrazloženom zahtevu korisnika sredstava,

ukoliko Savet za ekonomski razvoj oceni da su okolnosti koje su dovele do potrebe za produženjem roka objektivne

i da je produženje roka opravdano i svrsishodno, odnosno da se time na najefikasniji način postižu ciljevi ulaganja

i privrednog razvoja.

Za ulaganja od posebnog značaja, rok za realizaciju investicionog projekta i zapošaljavanje novih zaposlenih

povezanih sa investicionim projektom je do deset godina od dana podnošenja prijave za dodelu podsticajnih

sredstava.

Ukupan iznos sredstava koja se mogu dodeliti u skladu sa ovom uredbom i drugih podsticaja određuje se u

apsolutnom iznosu, pri čemu ne sme da pređe gornju granicu do koje je dozvoljeno dodeliti ukupan iznos državne

pomoći u skladu sa propisima kojima se uređuju pravila za dodelu državne pomoći.

Maksimalni dozvoljeni iznosi podsticajnih sredstava za privlačenje direktnih investicija određuju se u skladu sa

propisima kojima se uređuju pravila za dodelu državne pomoći i kriterijumima iz ove uredbe. Prilikom određivanja

visine sredstava koja mogu biti dodeljena, uzima se u obzir kumulacija sa prethodno odobrenom državnom pomoći,

u skladu sa propisima kojima se uređuju pravila za dodelu državne pomoći

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana 5

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana 6

Sredstva se ne mogu koristiti za finansiranje investicionih projekata u sektoru saobraćaja, razvoja softvera,

ugostiteljstva, igara na sreću, trgovine, proizvodnje sintetičkih vlakana, uglja i čelika, duvana i duvanskih

prerađevina, oružja i municije, brodogradnje (izgradnja pomorskih trgovačkih plovila na sopstveni pogon-

najmanje 100 bruto registrovanih tona), aerodroma, komunalnom sektoru i sektoru energetike, širokopojasne

mreže, kao ni privrednih društava u teškoćama.

Od prava na dodelu sredstava izuzimaju se sledeći investitori odnosno korisnici sredstava:privredni subjekti u

teškoćama, u smislu propisa kojima se uređuju pravila za dodelu državne pomoći:

1. koji imaju dospele, a neizmirene obaveze u Republici Srbiji,

2. privredni subjekti kod kojih je broj zaposlenih samanjen za 10% i više tokom 12 meseci pre podnošenja

prijave za dodelu sredstava,

3. u kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ima učešće u vlasništvu;

4. koji je u obavezi povraćaja nedozvoljene državne pomoći;

5. kome je bio raskinut ugovor o dodeli podsticajnih sredstava.

1.2 PROGRAM PODRŠKE MALIM PREDUZEĆIMA ZA NABAVKU OPREME

Program podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2017. godini (u daljem tekstu: Program) sprovodi

Ministarstvo privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije (u daljem tekstu:

Razvojna agencija) i odabranim poslovnim bankama i lizing kompanijom:

1. PROCREDIT BANKA A.D. Beograd

2. SOCIÉTÉ GÉNÉRALE BANKA SRBIJA A.D. Beograd

3. HALKBANK, Beograd

4. ERSTE BANKA A.D. Novi Sad

5. UNICREDIT BANKA SRBIJA A.D. Beograd

6. Raiffeisen Leasing D.O.O. Beograd

Opšti cilj Programa jeste jačanje konkurentnosti privrednih subjekata, unapređenje njihovog poslovanja i

internacionalizacije, kao i kreiranje novih radnih mesta kroz investicije u nabavku proizvodne opreme i opreme

direktno uključene u proces proizvodnje razmenjivih dobara (u daljem tekstu: proizvodne opreme) i to:

1) nove proizvodne opreme i/ili mašina;

2) transportno-manipulativnih sredstava uključenih u proces proizvodnje i unutrašnjeg transporta

3) novih delova, specijalizovanih alata za mašine ili drugih kapitalnih dobara .

Korisnici bespovratnih sredstava

Pravo da se prijave na konkurs za dodelu bespovratnih sredstava imaju:

1. pravna lica, registrovana u APR kao privredna društva ili zadruge, koja su razvrstana na mikro ili mala

pravna lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, broj 62/13) prema finansijskim

izveštajima za 2015. godinu, kao i

2) preduzetnici registrovani u APR.

Uslovi učešća u Programu

Uslovi koje moraju da ispune podnosioci prijave za dodelu bespovratnih sredstava:

1) da su podneli jednoj od banaka ili lizing kompaniji uključenih u realizaciju ovog programa:

– popunjen zahtev za dodelu bespovratnih sredstava sa potrebnom dokumentacijom kojom dokazuju uslove

iz odeljka 5.2 ovog programa;

– profakturu/predračun/predugovor ne stariji od dana objavljivanja Javnog poziva i to samo za opremu koja

nije isporučena niti plaćena delimično ili u celosti do datuma donošenja odluke o dodeli bespovratnih sredstava;

– sliku opreme sa profakture;

2) da su upisani u registar APR najkasnije 31. decembra 2015. godine;

3) da nisu razvrstani kao srednje ili veliko pravno lice u skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni

glasnik RSˮ, broj 62/13), prema finansijskim izveštajima za 2015. godinu;

4) da nad njima nije pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije;

5) da su izmirili dospele obaveze javnih prihoda;

6) da im u roku od dve godine pre podnošenja prijave nije izrečena pravosnažna mera zabrane obavljanja

delatnosti;

7) da vlasnici i odgovorna lica nisu osuđivani i da se ne vodi istraga odnosno krivični postupak za krivična

dela protiv privrede;

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana 7

8) da su u većinskom privatnom vlasništvu i da nisu u grupi povezanih lica u kojoj su neki od članova velika

ili srednja pravna lica;

9) svrha i namena investiranja u proizvodnu opremu su u skladu sa prirodom delatnosti subjekta;

10) da su privredna društva, zadruge i preduzetnici, prema evidenciji Centralnog registra obaveznog

socijalnog osiguranja o broju radnika na dan 30.12.2016. godine imali najmanje jednog zaposlenog na neodređeno

vreme;

11) da ne obavljaju delatnosti u sledećim sektorima:

1. primarna poljoprivredna proizvodnja. Primarna poljoprivredna proizvodnja, između ostalog, u smislu ovog

programa, obuhvata gajenje biljnih kultura i domaćih životinja i ostale namene u neposrednoj vezi sa gajenjem

biljaka i životinja, kao i čuvanje i skladištenje. (nije isključena nabavka opreme za obavljanje delatnosti pakovanja,

sortiranja, prerade i zamrzavanja npr. hladnjače.)

