EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - ekof.bg.ac.rs · 7 Denzau A., North D. (1994), str. 3–31 8 Pejović S. (2004), str. 7 EKN RAA R 26 AR 2017. 11

EKONOMSKEIDEJE I PRAKSA

BROJ 26

KVARTALNI ČASOPIS IZ OBLASTI EKONOMIJE, POSLOVNE EKONOMIJE I MENADŽMENTA, STATISTIKE I POSLOVNE INFORMATIKEEKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU / BEOGRAD, SEPTEMBAR 2017 WWW.EKOF.BG.AC.RS/PUBLIKACIJE/CASOPISI/EKONOMSKE-IDEJE-I-PRAKSA/ U

OVOM

IZDA

NJU:

SINIŠA

ZARI

Ć // J

OVAN

BOR

IŠIĆ /

/ SNJ

EŽAN

A BRK

IĆ //

IVAN

A POP

OVIĆ

– PE

TROV

IĆ //

MILA

N LJU

ŠIĆ //

NIK

OLA N

JEGOV

AN //

DIM

ITAR

TOČK

OV //

MILU

TIN JE

ŠIĆ

EKONOMSKE IDEJE I PRAKSAKVARTALNI ČASOPIS IZ OBLASTI EKONOMIJE, POSLOVNE EKONOMIJE I MENADŽMENTA, STATISTIKEI POSLOVNE INFORMATIKE

IzdavačCentar za izdavačku delatnostEkonomskog fakulteta u BeograduKamenička 6, tel. 3021-045, faks 3021-065E-mail:[email protected]

Dekan Ekonomskog fakultetaProf. dr Branislav Boričić

Priprema i štampaČUGURA Print, Beogradwww.cugura.rs

Godina2017.

REDAKCIJA ČASOPISA EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA

Glavni urednik časopisaprof. dr Miomir Jakšić

Urednici časopisaprof. dr Marko Backovićprof. dr Vlade Milićevićprof. dr Aleksandra Praščevićprof. dr Saša Veljković

Sekretar redakcijeMilutin Ješić

Tehnički sekretarIva Dimitrijević

Kontakt redakcijeTelefon: +381 11 3021 210Faks: +381 11 2639 560e-mail: [email protected]

Članovi Redakcijeprof. dr Marko Backovićprof. dr Predrag Bjelićprof. dr Zoran Bogetićprof. dr Božidar Cerovićprof. dr Čedomir Čupićprof. dr Radmila Dragutinović - Mitrovićprof. dr Ðorđe Ðukićprof. dr Nikola Fabrisprof. dr Miomir Jakšićprof. dr Nebojša Janićijevićprof. dr Radovan Kovačevićprof. dr Vlade Milićevićprof. dr Aleksandra Praščevićprof. dr Gojko Rikalovićprof. dr Žaklina Stojanovićprof. dr Miroslav Todorovićprof. dr Saša Veljkovićprof. dr Siniša Zarić

International Editorial BoardSnježana Brkić, professor, University of Sarajevo, Bosnia and HerzegovinaVeselin Drašković, professor, University of Montenegro, MontenegroDavor Dujak, professor, University of Osijek, CroatiaGordana Ðurović, professor, University of Montenegro, MontenegroRana Eskinat, professor, Anadoly University, TurkeyIrena Kikerkova, professor, Ss. Cyril and Methodius University, FYRMYoji Koyama, professor emeritus, Niigata University, JapanPerica Macura, professor, University of Banja Luka, Bosnia and HerzegovinaÐuro Medić, professor, University of Zagreb, CroatiaBožo Mihailović, professor, University of Montenegro, MontenegroMićo Radović, professor, University of Montenegro, MontenegroSrđan Redžepagić, professor, University Nice Sophia Antipolis, FranceYannis Tsekouras, professor emeritus, University of Macedonia, Greece

SADRŽAJ

GENERALIZOVANO POVERENJE KAO KONSTITUENTA SOCIJALNOG KAPITALA: ISTRAŽIVANJE STAVOVA MLADIH U SRBIJISiniša ZarićJovan Borišić

TRGOVINSKA SPECIJALIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE NA BILATERALNOM NIVOU NA PRIMERU TRGOVINE SA HRVATSKOM I SRBIJOMSnježana BrkićIvana Popović – Petrović

ULOGA I ZNAČAJ START-UP KREDITA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ULOGU I EFEKTE FONDA ZA RAZVOJMilan Ljušić

OKTOBARSKA REVOLUCIJANikola Njegovan

VEZA IZMEDJU NIVOA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJIDimitar Točkov

SIROMAŠTVO: GLOBALNI FENOMEN SA NEJEDINSTVENIM REŠENJIMAMilutin Ješić

07

19

53

37

73

89

7EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 26 | SEPTEMBAR 2017.

SINIŠA ZARIĆ1

E-mail: [email protected]

JOVAN BORIŠIĆ2


GENERALIZOVANO POVERENJE KAO KONSTITUENTA SOCIJALNOG KAPITALA: ISTRAŽIVANJE STAVOVA MLADIH U SRBIJI

GENERALISED TRUST AS A CONSTITUENT OF SOCIAL CAPITAL: EXPLORING THE ATTITUDES OF YOUNG PEOPLE IN SERBIA

JEL KLASIFIKACIJA: B52, A13, Z13

APSTRAKT:

Promene u ponašanju jesu svakodnevna pojava. Postojanje neizvesnosti kao i nemoguć-nost preciznog predviđanja budućnosti nas navode da sagledamo karakteristike svakog pojedinca. Različiti pogledi na svet u značajnoj meri utiču i na izbor odgovarajućih poli-tika tokom vremena. Iz tog razloga je neophodno analizirati sistem vrednosti stanovništva

1 Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Master ekonomista

GENERALIZOVANO POVERENJE KAO KONSTITUENTA SOCIJALNOG KAPITALA: ISTRAŽIVANJE STAVOVA MLADIH U SRBIJI8i njegove promene tokom vremena kao i način na koji pojedinci donose odluke. Ljudi često zanemaruju sopstvene unutrašnje karakteristike u interpretaciji stvarnosti. One se ogledaju u osobinama svakog pojedinca koje su urođene i stečene tokom života kroz in-terakciju sa drugima. Istraživanje uslova u kojima živimo zahteva kombinovanje znanja iz mnogih oblasti društvenih nauka. Pored ekonomskih principa na kojima počiva svaki proces donošenja odluka, vremenom se javila potreba uključivanja sociologije, psihologije i prava u objašnjenju stvarnosti u kojoj živimo. Tek pojavom institucionalne ekonomije krajem 19. i početkom 20. veka formiran je snažan okvir u kome je društvo ograničeno ja-sno definisanim pravilima igre. Naročito nastanak i razvoj nove institucionalne ekonomije jeste dodatno doprineo boljem razumevanju specifičnosti svakog pojedinca i njegovog uti-caja na okruženje. U ovom istraživanju su obuhvaćene neformalne institucije kroz koje su analizirane pojave i procesi na svakodnevnom nivou. Istraživanje je fokusirano na mlade u Srbiji (od 15 do 30 godina). Sastavni delovi neformalnih institucija su: kultura, religija, tradicija i običaji. Posebno jeste potrebno naglasiti kulturu kao identitet jednog naroda koja oblikuje način života. Naročito poslednjih godina uloga institucija u privrednom ra-stu i razvoju kao i davanju preporuka za vođenje politike jeste izazvala veliku pažnju u brojnim istraživanjima. Tome u prilog ide i potreba istraživanja odnosa ljudi prema religiji i porodici kao i postojanje određenog stepena poverenja među ljudima. Upravo institu-cionalna ekonomija nam pokazuje da je moguće doći do željenog stanja korišćenjem deskriptivnog i istorijskog metoda, bez potrebe za oslanjanjem na matematičke metode i modele. Istraživanja pruža prikaz sistema vrednosti mladih u Republici Srbiji i poređenje ovih rezultata sa njihovim vršnjacima u inostranstvu. Cilj ovakve analize jeste da se poka-žu razlike u stavovima i vrednosnim sudovima mladih koji dovode do nejednakog stepena razvijenosti tokom vremena kao i mogućnosti daljeg napredovanja zemalja. Kao krajnji rezultat dobijamo neformalne institucije koje su sastavni deo ljudskog misaonog procesa

i kao takve utiču na sprovođenje daljih reformi.

ABSTRACT:

Behavioral changes occur every day. Uncertainty, as well as the impossibility to predict the future with precision, make us look at the characteristics of each individual. Different world views significantly influence the choice of appropriate policies over time. For this reason, it is necessary to analyze the value system of the population and its changes over time, as well as the way individuals make decisions. People often ignore their own inner characteristics in the interpretation of reality. They are reflected in people’s characteristics that are innate or acquired in life through interaction with other individuals. Researching the conditions that we live in requires the combination of knowledge from many areas of social sciences. In addition to the economic principles every decision-making process is based on, over the course of time it has become necessary to include sociology, psychol-ogy and law in explaining the reality we live in. Only after the institutional economy had been born at the end of the 19th and the beginning of the 20th century, a strong frame-

KLJUČNE REČI:INSTITUCIJE, KULTURA, INSTITUCIONALNE PROMENE, POVERENJE


work was formed and the society has been limited to clearly defined rules of the game. In particular, the emergence and development of new institutional economy has further contributed to better understanding of the specifics of each individual and its impact on the environment. This research includes informal institutions and through them the phe-nomena and processes are analyzed on a daily basis. The research is focused on young people in Serbia (from 15 to 30 years). Components of informal institutions are: culture, religion, tradition and customs. It is particularly important to emphasize culture as the identity of a nation that shapes the way of life. Especially in recent years, the role of institutions in economic growth and development, as well as in policy recommendations, has generated great attention in numerous surveys. This is also supported by the need to research people’s attitudes towards religion and family, as well as the existence of a certain degree of trust among people. It is the institutional economy that shows that it is possible to get to the desired state using a descriptive and historical method without the need to rely on mathematical methods and models. The research provides an overview of the value system of the young people in the Republic of Serbia and comparison with the results of their peers abroad. The purpose of this analysis is to show differences in atti-tudes and value judgments of young people that lead to unequal degrees of development

over time, as well as opportunities for further progress of countries. As the final result, we get informal institutions that are an integral part of the human thought process and as such affect the implementation of further reforms.

KEY WORDS:INSTITUTIONS, CULTURE, INSTITUTIONAL CHANGES, TRUST

GENERALIZOVANO POVERENJE KAO KONSTITUENTA SOCIJALNOG KAPITALA: ISTRAŽIVANJE STAVOVA MLADIH U SRBIJI10

1. UVODDinamično okruženje uz stalnu izloženost riziku i neizvesnosti zahteva posmatranje unu-trašnjosti svakog bića. Institucionalna analiza, a pre svega neformalne institucije, nam pružaju uvid u obrasce ponašanja ljudi. Institucije predstavljaju strukturu koja pruža uslove za odvijanje socijalnog života ljudi stvarajući sistem preovlađujućih i uspostavlje-nih socijalnih pravila koje usmeravaju i oblikuju ponašanje stanovništva.3Možemo ih ta-kođe definisati i kao pravila igre podsticana i promovisana izvan zvanično sankcionisanih kanala. Kao takva ograničavaju polje delovanja ekonomskih subjekata.4 Neformalnost institucija se ogleda u nepostojanju zakonskog okvira kojim bi bile obuhvaćene i reguli-sane. Pored neformalnih važan činilac privredne aktivnosti jesu i formalne institucije koje predstavljaju pravni okvir svake zemlje.

Istorijski procesi u velikoj meri utiču na stepen razvijenosti nacija i oblikuju moderni si-stem vrednosti. Postoji kontinuitet teorija i modela kojih se ljudi pridržavaju bez potrebe njihove promene.5 Iz tog razloga jednom stečene navike jeste teško promeniti. Upravo ta ukorenjenost neformalnih institucija u mentalni sklop svakog pojedinca zahteva njihovu detaljnu analizu sa ciljem pronalaska onih institucija koje u najvećoj meri odgovaraju spe-cifičnostima posmatranog naroda. Osnova istraživanja jeste posmatranje prirode ljudskog bića čije ponašanje analiziramo.6

Neformalne institucije čiji je sastavni deo razvoj biznisa i rešavanje poslovnih proble-ma, a koje su prihvaćene od strane svih učesnika u transakcijama rezultovaće manjim stepenom rizika i manjim transakcionim troškovima. U razvijenim zemljama jaz između formalnih i neformalnih pravila je manji iz razloga što su formalne institucije rezultat dugoročnog procesa praksi i iskustva dok su neformalne institucije utemeljene u sistem društvenih vrednosti. Upravo učeći na osnovu različitih iskustva u praksi moguće je odre-diti set pravila koji je komplementaran sa neformalnim institucijama. Život u okviru za-jednice oblikuje mentalni sklop pojedinca i odnos prema pojavama u društvu.7 Formalne institucije su te čiji izvor moći čini država, dok neformalne crpe snagu iz društva i same po sebi su društveno prihvatljive.

Neformalne mogu pozitivno i negativno uticati na formalne institucije. Prihvatanje i po-štovanje formalnih pravila doprinosi porastu njihove efikasnosti i performansi. Sukob dovodi do nefunkcionalnosti i razvoja negativnih pojava u društvu kao što su: korupcija, klijentelizam, klanovi, mafija i interesne grupe. Ovaj konflikt ugrožava funkcionisanje trži-šta i demokratski sistem. Interakcija ovih institucija oblikuje načine ponašanja na tržištu smanjujući rizik donošenja odluka i povećavajući stepen izvesnosti prilikom obavljanja poslovanja. Takođe neformalna pravila definišu ograničenja za realizaciju formalnih pra-vila, a ujedno određuju i stvarne učinke odnosno krajnje ishode.8

3 Hodgson G. (2006), str. 24 North D.(1994), str. 3605 Hahn F. (1987), str. 3246 Simon H.(1985), str. 3037 Denzau A., North D. (1994), str. 3–318 PejovićS.(2004),str.7


Razlike u vremenskom horizontu neophodnom za promenu kako formalnih tako i ne-formalnih institucija moraju se uzeti u obzir prilikom formiranja ekonomske politike. Za promene formalnih institucija je potrebna spremnost onih koji poseduju političku moć, dok za neformalne institucije je neophodna saglasnost društva kako bi se one promenile. Upravo iz ovog razloga jedinstvo i spremnost društva za promenama treba da bude po-kretačka snaga za reforme u sferi prava, politike i ekonomije kako bi se stvorili preduslovi za budući rast i razvoj. Obrnuti put razvoja u kome bi se prvo meljala formalna pravila a zatim neformalna prilagođavala ovim promenama najčešće dovode do lošijih rezultata jer zakoni nisu prilagođeni okruženju u kome dugi niz godina živi i funkcioniše društvo. To možemo videti na primeru zemalja Latinske Amerika gde primena ustava SAD-a nije dala rezultate kakvi su se očekivali. Forsiranje izgradnje institucija i njihovo izolovano posmatranje izvan društvenog konteksta dovodi do neuspeha u sprovođenju ekonomskih reformi.

2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJAU brojnim istraživanjima mladi su zapostavljeni iz razloga analize starije populacije i uslova u kojima žive. Mladi kao pokretačka snaga društva su upravo u fokusu našeg istraživanja. Ova starosna grupa se suočava sa brojnim prekretnicama i odlukama koja će uticati na njihov dalji razvoj ličnosti. Način na koji donose odluke i sistem vrednosti upravo oblikuje okruženje u kome žive. Kao posledica toga postoje razlike u ponašanju i karakteristikama mladih i njihovom pogledu na svet. Ovo istraživanje jeste doprinos boljem razumevanju stavova i načina razmišljanja omladine koja predstavlja budućnost svake nacije.

Problem obuhvatanja mladih jeste ne postojanje opšte saglasnosti o donjoj i gornjoj granici koje ih razdvajaju od ostalih starosnih grupa. Prema statistici Republike Srbije mladi jesu starosti od 15 do 30 godina. Ovakva podela jeste u skladu sa Nacionalnom strategijom za mlade.9 Upravo iz ovih razloga istraživanje se zasniva na ovom starosnom kontigentu. U svrhu komparativne analize neophodno je usaglasiti metodologiju sa standardima EU. Evropska Unija jeste donela strategiju koja grupiše mlade u starosnu grupu od 15-29 godina.10Ovakva klasifikacija mladih se koristi u brojnim međunarodnim istraživanjima čiji rezultati će nam pomoći u analizi institucionalnog okruženja različitih nacija.

Sa stanovišta institucionalne analize ovaj period života jeste ključan za stvaranje društve-nog pojedinca. U periodu od 15 do 30 godina dolazi do sazrevanja ličnosti i uključivanja jedinki u društvenu zajednicu. Tako posmatrano pojedinac nije samostalan entitet već sastavni deo sredine u kojoj živi. Tome u prilog idu i navike ljudi koje se formiraju kroz interakciju unutar društva. Sve pojave i procesi jesu podložni promenama što sugeriše na menjanje obrazaca ponašanja ljudi tokom života. Upravo mladi jesu oni koji se najbrže prilagođavaju novonastalim okolnostima.

9 Nacionalnastrategijazamladezaperiodod2015.do2025.godine(„SlužbeniglasnikRS”,br.55/05i71/05–ispravka,101/07,65/08,16/11,68/12–US,72/12,7/14–USi44/14)

10 https://ec.europa.eu/youth/policy/youth-strategy_en(Pristupljeno

GENERALIZOVANO POVERENJE KAO KONSTITUENTA SOCIJALNOG KAPITALA: ISTRAŽIVANJE STAVOVA MLADIH U SRBIJI12Kako bismo što jasnije sagledali sliku o mladima u Srbiji neophodno je uporediti rezul-tate sa sličnim istraživanjima u inostranstvu. Opredeljenje za posmatrane zemlje leži u činjenici o razlikama u verovanjima i mentalitetu ljudi. Svaka od analiziranih zemalja jeste predstavnik određene religije i verovanja na području Evrope. Analizirane su zemlje iz različitih geografskih sredina kako bi bio obuhvaćen čitav evropski kontinent. Sa druge strane poreklo i nasleđe jesu doprineli stvaranju ljudi sa modernim sistemom vrednosti koji ih u manjoj ili većoj meri praktikuju.

3. STAVOVI MLADIH U SRBIJI I KOMPARATIVNA ANALIZAPosmatrano istraživanje se zasniva na anketi kojom su obuhvaćeni mladi u Republici Sr-biji starosti od 15 do 30 godina. Ispitanici su se popunjavajući google anketu opredeljivali za jedan od ponuđenih odgovora. Pitanja su formulisana na sledeći način: „Koliko imate poverenja u druge ljude?”, „Koliko često viđate rođake?”i „Da li ste religiozni i koliko često posećujete verske objekte?”. Na bazi uzorka od 280 anketiranih induktivnim putem smo došli do odgovarajućih zaključaka. U svrhu komparativne analize korišćeni su rezultati World Value Survey, European Value Survey i Eurostat. Problem uporedne analize (cross-country analysis) jeste nedostatak istraživanja o neformalnim institucijama. European Va-lue Survey i World Value Survey obavljaju ovakva istraživanja u proseku na svakih 5-10 godina. Olakšavajuća okolnost jeste ta što je potreban dug vremenski period, po nekim procenama i preko 100 godina, kako bi se neformalne institucije promenile.11

SLIKA BR. 1: STEPEN POSTOJANJA POTPUNOG POVERENJA MEDJU LJUDIMA (GENERALIZOVANO POVERENJE)

Izvor:EuropeanValueSurvey,WorldWalueSurvey;Slovenija(WVS2011),Rumunija(WVS2012),Nemačka(WVS2013),Italija(EVS2008),Švedska(WVS2011),Srbija(sopstvenoistraživanje2017)

11 WilliamsonO.(2000),str.597


Generalizovano poverenje jeste poverenje prema svim pojedincima i ostvaruje se kada zajednica poseduje zajednički set moralnih vrednosti sa ciljem jačanja međuljudskih od-nosa.12 Na osnovu postojećih istraživanja možemo uočiti da pravoslavlje i katolicizam negativno utiču na poverenje kroz ograničavanje ponašanja ljudi13, dok protestantizam doprinosi jačanju generalizovanog poverenja putem jačanja ljudskih i ekonomskih slobo-da14. Takođe mladi generalno ima manji stepen poverenja od starije populacije15

Poverenje jeste prikazano kao jedan od najznačajnijih faktora uspostavljanja odnosa među ljudima. Najveći broj anketiranih u Srbiji se izjasnio da ponekad (46.2%) i retko (43,5%) imaju poverenje u druge ne uključujući najužu porodicu. Ovakav rezultat nam govori da ukoliko izuzmemo članove najuže porodice, ljudi generalno nemaju poverenje jedni u druge. Istorijski posmatrano brojni dogovori i obećanja koja nisu ispunjavana su doprineli do ovakvog stanja u zemlji. Rasprostranjeno je stanovište da jednom izgubljeno poverenje se veoma teško vraća. To možemo videti i na primeru omladine u Srbiji gde se međuljudski odnosi uspostavljaju na bazi prethodnih iskustva i opreznosti. Bezlična komunikacija (vid komunikacije u kome stupamo u interakciju sa drugima a da zapravo ne poznajemo tu osobu) jeste široko rasprostranjena usled postojanja straha od otvaranja prema drugima. Taj strah je prouzrokovan nepoznavanjem namera onih sa kojima stupa-mo u odnose. Ovakav nizak nivou poverenja prema drugima se negativno odražava i na ekonomiju. Brojni dogovori i ugovoru, posebno u usmenoj formi, se zasnivaju na posto-janju poverenja. Poslovni uspeh ne zavisi samo od znanja i sopstvene sposobnosti, već i od atmosfere u radnom okruženju. Odnosi u kojima vlada poverenje među članovima smanjuju mogućnosti oportunističkog ponašanja , a sledstveno , povećavaju efikasnost institucija i umanjuju nivo transakcionih troškova na makro nivou. Isto tako opredeljenost za određenu političku partiju ili ličnost i njihov opstanak zavisi od reputacije stečene u prošlosti ali i stepena poverenja koje narod ima u vođenje buduće politike. Upravo u ovoj oblasti brojna obećanja i njihovo neispunjavanje doprineli su padu poverenja u državne institucije i organe. Za promenu postojeće institucionalne infrastrukture neophodno je udruživanje ljudi što je otežano u uslovima opšteg nepoverenja.

Oslanjanje na druge u teškim situacijama zavisi pre svega od nivoa poverenja koje imamo u tu osobu. Pojedinac kada stekne poverenje u jednu osobu on je i glorifikuje što dovodi do stvaranja podređenog položaja drugih u očima posmatrača. Ovakav vid razmišljanja može dovesti do stvaranja političkog sistema u kome pojedinac odlučuje u ime ostalih. Poverenje koje se stiče u političare nije rezultat personalne interakcije već nedostatka transparentnosti i prikazivanja ličnosti kroz funkciju koja obavlja. Politička stabilnost, naročito u monarhijama, stvara i razvija poverenje tokom istorije koje čini osnovu demo-kratije.16 Ograničavanje broja ljudi u koje imamo poverenje može imati i ekonomske po-sledice. Moguć je izbor saradnje sa onim subjektima u koje imamo poverenje čak i kada postoje alternative koje donose veću ekonomsku korist. Takav vid saradnje dovodi do stvaranja zadovoljavajućeg, ali ne i maksimizirajućeg profita. Takođe pribavljanje infor-macija samo iz jednog izvora često dovodi do donošenja neoptimalnih odluka. Rezultati istraživanja pokazuju da iako ne postoji opšte poverenje u društvu, moguće je pronaći oslonac u odgovarajućoj osobi u teškim situacijama. Istraživanje uloge poverenja kod

12 FukuyamaF.(1995),str.15313 LaPorta,R.,Lopez-de-Silanes,F.,Shleifer,A.,&Vishny,R.W.(1997),str:333-33814 Uslaner, E.M. (2002)15 Putnam,R.(2000)16 Putnam,R.(1993)

GENERALIZOVANO POVERENJE KAO KONSTITUENTA SOCIJALNOG KAPITALA: ISTRAŽIVANJE STAVOVA MLADIH U SRBIJI14mladih preduzetnika u Srbiji , za vreme recesije, (Babić, Zarić , 2015) pokazuje da kod svojih vršnjaka i potencijalnih partnera se najviše ceni osobina odgovornosti i pouzdano-sti, u odnosu na niže vrednosti ranga za osobine poštenja i iskrenosti.

Ljudi generalno nemaju poverenje jedni u druge što možemo i videti na osnovu slike br. 1. Poverenje jeste osnova za stupanje u interakciju sa drugima i ključno je za sklapanje po-slovnih dogovora. U Italiji visok nivo poverenja jeste posledica postojanja izraženih poro-dičnih odnosa što doprinosi boljem poznavanju ljudi naročito u južnim delovima. Takođe visok nivo poverenja u Švedskoj jeste posledica protestantizma kao dominantne religije. Tome u prilog ide i isticanje poverenja ispred profita u protestantizmu. Ljudima kada je neophodna pomoć oko rešavanja određene dileme ili problema nemaju kome da se obrate i moraju se osloniti na sopstvene ograničene kapacitete. Stalne promene u sferi ekonomije dodatno otežavaju donošenje optimalnih odluka bez mogućnosti konsultova-nja drugih osoba. Bez obzira na stepen razvijenosti zemalja poverenje zavisi od uslova u kojima živimo. Institucionalna infrastruktura stvara i uređuje te uslove u kojima se poverenje teško stiče ali i brzo gubi. Na primeru Slovenije uočavamo kroz uspešan proces tranzicije, evropske integracije i okrenutosti ka zapadu rast nivoa poverenja u odnosu na Srbiju i Rumuniju koje su zaostale u transformaciji sopstvenih institucija. Takođe unutar multietničkih (multicultural) sredina prisutna je veća razlika između ljudi što dodatno do-prinosi padu opšteg poverenja. Takvo je stanje u Nemačkoj gde je u padu opšte poverenje kao posledica brojnih migracija i teškoće asimilacije muslimanskog stanovništva.

SLIKA BR. 2: UČESTALOST POSETE RODJACIMA

Izvor:Eurostat2015,Srbija(sopstvenoistraživanje2017)

Svest o potrebi za posetom rođaka nije u značajnoj meri razvijena u Srbiji. Najveći broj anketiranih se opredelio za odgovor ponekad (37,6%), nakon čega slede odgovori retko (32,3%) i često (26,9%). Opadanje značaja porodičnih vrednosti i jačanje individualizma su doprineli ovakvim rezultatima. Odnosi sa rođacima se sve manje zasnivaju na pove-renju i poštovanju, a sve više na materijalnoj osnovi. Posete rođacima se doživljavaju ne iz sopstvene potrebe jačanja familijarnih odnosa već kao obaveza nametnuta od strane rodbine a najčešće roditelja. Dva ekstrema su zanemarljivo prisutna na osnovu čega


možemo zaključiti da je kontinuitet porodičnih veza održan ali u manjoj meri nego ranije. Razlog tome jeste život u dinamičnom i neizvesnom okruženju gde je cilj svakog pojedin-ca ostvarivanje lične egzistencije što smanjuje vreme koje mladi u Srbiji posvećuju svojim bližim i daljim rođacima.

Ubrzan tempo života u značajnoj meri smanjuje slobodno vreme koje je moguće izdvojiti za posetu rođacima. Analizirajući posmatrane zemlje uočavamo prisutnost posećivanja rodbine nekoliko puta mesečno. Izuzetak jeste Italija usled visokog nivoa interakcije i odnosa među ljudima što potvrđuje i visok nivo socijalnog kapitala. Posmatrajući Evropu, porodica i odnosi unutar nje su u najvećoj meri zastupljeni u južnim i jugoistočnim delovi-ma. Tome u prilog ide i udruživanje i upoznavanje ljudi stvarajući mreže institucija koje se na ovim prostorima najčešće manifestuju u vidu klanova i mafije. Sa druge strane Šved-ska i ostale skandinavske zemlje značajno manje praktikuju posete rođacima. Razlog tome jeste izražen individualizam i okrenutost ka razvoju sopstvene karijere uz ekspanzi-van sistem socijalne zaštite što smanjuje potrebu lične brige za rodbinom. U Nemačkoj razvoj krupnog kapitala jeste okrenuo ljude ka materijalnim vrednostima zanemarujući porodicu kao osnovu društva. Upravo u Nemačkoj novac jeste zastupljen kao sredstvo povezivanja rodbine. Na primeru posmatranih zemalja možemo uočiti pad porodičnih vrednosti i broja poseta kao posledica otuđenja ljudi i traganja za boljim uslovima života. Sve veće odvajanje mladih smanjuje njihovu povezanost sa porodicom.

SLIKA BR. 3: PROCENAT RELIGIOZNIH LJUDI I NJIHOVE POSETE RELIGIJSKIM OBJEKTIMA U PROTEKLIH NEDELJU DANA

Izvor:EuropeanValueSurvey,WorldValueSurvey;Slovenija(WVS2011),Rumunija(WVS2012),Italija(EVS2008),Nemačka(WVS2013),Švedska(WVS2011),Srbija(sopstvenoistraživanje2017)

Posmatrajući Srbiju 58,6% ispitanika se izjasnilo kao religiozno. Visok nivo religioznosti je posledica nedostatka poverenja u institucije Republike Srbije. Prisutno je usmeravanje prema mističnim i natprirodnim silama u nadi da će nam pomoći u ostvarenju ličnih ci-ljeva. Religioznost kao činilac svakodnevnih odluka ne samo da pokazuje nepoverenje u državne institucije, već i nepostojanje nade da če se situacija promeniti na bolje. Većina ispitanika se izjasnila da je religiozno iako nisu posetili verske objekte u skorije vreme.

GENERALIZOVANO POVERENJE KAO KONSTITUENTA SOCIJALNOG KAPITALA: ISTRAŽIVANJE STAVOVA MLADIH U SRBIJI16Njih 78,5% nisu posetili verski objekat u proteklih nedelju dana. Razlog tome je nedo-statak slobodnog vremena mladih u Srbiji kao posledica školovanja i potrebe za ostva-rivanjem materijalne nezavisnosti od roditelja. Život u Srbiji zahteva brigu za sopstvenu egzistenciju uz postepeni gubitak porodičnih vrednosti i favorizovanje materijalnih zado-voljstva. Iz predhodnih odgovora uočavamo da je religija prisutna u mislima ali da postoji nedostatak njenog praktikovanja. Upravo nedovoljno praktikovanje religije smanjuje njen uticaj na proces donošenja odluka.

