Napomena: pasusi i reenice u lekcijama koje su italic predstavljaju ili napomene ili neto to ne postoji konkretno u toj lekciji ali je dobro da se spomene kao uvod ili za viu ocenu. Takoe, pitanja o SRJ i Srbiji nisu detaljno razraena, pa bi ih trebalo dopuniti ili koristiti knjigu uz njih.

1. Meunarodno ekonomsko okruenje i spoljna trgovina

Zemlje moraju da uvoze da bi razvijale domau proizvodnju ali I da izvoze da bi platile taj uvoz. Takoe zemlje sve vie uvoze jer raste tranja zbog rasta dohotka I ivotnog standarda. Izvozi se takoe vie jer domaa proizvodnja prevazilazi potrebe domaeg trita.

Spoljna trgovina i njen znaaj su kroz istoriju razliito vrednovani. Na primer u periodu liberalizacije slobodna trgovina je bila apsolutni priroritet, ali i u imperijalizmu su krupni kapitalistiki monopoli insistirali da drava zatiti domae proizvodne snage to je guralo dravu u protekcionizam.

Kako se menjao znaaj spoljne trgovine tako se menjala I razvijala teorija meunarodne trgovine. U fazi liberalizma klasina graanska teorija komparativnih trokova, a u vreme imperijalizma protekcionizam.

Od velike ekonomske krize (1929.) pa do pedesetih godina veliki broj drava je zabranjivao uvoz da bi zatitile domau proizvodnju ali u isto vreme je domaa proizodnja elela da izae na strana trita koja su su ograniavala uvoz. Socijalizam je nastao posle Drugog svetskog rata. Tradicionalno je bio mnogo zatvoreniji za spoljnu trgovinu. Kao i bilo ta drugo, i trgovina je deo planskog usmeravanja. Pri "centralnom administrativnom planiranju", trgovina je prilino detaljno kontrolisana fiksnim planovima. U sluaju socijalizma zasnovanog na globalnom planiranju, uticaj na spoljnu trgovinu je mnogo manji odreivane su proporcije izvoza I uvoza I privredni subjekti su mogli fleksibilnije da se prilagode njima.

Danas ne postoje zemlje koje su potpuno zatvorene, ali ni potpuno otvorene. Spoljna trgovina je prihvaena ne samo kao jedan od faktora razvoja, ve kao primarni inilac ekonomskog progresa. Zato zemlje u razvoju svoje strategije razvoja najee zasnivaju na otvaranju trita I takozvanom rastu kroz trgovinu. Neophodno je da im pomognu razvijene zemlje npr. da smanje agrarni protekcionizam koji slabi spoljnotrgovinske prihode ZUR.

Svetska trgovina se danas zasniva na multilateralizmu. Veliki doprinos tome danas predstavlja WTO. Liberalizacija se u okviru WTO proiruje I na tradicionalno zatiene oblasti poput usluga I poljoprivrede. Jo uvek vae opti I posebni trgovinski preferencijali koji olakavaju pristup ZUR meunarodnoj trgovini meutim ovaj system je inferiorniji u odnosu na multilateralizam.

U 2008. i 2009. godini svetska trgovina je u padu. Tokom 2009. godine trgovine je opala za 10%, to je najvie od drugog svetskog rata. Od 2010. se belei ponovni rast, pa procene su bile da e rast biti preko 10%.

2. Meunarodno okruenje krajem 20. i poetkom 21.veka

Devedeste godine 20. veka karakterie dinamian rast trgovine, to je odlika celog posleratnog perioda. Pod pojmom dinamian rast svetske trgovine podrazumevamo da je godinja stopa rasta svetskog izvoza od oko 7% bila vea od godinje stope rasta svetskog GDPa od preko 2%. Tokom devedestih je rast proizvodnje bio znaajno manji od rasta spoljne trgovine.

Dominantnu ulogu u tom rastu trgovine imaju industrijski razvijene zemlje (IRZ). Dominacija tih zemalja postoji jo od kraja drugog svetskog rata. Stope rasta su do 70ih bile stabilne i visoke, ali nakon naftnih okova dolazi do rasta inflacije i nezaposlenosti u svetu. Negativna kretanja na planu unutranje ravnotee zemalja su se manifestovale i kroz protekcionistike mere u spoljnoj trgovini. Krajem 80ih i tokom 90ih raste spoljna trgovina uz blage fluktuacije. Poetkom 90-ih ekonomska situacija u vodeim zemljama OECDa se pogorala. U ostatku sveta slika je bila pomeana.Od 1992. do 2007. se svetska trgovina poveala etiri puta. Dominiraju IRZ. Kada se posmatra uee u svetskom izvozu i svetskoj proizvodnji 10 vodeih IRZ u tom periodu interesantno je primetiti da je 2006. Kina na treem mestu po izvozu, a 1992. nije bila ni na listi. Najvee uee u svetskom izvozu u obe godine ima Nemaka. Ovih deset zemalja dri 52% svetskog izvoza. to se tie svetskog GDP tj. proizvodnje - dominantu ulogu ima SAD (osim ako se posmatra EU kao celina). Inae ovih 10 zemalja 2006. godine ine 65% svetskog GDP, znai vei je procenat nego kod izvoza. Populacija ovih zemalja sa Kinom ini 30% svetske populacije, a GDP per capita je proseno 30 hilj.dolara (sem u Kini samo 2 hilj)

Danas posebno mesto u spoljnoj trgovini pripada Kini. Iako je EU skupa najvei izvoznik (ak i kad se oduzme meusobna trgovina), Kina je posmatrano po zemljama najvei izvoznik(od 2009. godine ). Na putu je i da kroz koju godinu postane najvea ekonomska sila u Aziji. Kao problemi se spominju blago pregrevanje usled inflacije i pojaana aktivnost sindikata (potrebno je poveanje kamatnih stopa da bi se ohladila potranja za kreditima, usporila inflacija i spreilo stvaranje balona naduvanih cena nekretnina i akcija).

Posebno znaajno mesto u ukupnom rastu trgovine ima intra-sektorska trgovina. Takoe, znaajnu ulogu ima izvoz komponenti i delova ( zemlje u razvoju ). Trgovina primarnim proizvodima je u opadanju.

Ostale odlike meunarodnog okruenja :

1. Intezivnija integracija,2. Stvaranje WTO,3. Dominacija G7 i TNC.3. Liberalizacija trgovine i STO

Nivou zatite unutranjeg trita se kroz istoriju razliito pristupalo, ali se moe prihvatiti da je period nakon Drugog svetskog rata naelno usmeren ka liberalizaciji.

U meunarodnoj zajednici, pod uticajem SAD, sazrelo je miljenje da bi meunarodnu trgovinu trebalo regulisati na multilateralnom nivou. Organizacija je trebalo da se zove "Internacionalna trgovinska organizacija - ITO". Rezultati pregovara su objedinjeni u okviru ugovora GATT, koji je trebalo da predstavlja samo prelazni sporazum do formiranja ITO. U Havani je potisana povelja i sve to je preostalo bilo je da se ugovor ratifikuje u zemljama potpisnicama. Kongres SAD nije prihvatio povelju, te je privremeni ugovor GATT nastavio da postoji narednih 50 godina do formiranja WTO.

U okviru GATT je bilo osam rundi pregovora :

1-5) Pregovaralo se o smanjenju carina,6) Kenedi runda - o carinama i antidampikim merama,7) Tokijska runda - o necarinskoj zatiti,8) Urugvajska - dogovoreno osnivanje WTO.

Kao to se moe primetiti, jedna od najvanijih tema pregovora su carine. U naelnim tumaenjima rezultata pregovora obino se govori o "prosenim" carinskim stopama. Ali vano je uvideti da se konkretni privredni subjekti pri nastupu na stranom tritu ne suoavaju sa prosenom, ve konkretnom carinskom stopom. 10% carinske skale u IRZ je iznad 12% ad valorem. Vano je spomenuti I pojam "carinskih vrhova" - koji oznaava najvie carinske stope u carinskoj tarifi neke zemlje. Problem dolazi do izraaja ako se uzme u obzir da su carinski vrhovi kod razvijenih zemalja obino na one proizvode koji su glavni izvozni artikli ZUR : poljoprivredni proizvodi, hrana, obua, ... Carinski vrhovi za te proizvode se u IRZ kreu od 350% do 900%. Najvie stope karakteriu meso, eer, mleko, sir, maslac, itarice.

Takoe, moe se primetiti problem "carinske eskalacije". Re je o pojavi gde se carinska stopa poveava sa porastom faze prerade proizvoda. Na taj nain se tite domae preraivake industrijske grane koje tako mogu da proizvode po veim trokovima I vetaki budu konkurentnije u odnosu na efikasnije meunarodne proizvoae. Najee se eskalacija javlja u industriji metala, tekstila, proizvoda od koe, gume kao I drveta I nametaja

Carinska eskalacija je naroito problem za diversfikaciju izvoza ZUR jer je glavna industrijska grana kod njih uglavnom prerada hrane, ali proizvodi vie faze prerade ine samo 5% njihovog izvoza (dok kod IRZ ine 32%) jer im se ne isplati da izvoze proizvode vie faze prerade. ZUR su takoe uloile znaajne napore da postave jedinstvenu carinsku strukturu ime bi se smanjile nepovoljne posledice na alokaciju resursa.

Dakle kod IRZ su preostale visoke stope uglavnom kod potroakih, poljoprivrednih I radno intenzivnih proizvoda. EU npr.titi ivinsko meso, jaja, eer, carinski vrhovi pogaaju tekstil I odeu, poljoprivredne proizvode iz umerenog pojasa. Npr. carinske stope u 2001.za meso su bile 236%, na cerealije 180%, na patike 17%. U SAD npr. su stope u sektoru odee I obue oko 11%, ali pojedinano dolaze I do 48%.

4. Regionalizacija svetske privrede

Poslednjih pedesetak godina smatra se za period intezivne globalizacije. Ipak, zajedno sa globalizacijom na snagu stupa i jedan kontradiktoran proces - proces regionalizacije.

Postoje razliiti razlozi za regionalizaciju npr.: Da se zemlje opasaju carinskim zidom da bi postigle odreeni stepen samodovoljnosti Da se udrue da bi se spreio potencijalni sukob ili rat ( stvoreno Zapadnoevropsko trite kao amortizer izmeu Nemake I Francuske) Stvaranje carinske unije moe da ima cilj da utie na raspodelu nacionalnog dohotka izmeu pojedinih sektora privrede ili etnikih grupa (podizanjem uvoznih carina posredno se utie na plasman izvoznih proizvoda)

Pod regionalizacijom (integracijom) smatramo neki vid povezivanja dve ili vie zemalja gde one pratktino favorizuju meusobnu trgovinu na raun trgovine sa ostalim zemljama. Postoje nekoliko nivoa integracije :1) Sporazum o preferencijalnoj trgovini,2) Zona slobodne trgovine ( NAFTA ), - problem reeksporta !3) Carinska unija - EEZ,4) Zajedniko trite - Karipsko zajedniko trite,5) Ekonomska unija - EU.

(Problem reeksporta ukazuje na mogunost da spoljnotgovinski partneri zemalja inetegracije iskoriavaju nie kamatne stope u jednoj od zemalja, a zatim reeksportuju robu u zemlju sa viim. Neophodno je zadrati carinske formalnosti i uvesti pravila porekla)

Posledice stupanja u integraciju preteno zavise od nivoa integracije. Svode se na :

1) Stvaranje trgovine (kao rezultat preferencijalne stope u okviru integracije domaa skuplja proizvodnja biva zamenjena jeftinijom iz druge zemlje lanice, ovo poveava blagostanje zemljama lanicama, ne nanosei gubitke nelanicama)2) Skretanje trgovine (usled regionalnih sporazuma jefitiniji uvoz iz zemlje nelanice biva zamenjen skuplji uvozom iz zemlje lanice, ovo smanjuje blagostanje I za lanicu uvoznika I za zemlju van sporazuma)3) Promena svetskih cena (usled jaeg cirkulisanja trgovine meu zemljama lanicama, zemlje nelanice smanjuju cene da bi bile konkurentnije, npr.lanstvo Brazila u Mercosuru dovelo do pada relativnih cena uvoza iz zemalja nelanica)4) Smanjenje budetskih prihoda (zbog promena carinskih stopa I obima trgovine)

Veliki je uticaj dubine integracije na trgovinu. Npr. kod carinske unije postoji zajednika carinska tarifa I tu je vei stepen integracije trita. Kod zone slobodne trgovine lanice imaju razliite carinske tarife I potrebno je zadrati carinske formalnosti da ne bi dolo do uvoza preko zemlje sa najniom carinom pa do reeksporta u ostale lanice. Poto u ovaj uvoz spadaju I repromaterijali koji se dalje prerauju u lanicama uvodi se komplikovano pravilo porekla robe.Iako regionalne integracije imaju za cilj integraciju svetske privrede velika je opasnost da postanu introvertno orjentisane, naroito ako su snane grupacije. Npr. vie od polovine izvoza EU I NAFTA u period od 1995. Do 2006. Ima intraregionalni karakter.