2. izvođenje građevinskih radova (proizvodnja građevinskih proizvoda je dozvoljena);

3. saobraćaj i transport,

4. proizvodnja duvanskih proizvoda;

5. bilo koji oblik trgovinske, turističke ili ugostiteljske delatnosti, izuzev pekara sa proizvodnjom i prodajom,

proizvodnje kolača i torti i usluga keteringa;

6. štampanje i umnožavanje audio i video zapisa, izuzev štamparskih usluga;

7. uslužne delatnosti (uključujući između ostalog i konsultantske, marketinške, računovodstvene i usluge

istraživanja tržišta kao i ostale usluge informacione tehnologije, proizvodnje i emitovanja digitalnog sadržaja);

8. organizovanje igara na sreću, lutrija i sličnih delatnosti;

9. proizvodnja i prodaja oružja i vojne opreme;

10. proizvodnja i promet nafte i naftnih derivata;

11. proizvodnja čelika i sintetičkih vlakana i vađenje uglja;

12. proizvodnja i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim propisima ili

međunarodnim konvencijama i sporazumima, smatraju zabranjenim.

Sredstva po ovom programu ne mogu se koristiti ni za projekte privrednih subjekata u drugim delatnostima,

ako ne doprinose ostvarivanju specifičnih ciljeva Programa.

12) da nisu u teškoćama, a prema sledećoj definiciji:

Privredni subjekt u teškoćama je privredni subjekt koji nije sposoban da sopstvenim sredstvima, sredstvima

svojih vlasnika/akcionara ili poverilaca ili sredstvima iz drugih izvora na tržištu spreči gubitke i koji bi, bez

intervencije države, kratkoročno ili srednjoročno, ugrozili njegov opstanak;

Privredni subjekt je u teškoćama:

– ako je odgovornost za njegove dugove ograničena a izgubio je više od polovine osnovnog kapitala, od čega

je u poslednjih 12 meseci izgubio više od četvrtine osnovnog kapitala;

– ako najmanje jedno lice neograničeno odgovora za njegove dugove, a u finansijskim izveštajima prikazano

je da je njegov kapital smanjen za više od polovine, od čega je u poslednjih 12 meseci izgubljeno više od četvrtine

kapitala;

– ako ispunjava uslove za otvaranje stečajnog postupka;

Privredni subjekt je u teškoćama i ako nije ispunjen nijedan uslov iz stava 1. ove tačke, ako postoje očigledni

pokazatelji koji ukazuju na to da je u teškoćama, kao što su: rast gubitaka, smanjenje ukupnog prihoda, rast zaliha,

višak kapaciteta, smanjenje novčanih tokova, rast duga, porast troškova kamata i pad ili nulta neto vrednost

imovine. U najvećim teškoćama je privredni subjekt koji je nesposoban za plaćanje (insolventan) ili nad kojim je

otvoren stečajni postupak;

Privredni subjekt koji je osnovan pre manje od tri godine ne smatra se privrednim subjektom u teškoćama,

izuzev ako je reč o malom ili srednjem privrednom subjektu koji ispunjava uslove za otvaranje stečajnog postupka;

13) da u tekućoj fiskalnoj godini i u prethodne dve godine (u 2015, 2016. i 2017. godini) nisu primili državnu

pomoć čija bi visina zajedno sa traženim sredstvima prekoračila iznos od 23 miliona dinara;

14) da nisu primili bespovratna sredstva iz javnih sredstava za iste namene u prethodne dve godine

Pri proveri kreditne sposobnosti privrednog subjekta, poslovne banke i lizing kompanije će se voditi

kriterijumima koje koriste u svojim redovnim kreditnim, odnosno operacijama u vezi sa finansijskim lizingom.

Privredni subjekti će se ugovorno obavezati da predmetnu opremu neće otuđiti najmanje 24 meseca po sklapanju

ugovora o dodeli bespovratnih sredstava, ugovora o kreditu, odnosno ugovora o finansijskom lizingu.

Privredni subjekti mogu otplatiti sredstva kredita, odnosno finansijskog lizinga prevremeno u odnosu na rok

koji je definisan u ugovoru sa bankom, odnosno lizing kompanijom, s tim da ukoliko prevremenu otplatu izvrše u

toku prve trećine trajanja ugovora o kreditu, odnosno finansijskom lizingu, dužni su da vrate celokupan iznos

odobrenih bespovratnih sredstava.

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana 8

Finansijski okvir

Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa i kojima banke, odnosno lizing kompanije uključene u

realizaciju Programa, uslovno odobre kredit odnosno finansiranje mogu ostvariti pravo na sufinansiranje do 25%

neto vrednosti nabavke proizvodne opreme. Privredni subjekat je u obavezi da obezbedi učešće u visini 5% neto

vrednosti proizvodne opreme, dok će se preostalih 70% neto vrednosti proizvodne opreme obezbediti iz kredita

poslovnih banaka ili finansijskog lizinga lizing kompanije uključenih u sprovođenje ovog Programa.

U slučaju da su ukupni neto troškovi nabavke opreme viši od 10.000.000,00 dinara, korisnik može da finansira

razliku većim sopstvenim učešćem ili da za ovaj iznos uveća kreditni zahtev kod banke, ili zahtev za finansijski

lizing kod lizing kompanije.

Iznos odobrene bespovratne pomoći u visini do 25% od neto vrednosti proizvodne opreme ne može biti manji

od 250.000,00 dinara, niti veći od 2.500.000,00 dinara.