Poredeći rezultate u Srbiji sa drugim zemljama uočavamo da neefikasnost državnih insti-tucija doprinosi okretanju ljudi ka religiji. Uređenost sistema i orijentisanost ka poslu u značajnoj meri smanjuju potrebu za religijom i njenim praktikovanjem što vidimo na pri-meru Nemačke i Švedske. Posebno periodi tranzicije iziskuju potrebu za spasenjem kroz verska učenja usled nemogućnosti pronalaska rešenja za tekuće probleme. Rimokatoličke zemlje u većoj meri praktikuju religiju kao posledica uticaja Vatikana kao i čvrste hijerar-hijske strukture na čijem je čelu Papa. Autokefalnost i razdvojenost u okviru pravoslavne crkve smanjuju neophodnost kod ljudi za njihovim posećivanjem. Ovakvi rezultati idu u prilog tvrdnjama da religiozne nacije ostvaruju manji stepen razvijenosti usled nemoguć-nosti ostvarivanja ličnih želja i ciljeva u uslovima u kojima žive.

Ovim rezultatima su u značajnoj meri doprinele i razlike između posmatranih religija. Pravoslavlje i katolicizam propovedaju veru u boga kroz bogosluženje u vidu molitvi i posećivanja verskih objekata. Prema pravoslavlju, čovek ne težeći ka moći i bogatstvu, stvara jedinstvo svetovnog i duhovnog gde svaka osoba ima unapred utvrđeno mesto i zadatak.17 Na taj način se ostvaruje indirektna vera sa božanstvom kroz pasivan život i prihvatanje uslova u okruženju kao datih. Ovako posmatrano stvara se ekonomija na bazi humanosti gde se interes društva stavlja na prvo mesto, a profit ne sme biti primarni mo-tiv obavljanja aktivnosti.18 Sa druge strane protestantizam ispoljava direktnu povezanost boga i pojedinca kroz naporan rad. Nespremnost za rad jeste predmet osude i nedostatka vere u boga.19Upravo se praktikovanje religije ogleda u radu kroz koji se uvećava bogat-stvo u cilju ostvarivanja lične egzistencije. Tako posmatrano protestantizam ukazuje na aktivan način života gde pojedinac ima centralno mesto u stvaranju boljih uslova.

4. ZAKLJUČAKOvo istraživanje se baziralo na proučavanju stavova pojedinaca o načinu na koji doživlja-vaju okruženje u kome žive. Na bazi dobijenih rezultata moguće je stvoriti generalnu slik o ulozi neformalnih institucija u svakodnevnom životu mladih u Srbiji. Posebno je istra-živan značaj poverenje, imajući u vidu ulogu koju nivo ili zalihe socijalnog kapitala imaju u ekonomskog razvoju društava. Ova pravila ne objašnjavaju samo prošlost i sadašnjost srpskog naroda, već i omogućavaju sagledavanje buduće perspektive rasta i razvoja na bazi postojećih neformalnih institucija. Veoma značajni zaključci se odnose na nizak nivo generalizovanog poverenja kod mladih Srbije. Mada je pad generalizovanog poverenja identifikovan u nizu savremenih društava (Bjornskov, C, 2006), ostaje činjenica da je

17 RistićI.,(2005),str.158-15918 Sorondo M.S., (2003), str. 1719 Weber,M.(1930),str.104-105


veliki broj istraživača angažovan na istraživanjima konstituenti ovog željenog aspekta socijalnog kapitala. Niz istraživača se slaže da među uzrocima pada generalizovanijeg poverenja su razlozi poput etničkog diverziteta i naglašenih migracija s jedne strane, i narušene socijalne kohezije i velikih dohodnih neravnomernosti, s druge strane. Kada je slučaj Srbije u pitanju, ona spada u evropske zemlje (uz Moldaviju i Kipar) sa najnižim zalihama socijalnog kapitala i posebno, generalizovanog poverenja. Svakako, naglašene socijalne razlike i produžena socijalna tražnja mladih, pitanje generalizovanog poverenja među mladima Srbije posebno ističe. Zato je potrebno podrobno istraživati i rezultate onih naučnika koji se bave drugim aspektima socijalnog kapitala i generalizovanog pove-renje, a tu , pre svega, imamo u vidu značaj istraživanja uloge javnih politika u kreiranju poverenja.

Ovakav način istraživanja potiče iz učenja institucionalista o razumevanju sveta u kome živimo. Institucionalna ekonomija pokazuje da je moguće objasniti pojave i procese na bazi opisivanja stvarnosti uz korišćenje intuicije i poznavanja mentaliteta ljudi. S druge, pak, strane , institucionalna analiza upozorava na značaj tzv. puta zavisnosti (“path de-pendence“), potvrđujući pravilo koje je još Nort afirmisao da je daleko lakše promeniti formalne institucije nego one koje su neformalnog karaktera. Rezistentnost neformalnih institucija (Zaric, Babić, 2016) čini procese restrukturiranja institucionalne strukture slo-ženijim i dugotrajnijim , na šta ukazuju i dobijeni rezultati.

LITERATURABabić V., et al. (2015), Young enterpreneurs trust during the recession: evidence from Serbia, Economis Annals, vol. LX, Faculty of Economics , University of Belgrade, pp. 49-68

Bjornskov,C, (2006), Determinants of generalised trust: Across-country comparison, Public Choice no. 130, Springer, pp. 1-21

Denzau A., et al. (1994), Shared mental models: ideologies and institutions, Kyklos, no. 47, pp. 3–31

Fukuyama F. (1995), Trust: the social virtues and creation of prosperity, London: Ha-mish Hamilton

Hahn F. (1987), „Information, dynamics and equilibrium”, Scottish Journal of Political Economy no. 34, Scottish Economic Society, pp. 321-34

Hodgson G. (2006), What Are Institutions, Journal of Economic Issues, Vol. XL no.1, Taylor & Francis, pp. 1-25

La Porta, R., et al. (1997). Trust in large organizations. American Economic Review, 87, 333–338

GENERALIZOVANO POVERENJE KAO KONSTITUENTA SOCIJALNOG KAPITALA: ISTRAŽIVANJE STAVOVA MLADIH U SRBIJI18Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine („Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US i 44/14)

North D. (1994), „Economic Performance Through Time”, The American Economic Review,vol.84 no.3, American Economic Association, pp. 359-368

Pejović S. (2004), Diferencijacija rezultata institucionalnih promena u Centralnoj i Istoč-noj Evropi: Uloga kulture, Ekonomski anali br.163, Ekonomski fakultet, Beograd, str.7-30

Putnam, R. (2000), Bowling alone. The collapse and revival of American community. New York: Simon & Schuster.

Putnam, R. (1993). Making democracy work. Civic traditions in modern Italy. Princeton, NJ: Princeton University Press

Ristić I. (2005), Religija kao faktor političke kulture i ekonomskog razvoja. Filozofija i društvo br. 3, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, str. 145-161

Simon, H. (1985), „Human Nature in Politics: The Dialogue of Psychology with Political Science,” American Political Science Review 79:2, pp. 293-304

Sorondo M.S., (2003), For a Catholic Vision of the Economy, Journal of Markets & Mo-rality, Vol.6, no.1, Acton Institute for the Study of Religion & Liberty, pp. 7-31

Uslaner, E.M. (2002), The moral foundations of trust. Cambridge, UK: Cambridge Uni-versity Press.

Weber, M. (1930), The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism. Allen and Unwin, London

Williamson O. (2000), The New Institutional Economics: Taking Stock, Looking Ahead, Journal of Economic Literature, vol 38, no 3, American Economic Association, pp. 595-613

Zarić S, et al. (2016), Influence of human capital and the role of on GDP: European coun-tries comparison, International journal knowledge, vol.15.2, Macedonia, pp.507-512

https://ec.europa.eu/youth/policy/youth-strategy_en (Pristupljeno:16.12.2017)

http://www.worldvaluessurvey.org/WVSOnline.jsp ( Pristupljeno:18.12.2017

http://www.atlasofeuropeanvalues.eu/new/zieeuropa.php?year=2008 (Pristupljeno: 18.12.2017.)

http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/submitViewTableAction.do (Pristupljeno 20.12.2017.)


SNJEŽANA BRKIĆ1


IVANA POPOVIĆ – PETROVIĆ2


TRGOVINSKA SPECIJALIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE NA BILATERALNOM NIVOU NA PRIMERU TRGOVINE SA HRVATSKOM I SRBIJOM*

TRADE SPECIALIZATION OF BOSNIA AND HERZEGOVINA AT THE BILATERAL LEVEL IN ITS TRADE WITH CROATIA AND SERBIA

JEL KLASIFIKACIJA: F10, F13, F14, F15

1 Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu2 Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu* Ovajradpredstavljarezultatradanaprojektu„Ulogasavremenihmetodamenadžmentaimarketingauunapređenju

konkurentnostipreduzećauSrbijiuprocesunjeneintegracijeuEvropskuuniju”(broj179062)kojiEkonomskifakul-tetUniverzitetauBeogradurealizujezaMinistarstvoprosvete,naukeitehnološkograzvojaSrbije.

TRGOVINSKA SPECIJALIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE NA BILATERALNOM NIVOU NA PRIMERU TRGOVINE SA HRVATSKOM I SRBIJOM20APSTRAKT:

Rad se bavi analizom trgovinskih performansi i specijalizacije Bosne i Hercegovine (BiH) na bilateralnom nivou. Cilj rada je da se utvrde i uporede obrasci inter- i intra-industrij-ske specijalizacije BiH u trgovini sa njenim glavnim regionalnim partnerima Hrvatskom i Srbijom u periodu 2008-2016. godine, kako bi se sagledala pozicija zemlje na datim tržištima. U tu svrhu korišćeni su pokazatelji trgovinskih performansi, indeks otkrivenih komparativnih prednosti, Grubel-Lloydov indeks intra-industrijske trgovine i klasifikacija industrija po faktorskoj intenzivnosti. Istraživanje je pokazalo da se u regionu nastavila intenzivna trgovina i nakon istupanja Hrvatske iz CEFTA 2006, s tim da je značaj Sr-bije za spoljnu trgovinu BiH, posebno za uvoz, u odnosu na Hrvatsku znatno porastao. Rezultati istraživanja ukazali su na stabilne i u izvesnoj meri slične obrasce trgovinske specijalizacije BiH sa obe zemlje, uz dominaciju inter-industrijske specijalizacije. Ujedno je utvrđeno da je još uvek prisutna tradicionalna struktura kako inter-industrijske, tako i intra-industrijske razmene. Komparativne prednosti BiH i veći udeli intra-industrijske trgovine identifikovani su pretežno u resursno i radno intenzivnim industrijama. Izraženije prednosti BiH u smislu broja industrija sa komparativnim prednostima i faktorske inten-zivnosti otkrivene su u trgovini sa Srbijom.

ABSTRACT:

The paper deals with the analysis of trade performances and specialization of Bosnia and Herzegovina (BiH) at the bilateral level. The aim of the paper is to determine and to compare pattern of inter- and intra-industry specialization of BiH in trade with its main regional partners Croatia and Serbia in the period 2008-2016, in order to determine the country’s position at the given markets. For that purpose several indicators have been applied, such as indicators of trade performances, revealed comparative advantage in-dex, Grubel-Lloyd index of intra-industry trade and classification of industries by factor intensity. The research has indicated the continuation of an intensive trade in the region, even after Croatia’s leaving CEFTA 2006. However, importance of Serbia for foreign trade of BiH, especially for the country’s import, has been significantly increased compared to Croatia. The results of trade structure analysis have showed stable and relatively simi-lar trade specialization patterns of BiH in trade with both countries, with prevalence of inter-industry specialization. At the same time the presence of traditional structure of both inter- and intra-industry trade has been still discovered. Comparative advantages of BiH and higher shares of intra-industry trade are identified mostly in resource-based and labor-intensive industries. Stronger advantages by number of industries and factor intensity have been found in trade of BiH with Serbia.

KLJUČNE REČI:TRGOVINSKA SPECIJALIZACIJA, BOSNA I HERCEGOVINA, HRVATSKA, SRBIJA

KEY WORDS:TRADE SPECIALIZATION, BOSNIA AND HERZEGOVINA, CROATIA, SERBIA


1. UVODTrgovinska specijalizacija odražava proizvodnu strukturu ekonomije. Karakteristike obra-sca trgovinskih tokova do kojih dolazimo analizom različitih tipova trgovinske specijaliza-cije pružaju informaciju o konvergenciji proizvodne strukture date ekonomije i strukture njenih trgovinskih partnera, o konkurentnosti pojedinih industrija, te, u krajnjoj liniji, upućuju na položaj zemlje u međunarodnoj trgovini. Zavisno od pravca trgovinskih tokova i osnove na kojoj se ti tokovi zasnivaju, trgovinsku liberalizaciju možemo posmatrati kao izvoznu i/ili uvoznu, te inter- ili intra-industrijsku specijalizaciju.

U ovom radu prezentirani su rezultati analize inter- i intra-industrijske trgovinske specija-lizacije Bosne i Hercegovine (BiH) na bilateralnom nivou – sa dva glavna trgovinska part-nera iz regiona, Hrvatskom i Srbijom. Istraživanje je obuhvatilo utvrđivanje i upoređivanje trgovinskih obrazaca u odnosima BiH sa navedenim zemljama, te otkrivanje eventualnih varijacija u tim obrascima u posmatranom devetogodišnjem periodu (2008-2016.).

Krajnji cilj je da se identifikuju industrije u kojima BiH kontinuirano ima prednosti u bila-teralnoj trgovini, ili industrije koje imaju potencijal da te prednosti razviju, te na taj način sagleda konkurentnost odnosno pozicija BiH u trgovini sa posmatranim zemljama. U tu svrhu, pored kraćeg osvrta na trgovinske performanse BiH, poput obima, kretanja i struk-ture izvoznih i uvoznih tokova, analiza je u svom prvom delu usmerena na identifikovanje industrija sa komparativnim prednostima BiH, pri čemu je korišćen indeks inter-industrij-ske trgovinske specijalizacije – Balassin RCA indeks prilagođen za primenu u bilateral-noj trgovini. Drugi deo analize obuhvatio je merenje i upoređivanje godišnjeg intenziteta intra-industrijske trgovine BiH sa dve zemlje, za sve industrije ukupno i po pojedinim industrijama, korišćenjem Grubel-Lloydovog indexa u agregatnoj i u standardnoj formi.

2. TEORIJSKA RAZMATRANJATrgovina se uopšteno, bilo da je spoljna ili unutrašnja, zasniva na podeli rada i specija-lizaciji. Kad je reč o spoljnoj trgovini, ona može proizaći iz specijalizacije u proizvodima različitih industrija, ili iz specijalizacije u proizvodima unutar iste industrije, usled čega razlikujemo inter-industrijsku specijalizaciju i trgovinu od intra-industrijske specijalizacije i trgovine3.

U ranim 30-im godinama XX veka pojedina istraživanja (Taussig4, Haberler5) dala su prve naznake o postojanju dve komponente međunarodne trgovine, zasnovane na dva različita tipa specijalizacije. Kasnija teorijska razmatranja i empirijska istraživanja jasno će diferencirati tzv. inter-industrijsku od intra-industrijske međunarodne trgovine odnosno inter-industrijsku od intra-industrijske specijalizacije.

3 Trgovinskaspecijalizacijaobuhvataspecijalizacijuponude(izvoznuspecijalizaciju)ispecijalizacijutražnje(uvoznuspecijalizaciju),pričemuseobemogupojavitiizmeđusektoraiunutarnjih.Glejser,GossensandEede(1982.),str.363.

4 Taussig(1931.),str.1-499.5 Haberler(1933.),str.1-422.

TRGOVINSKA SPECIJALIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE NA BILATERALNOM NIVOU NA PRIMERU TRGOVINE SA HRVATSKOM I SRBIJOM22Inter-industrijska trgovina predstavlja međunarodnu trgovinu različitim vrstama proizvo-da – izvoz i uvoz zemlje koja trguje, sastoje se od proizvoda različitih industrija. Ovaj vid međunarodne trgovine zasniva se na inter-industrijskoj specijalizaciji koja predstavlja izvoznu specijalizaciju zemlje u pojedinim čitavim industrijama u kojima zemlja ima kom-parativnu prednost, a uvoznu specijalizaciju u industrijama u kojima ima komparativni nedostatak. Na taj način specijalizacija stvara različitu strukturu izvoza i uvoza jedne zemlje.

Teorijska osnova inter-industrijske trgovine nalazi se u konvencionalnim teorijama me-đunarodne trgovine u čijoj osnovi je izvorni zakon komparativnih prednosti zasnovan isključivo na razlikama u relativnim troškovima odnosno faktorima na strani ponude. Konvencionalne teorije – klasične i neoklasične – temeljnim razlogom za međunarodnu trgovinu smatraju komparativne prednosti u statičkom smislu, bilo da one potiču od razli-ka u relativnoj produktivnosti rada (teorija komparativnih prednosti D. Ricarda) ili razlika u relativnoj snabdevenosti zemalja tradicionalnim faktorima proizvodnje (teorija faktorske raspoloživosti E. Heckschera i B. Ohlina).

Za razliku od inter-industrijske, intra-industrijska specijalizacija podrazumeva viši stepen specijalizacije proizvođača u okviru iste industrije tj. proizvodnju jednog ili manjeg broja varijeteta određenog proizvoda, kako bi se prosečni troškovi zadržali na niskom nivou6. Strukture izvoza i uvoza na taj način postaju međusobno sve sličnije. Na intra-industrij-skoj specijalizaciji zasnovan je fenomen intra-industrijske trgovine (IIT). Intra-industrijska trgovina predstavlja takvu vrstu trgovine pri kojoj se proizvodi iste klasifikacije istovreme-no nalaze u strukturi izvoza i u strukturi uvoza zemalja koje trguju. Jednostavnije rečeno, IIT predstavlja međunarodnu trgovinu proizvodima iste industrije.

Objašnjenje fenomena IIT zasnovano je na više teorijskih koncepata i modela, prevas-hodno onih koji se svrstavaju u modernu teoriju međunarodne trgovine i u čijoj osnovi su nesavršena konkurencija, rastući prinosi i proizvodna diferencijacija. Začetke savre-menog objašnjenja IIT nalazimo već u prvim modernim teorijama međunarodne trgovine – Linderovom konceptu sličnosti tražnje i Vernonovoj teoriji životnog ciklusa proizvoda. Prve “prave” modele IIT zasnovane na rastućim prinosima i proizvodnoj diferencijaciji konstruisali su Paul Krugman7 i Kevin Lancaster 8. Modeliranje IIT uključuje takođe i diferenciranje njene horizontalne i vertikalne komponente koje proističe iz postojanja dva tipa proizvodne diferencijacije. Horizontalno diferencirani proizvodi su zapravo različiti varijeteti jednog proizvoda, a vertikalno diferencirani proizvodi odražavaju različit kvalitet istog varijeteta9.

3. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJAZa analizu različitih tipova trgovinske specijalizacije koriste se različiti trgovinski pokaza-telji. Kao pokazatelj inter-industrijske specijalizacije i trgovine u ovom istraživanju kori-

6 Grimwade (2000.), str. 282.7 Krugman(1979.),str.469-479.8 Lancaster(1980.),str.151-175.9 GreenawayiMilner(2003.),str.3.


šćen je indeks otkrivenih komparativnih prednosti modifikovan za primenu u bilateralnoj trgovini. Za intra-industrijsku trgovinu i specijalizaciju korišćen je Grubel-Lloydov indeks.

Originalni Balassin indeks otkrivenih komparativnih prednosti (RCA – revealed compa-rative advantages)10 odražava relativnu izvoznu strukturu, te se računa kao odnos udela izvoza određenog proizvoda u ukupnom izvozu zemlje prema udelu svetskog izvoza tog proizvoda u ukupnom svetskom izvozu. Najčešće se koristi za utvrđivanje komparativnih prednosti na globalnom nivou. Kako bi se fokus mogao usmeriti na specifično tržište, za potrebe ovog istraživanja korišćen je bilateralni RCA indeks. Bilateralni RCA indeks, ili sektorski bilateralni indeks trgovinskog intenziteta u izvozu (SBTX – Sectoral-Bilateral Trade Intensity in Exports) kako ga pojedini autori nazivaju11, pokazuje koji sektori (in-dustrije) posmatrane zemlje relativno najviše izvoze u bilateralnoj trgovini sa određenim njenim trgovinskim partnerom. Indeks se izražava sledećom formulom12:

(1)

SBTXijk – izražena komparativna prednost zemlje j u proizvodu i u trgovini sa zemljom k;

Xijk – izvoz proizvoda i zemlje j u zemlju k; – izvoz zemlje j u zemlju k; Xij – ukupan

izvoz proizvoda i zemlje j; – ukupan izvoz zemlje j;

Vrednosti indeksa su ne-negativne i kreću se u intervalu od 0 do +∞. Neutralna “tačka” sa stanovišta komparativnih prednosti je vrednost indeksa 1. Za vrednosti SBTX>1, ze-mlja ima komparativnu prednost u datom proizvodu, a za vrednosti 0≤SBTX<1 kompa-rativni nedostatak. Što je veća vrednost indeksa, to je jača prednost u datom proizvodu, i obrnuto. Navedeni indeks naziva se još i „izvozni indeks otkrivenih komparativnih pred-nosti”, budući da se sve varijable u formuli odnose na izvoz.

Za merenje udela IIT primenjena je najpopularnija mera IIT –standardni nekorigovani Grubel-Lloydov indeks13. Indeks meri intenzitet IIT unutar određene industrije na bila-teralnom nivou (između dve zemlje) ili između jedne zemlje i grupe zemalja, za jednu godinu.

(2)

0 ≤ GLij ≤ 1 (3)

10 Balassa (1965.), str. 106.11 Seymen,Gümüstekin(2012.),str.8.12 Pojediniautorikoristeovuformuluzaanalizuregionalneorijentacijetrgovinenekezemlje.MikićiGilbert(2009.),str.

78.13 GrubeliLloyd(1975.),str.21.

TRGOVINSKA SPECIJALIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE NA BILATERALNOM NIVOU NA PRIMERU TRGOVINE SA HRVATSKOM I SRBIJOM24GLij – standardni Grubel-Lloydov indeks (udeo IIT) za datu industriju i zemlje j; Xij – izvoz industrije i zemlje j u drugu zemlju ili region; Mij – uvoz industrije i zemlje j iz druge zemlje ili regiona;

Ako indeks ima vrednost 1, postoji potpuno preklapanje izvoza i uvoza date industrije, te je sva trgovina u datoj industriji intra-industrijskog tipa. Ako indeks ima vrednost 0, to znači da je ili izvoz, ili uvoz jednak 0, pa je spoljna trgovina date industrije u celosti inter-industrijska trgovina. Veća vrednost indeksa, ako se koristi kao pokazatelj međuna-rodne konkurentnosti, odražava dominaciju dvosmerne trgovine i ukazuje na otvorenost i konkurentnost date industrije14.

Grubel-Lloydov indeks (G-L indeks) može se iskazati zbirno tj. sabrati po industrijama i na taj način izračunati G-L indeks za zemlju u celini tzv. agregatni G-L indeks.

(4)

GLj – agregatni G-L indeks (agregatni udeo IIT) za sve industrije zemlje j;

Industrije u kojima su identifikovane komparativne prednosti i najveći prosečni udeli IIT takođe su razvrstane prema faktorskoj intenzivnosti u skladu sa Yilmazovom klasifikaci-jom15, kako bi se dobila dodatna informacija o “kvalitetu” strukture trgovinskih tokova. Radi potpunijeg uvida u karakteristike trgovine BiH sa Hrvatskom i Srbijom, analiza trgo-vinske specijalizacije je dopunjena izračunavanjem nekoliko pokazatelja trgovinskih per-formansi kao što su relativno učešće tih zemalja u izvozu odnosno uvozu BiH, relativno učešće pojedinih industrija u izvozu BiH na navedena tržišta, pokrivenost uvoza izvozom.

Svi opisani indeksi računati su za svaku godinu i/ili kao prosek za celi period, na osnovu podataka Agencije za statistiku BiH razvrstanih po industrijama definisanim kao odseci Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (dvocifreni nivo SITC rev. 4).

4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

4.1. Intra-CEFTA trgovinaPolaznu ideju za ovako regionalno određeno istraživanje trgovine, sa posebnim osvrtom na trgovinsku specijalizaciju, autorima su pružile informacije o kontinuiranom povećanju trgovine u okviru CEFTA 2006, tokom niza godina. Tri države ostvaruju visok nivo među-sobne razmene, koji se u pogledu vrednosti razmene nije smanjivao ni nakon učlanjenja Hrvatske u Evropsku uniju (EU).

14 Brkić(2012.),str.137.15 Yilmaz (2003.), str. 19.


Najveći izvoz u regionu, prema podacima za 2016. godinu, ostvaruje Srbija, sa blizu tri milijarde EUR izvoza, a zatim Bosna i Hercegovina (BiH), sa preko 700 miliona EUR. Sr-bija gotovo polovinu svog izvoza u regionu, u vrednosti od preko milijardu EUR, usmerava upravo ka BiH.16 Bosna i Hercegovina je najveći uvoznik u regionu, sa preko milijardu EUR uvoza, a u odnosu na ostale zemlje regiona, uglavnom najviše uvozi iz Srbije. Prema vrednosti uvoza, sledi Srbija, koja je 2016. godine uvezla preko 700 miliona EUR, a više od polovine te vrednosti uvezeno je upravo iz Bosne i Hercegovine.17

GRAFIKON 1. IZVOZ, UVOZ I SALDO INTRA-CEFTA RAZMENE U 2016. GODINI (U 000 EUR)

Skraćenice:Alb.–Albanija,BiH–BosnaiHercegovina,Mak.–Makedonija,Mold.–Moldavija,CG–CrnaGora,Srb.–Srbija,Kos.*–Kosovo*;

Izvor:SajtCEFTA,Internet,www.cefta.int/newsletter/(10.11.2017.)

Zemlje Jugoistočne Evrope, među kojima većinu čine upravo zemlje potpisnice CEFTA 2006, usvojile su 2013. godine Strategiju za Jugoistočnu Evropu 2020 (South East Europe 2020 Strategy – SEE 2020).18 Rezultati koji se očekuju nakon primene ove strategije treba da omoguće poboljšanje uslova života u Regionu, prvenstveno stvaranjem novih radnih mesta. Da bi se to postiglo, Strategija je definisana sa više aspekata, temat-ski grupisanih u pet stubova. Stub koji predstavlja mere koje bi najviše trebalo da dopri-nesu napretku Regiona jeste prvi stub pod nazivom Integrisani rast (Integrated Growth). Ovakav rast se postiže primenom politika koje će unaprediti trgovinu i investicije. Dakle, najviše se očekuje upravo od povećanja trgovine, a dosadašnje iskustvo intra-CEFTA trgovine, ukazuje na njenu stalno rastuću vrednost.

16 Internet,www.cefta.int/newsletter/10.11.2017.17 Ibidem.18 OECD(2016),CompetitivenessinSouthEastEurope:APolicyOutlook,CompetitivenessandPrivateSectorDeve-

lopment,OECDPublishing,Paris.http://dx.doi.org/10.1787/9789264250529-en,pp.33-34.

TRGOVINSKA SPECIJALIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE NA BILATERALNOM NIVOU NA PRIMERU TRGOVINE SA HRVATSKOM I SRBIJOM26

4.2. Trend i struktura trgovine BiH sa Hrvatskom i SrbijomBosna i Hercegovina najveći deo svoje robne razmene sa svetom (61% robnog izvoza i 51% robnog uvoza) obavlja sa pet zemalja – Hrvatskom, Italijom, Nemačkom, Slo-venijom i Srbijom. Među njima, Hrvatska i Srbija su dva glavna regionalna trgovinska partnera sa kojima, uzeto ukupno, BiH u posmatranom periodu ostvaruje oko 1/4 robnog izvoza i uvoza19. Hrvatska je najznačajniji spoljnotrgovinski partner za BiH, sa prosečnim učešćem u spoljnoj trgovini BiH od 13,8%. Na četvrtom mestu je Srbija sa prosečnim učešćem od 10,0%.20

Izvoz iz BiH u Srbiju i Hrvatsku kretao se gotovo paralelno, beležeći pri tome značajnije varijacije – nagli pad u 2009. i 2012. godini kod Srbije odnosno u 2009. i 2014. go-dini kod Hrvatske, ali značajan rast u 2011. godini i postepen rast 2014-2016. godine za obe zemlje. Kod uvoza je situacija potpuno drugačija. Nakon 2012. odnosno 2013. godine (kada Hrvatska istupa iz CEFTA 2006 i postaje članica EU) uvoz iz Hrvatske se smanjuje, dok uvoz iz Srbije raste i od 2015. godine premašuje uvoz iz Hrvatske. (Gra-fikon 2.)

GRAFIKON 2. IZVOZ I UVOZ BIH IZ HRVATSKE I SRBIJE, MIL EUR

Izvor: Priredili autori na osnovu podataka Agencije za statistiku BiH

Vrednost uvoza BiH je konstantno veća od vrednosti izvoza, usled čega je saldo robne razmene BiH sa navedenim zemljama iz godine u godinu negativan. Pokrivenost uvoza izvozom u trgovini sa Srbijom rasla je do 2011. godine čak do nivoa od 68%, da bi se od tada počela smanjivati do svega 45% u 2016. godini. Uvoz iz Hrvatske je 2008. godine 42% bio pokriven izvozom, ali je pokrivenost uvoza kontinuirano rasla do nivoa od 61% u 2013. godini i u 2016. godini (u 2013. i 2014. godini zabeležen je pad do nivoa od 52 odnosno 55%). (Dodatak Tabela 1.)