5. Uticaj svetske trgovine na meuzavisnost izmeu drava

Svetska trgovina predstavlja razmenu dobara, usluga i kapitala izmeu zemalja. Od drugog svetskog rata, trgovina je u porastu. Skoro uvek je rast trgovine bio vei od rasta drutvenog proizvoda. Iako je svetska trgovina beleila pad tokom 2008. i 2009. godine, u 2010. se opet vraa na na uzlaznu liniju i procenjuje se da e rast biti preko 10%.

Isprepletanost tokova izmeu zemalja utie na rast zavisnosti, te okolnosti i mere uinjeni u jednoj zemlji mogu imati velike posledice na ono to se deava u drugoj. Npr. ako SAD stimulie tranju, to e podstai uvoz, to e poveati izvoz mnogih zemalja. Te zemlje e onda imati vie sredstava, vie e troiti i kupovae od SAD. (ovo je povezano sa spoljnotrgovinskim multiplikatorom i inostranim reperkusijama).Primer moe da se nae i kod zemalja OPEC-a, koje promenom cene nafte mogu znaajno da utiu na proizvodnju drugih zemalja. Rast cene nafte moe da probudi inflaciju, to vodi : padu kupovne moi novca, poveanju nesigurnosti, padu standarda

Posle 2. svetskog rata formirane su dve me. organizacije sa ciljem da stvore I ouvaju meunarodni poredak. Cilj Meunarodnog monetarnog fonda je da nadzire monetarnu politiku, a Svetske banke da preusmerava kapital iz razvijenih u nerazvijene zemlje i finansira razvojne projekte. GATT je zapoet sa ciljem da se da se pomogne liderima koji veruju da je slobodna trgovina bolje reenje ali nisu u mogunosti da samostalno eliminiu ogranienja. GATT je dobro uticao na smanjenje carina do osamdesetih ali su se tada ponovo javili dobrovoljno ogranienje izvoza (sporazumom ogranien izvoz japanskih automobila u SAD) I ogranienje na uvoz tekstila (uglavnom iz ZUR u razvijene zemlje). Meutim od 1.jan 2005. Godine ukinute su kvote na odeu I tekstil I na njih se primenjuju pravila STO.

EU je oformila Evro zonu u kojoj se koristi evro kao jedina valuta to je snaan faktor prerastanja EU u EMU. EMU je postala snana regionalna integracija I ravnopravan partner SAD u svetskoj privredi.

6. Znaaj spoljne trgovine za razvijene zemlje (IRZ)

( moe se rei poneto o pokazateljima iz 8. pitanja )

Kada se kae na razvijene zemlje, misli se na one zemlje koje imaju naprednu ekonomiju, visok nivo DP po glavi stanovnika, visok indeks ljudskog razvoja. Postoje esto razliita tumaenja toga ta se tano smatra pod razvijenom zemljom, jer sama mo ne zavisi od razvijenosti (npr. odnos Kine i vajcarske).

Uobiajen pokazatelj vanosti spoljne trgovine za jednu zemlju je uee njenog izvoza I uvoza u GDP. Kada pogledamo taj odnos u zemljama OECD izmeu 1965. I 2005. godine moemo videti da je porastao znaaj svetske trgovine I za ove zemlje. Meutim razliit je znaaj spoljne trgovine po pojedinim zemljama.

Primeuje se da najvei udeo izvoza i uvoza u DP ima Nemaka ( oko 40%), a najmanji SAD i Japan ( 10-15%). Razlog za to je injenica da su SAD velike, bogate raznovrsnim resursima I ljudskim potencijalom, tako imaju raznovrsnu proizvodnju I veliko unutranje trite na koje je plasiraju. Za razliku od njih Japan ima snanu orjentaciju na kupovinu domaih proizvoda iz patriotskih razloga. Zato ostvaruju visoke suficite trgovinskog bilansa, ali su oni visoko uvozno zavisni zbog uvoza nafte I drugih baznih sirovina.

Nasuprot njih male industrijske zemlje kao vajcarska I Austrija raspolau sa malo resursa I proivode manje vrsta proizvoda prisiljene su da izvoze da bi uvozile. Takoe Francuska, Nemaka, Engleska, Kanada se znaajno oslanjaju na me.trgovinu.

7. Znaaj spoljne trgovine za zemlje u razvoju (ZUR)

( Moe se rei poneto o pokazateljima iz 8. pitanja)

Zemljama u razvoju nazivamo one zemlje koje imaju manje razvijenu industriju od razvijenih zemlja, imaju nii standard ivljenja, manji indeks ljudskog razvoja ipak, ne postoji tana granica.

Danas ZUR igraju izuzetno znaajnu ulogu u svetskim trgovinskim tokovima. Njihova uloga vie nije pasivna, ve aktivna. Danas su te zemlje manje vie industrijalizovane, u njima funkcioniu TNK, one su kupci investicione opreme, dobara trajne I tekue potronje. .. Tipian primer je tranzicija koja je pogodila Istonoevropske zemlje. Npr. uee izvoza u GDPu Maarske je od devedesetih do danas vie nego udvostruen, a u Rusiji utrostruen. O tome svedoi I Kina, koja je danas glavni svetski izvoznik i pretenduje da postane prva ekonomska sila u Aziji za par godina.

Meutim neke zemlje su poveavale izvoz da bi servisirale dugove. Naime, relativno jefitini krediti I razvojna politika ovih zemalja su dovele do prezaduenosti, tako da se od poetka 80ih javlja kod njih teret otplata. Tipian primer su zemlje Latinske Amerike. Velika kriza je 2001. pogodila Argentinu, pa je dolo do ogromnog odliva kapitala, koji vodi depresijaciji valute, pa poverioci odbijaju dalje odobravanje kredita pa sledi njihovo reprogamiranje . Zato se nekad mora postaviti znak pitanja na razloge poveanja izvoza, tj. da li je rast spontan ili iznuen.

Posmatrano za sve ZUR od 1980. do 2003. godine uee inostranog duga u ukupnom dugu je poraslo sa 88% na 104%. Takoe veliko je uee kratkoronog duga oko 15%. Lider meu zaduenim zemljama je Brazil sa 235 mlrd dolara, dok je u 2006. Godini dug Kine 323 mlrd dolara.

8. Zavisnost nacionalne ekonomije od spoljne trgovine

Koriste se razliiti kvantitativni pokazatelji da bi se doneli zakljuci o tome koliko je jedna ekonomija zavisna od spoljne trgovine.

1) Izvozni koeficijent (udeo izvoza u DP ),2) Uvozni koeficijent, (udeo uvoza u DP ),3) Spoljnotrgovinski koeficijent ( izvoz + uvoz / DP raste do odreenog stepena privrednog razvoja kad naelno kree da se smanjuje jer DP raste bre od trgovine )

Zavisnost jedne zemlje od od spoljne trgovine se posmatra i sa aspekta robne i geografske strukture. Ako je zemlja fokusirana na mali broj prozvoda ili zemalja zavisnost e po pravilu biti vea.

Al treba posmatrati i:Koeficijent vanosti izvoza procenat uea proizvoda u izvozu jedne zemlje se podeli sa ueem izvoza tog proizvoda iz te zemlje u ukupnom svetskom izvozu tog proizvoda. (npr. nafta u Nigeriji ini 87% izvoza te zemlje, ali 5% svetskog izvoza, njen koeficijent je 17,3 (87:5) , dok izvoz nafte iz Rusije ini 25% njenog izvoza, ali 7,6% svetskog izvoza znai njen koeficijent je 3,3 (25:7,6). Poloaj Rusije je bolji jer je njen koeficijent nii.

Koeficijent vanosti meusobne razmene dve zemlje primer Jugoslavije I Nemake. 1939. Godine izvoz Jugoslavije u Nemaku je inio 42% njenog izvoza, dok je Jugoslovenski uvoz inio samo 2,3% Nemakog uvoza. Ako podelimo 42 sa 2,3 videemo da je ovaj koeficijent 18,2 to znai da je Nemaka za Jugoslovenski izvoz 18 puta vanija nego Jugoslavija za Nemaki uvoz. 2002.godine te cifre su respektivno 10.7% I 0,05%, znai koeficijent je ak 214 (10,7 : 0.05)! Na slian nain se moe videti koliko je puta strana zemlja vanija za domai uvoz, nego domaa zemlja za izvoz strane zemlje.

Da bi se upotpunila analiza potrebno je uraditi sektorsku ili gransku analizu tj. koeficijente gde se uzima samo izvoz/uvoz proizvoda odreenih sektora ili grana, ili ak uraditi koeficijenti za pojedinane proizvode. 9. Unutranji faktori i poloaj zemlje u svetu veliina zemlje

Unutranji faktori mogu u mnogome da odrede polooaj zemlje u svetu, a odatle i njenu zavisnost od spoljne trgovine.Faktori su : snabdevenost resursima, veliina trita, geografska lokacija, proizvodni potencijali, tehnoloka znanja, nivo privredne razvijenosti, mogunost supstitucije... Zatim sve vea prisutnost TNK na tritima ZUR poveava I njihovu zavisnost od meunarodnih lanaca proizvodnje I distribucije. Takoe jaanje unutarfirmske trgovine poveava zavisnost drave od spoljne trgovine.

Logino je pretpostaviti da e velike zemlje pre raspolagati ovim faktorima nego male zemlje. Konkretne prednosti velike zemlje su :1) Vea elastinost uvoza prema cenama jer moe da izvri supstituciju uvoza svojim proizvodima2) Moe lake da povea izvoz jer ima veu proizvodnju,3) Velikom koliinom proizvoda vri jai uticaj na cene u me.trgovini4) Veliko unutranje trite znai da moe plasirati vei deo proizvodnje na njemu5) Efikasnije koristi masovnu proizvodnju I ekonomiju obima koja se javlja po osnovu nje

Male zemlje mogu poboljati poloaj merama ekonomske I spoljnotrgovinske politike ali STO danas ograniava. Postoje miljenja da reenje za njih predstavljaju ekonomske integracije.

10. Raspoloivost faktora proizvodnje i specijalizacija

Raspoloivost faktora proizvodnje je jedan od osnovnih inilaca koji odreuje poloaj zemlje u meunarodnim odnosima. Skupa posmatrano, postoje sledee grupe faktora :

1) Prirodni ( klima, minerali, reke...),2) Steeni ( sposobnost I kvalitet radne snage, tehnologija..),3) Istorijski faktori.4) Mogua je podela rada I prema razlikama u ukusu potroaa.

Kao rezultat meunarodne podele rada dolazi do specijalizacije drava.Potpuna specijalizacija je kada zemlja A prestaje da proizvodi odreenu robu I specijalizuje se za proizvodnju druge robe, dok zemlja B proizvodi robu od koje se zemlja A odrekla. Delimina specijalizacija je kada obe proizvode sve ali u razliitim proporcijama.

Specijalizacija nije nepromenjiva kategorija i menja se sa tehnolokim progresom I drutveno istorijskim uslovima (ratovi, krize). Kada doe do uticaja tih faktora menjaju se komparativni trokovi drava. Osnovne komponente komparativnih trokova su tehnike mogunosti transporta (zavise od nivoa razvoja proizvodnih snaga) I ekonomske mogunosti transporta (zavise od barijera carine, kvote..)

Meutim na specijalizaciju danas utie I ekonomija obima (veliko unutranje trite, masovna proizvodnja), zatim tehnoloki progres (postoji tehnoloki jaz izmeu zemalja inovatora I onih koje to nisu). Danas se najvea trgovina odvija izmeu zemalja sa slinom faktorskom strukturom posebno izmeu IRZ, to je rezultat uticaja tehnologije I tehnolokog progresa.

11. Faktorska intezivnost izvoza

Klasifikacija proizvoda prema kvalifikovanosti radne snagem tehnologije,kapitalnog intenzite I obima proizvodnje dovodi do podele na:

1) Primarni proizvodi u njih je uloeno minimalno rada da bi im se formirala upotrebna vrednosti,2) Radno i resursno intezivni industrijski proizvodi,3) Industrijski proizvodi niskokvalifikovanog rada I niske tehnoloke intezivnosti,4) II- srednje tehnoloke intezivnosti,5) II- visoke tehnoloke intezivnosti.

Trgovina svih 5 kategorija znaajno porasla od 80-ih, od 90-ih posebno porasla u sluaju kategorije 5. Trgovina proizvodima pod 2 I 4 je rasla takoe bre od ukupne trgovine ali sa manjom razlikom. Nasuprot tome primeuje se pad uea proizvoda pod 1 I 3.

Inae proizvodi koje zemlja uvozi mogu se svrstati u:a) Proizvode koje druge zemlje mogu jeftinije da proizvedub) Proizvode koje zemlja uvoznica uopte ne moe da proizvedeNpr. SAD uvozi tekstil sa Tajvana jer je jeftiniji, dok Japan uvozi naftu iz Saudijske Arabije jer ne moe da je proizvede.