Način prijavljivanja i rok za podnošenje prijava

Precizno i tačno popunjena prijava i prateća dokumentacija u dva primerka (original i overena fotokopija), u

skladu sa Programom, predaju se prilikom podnošenja zahteva za kredit, odnosno finansijski lizing, u jednoj od

ekspozitura/filijala sledećih poslovnih banaka i lizing kompanije:

1. PROCREDIT BANKA A.D. Beograd

2. SOCIÉTÉ GÉNÉRALE BANKA SRBIJA A.D. Beograd

3. HALKBANK, Beograd

4. ERSTE BANKA A.D. Novi Sad

5. UNICREDIT BANKA SRBIJA A.D. Beograd

6. Raiffeisen Leasing D.O.O. Beograd

1.3 REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO PRIVREDE

Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz podršku investicijama u privredi

PODSTICАNJE RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA KROZ DODRŠKU INVESTICIJAMA U PRIVREDI

Privredni subjekt koji ispunjavaju uslove ovog programa mogu da ostvare parvo na finansijsku podrušku u

iznosu do 20% bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja

Korisnici kredita Preduzetnici, mikro, mali I srednji privredni subjekti I zadruge koji su

registrovani u APR a koji u dve prethodne godini nisu imali gubitak

Namena kredita

-kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju,

investiciono

održavanje, proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu

proizvodnog

prostora, ili u kojem se obavlјa proizvodnja ili skladištenje proizvoda,

- kupovinu nove ili polovne proizvodne opreme (ne starije od pet godina),

uklјučujući dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga

transportna sredstva

koja se koriste u procesu proizvodnje,

- trajna obrtna sredstva, koja mogu da čine najviše 20% ukupnog

investicionog

ulaganja,

- nabavku softvera i drugih nematerijalnih ulaganja

Minimalni iznos kredita

- za preduzetnike ne mogu biti manji od 300.000 dinаrа niti veći od

8.750.000

- zа pravna lica ne manji od 2.000.000 dinаrа niti veći od 62.500.000

Period otplate kredita Za pravna lica do 10 godina , za preduzetnike do 6 godina

Grejs period 12 meseci

Kamatna stopa 1,5 % uz garanciju banke, 3% uz ostala sredstva obezbedjenja

Instrumenti obezbeđenja Gаrаncijа poslovne bаnke ili hipotekа prvog redа nа nepokretnostimа i blаnko sopstvene menice.

Trajanje konkursa Krаjnji rok zа dostаvljаnje dopunа zаhtevа je 1. decembаr tekuće godine

Detaljnije o projektu

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana 9

1.4. REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO PRIVREDE

Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u

poslovanju u 2017.godini

PODSTICАNJE RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA KROZ DODRŠKU ZA POČETNIKE U

POSLOVANJU U 2017.GODINI

Privredni subjekt koji ispunjavaju uslove ovog programa mogu da ostvare parvo na finansijsku podrušku u

iznosu do 30% bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja

Korisnici kredita Preduzetnici, mikro, mali I srednji privredni subjekti I zadruge koji su

registrovani u APR a koji u dve prethodne godini nisu imali gubitak

Namena kredita

- dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju

poslovnog prostora

- kupovinu nove ili polovne proizvodne opreme (ne starije od pet godina),

- trajna obrtna sredstva, koja mogu da čine najviše 20% ukupnog

ulaganja,

Minimalni iznos kredita

- za preduzetnike ne mogu biti manji od 400.000 dinаrа niti veći od

3.000.000

- zа pravna lica ne manji od 400.000 dinаrа niti veći od 6.000.000

Period otplate kredita 5 godina

Grejs period 12 meseci,

Kamatna stopa 1,5 % uz garanciju banke, 3% uz ostala sredstva obezbedjenja

Instrumenti obezbeđenja Gаrаncijа poslovne bаnke ili hipotekа prvog redа nа nepokretnostimа i blаnko sopstvene menice.

Trajanje konkursa Krаjnji rok zа dostаvljаnje dopunа zаhtevа je 1. decembаr tekuće godine

Detaljnije o projektu

2. Agencija za mala i srednja preduzeća Evropske unije (EASME)

Agencija za mala i srednja preduzeća Evropske unije (EASME) objavila je javni poziv u okviru COSME programa

za podršku sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u oblasti modne industrije i turizma.

Na javni poziv se mogu prijaviti projekti razvoja novih proizvoda i materijala, dizajna i proizvodnje, maloprodaje

i marketinga, kao i projekti usmereni ka razvoju kreativnih industrija u različitim oblicima turizma (aktivni

turizam, poslovni, kulturni turizam i dr.) i to na tržištu EU ili međunarodnim tržištima. Ovaj instrument COSME

programa usmeren je na unapređenje i podršku akceleratorima, inkubatorima i drugim organizacijama za podršku

visoko-tehnološkim, inovativnim i kreativnim start-ap kompanijama i malim i srednjim preduzećima.

Podnosioci prijave moraju formirati međunarodni konzorcijum – poslovnu mrežu sačinjenu od privatnih ili javnih

institucija koji pružaju podršku start-ap kompanijama i malim i srednjim preduzećima (poslovni inkubatori,

akceleratori i druge relevantne organizacije), nosioci javnih ovlašćenja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom

nivou i profitne organizacije. Konzorcijum moraju da čine najmanje četiri pravna subjekta iz tri zemlje EU ili

zemalja članica COSME.

Ukupan iznos budžeta javnog poziva je 2.600.000 evra, od čega je za modnu industriju opredeljeno 1.600.000

evra, a za turizam 1.000.000 evra, a po projektu se sufinansira maksimalno do 75% ukupne vrednosti

projekta.Prijava se podnosi elektronski do 19. oktobra 2017. do 17 časova putem naloga na Portalu za

učesnike http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/organisations/register.html Više o javnom

pozivu možete pogledati ovde

3. REPUBLIKA SRBIJA-MINISTARSTVO TRGOVINE,TURIZMA I TELEKOMUNIKACIJA

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisuje javni konkurs za dodelu kreditnih sredstava za

podsticanje kvaliteta turističke ponude u 2017. godini. Konkursom je predviđena dodela kreditnih sredstava za

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

10

unapređenje kvaliteta turističke ponude i intenziviranje njenog korišćenja, izgradnju turističke infrastrukture i

suprastrukture kao i usklađivanje turističkih kapaciteta sa Zakonom o turizmu.