19 Prosečno24,6%robnogizvozai24,1%robnoguvoza.20 IzračunautoranaosnovupodatakaAgencijezastatistikuBiH.


Na hrvatsko tržište, posmatrano prosečno, najviše su se izvozili proizvodi iz radno in-tenzivnih industrija, te resursnih industrija21. Pet glavnih izvoznih grupa po prosečnom tržišnom učešću su obojeni metali (dominantno učešće sa 15,5%), električna energija, nafta i naftni derivati, proizvodi od metala (ostali), i nameštaj i delovi, čije ukupno pro-sečno učešće iznosi 47,9%.22 Proizvodne grupe na listi „top 10” po prosečnom učešću u izvozu BiH na tržište Srbije su uglavnom resursno zasnovane, te radno intenzivne grupe23. Na listi prvih pet, čije prosečno izvozno učešće zajedno iznosi 53,7%, nalaze se proizvodne grupe: kameni ugalj, koks i briketi (dominantna grupa sa pojedinačnim prosečnim učešćem u izvozu od 15,7%), električna energija, gvožđe i čelik, nafta i naftni derivati, i pluta i drvo.24

Postoji značajna sličnost kod izvozne robne strukture BiH u trgovini sa Hrvatskom i Srbi-jom – sedam od deset glavnih izvoznih proizvodnih grupa je identično, a uglavnom se radi o sirovinama i poluproizvodima, te električnoj energiji: pluta i drvo, električna energija, nafta i naftni derivati, papir, karton, proizvodi od celuloze, gvožđe i čelik, proizvodi od metala, razni gotovi proizvodi.

4.3. Obrazac bilateralnih otkrivenih komparativnih prednosti BiH

Primena RCA indeksa zasnovanog samo na izvozu (u daljem tekstu: SBTX), otkrila je komparativne prednosti BiH u manjem broju industrija u odnosu na broj industrija sa komparativnim nedostacima, što je u skladu sa teorijskim postavkama. Veći broj indu-strija sa komparativnim prednostima BiH evidentiran je u trgovini sa Srbijom – u proseku 31 industrija, što je gotovo polovina od ukupnog broja industrija u kojima postoji bilate-ralna razmena, dok su u trgovini sa Hrvatskom registrovane prosečno 24 industrije. Broj proizvodnih grupa sa komparativnim prednostima BiH u trgovini sa obe zemlje nije se značajnije menjao tokom čitavog posmatranog perioda. U odnosu na početak perioda, u poslednjoj godini broj takvih industrija se u izvesnoj meri smanjio na tržištu Hrvatske, dok je na tržištu Srbije zabeležio porast. Broj industrija sa najizraženijim komparativnim nedostacima (0≤SBTX<0,10) kod Hrvatske se kretao u intervalu od 8 do 12, a sa Srbi-jom u intervalu od 6 do11. (Dodatak Tabela 2.)

Na tržištu Hrvatske najčešće se u posmatranom periodu pojavljuje sledećih 18 proizvod-nih grupa sa komparativnim prednostima BiH (od prosečno 24 grupe sa prednostima): 04, 05, 08, 09, 11, 25, 27, 33, 35, 53, 55, 57, 58, 62, 63, 64, 66, 6825. Uglavnom se radi o resursno intenzivnim i radno intenzivnim industrijama, te kapitalno intenzivnim industrijama. (Dodatak Tabela 4.)

21 “Top10”–poređanopremanivouprosečnogučešćauizvozuBiHuHrvatskuuperiodu2008-2016.,odnajvišegkanajnižem:SITCodseci68,35,33,69,82,24,67,64,66,89.

22 IzračunautoranaosnovupodatakaAgencijezastatistikuBiH.23 “Top10”–poređanopremanivouprosečnogučešćauizvozuBiHuSrbijuuperiodu2008-2016.,odnajvišegka

najnižem:SITCodseci32,35,67,33,24,69,64,28,89i54.24 IzračunautoranaosnovupodatakaAgencijezastatistikuBiH.25 DetaljnastrukturaStandardnemeđunarodnetrgovinskeklasifikacije(SITCRev.4)dostupnajenahttp://unstats.

un.org/unsd/cr/registry/regcst.asp?Cl=28.

TRGOVINSKA SPECIJALIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE NA BILATERALNOM NIVOU NA PRIMERU TRGOVINE SA HRVATSKOM I SRBIJOM28 GRAFIKON 3. PROIZVODNE GRUPE SA NAJVEĆIM KOMPARATIVNIM PREDNOSTIMA BIH U TRGOVINI SA HRVATSKOM


Najizrazitije komparativne prednosti BiH su u proizvodnim grupama26: piće (prosečan SBTX=4,37), proizvodi od nemetalnih minerala (prosečan SBTX=3,61), razni proizvodi za ishranu, električna energija, plastične materije, celuloza i otpaci od papira, žitarice i proizvodi od žitarica, sirova đubriva i minerali, i čvrste biljne masti i ulja. (Grafikon 3. i Dodatak Tabela 3.) Većina navedenih grupa, izuzev električne energije, nije među najzna-čajnijim industrijama po izvoznom učešću. U nekim grupama kao što su meso i mesne prerađevine, mlečni proizvodi i jaja, ribe i prerađevine, čvrste biljne masti i ulja, te razni gotovi proizvodi, došlo je nakon 2013. godine do gubljenja prednosti BiH na hrvatskom tržištu.

Obrasci komparativnih prednosti BiH u trgovini sa Srbijom prema SBTX indeksu izuzetno su slični iz godine u godinu – među industrijama sa otkrivenim komparativnim prednosti-ma se uglavnom pojavljuje istih 27 industrija: 00, 01, 02, 03, 04, 05, 07, 08, 09, 11, 12, 22, 24, 25, 32, 33, 35, 53, 54, 57, 58, 59, 62, 64, 66, 67, 87. Komparativne prednosti BiH na ovom tržištu su uglavnom u resursnim industrijama, te u izvesnoj mjeri u kapitalno intenzivnim industrijama i industrijama intenzivnim istraživanjem i razvojem. (Dodatak Tabela 5.)

26 PoređanopoprosečnimvrednostimaSBTXindeksa,odnajvišihkanajnižim.


GRAFIKON 4. PROIZVODNE GRUPE SA NAJVEĆIM KOMPARATIVNIM PREDNOSTIMA BIH U TRGOVINI SA SRBIJOM


Najviši prosečni SBTX indeksi su u proizvodnim grupama27: kameni ugalj, koks i briketi (prosečan SBTX=6,41), uljano semenje i plodovi (prosečan SBTX= 6,40), stočna hra-na, žive životinje, ribe i prerađevine, kafa, čaj, kakao, začini, gas28, celuloza i otpaci od papira, električna energija i hemijske materije i proizvodi. (Grafikon 4. i Dodatak Tabela 3.) Među navedenim grupama najveći značaj za izvoz imaju kameni ugalj i koks (pro-sečno 15,73%) i električna energija (prosečno 11,99%), dok učešće ostalih proizvodnih grupa u izvozu pojedinačno ne prelazi 1,5%. Tokom poslednjih nekoliko godina BiH je na tržištu Srbije stekla komparativnu prednost u mlečnim proizvodima i jajima, proizvodima za bojenje i štavljenje, plastičnim materijama, naučnim i kontrolnim instrumentima, a izgubila prednost u sirovim đubrivima i mineralima, plinu, kancelarijskim mašinama.

Između obrazaca komparativnih prednosti BiH u trgovini sa Hrvatskom i Srbijom sreće se određena sličnost – postoji 15 identičnih proizvodnih grupa sa komparativnim prednosti-ma BiH u trgovini sa obe zemlje, koje se učestalo pojavljuju u čitavom posmatranom peri-odu, a radi se o sledećim: 04, 05, 08, 09, 11, 24, 25, 33, 35, 53, 57, 58, 62, 64, 66.

4.4. Intra-industrijska trgovina BiHNajveći deo razmene BiH sa Hrvatskom i Srbijom je inter-industrijskog karaktera, dok je prosečno oko 40% intra-industrijska razmena (mereno agregatnim G-L indeksom). Prosečan udeo IIT u trgovini sa navedenim zemljama manji je od prosečnog udela IIT u ukupnoj trgovini BiH koji je u posmatranom periodu iznosio 0,5029.

Intenzitet IIT BiH sa Hrvatskom se postepeno povećavao uz izvesne varijacije tokom posmatranog perioda, te je sa nivoa od 0,33 u 2008. godini dostigao nivo od 0,45 u

27 PoređanopoprosečnimvrednostimaSBTXindeksa,odnajvišihkanajnižim.28 UovomproizvoduBiHposlednjihgodinagubikomparativnuprednost.29 VidetiDodatakTabela6.

TRGOVINSKA SPECIJALIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE NA BILATERALNOM NIVOU NA PRIMERU TRGOVINE SA HRVATSKOM I SRBIJOM302016. godini (prosečno 0,42 u čitavom periodu). Intenzitet IIT sa Srbijom pokazuje veće oscilacije nego intenzitet sa Hrvatskom, a u 2016. godini je na nivou od 0,40 (prosečno 0,41 u čitavom periodu) za razliku od početka perioda kada je bio na nivou od 0,50. (Dodatak Tabela 6.)

Analiza IIT sa Hrvatskom po industrijama pokazala je dominaciju inter-industrijske trgo-vine u nešto manje od dve trećine od ukupnog broja industrija u kojima je zabeležena međusobna razmena. Broj industrija u kojima preovladava IIT (GL>0,50) za čitav period u proseku iznosi 26 industrija. (Dodatak Tabela 7.) Pri tome se najveća IIT pojavljuje kod proizvoda koji su u velikoj meri radno intenzivni ili resursno intenzivni. (Dodatak Tabela 4.) Najveći prosečni udeo IIT (prosečni G-L indeksi u grupi 0,76 do 1,00) u razmeni iz-među BiH i Hrvatske tokom posmatranog perioda pojavljuje se u sledećim industrijama: 05 – Povrće i voće (GL=0,89); 63 – Proizvodi od plute i drva (GL=0,87); 64 – Papir, karton, proizvodi od celuloze; 89 – Razni gotovi proizvodi; 69 – Proizvodi od metala, ostali; 62 – Proizvodi od kaučuka; 52 – Anorganski hemijski proizvodi; 78 – Drumska vozila. (Dodatak Tabela 3.)

Analiza IIT sa Srbijom po industrijama pokazala je da među 64 industrije u kojima je registrovana trgovina između BiH i Srbije, IIT dominira u prosečno 23. (Dodatak Tabela 8.) Najveći prosečni G-L indeksi zabeleženi su u sledećim industrijama: 05 – Povrće i voće (GL=0,85); 02 – Mlečni proizvodi i jaja (GL=0,82); 67 – Gvožđe i čelik; 27 – Sirova đubriva i minerali; 59 – Hemijske materije i proizvodi, nespomenuti. (Dodatak Tabela 3.) Dominantna IIT se najviše pojavljuje u industrijama koje su radno-intenzivne, zatim u resursno intenzivnim industrijama i industrijama koje su intenzivne istraživanjem i razvojem. (Dodatak Tabela 5.)

5. ZAKLJUČAKAnaliza bilateralne razmene BiH sa Hrvatskom i Srbijom, motivisana je prvenstveno no-vijim podacima o povećanju obima razmene između zemalja potpisnica CEFTA 2006, uključujući i podatke za Hrvatsku do 2013. godine, kada je postala članica EU. Izne-nađujuća je činjenica da intra-CEFTA trgovina nije smanjena ni nakon te 2013. godine, već je celokupan period do 2016. godine obeležen kontinuiranim porastom vrednosti intra-CEFTA trgovine.

Posmatrano sa stanovišta BiH, trgovina sa njena dva glavna regionalna partnera se zna-čajno promenila nakon 2013. godine u smislu povećanja značaja Srbije u spoljnoj trgovi-ni BiH, posebno u smislu rasta uvoza iz Srbije u odnosu na uvoz iz Hrvatske. Trgovinske performanse BiH posmatrane kroz veličinu trgovinskog deficita i pokrivenost uvoza izvo-zom takođe su se promenile. Dok je sa Hrvatskom deficit smanjen odnosno pokrivenost uvoza izvozom porasla, sa Srbijom je došlo do izrazitog povećanja trgovinske neravno-teže, na teret BiH. U pogledu izvozne strukture nije bilo većih promena, a otkrivena je izrazita sličnost u trgovini sa obe zemlje u čitavom posmatranom periodu, uglavnom zasnovana na visokom izvoznom učešću proizvoda resursno i radno intenzivnih industrija.


Analiza trgovinske specijalizacije BiH u trgovini sa Hrvatskom i Srbijom, ukazala je na izvesnu sličnost obrazaca komparativnih prednosti u trgovini sa obe zemlje. Analiza di-namike obrazaca specijalizacije utvrdila je njihovu stabilnost tokom posmatranog perioda odnosno odsustvo značajnijih promena. Ujedno je ukazano na, još uvek, u značajnoj meri prisutnu tradicionalnu strukturu kako inter-industrijske, tako i intra-industrijske razmene BiH. Komparativne prednosti BiH u trgovini sa obe zemlje najizrazitije su u resursno intenzivnim proizvodnim grupama, kao što su hrana i poljoprivredni proizvodi, metalne rude, kameni ugalj i koks, pluta i drvo, celuloza, sirova đubriva i minerali, te u pojedinim kapitalno-intenzivnim industrijama kao što je proizvodnja gvožđa, čelika i obojenih me-tala. Komparativne prednosti u proizvodnim grupama koje se smatraju ekspanzivnim i sofisticiranim – proizvodne grupe intenzivne tehnologijom i ljudskim kapitalom – otkrivaju se samo u trgovini sa Srbijom. Pri tome se, posmatrano po broju industrija sa kompara-tivnim prednostima i njihovoj faktorskoj intenzivnosti, izraženije komparativne prednosti nalaze u trgovini BiH sa Srbijom.

U trgovini sa oba regionalna partnera otkrivena je dominacija inter-industrijske trgovine. S obzirom na postojanje sličnosti ekonomija BiH i navedenih zemalja, te značajan obim međusobne razmene, bilo je za očekivati veći intenzitet IIT uzet kao pokazatelj ekonom-ske konvergencije. Najintenzivnija IIT sreće se u tradicionalnim, relativno opadajućim in-dustrijama zasnovanim na radnoj snazi (razmena sa Hrvatskom i Srbijom) i na resursima (razmena sa Srbijom).

Sagledavanje trgovinskog obrasca zemlje koristan je instrument za strateško planiranje. Rezultati ovog istraživanja mogu poslužiti kao orijentir donosiocima odluka o razvojnoj strategiji i ekonomskim politikama, kako u BiH, tako i u Hrvatskoj i Srbiji.

LITERATURAAgencija za statistiku BiH (2017), Statistička baza (dostupno na zahtev)

Balassa, B. (1965), “Trade Liberalization and ‘Revealed’ Comparative Advantage”, The Manchester School of Economic and Social Studies, 33, 99-123.

Brkić, S. (2012), Intra-industrijska trgovina: Teorijski i empirijski aspekti. Monografija. Sarajevo: Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu

De Santis, R. A. (1999), “Intra-Industry Trade, Endogenous Technological Change, Wage Inequality and Welfare”, Kiel Working Paper, No. 921

Glejser, H., Gossens, K. i Eede, V. (1982), “Inter-Industry versus Intra-Industry Speciali-zation in Exports and Imports” Journal of International Economics, 12: 363-369.

Greenaway, D. i Milner, Ch. (2003), “What Have We Learned from a Generation’s Rese-arch on Intra-Industry Trade?”, University of Nottingham Research Paper Series, Rese-arch Paper 2003/44

TRGOVINSKA SPECIJALIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE NA BILATERALNOM NIVOU NA PRIMERU TRGOVINE SA HRVATSKOM I SRBIJOM32Grimwade, N. (2000), International Trade: New Patterns of Trade, Production and In-vestment, Second Edition, London-New York: Routledge

Grubel, H. i Lloyd, P. J. (1975), Intra-Industry Trade: The Theory and Measurement of International Trade in Differentiated Products, London: The Macmillan Press

Haberler, G. (1933), The Theory of International Trade, London: William Hodge

Krugman, P. R. (1979), “Increasing Returns, Monopolistic Competition and International Trade”, Amsterdam: Journal of International Economics, 9(4): 469-479.

Lancaster, K. (1980), “Intra-Industry Trade Under Perfect Monopolistic Competition”, Amsterdam: Journal of International Economics, 10(2): 151-175.

Mikić, M. i Gilbert J. (2009), Trade Statistics in Policy Making: A Handbook of a Commonly Used Trade Indices and Indicators, Revised Edition, UN Economic and Social Commission for Asia and the Pacific (ESCAP)

OECD (2016), Competitiveness in South East Europe: A Policy Outlo-ok, Competitiveness and Private Sector Development, OECD Publishing, Paris. http://dx.doi.org/10.1787/9789264250529-en

Sajt CEFTA. Internet, www.cefta.int/newsletter/ [Pristupljeno: 10/11/17]

Seymen, D. i Gümüstekin B. (2012), “R&D Intensive Goods Trade and Competitiveness of Turkey in the European Union Market”, Turkish Economic Association Discussion Pa-per 2012/24, http://www.tek.org.tr

Taussig, F. W. (1931), Some Aspects of the Tariff Question: An Examination of the Development of American Industries under Protection. 3rd Enlarged Edition. Harvard University Press, London: Humphrey Milford

United Nations Statistics Devision (2017), Standard International Trade Classification Rev. 4: Detailed structure and explanatory notes. http://unstats.un.org/unsd/cr/registry/regcst.asp?Cl=28

Yilmaz, B. (2003), “Turkey’s Competitiveness in the European Union: A Comparison with Five Candidate Countries – Bulgaria, The Czech Republic, Hungary, Poland, Roma-nia – and the EU15”, Ezoneplus Working Paper, 12/2003


DODATAK TABELA 1. UČEŠĆE SRBIJE I HRVATSKE U SPOLJNOJ TRGOVINI BIH (2008-2016.)

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. PROSEK

%izvozaSrb 14,04 13,40 12,61 12,19 9,04 9,15 9,22 8,58 8,74 10,77

Hrv 17,24 17,07 15,09 14,65 14,83 14,25 11,00 10,29 10,46 13,88

% uvozaSrb 10,59 10,38 10,50 9,44 9,39 9,79 10,06 10,90 11,33 10,59

Hrv 17,06 18,28 15,12 14,47 14,44 12,90 11,43 10,56 10,02 17,06

% sp.t.Srb 11,60 11,32 11,22 10,39 9,27 9,56 9,77 10,06 10,37 10,40

Hrv 17,11 17,90 15,11 14.53 14,57 13,38 11,28 10,46 10,19 13,84

% pokriv. uvoza

Srb 54,58 57,79 62,59 68,36 49,60 51,61 49,14 44,59 45,01 53,70

Hrv 41,61 41,81 52,00 53,62 52,89 61,06 51,58 55,29 60,91 52,31

Izvor:IzračunautoranaosnovupodatakaAgencijezastatistikuBiH

TABELA 2. BROJ PROIZVODNIH GRUPA SA KOMPARATIVNIM PREDNOSTIMA/NEDOSTACIMA BIH

HRVATSKA SRBIJA

SBTX INDEKS SBTX INDEKS

Godina P N P N

2008. 28 36 (8) 31 33 (8)

2009. 25 41 (10) 31 35 (8)

2010. 23 42 (12) 27 38 (7)

2011. 28 37 (9) 28 37 (8)

2012. 24 41 (12) 34 31 (6)

2013. 22 43 (11) 33 32 (9)

2014. 24 40 (9) 31 33 (6)

2015. 22 43 (12) 32 33 (11)

2016. 24 41 (10) 33 32 (10)

Prosek 24 41 31 33

Legenda:P–brojodsekaSITCsakomparativnomprednošćuBiH(SBTX>1);N–brojodsekaSITCsakomparativ-nimnedostatkomBiH(0≤SBTX≤1);brojeviuzagradamaodnosesenaodsekeSITCsanajnižimSBTXindeksima(0≤SBTX<0,10).Izvor:IzračunautoranaosnovupodatakaAgencijezastatistikuBiH

TRGOVINSKA SPECIJALIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE NA BILATERALNOM NIVOU NA PRIMERU TRGOVINE SA HRVATSKOM I SRBIJOM34 TABELA 3. POKAZATELJI TRGOVINSKE SPECIJALIZACIJE U TRGOVINI BIH SA HRVATSKOM I SRBIJOM

HRVATSKA SRBIJA

SBTX INDEKS G-L INDEKS SBTX INDEKS G-L INDEKS

RANGSITC

ODSEKPROSEK

SBTX SITC

ODSEKPROSEK

GLSITC

ODSEKPROSEK

SBTXSITC

ODSEKPROSEK

GL

1. 11 4,3751 05 0,89 32 6,4079 05 0,85

2. 66 3,6093 63 0,87 22 6,3966 02 0,82

3. 09 2,8842 64 0,86 08 5,8380 67 0,79

4. 35 2,8741 89 0,84 00 3,7569 27 0,77

5. 58 2,7839 69 0,82 03 3,4745 59 0,77

6. 57 2,7063 62 0,79 07 3,1318 73 0,75

7. 25 2.6174 52 0,79 34 3,0556 54 0,74

8. 04 2,5714 78 0,78 25 2,7638 64 0,73

9. 27 2,5663 84 0,70 35 2,7113 63 0,71

10. 42 2,406535, 58,

850,67 59 2,5661 01, 68 0,65


TABELA 4: INDUSTRIJE SA KOMPARATIVNIM PREDNOSTIMA U TRGOVINI SA HRVATSKOM, PREMA FAKTORSKOJ INTENZIVNOSTI

TIP INDUSTRIJE SITC ODSEK PO SBTX SITC ODSEK PO GL

Resursno-intenzivne industrije 02, 03, 04, 05, 07, 09, 25, 27, 29, 33, 42, 56

04, 05, 06, 21, 24, 28, 29, 42

Radno-intenzivne industrije 63, 64, 66, 6926, 63, 64, 65, 69, 81, 84,

85, 89

Kapitalno-intenzivne industrije 11, 35, 53, 55, 62, 68 35, 62, 67, 78

R&D intenzivne industrije 57, 58 51, 52, 57, 58, 72, 73, 77

Napomena:KodSBTXsunavedeneindustrijesakomparativnimprednostima(poprosečnimindeksima),kodGLindeksanavedenesuindustrijesadominantnomIIT(poprosečnimindeksima).Izvor: Priredili autori, prema klasifikaciji Yilmaz, 2003.

TABELA 5. INDUSTRIJE SA KOMPARATIVNIM PREDNOSTIMA U TRGOVINI SA SRBIJOM, PREMA FAKTORSKOJ INTENZIVNOSTI

TIP INDUSTRIJE SITC ODSEK PO SBTX SITC ODSEK PO GL

Resursno-intenzivne industrije 00, 01, 02, 03, 04, 05, 07, 08, 09, 22, 24, 25, 27, 32, 33, 34, 56

01, 02, 03, 05, 27, 33

Radno-intenzivne industrije 64, 6626, 61, 63, 64, 66, 69, 81,

82, 89

Kapitalno-intenzivne industrije 11, 12, 35, 53, 62, 67 67, 68

R&D intenzivne industrije 54, 57, 58, 59, 75, 79, 87 54, 59, 71, 73, 75, 74, 76

Napomena:KodSBTXsunavedeneindustrijesakomparativnimprednostima(poprosečnimindeksima),kodG-LindeksanavedenesuindustrijesadominantnomIIT(poprosečnimindeksima).Izvor: Priredili autori, prema klasifikaciji Yilmaz, 2003.


TABELA 6. BIH IIT SA HRVATSKOM, SRBIJOM I UKUPNO SA SVETOM

ZEMLJA 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. PROSEK

Hrvatska 0,33 0,37 0,45 0,40 0,43 0,43 0,45 0,45 0,45 0,42

Srbija 0,50 0,41 0,39 0,37 0,41 0,44 0,40 0,37 0,40 0,41

Svet 0,46 0,45 0,49 0,49 0,50 0,50 0,50 0,53 0,54 0,50


TABELA 7. BROJ PROIZVODNIH GRUPA SA DOMINANTNOM IIT U TRGOVINI BIH SA HRVATSKOM

BROJ PROIZVODNIH GRUPA

INTERVAL GL 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. PROSEK

0,51-1,00 21(11) 26(12) 25(12) 24(11) 27(16) 28(17) 27(12) 26(15) 25(12) 26(12)

0,00-0,50 43 37 39 40 36 37 37 37 39 38

Ukupno 64 63 64 64 63 65 64 63 63 64

Napomena:BrojeviuzagradamaodnosesenabrojodsekaSITCsanajvišimGLindeksima(0,76<GL≤1,00).Izvor:IzračunautoranaosnovupodatakaAgencijezastatistikuBiH

TABELA 8. BROJ PROIZVODNIH GRUPA SA DOMINANTNOM IIT U TRGOVINI BIH SA SRBIJOM

BROJ PROIZVODNIH GRUPA

INTERVAL GL 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. PROSEK

0,51-1,00 23(7) 24(10) 22(8) 23(6) 24(13) 23(9) 23(12) 22(7) 26(10) 23(9)

0,00-0,50 41 39 42 40 40 41 41 41 39 40

Ukupno 64 63 64 63 64 64 64 63 65 64

Napomena:BrojeviuzagradamaodnosesenabrojodsekaSITCsanajvišimGLindeksima(0,76<GL≤1,00).Izvor:IzračunautoranaosnovupodatakaAgencijezastatistikuBiH


MILAN LJUŠIĆ1


ULOGA I ZNAČAJ START-UP KREDITA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ULOGU I EFEKTE FONDA ZA RAZVOJ

ROLE AND IMPORTANCE OF START-UP LOAN WITH SPECIAL REFERENCE TO THE ROLE AND EFFECTS OF THE DEVELOPMENT FUND

JEL KLASIFIKACIJA: E61, G23, G28, H81

APSTRAKT:

U ovom radu predstavljena je analiza start-up biznisa, koji je finansiran iz Fonda za ra-zvoj u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2017. godine. Radom su obuhvaćene sve delatnosti preduzetničkih poduhvata, a sumirani su podaci iz Fonda za razvoj Republike Srbije. Fond za razvoj Republike Srbije od 2006. godine do 2017. godine plasirao je oko 12 milijardi dinara kredita, kroz nešto više od 8000 korisnika, za finansiranje programa start up preduzetnika. Posebna analiza odnosi se i na 1200 aktivnih subjekta, sa ili bez zaposlenih, što je važno zbog analize otvaranja novih radnih mesta i uticaja na pobolj-

1 FondzarazvojRepublikeSrbije

ULOGA I ZNAČAJ START-UP KREDITA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ULOGU I EFEKTE FONDA ZA RAZVOJ38šanje privrednog rasta Srbije. Merljivi rezultat je da oni zapošljavaju oko 4.800 radnika, odnosno nešto više od 4.300 ukoliko posmatramo period od 2006. do 2015. godine.

ABSTRACT:

This paper presents an analysis of start up businesses financed by the Development Fund in the Republic of Serbia in the period from 2006 to 2017. Paper includes all activities of entrepreneurial ventures. The paper sums data from the Development Fund of the Repub-lic of Serbia. The Development Fund of the Republic of Serbia from 2006 to 2017 placed around 12 billion dinars of loans, through just over 8,000 users for starting the startup program for entrepreneurs. A special analysis applies to 1200 active subjects with or without employees, which is important for analyzing the creation of new jobs and the im-pact on the improvement of Serbia’s economic growth. The measurable result is that they employ about 4,800 workers, or slightly more than 4,300 workers from 2006 to 2015.

KLJUČNE REČI:START UP, KREDITI, FOND ZA RAZVOJ, REPUBLIKA SRBIJA

KEY WORDS:START UP, LOANS, DEVELOPMENT FUND, THE REPUBLIC OF SERBIA


1. UVODZnanje o pokretanju preduzetničkog poslovnog ambijenta, načinima finansiranja, kao i stimulacija mladih da imaju sopstveni biznis predstavlja važan korak u kreiranju pre-duzetničke kulture Republike Srbije. Značajan deo ekonomskog rasta mnogih država u Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, Izraelu (Singer S. i Senor D, 2014) i Aziji, kao i uspešna borba sa problemom nezaposlenosti mladih, zasniva se na kreiranju modela finansiranja preduzetništva i unapređenju pristupa kapitalu i na uspostavljanju održivosti novih biznisa, davanju podsticaja i na unapređenju pristupa poslovnim prilikama (Serbi-an Venture Network, 2017, str. 3).

Međutim, mladi u Srbiji često imaju ideje, ali ne poseduju adekvatna znanja o svim mo-gućim načinima obezbeđivanja finansijskih sredstava za poslovni poduhvat. Ministarstvo privrede donelo je 2015. godine Strategiju za podršku razvoju malim i srednjim predu-zećima, preduzetništvu i konkurentnosti od 2015. do 2020. godine. Pored podsticaja, koji bi mogli biti sprovedeni uz pomoć povoljnog kreditiranja banaka, biznis inkubatora, poslovnih anđela, finansijska podrška za start up poduhvate u Srbiji najčešće se sprovodi kroz podršku državnih institucija: Fonda za razvoj Republike Srbije i Razvojne agencije Srbije. U Srbiji ne postoji dovoljna svest preduzetnika o raspoloživosti i karakteristika-ma nebankarskih finansijskih instrumenata. Takođe, ne postoji ni mnogo istraživačkih studija koje daju preciznu sliku o finansiranju i državnim stimulacijama preduzetničkih poduhvata.

Cilj ovog rada je da predstavi ulogu države u finansiranju početnika u biznisu sa poseb-nim fokusom na Fond za razvoj Republike Srbije i upotrebom kredita u periodu od 11 godina, od 2006. do 2017. godine. Rad daje prikaz upotrebe svih start-up kredita, koji su dobijeni od Fonda za razvoj. Zanimljiv je za akademsku javnost koja istražuje finansi-ranje pokretanja start-up biznisa, ali i za preduzetnike koji planiraju da dodatna sredstva za pokretanja poduhvata potraže od državnih podsticaja.