12. Strategija razvoja i spoljna trgovina

Zemlje koje smatraju da njihov nivo razvoja nije na eljenom nivou, moraju da kreiraju strategiju razvoja.Strategija razvoja pretpostavlja definisanje mnogih determinanti i odnosa u drutvu. Potrebno je realno oceniti sadanje stanje u zemlji i svetu i budue stanje u zemlji i svetu. Jedan od vrlo vanih aspekata eljenog razvoja zemlje je pitanje : Da li eli da se otvori prema svetu ili da zasniva uvozno-supstitutivnu privredu?

Praksa je do sad pokazala da je politika otvaranja pravi nain za razvoj zemlje. To se se najbolje vidi na primeru ZUR koje su 70-ih promenile svoju strategiju zatvaranja. Razlozi za to su bili sledei :

1) Sagledale su negativne posledice zatvaranja,2) Visok rast tranje za industrijskim proizvodima u IRZ je doveo do toga da one ponu da sele svoje kapacitete u ZUR jer su tamo manji trokovi.

Otvaranje je donelo definitivno neke prednosti ZUR (modernizaciju proizvodnje, transfer tehnologije, promene strukture izvoza I uvoza). Posebno dobre rezultate pri otvaranju privrede postigli su J.Koreja, Hong Kong, Tajvan i Singapur ali I Brazil. Meutim nije mali broj zemalja koje su ostale van domaaja tih efekata. Veoma esto su npr. komparativne prednosti ZUR poele da se izjednaavaju (npr. rast nadnica).

13. Znaaj spoljne trgovine sa Austro- Ugarske za Kraljevinu Srbiju

Osnovni istorijski podaci : Srbija je praktino nezavisna od 1860tih, ali je formalnu nezavisnost stekla Berlinskim ugovorom iz 1878. godine. Srbija je prvo bila kneevina, a posle je postala kraljevina.Nakon osamostaljenja izvoz Srbije se vrlo brzo vezao za austrougarski izvoz. AU postaje glavni i gotovo apsolutni trgovinski partner Srbije i na strani izvoza i na strani uvoza. Dugi niz godina je raslo uee AU u naoj ukupnoj trgovini. Osnovni razlog za tako neto lei u austrougarskim politikim interesima koji su usmereni ka ovom prostoru. Takva podreena situacija Kraljevine Srbije je postojala sve do izbijanja carinskog rata 1916. godine.U periodu od sticanja nezavisnosti do 1905.godine u proseku je neto preko 80% naeg izvoza bilo usmereno ka AU. Tokom godina, vrednosti su obino bili u intervalu 70-90%. U ukupnom uvozu je uee AU bilo neto manje, ali je i dalje u proseku iznosilo oko 60%. Pored velike koncentracije na jednu zemlju, ni naa proizvodna struktura nije bila dobra. Izvozili smo poljoprivredne proizvode, a uvozili industrijske.Sticanjem nezavisnosti 1878., Srbija je dobila pravo da sama sklapa ugovore sa drugim zemljama kojima e se ureivati trgovinska pitanja. Pre nego to je sklopljen nov ugovor sa AU, utvreno je da na snazi ostaje onaj sklopljen sa Turskom. Taj stari ugovor je bio u korist AU, i pretpostavljao je da oni mogu slobodno da utvrde veliinu carine na uvoz iz Srbije, dok Srbija nije smela da stavi carinu veu od 3% na uvoz austrougarskih proizvoda.to se tie novog ugovora, Austrougarska je imala u planu da i taj bude u njihovu korist. Od Srbije je zahtevala da joj odobri klauzulu najveeg povlaenja, dok ona ne bi uzvratila istom merom. Osnovni argument bila je ucena carinskim ratom, koju su par puta demonstrirali uvoenjem zabrane uvoza rogate stoke zbog straha od zaraze ili poveanjem carina na svinje. Na kraju je i potpisan ugovor kakav je zahtevala Austrougarska 1881. godine. Iako on zaista jeste titio na izvoz poljoprivrednih proizvoda na AU trite od drugih zemalja, treba imati u vidu da je to zapravo medvea usluga oni su zatitili i svoj izvoz industrijskih proizvoda na srpsko trite. Na njihove preraene proizvode su bile nie carinske stope tako je nama bilo najisplativije da izvozimo sirovine jer je lake da uvezemo ind-proizvode. Time se vrilo sputavanje Srbije da napreduje u ekonomskom smislu.Zajedno sa trgovinskim ugovorom, potpisana je i Veterinarska konvencija, koja AU daje za pravo da diskreciono zabrani uvoz stoke iz Srbije, pa makar postojala samo sumnja da je stoka zaraena. To su oni esto koristili i bez osnova. Tokom deset godina trajanja prvog ugovora struktura izvoza se nije menjala. Najvie se izvozila iva stoka, svee voe, ito i koa, a uvozili se preraeni proizvodi. Nakon deset godina, po isteku postojeeg ugovora, Srbija i AU su 1892. sastavile novi ugovor. Ni taj novi nije omoguio Srbiji samostalan razvoj. I dalje je AU primenjivala sve mogue mere da zadri Srbiju da izvozi upravo sirovine. Pored toga, Srbiju su pretiskali i nagomilani dugovi, a sredstva nije bilo mogue pribaviti bez izvoza poljoprivrednih proizvoda u AU. Opet se najvie izvozila iva stoka koja je esto tokom dugog transporta gubila na teini. Novi ugovor je jedino doneo do neto veih carinskih prihoda jer su uvedene carine po teini, a Srbiji su priznati i novi dravni monopoli i pravo na porez na carinsku taksu.

4. Carinski rat sa AUAustrougarska je imala politiko-vojne interese na teritoriji Srbije, tako da je to podrazumevalo visok stepen ekonomske kontrole. U ogromnom interesu im je bilo da Srbiji ostanu dominantan ekonomski partner, te je stoga kljuno bilo da joj onemogue izlazak na druga trita.Naravno, Srbija je imala drugaije ciljeve. Da bi uopte dobila priliku da se restruktuira, Srbija je morala da se oslobodi apsolutne austrougarske dominacije, tako da krenula u pregovore sa drugim zemljama. Konkretno, re je o sporazumu potpisanom 1905. sa Bugarskom iji je cilj bio da se ukinu sve meusobne carine i dabine. Kada je AU saznala za ove pregovore, traila je od Srbije da odustane od potpisivanja ili da za njene proizvode osigura iste uslove. Iako je Srbija bila spremna za saradnju, monarhija je 1906. godine uvela zabranu uvoza i provoza stoke i itarica preko svoje teritorije. Tako je poeo carinski rat. Ovo samo svedoi o imperijalistikim motivima AU monarhije nad balkanskim teritorijama.Poto je Srbiji odjednom smanjen izvoz za skoro 80% postala je ne samo mogunost, ve i neophodnost da izvri preusmerenje izvoza na druge zemlje. Ovde se najvie misli na Francusku (nizvodno Dunavom), Nemaku, Italiju. Ipak, treba imati u vidu da preusmeravanje trgovine i ulazak na nova trita nije lak posao, i da zahteva velika sredstva. Zbog toga, Srbija je opet ostala bez mogunosti da ostvari neki ozbiljniji razvojni plan.Zahvaljujui brzom preusmerenju, izvoz iz Srbije je u 1906. ostao na nivou iz 1905. godine, s tim da je uee AU u naem izvozu smanjeno za duplo ( na 40%), a u uvozu na 50%. Godinu dana kasnije, izvoz u AU je smanjen na 20%. Ovo je samo pokazatelj kako monopsona situacija utie na spoljnu trgovinu, ali i kako se mala zemlja moe, uz rtve, izvui iz kritine situacije.15. Regionalno preusmeravanje izvoza Kraljevine Srbije( Logino je prvo neto rei o carinskom ratu)Nakon to je Austrougarska otpoela carinski rat sa Srbijom, nije bilo mogunosti osim da probamo da izaemo na nova trita. Da e na tim tritima biti mesta svedoila je i injenica da je 52% naeg izvoza na teritoriju AU zapravo izvoeno dalje. Na raspolaganju su nam stajali reni, pomorski, elezniki putevi.I zaista, u relativno kratkom vremenskom roku i uz izvesne ekonomske rtve uspeli smo da izvrimo regionalno preusmerenje. Pritom, izvoz u 1906. je ostao kao onaj iz 1905., samo uz znatno manje uee (42%) AU. Hranu smo izvozili u Nemaku, Tursku, Bugarsku svinje u Englesku, Francusku i Belgiju, volove u Egipat, na Maltu voe i pekmez i dalje u AU.U narednim godinama izvoz je rastao, a suficit je korien za vraanje dugova. Srbija je sastavila trgovinske ugovore sa mnogim zemljama Nemakom, Francuskom, Italijom, Turskom, Crnom Gorom. Pri zakljuenju novog ugovora sa AU Srbija je u nju izvozila samo 18%, a iz nje uvozila 19%.

16.Trgovinski ugovor Srbije i AmerikeIste godine (1881.) kad je Srbija sa Austrougarskom potpisala prvi trgovinski ugovor, sastavljen je i jedan sa Amerikom. Ugovor je sadrao klauzulu najpovlaenije nacije, koja znai da koje god ustupke jedna strana uini nekoj treoj sili, mora e da ih odobri i drugoj strani.Bez obzira na lep ugovor, trgovina je ostala na niskom nivou od oko 2-3% u narednim godinama.O malom znaaju meunarodnih ugovora svedoi isti ovakav ugovor koji je Amerika potpisala sa vajcarskom jo 1850. Kada je u jednom trenutku vajcarska zatraila da joj SAD odobri koncesije na vino, alkohol, slike.. koje je odobrila Francuskoj, oni su odbili, a ugovor je bio raskinut.Ugovor sa Amerikom ostao je na snazi do uvoenja sankcija SR Jugoslaviji. Tek 2003. godine smo obnovili trgovinu sa SAD, ali bez klauzule najpovlaenije nacije. 17. Opte karakteristike spoljne trgovine KJ

Period koji se prouava kao Kraljevina Jugoslavija zapravo obuhvata Kraljevinu SHS i Kraljevinu Jugoslaviju, ali se zbog jednostavnosti koristi samo jedan naziv. Re je o vremenskom intervalu izmeu kraja WW1 i poetka WW2.Osnovne karakteristike perioda: Razruena privreda, nizak nivo razvoja, loa proizvodna struktura, mali broj izvoznih proizvoda,nizak standard, male investicije, neekonomino troenje inostranih sredstava, potinjenost inostranim interesima...

Prvih nekoliko godina nakon prvog svetskog rata se smatralo da je loa ekonomska situacija logina posledica rata, te da se moe oekivati spontano poboljanje stanja. Uskoro, izgovorima za nepreduzimljivost se pridruila i agrarna kriza (sredinom 20ih) , a posle nje i Velika ekonomska kriza. Zbog tih izgovora politiari nisu shvatali da nisu krivi eksterni uzroci ve da je neophodno izvriti prilagoavanje privredne strukture tokovima tranje na svetskom tritu.

Nedostatak ekonomskog razvoja se delimino moe objasniti i izrabljivakim motivima stranog kapitala. Sa jedne strane, nama je taj kapital bio potreban, dok je sa druge taj inostrani kapital bio motivisan iskljuivo to brom i veom zaradom. Do poetka tridesetih godina jugoslovenska spoljna trgovina je bila uglavnom rukama stranih posrednika to su oni koristili za eksploataciju po osnovu niskih cena domaih proizvoda.

Sama ekonomska politika tog perioda (sve do 1941.) je bila loe postavljena. Bila je usmerena na odravanje spoljne ravnotee, dok se agresivnija razvojna politka izbegavala. Mere intervencionizma koje su primenjivane kako bi se odrao suficit tekueg dela platnog bilansa nisu bile usmerene na nain da se popravi proizvodna struktura. Zbog toga, restruktuiranje je ostavljeno kasnijim generacijama. Insistiralo se takoe na valutnoj stabilnosti pa je pribegavano i zbog toga konstantnom intervencionizmu. Dakle ovo nije bio razvojno usmeren intervencionizam i kao takav nije mogao dati ni pozitivne rezultate. Tako da se pored nasleenih deformacija i ovim pogoravala privredna situacija.

18. Izvoz, uvoz i trgovinski bilans Kraljevine JugoslavijeAnaliza se vri za period od kraja prvog svetskog rata do poetka drugog. Iako se zemlja u jednom delu tog perioda zvala kraljevina SHS, ovde se zbog jednostavnosti upotrebljava samo ovaj naziv.Osnovne karakteristike perioda: Razruena privreda, Nizak nivo razvoja, Loa proizvodna struktura, Mali broj izvoznih proizvoda, Nizak standard, Male investicije, Neekonomino troenje inostranih sredstava, Podinjenost inostranim interesima...

U prvih nekoliko godina se belee ogromni deficiti, a kasnije uglavnom suficiti osim u godinama agrarne krize. Ipak, deficit u prvih par godina je bio vei od svih suficita zajedno.