Pravo na korišćenje kreditnih sredstava imaju privredna društva registrovana za obavlјanje delatnosti u oblasti

turizma, preduzetnci koji su registrovani za obavlјanje delatnosti u oblasti turizma i polјoprivredna gazdinstva koja

su upisana u Registar polјoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o polјoprivredi i ruralnom razvoju. Zahtev

za korišćenje kreditnih sredstava sa traženom dokumentacijom se dostavlјa Ministarstvu trgovine, turizma i

telekomunikacija, Sektor za turizam, Nemanjina br. 22-26, Beograd, sa naznakom „Krediti za razvoj turizma”,

isklјučivo putem pošte ili preko pisarnice Ministarstva. Rok za podnošenje zahteva je 1. novembar 2017. godine.

Krajnji rok za dostavlјanje dopuna zahteva je 1. decembar 2017. godine. Informacije o konkursu i obrazac zahteva

za korišćenje kreditnih sredstava mogu se preuzeti sa internet prezentacije Ministarstva trgovine, turizma i

telekomunikacija mtt.gov.rs. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 011/3139697.

4. FOND ZА RАZVOJ REPUBLIKE SRBIJE

Fond zа rаzvoj Republike Srbije objаvio je Progrаm kreditirаnjа koji se primenjuje od marta 2016.godine.

Prijem zаhtevа po usvojenom Progrаmu Fondа zа rаzvoj RS vrši se od 07.03.2016.godine.

U nаstаvku se nаlаze osnovne informаcije o nаjtrаženijim kreditimа u 2016. godini:

FOND ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE

KREDITI ZA PREDUZETNIKE

Korisnici kredita Preduzetnici koji u prethodne dve godine nisu poslovаli sа gubitkom.

Kamatna stopa 1.5 %

Sredstvo obezbeđenja Garancija banke/avalirana menica poslovne banke.

Kamatna stopa 3 % ako sredstvo obezbedjenja nije garancija banke

Sredstvo obezbeđenja Hipotekа prvog redа nа nepokretnostimа, zаlogа nа proizvodnoj opremi i drugim

pokretnim stvаrimа, menicа i menično ovlаšćenje preduzetnikа

Rok otplate za investicione

projekte 7 godina

Grejs period 12 meseci

Rok otplate za trajna

obrtna sredstva 5 godina

Grejs period 9 meseci

Iznos kredita 300.000-7.000.000 dinara

Sadržaj potrebne dokumentacije za odobrenje kredita

KREDITI ZA TRAJNA OBRTNA SREDSTVA

Korisnici kredita Privredni subjekti koji u prethodne dve godine nisu poslovаli sа gubitkom(mikro,

mala, srednja I velika pravna lica)

Kamatna stopa 1.5 %

Sredstvo obezbeđenja Garancija banke/avalirana menica poslovne banke.

Kamatna stopa 3 %

Sredstvo obezbeđenja Hipotekа prvog redа nа nepokretnostimа, zаlogа nа proizvodnoj opremi i drugim

pokretnim stvаrimа, menicа i menično ovlаšćenje preduzetnikа

Rok otplate 4 godine

Grejs period 9 meseci

Iznos kredita 2.000.000-100.000.000 dinara

Sadržaj potrebne dokumentacije za odobrenje kredita

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

11

FOND ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE

INVESTICIONI KREDITI-PRAVNA LICA

Korisnici kredita Privredni subjekti koji u prethodne dve godine nisu poslovаli sа gubitkom.

Kamatna stopa 1.5 %

Sredstvo obezbeđenja Garancija banke/avalirana menica poslovne banke.

Kamatna stopa 3 %

Sredstvo obezbeđenja Hipotekа prvog redа nа nepokretnostimа, zаlogа nа proizvodnoj opremi i drugim

pokretnim stvаrimа, menicа i menično ovlаšćenje preduzetnikа

Rok otplate 10 godina

Grejs period 1 godina

Iznos kredita 2.000.000-100.000.000 dinara

Sadržaj potrebne dokumentacije za odobrenje kredita

FOND ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE

KRATKOROČNI KREDITI ZA PRIVREDNE SUBJEKTE

Korisnici kredita Svi privredni subjekti zа povremenа obrtnа sredstvа zа podsticаnje konkurentnosti

i likvidnosti domаće privrede.

Kamatna stopa 2,5 %

Sredstvo obezbeđenja

blаnko sopstvene menice sа аvаlom poslovne bаnke ili gаrаncijа poslovne bаnke

i

blаnko sopstvene menice korisnikа kreditа;

Period otplate kredita 3-12 meseci

Iznos kredita 2.000.000-100.000.000 dinara

Sadržaj potrebne dokumentacije za odobrenje kredita

FOND ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE

KREDITI ZA ODRŽAVANJE TEKUĆE LIKVIDNOSTI

Korisnici kredita Privredni subjekti koji u prethodne dve godine nisu poslovаli sа gubitkom.

Kamatna stopa 2 %

Sredstvo obezbeđenja Garancija banke/avalirana menica poslovne banke.