2. PREGLED LITERATURE- TEORIJSKO EMPIRIJSKI OKVIRPrema autorima Blank i Dorf (2012) start-up se definiše kao privremena organizacija, kreirana sa ciljem pronalaženja održivog poslovnog modela sa velikim potencijalom za rast. Duening (2015) je dodatno objasnio Blank-ovu definiciju start-up, precizirajući da se pod “održivim” (engl. repeatable) podrazumeva da organizacija traga za mode-lom koji će konzistentno stvarati i isporučivati vrednost kupcima, dok se pod “rastućim“ (eng. scalable) podrazumeva sposobnost da poslovni model bude kreiran u skladu sa rastućom bazom kupaca. Dakle, start-up kompanije su novoosnovana preduzeća koja su u fazi razvoja i istraživanja tržišta. Prethodnih godina zbog dinamičnih promena na tržištu i razvoju tehnologije, tehnološko preduzetništvo predstavlja proces transformacije tehnologije u vrednost (Okanović, 2016). Petti (2009) definiše tehnološko preduzetni-štvo kao prepoznavanje, otkrivanje, ali i stvaranje preduzetničkih šansi koje proizilaze iz razvoja tehnologije. U Srbiji su to najčešće, ali ne obavezno, visokotehnološki projekti, jer je njihov proizvod uglavnom softver koji se lako može proizvesti i reprodukovati. Pored

ULOGA I ZNAČAJ START-UP KREDITA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ULOGU I EFEKTE FONDA ZA RAZVOJ40toga, tehnološki orijentisani projekti, po svojoj prirodi, imaju najveći potencijal za rast. Interesantno je to, kako su istraživanja pokazala, da su tehnološki orijentisani pokretači obično locirani u većim urbanim centrima. Razlog je povezan sa potrebom tržišta koje prelazi lokalni nivo (Baptista, Mendonça, 2009).

Međutim, sve više je start-up firmi, koje dolaze iz tradicionalnih industrijskih i poslovnih sektora. Kada posmatramo Srbiju kao sredinu koja se analizira, start- up firme iz tradici-onalnih industrija zauzimaju većinski segment finansiranih start-up projekata.

Na međunarodnom nivou sve više istraživanja povezano je sa značajem i načinima finan-siranja preduzetničkih poduhvata, koja proizilaze iz ubrzane globalizacije. Istraživanja su pokazala da finansijska liberalizacija utiče na ukupnu finansijsku investiciju u start-up, koristeći ili spoljne ili unutrašnje izvore finansiranja (Korosteleva, Mickiewicz, 2011). Podaci istraživanja GEM-a (Global Entrepreneurship Monitor) od 2001. do 2006. godine pokazali su na nivou 54 zemlje da je ukupna investicija u start-up kompanije zavisila od ekonomskog razvoja zemlje, uz rast BDP po glavi stanovnika, rastu finansijske mogućno-sti za ulaganja u preduzetničke aktivnosti.

Start-up kompanije tokom svog životnog ciklusa prolaze kroz tri faze razvoja (Maurya, 2012). Prva faza je rešenje problema, u kojoj se ispituje da li na tržištu postoji problem koji se treba rešavati. Ulazak može biti prilično jeftin, ali njegova implementacija može biti skupa, zato je važno usaglasiti rešenje sa pridruženim problemom. Druga faza pro-izvod – tržište, treba da odgovori na pitanje da li je implementirana ideja stvarno ono što korisnicima treba. U ovoj fazi neophodno je testirati i analizirati različite pokazatelje, i odrediti stepen do kojeg novog proizvoda treba doći da bi se rešili specifični zahtevi klijenata. Treća faza obuhvata širenje i rast start-up kompanija, što dovodi do povećanja broja zaposlenih, povećanog tržišnog udela ili većeg prihoda (Maurya, 2012). Idealno vreme za prikupljanje sredstava je nakon faze 2 (Product / Market Fit), ili kada se tržište testira kako bi se video potencijal za budući početni rast (skaliranje sledi u trećoj fazi). Posle druge faze, osnivači kao i potencijalni investitori imaju isti cilj - širenje poslovanja (Maurya, 2012).

Pored Mauria koji razlikuje tri faze razvoja start-up kompanija, prema Marmer, Herman i Bermanu (2011), postoji 6 faza početnog razvoja. Prva faza je faza otkrivanja, a cilj je proveriti da li ima smisla rešavati problem na tržištu i da li ima zainteresovanih strana za korišćenje ponuđenih rešenja, ova faza traje od 5 do 7 meseci. Druga faza je validacija, gde start-up pokušavaju da dobiju potvrdu da li su korisnici zainteresovani za ponuđen proizvod. Ova faza traje od 3 do 5 meseci. Treća faza je efikasnost, u kojoj start-up pre-duzeća poboljšavaju svoje poslovne modele i traže povećanje broja korisnika. Ova faza traje od 5 do 6 meseci. Četvrta faza je skaliranje, traje od 7 do 9 meseci, i ona se poklapa sa trećom fazom prema Aš Mauriu. Postoji i peta faza maksimizacije profita, kao I šesta faza obnove ili odbijanja (Marmer, Hermann, Berman, 2011). Po Škoiću, prolazak kroz neke od ovih faza razvoja, ili emisijom akcija na tržištu hartija od vrednosti, kao višem stadijumu razvoja preduzeća, kompanije prestaju da budu početnici (Škoić, 2011).

Još jedan prikaz razvoja preduzeća dali su Cvijanović, Marović i Sruk (2008), oni kažu da se finansiranje razvoja kompanije može prikazati po fazama razvoja. Tako da se ra-zlikuje pet faza, i to: 1. eksperimentalna ili faza semena; 2. start-up; 3. ekspanzija; 4.


dokapitalizacija i 5. otkup - prodaja većinskog udela kompanije. U eksperimentalnoj fazi, preduzetnici često koriste vlastita sredstva ili sredstva koja su primljena od porodice i prijatelja. U inicijalnoj fazi razvoja mogući su izvori finansiranja: krediti, poslovni anđeli i fondovi rizičnog kapitala. U fazi ekspanzije, najčešće izvori sredstava su fondovi rizičnog kapitala i sredstva zajma. U fazi otkupa, privatni fondovi kapitala igraju najvažniju ulogu (Cvijanović, Marović, Sruk, 2008).

Razvoj IT industrije, nove tehnologije, pristup brzom internetu u skoro svakom delu sveta, doveo je do razvoja jednog novog vida preduzeća, koje svoje kompletne usluge obezbe-đuju ovim kanalima. Omogućeno je stvaranje jednog sajber prostora kao i jedne virtualne realnosti, koja je dovela do toga da preduzeća mogu biti fiktivna, tako što u realnom sektoru ne egzistiraju već samo u virtuelnom (na internetu). Firme se osnivaju i isključi-vo obavljaju online usluge, nemaju kancelarije niti prodavnice, i ceo se promet obavlja putem interneta. Minimalne investicije smanjuju rizik, i omogućavaju bržu adaptaciju ili čak likvidaciju preduzeća, što je dovelo do velikog osnivanja novih start-up firmi u ovom sektoru. S druge strane, online poslovanje omogućava uspostavljanje pasivnih start-up kompanija koje još uvek nemaju proizvod ili uslugu spremnu za tržište, ali su prisutni na Internetu i imaju svoje veb stranice (Kiškis, 2011).

Većina start-up kompanija ne uspevaju jer ne mogu da implementiraju proizvod na način na koji su planirali, već predugo rade na implementaciji pogrešnog proizvoda i time troše značajnu količinu novca - kako za marketing tako i za prodaju (Nobel, 2011). Prema Kees Van Montfort, životni ciklus malih i srednjih preduzeća se sastoji iz četiri faze i to: start-up faza, faza stabilizacije, faza konsolidacije biznisa i faza tzv. „duge vuče” (Erić i sar., 2012). U početnoj fazi, preduzetnik raspolaže znanjem, veštinama i kapitalom ne-ophodnim za otpočinjanje biznisa. Preduzetnika karakterišu entuzijazam i energija koju prenosi na još nekoliko zaposlenih, najčešće članova porodice, prijatelja ili bivših kolega. Najveći izazov ove faze odnosi se na komercijalizaciju preduzetničke ideje i prenošenje privrženosti sa vlasnika na čitavo preduzeće. Obim prodaje počinje da raste, tržište se rapidno povećava a posledično i prihodi od prodaje, i stiče se utisak da raste i profita-bilnost preduzeća što zapravo nije slučaj. Prva kriza najčešće nastupi u prvih 12–18 meseci postojanja preduzeća a njeno prevazilaženje odnosno osposobljavanje preduzeća za prelazak u narednu fazu rasta ne traje duže od 6 meseci (Erić i sar., 2012).

Kada govorimo o razvrstavanju na preduzetnike, mala i srednja preduzeća, po novom zakonu o privrednim društvima, novoosnovane start-up kompanije, na osnovu prometa, imovine i broja zaposlenih, spadaju u mikro pravna lica. Retki su slučajevi da novoosno-vano preduzeće u prvoj godini poslovanja postaje srednje, s obzirom da su zakonom o računovodstvu definisani uslovi kao što su: broj zaposlenih, prihod, kao i prosečna vred-nost poslovne imovine. Međutim, ukoliko zadovolji uslove prilikom osnivanja, start-up preduzeće ne mora biti mikro preduzeće. Sam pojam start-up ne odnosi se na veličinu, već na početnika u poslovanju, bilo da se započinje poslovna delatnost po prvi put, ili ulazi u novi oblik poslovne aktivnosti. Kada posmatramo finansiranje start-up subjekata u Srbiji, od strane države, misli se na početnike koji svoju poslovnu delatnost započinju i suštinski i formalno prvi put. Reč je dakle, o pojedincu ili grupama koji osnivaju nove preduzetničke radnje ili privredna društva, prvi put, sa pripremljenim poslovnim planom kako bi obezbedili povoljno finansiranje projekta.

ULOGA I ZNAČAJ START-UP KREDITA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ULOGU I EFEKTE FONDA ZA RAZVOJ42U ovom radu biće predstavljeni aktivni korisnici start-up biznisa po granama ulaganja u Republici Srbiji.

3. ULOGA DRŽAVE U FINANSIRANJU POČETNIKA U BIZNISUNa početku životnog veka preduzeća, broj raspoloživih izvora finansiranja je mali. Usled ograničenosti pouzdanih podataka o finansijskim i drugim karakteristikama poslovnog poduhvata, privlačenje eksternih finansijera je otežano. Istovremeno, kreditna sposob-nost mladih preduzeća je izrazito slaba. Kako preduzeće postaje veće i starije, dolazi do diversifikacije dostupnih izvora finansiranja. U ranim fazama, preduzeće se u najvećoj meri oslanja na sopstvena sredstva i pozajmice od prijatelja i porodice (Erić i sar., 2012).

Sa rastom preduzeća, interne finansijske mogućnosti se iscrpljuju a povećavaju se mo-gućnosti korišćenja spoljnog kapitala u različitim formama, kroz poslovne anđele, for-malne investicione fondove, pozajmice banaka, državne subvencije kroz različite oblike (povoljniji krediti, grantovi...). Finansiranje od strane države, odnosno njenih institucija, u velikoj meri zavisi i od tipa preduzeća, odnosno da li je u pitanju start-up preduzeće iz tradicionalne industrije, osnovano sa ciljem obezbeđenja prihoda za pojedinca, porodicu ili manju grupu zaposlenih, ili inovativno, IT preduzeće sa srednjim ili visokim poten-cijalom za rast. Uobičajeno je da se prave različiti programi za ove dve grupe start-up preduzeća od strane države. Možemo navesti da se kroz uredbe Ministarstva privrede kao i Ministarstva poljoprivrede, obično finansiraju delatnosti iz takozvanih tradicionalnih industrija, koje su često i radno intenzivne, pa je stoga interesovanje ova dva ministarstva veće za njih jer se njihovim razvojem utiče na nezaposlenost. Drugu grupu preduzeća po-red Ministarstva privrede najčešće subvencioniše Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i turizma, kao i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kroz svoje fondove. Koliko je bitna uloga države možemo videti i iz očekivanja mladih preduzetnika koji tek ulaze u svet biznisa u Srbiji.

Rezultati istraživanja koja su sprovedena među početnicima u biznisu, pokazuju da bi od vanbankarskih eksternih izvora finansiranja u Srbiji najradije koristili pomoć drža-ve (70%), zatim mikrofinansiranje od strane vanbankarskih subjekata (11,7%), pomoć prijatelja i rodbine (10%), poslovne anđele (5%) i na kraju rizični kapital (3,3%) (Erić i drugi, 2012). Iz sprovedenog istraživanja vidi se da početnici u biznisu najveću pomoć očekuju od države. Sa druge strane država mora da uradi nekoliko stvari kako bi institu-cionalno okruženje bilo na takvom nivou, da ne bude smetnja već podsticaj za osnivanje novih preduzeća. Ona pored uloge emitera subvencija kroz programe ministarstava i fondova, mora da obezbedi subvencionisane kredite sa nižim kamatnim stopama, neobe-zbeđene ili relativno obezbeđene, a uz povoljno zaduživanje i razne oblike bespovratnih sredstava koje dodeljuje kroz svoje agencije, kao i mogućnost zajedničkog ulaganja kako bi početnici osetili sigurnost, s obzirom da im je država partner u poslu. U trenutku ne-mogućnosti obezbeđivanja sredstava, veliku ulogu u zemljama u tranziciji, igra država. Usled nedostataka povoljnih finansijskih izvora koji dolaze iz privatnih fondova, bogatih pojedinaca tzv. poslovnih anđela, značajno povoljniji u odnosu na bankarske su različiti krediti, koje odobravaju državni razvojni fondovi (razvojne banke) ili razvojne agencije. U Republici Srbiji najznačajniju ulogu u razvoju i plasiranju start-up kredita je odigrao Fond


za razvoj Republike Srbije, koji je u proteklih 11 godina koliko kreditira početnike u po-slovanju, odobrio oko 12 milijardi dinara kredita u ovu svrhu (izvor FZR period od 2006. do 2017.). Osnovna karakteristika kredita koje odobravaju državne institucije je da su značajno povoljniji u odnosu na klasične bankarske kredite. Imaju niže kamatne stope, duže rokove otplate, i sadrže do godinu dana period počeka (Viduka i drugi, 2016).

U Republici Srbiji je započeto sa odobravanjem kredita za početnike 2006. godine. U proteklih deset godina jedina institucija koja je konstantno sprovodila program start-up kredita je Fond za razvoj Republike Srbije. Sami izvori finansiranja ovog programa vari-rali su iz godine u godinu. U početku su sredstva bila obezbeđena iz Budžeta Republike Srbije, a Fond je bio komisionar u ovom poslu, da bi se nekoliko godina kasnije start-up krediti finansirali isključivo iz sredstava Fonda kao i ostale kreditne linije. Jedino se ra-zlikuju 2016. i 2017. godina u kojoj je Ministarstvo privrede u programu učestvovalo sa delom bespovratnih sredstava, u odnosu 70% kredit Fonda, a 30% grant iz budžeta (u vidu bespovratnih sredstava) (Fond za Razvoj Republike Srbije, 2017).

4. PRIKAZ UPOTREBE START-UP KREDITA FONDA ZA RAZVOJNa osnovu prikupljenih sekundarnih podataka iz Fonda za razvoj Republike Srbije (FZR), za proteklih deset godina, koliko se vrši kreditiranje početnika, Fond je plasirao oko 12 milijardi dinara za ovu namenu, što iznosi preko 100 miliona evra. S obzirom da je FZR jedina institucija koja je odobravala ovaj vid kredita u Srbiji, osim u pojedinim godina-ma kada je taj vid kreditiranja, sa značajno manjim sredstvima, to činila i Nacionalna agencija za regionalni razvoj (sada RAS), smatramo da je statistički značajno samo Fond koristiti u postupku analize start-up kredita u Srbiji.

Pored Srbije, u regionu zapadnog Balkana jedino Hrvatska ima ozbiljne programe finan-siranja start-up kompanija. Za razliku od Hrvatske, gde preko polovine odobrenih start up kredita odlazi u Zagreb (57%), a ostatak na veće gradove, u Srbiji je raspodela nešto ravnomernija. Od realizovanih 12 milijardi dinara kredita od 2006. do 2017. godine, svega je 2,8 milijardi dinara otišlo na kreditiranje početnika u Beogradu (22,5%).

Do sada se nisu detaljno analizirali podaci o korisnicima kredita, efektima na razvoj privrede i regiona, koliki je uticaj ostvaren na zaposlenost u celini ili na region. U slede-ćoj analizi, biće prikazano koliko su bili uspešni projekti odobreni od 2006. godine do 30.11.2017., do kada su praćeni podaci za potrebe analize. Osnovna ideja, prilikom iz-rade programa, kojim su obezbeđena sredstava za start-up projekte, bila je da se poveća zaposlenost, da se na neki način sprovede samozapošljavanje, kroz jeftina sredstva i ko-laterale koji bi bili prihvatljivi za korisnike sredstava. Da bi adekvatno izmerili uspešnost projekata, potrebno je prvo izdvojiti aktivne privredne subjekte koji su iskoristili sredstva, a zatim od aktivnih izdvojiti one koji imaju makar jednog zaposlenog. Na taj način ćemo odvojiti privredne subjekte koji su iskoristili povoljna sredstva, a postoje samo da bi vratili kredit, i u suštini nemaju nikakvih efekata na uspešnost državnog projekta u celini. U tabeli 1 su prikazani rezultati nastali ukrštanjem podataka Fonda za razvoj, Agencije za privredne registre i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Iz nje možemo videti da je do sada zaključeno ukupno 8.264 ugovora, odnosno da je toliko kredita

ULOGA I ZNAČAJ START-UP KREDITA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ULOGU I EFEKTE FONDA ZA RAZVOJ44realizovano. Prema podacima APR (Agencije za privredne registre) na 30.11.2017., i dalje je aktivno 3.318 privrednih subjekata, a od njih svega 1.238 je aktivno sa makar jednim zaposlenim radnikom. Iz tabele se može videti da svega 15% projekata je opsta-lo, a ukoliko bi izuzeli iz analize poslednje dve godine, pošto su ti zahtevi tek odobreni ili relativno novi, procenat uspešnosti se svodi na 13%. Slična je situacija i sa brojem zaposlenih, kojih na dan 30.11.2017. ima ukupno 4.842, prema podacima CROSO (Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja), koji su zaposleni u 15% aktivnih privrednih subjekata, ili 4.311 u 13% aktivnih privrednih subjekata ukoliko izuzmemo poslednje dve godine.

TABELA 1. PREGLED START-UP KREDITA KOJI SU ODOBRENI OD STRANE FONDA ZA RAZVOJ RS OD 2006. DO 30.11.2017.GODINE

OPIS/GODINA ODOBRENJA

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. UKUPNO

Ukupno zaključenih

133 1398 2148 2635 1234 258 39 33 6 41 187 152 8264

Aktivni privredni subjekti

38 451 697 902 634 159 29 26 6 39 185 152 3318

Brisani iz registra

94 918 1420 1664 568 92 9 6 0 1 2 0 4774

U likvidaciji 1 26 30 68 31 7 1 1 0 1 0 0 166

Postupak stečaja

0 3 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 6

Aktivni sa zaposlenima

20 178 266 304 179 52 11 11 4 19 111 83 1238

Aktivni bez zaposlenih

18 273 431 598 455 107 18 15 2 20 74 69 2080

Broj zaposlenih na 30.11.2017.

90 918 1355 1122 573 165 26 20 8 34 352 179 4842

Izvor:Tabelajeradautora,podaciizFondazarazvoj,AgencijezaprivredneregistreiCentralnogregistraobaveznogsocijalnog osiguranja.

Prilikom podnošenja zahteva svi privredni subjekti (misli se i na preduzetničke radnje i na privredna društva), pored trenutnog broja zaposlenih u projektu navode i koliki broj radni-ka sa realizacijom projekta planiraju da zaposle. Postojeći kao i planirani broj zaposlenih je jedan od kriterijuma za odobravanje sredstava.

Na slici 1, možemo videti disproporciju koja je izvedena po okruzima. Ukoliko bi sukce-sivno sumirali broj zaposlenih pri odobravanju kredita došli bi do broja 9.280, na kraju 2017. godine on je sveden na 4.842 zaposlena ukupno po svim godinama odobrenja, a nerealna cifra od 26.358 planiranih novozaposlenih nije ni započeta.


SLIKA 1. POREDJENJE BROJA ZAPOSLENIH U TRENUTKU OSNIVANJA, PLANIRANOG BROJA NOVIH ZAPOSLENIH I TRENUTNOG BROJA ZAPOSLENIH U 2017. GODINI PO REGIONIMA

Izvor:Grafikonradautora,podaciizFondazarazvojiCentralnogregistraobaveznogsocijalnogosiguranja.

Ako se analizira koje su grane bile najotvorenije za prihvatanje novih preduzeća, prikaz možemo videti na slici 2. Najuspešniji projekti su u proizvodnji prehrambenih proizvoda, pića i duvana, zatim komunalnih društvenih i ličnih usluga, prerade drveta, saobraćaja i građevinarstva. U ovim granama se nalazi najviše aktivnih privrednih subjekata. Samim tim što su to radno intenzivne grane, sledi da u njima ima i najviše zaposlenih, čak preko 50%. Međutim, po broju zaposlenih izdvajaju se još i turizam sa hotelima i restoranima kao i zdravstveni i socijalni rad. Značajan rast se beleži u okviru proizvodnje tekstila i tekstilnih proizvoda, broj zaposlenih je osam puta veći od broja uspešnih start-up kom-panija, to je grana koja po kompaniji ima najviše zaposlenih. Ovde možemo videti da su nove start-up kompanije bile najuspešnije u industrijama u kojima su u periodu pre tranzicije, bili najzastupljeniji veliki privredni sistemi sa velikim brojem zaposlenih. Osni-vači start-up kompanija su uvideli mogućnost za uspehom na tržištu, koje je sve više bilo pokriveno proizvodima iz uvoza, a do pre nepunu deceniju se proizvodilo u društvenim sistemima.

ULOGA I ZNAČAJ START-UP KREDITA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ULOGU I EFEKTE FONDA ZA RAZVOJ46 SLIKA 2. AKTIVNI KORISNICI START-UP PODSTICAJA PO GRANAMA ULAGANJA U SRBIJI

Izvor: Grafikon rad autora, podaci iz Fonda za razvoj.

Iako nije preterano vođeno računa o regionalnoj zastupljenosti finansiranja start- up kre-dita, efekti su nakon deset godina sprovođenja ovog programa više nego pozitivni. Slo-bodno se može reći da je zastupljenost finansiranja po regionima skoro pa ravnomerna, sa izuzetkom Beograda na koji odlazi 22% sredstava. Rezultati ulaganja po regionima prikazani su na slici 3, gde se vidi broj aktivnih start-up kompanija po regionima sa bro-jem zaposlenih u njima. Najbolji rezultati su ostvareni u onim regionima gde su i najveći gradski centri: Beogradskom, Južno-Bačkom, Zlatiborskom i Šumadijskom okrugu.


SLIKA 3. BROJ AKTIVNIH START-UP KOMPANIJA PO REGIONIMA U SRBIJI, SA TRENUTNIM BROJEM ZAPOSLENIH

Izvor:Grafikonradautora,podaciizFondazarazvojiCentralnogregistraobaveznogsocijalnogosiguranja.

S obzirom da su svi odobreni krediti obezbeđeni odgovarajućim kolateralom, koji može biti garancija poslovne banke, hipoteka, jemstvo drugog privrednog subjekta, zaloga na opremi ili žiranti (jemstvo fizičkog lica), struktura je prikazana na slici 4.

ULOGA I ZNAČAJ START-UP KREDITA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ULOGU I EFEKTE FONDA ZA RAZVOJ48 SLIKA 4. STRUKTURA OBEZBEDJENJA START-UP KREDITA KOD USPEŠNIH PROJEKATA – AKTIVNIH KORISNIKA KREDITA

FONDA ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE

Izvor: Grafikon rad autora, podaci iz Fonda za razvoj.

Vidi se da su se najuspešniji start-up preduzetnici odlučivali najviše za hipoteke, što nam potvrđuje njihovu ozbiljnost prilikom započinjanja posla. Hipoteka spada u obezbeđenje, za koje se novi preduzetnici, teže odlučuju da založe kako bi započeli sopstveni posao, češće se odlučuju za zalogu na budućoj opremi jer je rizik po kolateral u slučaju neuspeha neuporedivo manji, jer zalažu samo opremu koju kupuju. Ukoliko pogledamo starosnu strukturu osnivača uspešnih start-up preduzeća, možemo videti da je blaga prednost na strani starijih od 30 godina (odobreno 623 kredita), dok je do 30 godina starosti odobre-no 602 kredita. Bilo je i mladih koji su bili spremni na rizik a uspeli su da svoje projekte sprovedu i uđu u svet realnog poslovanja.

5. ZAKLJUČAKIz prethodne analize možemo videti da je od započinjanja finansiranja programa start-up preduzetnika, kroz Fond za razvoj Republike Srbije, od 2006. do 2017. godine plasirano oko 12 milijardi dinara kredita, kroz nešto više od 8000 korisnika. Kao rezultat posle jed-ne decenije finansiranja, aktivnih start-up preduzeća je ostalo oko 1200, a ako isključimo poslednje dve godine kako bi dobili realnije rezultate s obzirom da su tek realizovani kre-diti za 2016. i 2017. godinu, aktivnih preduzeća je nešto više od 1000, što nam govori da je tek svaki osmi realno uspeo. Merljivi rezultat je da oni zapošljavaju oko 4.800 rad-nika, odnosno nešto više od 4.300 bez poslednje dve godine. Fond je praktično kreditno podržao svako radno mesto sa nešto manje od 2,5 miliona dinara, a bez poslednje dve godine, sa više od 2,6 miliona dinara, što daje i realniju sliku. Sa aspekta ravnomernog regionalnog finansiranja, rezultati pokazuju da nema zapostavljenih regiona, već da su sredstva našla put do svih.

Rezultati analize, upotrebe start-up kredita Fonda za razvoj Republike Srbije, ukazuju da je svega 15% uspešnih start-up preduzeća, što nam govori da preduzetnicima pored finansijskih sredstava neophodno obezbediti i adekvatna znanja za upravljanje preduzet-


ničkim poduhvatima, kao i boljim razumevanjem okruženja i tržišta na kome se posluje. Finansiranje početnika u poslovanju je od velikog značaja za privredu Republike Srbije, ono što bi bilo potrebno unaprediti je analiza projekata i samo odobravanje sredstava, uvesti kontinuirano praćenje i monitoring projekta, pružati podršku početnicima i tokom prvih godina poslovanja ne samo finansijsku već i kroz obuku, otvaranje tržišta kroz saj-move, sertifikaciju proizvoda i usluga.

Ono što start-up privrednici očekuju od države jeste, da se tačno definišu okviri za buduće poslovanje i pri tom ukinu barijere koje koče razvoj. Početnici u biznisu, kao i sva ostala mala i srednja preduzeća imaju potrebu za dodatnim oblicima finansiranja. Pretpostavka za afirmaciju privatnog kapitala i znanja, kao investicije u započinjanje poslovnih podu-hvata, jeste zakonski okvir za nedepozitne finansijske institucije, kao i zakoni koji će im pomoći pri upravljanju rizicima. Za razliku od njih, potrebe novoosnovanih preduzeća se ogledaju u zakonima prilagođenim njima, što podrazumeva plaćanje dobavljača na vreme. Institucionalna regulativa treba da ponudi više poreskih olakšica, učini zakon o radu naklonjenijim i manje strogim za mala preduzeća koja tek ulaze u svet poslovanja, takozvana start-up preduzeća. Početnici u poslovanju se suočavaju sa velikim teretom birokratije i nepotrebne dokumentacije koju treba umanjiti. Po ugledu na zemlje koje ima-ju uspešno iskustvo sa start-up projektima, poput Izraela, za srpsku privredu najbolje bi bilo unaprediti start-up kulturu. U medijskom i obrazovnom programu mora se obezbediti prostor za afirmaciju privatnog preduzetništva. Mlade treba učiti da se posao ne dobija nego da se stvara, i usmeravati ih na oblast privatnog preduzetništva.

Da bi se poboljšali rezultati na nivou Srbije, sa primenom start-up kredita neophodno je uskladiti vladine politike, strategije, programe, instrumente bez kojih se neće moći rešiti brojni problemi zbog kojih veliki broj komponenti preduzetničke okoline deluju kao ogra-ničenje, a ne kao podrška preduzetničkim namerama i aktivnostima ljudi. U Srbiji se vidi nedostatak preduzetničkog obrazovanja, nedostatak neformalnog kapitala za podržavanje inovativnih i rastućih poslovnih poduhvata. Jedan od osnovnih preduslova, za povećano interesovanje za otpočinjanje privatnog biznisa, upravo leži u nedostatku izvora finan-siranja početničkih projekata. Kao što je u radu pokazano, najveći nosilac finansiranja početnika u biznisu, jeste država kroz Fond za razvoj. Pored državnih podsticaja važno je uključiti i podršku kroz privatni kapital, napraviti pretpostavke za formiranje fondova rizič-nog kapitala, za finansiranje inovativnih i rastućih malih i srednjih preduzeća i osigurati poreske olakšice za one koji deluju kao poslovni anđeli.

LITERATURAAgencija za privredne register Republike Srbije, 2017, interni izveštaji

Baptista R., Mendonça J. (2009), Proximity to knowledge sources and the location of knowledge-based startups, The Annals of Regional Science, Vol. 45, No,1, pp. 5-29.

Blank, S. G. and Dorf, B. (2012). The startup owner’s manual: The step-by-step guide for building a great company. K&S Ranch, Incorporated.

ULOGA I ZNAČAJ START-UP KREDITA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ULOGU I EFEKTE FONDA ZA RAZVOJ50Cvijanović V., Marović M., Sruk, B. (2008), Financiranje malih i srednjih poduzeća, Binoza Press.

Duening, T. N., Hisrich, R. A and Lechter, M. A. (2015). Technology Entrepreneurship: Taking Innovation to the Marketplace. Academic Press.

Erić D, Beraha I, Đuričin S, Kecman N, Jakšić B, (2012), Finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji, Privredna komora Srbije, Institut ekonomskih nauka. http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Biro%20za%20saradnju%20sa%20EU/Finansiranje%20MSP%20u%20Srbiji.pdf, [Pristupljeno: 05/12/17]

Fond za razvoj Republike Srbije, 2016. Program Fonda za Razvoj Republike Srbije, Inter-ni izveštaji Fonda za razvoj

Kiškis, M. (2011). Entrepreneurship in cyberspace: What do we know? Socialines tech-nologijos, Social technologies, Vol. 1, No. 1, pp. 37–48.