Analiza spoljne trgovine kraljevine YU se vri u nekoliko faza :

1. Od 1919. do 1925. poela je normalizacija ali se nije zavrila jer je 1926. poela svetska agrarna kriza. Prosena izvozna vrednost u ovom periodu je bila oko 5 milrd dinara. U isto vreme prosena vrednost uvoz se kretala oko 6 mlrd dinara. Zato je u ovom periodu izraen prosean deficit oko 950 miliona dinara. Suficit je postojao samo 1924. I 1925. I treba imati u vidu da je suficit ostvarivan kroz depresijaciju dinara, deviznu kontrolu i carine. Deificit je inae delom pokrivan nevidljivim deviznim prihodima tj. doznakama iseljenika i prihodima trgovake mornarice. Meutim veinom se finansiranje vrilo kroz uvoz stranog kapitala. Dinarski deo stranog kapitala je korien za pokrivanje deficita dravnog budeta, a devizni uvoz potronih dobara. Dakle, sredstva dobijena na taj nain nisu produktivno koriena, ve su ila na potronju. To se donekle moe smatrati proputenom ansom da se sprovede industrijalizacija. Kasnije je nastao i dodatan pritisak zbog isplata kamata i dividendi na ova sredstva.

Osnovne 3 karakteristike ovog perioda su:

Prosean izvoz po glavi stanovnika od 6.7 dolara nije odstupao previe od svetskog proseka od 6,8 dolara per capita. Preko 70% proizvoda za izvoz je bilo primarnog karaktera poljoprivredni i umski proizvodi. I onih ostalih 30% koji su se vodili kao preraeni su manje vie bili isto primarni. Osim toga ceo izvoz je bio monokulturnog karaktera (4 proizvoda inila 45% celog izvoza). Uvoz je priguivan sa tri poluge: deprecijacija dinara, devizna kontrola (da obuzda pritisak uvozne tranje) i carinska politika (izrazito protekcionistika).

2. Od 1926. do 1929. agrarna kriza se nije znaajno odrazila na pokazatelje nae spoljne trgovine, to je malo kontradiktorno, s obzirom da su upravo to nai glavni izvozni proizvodi. Ipak, prihodi po osnovu izvoza glavnih izvoznih proizvoda su opali, zbog nepovoljnog kretanja cena na svetskom tritu. Proseno posmatrano, izvoz (7,1 mlrd dinara) i uvoz (7,6 mlrd dinara) su se poveali, ali se deficit smanjio (440miliona). Tadanje okolnosti nisu ukazivale na problem da se dugovi vrate (u proseku se koristilo 7-10% devizinih priliva za otplatu dugova).

3. Od 1930. do 1933. eskaliranje posledica ekonomske krize. Jo agrarna kriza je postepno do 1929. godine dovodila zemlju u proizvodnu i finansijsku krizu, tako da je svetska ekonomska kriza samo uticala na dalje smanjivanje izvoza to datira jo od agrarne krize. Ipak postojali su mali suficiti. Zbog svega ovoga reakcija na krizu je bila mlaka to pokazuje i injenica da YU nije ograniavala uvoz to su sve druge zemlje uradile posle krize.U ovom periodu je drava pristupila zakonskoj stabilizaciji dinara koja se zavrila povratkom dinara na klasinu konvertibilnost 1931. Konvertibilnost je trajala 100 dana jer je zbog naglog porasta uvoza i jaanja bekstva kapitala dolo do naglog kolebanja vrednosti dinara. Posle ukidanja konvertbilnosti uvodi se devizna kontrola i ostale mere intervencionizma.

4. Od 1934. do 1939. Ima tri karakteristike:

To je period u kome je jaala tendencija poveavanja izvoza (i dalje na neizmenjenoj proizvodnoj strukturi) da bi se pokrivao rastui uvoz. Suficit se kretao proseno godinje oko 470 miliona dinara. Najvei deo tog suficita je iao na vraanje duga Dominirao je intervencionizam celim ovim periodom. Pokuano je kreiranje uvozno supstitutivnih proizvodnih preduzea kao vid industrijalizacije.

Inae glavni izvozni proizvod do izbijanja krize su bili penica i kukuruz, meutim u ovom periodu su se smanjile koliine raspoloive za izvoz zbog unutranje potronje. I izvoz stonih proizvoda, industrijskog bilja, voa itd. Je bilo mogue samo uz smanjivanje koliina na unutranjem tritu. Izvoz per capita je porastao na 7,1 dolar, ali delimino zbog gubitka vrednosti dolara, a delimino jer je izvoz poveavan na tetu domae potronje. Uee poljoprivrede u izvozu u ovom periodu je smanjeno na 36%, ali to ne znai da je dolo do industrijalizacije,

Iako su izvozne cene poljoprivrednih proizvoda poele da se kreu u nau korist, nije dolazilo do rasta proizvodnje ve do izvoza iz koliina za domau potronju. ak i da nije bilo Drugog svetskog rata, vrlo brzo bi se ostvarili limiti ovakve politike jer se ne moe uskraivati neto domaem stanovnitvu. Ipak, poetak WW2 je spreio da se u to praktino uverimo.

19. Robna struktura izvoza i uvoza

Robna struktura izvoza i uvoza Kraljevine Jugoslavije ukazuje na nisku razvijenost.

Glavni izvozni proizvodi su : rude i metali, cement, drvo poljoprivredni proizvod i stoka. Dakle kao tipina poljoprivredna zemlja.Glavni uvozni proizvodi su : transportna sredstva, industrijski proizvodi, tekstilni proizvodi...

Npr. Kad posmatramo period od 1933. do 1937. Najvanji za izvoz su: kukuruz, ive svinje, penica, svee meso.Vane su jo i ind.biljke: hmelj, mak za opijum i konoplja

1937. je bila poslednja normalna godina pred WW2, vrednost izvoza je bila preko 6 mlrd dinara. Preko 50% su inili polj.proizvodi. Dakle, poljoprivreda je u KJ bila osnovna delatnost, kako za izvoz, tako i za zapoljavanje stanovnitva. Prilika za restruktuiranje je bilo malo, ali ih je ipak bilo, posebno pre agrarne krize.

Posle poljoprivrede je najznaajnije bilo umarstvo. 1937. proizvodi poljoprivrede i umarstva su inili 2/3 izvoza.

20. Geografska usmerenost razmene u meuratom periodu

Na usmerenost robne razmene deluju unutranji i spoljni faktori. Unutranji faktori su bogatstvo resursima, struktura proizvodnje, raspoloivi vikovi. Spoljni faktori su vezani za ekonomsko-politike odnose i sam geografski poloaj i mogue saobraajne veze.Iako situacija nije ista kao u vreme Austrougarske, kada je gotovo sva trgovina bila usmerena na njih i u vreme KJ je presudan bio samo mali broj trgovinskih partnera.

Posmatrajui 1937. godinu se vidi da smo najvie izvozili u : Nemaka (22%), Austrija.(14%), Italija (9%), Belgija, ehoslovaka, Engleska, Francuska.... Najvie smo uvozili iz : Nemaka (32%), ehoslovaka (11%), Austrija (10%), Italija, Engleska, SAD...Ove zemlje su imale potrebu za jugoslovenskim sirovinama i polupreraevinama dok je Jugoslavija uvozila gotove proizvode od njih.

Oigledno, najznaajniji trgovinski partner bila nam je Nemaka. Rastua trgovinska zavisnost od Nemake je posledino imala i poveanje njihove politike moi na ovim prostorima. Interesantno je spomenuti nain na koji je Nemaka poslovala sa zemljama jugoistone evrope kao to je naa. Npr. Srbija izveze agrarne proizvode u Nemaku, Nemaka nam vrati deo prikupljenih carina, ime se zapravo poveava otkupnu cenu naih agrarnih proizvoda iznad one na svetskom tritu, ALI, samo pod uslovom da se plaanje vri putem kliringa, tj. da nam daju robu za na izvoz. Zamka je bila u tome to je Nemaka tada propisivala vee cene svojim proizvodima, tako da je konani efekat za nas zapravo negativan. Pored toga, sa Nemakom smo imali suficit, tako da smo ih zapravo kreditirali.

Kao to je ve navedeno, na znaajan trgovinski partner je bila i Italija. Kao i obino, i njima smo prodavali poljoprivredne proizvode i postojala je jaka tranja za njima (oko 20% naeg izvoza). Interesantno je da je postojao slabiji uvozni interes za njihovim industrijskim proizvodima. Loa okolnost nae velike izvozne usmerenosti na ovu zemlju se posebno spoznala kad smo morali da im uvedemo sankcije usled solidarnosti sa Ligom Naroda 1936.godine. Naravno, oni su uzvratili istom merom, te je na udeo izvoza ka Italiji od petine pao na 2-3%. (??)

Od vanevropskih zemalja za nau zemlju su najznaajnije SAD, pa onda Argentina, Egipat, Indija...

Zanimljivo je spomenuti da sa balkanskim zemljama nismo previe trgovali, jer su kao i mi i oni bili prilino nerazvijeni. Zbog toga, nismo imali ne emu da zasnivamo trgovinu.

Dakle generalno najvanije su bile Nemaka i Italija, potom Austrija, Maarska i ehoslovaka.

21. Uloga stranog kapitala u KJ

Strani kapital je imao izuzetno znaajnu ulogu u KJ. Prema podacima iz 1938. godine nominalna vrednost deoniarskog kapitala u Jugoslaviji je bila 7,4 mlrd dinara. Naravno visina dividendi i pad vrednosti novca je poveavao ovu sumu.Od toga deponovano je 4,6 mlrd dinara. Na osnovu raspoloivih podataka, moe se tvrditi da ga je sa sigurnou bilo preko 50% u stranim rukama, a verovatno i mnogo vie. Ovaj procenat se ne moe tano utvrditi jer stranci na skuptinu akcionara nisu morali da dolaze sa svojim celim paketom, ve samo sa koliinom akcija potrebnih za veinu.

U jednom preduzeu je esto bilo kapitala vie zemalja. Npr. Zemaljska banka za BiH austrijski, nemaki, maarski i italijanski kapital, Jugoslovenska banka Union ehoslovaki, Hrvatska banka italijanski kapital. Na podruju jugoslavije je npr. Postojalo 5 inostranih banaka i ak 14 domai.Strani kapital je uestvovao u svim sektorima privrede, a pogotovo je bio zainteresovan za one poslove koji donose brzu zaradu rudarstvo, industrija, banke i osiguranja.

Gotovo celo RUDARSTVO je pripadalo strancima, osim rudnika uglja i gvoa koji su bili dravni. Rudnici u Majdanpeku su pripadali belgijskom kapitalu, rudnici u Boru francuskom kapitalu, Trepa engleskom. Stil poslovanja je bio izrabljivaki. Osnovni motiv inostranog kapitala je bilo da se to pre uzme to vie para. ak i u slabim godinama ispaivane su ogromne dividende stranim akcionarima, a nita nije reinvestirano. Npr. 1929. godine u Boru su isplaene dividende od 300%, a sva dobit je ila pariskim akcionarima. Inae prilikom proizvodnje bakra od 40.000t dobije se oko 150kg zlata i samo iz vrednosti tog zlata se pokriju svi trokovi proizvodnje, a sva vrednost proizvodnje bakra i dela zlata odlazi u ruke akcionarima. to se tie Trepe recimo 1936. I 1937. Je iskazala dobit od oko 950.000 funti i nakon otpisa i dotacija za poresku rezervu ostala joj je dobit od 632.000 funti. Inae i stranci su na sve naine pokuavali da prikriju dobit- otpisima, dotacijama fondovima,prenoenjem dobiti na druge raune.... Uzgred, Trepa je u 2-3 godine eksploatacije izvukla itav iznos investicija i kamate.

Strani kapital je imao dominantnu ulogu i u INDUSTRIJI. Tu se misli na industriju kojoj su potrebne vee investicije : industrija eera, prerada drveta, konoplje, lana, prerada metala, elektroindustrija, industrija cementa, stakla...

Kada se posmatra UKUPNI STRANI KAPITAL najvie ga je bilo u obliku akcionarskog kapitala, rezervi, a najmanje u vidu izvora kredita jer su postojali jaki domai novani zavodi koji su koji kreditirali preduzea u industriji (paradoks je da su ona uglavnom bila u vlasnitvu stranaca).

1939. se govori o 10mlrd dinara stranog kapitala u industriji, trgovini i bankama. Ali tu se govori samo o akcionarskim preduzeima, ne zna se za druge pravne oblike preduzea.Do priliva stranog kapitala je dolazilo i zaduivanjem drave u inostranstvu u periodu izmeu dva svetska rata se kae da se drava ukupno zaduila oko 7,5 mlrd dinara odnosno 10 mrld.... i to nije tako straan iznos sa ovako veliki period.