Kamatna stopa 3,5 %

Sredstvo obezbeđenja Hipotekа prvog redа nа nepokretnostimа, zаlogа nа proizvodnoj opremi i drugim

pokretnim stvаrimа, menicа i menično ovlаšćenje preduzetnikа

Period otplate kredita 18 meseci sa grejs periodom do 3 meseca

Iznos kredita 2.000.000-100.000.000 dinara

Sadržaj potrebne dokumentacije za odobrenje kredita

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

12

5. NАCIONАLNА SLUŽBА ZА ZАPOŠLJАVАNJE – NSZ I GRAD LESKOVAC

Grad Leskovac u saradnji sa NSZ u 2017. godini realizuje sledeće mere aktivne politike zapošlјavanja:

1.1 Subvencija za samozapošlјavanje dodelјuje se u jednokratnom iznosu od 180.000 dinara, odnosno

200.000 dinara u slučaju samozapošlјavanja viškova zaposlenih ili 220.000 dinara za nezaposlene osobe sa

invaliditetom, radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog

društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

1.2 Program stručne prakse koji podrazumeva stručno osposoblјavanje nezaposlenog za samostalan rad u

struci, uz isplatu novčane pomoći angažovanim licima u mesečnom iznosu od 12.000 dinara za lica sa srednjim

obrazovanjem, 14.000 dinara za lica sa višim ili visokim trogodišnjim obrazovanjem i 16.000 dinara za lica sa

najmanje četvorogodišnjim visokim obrazovanjem, a najduže 12 meseci.

1.3 Program stručne prakse sa prosečnom ocenom 9 i više, uz isplatu novčane pomoći angažovanim licima u

mesečnom iznosu od 20.000 dinara, a najduže 12 meseci.

1.4 Program javnih radova namenjen radnom angažovanjem prvenstveno teže zapošlјivih nezaposlenih lica i

nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi

ostvarivanja određenog društvenog interesa. Angažovanim licima uklјučenim u javne radove isplaćuje se naknada

za obavlјen posao u mesečnom iznosu od 18.000 dinara, kao i naknada troškova dolaska i odlaska sa rada u iznosu

od 2.000 dinara za svaki mesec angažovanja.. Angažovanje lica je po osnovu potpisanog ugovora o privremenim

i povremenim poslovima, uz maksimalnu dužinu trajanja javnog rada od 4 meseca.

1.5 Program obuke na zahtev poslodavca, koji podrazumeva učešće u finansiranju obuke radi sticanja znanja

i veština potrebnih za obavlјanje poslova na konkretnom radnom mestu, ukoliko na evidenciji nezaposlenih

Nacionalne službe za zapošlјavanje nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama, uz isplatu mesečne novčane

pomoći nezaposlenom polazniku obuke kao i novčana sredstva za troškove prevoza, i za pratioca ako je potreban,

u visini neoporezivog iznosa, u skladu sa zakonom.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

6. AOFI

AOFI – Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije je izvozno kreditna agencija Republike

Srbije formirana radi podsticanja i unapređenja izvoza i razvoja ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Delatnost AOFI su poslovi osiguranja i finansiranja izvoza za srpska izvozno orijentisana preduzeća.

Usluge koje AOFI nudi klijentimа su sledeće:

a. Osiguranje izvoza

Osiguranje izvoznih potraživanja obezbeđuje izvozniku sigurnost i izvesnost u naplati jer čini naplatu osiguranog

procenta izvesnom. Naime, u uslovima savremenog spoljnotrgovinskog poslovanja domaća pravna lica i

preduzetnici su u obavljanju svojih izvoznih poslova izloženi mnogobrojnim rizicima. Izvesnost da će se

potraživanja po izvoznim poslovima realizovati, preduslov je za normalno poslovanje…

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

13

b. Faktoring

Faktoring je finansijski instrument kojim faktor (AOFI) finansira izvozna preduzeća na osnovu budućih

(nedospelih) potraživanja proisteklih iz prodaje roba ili usluga na inostranom i domaćem tržištu. Prednosti

faktoringa: Poboljšanje likvidnosti kroz postizanje brže naplate potraživanja, kao i na osnovu avansnih uplata

putem kojih se obezbeđuju neophodna sredstva za plaćanje sopstvenih obaveza…

c. Kratkoročno kreditiranje

Kratkoročno kreditiranje podrazumeva obezbeđivanje finansijskih sredstava radi finansiranja obrtnih sredstava

izvoznika. Prednosti kratkoročnog kreditiranja: Poboljšanje likvidnosti; Jednostavnija procedura obezbeđivanja

kredita u poređenju sa dugoročnim kreditima; Prilagođenost usluge kreditiranja potrebama

izvoznika. PROGRAMI FINANSIRANjA IZVOZNIKA: Direktno kreditiranje; Sufinansiranje sa poslovnom

bankom izvoznika; Refinansiranje kredita preko poslovne banke izvoznika. Direktno kratkoročno finansiranje

izvoznika AOFI obezbeđuje kratkoročne kredite izvoznim preduzećima…

d. Izdavanje garancija Podrška kroz garancije podrazumeva izdavanje svih tipova garancija u kojima kupac traži neku vrstu osiguranja koja će pokrivati izvoznikovo izvršenje posla. Prednosti garancija: Posedovanjem garancije klijent stiče uslov za učešće na tenderima; Zahvaljujući avansnim garancijama izvođač radova brže dolazi do sredstava; Omogućava se dobijanje posla usled garantovanja da će izvoznik – izvođač radova posao…

http://www.aofi.rs/usluge/izdavanje-garancija/

7. FOND ZА PODRŠKU DАLJEG RАSTА PREDUZEĆА- ENIF

Evropskа bаnkа zа obnovu i rаzvoj (EBRD), Evropskа unijа, Evropski investicioni fondа i nemаčki DEG

fond osnovali su februаru 2014. godine Fond zа finаnsirаnje, pre svegа srednjih preduzećа, kojа imаju veliki

potencijаl zа rаst.

Ukupnа veličinа fondа je 77 milionа evrа. Uprаvljаnje fondom je povereno EBRD-u. Minimаlаn iznos investicije

po projektu je 1 milion evrа, dok je mаksimаlni 10 milionа evrа. Kod investicijа u kаpitаl, učešće u vlаsničkoj

strukturi je uvek mаnjinsko i nаjčešće u rаsponu od 20-35%. Period trаjаnjа investicije u kаpitаl je od 3 do 10

godinа (nаjčešće od 5-7 godinа). Mehаnizаm izlаskа iz vlаsničke sturkture je unаpred definisаn.