Korosteleva, J., Mickiewicz, T. (2011), Startup financing in the age of globalization, Emerging Markets Finance and Trade, Vol. 47, No. 3, pp. 23-49.

Marmer, M., Hermann B.L., Berman R. (2011). Startup Genome Report 01, A new fra-mework for understanding why startups succeed. http://www.wamda.com/web/uploads/resources/Startup_Genome_Report.pdf, [Pristupljeno: 26/10/17]

Maurya, A. (2012). Running Lean: Iterate from Plan A to a Plan That Works, http://www.google.hr/books?hl=hr&lr=&id=j4hXPn233UYC, [Pristupljeno: 03/11/17]

Nobel, C. (2011). Teaching a ‘Lean Startup’ Strategy. Harvard Business School, http://hbswk.hbs.edu/pdf/item/6659.pdf , [Pristupljeno: 01/10/17]

Okanović, M (2016), Koncept marketinške orijentacije u razvoju tehnoloških preduzet-ničkih poduhvata, Doktorska disertacija, FON

Petti, C. (2009). Cases in technological entrepreneurship: Converting ideas into value. Edward Elgar Publishing.

Razvojna agencija Srbije, 2016, http://www.ras.gov.rs/kreiraj-zivot/preduzetnicki-servis/kako-da-zapocnete-svoj-biznis [Pristupljeno: 01/12/17]

Serbian Venture Network, Politike i mere podrške za razvoj preduzetništva u Srbiji: https://www.pokreni.se/wordpress/wp-content/uploads/2015/03/Policy-brief.pdf [Pristu-pljeno: 07/12/17]

Singer S. i Senor D. (2014), Startup nacija – tajna izraelskog ekonomskog čuda, Za-greb, Profil knjiga.

Škoić, T. (2011). Financiranje startup poduzeća u Europskoj Uniji http://cerpcentar.com/financiranje-start-up-poduzeca-u-europskoj-uniji, [Pristupljeno: 17/10/17]


Viduka B., Varađanin V, Todorović A, (2016), Komparativna Analiza Fondova Za Razvoj Srbije, Crne Gore i Hrvatske, EKONOMIJA TEORIJA I PRAKSA, Vol. 9, No,1, pp. 64–78.


NIKOLA NJEGOVAN1


OKTOBARSKA REVOLUCIJA

OCTOBER REVOLUTION

JEL KLASIFIKACIJA: B53, D82, D83, D90, D91.

APSTRAKT:

Oktobar je mesec koji ekonomisti nestrpljivo čekaju imajući u vidu da se u to vreme dodeljuje Nobelova nagrada. Ove godine, dobitnik je profesor Ričard Taler za svoje do-prinose bihevioralnoj ekonomiji, a posebno bihevioralnim finansijama. Otuda i potreba da se osvrnemo na stvaralaštvo ovog ekonomiste. Prvi deo rada preglednog je karaktera i ima cilj da analizira glavne Talerove doprinose koji su klasifikovani prema kriterijumu koji je formirala sama komisija za dodelu nagrade. Drugi deo rada predstavlja kritički osvrt na koncept libertarijanskog paternalizma koji po mišljenju autora predstavlja iskorak ka socijalističkim idejama. Štaviše, Talerova teorija podsticaja (nudging) nosi sa sobom sve opasnosti takozvanog „inžinjerskog pristupa“ u društvenoj nauci, što se pokušava argu-mentovati iz ugla austrijske, ali i neoklasične ekonomije. Imajući u vidu uspeh prevoda Kanemanove knjige „Misliti, brzo i sporo“, ovaj članak ujedno predstavlja i poziv izdava-čima da prevedu neku od knjiga iz opusa Ričarda Talera.

1 Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet.

KLJUČNE REČI: BIHEVIORALNA EKONOMIJA, OGRANIČENA RACIONALNOST, PODSTICAJI,LIBERTARIJANSKI PATERNALIZAM

OKTOBARSKA REVOLUCIJA54ABSTRACT:

The month of October is most anticipated amongst economists, considering this is the time when Nobel prize winner is announced. This year’s winner is professor Richard Thal-er for his contributions to behavioral economics and especially behavioral finance. Hence the need to look back on his work. In the first part of this paper we’re reviewing some of Thaler’s main contributions classified according to the criteria imposed by the Nobel prize Committee. What follows is a critical examination of the concept called libertarian paternalism, which is a step towards socialism in the author’s opinion. Moreover, relying on the viewpoints of Austrian and Neoclassical economics, we want to argue that Thaler’s nudging theory carries within itself all dangers of the so-called “engineering approach” in social sciences. Finally, bearing in mind the acknowledged success of Kahneman’s Think-ing, Fast and Slow translation, this paper calls publishers to action, hoping they’ll provide us promptly with some book by Richard Thaler.

KEY WORDS:BEHAVIORAL ECONOMICS, BOUNDED RATIONALITY, NUDGING, LIBERTARIAN PATERNALISM


1. UVODMesec oktobar, naročito je važan za ekonomiste. Pritom, ne mislimo ni na kakav svetski ekonomski skup niti istorijski važan datum. Reč je o mesecu u kojem za trenutak zastane-mo kako bismo se setili svih onih koji su dali život pokušavajući da donesu barem jedan kamen na velelepnu zgradu ekonomske teorije. Mada je svetlo upereno u jednog čoveka2, posredi je nešto što se izdiže ne samo iznad pojedinca već i pojedinačne ideje. Reč je o principu društvene proporcionalnosti ili équité, odnosno trećem stepenu društvenosti, kako ga Prudon označava.3 Nekima se može učiniti da se na ovaj način čini nepravda onima koji se nikada nisu, niti će se naći na podijumu. Njih bi trebalo podsetiti da se kamenje i ne nosi zbog slave, te da je njen dah kratak, naročito posmatrano iz perspektive večnosti. I ove godine, na podijumu se zasluženo našao ekonomista čije su ideje imale snažan kako teorijski, tako i praktičan uticaj. Reč je o profesoru Ričardu Taleru koji je dobio Nobelovu nagradu za doprinos bihevioralnoj ekonomiji.

Iako na prvi pogled može zvučati kontradiktorno, bihevioralna ekonomija doživela je uspon sa „padom“ biheviorizma koji temelj psihologije vidi u posmatranju objektivno merljivog ponašanja i usponom kognitivne psihologije koja se prema njenom rodonačel-niku Ulriku Najseru bavi proučavanjem mentalnih procesa koji se obavljaju na podacima dobijenih od naših čula poput opažanja, pažnje, prepoznavanja oblika, učenja, pam-ćenja, formiranja pojmova, jezika, suđenja, zaključivanja i rešavanja problema (Kostić, 2010, str. 3-4). U osnovi bihevioralne ekonomije je stanovište da premise o racionalnosti subjekata na kojima počiva neoklasična ekonomska teorija imaju određene nedostatke ili da se izrazimo u Fridmanovom maniru, da se bolja predviđanja mogu dobiti ukoliko se koriste pretpostavke ograničene racionalnosti.4 Ovakvo polazište ne implicira odbacivanje neoklasičnog pristupa koji se zasniva na principima maksimizacije, ravnoteže i efikasno-sti.5 Reč je, jednostavno, o posebnom skupu alata u okviru glavne ekonomskog pravca,6 u čijem je fokusu psihološka relevantnost modela. Suprotno onome što neoklasična eko-nomska teorija pretpostavlja, suočen sa složenim sistemom i neizvesnošću, čovek nije u stanju da savršeno razume i računa. Tako bihevioralne teorije racionalnog ponašanja, odnosno teorije ograničene racionalnosti, imaju mnogo skromnije zahteve u pogledu čo-vekovog znanja i sposobnosti izračunavanja. Ipak, nije bio jednostavan put proboja ove discipline u ekonomiji jer kako Taler kaže: „teško je promeniti mišljenje ljudi u pogledu onoga što jedu za doručak, a kamoli mišljenje o problemima kojima su se bavili celog života“ (Thaler R. H., 2015, str. 9).

Konačno, u metodološkom smislu, iako mnogi povezuju bihevioralnu ekonomiju sa ekspe-rimentalnom, treba skrenuti pažnju da su bihevioralni ekonomisti zapravo metodološki

2 Moždabipoštenijebilorećidasuidejetekojesuobasjane.3 PrudonjesmatraodaéquitépredstavljaonoštosuLatininazivalihumanitas.Rečjeovrstidruštvenostisvojstvenoj

čoveku.Toječovečnost,blagailjubaznapremasvima,kojaznapravitirazliku,adanepovredi,izmeđučinova,vrlinaisposobnosti.Pravednaraspodeladruštvenenaklonostiiuniverzalneljubavi(Proudhon,1840,str.172-173).

4 ČinisedajeisamHerbertSajmonbioovogmišljenja(Simon,1978,str.494-495).JošjedanrazlogzaproučavanjebihevioralneekonomijenavodiprofesorRičardTaler:„Bihevioralnaekonomijajezanimljivijaizabavnijaodregularne.Rečjeone-sumornojnauci.“(aluzijanadismalscience)(ThalerR.H.,2015,str.9)

5 KaoštojeKenetErou-udavnopokazao(Arrow,1986,str.S386-S387),teorijskiokvirneoklasičneanalizenecrpisvojuobjašnjavajućusnaguizbihevioralnogkriterijumamaksimizacijevećizkomplementarnihpretpostavki.

6 Očemusvedočiiuključivanjebihevioralneekonomijeustandardniudžbenikmikroekonomijesrednjegnivoa(Varijan,2014, str. 541).

OKTOBARSKA REVOLUCIJA56eklektici (Camerer & Loewenstein, 2004, str. 8). Zaista, ona se u početku (40-te, 50-te i 60-te godine) prevashodno oslanjala na eksperimentalni metod (Čemberlinov test konku-rentske ravnoteže iz 1948., Aleov rad o kršenju aksioma nezavisnosti u teoriji očekivane korisnosti iz 1953., rad Vernona Smita iz 1962. godine kojim se u laboratorijskim uslovi-ma testira neoklasična teorija tržišnog formiranja cena7) zbog čega je često bila predmet kritike8 (Dhami, 2016, str. 10-11) i to vezano za problem unošenja „spoljnog konteksta“ (učesnici eksperimenata su pod uticajem prošlih iskustava ili društvenih normi), problem samo-selekcije (dobrovoljci mogu imati osobine koji ne odgovaraju u potpunosti proseku populacije) ili recimo eksterne validnosti o čemu svedoči i stav prof. Bekera: „Istraživač može dobiti odlične sugestije na bazi eksperimenta, ali ekonomska teorija se ne tiče po-našanja ljudi u uslovima eksperimenta već ponašanja ljudi na tržištu.“9 (Dhami, 2016, str. 4) Međutim, u skorije vreme, pored eksperimenata prihvaćen je čitav spektar metoda, a neke od njih ekonomisti inače koriste. Tako su u kasnijoj fazi bihevioralni ekonomisti počeli da se služe i drugim pristupima poput aksiomatskog, da koriste eksperimente na terenu, računarske simulacije, pa čak i skeniranje mozga.

2. STVARANJE BIHEVIORALNE EKONOMIJEKoreni psiholoških osnova ekonomije često se traže Smitovoj Teoriji moralnih osećanja, Bentamovom psihološkom objašnjenju pojma korisnosti, kao i u analizi razmene u okviru Edžvortovog dijagrama gde korisnost jedne osobe zavisi od isplate druge (Camerer & Lo-ewenstein, 2004, str. 5). Međutim, najmanje dva faktora su doprinela postepenoj elimi-naciji psihologije iz ekonomije. Prvi je svakako zaokret ka konceptu ordinalne korisnosti kada je (opadajuća) granična korisnost kao pojam izgubila na značaju, a sva objašnjenja su počivala na (opadajućoj) graničnoj stopi supstitucije. Drugi je popularnost Semjuel-sonovog koncepta otkrivene preferencije koji je naglašavao posmatranje ponašanja pri izboru (choice behavior) izbegavajući na taj način psihološke osnove ponašanja prilikom pravljenja izbora. Čini se da važni doprinosi iz 50-ih i 60-ih godina poput Aleove demon-stracije kršenja aksioma nezavisnosti u teoriji očekivane korisnosti, Elsbergovog paradok-sa koji naglašava Najtov problem razlikovanja pojma rizika i neizvesnosti ili Sajmonovih radova o ograničenoj racionalnosti nisu dobijali zasluženu pažnju u to vreme (Dhami, 2016, str. 3). Izgleda da su tek radovi Kanemana i Tverskog iz 70-ih godina uspeli da pokrenu razvoj moderne bihevioralne ekonomije. Prodor je pravljen na dva već pomenuta načina: trebalo je pokazati da predviđanja koja alternativna teorija nudi mogu biti supe-riorna, ali i napraviti metodološki zaokret i približiti se tako glavnom ekonomskom toku.

Upravo je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade prof. Ričard Taler, veliki prijatelj Ka-nemana i Tverskog, bio jedan od glavnih učesnika stvaranja nove „grane“ neoklasične ekonomije o čemu svedoči i njegova poslednja knjiga (Thaler R. H., 2015) koja između ostalog govori o putu koji je prešao zajedno sa kolegama do konačne „legitimizacije“ novog pristupa. Još kao svršeni student osnovnih studija, počeo je da sastavlja listu primera ponašanja koja su protivrečila modelima koje je do tada učio na časovima.10

7 ZakratakpregledSmitovognaučnogdoprinosavideti:(Vučković,2004,str.504-507).8 Pregledomnisuiscrpljenisviargumenti.Zaargumentacijuiprotivargumentacijuvideti:(Dhami,2016,str.11-21).9 Prevod autora.10 PremajednojKanemanovojopasci,Talerovalenjostbilajenjegovnajvećikvalitet.OnajeznačiladaseTalerprihvata

samo dovoljno intrigantnih tema.


Krajem 80-ih godina prisustvovao je jednoj konferenciji na kojoj je imao priliku da sedi pored profesora Hala Varijana, kasnije glavnog ekonomiste Gugla. Profesor Varijan mu je ispričao da Američka ekonomska asocijacija planira da počne sa objavljivanjem časopisa pod imenom Journal of Economic Perspectives i pošto on ima ulogu savetnika urednika, da mu je pala na pamet ideja da bi Taler mogao da piše o „anomalijama“ (empirijskim nalazima koji protivreče standardnim teorijskim predviđanjima). Nije bilo teško uveriti glavnog urednika prof. Stiglica da je ovo dobra ideja. Tokom skoro četiri godine Taler je izveštavao o anomalijama u ovom časopisu. Iako mu je ovo oduzimalo dragoceno vreme od onoga što bi većina nazvala „prava istraživanja“, nije sve bilo uzalud. Prosečni aka-demski članak pročita oko 100 čitalaca. Odeljak o anomalijama je redovno pratilo oko 5000 ekonomista. Iako je posle četiri godine rada kolumna ugašena, nakon nekoliko važnih događaja formiran je Okrugli sto bihevioralne ekonomije na kome su inicijalno pored Talera učestvovali Akerlof, Blinder, Elster, Kamerer, Kaneman, Lovenstajn, Šeling, Šiler i Tverski. Ubrzo je od letnjeg kampa nastala prava škola bihevioralne ekonomije gde se danas obučava preko 300 svršenih ekonomista.

Inače, Taler je amerikanac jevrejskog porekla. Rođen je 1945. godine u Nju Džersiju. Njegova majka je bila učitelj, dok se otac bavio aktuarstvom što se kasnije ispostavilo korisnim za njegovu doktorsku disertaciju. Najstariji je od tri brata. Iako je rano pokazao interes za psihologiju, smatrao je ekonomiju praktičnijim izborom zbog čega završava osnovne studije ekonomije u Klivlendu 1967. godine. Na Univerzitetu u Ročesteru, je 1970. godine stekao master diplomu, kao i doktorsku, 4 godine kasnije. Doktorirao je kod prof. Rozena na temi: „Vrednost spašenog života: tržišna procena“. Teza je počivala na Šelingovoj ideji iz eseja „Život koji spašavate može biti vaš“. On skreće pažnju na razliku između „statističkog života“ i takozvanog „identifikovanog života“. Retko ćemo dopustiti da identifikovani život bude izgubljen zbog nedostatka novca, ali kada je stati-stički život u pitanju, „neidentifikovani“ ljudi umiru svakog dana zbog nedostatka mreža za komarce, vakcina ili čiste vode. Ovo pitanje može biti veoma važno za državu kada recimo procenjuje da li se isplati uložiti 42 miliona dolara da bi se za metar proširila ogra-da što bi moglo da spreči 1.4 fatalne nezgode (statističkih života) godišnje u narednih 30 godina. Ovakva dilema se često ilustruje primerom u kome pojedinac igra ruski rulet sa pištoljem koji ima 1000 komora i 4 metka i kome se postavlja pitanje koliko bi bio spreman da plati da izvadi jedan metak iz cevi. Taler ide korak dalje i formuliše konkretne eksperimente koji su mu pomogli da izvrši procenu vrednosti spašenog života. Štaviše, srećna okolnost bila je da se njegov otac bavio aktuarstvom, pa je lako mogao da dođe do neophodnih podataka o stopama smrtnosti u različitim profesijama. Mada je problem složeniji, upoređivanjem stopa smrtnosti i plata u profesijama različitog rizika smrtnosti, moglo se približiti proceni o tome koliko treba dodatno platiti ljude da bi prihvatili viši rizik od umiranja na poslu.

Profesionalnu karijeru, Taler je započeo na Univerzitetu Kornel, da bi se kasnije, 1995. godine, prebacio u Čikago (Chicago Booth School of Business). Pomenuta pisanja o Anomalijama je 1992. godine pretočio u knjigu Prokletstvo pobednika: paradoksi i ano-malije u ekonomskom životu. Urednik je knjige Napreci u bihevioralnim finansijama. Reč je o skupu radova koji zajedno predstavljaju definitivni pregled razvoja ove oblasti. Taler 2008. godine kao koautor (Cass R. Sunestein) izdaje knjigu Podsticaj (eng. nudge) Moguće je donositi bolje odluke o zdravlju, bogatstvu i sreći, u kojoj autori primenjuju bihevioralnu ekonomiju na neke od preovlađujućih društvenih problema. O nekim ideja-

OKTOBARSKA REVOLUCIJA58ma iz ove knjige biće više reči u poslednjem delu rada. Knjigu „Nedolično“ ponašanje: stvaranje bihevioralne ekonomije objavio je 2015. godine. Ona predstavlja sveobuhvat-nu istoriju profesije u kojoj Taler pruža zabavni prikaz duge ali uspešne borbe i ubeđivanja ekonomista u hipotezu da se pojedinci „nedolično“ ponašaju. Iako nam nije namera da izložimo celokupan prikaz literature, treba dodati da je Taler autor velikog broja članaka u prestižnim časopisima poput American Economic Review, Journal of Finance i Journal of Political Economy. Napominjemo da je u dva izborna perioda bio savetnik američkog predsednika Baraka Obame, kao i formalni savetnik „Tima za bihevioralne uvide“ tokom administracije Dejvida Kamerona u Velikoj Britaniji. Konačno, Taler je bio predsednik Američke ekonomske asocijacije 2015. godine. Nasledio ga je kolega, Robert Šiler, ta-kođe dobitnik Nobelove nagrade.

3. O DOPRINOSIMAPretpostavke koje koriste ekonomisti da bi razvili modele ponašanja ljudi i njihovih inter-akcija mogu delovati pojednostavljujuće, ali one su nam omogućile da napravimo modele koji omogućavaju dobra predviđanja. Međutim, vremenom su se gomilali empirijski na-lazi koji nisu bili u skladu sa onim što teorija predviđa. Tako je bihevioralna ekonomija nastala na ideji da nas uvođenje psihološke relevantnosti u standardne modele može do-vesti do boljih predviđanja. Ovo se lako može ilustrovati kroz nekoliko primera koje Taler navodi (Thaler R. H., 2015, str. 6): „Nijedan homo economicus ne bi otišao u nedeljnu kupovinu kupujući veliku količinu hrane koja će se služiti u utorak zato što oseća glad u tom trenutku. Glad u nedelju trebalo bi da bude irelevantna pri izboru obroka za utorak. Isti čovek nikada ne bi pojeo sve iz tanjira na silu, čak i ako više nije gladan samo zato što je tu hranu već platio. Za homo economicus-a, cena koju je platio za neki prehrambeni proizvod u prošlosti nije relevantna pri donošenju odluke o tome koliko pojesti u ovom trenutku. Nijedan homo economicus ne bi očekivao poklon za rođendan ili godišnjicu braka. Zašto bi neki konkretan datum bio važan? Štaviše, on bi verovatno bio u potpuno-sti zbunjen idejom poklona. Znao bi da je gotovina najbolji mogući poklon jer omogućava primaocu da kupi ono što on smatra optimalnim. Međutim, osim ukoliko vam je supru-žnik ekonomista, ne bih savetovao da mu date novac za sledeću godišnjicu. Kad malo bolje razmislim, to verovatno nije dobra ideja čak i ako vaš supružnik jeste ekonomista“.

Identifikovane anomalije su brojne, a u nastavku ćemo pokušati da damo kratak selektiv-ni pregled Talerovih doprinosa na osnovu izveštaja Komiteta za dodelu Nobelove nagrade (The Committee for the Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel, 2017). Oni su doprinose podelili u četiri kategorije tako da ćemo najpre govoriti o doprinosu literaturi o ograničenoj racionalnosti, zatim ćemo se osvrnuti na problem ograničene sa-mo-kontrole, društvenih preferencija i na kraju ćemo u vrlo kratkim crtama pomenuti doprinose koji se tiču bihevioralnih finansija. Posebno će biti izdvojeno ono što smatramo centralnim delom ovog rada, a to je osvrt na stavove u vezi sa Talerovom teorijom podsti-caja (nudging)11 i libertarijanskim paternalizmom.

11 Iakobukvalnoznači„gurkanje“,držaćemoseuglavnompredlogakojijeponuđenuhrvatskomprevoduTaleroveknji-ge, gde se nudge prevodi kao „poticaj“.


3.1. Ograničena racionalnostKada govorimo o ograničenoj racionalnosti, treba svakako pomenuti radove nekih pret-hodnika poput Nobelovaca Morisa Alea, Herberta Sajmona i Danijela Kanemana čiji se rad sa Tverskim često smatra pionirskim u oblasti bihevioralne ekonomije. Oni su u članku Teorija izgleda: analiza odlučivanja u uslovima rizika iz 1979. godine (Kahne-man & Tversky, 1979) ponudili alternativu teoriji očekivane korisnosti Fon Nojmana i Morgenšterna. Poslužićemo se upravo Kanemanovim primerom (Kaneman, 2015, str. 259-269) da ilustrujemo osnovni doprinos koji se tiče teorije izgleda. Ona se pre svega zasniva na propustu teorije očekivane korisnosti da uključi u analizu činjenicu da: „Naši umovi većinom reaguju na promene u nivoima podsticaja, a ne na apsolutne vrednosti tih podsticaja. To ima smisla jer promene imaju tendenciju sadržavanja novih informacija.“ (Gilboa, 2013, str. 144) Pogledajmo Kanemanov primer dve lutrije:

Lutrija 1

Kao dodatak onome što posedujete dobili ste 1000 dolara. Sada se od Vas traži da izaberete jednu od sledećih opcija: dobitak od 1000 dolara sa verovatnoćom 0,5 ili siguran dobitak od 500 dolara.

Lutrija 2

Kao dodatak onome što posedujete dobili ste 2000 dolara. Sada se od Vas traži da izaberete jednu od sledećih opcija: gubitak od 1000 dolara sa verovatnoćom 0,5 ili siguran gubitak od 500 dolara.

Teorija očekivane korisnosti bavi se samo finalnim ishodima, pa ove dve lutrije mora tretirati kao identične jer potrošač u krajnjoj liniji bira između sigurnog dobitka od 1500 dolara i lutrije u kojoj će sa podjednakom verovatnoćom završiti sa 1000 ili 2000 dolara. Pa ipak, veliki broj ispitanika u prvoj lutriji bira siguran ishod, dok u drugoj bira lutriju što predstavlja na neki način kontraprimer teoriji očekivane korisnosti. Potencijalno obja-šnjenje moglo bi se potražiti u činjenici da pojedinci vrše procene u odnosu na referentnu tačku. Inicijalni dodaci na bogatstvo su različiti u dve lutrije, pa biti bogatiji za 1500 dolara predstavlja dobitak u prvom, a gubitak u drugom slučaju. Mogla bi se uzeti u obzir i opadajuća osetljivost pojedinaca ne promene u bogatstvu (kako za gubitke tako i za dobitke).12 Kao što se ista apsolutna promena u osvetljenju neće osetiti na isti način u inicijalno mračnoj i vrlo osvetljenoj prostoriji, tako razlika između 900 i 1000 dolara može imati manji značaj od razlike između 100 i 200. Konačno, treći princip koji uklju-čuje teorija izgleda naziva se odbojnost prema gubitku. Njime se jednostavno želi reći da pri poređenju dobitka i gubitka u istom iznosu, gubitak ima veći značaj. Pretnje su često važnije od prilika i otuda visoka odbojnost prema gubitku pojedinaca.

Teorija izgleda koja je osvetlila probleme referentne tačke i odbojnosti prema gubitku bila je upravo ono što je Taleru bilo potrebno da formuliše svoju ideju o takozvanom efektu

12 SvatrinavedenarezultatauovompasusunajčešćeseilustrujučuvenomS-krivom.Videti:(Kaneman,2015,str.263).Trebapomenutidapostojeiznačajnaograničenjaupogleduovihrezultata.Videti:(Kaneman,2015,str.267-269).

OKTOBARSKA REVOLUCIJA60posedovanja.13 Naime, imajući u vidu da je uživao u beleženju „iracionalnog“ ponašanja među profesorima, Taler je primetio „čudno“ ponašanje jednog profesora koji je bio sofi-sticirani ljubitelj vina. Profesor je kupovao vina na aukcijama i retko je plaćao više od 35 dolara za flašu, dok je sa druge strane bio nerad da proda flašu ispod 100 dolara. Po cenama između 35 i 100, on ne bi ni kupovao ni prodavao. Ovako veliki raspon nije kon-zistentan sa predviđanjima ekonomske teorije. Naime, ukoliko neka boca za pojedinca vredi 50 dolara, on bi trebalo da je proda za bilo koju cenu iznad 50 (ukoliko poseduje bocu) i trebalo bi da bude spreman da plati bilo koju cenu nižu od 50 dolara za flašu (ukoliko je ne poseduje). Međutim, u stvarnosti, minimalna cena po kojoj je spreman da proda (100 dolara) mnogo je viša od maksimalne koju je spreman da plati (35 dolara), što je Taler pripisao efektu posedovanja. Teorija izgleda nudila je jednostavno objašnjenje za ovaj efekat. Referentna tačka je važna, pa vrednovanja nisu ista u slučaju da profesor prodaje bocu koju poseduje (gubitak zbog odricanja) ili kupuje bocu koju ne poseduje (zadovoljstvo od sticanja). Štaviše, zbog prisustva efekta odbojnosti prema gubitku, veći je bol izazvan odricanjem od boce nego što je zadovoljstvo izazvano njenim sticanjem.14 Ovakvi Talerovi uvidi doveli su jednu od važnih teorema u ekonomiji u pitanje. Naime, Kouzova teorema (Coase, 1960) predviđa da su finalne alokacije nezavisne od inicijalnih u odsustvu transakcionih troškova i dohodnog efekta. Kontraprimeri u vidu nedostatka pokušaja pregovaranja čak i u slučajevima kada sud nije dodelio vlasničko pravo strani sa najvećom spremnošću za plaćanje mogli su sada biti objašnjeni upravo efektom pose-dovanja (The Committee for the Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel, 2017, str. 6-7).

Drugi problem koji ćemo pomenuti tiče se pitanja: „Na koji način ljudi razmišljaju o novcu?“ Imajući u vidu da je „Kapacitet ljudskog uma za formulisanje i rešavanje slože-nih problema veoma mali u poređenju sa veličinom problema čije rešenje je neophodno za objektivno racionalno ponašanje u stvarnom svetu“ (Simon, 1957, str. 198), nemo-gućnost da se izbore sa velikim brojem alternativa ljude navodi na različite strategije koje imaju za cilj pojednostavljivanje problema sa kojim se suočavaju. Talerovim rečima, mentalno računanje upravo predstavlja način da ograničeno racionalni pojedinci po-jednostave proces odlučivanja. U veoma poznatoj studiji njujorških vozača taksija (The Committee for the Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel, 2017, str. 10) empirijski nalazi nisu protivrečili hipotezi da taksi vozači zaradu svakog pojedinačnog dana tretiraju odvojeno (poseban mentalni račun). Suprotno predviđanjima standardne ekonomske teorije, pokazalo se da taksi vozači voze manje danima kada je tražnja viso-ka, a više kada je tražnja niska. Ovo bi se moglo objasniti činjenicom da vozači imaju u glavi zacrtan dnevni pazar koji žele da dostignu, te da pazar svakog pojedinačnog dana tretiraju na posebnom mentalnom računu. Slično, ilustrovano na prethodno pomenutom primeru sa vinom, pojedinci kupovinu flaše vina mogu smatrati investicijom (račun in-vesticije), dok se otvaranje postojeće flaše vina za večerom smatra besplatnim, pa čak i štednjom (odvojeni račun).

13 Primerjeformulisanprema:(Kaneman,2015,str.273-274).14 Važnojenapomenutidaempirijskinalazisugerišumanjuprisutnostefektaposedovanjarecimonafinansijskimtrži-

štimakojimdominiraju„profesionalci“(TheCommitteeforthePrizeinEconomicSciencesinMemoryofAlfredNobel,2017, str. 6).