22. Stanje platnog bilansa kraljevine Jugoslavije

to se tie TRGOVINSKOG BILANSA, u prethodnim lekcijama je sumirano - od 1919. do 1923. su beleeni deficiti, a kasnije su beleeni suficiti sve do 1939. Godine sa izuzetkom godina agrarne krize (1927, 1928. I 1930.). Ti suficiti nisu bili dovoljni da nadomeste deficit formiran u prvih par godina. Deficit je mahom pokrivan prilivom stranog kapitala i nevidljivim deviznim prilivima tj. doznakama iseljenika i prihodima trgovake mornarice.

Kao primer se prouava PLATNI BILANS iz 1936. godine, koji se sastoji iz tekueg i kapitalnog dela.

Tekui bilans se sastoji od bilansa roba i bilansa usluga. Bilans roba je dominantna komponenta, tako da taj suficit opredeljuje suficit celog tekueg bilansa iako je bilans usluga u deficitu ( neke komponente usluga su u suficitu npr. transport, a neke u deficitu npr. osiguranje ). Primanja po osnovu roba i usluga su iznosila oko 5,4 mlrd dinara. Dok su plaanja po tom osnovu oko 4,6 mlrd dinara. Suficit je dakle oko 750 miliona dinara i zato mora postojati deficit u kapitalnom bilansu da bi platni bilans bio u ravnotei. Iako obino dominira robna komponenta interesantno je navesti da je u periodu 1926.-1930. bio znaajan priliv nemakih ratnih reparacija i doznaka iz inostranstva. Tako da je devizni priliv od usluga inio ak 30% ukupnog priliva od roba i usluga. im je Nemaka 1931. obustavila reparacije to se odrazilo znaajno na devizni priliv.

Kapitalni bilans pokazuje da se suficit iz tekueg dela uglavnom koristio za isplatu privatnih robnih i klirinkih kredita, anuiteta dravnog duga, optinskih anuiteta i plaanja kamata i dividendi stranom kapitalu. Re je o ranijim zaduivanjima. Jedinu prihodnu stavku ine privatni krediti. Dakle, ukupna primanja su 253 miliona dinara, a plaanja 1,1 mlrd dinara, znai deficit je oko 840 miliona dinara.

Poto se ova dva dela platnog bilansa moraju poklapati razlika od 96 miliona se knjii kao Greke i propusti.

Oigledno, suficit u tekuem delu platnog bilansa je bio iznuen, to znai da se ostvarivao kroz ogranienje uvoza ( depresijacije, devizna kontrola , carine ) i ceo je korien za otplatu ranijih dugova. Ovo svedoi o nepovoljnom poloaju nerazvijenih zemalja, koje su meunarodni dunici bilo po osnovu konkrentnih zajmova ili po osnovu stranih investicija. Zemlje poverioci su u mnogo boljem poloaju jer pozitivan tekui bilans znai nova ulaganja tih sredstva u inostranstvu.

23. Administrativno privreivanje u federativnoj YU

Nakon zavretka WW2, naa zemlja je prihvatila CENTRALNI ADMINISTRATIVNI (1947.-1949.) sistem privreivanja, po ugledu na SSSR. Osnovni princip ovakvog sistema je apsolutno centralno planiranje od strane partije i pokuaj da se izbegne poreenje unutranjih trokovnih odnosa sa odnosima na svetskom tritu. Osnovni prioritet je unutranji razvoj. Ovo je proizvelo glavni nedostatak ovog sistema - rezervisan stav prema spoljnoj trgovini. Spoljna trgovina se skoro nepotrebna i zasniva se na izvozu postojeih vikova kako bi se obezbedile devize samo za neophodan uvoz. Po kreatorima ovog pristupa, zemlja na ovaj nain jaa svoju samostalnost i ekonomsku nezavisnost.

Institucija ili instrument kojim se postizala ta izolovanost kod nas je tzv. Fond za spoljnu trgovinu (Egalizacioni fond). Na primer uvoznik iz Jugoslavije uveze builicu koju je platio u inostranstvu 10$ i kod nas je prodaje za 500 dinara. Ukoliko builica na domaem tritu inae kota 700 dinara, uvoznik e morati da fondu da tih 200 dinara razlike koje bi zaradio. Ta razlika se posle preusmerava izvoznicima koji npr. neku drugu builicu moraju da kupe na domaem tritu za 700 din, a ona moe da se proda na svetskom tritu samo za 500 din. (Nae planske cene su dakle bile ista raunovodstvena kategorija koja nije imala veze sa odnosima ponude i tranje i svetskim cenama). Svi uesnici u spoljnoj trgovini su osloboeni mogunosti gubitka, ali se ne mogu nadati ni dobitku. Zbog toga su ekonomski subjekti postali nezainteresovani za efikasnost, to je najgora stvar koja jednoj privredi moe da se desi. Ovo nedoputanje da inostrane cene utiu na domau proizvodnu strukturu je stvorilo disparitete koji i danas postoje. Preduzee koje bi na slobodnom tritu prestalo da postoji zbog neefikasnosti, u ovakvim okolnostima nastavlja da posluje. to due radi, zapoljava vei broj ljudi i vie se povezuje sa ostalim preduzeima tako da ga je kasnije sve tee i tee ugasiti zbog velikih ekonomskih i socijalnih posledica.

Problemi sa funkcionisanjem ovog sistema su doli do izraaja kada je dolo da sukoba sa Informbiroom 1948. Godine koji je bio incijalno politiki ali se odrazio na ekonomiju. Kao i za vreme carinskog rata sa AU, morali smo da izvrimo preorjentaciju na nove trgovinske partnere u ovom sluaju sa istoka ka zapadu. Tek kada je nekako pronaeno reenje za taj problem poeli su da razmiljaju o politko-privrednoj reorganizaciji privrede 1951., a proces je zavren 1952.

1951. je bila kritina godina- izvoz polj.proizvoda je pao na kritini nivo zbog slabe prologodinje letine, a izvoz ind.proizvoda je opao zbog spora sa Informbiroom. Tada su konano shvatili da se izvoz moe poveati i jakim stimulisanjem izvoza putem instrumenata a ne samo prisilnim otkupom u poljoprivredi. Ipak, ti industrijiski vikovi su previe lako sakupljeni i ni tada nije dolo do veeg uvaavanja spoljne trgovine. Posle spora sa Informbiroom se jo vie pojaao strah da vezivanje privrede za spoljne uticaje moe da omogui politike ucene. Zbog toga, privreda je nastavila da se razvija kao ranije a spoljna trgovina je bila i dalje potcenjena.

24. Samoupravljanje i ekonomski odnosi sa svetom i FJ

Nakon centralnog administrativnog upravljanja je uveden sistem samoupravljanja. Iako je samoupravljanje uvedeno 1951. godine, trebalo je da proe pola decenije da bi 1956. poela da se osea promena na podruju ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Zaokret ka samoupravljanje su pratile tri vane odluke :

Prvo, izvrena je devalvacija dinara sa 50 din/$ na 300 din/$. Iako se sa sigurnou moe tvrditi da je izvrena znaajna promena u pravcu realnijeg vrednovanja valute, ipak se moe primetiti da devalvacija nije bila dovoljna, zato to se u to vreme u ekonomskim krugovima smatralo da je realni devizni kurs preko 400 dinara za dolar.

Drugo, uvedena su devizna obraunska mesta ( DOM ). Re je o nekoj vrsti deviznih trita na kojima je postojala mogunost slobodnog sueljavanja ponude i tranje deviza sa ciljem smanjivanja dispariteta unutranjih i spoljnih cena.

Tree, uvedeni su koeficijenti za devizni kurs. Ovim se zapravo neutralie dejstvo koje bi DOM trebalo da imaju. Praktino se uvode razliiti devizni kursevi za razliite proizvode (njihova svetska cena se mnoi koeficijentom prilikom pretvaranja u dinarsku po zvaninom kursu), ime su se odravali postojei dispariteti zbog straha da bi sueljavanje ponude i tranje na DOMu dovelo do unutranjih potresa kod odreenih proizvoda (npr. namirnica za ishranu).

Sistem planiranja je takoe izgubio centalistiki karakter u spoljnoj trgovini planirani samo globalni okviri izvoza i uvoza. Zakljuak : iako je ovaj koncept formalno usmeren ka formiranju trinog mehanizma, u stvarnosti se on pre moe tumaiti samo kao novi nain dirigovanja privredom. Upravo tako neto se i desilo, tako da je do polovine 50ih nastavljeno sa idejom apsolutnog prioriteta unutranjeg razvoja. Tek u drugoj polovini 50ih je dolo do zaokreta stava ka spoljnoj trgovini, gde se poputa pred neodrivim pokuajima zanemarivanja spoljne trgovine. Tada je poeo i do raste industrijski izvoz i da pada uee poljoprivrede i u izvozu i u DP. Bez obzira to je dolo da zaokreta stava, intervencije koje su primenjivane esto nisu bile u korelaciji sa postavljenim ciljevima. Tek 1965. sa optom privrednom reformom je dolo do formiranja sistema opte intervencije kojim su bili usaglaeni i razvojni i spoljnotrgovinski ciljevi.

25. Ustav iz 1974. i ekonomski odnosi sa inostranstvom

Ustav iz 1974. je znaio talas liberalizacije u ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Ustav je dozvolio zakone koji su omoguili da :

1) Radne organizacije dre devize na stranim raunima i njima plaaju uvoz (ali da izdvoje jedan deo sredstava za opte potrebe), 2) Da se radne organizacije zaduuju uz garanciju republike ili federacije,3) Da se privatna lica bave spoljnom trgovinom,4) Slobodno trite deviza, (kurs dinara 1DM = 7din i uvedena njegova interna konvertibilnost).

( 1. i 2. prema Zakonu o deviznom poslovanju iz 1977., a 3. prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju iz 1987., 1989, 1990., 4. uvedeno poetkom 1990.)

Rezultat liberalizacije je bio irenje deficita i rast duga, to je stvorilo znaajne probleme u budunosti. Vrhunac problema je nastao tokom 80ih kada su se prilino pogorali uslovi vraanja kredita. Posledica je bila forsiran izvoz i smanjeno investiranje u domau privredu.

Dakle i posle reformi ezdesetih i veeg otvaranja ka svetu razni problemi su i dalje postojali. Kada smo pokuavali da izvozimo industrijske proizvode na inostrana trita veoma esto smo se susretali sa brojnim ogranienjima i pored carina. Zatim su zemlje zapada uvele agrarni protekcionizam to nam je uticalo i na polj.izvoz. Reenja za probleme su postale evropske regionalne integracije pa su se u YU preplitali bilateralizam, mulitlateralizam i regionalizam. ak i inostrana sredstva kojima smo finansirali razvojne programe su ustvari potisnula samo probleme privrede. Ni napredni vidovi saradnje sa inostranstvom ( licence, poslovno tehnike saradnje) nisu doveli do veeg transfera tehnologije i razvoja. Na sve to poele su da se pogoravaju prilike u svetskoj privredi. Cela ova situacija izmeu ostalog ukazuje da se nikada nismo oslobodili zavisnosti od inostranstva.

26. Usporavanje rasta svetske privrede tokom 70ih i odnosi sa inostranstvom

Usled znaajnog razilaenja u stavovima izmeu zemalja lanica OPEC-a i transnacionalnih kompanija, ove zemlje nacionalizuju izvore nafte i smanjuju ponudu nafte na tritu. S obzirom da su u to vreme kontrolisali preko 85% ukupne ponude nafte, to smanjenje je drastino uticalo na promenu cene. Nekoliko godina kasnije dolo je i do drugog smanjenja ponude. Znai, re je o dva velika naftna oka tokom 70ih.

S obzirom da je nafta retka i neophodna sirovina, nagli skok je uticao na to da zemlje dobar deo raspoloivih sredstava usmere u pravcu kupovine nafte. Odatle, manje sredstava ostaje za kupovinu ostale robe tj. dolazi do ogromnog pada tranje to utie na izvoz gotovo svih zemalja. Konaan efekat je stagnacija svetske privrede.I naa zemlja je bila suoena sa ovim problemom. Sa jedne strane je opao izvoz, a sa druge je do izraaja dola naa sirovinska zavisnost kroz neophodnost da zadrimo relativno visok uvoz. Sirovinska zavisnost se ogledala u tome da je NEOPHODAN visok uvoz kako bi se privreda snabdela neophodnim resursima za postojee kapacitete. Smanjenje zaposlenosti nije dolazilo u obzir.

Proputena ansa da se stvori efikasno samoupravno drutvo dovelo je do potrebe za aktivnim inostranim zaduivanjem YU. Zaduivanje je postalo problematino poetkom 80ih kada se znaajno pogoravaju uslovi kreditiranja. Samo po sebi ono ne bi bilo problem da je korieno za razvijanje bolje proizvodne strukture ali to nije bilo sluaj. Rast svetskih cena nafte, visoke kamate na inostrane kredite, i pogorani uslovi uzvoza oteali su drastino nau spoljofinansijsu situaciju pa je morao da intervenie MMF. Mada koristi monetaristiki instrumentarijum MMF je nezaobilazan u svim ZUR i time one pokazuju da su posveene stabilizaciji.