Zа sve dodаtne informаcije kontаkt osobа je Miloš Lukić, Tel: +381 11 21 20 635. (European Bank for

Reconstruction and Development, Bluehouse Center, Špаnskih Borаcа 3, 11070 Beogrаd, Srbijа).

8. TRGOVINSKI SPORAZUMI REPUBLIKE SRBIJE

Po pitanju uvoza i izvoza, Srbija je sa mnogim zemljama potpisala Sporazume o liberalizaciji i olakšicama

u trgovini koje predstavljaju osnovu za bescarinsko tržište za oko milijardu ljudi. Bescarinski režim obuhvata

većinu ključnih industrijskih proizvoda, sa malim brojem izuzetaka i godišnjih naknada.

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SRBIJE I RUSIJE

Srbija je jedina država izvan Zajednice nezavisnih država koje uživa beneficije bescarinske trgovine sa

Rusijom. Roba proizvedena u Srbiji, ili ona čija se preovlađujuća vrednost dodaje u Srbiji (najmanje 50% više u

odnosu na prethodnu cenu robe) se smatra da je srpskog porekla i podleže režimu plaćanja od 1% carinske stope

prilikom ulaska na rusko tržište.

Propisi :

Zakon o potvrđivanju sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske

Federacije o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske federacije

Prateći propisi trgovinskog sporazuma sa Ruskom federacijom

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

14

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SA BELORUSIJOM

Slobodni trgovinski sporazum između Srbije i Belorusije predviđa uzajamno uklanjanje carinskih

obaveza i ostalih taksi na brojne proizvode. Roba proizvedena u Srbiji, ili ona čija se preovlađujuća vrednost

dodaje u Srbiji (najmanje 50% više u odnosu na prethodnu cenu robe) se smatra da je srpskog porekla i, ukoliko

se direktno distribuira, podleže režimu plaćanja od 1% carinske stope prilikom ulaska na belorusko tržište.

Propisi:

Zakon o potvrđivanju protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o izmeni i

dopuni sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o slobodnoj trgovini

između Republike Srbije i Republike Belorusije od 31. marta 2009. godine

Prilog A- izuzeti proizvodi

Prilog B - Pravila o poreklu

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SRBIJE I KAZAHSTANA

Slobodni trgovinski sporazum između Srbije i Kazahstana je stupio na snagu kada je Kazahstan ušao u

Carinsku uniju sa Ruskom Federacijom i Belorusijom. Na taj način je slobodni trgovinski režim koji je Srbija

potpisala sa Rusijom i Belorusijom proširen kako bi uključio i Kazahstan.

Propisi:

Zakon o potvrđivanju sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike

Kazahstan

Prilog 1 , Prilog 2 i Prilog 3 .

PRELAZNI TRGOVINSKI SPORAZUM IZMEĐU SRBIJE I EVROPSKE UNIJE Prelazni trgovinski sporazum između Srbije i Evropske unije omogućuje bescarinski izvoz svih proizvoda

koji potiču iz Srbije, odnosno koji su u potpunosti proizvedeni u Srbiji ili koji koriste materijale koji potiču iz EU

zemalja, Turske, ili zemalja koje su u procesu priključivanje EU, pod uslovom da su ti proizvodi prošli

odgovarajuću preradu u Srbiji. Osim toga, u skladu sa Opštom dozvolom za aktivno oplemenjivanje, uvezena roba

u Srbiju koja ima poreklo iz EU ne podleže nikakvim carinskim stopama i PDV-u.

Propisi :

Zakon o potvrđivanju prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske

zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane

Lista aneksa i protokola

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SA ZEMLJAMA EFTA

Slobodni trgovinski sporazum između Srbije i EFTA zemalja (Norveška, Lihtenštajn, Island i Švajcarska)

omogućava srpskim izvoznicima da izvoze robu u ove države bez plaćanja carine i ostalih taksi.

Propisi :

Zakon o potvrđivanju sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA

Prateći propisi trgovinskog sporazuma sa EFTA zemljama

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SA ZEMLJAMA CEFTA

CEFTA (Centralno evropska zona slobodne trgovine) sporazum uključuje sledeće države: Albaniju,

Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru, Srbiju i UNMIK u ime Kosova.

Propisi:

Zakon o potvrđivanju sporazuma o izmeni i pristupanju sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj

Evropi - CEFTA 2006

Prateći propisi CEFTA sporazuma

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE TURSKE

Srbija i Turska su potpisale bilateralni ekonomski Sporazum o slobodnoj trgovini zasnovan na modelu

liberalizacije trgovine koji dozvoljava srpskim izvoznicima da prodaju svoje proizvode bez carine na velikom

turskom tržištu. Roba koja je u potpunosti proizvedena u Srbiji, ili koja koriste materijale koji potiču iz zemalja

EU, ili zemalja koje su u procesu priključivanje EU, se smatra da je srpskog porekla, ukoliko su ti proizvodi prošli

kroz proces minimalne dorade ili prerade u Srbiji.

Propisi :

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

15

Zakon o potvrđivanju sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske

Prateći propisi trgovinskog sporazuma sa Republikom Turskom

OPŠTI SISTEM PREFERENCIJALA

Spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Američkim Državama velikim delom se odvija na osnovu

Opšteg sistema preferencijala (OSP), koji je odobren Srbiji 1. jula 2005. godine. Sredinom jula 2015. godine

Kongres SAD vratio je Srbiji status zemlje koja poseduje ovu trgovinsku povlasticu i koji je stupio na snagu 29.