3.2. Ograničena samo-kontrolaJoš jedan aspekt ograničene racionalnosti koji je bio zanimljiv za bihevioralne ekonomiste tiče se dovođenja u pitanje pretpostavke o savršenoj samo-kontroli pojedinaca. U ovom odeljku, razmatranja o samo-kontroli ograničićemo na problem intertemporalnog izbora. Činjenica da pojedinci mogu da vrednuju dobra u sadašnjosti više nego buduća dobra i to na različit način bila je u početku interpretirana sociološkim i psihološkim faktorima kao što su razlike u sposobnostima predviđanja budućnosti, nivou samo-kontrole, navikama, očekivanjima o trajanju života, brizi za živote drugih ljudi, ali su u krajnjoj liniji pripisiva-ne i „modi“.15 Nakon mnogih razmatranja, neoklasični pristup je dobio svoje utemeljenje pojavom modela diskontovane korisnosti Pola Semjuelsona16 koji predlaže da se različiti motivi svedu na jedinstveni faktor – diskontnu stopu. Tako je intertemporalni izbor sveden na „tehničku odluku“ o alokaciji resursa u različitim vremenskim trenucima. Pošto je ide-ju o vremenskoj preferenciji trebalo primeniti na svet u kome se cene menjaju što znači da novčani izdaci ne mogu predstavljati pogodnu meru „nivoa zadovoljstva“, dok bi se mera dobijena njihovim deljenjem sa indeksom potrošačkih cena mogla u najboljem slu-čaju smatrati aproksimacijom, ekonomska teorija je, polazeći od aksiomatskog pristupa, vremensku preferenciju izrazila u potpunosti koristeći funkciju korisnosti.17 Model diskon-tovane korisnosti može se opisati sledećom funkcijom korisnosti (Frederick, Loewenstein, & O’Donoghue, 2002, str. 355):

(1)

koja ima eksponencijalnu funkcionalnu formu. Funkcija u(ct+k) predstavlja potrošačevu neposrednu kardinalnu funkciju korisnosti – blagostanje u periodu t + k. Sa druge strane D(k) predstavlja funkciju diskontovanja – relativni značaj koji potrošač u periodu t pridaje potrošnji u periodu t + k. Diskontna stopa je predstavljena sa p.

Model eksponencijalnog diskontovanja bio je prihvaćen kako zbog svoje jednostavno-sti, tako zbog sličnosti sa poznatom formulom za složenu kamatu, ali ne i zbog svojih dobrih predviđanja (Frederick, Loewenstein, & O’Donoghue, 2002, str. 352-353). Me-đutim, postojali su brojni problemi (Frederick, Loewenstein, & O’Donoghue, 2002, str. 356-358). Prvi problem tiče se međuzavisnosti korisnosti. Naime, model pretpostavlja da je korisnost jednaka sumi diskontovanih korisnosti u svakom periodu, pa ispada da raspodela korisnosti u vremenu ne mora da ima nikakav značaj za pojedinca. Preciznije, dokle god je suma diskontovanih korisnosti identična, nije važno kako se kreću isplate u vremenu. Drugi problem se odnosi na međuzavisnost potrošnje kojim se pretpostavlja da je granična stopa supstitucije između potrošnje u dva perioda nezavisna od potrošnje u nekom trećem periodu. Da pozajmimo Semjuelsonov primer, ovo znači da potrošačev

15 Pregledadatprema(Fisher,1930,str.33-36).Zapanjujućejekolikojeneslaganjeupogledutogaštapredstavljaosnovuovepojave(Dimitri&vanEijck,2012,str.30).Zaistorijskipregled,kaoikratakpregledosnovnihmotivazavremenskupreferencijuvideti:(Frederick,Loewenstein,&O’Donoghue,2002,str.352-355).

16 NajčešćesekaoizvorinavoderadoviRae-a,Bem-Baverk-a,FišeraiSemjuelsona.17 Trebanapomenutidajeteorijainicijalnobilaformulisanauizrazukardinalnefunkcijekorisnostikakobisedobila

graničnakorisnostnovčanogdohotkapojedincapodpretpostavkomdasepreferencijekaoicenedobaranemenjaju(Samuelson,1937,str.155).Kasnijejekorišćenaordinalnafunkcijakorisnosti,videti:(Koopmans,1960,str.287-288).

OKTOBARSKA REVOLUCIJA62izbor između mleka i vina danas ne bi trebalo da zavisi od toga koliko je vina prošle večeri konzumirao ili koliko će konzumirati naredne večeri. Poseban problem ove teorije čini pretpostavka da se preferencije tokom vremena ne menjaju, što može biti prejaka pretpostavka, naročito kada je reč o dužim vremenskim periodima. Slično, problematična je i pretpostavka da je funkcija diskontovanja nezavisna od dobra koje se troši (stopa bi mogla biti različita za različita dobra). Konačno, izdvojićemo i pojam vremenske konzi-stentnosti čije bi se kršenje moglo ilustrovati primerom u kome pojedinac bira 100 evra odmah ukoliko izbor uključuje i mogućnost ostvarivanja 200 evra godinu dana kasnije, ali bira 200 evra za šest godina kada mu je istovremeno ponuđeno 100 evra za 5 godina. Ranije pomenuto eksponencijalno diskontovanje podrazumeva da je stopa diskontovanja između dva perioda konstantna. Ako preferira opciju 1 u prvoj u odnosu na opciju 2 u drugoj godini, onda ću napraviti isti izbor kada opcija 1 bude ponuđena za 5, a opcija 2 za 6 godina. U suprotnom, narušena je vremenska konzistentnost u donošenju odluka. To znači da odluka koja se donosi danas, nekoliko godina kasnije ne mora više biti optimalna čak i u slučaju da nije došlo do promene uslova okruženja ili preferencija.

Shvatajući da je pretpostavka o konstantnom diskontnom faktoru između dva perioda možda prejaka, umesto eksponencijalnog, ekonomisti su razvili model hiperboličkog dis-kontovanja kod kojeg stopa diskontovanja sa protokom vremena opada. Štaviše, posma-trajući anomalije eksponencijalnog modela primećeno je da, za dati protok vremena, diskontne stope mogu da variraju za različite intertemporalne izbore, da se dobici mogu diskontovati više od gubitaka, mali iznosi više od velikih, kao i da se sekvence ishoda mogu diskontovati drugačije od pojedinačno posmatranih ishoda.

Konačno, da se vratimo na Talerove doprinose. Umesto da konflikt između dve ličnosti (sadašnje i buduće) bude razrešen korišćenjem diskontnog faktora, Taler i Šefrin u svom radu predlažu da se problem razreši modeliranjem dve ličnosti pojedinca po uzoru na principal-agent problem. Posmatrajući anomalije koje se odnose na donošenje odluka u vremenu, oni pružaju prvi formalni model ekonomskog pojedinca koji ima dve ličnosti. Model počiva na premisi da je ideja samokontrole paradoksalna ukoliko se ne radi sa pretpostavkom da psiha sadrži više od jednog energetskog sistema koji imaju određeni nivo nezavisnosti (Thaler & Shefrin, 1981, str. 393-394).

U modelu, pojedinac se posmatra kao organizacija koja se sastoji od planera i aktera. Planer je zainteresovan za korisnost celog životnog ciklusa, dok je akter u potpunosti krat-kovid ili sebičan, zainteresovan samo za tekući period. Pojedinac koji dela ima kontrolu isključivo nad potrošnjom u tekućem periodu i samo na osnovu ove potrošnje formira se njegova funkcija korisnosti. Planer, sa druge strane, ima funkciju korisnosti koja zavisi od svih pojedinačnih korisnosti aktera (korisnosti u svim mogućim periodima). Da bi ga naterao da dela u skladu sa svojim interesima, planer ima dve mogućnosti.

Prva se odnosi na različite metode promene podsticaja. Nekada jednostavno praćenje aktivnosti (finansijskih, onih koje se odnose na zdravlje) može da deluje kao porez na po-našanje koje planer smatra nepoželjnim i utiče na promenu ponašanja. Sa druge strane, strategija obavezivanja koja nosi određene troškove može da deluje podsticajno (ponekad obavezivanje da ćete priložiti određeni članak ili napisati prikaz određene knjige može da bude najbolji način da u tome i uspete). Konačno, na preferencije se može i direktno


uticati (norme u određenim zajednicama mogu učiniti, recimo, da pojedinac koji dela smatra štednju kao dobro samo po sebi).

Ukoliko su pak troškovi praćenja ili ubeđivanja visoki, moguće je pribeći strategiji uvođe-nja pravila koja direktno ograničavaju ponašanje druge ličnosti. Činjenica je da su u Sjedi-njenim Državama godinama postojali Božićni klubovi gde članovi mogu da izvrše depozit novca i podignu ga prvog decembra bez prisvajanja kamate, uprkos činjenici da se isti novac mogao plasirati na štedni račun što bi rezultovalo nekim prinosom na uložena sred-stva. Takođe, iznenađuje da postoje pojedinci koji imaju 5000 dolara na štednom računu (godišnja kamata od 5 procenata) i istovremeno koriste mogućnost da pozajmljuju novac uz nižu kamatu od 9 procenata umesto standardnih 10 ukoliko se ovih 5000 koristi kao kolateral. Za ekonomistu, čini se očiglednim je da se novac direktno može povući sa štednog računa i da je oportunitetni trošak takve akcije 5 procenata. Ovakvo ponašanje moglo bi se upravo objasniti uvođenjem direktnih pravila o nemogućnosti pozajmljivanja. Slično, za one koji žele da smršaju bilo bi dobro da ne drže slatkiše u frižideru, a pušači često plaćaju više za svoje cigarete kupujući paklu na dnevnom nivou umesto čitavih boksova, upravo da bi pokušali da ograniče svoju potrošnju na jednu paklu dnevno.

Prirodno bi bilo u kontekstu problema samo-kontrole pomenuti i Talerovu teoriju pod-sticaja, ali ćemo se njome ipak baviti u poslednjem delu rada. Motiv za ovakvu odluku ogleda se u ispunjavanju dva cilja koja rad ima. Prvi je da predstavi doprinose ovogo-dišnjeg dobitnika Nobelove nagrade, profesora Ričarda Talera. Drugi se odnosi upravo na problematizaciju jedne od centralnih ideja njegovog istraživanja, teorije podsticaja i libertarijanskog paternalizma.

3.3. Društvene preferencijeU ovom odeljku pokušaćemo da predstavimo samo neke od najpoznatijih doprinosa u oblasti koja ispituje koliko su za pojedince značajni motivi poštenja i jednakosti pri do-nošenju odluka.18 U tom smislu, već je bilo reči o tome da pojedinci često vrše procene u odnosu na neku referentnu tačku. Ostaje da razmotrimo kako motivi poštenja i jed-nakosti mogu da utiču na referentnu tačku nekog pojedinca. U tom smislu, uvode se pojmovi korisnosti sticanja i korisnosti transakcije (Thaler R. , 1985, str. 204-207). Kada korisnost transakcije ne bi postojala, korisnost sticanja bi se mogla interpretirati na standardan način: kao razlika između rezervacione cene i cene koju pojedinac plaća.19 Međutim, Taler želi da uključi u analizu i korisnost transakcije koja predstavlja vrednova-nje transakcije kao takve.

Preciznije, neka je dobro koje pojedinac kupuje označeno sa z, cena tog dobra sa p, cena dobra koje potrošač smatra ekvivalentom dobra z sa (svejedno mu je da li poseduje z ili mu je isplaćeno ), a referentna (fer) cena dobra z sa p*. Korisnost sticanja predsta-vlja funkciju , tj. neto korisnost koja nastaje kao rezultat plaćanja cene p da bi se dobilo dobro z (koje je vrednovano po ). Korisnost transakcije predstavlja funkciju

18 Zaleppregledradovaizbihevioralneteorijeigarakojasebaviproblemompravičnostikaomotivavideti:(Trifunović,2012,str.7-20).

19 Namernokažemo„kadakorisnosttransakcijenebipostojala“jersamoutomslučajupostojimogućnostpoređenjakorisnostisticanjasakonceptompotrošačevogviška.

OKTOBARSKA REVOLUCIJA64, odnosno vrednost koja proističe iz plaćanja cene p kada je referentna cena

p*. Međutim, šta je zapravo referentna cena? Taler smatra da je jedan od najvažnijih fak-tora koji utiče na referentnu cenu upravo percepcija fer cene. Neki pojedinci će se pona-šati pošteno čak i u anonimnom okruženju u kome reputacija nema nikakvu ulogu. Neki će biti voljni da se odreknu nekih resursa samo da bi kaznili pojedince koji su se prema njima poneli nepošteno (ovo je i ranije bilo pokazano kroz igru ultimatuma). Konačno, postoje pojedinci koji bi se resursa odrekli da bi sproveli kaznu čak i kada je nepošteno ponašanje nije bilo usmereno ka njima, već ka trećem licu.

Rast cene je često prihvatljiv za potrošače ukoliko oni znaju da je uslovljen rastom cene inputa, ali prilično neprihvatljiv ukoliko se duguje tržišnoj moći. Ovo se može ilustrovati primerom rasta cene lopata nakon snežne oluje (The Committee for the Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel, 2017, str. 18). Ukoliko je cena lopata 15 dolara, a nakon oluje radnja podigne cenu na 20 dolara, potrošači mogu odbiti da kupe lopatu upravo zato što smatraju da transakcija nije fer. Na taj način korisnost transakcije može da utiče na alociranje dobara na tržištu smanjujući fleksibilnost cena. Umesto da se pove-ća cena lopata, moguće je da će doći do racionisanja.20 Rigidnost cena se može ogledati i u činjenici da će cene u manjoj meri reagovati na promene tražnje nego na promene u troškovima. Slično, cene će biti fleksibilnije u slučaju rasta nego u slučaju pada troškova. Konačno, snižavanja cena će pre biti označena kao popusti na regularnu cenu nego kao pad regularne cene.

Na kraju, treba dodati da je Taler zajedno sa Kanemanom (Kahneman, Knetsch, & Tha-ler, 1986, str. S290-S292) učestvovao u formulisanju eksperimenta pod nazivom igra diktatora.21 U ovoj igri student je trebalo da izvrši raspodelu sume od 20 dolara između sebe i nasumično izabranog kolege. Jedna mogućnost bila je raspodela 18:2 u sopstvenu korist, druga mogućnost je bila jednaka raspodela. Ispostavilo se da je 76% studenata podelila sumu na jednake delove. U drugom delu eksperimenta student se uparuje sa nasumično izabrana dva studenta koji su u prvom delu igre napravili različite izbore.22 Pred studentom stoje dve mogućnosti:

Raspodela 1

5 dolara sebi, 5 dolara studentu koji je u prvoj fazi igre bio fer i delio sumu od 20 dolara na jednake delove, i ništa studentu koji je uzeo 18 dolara u prvom delu igre.

Raspodela 2

6 dolara sebi, ništa studentu koji je bio fer u prvom delu igre i 6 dolara studentu koji je uzeo 18 dolara u prvom delu igre.

20 Ujednojanketi(Kahneman,Knetsch,&Thaler,1986,str.S286-S288)ukojojjetrimetodaalokacijetrebalorangiratipokriterijumupoštenja,kaonajpoštenijimetodizabranoječekanjeuredu,nadrugommestujebilalutrija,dokjetre-ćemestozauzeosistemaukcije.Izgledadasuponekadpojedincispremnidažrtvujuefikasnostzaraddrugihciljeva.

21 Eksperimentjesprovedenizaigruultimatuma,aliuovomkratkompregledunećebitirečioovojigri.Videti:(Kahne-man,Knetsch,&Thaler,1986,str.S288-S290).

22 Postojalajeitrećaraspodelaukolikosudvastudentasakojimasevršiuparivanjenapravilaisteizbore,alizapoentukojuželimodaiskažemotrećaraspodelanijenaročitobitna.


Izborom prve raspodele pojedinci potvrđuju da su spremni da se odreknu barem jednog dolara kako bi kaznili nepošteno ponašanje iskazano prema trećim licima.

3.4. Bihevioralne finansijeUkoliko želite da snimite film o košarci morate pozvati Majkl Džordana, ukoliko želite da snimite dokumentarac o gitaristima verovatno ćete pomenuti ime Džimija Hendriksa, a da je Ričard Taler otac bihevioralnih finansija (uz dobitnika Nobelove nagrade za 2013. godinu Roberta Šilera) potvrđuje i njegovo angažovanje na filmu Opklada veka (The Big Short) u kojem zajedno sa pevačicom Selenom Gomez sedi u Kazinu objašnjavajući gledaocima na jednostavan način šta je sintetizovana kolateralizovana dužnička obaveza (synthetic CDO) koristeći se primerom čuvene zablude (hot-hand fallacy) koja je inicijal-no bila vezana za oblast košarke.

Preostaje da u nastavku u vrlo kratkim crtama pomenemo nekoliko doprinosa koji se odnose na oblast bihevioralnih finansija. Talerovo angažovanje u ovoj oblasti moglo bi se grubo podeliti u dve oblasti (The Committee for the Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel, 2017, str. 22-24). Prva se odnosi na uticaj psihologije investi-tora na cene imovine. Druga se tiče potrage za dokazima kršenja zakona jedne cene na finansijskim tržištima.

Standardna dogma glasi da racionalni trgovci imaju „tačna“ verovanja koja se revidiraju po osnovu Bajesovog pravila u trenutku pristizanja novih informacija. Taler je zajedno sa svojim kolegama, poredeći dobitničke i gubitničke akcije, pokazao da imamo razloga da verujemo da postoji preterana reakcija na nove informacije. Takođe, kao važniji dopri-nos ističemo bihevioralno tumačenje zagonetke akcijske premije: nalaza da je prosečna razlika prinosa na akcije i trezorske zapise prevelika da bi se mogla objasniti modelima očekivane korisnosti.23 Naime, pokazuje se da postoje dva faktora koji utiču da pojedinci ne žele da prihvate rizik: veća odbojnost prema gubitku i često revidiranje sopstvenih performansi. Upravo je kombinacija ova dva faktora u stanju da pruži moguće objašnjenje ove zagonetke. Pored toga, Taler je u brojnim radovima pokušavao da pronađe dokaze koji jasnije govore o granicama arbitraže, odnosno kršenju zakona jedne cene.24

4. TALEROVA TEORIJA PODSTICAJAJedna od važnih ideja koju Taler zastupa jeste ideja takozvanog „gurkanja“ (eng. nudge). Iako je širok dijapazon problema na koji bi se ova ideja mogla primeniti, mi ćemo je ilu-strovati jednostavnim primerom iz Talerove knjige (Thaler & Sunstein, 2012, str. 1-14). Karolina je master nutricionista i direktor koji je zadužen za opskrbljivanje škola hranom. Hiljade škola i stotine hiljade dece hrane se u njenim kafeterijama svakog dana. Jedne večeri uz bocu vina, razgovarajući sa svojim prijateljom Adamom koji je konsultant sa

23 ZaanalizuakcijskepremijeuSrbijivideti:(Božović,2015).24 Zadomaćueksperimentalnustudijuoneefikasnostitržištanakonnaglihivelikihpromenaudividendamavideti:

(Draganac, 2017).

OKTOBARSKA REVOLUCIJA66izvrsnim statističkim veštinama, ona dolazi na ideju da sprovede eksperiment u školama kako bi proverila da li aranžman hrane utiče na izbore koji deca prave. Nakon sprovede-nog eksperimenta ispostavilo se da se jednostavnom promenom aranžmana hrane može uticati na potrošnju određenih namirnica (promena potrošnje i do 25%). Mala promena u kontekstu u stanju je, dakle, da kod dece kao i odraslih izazove značajne promene u obrascima potrošnje. Tako je pred Karolinom po mišljenju Talera stajalo nekoliko opcija:

1. Aranžirati hranu tako da studenti budu u najboljoj poziciji, imajući u vidu sve okol-nosti.

2. Aranžirati hranu nasumično.

3. Pokušati aranžirati hranu tako da deca izaberu istu hranu koja bi i samostalno iza-brala.

4. Maksimizirati prodaju artikala za koje su dobavljači spremni da ponude najveći mito.

5. Jednostavno maksimizirati profit.

Opcija 1 je primamljiva, ali zvuči paternalistički. Međutim, alternative su još gore, smatra Taler.

Opcija 2 može delovati fer, principijelno, pa čak i neutralno. Međutim, ako se hrana bude nasumično postavljala u nekim školama deca će jesti zdravo, a drugim neće. Ovo bi mo-žda bilo poželjno kada ne bismo imali znanje o tome da aranžman utiče na prodaju, ali sada kada to znanje imamo možda ćemo poželeti da napravimo drugačiji izbor.

Opcija 3 može delovati kao plemenit pokušaj da se izbegne bilo koja vrsta nametanja. Međutim, ovu opciju je teško implementirati. Ako svaki tip aranžmana utiče na izbor, šta su zapravo prave preferencije dece? Nemoguće je izbeći neki tip aranžmana.

Opcija 4 zvuči jako primamljivo za nekoga ko se nalazi na poziciji direktora, ali Karolina je časna i poštena i ne želi da koristi ovu vrstu moći.

Konačno, opcija 5 ima određenu privlačnost, naročito ukoliko Karolina smatra da je najbolja kafeterija upravo ona koja je u stanju da ostvari najviši profit. Međutim, da li bi Karolina trebalo da prihvati ovu opciju ukoliko bi ona dovela do toga da deca budu manje zdrava?

U primeru koji Taler opisuje otvara se jedno vrlo važno pitanje: može li informacija biti u pravom smislu te reči „čista“? Primerom se nudi i odgovor na to pitanje, a on je nega-tivan. Uzalud su neki autori pokušavali da ulogu reklame razdvoje na „informacionu“ i „ulogu promene preferencija“. Kao što smo davno naučili od Frenka Najta (Knight, 1939, str. 364-365), takvu granicu je nemoguće povući. Iz Talerovog jednostavnog primera jasno je da ne postoji neutralna opcija. Nemoguće je da ne bude primenjen nijedan aran-žman, a čim je primenjen neki aranžman on će uticati na naše izbore.

Tako Karolina igra ulogu arhitekte izbora. Na njoj je odgovornost da organizuje kontekst u kome ljudi donose odluke (Thaler & Sunstein, 2012, str. 2). Mnogi od nas imaju ovu ulogu, a da nje možda nisu svesni, tvrdi Taler: onaj ko dizajnira izgled i redosled na gla-sačkim listićima, doktor koji pacijentu treba da predstavi različite opcije u pogledu tret-


mana lečenja, tvorac forme prijavljivanja za penzioni ili plan zdravstvenog osiguranja u nekom preduzeću ili roditelj koji opisuje opcije u pogledu školovanja svom detetu. Imajući u vidu činjenicu da ne postoji nešto što bi se moglo nazvati neutralnim „dizajnom“, Taler zauzima poziciju takozvanog libertarijanskog paternalizma za koji tvrdi da ne predsta-vlja oksimoron, uprkos činjenici da se na prvi pogled kombinuju kontradiktorni koncepti (Thaler & Sunstein, 2003, str. 1160-1167). Libertarijanski paternalisti veruju da bi ljudi trebalo da imaju “slobodu izbora” (Fridman, 1996, str. 19-25) i da paternalizam na nju ne bi smeo da utiče. Paternalistički aspekt leži u tvrdnji da je legitimno da arhitekte izbora utiču na ponašanje ljudi kako bi učinile njihov život dužim, zdravijim i boljim. Još preci-znije, Taler tvrdi da je politika paternalistička utoliko što pokušava da utiče na izbore tako da subjekti koji prave izbor budu u boljem položaju, ali na osnovu sopstvene procene (Thaler & Sunstein, 2012, str. 4). U tom smislu, moguće je definisati i Talerov podsticaj kao bilo koji aspekt arhitekture izbora koji menja ponašanje ljudi na predvidiv način ne zabranjujući pritom nijednu od opcija ili značajno menjajući ekonomske podsticaje. Štavi-še, da bi intervencija predstavljala „gurkanje“, ona mora biti jednostavna, a trošak njenog izbegavanja mora biti mali. Aranžiranje voća na policama u visini očiju predstavlja primer ovakvih podsticaja, ali to nije slučaj sa zabranom konzumiranja „brze“ hrane (Thaler & Sunstein, 2012, str. 4-5).

5. KRATAK KRITIČKI OSVRTVešto je izabran Talerov uvodni primer (Thaler & Sunstein, 2012, str. 1-14) koji ima za cilj da predstavi moćnu ideju libertarijanskog paternalizma. Međutim, iza ove ideje se po mišljenju autora kriju - kako bi to pripadnici austrijske škole sročili – nedovoljno eksplicit-ne socijalističke, odnosno „inženjerske“ ideje. Podsećamo, Taler smatra da paternalizam ne utiče negativno na slobodu izbora jer se pokušava uticati na izbore pojedinaca tako da oni budu u boljem položaju na osnovu sopstvenih procena. Upravo ovde se krije zamka. Da bi se ljudima „gurkanjem“ pomoglo, neophodno je najpre pretpostaviti da smo u sta-nju da sudimo o tuđim motivima za akciju. Čini se da je u kontekstu ovog pitanja dovoljno podsetiti na nekoliko davno izrečenih stavova Ludviga fon Mizesa (Mises, 1998, str. 18-21). On tvrdi da postoji samo jedna hipoteza sa kojom nauka može da radi, a to je da je svaka akcija nužno racionalna. Pojam racionalne akcije stoga predstavlja pleonazam. Cilj svake akcije sastoji se u zadovoljavanju preferencija onoga koji dela, ali niko ne može biti u stanju da sudi o tuđim preferencijama. Mizesovim rečima: „Niko nije kvalifikovan da proglašava šta bi nekog drugog čoveka učinilo srećnijim ili manje nezadovoljnim“ (Mises, 1998, str. 19).25

Istina, Talerov stav bi se donekle mogao braniti postavljajući problem u kontekst in-stinkt-psihologije. Naime, činjenica je da Taler situacije u kojima je moguće primeniti njegovu teoriju podsticaja ne vidi kao akcije jer najčešće predstavljaju rezultat delovanja sistema 1, tj. Kanemanovog sistema brzog mišljenja. One u tom smislu pre predstavljaju suprotnost akciji: „…suprotnost akciji ne predstavlja iracionalno ponašanje, već reaktivan odgovor na nadražaje od strane telesnih organa i instinkti koji se ne mogu kontrolisati voljom osobe o kojoj je reč“ (Mises, 1998, str. 20).26

25 Prevod autora.26 Prevod autora.

OKTOBARSKA REVOLUCIJA68Mizes bi, razume se, smatrao da je ovakva odbrana uzaludna jer čovek u krajnjoj liniji nije biće koje se ne može oduprti impulsima koji zahtevaju najhitnije zadovoljavanje. On je u stanju da racionalizuje svoje ponašanje, te da suzbije svoje instinkte i emocije. On ne predstavlja marionetu svojih apetita. Muškarac ne hvata za ruku i odvodi svaku ženku koja pobudi njegova čula, ne proždire svako parče hrane koje ga mami niti napada svakog čoveka kojeg bi želeo da ubije. Čovek rangira svoje želje. On bira, on dela. Upravo to ga razlikuje od zveri. On je biće koje ima inhibicije, biće koje može da savlada i potisne svoje impulse i želje (Mises, 1998, str. 16). U krajnjoj liniji, za čoveka, živeti predstavlja ishod izbora, to je vrednosni sud (Mises, 1998, str. 19).

Međutim, čak i kada bismo prihvatili liniju odbrane po osnovu instinkt-psihologije, ostaje sporan zaključak koji se iz ovakvog razmišljanja izvodi. Čak i da smo u posedu određenog tipa znanja o čovekovom funkcionisanju koje Taler pretpostavlja, otvara se pitanje kako bi trebalo koristiti ovo znanje? Čini se da smo citirajući Mizesa u prethodnom pasusu skrenuli pažnju da bi problem možda trebalo pogledati iz ugla evolucije.

Hteli bismo ovom prilikom da skrenemo pažnju na još jednu opasnost. Pomenuli smo ranije da bi se ideja libertarijanskog paternalizma mogla tumačiti kao „inženjerska“. Na-ime, Fridmanova instrumentalistička metodologija jeste moćna, ali nam ne ostavlja mo-gućnost da se bavimo vrednosnim sudovima. Upravo u kontekstu „teorija se prihvata zato što radi (daje dobra predviđanja)“ opasno je pozivati se na bilo koju vrstu paternalizma, naročito ukoliko se pritom pokušava očuvati ideja o slobodnom izboru. Zato ćemo se na ovom mestu pozvati na stavove Fridriha fon Hajeka, posebno one izrečene u Kontrare-voluciji nauke.27

Hajek govori o eksplicitnoj tendenciji primene inženjerskih tehnika na rešavanje dru-štvenih problema. Primena inžinjerske tehnike na čitavo društvo zahteva da centralni organ poseduje potpuno znanje o celokupnom društvu koje je istog tipa kao i znanje koje inženjer poseduje u pogledu ograničenog problema kojim se bavi. Zato se centralno planiranje mora zasnivati na pretpostavci da je potpuna koncentracija relevantnog zna-nja moguća. Otuda se pojavljuje i karakteristika inženjera da imputiraju sopstveni cilj28 drugima, što je naročito opasno ukoliko je prikriveno, kao u slučaju ideje libertarijanskog paternalizma. Inženjeri, stavljajući se u poziciju Bogova, zaboravljaju da oni predstavljaju deo društvenog procesa koji podrazumeva da svi pojedinačni učesnici treba da donose odluke. Uspešno rešenje ne može počivati na autoritetu koji se direktno bavi objektivnim činjenicama, već se mora zasnivati na metodi korišćenja znanja raspoređenog među svim članovima društva, znanja za koje centralni autoritet ne zna u čijem je posedstvu niti zna da li uopšte postoji. Imajući ovo u vidu, celokupno znanje se ne može koristiti tako što će se svesno integrisati u koherentnu celinu, već samo putem nekog mehanizma koji će delegirati određene odluke onima koji ga poseduju, i za tu svrhu, pružiti im informacije o

27 Zapregledskupaesejaobjavljenih1952.godineuknjiziKontrarevolucijanauke,konsultovatiautorakojipredstavljaautoritetnaovimprostorimauoblastiaustrijsketeorije:(Stojanović,2006,str.167-170).