Drugi problem SFRJ su bili dispariteti meu drutveno politikim zajednicama (to su drave ili autonomne pokrajine koje su je sainjavale). Npr. dokle god su devize mogle da se kupe po ceni nioj od ravnotee (a prema tadanjem mehanizmu praktino je svaka cena deviza bila nia od ravnotene) DPZ koje su stvarale devize morale su da ih zadravaju unutar teritorije. U protivnom bi njihova preduzea trpela gubitke kada bi kasnije morala da kupe devize jer bi morala da ih plate po veim cenama. Prenos deviza u drugu DPZ je vren samo radi kupovine roba. to se tie neizvoznih DPZ, koje su bile proizvoai sirovina, one su morale da se ponaaju suprotno da zadravaju sirovine, odnosno da ih izvoze samo ako nisu bile potrebne unutar njene teritorije za potronju. Dakle umesto da devize i sirovine slue za integraciju trita jo vie su ga razdvajale.

Svi ovi problemi su produbljivali strukturnu krizu pa su 1983. doli na ideju da bi trebalo sprovesti dugoroni stabilizacioni program , koji je trebao da uskladi deavanja u privredi sa naim mogunostima i da na pragmatian nain uredi nae odnose sa inostranstvom. Program je sproveden 80ih, ali nije uspeo pa su se pojaali impulsi za raspadanjem drave. Posle njega je sproveden jo jedan program 1989., ali snage koje su radile na cepanju SFRJ su bile jae.

27. Dravni monopol spoljne trgovine 46-51

PRIATI 23. PITANJE

28. Decentralizacija odluivanja 52-60PRIATI 24. PITANJE

29. Jedinstveni devizni kurs i privremena carinska tarifa ( 61-70 )

Naa elja za integracijom u meunarodne tokove podrazumevala je da budemo punopravna potpisnica GATT-a. To je zahtevalo da se to vie pribliimo njihovim standardima voenja spoljnotrgovinske politike. U osnovi, to znai da moramo da ukinemo postojei sistem koeficijenata i uvedemo :

1) Jedinstveni devizni kurs,2) Carinsku tarifu.

Dakle ovaj period poinje deviznom reformom 1961.god. Kurs je utven na nivou 750 din/$. Kao takav, po tadanjim analizama, opet je bio precenjen. Ovo predstavlja posledicu straha od prelivanja cena ukoliko bi kurs bio vei. Vei kurs znai vee cene uvoznih proizvoda, a za nau uvozno zavisnu privredu to znai odmah vee trokove. Vei trokovi podrazumevaju vee cene finalnih proizvoda, ime se ugroava konkurentnost na stranim tritima. Ve 1965. je uveden novi paritet na nivou 12,5 din/$. Ipak, jedinstven kurs treba shvatiti uslovno. Iako se odustalo od koeficijenta, uvedene su izvozne premije, to praktino opet predstavlja varijantu viestrukih deviznih kurseva jer su robe razliito tretirane. Premije su iznosile 10%, 22% i 32%. Tako visoke premije direktno svedoe o slabosti i niskoj konkurentnosti naih izvoznih kapaciteta.

Smisao uvoenja carinske tarife je to to ona prestavlja transparentan sistem zatite za razliku od koeficijenata koji to nisu. Prva carinska tarifa koja je uvedena naziva se PRIVREMENOM CARINSKOM TARIFOM i njeno proseno carinsko optereenje je iznosilo 23%. 1965.godine uvodimo stalnu carinsku tarifu, gde je proseno carinsko optereenje 11%. Upravo zbog toga 1966. i postajemo punopravna potpisnica GATT-a.

Te iste godine sortirani su proizvodi u razliite reime uvoza i izvoza. Ti reimi su obeleavani iframa.

Izvoz je imao tri reima : slobodan (LB), uz izvoznu dozvolu (D), uz izvoznu saglasnost . Svrha reima je bila da se odreeni kritini proizvodi ne izvezu u tolikoj meri da bi kasnije morali da se uvoze.

Uvoz je imao est reima : slobodan uvoz (LB), uslovno slobodan (LBO), devizni kontigent (DK), robni kontigent (RK), globalna retenciona kvota (GRK) i dozvola (D)

Uvoz je imao i dodatne reime prema nameni robe za iroku potronju, opreme ili materijal. Npr. uvoz materijala je vezivan za izvoz, oprema se uvozila po principu amortizacije, stranih kredita (?), a uvoz robe iroke potronje kao slobodan uvoz ili globalne devizne kvote (GDK). Ove kvote je inae odreivala Privredna komora Jugoslavije i Savezna direkcija za rezerve pa su esto bile arbitrarne.

Devizni sistem je uveo: devizne raune preduzea, retencionu kvotu i instituciju pretenog izvoznika.Smisao ovih reima je da drava nastavi da dri konce u rukama.

Od 1968. Dolazi do primene instrumenata za stimulisanje izvoza: Poreske olakice 3% kada se roba izvozi u vanevropske prekomorske zemlje ako se plaa u konvertibilnim devizama Povraaj carine 5% kada se izvozi na konvertibilno podruje Odvojena sredstva za Fond za kreditiranje i osiguranje izv.poslova na dui rok Ukoliko se izvozni posao kreditira preko ovog Fonda kamata 3% umesto normalnih 6% Osnovani fondovi za unapreenje izvoza stoke, mesa, duvana, ribe, alkoholnih pia... finansirani doprinosima Osnovan Fond za unapreenje privredne propagande u inostranstvu , posebno turizma

Takoe poeo je da se polako gradi zatitni sistem za privredu. Npr. kada se posmatra period od 1963. Do 1969. Opada uee LBO kategorije, a raste GDK. Ali u u isto vreme raste LB, dok pada RK, D i DK to je opet kretanje ka liberalizaciji.Od 1967.se razvija dodatni carinsko zatitni instrumentarijum: antidampinke mere, specijalni sistem zatite poljoprivrede, takse za carinsko evidentiranje.... Ovako je carinski sitem postao potpuno nepregledan.Generalno ovaj sistem liberalizacije u izvoznom sektoru nije da pozitivne rezultate jer proizvodna struktura jo nije bila prilagoena otvaranju privrede, sa druge strane liberalizacija uvoza je dovela do lakeg ulaska stranaca na nae trite i tako su samo nastale velike neravnotee u trgovinskom i platnom bilansu. Poziciju nam je oteavalo i to to nismo pripadali EEZ, EFTA, SEV.

30. Sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom od 71-75

Prva polovina sedamdesetih donosi znaajne promene na svetskom tritu :

1) SAD su ukinule konvertibilnost dolara u zlato i uvele fluktuirajuci DK (1971).2) Energetska kriza (1973),

Bez obzira to svaki ok na svetskom tritu ima obiaj da navede zemlju ka protekcionistikoj politici, Jugoslavija je u to vreme pravila znaajne i dugorone korake ka liberalizaciji.

Prvo, omogueno je inteziviranje kretanja nae radne snage u razvijene zemlje i naih graevinskih preduzea u zemlje koje su se aktivno gradile.

Drugo, naa zemlja se otvorila za zajednika ulaganja (jo 1967. donet Zakon o zaj.ulaganjima), ali je omogueno ulaganje naeg kapitala u druge zemlje.

Tree, posle donoenja Ustava iz 1974. godine. omogueno je da se nae radne organizacije zaduuju u ino., da dre sredstva na ino raunima, nastali su koordinacioni odbori za odnose sa inostranstvom, zajednika privredna predstavnitva u inostranstvu, Jugoslovenska banka za medjunarodnu ekonomsku saradnju...

31. Sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom od 76-90

Okolnosti : naftni okovi, ukidanje konvertibilnosti dolara u zlato, stagnacija... Iako je za zemlje uobiajeno da u vreme krize vode protekcionistiku politiku, Jugoslavija se zadrala na kursu liberalizacije. Ustav iz 74te je omoguio : zaduivanje preduzea u ino., mogunost da imaju ino. racune, da se privatna lica bave spoljnom trgovinom, slobodno devizno trite poetkom 90ih.

Izvoz je obino podstican na dva naina : carinske olakice i poreske olakice. One se lake sprovode u zapadnoevropskim zemljama jer sistem PDVa lake identifikuje ukupan porez koji tereti jedan proizvod. U Jugoslaviji je ovo bilo teko zbog razliitih fiskalnih i parafiskalnih oblika i njihovih razliitih stopa. Carine su obino menjane kada su hteli da pariraju drugim zemljama koje oteavaju slinim carinama YU izvoz na druga trita.

Meutim razliite izvozne strukture kao i razliite stope poreza i doprinosa po republikama, pokrajinama i optinama su doprinele tome da je sistem podsticanja izvoza bio potpuno nejedinstven. Do 1983. Ovaj sistem je faktiki funkcionisao i kao sistem korekcija deviznog kursa. Ovakva heterogenost je uticala i na naruavanje jedinstvenosti YU trita.Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju iz 1989.godine je doneo velike promene. Dozvoljeno je i privatnim licima da se bave SPTR (tako je broj preduzea koja se bave njom 1990. porastao na 40.000). Dozvoljeno je da se formiraju razne forme preduzea u SPTR komanditno drutvo, akcionarsko, d.o.o.... Regulisane su oblasti kompenzacionih poslova, pribavljanja i ustupanja prava ind.svojine, lizing, davanje koncesija strancima, posredovanje u SPTR.... Takoe je regulisano osnivanje preduzea, banaka, predstavnitava YU, i stranih predstavnitava u YU.

Uvozno izvozni reimi su ostali: slobodna trgovina, dozvola, kontigent i saglasnost. Uvoz je poetkom sedamdesetih bio kontrolisan u velikoj meri, te je pod reimom slobodne trgovine bilo 10ak %. Krajem 80ih je taj procenat uvoza porastao na skoro 90%. U deviznom sistemu uveden je jedinstveni devizni, platni i obraunski bilans YU. Uvedena je opta cesija deviza (prodaja svih deviza unetih u zemlju nakon dva dana ovlaenoj banci po zvaninom kursu). Poetkom 90ih proradilo je devizno trite na kome su se slobodno prodavale i kupovale devize i uvedena interna konvertibilnost (1DM=7 din). Ali ta konvertibilnost je dovela do nerelanog kursa, ogromnih pekulacija i odliva deviza po osnovu tednje graana (2,2 mrld $) pa je krajem 1990.ukinuta. Poetkom 1991. kurs promenjen na 1DEM=9din. Takoe je ukinut kliring sa svim zemljama, zaduivanje u inostranstvu je liberalizovano ali nisu vie dozvoljavane garancije sem za potrebe cele federacije.

Dakle liberalizacija je nastavljena 70ih i 80ih. Uvoz je ograniavan samo u periodima kada se spreavao odliv deviza da bi se njima kupili strateki proizvodi i servisirali dugovi. Krajem 70ih je otro porastao inostrani dug pa se YU suoila sa problemom servisiranja dugova, jedna od mera za reavanje problema je bilo ba ograniavanje uvoza poetkom 80ih. Krajem osamdesetih opet dolazi do liberalizacije uvoza pa raste uvoz robe iroke potronje. Poto je krajem 80ih skoro 90% robe bilo na reimu slobodnog uvoza to je dovelo do eskalacije trg.deficita 1990.god.

32. Devizni sistem

(46 52) visok stepen centralizacije, ukupni priliv deviza od U i I se prilivao u centralni devizni fond zvanini kurs je 50 dinara/$ ( precenjen ), meutim kurs vaio samo za promet stranim valutama i nerobna plaanja, robne transakcije su voene po razliitim kursevima. To je dovodilo do razliitih deviznih efekata pa je zato formiran Egalizacioni fond, (nain funkcionisanja, odsustvo motivacije - iz 23.pitanja). Sredstva iz ovog fonda su koriena faktiki za subvencionisanje izvoznika i vremenom su poela da utiu na optereenje dravnog budeta i irenje cenovnih dispariteta. To je oteavalo procenu potrebne devalvacije kursa (trebalo je na oko 450din za $). Sprovedena ipak devalvacija na 300 din/$. Meutim ovaj stepen deprecijacije nije ukinuo disparitete pa su uvedeni spoljnotrgovinski koeficijenti varijanta viestrukih deviznih kurseva. Raspon koeficijenata od 0,8 do 4, njima se mnoi trenutni kurs, npr. za poljoprivredne izvoznike je 0,8, znai njemu je kurs umesto 300din/$ u stvari 240din/$. Time se obeshrabrivao izvoz poljoprivrednih proizvoda. Sa uvozne strane koeficijentima se obeshrabrivao uvoz robe iroke potronje, a ohrabrivao uvoz sirovina.