jula 2015. godine. Ovim se kompanijama iz Srbije produžuje bescarinski uvoz na skoro pet hiljada artikala u SAD

do 31. decembra 2017. Kongres je potvrdio da će svim kompanijama koje uvoze robu iz zemalja na listi GSP

preferencijala biti retroaktivno isplaćena potraživanja za carine za period od 1. avgusta 2013. godine. OSP je

program odobravanja trgovinskih povlastica koje SAD dodeljuju svojim trgovinskim partnerima u cilju podrške

njihovom ekonomskom razvoju, a trenutno ga koristi više od 140 zemalja. Među tim zemljama je i Srbija kojoj je

omogućen bescarinski pristup na 1,3 triliona dolara vrednom tržištu SAD. Program OSP obezbeđuje

preferencijalni bescarinski tretman za skoro pet hiljada proizvoda, uključujući većinu finalnih proizoda i

poluproizvoda, kao i pojedine poljoprivredne proizvode i sirovine. Određeni osetljivi proizvodi, kao što su

većinom tekstilni i proizvodi od kože i obuća, nisu uključeni u OSP bescarinski tretman. Roba treba da zadovolji

i kriterijum porekla, tj. mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35% vrednosti i da bude direktno isporučena

iz Srbije. Pored toga, na otpremnim dokumentima uz robu treba da stoji oznaka «A», koja znači da i roba i zemlja

njenog porekla imaju preferencijalni status.Lista proizvoda uključenih u OSP program se analizira i menja dva

puta godišnje uz učešće američkih proizvođača. Kompletna lista proizvoda uključenih u OSP program može se

naći na web stranici Harmonizovane carinske liste SAD (Harmonized Tariff Schedule of the United States -

HTSUS).

9. POREZI ( poreske olašice)

Poreski sistem u zemlji karakterišu niske odnosno konkurentne poreske stope. Porez na dobit je jedan od

najpovoljnijih u Evropi, a porez na dodatu vrednost i porez na zarade iznose manje nego u većini država Centralne

i Istočne Evrope.

POREZ NA DODATU VREDNOST

Porez na dodatnu vrednost (PDV) se plaća prilikom svake faze prometa robe i usluga kao i na uvoz robe.

Opšta stopa PDV iznosi 20%.

Posebna stopa PDV iznosi 10%( za osnovnu prehrambenu robu, dnevne novine, komunalije, itd).

Izvor: Nacionalne agencije, 2015.

Zakon o porezu na dodatu vrednost možete preuzeti ovde.

Porez na dobit pravnih lica

Porez na dobit pravnih lica plaća se po jedinstvenoj stopi od 15%. Nerezidenti se oporezuju samo na osnovu

dobiti u Srbiji.

27%

25%

24%

20%

20%

18%

17%

Mađarska

Hrvatska

Rumunija

Bugarska

Srbija

Makedonija

BiH

POREZ NA DODATU VREDNOST

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

16

Porez na dohodak građana

Porez na dohodak građana je 10% na plate

Poslodavac - pravno lice koje se u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo razvrstava u mikro i mala

pravna lica, kao i preduzetnik koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica, ima pravo na povraćaj 75%

plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, pri čemu

se preduzetnikom smatra lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije

Godišnji porez na dobit

Godišnji dohodak se oporezuje ukoliko prelazi iznos trostruke prosečne godišnje zarade u Srbiji. Poreska stopa

je 10% za godišnji dohodak u iznosu do 6 prosečnih godišnjih zarada u Srbiji, a 15% za deo godišnjeg dohotka

koji prosečnu godišnju zaradu u Srbiji prelazi 6 puta.

.

Izvor: Nacionalne agencije, 2015.

Olakšice Plaćanja poreza na dobit oslobađa se nedobitna organizacija za poreski period u kojem ostvareni višak

prihoda nad rashodima nije veći od 400.000 dinara, pod uslovom da:

1) ne raspodeljuje ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima

povezanim licima;

2) godišnji iznos ličnih primanja koja isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima nije veći

od dvostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici u godini za koju se utvrđuje pravo na

poresko oslobođenje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

3) ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica;

4) da nema monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Povezanim licima iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana smatraju se lica iz člana 59. ovog zakona.

Nedobitna organizacija dužna je da vodi evidenciju o prihodima i rashodima, da podnese poreski bilans i poresku

prijavu

Zakon o porezu na dobit pravnih lica možete preuzeti ovde.

Porez na dohodak gradjana

Stopa poreza na dohodak iznosi:

za zarade od samostalne delatnosti 10% (preduzetnici),

za prihode od kapitala i kapitalne dobitke 15% (fizička lica),

a za prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine iznosi 20%.

Godišnji porez na dohodak građana plaća se po sledećim stopama:

- na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade - 10%;

19%

20%

16%

33%

15%

10%

10%

Mađarska

Hrvatska

Rumunija

Grčka

Srbija

Makedonija

Bugarska

POREZ NA DOBIT

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

17

- na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade - 10% na iznos do šestostruke prosečne godišnje

zarade + 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade.

Zakon o porezu na dohodak građana možete preuzeti ovde .

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu:

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 26%;

2) za obavezno zdravstveno osiguranje – 10,3%;

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 1,5%.

Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obračun doprinosa vrši se po sledećim

stopama:

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 14% (za lica iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona, a

12% za poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda licima iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona;

2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 5,15%;

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 0,75%.

Olakšice

Počevši od 1. jula 2014, nova radna mesta daju pravo poslodavcima na znatno oslobađanje od poreza i doprinosa

koji se plaćaju na neto zaradu od trenutka zaposlenja do 30. juna 2016. godine.

1 - 9 novih radnih mesta: smanjenje od 65%;

10 - 99 novih radnih mesta: smanjenje od 70%;

100+ novih radnih mesta: smanjenje od 75%.

Ovo smanjuje ukupno opterećenje na zarade na veoma konkurentnih 20% (procena za prosečnu platu u Srbiji).

Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli lice sa invaliditetom oslobađa se obaveze plaćanja obračunatog i

obustavljenog poreza iz zarade tog lica, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje možete preuzeti ovde.

10. CARINSKE POVLASTICE

Oblast carinskih povlastica regulisana je odredbama čl. 215. do 220. Carinskog zakona.

Oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina grupisana su na sledeći način:

• za strana lica (šefovi stranih država i njihovi izaslanici, međunarodne organizacije i humanitarne organizacije,

diplomatska i konzularna predstavništva i njihovo osoblje) (čl. 215.);

• fizička lica (čl. 216.);

• pravna i druga lica (čl. 217.);

• roba (čl. 218.).