28 Ovdenamernokoristimojedninu„cilj“umestodagovorimoo„ciljevima“.Ukrajnjojliniji,naukamoraraditisanekomvrstomsamerljivosticiljeva,štoproblemsvodinaostvarivanjejedinstvenogciljakojisemožeopisati,recimo,maksimiziranjemnekefunkcije(korisnosti,profita,proizvodnje,itd.).Oodređenimproblemimasamerljivosticiljevauekonomiji, videti: (Njegovan, 2016).


opštoj situaciji koje će im omogućiti da najbolje iskoriste posebne okolnosti za koje samo oni znaju.29 Upravo na ovaj način funkcionišu „tržišta” (Hajek, 1999, str. 93-94).30

Prethodno izrečenim stavovima trebalo bi pridružiti i stav Keneta Eroua koji se značajno ne razlikuje. U svom predavanju povodom prijema Nobelove nagrade Erou ističe da svaki pojedinac ima želje za koje se očekuje da ih sledi imajući u vidu nametnuta ograničenja. Tačno je da će se u nekom idealnom socijalističkom društvu pojedinci ponašati u skladu sa idejama zajedničkog dobra oko kojih postoji opšta saglasnost. Međutim, zanemarujući činjenicu da je reč o utopiji, Erou ističe da mu se takav koncept nimalo ne dopada jer zanemaruje činjenicu i vrednost pojedinačne raznolikosti. Slično, čak ni idealno soci-jalističko društvo ne može da smanji raznolikost informacija o proizvodnim metodama jednostavno zato što postoji trošak sticanja informacija. Otuda i potreba za koordinaci-jom, problem kojim se bavi ekonomska teorija još od vremena Adama Smita (Arrow K. J., 1974, str. 254).

Da bismo dali konkretnije tumačenje, vratimo se direktno na Talerov primer direktorke koja se bavi aranžiranjem hrane. Pravi libertarijanac morao bi ponuditi drugačije rešenje od Talerovog. Iako nasumičnost u aranžiranju hrane može na prvi pogled delovati kao jedino moguće rešenje, mi želimo da argumentujemo da rešenje treba potražiti u samoj problematičnoj konstrukciji primera iza kojeg se kriju socijalističke ideje. Podsećamo, u primeru je reč o direktorki koja donosi odluku koja će se ticati stotine hiljada dece. Zašto se izgubila ideja konkurencije? Zar ne bi trebalo da imamo veliki broj arhitekti izbora koji konkurišu jedni drugima? Oni bi mogli da se odluče za bilo koju od ponuđenih pet alter-nativa. Nebitno je koja je alternativa izabrana dokle god je uticaj arhitekte zanemarljivo mali (odnosi se na mali deo od celokupnog skupa dece). Štaviše, imajući u vidu da je reč o igri koja se ponavlja, da li bi trebalo govoriti o evoluciji?

Od nauke se danas očekuje mnogo. Ona je postala naša religija i to ne zato što obećava, ne zato što predstavlja put ka istini, već zato što radi. Zapanjujuće je u kojoj meri je u društvenoj nauci prisutan inžinjerski pristup. On nije ograničen samo na ovde pomenutu ideju libertarijanskog paternalizma. Zato se, smatramo, društvene nauke u sve većoj meri moraju okrenuti moralnim pitanjima. „Zbog toga što moralne nauke teže da nam pokažu takve granice našoj svesnoj kontroli, dok progres prirodnih nauka stalno proširuje doseg svesne kontrole, prirodnjak se tako često buni protiv učenja moralnih nauka. Naročito ekonomije…Velika lekcija poniznosti kojoj nas nauka uči, da nikada ne možemo biti svemogući ili sveznajući, ista je kao ona svih velikih religija: čovek nije i nikada neće biti bog pred kim se mora pognuti“ (Hajek, 1999, str. 94-97).

6. ZAKLJUČAKPisanje ovog članka bilo je za autora poput sakupljanja sa poda mrvica hleba koje odrasli prosipaju dok ga prave i seku. Uprkos kritičkim razmatranjima iz poslednjeg odeljka, ne

29 ZadetaljanpregledHajekove„igrekoordinacije“iidejespontanogporetkavideti:(Stojanović,2009,str.91-102).30 PodsećamonaHajekovereči:„Mogućnostdaljudikojiživezajednomiroljubivoegzistirajuiimajuuzajamnukorist,

adapritomenemorajudaseusaglaseokozajedničkihkonkretnihciljeva,idasupritomvezanisamoapstraktnimpravilimaponašanja,bilojenajvećeotkrićedokogasuoniikadadošli.“(Stojanović,2009,str.97)

OKTOBARSKA REVOLUCIJA70bi trebalo pomisliti da bi onaj koji sakuplja mrve mogao da iskaže bilo kakvo nezadovolj-stvo napravljenim hlebom. To nije bio cilj ovih razmatranja.

Ideje su ono što nas pokreće i otuda njihova ogromna moć. Prikrivanje vrednosnih sudova ispred sebe stavlja jedan ne tako veličanstven cilj jednoumlja. Ohrabruje činjenica da su se, do ovog trenutka, svi pokušaji da se ono uspostavi završavali neuspehom. Da li to znači da se treba prepustiti magiji trenutka, u ovoj veličanstvenoj noći u kojoj budući naraštaji sanjare na krilima vetrova promena? Nažalost, ni suprotne težnje ne pružaju nam utehu. Pa ipak, smenjivanje ideja slobode i višeg cilja u našim srcima predstavlja poslednje utočište nade koja u nama tinja.

***

Dobitnik Nobelove nagrade za 2002. godinu Danijel Kaneman je 2011. godine objavio knjigu pod imenom Misliti, brzo i sporo (Thinking, fast and slow). Nije bilo potrebno mnogo vremena da se ona prevede na srpski jezik. Sasvim sigurno, ne bi trebalo mnogo da čekamo ni na prevod neke od knjiga iz opusa Ričarda Talera.

LITERATURAArrow, K. J. (1974). General Economic Equilibrium: Purpose, Analytic Techniques, Collective Choice. The American Economic Review, 64(3), 253-272.

Arrow, K. J. (1986). Rationality of Self and Others in an Economic System. The Journal of Business, 59(4, part 2 The Behavioral Foundations of Economic Theory), S385-S399.

Božović, M. (2015). Akcijska premija u Srbiji: drugačija vrsta zagonetke. Ekonomske ideje i praksa, 18, 69-90.

Camerer, C. F., & Loewenstein, G. (2004). Behavioral Economics: Past, Present, Future. In C. F. Camerer, G. Loewnstein, & M. Rabin (Eds.), Advances in Behavioral Economics (pp. 3-51). New Jersey: Princeton University Press.

Coase, R. H. (1960). The Problem of Social Cost. Journal of Law and Economics, 3, 1-44.

Dhami, S. (2016). The Foundations of Behavioral Economic Analysis. New York: Oxford University Press.

Dimitri, N., & van Eijck, J. (2012). Time Discounting and Time Consistency. In J. van Eijck, & R. Verbrugge (Eds.), Games, Actions and Social Software, LNCS 7010 (pp. 29-39). Amsterdam: Springer.

Draganac, D. (2017). Do Dividend Shock Affect Excess Returns? An experimental Study. Economic Annals, 42(214), 45-86.


Fisher, I. (1930). The theory of interest, as determined by impatience to spend income and opportunity to invest it. e-book: Liberty Fund, The online library of liberty.

Frederick, S., Loewenstein, G., & O’Donoghue, T. (2002). Time Discounting and Time Preference: A Critical Review. Journal of Economic Literature, 40, 351-401.

Fridman, M. (1996). Sloboda izbora. Novi Sad: Global book.

Gilboa, I. (2013). Racionalni izbor. Zagreb: Mate.

Hajek, F. (1999). Kontrarevolucija nauke - istraživanja o zloupotrebi razuma. Podgorica: CID.

Kahneman, D., & Tversky, A. (1979). Prospect Theory: An Analysis of Decision under Risk. Econometrica, 47(2), 263-291.

Kahneman, D., Knetsch, J. L., & Thaler, R. H. (1986). Fairness and the Assumptions of Economics. The Journal of Business, 59(4, part 2), S285-S300.

Kaneman, D. (2015). Misliti, brzo i sporo. Smederevo: Heliks.

Knight, F. H. (1939). Imperfect Competition. Journal of Marketing, 3(4), 360-366.

Koopmans, T. C. (1960). Stationary Ordinal Utility and Impatience. Econometrica, 28(2), 287-309.

Kostić, A. Đ. (2010). Kognitivna psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike.

Mises, L. (1998). Human Action - A Treatise on Economics. Auburn: The Ludwig von Mises Institute.

Njegovan, N. (2016). Ponovo o proporcionalnosti, deljivosti i prinosima na obim. In Tematski zbornik radova: Ekonomska politika i razvoj. Beograd: Ekonomski fakultet u Beogradu.

Proudhon, P.-J. (1840). Što je vlasništvo? i drugi spisi. Zagreb: Globus.

Samuelson, P. A. (1937). A Note on Measurement of Utility. The Review of Economic Studies, 4(2), 155-161.

Simon, H. A. (1957). Models of Man - social and rational. New York: John Wiley & Sons, Inc.

Simon, H. A. (1978). Rational Decision Making in Business Organizations. American Economic Review, 69(4), 493-513.

Stojanović, B. (2006). Fridrih Fon Hajek. Ekonomski anali, 168, 159-174.

OKTOBARSKA REVOLUCIJA72Stojanović, B. (2009). Osnove austrijske teorije. Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Thaler, R. (1985). Mental Accounting and Consumer Choice. Marketing Science, 4(3), 199-214.

Thaler, R. H. (2015). Misbehaving - How Economics Became Behavioural. London: Penguin books.

Thaler, R. H., & Shefrin, H. M. (1981). An Economic Theory of Self-control. Journal of Political Economy, 89(2), 392-406.

Thaler, R. H., & Sunstein, C. R. (2003). Libertarian Paternalism Is Not an Oxymoron. The University of Chicago Law Review, 70(4), 1159-1202.

Thaler, R. H., & Sunstein, C. R. (2012). Nudge - Improving decisions about health, wealth and hapiness [Kindle edition]. Penguin books.

The Committee for the Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel. (2017). Richard H. Thaler: Integrating Economics with Psychology. Stockholm: The Royal Swe-dish Academy of sciences.

Trifunović, D. (2012). Altruizam i egoizam u biheviorističkoj teoriji igara. Ekonomske ideje i praksa, 5, 7-20.

Varijan, H. R. (2014). Mikroekonomija - moderan pristup. Beograd: Ekonomski fakultet, Beograd.

Vučković, V. (2004). Daniel Kahneman, Vernon L. Smith. In B. Pelević (Ed.), Ekonomisti Nobelovci 1990-2003 (pp. 503-507). Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonom-skog fakulteta u Beogradu.


DIMITAR TOČKOV1

[email protected]

VEZA IZMEDJU NIVOA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI

THE RELATION BETWEEN FOREIGN DIRECT INVESTMENTS AND EMPLOYMENT IN THE REPUBLIC OF SERBIA

JEL KLASIFIKACIJA: E22, E24

APSTRAKT:

Strane direktne investicije (SDI) su značajan izvor kapitala u zemljama u razvoju i kao takve podstiču povećanje trgovine, zaposlenosti, rast i razvoj ovih zemalja, a doprinose i makroekonomskoj stabilizaciji i otvorenosti privrede. Međutim, da li će SDI same generi-sati rast zaposlenosti zavisi od mnogo faktora. Predmet rada su SDI u funkciji povećanja zaposlenosti, odnosno ispitivanje uzročno-posledične veze između SDI i zaposlenosti u Srbiji. Analizirani su tokovi ključnih makroekonomskih varijabli, zaposlenosti i SDI nakon ekonomske recesije iz 2008. godine korišćenjem deskriptivnih i ekonomsko-statističkih

1 Doktorand Univerziteta u Beogradu, Ekonomski fakultet u Beogradu

VEZA IZMEDJU NIVOA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI74metoda. Dobijeni rezultati ukazuju da SDI zaista utiču na povećanje zaposlenosti u Srbiji u posmatranom periodu.

APSTRACT:

Foreign direct investments (FDI) are significant source of capital inflow in developing countries but also they incent increase of trade, employment, growth and development for those countries, contributing to macroeconomic stabilization and openness of one economy. However, whether investments will generate employment growth depends on many factors. Main subject of the paper are FDI in the function of employment growth and analysis of causal relation between FDI and employment in Serbia. Flows of main macroeconomic aggregates, employment and FDI in the post-recessionary period after 2008 are analyzed using descriptive, economic and statistical methods.

KLJUČNE REČI:STRANE DIREKTNE INVESTICIJE, ZAPOSLENOST, SRBIJA

KEY WORDS:FOREIGN DIRECT INVESTMENTS, EMPLOYMENT, SERBIA


1. UVODU literaturi postoje brojne definicije stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI). I. A. Moosa (2002) navodi tri definicije SDI. Prema prvoj definiciji SDI predstavljaju proces u kome rezidenti jedne zemlje (izvor SDI) uspostavljaju vlasništvo ili preuzimaju većinski paket akcija jednog preduzeća u drugoj zemlji sa ciljem uspostavljanje kontrole nad proiz-vodnjom, distribucijom ili drugim aktivnostima preduzeća u toj zemlji. Međunarodni mon-etarni fond SDI vidi kao investicije koje su preduzete sa ciljem uspostavljanja dugoročne kontrole nad preduzećem u privredi inostrane zemlje iz koje ne potiče investitor, dok prema definiciji Konferencije UN o trgovini i razvoju (u daljem tekstu: UNCTAD), SDI uključuju dugoročni interes i kontrolu nad preduzećem u jednoj privredi od strane en-titeta koji nije rezident u zemlji iz koje potiče investitor2. SDI mogu doprineti privrednom razvoju zemlje domaćina, s obzirom da u slučaju zemalja u usponu postoji hroničan nedostatak investicija koji je neophodan za ubrzanje privrednog rasta i razvoja. Takođe, SDI direktno ili indirektno mogu da doprinesu prenosu i razmeni znanja i tehnologija, povećanju zarada i zaposlenosti, institucionalnoj transformaciji privrede u smeru jačanja institucija, razvoju finansijskih tržišta, makroekonomskoj stabilizaciji i drugo. U kojoj meri će SDI imati pozitivan uticaj na zemlju domaćina zavisi od mnogo faktora, u prvom redu od tipa investicije (da li se radi o otvaranju novih kapaciteta ili revitalizaciji postojećih), otvorenosti privrede, od makroekonomskih performansi i stepena razvijenosti zemlje. Predmet analize ovog rada će biti zavisnost SDI i nivoa zaposlenosti u Republici Srbiji, koja će biti analizirana korišćenjem deskriptivnih i ekonomsko-statističkih metoda.

Tokom poslednjih nekoliko decenija u zemljama istočne Evrope, a naročito u Srbiji u poslednjih dvadeset godina, privlačenje investicija je glavna tema političko-društvenog diskursa, jer se SDI vide u javnosti kao sredstvo povećanja ekonomskog rasta, izvoza i zaposlenosti. Posebno ako se uzme u obzir hronična nezaposlenost, koja ima strukturni karakter u Srbiji, SDI mogu biti put rešavanja ovog problema. Za Mickiewicz, Radosević i Varblane (2010), SDI predstavljaju potencijal za rešavanje nekih od ekonomskih prob-lema u zemljama istočne Evrope – kroz otvaranje novih radnih mesta preko izgradnje novih proizvodnih kapaciteta ali i rast zarada usled povećanja produktivnosti. Prema UNCTAD-u, osim transfera tehnologije, znanja, povećanja produktivnosti i izvoza, SDI proizvode još četiri efekta koji se odnose na otvaranje novih radnih mesta: (1) kreiranje novih radnih mesta kroz otvaranje novih proizvodnih kapaciteta, (2) efekat istiskivanja, koji postoji kada SDI doprinose povećanju konkurentnosti, što dovodi do smanjenja rad-nih mesta u konkurentskim preduzećima, (3) veće zarade koje nude firme osnivane sa SDI dovode do preuzimanje najkvalitetnijih radnika od ostalih firmi, i (4) gubitak radnih mesta, gde usled povećanja efikasnosti radnih procesa mnoga radna mesta prestaju da postoje ili postojeći radnici bivaju zamenjeni produktivnijim radnicima.

Neto efekti SDI u pogledu podsticanja zapošljavanja u mnogome zavise od tipa inves-ticija, odnosno da li se radi o izgradnji novih kapaciteta (tzv. greenfield investicijama) ili revitalizaciji postojećih, preko privatizacije ili preuzimanja postojećih kapaciteta. Ukupan efekat je dalje uslovljen otvorenošću zemlje domaćina i veličinom domaćeg tržišta, jer će od toga zavisiti kapacitet za poboljšanje izvoznih performansi, a samim tim i ot-varanje novih radnih mesta. Kapacitet same zemlje za veću utilizaciju SDI će zavisiti i od

2 Moosa, I.A. (2002), str. 1

VEZA IZMEDJU NIVOA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI76supstitucije postojećih kooperanata firme osnivane kao SDI sa domaćim dobavljačima, odnosno koliko radnih mesta će moći dodatno i indirektno da se otvore usled neke nove SDI. Ovi i drugi faktori su od posebne važnosti u poslednjih nekoliko godina, kada dolazi do zastoja u trgovinskim i investicionim tokovima usled nepovoljnih faktora globalnog ekonomskog okruženja i povećane volatilnosti na finansijskih tržištima.

Privredu Srbije od 2015. godine karakteriše povećana investiciona aktivnost, vođena rastom kapitalnih investicija i povećanjem SDI. Povoljno globalno okruženje (pre svega u zemljama evro zone), akomodativna monetarna politika Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije, preduzete mere poboljšanja poslovnog ambijenta i obilata politika subvencionisanja stranih investitora su doveli do visokog rasta SDI, uz rast od 45,9% u 2015. godini i 3,2% u 2016. godini. U obe godine je ostvaren prinos od oko 2 mlrd evra SDI (5,4% BDP u 2015. i 2016. godini, respektivno). Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u narednom periodu, međutim nešto umanjenim intenzitetom. Takođe, od 2014. godine se beleži konstantni trend smanjenja nezaposlenosti3, koja prema posled-njim merenjima beleži rekordnu nisku vrednost od 11,8% (drugi kvartal 2017. godine4). Istovremeno u 2016. godini u odnosu na 2013. godinu, beleži se trend smanjenja ne-zaposlenosti u zemljama Istočne Evrope (Srbija je zabeležila najveći pad nezaposlenosti od 7,1 p.p, što je daleko više nego u ostalim zemljama) usled snažnog rasta BDP od 8,6% (prosek regiona), međutim istovremeno u Srbiji je registrovan najmanji rast BDP-a od 1,7% u posmatranom periodu. Imajući u vidu navedenu činjenicu, u radu pred-met analize će biti registrovana nezaposlenost, prema podacima Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, koja sadrži sve relevantne podatke za analizu. U isto vreme, Srbije je u poslednje dve godine dobila dve prestižne titule kao svetski lider po broju otvorenih radnih mesta u 2016. godini, posmatrano prema broju stanovnika od strane IBM Global Locations Trend 2017, ali i prema istraživanju Ernst&Young, u kome se navodi da je Srbija šesta po broju novootvorenih radnih mesta proizašlih iz SDI u 2016. godini. Logično je ispitati detaljnije ove tvrdnje, s obzirom na postojeće raspoložive statističke podatke o broju zaposlenih, odnosno iznosu SDI u mil. evra.

2. PREGLED LITERATUREPrema Kejnzijanskoj teoriji, postoji jaka, direktna i izražena pozitivna korelacija između SDI i nivoa zaposlenosti, koja je logična i očekivana. Međutim, još uvek su prisutna diver-gentna mišljenja među ekonomistima u pogledu prirode te veze. Tako Baldwin (1995), ukazuje na to da jačina veze zavisi od tri faktora: (1) opsega zamene domaćih investicija SDI, (2) rasta izvoza intermedijarnih i kapitalnih proizvoda usled SDI, i (3) od toga da li su SDI usmerene ka kupovini postojećih kapaciteta ili otvaranju novih proizvodnih kapaciteta. Uopšteno govoreći, u literaturi, SDI mogu rezultirati povećanjem zaposlen-osti, očuvanjem postojećeg nivoa zaposlenosti i smanjenjem zaposlenosti. Do povećanja zaposlenosti dolazi kada se SDI odnose na otvaranje novih proizvodnih kapaciteta (tzv. direktni efekti). Ukoliko se SDI odnose na kupovinu postojećih kapaciteta, onda dolazi do očuvanja radnih mesta, te su efekti SDI neutralnog karaktera. U trećem slučaju, kada

3 MerenoprekoAnketeoradnojsnazi,kojusprovodiRepubličkizavodzastatistikunakvartalnojosnovi4 Republičkizavodzastatistiku,pristupljeno:31.avgusta,2017.


dolazi do smanjenja zaposlenosti, radi se o povlačenju investicija, odnosno do zatvaranju proizvodnih kapaciteta i otpuštanju radnika.

Nasuprot teorijskim i racionalnim očekivanjima o postojanju pozitivne korelacije između SDI i nivoa zaposlenosti, u nekim empirijskim istraživanjima ne postoje dokazi o posto-janju te veze. Vaistos (1976), ukazuje da su efekti SDI na zaposlenost zemlje domaćina relativno mali i da zavise od otvorenosti privrede, veličine investicija, koncentracije grane primaoca SDI i od organizacije kompanije koja investira (od supstitucije proizvodnje između njenih filijala). Тambunlertchai (1975), ukazuje na to da ne postoji veza između SDI i transfera tehnologije i know-how na zemlju domaćina, ali i da SDI ne doprinose rastu zaposlenosti, niti većem stepenu iskorišćenosti domaćih resursa i profitabilnosti usled velike kapitalne intenzivnosti proizvodnje i uvozne zavisnosti kompanija koje poslu-ju sa stranim kapitalom. Feldstein (1994), i Graham, Krugman (1991), ukazuju, između ostalog, da ne postoji veza između SDI i rasta zaposlenosti u razvijenim zemljama, što je potvrđeno na empirijskom primeru ekonomije SAD.

U radovima novijeg datuma, veza između zaposlenosti i SDI se ispituje primenom statističko-ekonomskih metoda. Prikaz nalaza istraživanja se može naći kod: Kurtishi-Kastrati (2013), Brancikova i Darmo (2014) i Wei (2013). Rezultati ovih empirijskih istraživanja su dvojaki. Dok sa jedne strane Mpanju (2012), za slučaj Tanzanije u perio-du 1990-2008. godine, Nunnenkamp, Bremont i Waldkirch (2010), za slučaj Meksika korišćenjem podataka panela za period od 1994. do 2006. godine, dokazuju pozitivnu vezu; u slučaju zemalja Latinske Amerike, sa druge strane, odnosno razvijenih evropskih zemalja u radu Ernst (2005) ta veza je skromno izražena, odnosno postoji samo blaga korelacija između pokazatelja. Nasuprot njima, u radovima, Braunstein i Epstein (2002), Spiezia (2004), i Vacaflores (2011) postoji pozitivna korelacija između zaposlenosti i nivoa SDI u zemljama Latinske Amerike, naročito kada je u pitanju kontingent radne snage – muškarci i u slučaju manje razvijenih zemalja. Istovremeno, Aaron (1999), do-kazuje da su SDI odgovorne za otvaranje 26 miliona radnih mesta u zemljama u usponu u 1997. godini, i indirektno još 41,6 miliona radnih mesta, usled angažovanja lokalnih kooperanata zemlje domaćina.

Kada je u pitanju veza između zaposlenosti i SDI u Srbiji, mnogi autori zagovaraju tezu o pozitivnom uticaju SDI na smanjenje nezaposlenosti. Tako, Kovačević (2016) ukazuje na pozitivno dejstvo SDI u smanjenju nezaposlenosti posredno preko povećanja izvoznih aktivnosti i angažovanja domaćih preduzeća kooperanata, naročito u prerađivačkoj in-dustriji. Sama struktura investicija u dosadašnjem periodu ukazuje na povezanost ovih procesa u Srbiji. Slični zaključci su iskazani kod Gligorić (2016), koja ekonometrijskim panel tehnikama dokazuje pozitivnu spregu između porasta izvoza i nivoa SDI i posred-no na povećanje zaposlenosti usled povećane izvozne potražnje u odabranim zemljama srednje i istočne Evrope. Gnjatović (2016) potencira stabilizaciono delovanje SDI na opštu privrednu aktivnost, preko korišćenja državnih podsticaja i mera regionalne poli-tike, uz veće angažovanje države u investicionim projektima, posebno u nerazvijenim područjima. Đorđević (2016) takođe uočava pozitivnu vezu između SDI i zaposlenosti, međutim potencira da empirijska istraživanja u slučaju zemalja Zapadnog Balkana ne idu u prilog toj tvrdnji, odnosno sa rastom SDI raste i stopa nezaposlenosti u ovim zem-ljama usled neprilagođene strukture investicija, koje su bile pravoshodno orijentisane ka uslugama u proteklom periodu, pa stoga ekonomska politika u narednom periodu mora

VEZA IZMEDJU NIVOA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI78biti orijentisana na privlačenje investicija u industrijskom sektoru preko poboljšanja po-slovnog ambijenta kako bi se privukao željeni rast SDI u cilju stimulacije izvoza i ukupnog privrednog razvoja5.

3. EFEKTI SDI U SRBIJI I METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJAU cilju sagledavanja efekata SDI na glavne makroekonomske pokazatelje Srbije, prvo je potrebno steći uvid u kretanje ovih indikatora, kao i njihovu vezu sa SDI u Srbiji.

Podaci u tabeli su prikazani po kvartalima od 2015. godine (q1 2015) do sredine 2017. godine (q2 2017). Informacije o kretanju nivoa SDI su preuzete od Narodne banke Srbije, budući da ova institucija vodi evidenciju o SDI u Srbiji. Ostali podaci: izvoz, uvoz, broj za-poslenih, zarade, produktivnost, jedinačni troškovi rada, bruto domaći proizvod (u daljem tekstu: BDP) u tekućim i stalnim cenama, pokrivenost izvoza uvozom, kao i korelacioni koeficijent svake od varijabli sa SDI su preuzeti od Republičkog zavoda za statistiku, odnosno obračunati od strane autora.

TABELA BR. 1. ODABRANE MAKROEKONOMSKE VARIJABLE I NJIHOVA VEZA SA SDI U REPUBLICI SRBIJI

IZVO

Z, U

MIL.

EVR

A

IZVO

Z, %

RAS

TA

UVOZ

, U M

IL. E

VRA

UVOZ

, % R

ASTA

BROJ

ZAP

OSLE

NIH,

U 0

00 LI

CA

BROJ

ZAP

OSLE

NIH,

% R

ASTA

BDP

U TE

KUĆI

M CE

NAMA

, % R

ASTA

BDP

U ST

ALNI

M CE

NAMA

, % R

ASTA

PROD

UKTIV

NOST

NETO

ZAR

ADE,

NOM

INAL

NO

NETO

ZAR

ADE,

NOM

INAL

NO, %

RAS

TA

JEDI

NIČN

I TRO

ŠKOV

I RAD

A

SDI,

U MI

L. EV

RA

POKR

IVEN

OST I

ZVOZ

A UV

OZOM

Q1 2015 2775 5,2 3875 8,7 1,882 2,2 0,4 -2,0 -3,9 41718 -0,3 3,8 339 72

Q2 2015 3194 11,0 4165 5,4 1,888 2,2 4,3 1,2 -0,9 44717 -0,6 0,4 441 77

Q3 2015 3042 9,2 4024 2,5 1,901 2,7 5,4 2,3 -0,4 44719 -0,5 -0,1 510 76

Q4 2015 3030 5,9 4324 6,7 1,903 2,2 3,4 1,1 -1,1 46592 0,5 1,6 514 70

Q1 2016 3084 11,0 3971 2,5 1,887 0,3 5,0 3,8 3,6 43588 4,5 0,9 480 78

Q2 2016 3474 8,8 4539 9,0 1,919 1,6 2,6 2,1 0,5 46549 4,1 3,6 404 77

Q3 2016 3353 10,0 4228 5,1 1,934 1,8 3,5 2,8 1,0 46041 3,0 1,9 492 79

Q4 2016 3511 16,0 4643 7,4 1,942 2,1 4,6 2,5 0,4 48165 3,4 3,0 485 76

Q1 2017 3516 14,0 4592 16,0 1,937 2,6 3,8 1,0 -1,6 45435 4,2 5,9 505 77

Q2 2017 3946 14,0 5015 11,0 1,975 3,0 4,1 1,3 -1,6 48670 4,6 6,2 487 79

Korelacija sa SDI

0,4 0,5 0,5 0,3 0,1 0,3 0,1 1 0,2

Izvor:NarodnabankaSrbije,RepubličkizavodzastatistikuRepublikeSrbije,obračunautora,pristupljeno1.10.2017. godine

5 Djordević,A.(2016),str.174


Zahvaljujući početnim snažnim investicijama u automobilskoj industriji od 2013. godi-ne, čime je pokrenut novi investicijski ciklus, započet je i trend rasta izvoza. Dodatnim investicijama, pre svega u prerađivačku industriju obezbeđeni su preduslovi za održava-nje trenda rasta izvoza i pored usporavanja privrednih kretanja u proizvodnji motornih vozila. Upravo povoljni trendovi i ranije pokrenute investicije u prehrambenoj, duvanskoj, mašinskoj, naftnoj, hemijskoj i farmaceutskoj industriji i industriji gume i plastike obez-beđuju široku i disperzovanu bazu izvoza u Srbiji. Istovremeno, beleži se rast uvoza usled neophodnih komponenti i repromaterijala potrebnih za pokretanje proizvodnje u mnogim delatnostima, ali i delom jačanjem privatne potrošnje. Međutim i pored relativno visokih stopa rasta uvoza u proteklom periodu, pokrivenost izvoza uvozom je povećana. Trajni i netrajni proizvodi za široku potrošnju delom se zamenjuju sa investicionim proizvodima, mašinama i opremom, što je indikator nastavka investicione aktivnosti u narednom peri-odu i poboljšane strukture uvoza. Istovremeno u strukturi izvoza raste učešće proizvoda visokog stepena obrade. Kao što je navedeno u Uvodu, rast zaposlenosti može biti i samo prividnog karaktera usled promene metodologije, odnosno neprilagođenosti Ankete na osnovu koje se meri. Međutim primetan je snažan rast zaposlenosti u prerađivačkom sektoru (ima najveći doprinos u rastu zaposlenosti), koji je i najveći primalac SDI. Ovaj rezultat upućuje na detaljniju analizu ukupnih SDI i kretanja ukupne zaposlenosti u Srbiji.