(50e) Uveden DOM 1952. (devizno obraunsko mesto) neka vrsta deviznog trita. Preduzeima je dozvoljeno iste godine da raspolau izvesnom koliinom deviza ostvarenih izvozom. Prvo 45%, (ostalih 55% ide banci za optedravne potrebe), uskoro smanjeno na 20%. 1954. godine zbog velikog vika tranje nad ponudom su uvedene neke promene, tipa da se koeficijenti primenjuju na fluktuirajue kurseve, uvedeni dopunski koeficijenti... meutim u krajnjem efektu koeficijenti su pojaali disparitete trokova i cena. Tako se pristupilo ukidanju DOMa.

(60te) Devizna reforma ukidaju se koeficijenti i DOM, uvodi se jedinstven devizni kurs 750 din/$ ( opet precenjen). Nisu ga vie smanjili zbog straha od poskupljenja sirovina i repromaterijala. MMF 1961. pristao na privremenu meru -uvoenje tri premije na obraunski kurs u izvozu (na 750din) od 10%, 22%, 32%. Dakle, faktiki su postojala 4 devizna kursa 750din, 832, 915 i 990din. Poto su neke unutranje cene bile vie i od obrauna po najviem nivou kursa sa premijom uvedeni su povraaji poreza da bi se izvoznicima nadoknadio bar deo gubitka to skuplje domae proizvode moraju da prodaju po niim cenama u inostranstvu. Posle ukidanja koeficijenata trebalo je uvesti carine u toj vrednosti ali bi to znailo da su one 200%, pa se pristupilo izradi opte carinske tarife. Prvo privremena tarifa ( 23% ), pa stalna (11%). Prvo je visokim carinama na opremu zatiena domaa proizvodnja opreme to je naravno dovelo do toga da se vie ne kontroliu trokovi jer su zatieni. Ovaj sistem zatite se uskoro preneo na ostale carinske pozicije i naravno loe uticalo. Nova velika devalvacija 1965. na 1250 din/$, meutim i dalje nema trokovnih promena u domaoj proizvodnji. I dalje nema poboljanja izvoza jer je postojala velika razlika izmeu donje i gornje granice cenovnih dispariteta. Naime, kurs je premeten u centralni deo ove zone i tako je izvozno stimulisao samo proizvoae ije su cene bile iznad slubenog nivoa kursa. Bui da je ovakav kurs poskupeo uvozne komponente to je svima napravilo problem. Druga polovina 60ih je period u kome se uvrstio sistem retencionih kvota kao metod stimulisanja izvoza- Neto kasnije je poeo mehanizam direktnog izvoznog podsticanja.

(70te) Snaan porast cena pa izvozne stimulacije postale besmislene jer se izvoz vie nikako nije isplatio Kod MMFa izvrena ponovo preregistracija dinara na 15 din/$, poto je to otklonilo samo disparitete ispod 15 din., a dinar i dalje ostao precenjen -1971. izvrena devalvacija na 17 din/$ YU je pravila veliku greku time to se ilo konstantno na razvijanje uvozno supstitutivne proizvodnje a smanjivalo se investiranje u izvozno usmerene preraivake grane. To je dovelo do porasta materijalnih trokova u privredi 50ih, pa je nastupila faza poreske preoptereenosti 60ih, zatim pritisak linih dohodaka posle privredne reforme 1965. I sve je to dovelo nepovoljnog formiranja domae akumulacije, zbog ega su morali da se zaduivuju mnogo u inostranstvu. U ovom periodu su i dalje nastavile da rastu cene, i iako je dinar preao na fluktuiranje 1973. I dalje nije bio realan i sve je to podsticalo rasipanje domaeg kapitala. Rast cena nafte 1973.godine je naravno poveao cene uvoza, pa su poeli sa ograniavanjem uvoza to se odrazilo i na uvoz sirovina za domau porizvodnju. Sve ovo je dovelo do zaotravanja platnobilansnih odnosa, nestaice deviza, pa jaa stav da je svaki izvoz opravdan kako bi se dolo do deviza a time se samo ubrzavao odliv vrednosti. Zakon o deviznom poslovanju iz 1977. uneo je neke promene - dozvolio je radnim organizacijama da dre devize na raunima, od tih sredstava 1% se izdvajao sa opte potrebe i finansiranje uvoza organizacija od opteg znaaja (energetika, lekovi..), devizni kurs je formiran na deviznom tritu, i uvedene su devizne pozicije republika i pokrajina u platnom bilansu YU (u praksi postale njihovi platni bilansi). Zakonom je predvieno da se radne organizacije mogu zaduivati u inostranstvu i to uz garancije Republike ili Federacije tek kad se nagomilala zaduenost shvatili su da je to greka. Greka je takoe bila i centralizacija obaveza prema inostranim poveriocima na nivou Federacije. Krajem 70ih shvatili su sve negativne posledice Zakona o deviznom poslovanju stvaranje paralelnih deviznih reima republika i pokrajina, afirmacija nelegalne trgovine devizama izmeu OUR (organizacije udruenog rada = zajednica vie preduzea tipa PKB, Jugoslovenske eleznice...), zaobilazilo se devizno trite, zadravale devize na raunima, potiskivao dinar kao sredstvo platnog prometa... Sve ovo je dovelo do poveanja deficita platnog bilansa a to je dovelo do dodatnih mera ograniavanja uvoza.

(80te) Sva ova negativna kretanja uslovila su prestanak rada deviznog trita 1981. Poto ono nije funkcionisalo uvedene su razne mere (zasnovane na drugim zakonskim propisima) zahvatanja deviznih priliva kako bi se obezbedile devize za vraanje duga i prioritetne drutvene potrebe kao to su energetske sirovine i repromaterijali za industriju. 1984. se oko 55% deviznog priliva zahvatalo na ovaj nain. Anomalije deviznog sistema 80ih su brojne: vezivanja uvoza za izvoz, devizna stimulacija, svatarski izvoz po svaku cenu, prekid uhodanih reprodukcionih tokova i njihovo zatvaranje u sve ue okvire, potisikivanja dinara iz njegovih osnovnih ekonomskih funkcija pa sve do njegovog prekomernog obezvreivanja... 1983. doli na ideju da bi trebalo sprovesti dugoroni stabilizacioni program , koji je trebao da uskladi deavanja u privredi sa naim mogunostima i da na pragmatian nain uredi nae odnose sa inostranstvom kao i da devizni sistem postane integrisani deo privrednog sistema. Naputen je koncept vezivanja uvoza za izvoz... Meutim nisu stvoreni uslovi za funkcionisanje deviznog trita bez ogranienja... Tokom celih 80ih je voena politika deprecijacije dinara i pored toga nisu poboljani izvozni rezultati. Tek 1988. kada je uspostavljeno normalno funkcionisanje dev.tr. (pre svega zahvaljujui visokim deviznim rezervama) dolo je do aurne politike prilagoavanja dev.kursa, poboljanja izvoznih rezultata i smanjenja izvoznih podsticaja. Ipak, bez obzira na Program refinansiranje i reprogamiranja duga u 1989. i poboljanju privrednih uslova krajem 80ih, ponestalo je politike volje da se zadri federativna Jugoslavija i samim tim nije bilo volje da se sprovode razvojni programi.

33. Carinski sistem Federativne Jugoslavije

Do 60tih godina nije bilo uslova za primenu carina. S obzirom na nerazvijenost domae proizvodnje, carine bi se automatski prelile na domae cene ime bi ostvarili efekat koji zapravo ne elimo (npr. vee carine na uvozne proizvode poskupljuju komponente za domae proizvode to im poveava cene, ili tite domau industriju koja zato proizvodi po veim trokovima, pa umesto da uvozimo jeftinije proizvode, kupujemo a i izvozimo skuplje domae). Intervencije po pitanju spoljne trgovine su se prvo vrile preko Egalizacionog fonda, a posle je fond zamenjen koeficijentima i deviznim obraunskim mestima.

Uslovi za formiranje carinskog sistema su se stvorili krajem 50tih godina. Carinski sistem nam je bio neophodan da bi mogli da izvrimo korake ka integraciji u svetske tokove. Zbog toga je 1959. godine doneen Carinski zakon koji je predstavljao samo uvod za donoenje carinske tarife.

1.Privremena carinska tarifa 1961. godina, 1350 pozicija, proseno optereenje 23%, raspon od 0 do 60% ad valorem (na vrednost robe). Primenjivana na ceo uvoz, na izvoz samo ako je eksplicitno naglaeno. Nije bilo tranzitnih carina. Mera za odreenu carinu je uzeta taman toliko da izjednai stranu uvoznu cenu sa domaom. Iako se na taj nain izostavljala razvojna komponenta koja bi eventualno trebala da zatiti grane koje treba da supstituiu uvoz, ova privremena carinska tarifa je ipak trebalo samo da nam da odreenu dozu iskustva za formiranje neke dugoronije tarife. U tom periodu instrumenti trgovinskih i deviznih ogranienja veoma esto bili znaajniji od carina.2.Stalna carinska tarifa 1965. godine doneta u skladu sa principima GATT i Briselskom konvencijom. Imala je 4500 pozicija, a proseno optereenje 11%. Treba uzeti u obzir da je u vreme donoenja ove carinske tarife i izvrena devalvacija (na 1250din/$), tako da je to smanjilo carinsko optereenje za 50%. To je bila dvokolonska tarifa jedna kolona za zemlje koje imaju klauzulu najveeg povlaenja i druga kolona za ostale zemlje, kojima je 50% vea carina nego u prvoj koloni. Analitiki posmatrano, carine su bile vee za proizvode vie faze prerade (npr. prvi stepen prerade 17,6% ad valorem), a nie za sirovine (oko 1,4% ad valorem), tako da se donekle opet favorizovao uvoz sirovina.

Pored same carinske tarife, korieni su i drugi instrumenti intervencije :

carinski kontigent mogunost da se za odreenu robu smanje ili otpiu carine, restitucija carine mogunost da se izvri povraaj carine za delove koji se ugrauju u finalne proizvode domae industrije, replasman ne naplati se carina za uvoz nekog proizvoda, ako se obezbedi izvoz istovrsnog domaeg proizvoda antidampike mere poveanje preterano niske uvozne cene do nivoa 'normalne' cene kompenzatorne carine u sluaju da strani proizvoai primaju neke vrste subvencija u domaoj zemlji ove carine ih neutraliu preferencijalne carine smanjenje carine za 50% za uvoz iz odreenih ZUR.

Sve navedene carine su vaile za komercijalni uvoz robe, tj. za robu koja se profesionalno uvozi da bi se prodavala. Za lini prtljag se nisu primenjivale carine

34. Dalja afirmacija carinskog sistema u periodu od 76 do 90

Re je o dva dodatna carinska zakona koja su detaljnije razraivala sistem carina. Meusobno se nisu previe razlikovali, a bili su pravno moderni i kvalitetni. 1.Carinski zakon iz 1973. 401. lan2.Carinski zakon iz 1976. 402. lana, ali je kasnije imao odreene izmene i dopune.

35. Carinska tarifa SFRJ iz 1978. godine

Ovo je prva carinska tarifa usvojena nakon Stalne carinske tarife iz 1965. godine. Prilagoena je Briselskoj nomenklaturi i napravljena u svrhu optimizacije carina. Ima skoro 6000 pozicija, jednokolonska je i ad valorem. Raspon od 0-25%, ali su carine ispod 5% primenjivane samo ako je to nametnuto nekim meunarodnim ugovorima ili nekim drugim obavezama.

Neka znaajna reenja :

Za sirovine, poluproizvode i poljoprivredne proizvode su poveane carine, Za opremu su generalno sniene carine ali su razliite stope po kategorijama, ali za sve kategorije dozvoljeni carinski kontigenti Oprema koja se ne proizvodi u zemlji niti e ikada carine od 5%, Oprema koje se ne proizvodi do 7% Oprema koja se nedovoljno proizvodi do 8% Oprema koja se dovoljno proizvodi 0-25% Roba iroke potronje vee carine za proizvode koji se proizvode u zemlji, zatita domae proizvodnje.

36. Razvoj platnog bilansa u periodu 1946-1970. godine

U periodu posle WW2 privredni razvoj YU je bio veoma brz i velikih razmera pa je normalno doveo i do nekih tekoa koje su mogle i ugroziti napredak.

U tom periodu dohodak per capita je porastao sa 150 na 700 dolara. Jugoslavija je takoe razvila privrednu infrastrukturu, diversfikovala proizvodnu strukturu, stvorila materijalnu i kadrovsku bazu za dalji razvoj Sve to je uspela iako se pre toga suoila sa ratnim razaranjima, sukobom sa Informbiroom itd Dakle, ona je prerasla iz agrarne u poluindustrijalizovanu zemlju.

Izoz je npr. u 1970. godini dostigao nivo od 2,8 mlrd dolara (pri emu je poveano uee industrijskih proizvoda sa 30% na 70%). Ali u isto vreme uvoz je porastao na 3,3 mlrd dolara to znai da je postojao deficit platnog bilansa. Deficit je nasta jer je Jugoslaviji bilo potrebno mnogo opreme i tehnologije za razvoj, a nije to mogla da pokrije izvozom. Zato je pribegavala neto uvozu kapitala koje je izazvalo ne samo zaduenje prema inostranstvu nego i kasniji problem otplate glavnica i kamata.