Tekst Carinskog zakona možete preuzeti ovde.

II PODSTICAJNE MERE GRADA LESKOVCA

Grad Leskovac je nosilac regionalnog sertifikata o povoljnom

poslovnom okruženju (BFC SEE) koji konstantnim reformama gradske uprave

unapređuje privredni ambijent.

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

18

1. Povoljnosti zа zаkup grаđevinskog zemljištа u jаvnoj svojini

Grad Leskovac može otuđiti ili dati u zakup neizgrаđeno grаđevinsko zemljište po ceni kojа je mаnjа od tržišne

cene ili otuđiti grаđevinsko zemljište bez nаknаde (uz prethodno pribаvljenu sаglаsnost Vlаde), аko se rаdi o

reаlizаciji investicionog projektа kojim se unаpređuje lokаlni ekonomski rаzvoj.

Uslovi za realizaciju navedene povoljnosti su :

Građevinsko zemljište se može otuđiti ako sticalac, odnosno zakupac prihvati obavezu da na predmetnom

građevinskom zemljištu izgradi objekat čija površina odgovara maksimalnoj bruto razvijenoj

građevinskoj površini budućeg objekta planiranom za izgradnju na tom građevinskom zemljištu,

propisanoj planskim dokumentom.;

u roku od tri godine od dana sudske overe ugovora o otuđenju, odnosno ugovora o zakupu, zaposli na

svaka dva ara otuđenog, najmanje jedno lice na neodređeno vreme.

Uredbu o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili da u zakup građevinsko

zemljište po ceni, manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili bez naknade možete preuzeti ovde.

2. Doprinos zа uređivanje grаđevinskog zemljištа

Doprinos zа uređivаnje grаđevinskog zemljištа ne obrаčunаvа se zа proizvodne i sklаdišne objekte, prostor

nаmenjen zа gаrаžirаnje vozilа, podstаnice, trаfostаnice, ostаve, vešernice i slično.

Grаdsko veće grаdа Leskovcа može dodatno umanjiti iznos doprinosa zа uređivаnje grаđevinskog zemljištа zа

izgrаdnju objekаtа zа obаvljаnje delаtnosti, kojа je od znаčаjа zа privredni rаzvoj grаdа Leskovcа.

Umаnjenje se ne odnosi se nа objekte stаnogrаdnje, osim zа objekte socijаlnog stаnovаnjа, gde je investitor

Republikа Srbijа ili grаd Leskovаc.

Odluku o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta možete preuzeti ovde.

3. Tаksа zа isticаnje firme (firmаrinа)

Nа osnovu Odluke o lokаlnim komunаlnim tаksаmа plaćanja komunalne takse za isticanje firme oslobođeni su:

- mikro pravna lica; - Srednja, mаla prаvna lica i preduzetnici (osim istih koji obavljaju delatnost bankarstva, osiguranja imovine

lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskih proizvoda,

proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, proizvodnje elektroprivrede, kazina, kockarnica,

kladionica, bingo sala i pružanje kockarskih usluga, noćnih barova i diskoteka) sа prihodom mаnjim od 50

milionа dinаrа godišnje;

Srednja pravna lica, mala pravna lica i preduzetnici koji su registrovani za obavljanje proizvodne delatnosti a imaju

godišnji prihod preko 50.000.000,00 dinara, plaćaju komunalnu taksu utvrđenu ovim tarifnim brojem umanjenu

za 10%.

Odluku o lokаlnim komunаlnim tаksаmа možete preuzeti ovde.

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

19

III STATISTIKA ZA GRAD LESKOVAC

Uporedni pregled kupovne moći po gradovima rangiranim prema zaradi u odnosu na prosek republike Srbije -

avgust 2017.-

Grad Prosečna mesečna neto

zarada po zaposlenom

Potrošačka korpa

Odnos zarade I potrošačke korpe

Prosečna Minimalna 3:2 4:2

1 2 3 4 5 6

Republika Srbija

47.220 69.722 36.137 1,47 0,77

Beograd 59.128 73.000 64.219 1,23 0,72

Novi Sad 53.406 77.467 38.232 1,45 0,72

Kragujevac 45.554 64.219 33.872 1,41 0,74

Niš 41.717 65.644 34.258 1,57 0,82

Leskovac 36.049 61.099 31.831 1,69 0,88

Ukupni podsticaji prema realizatorima koje je grad Leskovac iskoristio

Izvor: RSZ avgust 2017

2014 2014 2015 2015 2016 2016 2017 2017

Број Износ Број Износ Број Износ Број Износ

01. Min. privrede 1 10.199 1 35.049

02. Min. finansija 13 154.031 10 56.155 8 162.750 6 38.195

05. Min. rudarstva i energetike 1 30.777 1 144.861 1 13.343

06. Min. trgovine, turizma i telekom. 2 9.000 1 4.000 1 3.000

07. Min. za rad, zap, boračka i soc. pitanja 5 22.805 8 132.212 5 21.463 2 5.568

08. Min. prosvete, nauke i teh. razvoja 73 41.965 1 162

09. Min. zdravlјa 4 14.055 6 16.398 1 760

10. Min. kulture i informisanja 18 4.798 8 4.804 9 6.800

Poslednje ažurirano stanje odnosi se na perid 01.01 - 30.06.2017.godine (preliminarni podaci)

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

20

11. Min. za evropske integracije 1 2.547

12. Fond za razvoj Republike Srbije 4 42.948 13 90.659 3 40.562 5 44.971

13. Nacionalna služba za zapošlјavanje 170 73.813 471 112.791 423 83.667 317 43.770

14. Razvojna agencija Srbije 8 7.388 10 393.706 22 18.650 6 1.520

15. Agencija za osig. i finansiranje izvoza 2 104.537 3 114.230 2 104.901 1 24.224

UKUPNO 226 457.699 527 1.068.618 553 514.500 341 197.219

Ekonomski podsticaji 2017.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj-Leskovac Strana

21