Preusmeravanjem SDI sa sektora usluga na izvozno-orijentisane grane obezbeđen je sna-žan preduslov za rast i otpornost izvoza u narednom periodu. Izvoz je znatno uvećan u odnosu na pretkrizni period (zahvaljujući ponovnom pokretanju proizvodnje u Železari Smederevo i fabrici FIAT u Kragujevcu usled privatizacije ovih kompanija, odnosno ulaska stranog kapitala) uz povećanje pokrivenosti uvoza izvozom i smanjenje spoljnotrgovin-skog deficita. Istovremeno, ove dve kompanije, zajedno sa još nekoliko kompanija koje su bile primaoci SDI u proteklom periodu su glavni nosioci izvoza, a pošto je izvoz jedan od glavnih pokretača rasta od 2012. godine, onda i rasta BDP uopšte. Takođe, od 2012. godine postoji trend povećanja produktivnosti, naročito u granama koje su neto primaoci SDI (automobilska industrija, industrija gume i plastike i u metalurgiji). Međutim, trend rasta produktivnosti nije bio praćen smanjenjem jediničnih troškova rada (odnos između produktivnosti i troškova rada), što takođe ide u prilog tezi da relevantne statistike zapo-slenosti u Srbiji nisu pouzdane.

U prethodnom periodu, SDI su obezbedile neophodni priliv svežeg kapitala, odnosno smanjile su jaz između nivoa domaće štednje i investicija. Efikasnost i efektivnost poslo-vanja preduzeća je podignuta na visok nivo, kao i produktivnost radnika. Međutim, visoka uvozna zavisnost privrede Srbije je ograničila potencijalno veći efekat investicija u Srbi-ji usled neusklađenosti proizvodnih procesa stranih i domaćih firmi. Naime, nemoguć-nost uključivanja većeg broja domaćih kooperanata limitira veći potencijalni efekat SDI u zemlji, usled nemogućnosti preduzeća osnovanih domaćim kapitalom da se prilagode potrebama stranih preduzeća, ali i nesposobnosti da iskoriste marketinške i kanale distri-bucije stranih preduzeća za ekspanziju na nova tržišta. Istovremeno, proizvodi preduzeća nosioca SDI namenjeni su prvenstveno stranim tržištima, pa stoga domaći potrošači u najvećem broju slučajeva ne dobijaju na kvalitetu proizvoda, dok ukoliko su ti proizvodi namenjeni domaćem tržištu, onda zamenjuju postojeće kanale marketinga i distribucije, pa se stoga tržište ne širi već se događa redistribucija vlasništva.

VEZA IZMEDJU NIVOA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI80 TABELA BR. 2. SDI I BROJ ZAPOSLENIH U SRBIJI, PO DELATNOSTIMA

UKUPNO POLJOPRIVREDA INDUSTRIJA GRADJDJEVINARSTVO USLUGE

BROJ

ZAP

OSLE

NIH*

SDI

BROJ

ZAP

OSLE

NIH*

SDI

BROJ

ZAP

OSLE

NIH*

SDI

BROJ

ZAP

OSLE

NIH*

SDI

BROJ

ZAP

OSLE

NIH*

SDI

Q1 2014 1841 325 39 7 466 86 89 25 1247 206

Q2 2014 1849 496 39 -10 467 214 89 22 1253 270

Q3 2014 1851 332 39 8 468 143 89 64 1255 117

Q4 2014 1861 347 37 -5 467 145 89 52 1268 156

Q1 2015 1882 405 36 38 468 168 87 36 1290 162

Q2 2015 1888 526 36 10 470 216 89 49 1293 252

Q3 2015 1901 594 37 10 474 171 89 75 1301 337

Q4 2015 1903 589 36 6 472 219 88 104 1306 261

Q1 2016 1887 544 33 6 471 163 84 57 1299 318

Q2 2016 1919 467 33 10 481 192 89 38 1315 227

Q3 2016 1934 535 34 11 487 196 91 102 1323 226

Q4 2016 1942 535 33 15 491 191 89 63 1329 266

Q1 2017 1937 560 33 6 493 179 85 55 1326 320

Q2 2017 1975 569 33 16 505 228 89 91 1348 233

Korelacija sa SDI

0,7 -0,3 0,5 0,2 0,4

*izraženou000

Izvor:NarodnabankaSrbije,RepubličkizavodzastatistikuRepublikeSrbije,obračunautora,pristupljeno1.10.2017. godine

Analizom korelacije između SDI i posmatranih varijabli, utvrđena je pozitivna veza. Naj-veća vrednost koeficijenta korelacije je utvrđena za vezu SDI i broja zaposlenih i uvoza (0,50 i 0,48, respektivno). Postojanje pozitivne korelacije između SDI i broja zaposlenih je očekivano i u skladu sa ekonomskom teorijom, međutim snažna korelacija SDI i nivoa uvoza govori o maloj dodatoj vrednosti proizvodnje u firmama koje su primaoci SDI. U prilog ovoj tvrdnji ide i podatak o vrednosti neto izvoza najvećih kompanija u Srbiji, pa tako na primer udeo neto izvoza u ukupnom izvozu FIAT Automobili Srbija i Železare Smederevo iznosi samo 26,1% i 5,3%, respektivno, dok je u slučaju Naftne industrije Srbije negativan, odnosno uvoz višestruko premašuje izvoz, u prvih devet meseci 2017. godine. Istovremeno korelacija između SDI i izvoza iznosi 0,38, što ukazuje na relativno visok značaj SDI za povećanje izvoza, a u nešto manjoj meri i za povećanje pokrivenosti uvoza izvozom (koeficijent korelacije 0,18). Pozitivna korelacija je prisutna i u slučaju veze SDI sa BDP, 0,33, dok je u manjoj meri pozitivna korelacija prisutna u slučaju vari-jabli – produktivnost i jedinačni troškovi rada (0,06 i 0,08, respektivno).


Istovremeno, testirana je korelacija između nivoa SDI po delatnostima i ukupnog broja zaposlenih po delatnostima u periodu od 2014. godine, u skladu sa dostupnim poda-cima o SDI po delatnostima, gde je utvrđen snažan stepen povezanosti SDI sa brojem zaposlenih ukupno u slučaju sektora: industrije, građevinarstva i usluga, dok je u slučaju veze između SDI i broja zaposlenih u poljoprivredi ta veza negativnog karaktera, odnosno povećanje investicija rezultuje smanjenjem broja zaposlenih u sektoru. Izostanak veze između SDI i zaposlenosti u slučaju sektora poljoprivrede u Srbiji je logičnog karaktera s obzirom da je delatnost veoma radno intenzivnog karaktera, pa i najmanje povećanje ulaganja smanjuje potrebu za radnom snagom. Istovremeno, kako poljoprivreda ima uče-šće od 1,7% u ukupnoj zaposlenosti, odnosno 2,0% u ukupnim SDI, vrednost dobijenog koeficijenta korelacije može se smatrati minornom kategorijom u ispitivanju veze između zaposlenosti i SDI.

Na Grafikonu br. 1 i Grafikonu br. 2 je prikazano učešće SDI po delatnostima, odnosno po granama prerađivačke industrije. Poseban prikaz investicija u okviru prerađivačke indu-strije je neophodan s obzirom da SDI u prerađivačkoj industriji čine 32,5% ukupnih SDI u Republici Srbiji u prvoj polovini 2017. godine, a grana ima najveći udeo u ukupnom izvozu, odnosno uvozu robe. U okviru prerađivačke industrije najveći udeo u ukupnim investicijama su imale automobilska i prehrambena industrija. U isto vreme, u prvoj po-lovini 2017. godine najveći broj radnika je radio u sektoru usluga (68,4% ukupnog broja zaposlenih), dok je u sektoru industrija radilo 25,5% radnika. Sektori građevinarstvo i poljoprivreda su zapošljavali zanemarljivo mali broj radnika.

Za procenu uticaja SDI na ekonomske varijable, odnosno zaposlenost kreirana su dva ekonometrijska modela kako bi se potvrdili nalazi korelacionih koeficijenata. Prostom li-nearnom regresijom dobijen je model u kome je broj zaposlenih zavisna promenljiva, dok su svi ostali pokazatelji nezavisni indikatori. Forma modela je u obliku:

(1)

gde je Broj_zapos – broj zaposlenih, zavisna promenljiva, a ostale promenljive - izvoz – izvoz, uvoz – uvoz, BDP__stalne – BDP u stalnim cenama, produktivnost– produktivnost, zarade– prosečne neto zarade i SDI– neto priliv SDI, su nezavisne promenljive.

U modelu je prisutna znatna homoskedastičnost, koja se eliminiše Newey-West odnosno White prilagođavanjem sa varijansom kao ponderom, čime se dobija model podesan za analizu, sa validnim t – vrednostima o značajnosti parametara u modelu, odnosno visokim R2 koeficijentom determinacije, čime se povećava objašnjavajuća moć modela.

Testiranjem regresije:

(2)

ovaj naizgled prost model se može koristiti kao polazna osnova za sprovođenje regresione analize. Naime, on će utvrditi povezanost SDI sa nivoom zaposlenosti, odnosno ukazati na to da li i u kolikoj meri su SDI jedini uzročnik rasta zaposlenosti ili se pak model mora

VEZA IZMEDJU NIVOA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI82proširiti prema modelu koji je naveden kao polazni u ovom radu. Takođe, ovaj model će ukazati na statističku značajnost Pearson-ovog koeficijenta korelacije između SDI i zapo-slenosti navedenog u Tabeli br. 1.

GRAFIKON BR. 1. SDI PO DELATNOSTIMA U PRVOJ POLOVINI 2017. GODINE, U %

Izvor:NarodnabankaSrbije,pristupljeno:29.9.2017.godine


GRAFIKON BR. 2. SDI U PRERADJIVAČKOJ INDUSTRIJI PO GRANAMA U PRVOJ POLOVINI 2017. GODINE, U %

Izvor:NarodnabankaSrbije,pristupljeno:29.9.2017.godine

4. PRIKAZ REZULTATAU slučaju prvog modela, ocenjena je regresija broja zaposlenih i nivoa SDI. Dobijeni re-zultati su prikazani u Tabeli br. 3.

Na osnovu rezultata može se zaključiti da broj zaposlenih jeste rezultat povećanja SDI, odnosno da svaki evro priliva SDI u Srbiji rezultira povećanjem broja zaposlenih radnika. Na ovo ukazuju i podaci o broju zaposlenih po delatnostima u prerađivačkoj industriji i SDI u tim delatnostima. Istovremeno, u većini slučajeva investicije doprinose povećanju produktivnosti, odnosno umanjuju jedinične troškove rada po delatnostima. Međutim, vrednost koeficijenta determinacije u testiranoj regresiji ukazuje da model nije potpun, odnosno da su SDI samo jedan od činilaca u povećanju broja zaposlenih. Stoga, mora se pristupiti testiranju većeg broja regresionih modela koji će obuhvatiti kombinaciju drugih varijabli, i na taj način poboljšati osnovni model.

VEZA IZMEDJU NIVOA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI84 TABELA BR. 3. REZULTATI REGRESIONE ANALIZE BROJ_ZAPOS = β

0 + β

1 * SDI+ ε

DEPENDENT VARIABLE: BROJ_ZAPOSLENIH

METHOD: LEAST SQUARES

Variable Coefficient Std. Error Prob.

SDI 169.1262 72.60707 0.0304

C 1816980 24278.66 0

Testiranjem regresije: Broj_zapos = β0 + β1 izvoz + β2 uvoz + β3 BDP__stalne + β4 produktivnost + β5 zarade + β6 SDI, formulisan je najpodesniji model za analizu koji obuhvata promenljive: broj zaposlenih, BDP u stalnim cenama, izvoz, i SDI. Trans-formacijom i testiranjem modela dobijen je signifikantan koeficijent determinacije od 63,5%, što ukazuje na značajnost regresije, dok su pojedinačne t– vrednosti statistički značajne, odnosno koeficijenti uz promenljive dobro opisuju regresiju.

TABELA BR. 4. REZULTATI REGRESIONE ANALIZA BROJ_ZAPOS = β0 + β

1 * IZVOZ + β

2 * BDP__+STALNE + β

3 *

SDI + ε

DEPENDENT VARIABLE: BROJ_ZAPOSLENIH

METHOD: LEAST SQUARES

Variable Coefficient Std. Error Prob.

BDP_STALNE -0.09577 0.133755 0.4832

IZVOZ 49.83364 9.343488 0

SDI 88.65551 40.68983 0.0429

C 1780178 98927.46 0

Na osnovu testirane regresije, sledi da izvoz, SDI i BDP statistički značajno utiču na kreiranje novih radnih mesta, odnosno na rast zaposlenosti. Rast SDI ima pozitivan uti-caj, a BDP u stalnim cenama blago negativni uticaj na rast zaposlenosti. Time je doka-zano pozitivno dejstvo SDI na rast zaposlenosti, što je bio i cilj rada, ali i uzimajući u obzir da je Republika Srbija u periodu od 2012-2014. godine imala najveći rast zaposlenosti u odnosu na ostale posmatrane zemlje Istočne Evrope, a istovremeno i jednu od najnižih stopa rasta BDP u posmatranom periodu, da je veza između rasta BDP u stalnim cenama i zaposlenosti negativna.

5. ZAKLJUČAKNa osnovu poboljšanja makroekonomskog okvira, poslovne klime a najviše zbog ekonom-skog oporavka spoljnotrgovinskih partnera Republike Srbije, u poslednjih nekoliko godina dolazi do intenziviranja investicione aktivnosti, naročito po pitanju privlačenja SDI. SDI mogu dati značajan impuls ekonomskom i društvenom razvoju zemlje domaćina, koje su


u slučaju Srbije materijalizovane na najbolji mogući način – kroz povećanje izvoza, rast zaposlenosti i BDP, ali i smanjenje unutrašnjih i spoljnih makroekonomskih neravnoteža.

Regresiona i statistička analiza je pokazala da SDI pozitivno utiču na zaposlenost u Srbiji. Analiza se temelji na dostupnim statističkim podacima Narodne banke Srbije i Republičkog zavoda za statistiku. Međutim, dobijeni rezultati se moraju prihvatiti sa rezervom usled čestih promena metodologija ovih institucija, ali i nepostojanja duže seri-je koja je pogodna za kalibraciju i analizu.

Nesumnjivo je da je nivo SDI mnogo veći nego u prethodnim decenijama, kao i da je izvoz znatno uvećan. Dalja analiza bi trebalo da stavi fokus na kvalitet investicija, s obzi-rom da je oko 35% ukupnih investicija u prerađivačkoj industriji na tzv. nekvalitetnim radnim mestima gde se upošljavaju radnici manuelnog stručnog usmerenja. Samim tim, treba prilagoditi obrazovni sistem novonastalim okolnostima, odnosno izbeći klopku u koju bi Srbija mogla potencijalno da „upadne“ i pretvori u destinaciju za investiranje sa jeftinom nekvalifikovanom radnom snagom. Legislativa iz oblasti obrazovanja koja je u proceduri usvajanja ili je usvojena, a odnosi se na dualno obrazovanje, već ukazuje na pravce u kome će se nadalje ići sa obrazovnom i politikom zapošljavanja. Naime orijentisanost obrazovne politike ka stručnom srednjoškolskom obrazovanju, umesto na razvoj visokoobrazovnih kadrova može značiti gubitak u tehničkom i tehnološkom napre-tku zemlje, što će se sigurno nepovoljno odraziti na društveni razvoj zemlje. Politika sub-vencionisanja takođe treba da se revidira u pravcu: poboljšanja usmerenosti stimulacije investicija u grane koje daju veću dodatu vrednost i povećavaju produktivnost i zarade u zemlji, dovode do usvajanja novih tehnologija u procesu proizvodnje kao i na privlačenje društveno odgovornih investicija. Takođe, treba povećati transparentnost u davanju sub-vencija i smanjiti garancije na kredite javnih preduzeća, jer bi to u privredi koja je vi-soko opterećena državnim/javnim vlasništvom nad preduzećima kao što je Srbija, moglo dovesti do optimalnih efekata SDI.

LITERATURAAaron, C. (1999), “FDI’s Contribution to Poverty Alleviation”, a Report from the FIAS ’98 Singapore Conference, Foreign Investment Advisory Service, World Bank, Washington D.C.

Baldwin, Е. (1995), “The Effects of Trade and Foreign Direct Investment on Employment and Relative Wages”, National Bureau of Economic Research, Cambridge, Working Paper No. 5037, February 1995

Brancikova, Z. and Darno, L. (2014), “The Impact of FDI Inflows on Employment in V4 Countries”, European Scientific Journal, February 2014, Pp. 245-252

Braunstein, E. and Epstein, G. (2002), “Bargaining Power and Foreign Direct Investment in China: Can 1.3 Billion Consumers Tame the Multinationals?”, Political Economy Re-search Institute university of Massachusetts, Amherst, Working Paper No. 45, October 2002

VEZA IZMEDJU NIVOA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI86Đorđević, A. (2016), „Značaj stranih direktnih investicija za zemlje jugoistočne Evrope sa posebnim osvrtom na Srbiju“, objavljeno u Kovačević R. i Gligorić M.(2016), „Strane direktne investicije i privredni rast u Srbiji“, Naučno društvo ekonomista Srbije sa Aka-demijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, Pp. 159-177

Ernst, C. (2005), „The FDI – employment link in a globalizing world: The case of Argen-tina, Brazil and Mexico“, International Labour Organization, Employment Strategy Paper No. 2005/17, Geneva, September 2005

Feldstein, M. (1994), “The Effects of Outbound Foreign Direct Investment on the Domes-tic Capital Stock”, National Bureau of Economic Research, Cambridge, Working Paper No. 4668

Gligorić, M. (2016), “Doprinos SDI izvozu centralno-istočnih zemalja EU u kontekstu privrednog razvoja i izvoznih mogućnosti Srbije“, objavljeno u Kovačević R. i Gligorić M.(2016), „Strane direktne investicije i privredni rast u Srbiji“, Naučno društvo ekono-mista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Beo-grad, Pp. 69-85

Gnjatović, D. (2016), „Državni podsticaji stranim direktnim investicijama kao instrument politike javnih rashoda u Republici Srbiji“, objavljeno u Kovačević R. i Gligorić M.(2016), „Strane direktne investicije i privredni rast u Srbiji“, Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, Pp. 131-139

Graham, E. and Krugman, P. (1995), Foreign Direct Investment in the United States, Peterson Institute for International Economics, Washington, January 1995

Kovačević, R. (2016), „Strane direktne investicije (SDI) kao faktor stabilizacije platnog bilansa Srbije“, objavljeno u Kovačević R. i Gligorić M.(2016), „Strane direktne inves-ticije i privredni rast u Srbiji“, Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom eko-nomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, Pp. 45-69

Kurtishi-Kastrati, S. (2013), “The Effects of Foreign Direct Investments on Host Country’s Economy”, European Journal of Interdisciplinary Studies, Vol. 5 (1), Pp. 26-38

Mickiewicz, Т. et al. (2000), “The value of diversity: Foreign direct investment and em-ployment in Central Europe during economic recovery”, ESRC “One Europe or Several?” Programme. Sussex European Institute, University of Sussex

Moosa, I. A. (2002), Foreign Direct Investment: Theory, Evidence and Practice, Pal-grave Macmilan, New York

Mpanju, A. K. (2012), “The Impact of Foreign Direct Investment on Employment Cre-ation in Tanzania”, (2012), ZENITH International Journal of Business Economics & Management Research, Vol.2 Issue 1, Pp. 126-139


Nestorović, O. (2015), „Da li strane direktne investicije doprinose privrednom rastu ze-malja u tranziciji“, Ekonomske teme, broj 53 (2), Pp. 273-282

Spiezia, V. (2004), “Trade, FDI and Employment: Some Empirical Evidence”, in E. Lee and M.,Vivarelly et al., “Understanding Globalization, Employment and Poverty Reduc-tion”, Palgrave Macmillan, New York, Pp. 143-163

Tambunlertohai, S. (1975), Foreign Direct Investment in Thailand’s Manufacturing In-dustries, unpublished Ph.D. dissertation, Duke University, Chapel Hill, NC

UNCTAD, (2006), “World Investment Report 2006: FDI from Developing and Transition Economies: Implications for Development”, United Nations, New York

Vacaflores, D. E. (2011), “Was Latin America Correct in Relying in Foreign Direct Invest-ment to Improve Employment Rates?”, Applied Econometrics and International Devel-opment, Vol. 11(2), Pp. 101-122

Vaistos, C. (1974), Inter-Country Income Distribution and transitional Enterprises, Clar-endon Press, Oxford

Waldkirch, A. et al. (2010), “FDI in Mexico: An empirical assessment of employment effects”, Journal of Development Studies, Vol. 45(7), Pp. 1165-1183

Wei, Y. (2013), The Effect of FDI on employment in China, Graduate Theses and Disser-tations, Iowa State University, Ames

Internet izvori:Narodna banka Srbije: https://www.nbs.rs/internet/cirilica/80/index.html (pristupljeno: 1.10.2017)

Ministarstvo finansija Republike Srbije: http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13329 (pristupljeno: 1.9.2017)

Republički zavod za statistiku Republike Srbije: http://www.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx (pristupljeno: 5.10.2017)

Međunarodni monetarni fond: http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/02/weo-data/weorept.aspx (pristupljeno: 5.10.2017)


MILUTIN JEŠIĆ1


SIROMAŠTVO: GLOBALNI FENOMEN SA NEJEDINSTVENIM REŠENJIMAPRIKAZ KNJIGE: ANA PANTELIĆ, „SUZBIJANJE SIROMAŠTVA U ZEMLJAMA U RAZVOJU“, INSTITUT ZA MEDJUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU, 2017.

THE POVERTY: GLOBAL FENOMENA WITH UNUNIQUE SOLUTIONS

BOOK REVIEW: ANA PANTELIĆ, „REPRESSION OF THE POVERTY IN DEVELOPING COUNTRIES“, INSTITUTE OF INTERNATIONAL POLITICS AND ECONOMICS, 2017.

1 Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

SIROMAŠTVO: GLOBALNI FENOMEN SA NEJEDINSTVENIM REŠENJIMA90

1. KRATAK UVOD O SIROMAŠTVUKlasična definicija siromaštva se bazira na analizi dohotka ili potrošnje, odnosno na finansijskom profilu osobe, domaćinstva ili zemlje.2 Osoba je siromašna ako je njen doho-dak ispod unapred određene linije siromaštva. Međutim, često je nedovoljno posmatrati siromaštvo samo iz jednog ugla, već je neophodan drugačiji pristup. Kako je siromaštvo kompleksan fenomen, postoje brojne determinante koje ga određuju.

TABELA 1. FAKTORI SIROMAŠTVA

ODREDJUJUĆI FAKTORI SIROMAŠTVA PO KATEGORIJI KARAKTERISTIKA

Regionalne karakteristike

Izolacija ili udaljenost, što uključuje manjak infrastrukture i lošiji pristup tržištu i uslugama

Baza resursa, uključujući dostupnost i kvalitet zemljišta

Klima (npr. frekvencija tajfuna ili suša) i vremenske prilike (npr. frekvencija zemljotresa)

Regionalno upravljanje i menadžment

Nejednakost

Karakteristike zajednice

Infrastruktura (npr. pristup vodovodu i asfaltnim putevima)

Distribucija zemljišta

Pristup javnim dobrima i uslugama (na primer blizina škola, zdravstvenih centara)

Socijalna struktura i socijalni kapital

Karakteristike domaćinstva

Veličina domaćinstva

Koeficijent zavisnosti (broj nezaposlenih starijih i mladih osoba prema broju zaposlenih punoletnih osoba)Rod glave kuće ili punoletnih osoba u domaćinstvu (npr. prosečan broj žena u domaćinstvu)Svojina (uključujući zemljište, alat i druge potrebštine za rad; kuća; nakit)Zaposlenje i struktura prihoda (odnosno proporcija zaposlenih punoletnih osoba; vrsta ekonomske delatnosti - zaposleni ili samozaposleni; prihodi od porodičnih doznaka)

Zdravstveno stanje i obrazovanje članova porodice

Individualne karakteristike

Godište

Obrazovanje

Zaposlenost

Zdravstveno stanje

Etnička pripadnost

Izvor:Pantelić(2017),str.32.

Ipak, posebna pažnja među faktorima siromaštva mora se posvetiti pitanju obrazova-nja. Braithwaite et al. (2000, str. 94) pokazuju da uvek postoji značajan penal prema blagostanju, ukoliko osoba ima samo primarno obrazovanje, a u zemljama u razvoju to

2 Pantelić(2017),str.22.


se proširuje i na one koji imaju stručno i tehničko obrazovanje. U tom smislu, podrška države kroz programe namenjene suzbijanju siromaštva mora se oslanjati na tu činjenicu.

Jedinstveno rešenje problema siromaštva ne postoji. Čak i ekonomisti liberalne orjentaci-je slažu se da određene vrste programa moraju da postoje. U poslednje vreme sve se če-šće pominju programi koji uključuju aktivnu participaciju osoba primalaca ovih novčanih transfera. Na kreatorima ekonomske politike ostaje da nađu pravu meru, jer uvek postoji trade-off. Koncept apsolutne pravičnosti nikada neće biti dostignut, ali njemu možemo da težimo.

Siromaštvo često predstavlja začarani krug za osobu koja se u njemu nađe. Stoga je potrebno na vreme otkriti ko spada u ranjive grupe i targetirati socijalne politike ka tim kategorijama stanovništva. Rizik od siromaštva u Srbiji u periodu od 2012-2014. god. je procenjen kao značajan, jer je otprilike ¼ stanovništva izložena tom riziku.3

2. KONCEPTUALNI OKVIR I DOPRINOS KNJIGE Knjiga Ane Pantelić bavi se tematikom suzbijanja siromaštva sa posebnim osvrtom na finansijsku perspektivu, imajući u vidu mnoštvo pristupa kako u analizi samog problema, tako i u mehanizmima rešavanja istog. Autor koncizno objašnjava savremene pristupe ublažavanja siromaštva. Fokus knjige je na zemljama u razvoju, koje imaju i najveći po-tencijal za efektivne promene.

Predmet istraživanja ove naučne publikacije je kritička analiza savremenih društveno-političkih pristupa ublažavanju siromaštva u zemljama u razvoju, sa posebnim akcentom na ekonomsku politiku države u tom procesu. Cilj ovog rada je da determiniše i obuhvati opšti trend u naporima smanjenja siromaštva, primenjujući interdisciplinarni pristup na sva tri društvena sektora: državnom, privrednom i neprofitnom.4

Autor knjige se stalno vraća na par važnih poruka, koje ovom prilikom želimo da ista-knemo:

• Tradicionalni metodi smanjivanja siromaštva nisu dali odgovarajuće rezultate, pa je neophodno razmotriti savremene metode.

• Velika je uloga međunarodnih institucija koje mogu svojim kapacitetom da podrže smanjenje siromaštva. Ovo posebno zato što je siromaštvo pod uticajem, između ostalog, globalnih pojava.

• Siromaštvo je kompleksna pojava na koju utiču brojni faktori. Svaki od tih faktora mora biti detaljno analiziran u cilju smanjenja njegovog uticaja.

• Socijalna pomoć u kojoj su primaoci aktivni (tzv. uslovni novčani transferi) su efek-tivni mehanizmi smanjenja siromaštva.

• Jedinstven pristup rešenju problema siromaštva nije moguć. Neophodna je decentra-lizacija strategija, tj. prilagođavanje kontekstu konkretne zemlje.

3 Krstić(2017),str.43.4 Pantelić(2017),str.11.

SIROMAŠTVO: GLOBALNI FENOMEN SA NEJEDINSTVENIM REŠENJIMA92• Postoje brojni stereotipi o siromašnim ljudima. Veliki broj njih je neopravdan, ali bez

obzira na to oni kreiraju prepreke koje siromašni ljudi teško mogu da zaobiđu.

Knjiga je pisana jednostavnim jezikom, pa će zainteresovanom čitaocu biti jasno koji su mogući načini za suzbijanje siromaštva. U knjizi su obrađena ključna pitanja vezana za siromaštvo: koncepti i merenje siromaštva, pristupi za ublažavanje siromaštva, finansij-ska inkluzija, uslovni novčani transferi itd. Pored toga, kroz studiju slučaja Kolumbije analizirani su mehanizmi smanjenja siromaštva, te iznete pouke pogotovo o uslovima uspešnosti uslovnih transfera i finansijske inkluzije.

Na osnovu svega, može se zaključiti da je naučni doprinos knjige Ane Pantelić veliki. Ova knjiga ima široki društveni značaj, imajući u vidu njenu multidisciplinarnost. Kako je problem siromaštva globalni problem, a siromašni se često nalaze u začaranom krugu, ova knjiga svojom problematikom koju istražuje intrigira javnost, stvarajući kod čitaoca širu sliku kompleksnog problema siromaštva.

3. LITERATURABraithwaite, J., Grootaert, C. and Milanovic, B. (2000), Poverty and Social Assistance in Transition Countries, St. Martin’s Press, New York.

Krstić, G. (2017), “Would an Increase in Low Work Intensity Contribute to Reducing Poverty and Inequality in Serbia”, Ekonomske ideje i praksa br. 24, str. 37-52.

Pantelić, A. (2017), Suzbijanje siromaštva u zemljama u razvoju, Institut za međunarod-nu politiku i privredu, Beograd.

© 2017.Sva prava su zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.

CIP - Кaтaлогизaцијa y пyбликaцијиНaроднa библиотекa Србије, Беогрaд

33

EKONOMSKE ideje i praksa : kvartalničasopis iz oblasti ekonomije, poslovneekonomije i menadžmenta, statistike i poslovne informatike / glavni urednik MiomirJakšić. - 2017, br. 26 (septembar)- . - Beograd(Kamenička 6) : Centar za izdavačku delatnostEkonomskog fakulteta u Beogradu, 2014-(Beograd : Čugura print). - 24cm

TromesečnoISSN 2217-6217 = Ekonomske ideje i praksaCOBISS.SR-ID 184934668

Documents

EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - ekof.bg.ac.rs · 7 Denzau A., North D. (1994), str. 3–31 8 Pejović S. (2004), str. 7 EKN RAA R 26 AR 2017. 11