37. Deficit bilansa tekuih transakcija u periodu 1946-1970. godine

U celom ovom periodu platni bilans je bio u deficitu. U celom tom periodu zemlja je izvezla kumulativno 15 mlrd dolara, ali i uvezla preko 23 mlrd dolara. Prosean godinji deficit je iznosio 164 miliona dolara. Manji deo kumuliranog deficita je bio pokriven jednostranim transferima ali najvei deo je pokrivan zaduivanjem tako da je neizmiren spoljni dug krajem 1970. dostigao sumu od 2,4 mlrd dolara.

Veoma je vano ceo ovaj period podeliti na etape da bi se lake prouavao:(1946.-1951) period MONOPOLA NA SPOLJNU TRGOVINU(1952.-1960) period DECENTRALIZACIJA privrednog aparata i pokuaj otvaranja prema inostr.(Od 1961). LIBERALIZACIJA

Posebno odvojiti i periode(1950. do 1954.) Ekonomska blokada(1956.) Promena investicione politike

38.Razvoj platnog bilansa Jugoslavije u periodu od 1946. do 1951. godine

Posle WW2 ideja prvog petogodinjeg plana je bila centralizovano planiranje i rukovoenje privredom po uzoru na SSSR. Takoe od njih je trebalo da uvozimo kapital i tehnologiju da bismo se dalje razvijali. Meutim dolo je do politikog sukoba sa Informbiroom pa su nas SSSR i zemlje Informbiroa ekonomski blokirale od 1950 1954.Ova blokada je bila vrlo loa po nas imali smo veliki broj klirinkih i trgovinskih sporazuma sa SSSR i zemljama istone evrope, morali smo da smanjimo investicione planove i gradimo samo kljune industrijske objekte i odbrambene sposobnosti zemlje. Zbog toga to nismo imali dovoljno domae akumulacije ograniavana je i lina potronja.Meutim YU je uspela da se odupre uticaju i ve 1955. Nikita Hruov je doao u zemlju radi obnavljanja trgovinske saradnje. Bez obzira na pozitivan ishod blokada je ostavila ekonomske posledice na zemlju i oteala ukljuivanje u meunarodnu podelu rada.U ovom periodu izvoz se kretao oko 184 mln dolara godinje, a uvoz oko 330mln dolara. Kumulirani deficit u tekuem raunu platnog bilansa je doao na nivo od 870 miliona dolara. Pokrivan je u najveem delu besplatnom pomoi UN i SAD, ali i privatnim transferima, reparacijama inostranim kreditima.

39. Razvoj platnog bilansa Jugoslavije u periodu od 1952. do 1960. godine

Ovo je period decentralizacije privrednog aparata, devizne kontrole i viestrukih kurseva u spoljnoj trgovini, ubrzanog rasta privrede...Poto smo poeli sa otvaranjem privrede strah je bio da naglo ne doe do pogoranja privrednog rasta pa se ovo otvaranje paralelno sprovodilo sa restriktivnim merama i stimulativnim instrumentuma pomou kojih je ipak zadrana centralna kontrola nad SPTR tokovima.Robni uvoz je u ovom periodu iznosio oko 562 mln dolara godinje (veliki deo je bio uvoz hrane), a izvoz 356 mln dolara. Deficit tekueg rauna je dostigao nivo od 1,5 mlrd dolara i 2/3 ovog deficita su pokrivane jednostranim transferima (ekonomska pomo, privatni transferi, reparacije). Ostatak je finansiran inostranim kreditima, uglavnom kratkoronim.

40. Razvoj platnog bilansa Jugoslavije u periodu od 1961. do 1970. Godine

U ovom periodu 2 znaajne reforme:1. Devizna reforma iz 1961. otpoela deliminom liberalizacijom uvoza i novim kursom dinara (750din/$). Ovaj kurs je bio nedovoljan da izravna cenovne disparitete i uz druge postojee probleme je destimulisao nastojanja da se povea izvoz. Privredna recesija u zemlji (60.-61.) i devizna ogranienja su uspeli da destimuliu uvoz, ali je uskoro zbog rasta agrarne tranje on opet porastao. Drava je morala da intervenie i to je praktino znailo opet devizne alokacije i viestruke kurseve.2. Privredna reforma iz 1965. je donela novi paritet (1250din/$) to je bilo znatno iznad efektivnog izvoznog kursa pa je doprinelo stimulisanju izvoza za pojedine sektore. Nova carinska tarifa je doprinela prijemu u GATT. Liberalizacija je obuhvatila izvoza.Meutim liberalizacija je dovela do toga da se uvoz poveao a izvoz ostao na istom nivou tri godine. To je dovelo do trgovinskog deficita od 1,1mlrd dolara 1970.godine. Dugovi su se takoe poveali na 480 mln dolara. Da nije bilo usluga, tj. nevidiljive razmene (najvie prinosa od radnih doznaka i turizma) trgovinski deficit bi bio daleko vei. Meutim iako su postojale mogunosti za to ni usluni sektor nije dodatno razvijen.

41. Evolucija robnog bilansa do 1970. Godine

Platni bilans se sastoji od tekueg rauna koji je u stvari raun razmene dobara i usluga. Deficit u SPTR razmeni se dakle vidi u ovom delu. Kapitalni bilans izravnava tekui deo jer platni bilans mora biti u ravnotei i pokazuje koliko je zemlja zaduena u inostranstvu.U tekuem raunu YU inae dominirala je robna razmena i nju karakterie hronini deificit. Posmatraemo platni bilans od 1954. po 1970. i vrednosti preraunate po paritetu 12,5 novih dinara za $.U ovom periodu IZVOZ se poveao sa 3 mlrd dinara na skoro 21 mlrd dinara, dakle indeks izvoza se poveao sa 100 na 700. UVOZ je porastao sa 4 mlrd dinara na skoro 36 mlrd dinara tj. indeks uvoza se poveao sa 100 na 854. Znai postoji deficit sve ove godine i 1970.je porastao na 15 mlrd dinara.

Pokrie uvoza izvozom u ovom periodu se kretalo od 58% 1955.godine do 85% 1965. dodine. Najnia pokrivenost zabeleena je 55.,57 i 70. , a najvia pokrivenost 62. i 65., zbog snanog porasta izvoza uglavnom usled devalvacije dinara. Svaka devalvacija je inae imala poboljanje odnosa izvoza i uvoza, ali poto istovremeno nisu kontrolisani rast cena i trokova ubrzo bi bili anulirani pozitivni efekti devalvacije.

Inflacioni pritisak je jo od 1968. unitavao sve napore ka uspostavljanju spoljnotrgovinske ravnotee. Izvoz je stimulisan administrativnim merama, a uvoz liberalizacijom i porastom domaih cena. Sve to vreme nikakvi napori se nisu inili da se privreda restrukturira i postane konkurentnija na meunarodnom tritu. Privreda je prosto navikla na intervencionizam i konstantno je oekivala pomo drave.

42. Karakteristike platnog bilansa u periodu 1971-1975.

U ovom periodu stopa rasta izvoza je bila 4,9%, stopa rasta uvoza 5,8%, i obe su bile ispod stope rasta DP od 5,9%. Tek od 1976. Je stopa rasta izvoza bila vea od stope rasta uvoza , meutim obe opet nie od stope rasta DP to ukazuje da SPTR razmena poinje da slabi.

Do 1973.godine 2/3 deficita u trgovinskom bilansu su pokrivane nerobnim prihodima ( doznake radnika, prihodi turizma i saobraajnih usluga. Meutim te godine nastaje problem jer su podbacili prihodi od saobraaja i turizma.

Dakle, privredna reforma iz 1965.nije dala rezultate. Dolo je do velikog deficita platnog bilansa (naroito posle 1974.), najvie zbog loe robne razmene. Poto izvoz nije rastao, drava je morala da ogranii uvoz i uskoro je SPTR pala na toliko nizak nivo da je drava faktiki krenula ka zatvaranju umesto otvaranju privrede.

43. Karakteristike i razvoj trgovinskog bilansa u periodu 1971-1975.

U celom periodu veliki trgovinski deficit. Ekspanzija deficita 1974., porastao na 3,7 mlrd dolara to je bio porast od 124% u odnosu na prethodnu godinu. U celom periodu kumuliran deficit od 11,8 mlrd dolara.

44. Platni bilans u periodu od 1976. do 1980. godine

I dalje raste uvoz pa opet raste trgovinski deficit. Prihodi od usluga nisu mogli ni 40% deficita da pokriju pa je raslo zaduenje u inostranstvu. 1979.godine ostvaren rekordan deficit od 7,2 mlrd dolara. 1980. Godine preduzete mere ogranienja uvoza pa je smanjen za 10%, meutim to je znailo i smanjenje stope rasta proizvodnje. Paralelno sa ograniavanjem uvoza napravljena devalvacija i drutvena kampanja za podsticanje izvoza.

45. Platni bilans u periodu od 1981. do 1990. godine

Posmatramo paralelno PB za 1980. godinu i za period od 1985.-1990.1980. godine deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom 6 mlrd dolara, to je dovelo do deficita tekuih transakcija od 2,3 mlrd dolara. Sledeih godina je situacija poela da se popravlja da bi u periodu od 1983.-1999. konstantno ostvarivan suficit u bilansu tekuih transakcija. Do preokreta je dolo zbog potrebe da se prikupe devize radi servisiranja inostranog duga. U ovom periodu je rekordno nizak nivo deficita ostvaren 1988. od samo 450 mln dolara. Druga odlika ovog perioda je konstantan suficit uslunog salda. Najvei nivo od 3,9 mlrd dolara je dostignut 1989. godine. Ovaj suficit je bio jedan od razloga pozitivnog salda robe i usluga, kojim su plaane kamate na inostrane dugove. U celom ovom desetogodinjem periodu je oko 20 mlrd dolara otilo na otplatu kamata i zbog toga je izmeu ostalog ostao nizak nivo domaih investicija.Meutim 1990.dolazi do negativnog preokreta. Liberalizacija je u ovoj godini podstakla uvoz i dovela do deficita od 2,4 mlrd dolara u tekuim transakcijama. Meutim inostrani dug je smanjen za 1,3 mlrd dolara, a ovaj odliv sredstava je finansiran rizinim kratkoronim kreditima i povratkom pekulativnog kapitala.Te 1990.je sproveden stabilizacioni program koji je u stvari sve pogorao. Trgovinski deficit porastao na 4,6 mlrd dolara, saldo robe i nefaktorskih usluga pretvoren u deficit, neto priliv od doznaka smanjen za treinu. U ovom periodu su republike ile na to da poveaju to vie uvoz koristei mogunost kupovine deviza na domaem tritu. Sve ovo je vodilo raspadu SFRJ.

46. Karakteristike i razvoj trgovinskog bilansa u periodu 1976-1990.

Od 1976.-1979. : rastui deficit, eskalirao 1979. na 7,3 mlrd dolara.Od 1980.-1990. : smanjivanje deficita i najnii nivo od 450 mln dolara 1988.godine. Pogoranje na kraju perioda 1990. deficit od 4,6 mlrd dolara.

U periodu od 1980. do 1985. godine izvoz je rastao po prosenoj stopi od 3,4% godinje, dok je uvoz opadao po stopi od 4,2%. Pozitivni rezultati u bilansu tekuih transakcija se mogu zato dovesti u vezu sa otrim padom trgovinskog deficita sa rekordnih 7,3 mlrd dolara iz 1979.godine na 1,5 mlrd dolara u 1985. Zato je i uee deficita trgovinskog bilansa u DP palo na 2,5% u 1985.godini.Tendencija jaeg rasta izvoza u odnosu na uvoz se nastavila sledee 3 godine, pa je rekordno mali trgovinski deficit od 450 mln dolara ostvaren 1988. Meutim 1989. dolazi do relaksacije robnog uvoza i ve 1990. deficit raste na 4,6 mlrd dolara.

47. Uzroci deficita platnog bilansa SFRJ

Gotovo u itavom posleratnom periodu YU je imala hronini deficit SPTR razmene. Postavlja se pitanje koji su faktori doveli do toga?

Pre svega postojala je nedoslednost stratekih ciljeva razvoja. Naime, dravni vrh je posle WW2 vremenom shvatio da je neophodno otvoriti privredu i ukljuiti je u meunarodnu podelu rade. To otvaranje je trebalo pre svega da dovede do izvozne ekspanzije i pozitivnih efekata po tom osnovu, meutim ono je dovelo do porasta svih tipova potronje to je automatski dovelo do ekspanzije uvoza i stvaranja deficita po tom osnovu. Na ekspanziju potronje je posebno uticalo to to je pokretaka snagau strategiji razvoja dodeljena linoj potronji umesto da se,to je obino praksa, sprovedu mere u cilju smirivanja line potronje.

U principu, kod svake zemlje koja se brzo razvija u poetnim fazama dolazi do jaza izmeu niske domae akumulacije i visokog nivoa investicija i neopho