1

EKONOMSKA STRUKTURA I RAZVOJ NAJVAŽNIJIH PRIVREDNIH OBLASTI

Prof. dr Stevan Devetaković

Ekonomski fakultet, Beograd

2

Agregiranje privrede po oblastima

Agregiranje/rasčlanjavanje u osnovi ima već izvršenu društvenu podelu rada

Marks - dva odeljkadva odeljka društvene reprodukcije: I proizvodnje sredstava za proizvodnju i II proizvodnja potrošnih dobara

G. B. Fisher - primarni, sekundarni i tercijarni

3

Klasifikacija u Jugoslaviji

Standardna klasifikacija delatnosti usvojena 1977. u SFRJ imala 11 oblasti u privredi i 3 neprivredne:

**poljoprivreda, poljoprivreda, **šumarstvo, šumarstvo, **vodoprivredavodoprivreda

*industrija, industrija, *građevinarstvo, građevinarstvo, *zanatstvozanatstvo

*saobraćaj i veze, *trgovina, *ugostiteljstvo i turizam, *komunalne delatnosti, *ostale privredne delatnosti (bankarstvo, osiguranje, usluge u prometu, projektovanje, istraživačko-razvojni rad, poslovne usluge)

*obrazovanje i kultura, *zdravstvena i socijalna zaštita, te *društveno-političke zajednice i organizacije

4

Klasifikacija u Srbiji i Crnoj Gori

Usvojena 1996. (Sl. list SRJ, br. 31, Bgd.1996.)

A Poljoprivreda, lov i šumarstvoB RibarstvoV Vađenje ruda i kamenaG Prerađivačka industrijaG Prerađivačka industrijaD Proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, gasom i D Proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, gasom i

vodomvodomĐ GrađevinarstvoĐ Građevinarstvo

5

Klasifikacija u Srbiji i Crnoj Gori

E Trgovina na veliko i trgovina na malo, opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvu

Ž Hoteli i restoraniZ Saobraćaj, skladištenje i vezeI Finansijsko posredovanjeJ Aktivnosti u vezi s nekretninama, iznajmljivanje i poslovne

aktivnostiK Državna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranjeL ObrazovanjeLj Zdravstveni i socijalni radM Ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnostiN Eksteritorijalne organizacije i tela

6

Analiza privredne strukture

a) na osnovu činilaca proizvodnje koje angažuje: po broju zaposlenih po osnovnim sredstvima

b) na temelju različitih agregatnih izraza proizvodnje (u stalnim ili tekućim cenama):

društveni proizvod nacionalni dohodak (u nas se ređe koristi)

7

Globalna struktura privrede Srbije i Crne Goredruštveni proizvod

Poljoprivreda 37,2 26,2 17,6 17,9 10,1 20,7 20,3 19,4 Šumarstvo 1,2 0,7 0,3 0,4 0,3 0,5 0,5 0,5

Vodoprivreda 0,4 0,4 0,4 0,4 0,7 0,6 0,6 0,6 Industrija 17,4 30,6 37,4 44,2 43,1 37,8 37,2 37,8

Gradevinarstvo 11,5 9,9 11,1 6,3 7,8 7,8 6,7 6,1 Zanatstvo 5,2 2,9 2,3 2,1 3,2 2,6 2,6 2,4 Saobracaj 6,1 7,1 7 8,5 16,7 7,9 8,6 9,1

Trgov.i ugostitelj. 17,9 18,5 20,2 16,3 13,8 16,8 18,2 18,5 Ostale delatnosti 3,1 3,7 3,7 3,9 4,2 5,1 5,2 5,5

Uk. društv. proizvod 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0227 656 1 505 1 593 49 811 20 750 22 017 23 310

Iznosi

1995.* 1996.*1952. 1994.*1989. 1989.*1965. 1980.

hilj.din.,cene`72. miliona dinara, cene '94.

8

KRETANJE DRUŠTVENOG PROIZVODAUKUPNO I PO SEKTORIMA NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE(mil. din., cene 1994.)

0

10 000

20 000

30 000

40 000

50 000

60 000

1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996.

Tercijarni sektor

Sekundarnisektor

Primarni sektor

9

Saobracaj

Vodoprivreda

Gradevinarstvo6%

Zanatstvo2%

9%

Poljoprivreda19%

Trgovina i ugostiteljstvo

19%

Industrija

37%

0,6%

Sumarstvo0,5%

Ostale delatnosti6%

1 996.

745,4 hilj din

Ostale delatnosti3%

Poljoprivreda38%

Sumarstvo1,2%

Industrija17%

Gradevinarstvo12%

Zanatstvo5%

Saobracaj6%

Trgovina i ugostiteljstvo

18%

Vodoprivreda0,4%

226,5 hilj din

1952.

STRUKTURA IZVORA DRUŠTVENOG

PROIZVODA U SRBIJI I CRNOJ GORI

10

STRUKTURA OSNOVNIH SREDSTAVA DRUŠTVENE PRIVREDE U SRBIJI I CRNOJ GORI

do 1989. stalne cene 1972., za devedesete godine tekuće cene

1952. 1965. 1980. 1989. 1995. 1996.Primarni sektor 3,5 10,6 9,6 9,8 6,7 5,5

Poljoprivreda 3,2 8,4 7,0 7,0 5,0 3,9Šumarstvo 0,2 0,3 0,4 0,5 0,3 0,3

Vodoprivreda 0,0 1,9 2,3 2,3 1,4 1,4Sekundarni sektor 49,1 60,1 61,9 61,4 67,6 65,7

Industrija 46,5 55,7 56,9 56,1 64,7 61,2Gradevinarstvo 2,0 3,6 3,9 3,9 2,5 3,6Zanatstvo (pr.) 0,6 0,8 1,1 1,3 0,4 0,9

Tercijarni sektor 47,4 29,3 28,5 28,8 25,6 28,7Saobracaj 41,8 20,9 18,4 18,9 13,0 12,3

Trgovina i ugostiteljstvo 4,5 6,5 8,3 8,0 7,1 8,8Ostale delatnosti 1,1 1,9 1,8 1,8 5,6 7,7

Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

11

STRUKTURA OSNOVNIH SREDSTAVA DRUŠTVENOG SEKTORA U SRBIJI I CRNOJ GORI (nova

klasifikacija)

tekuće cene SGJ ’01., str. 178; SGJ ’02., str. 178.

1999. 2000.Primarni sektor 9,3 8,5

Poljoprivreda, lov i šumarstvo 4,0 3,9Ribarstvo 0,1 0,1

Vadenje ruda i kamena 5,2 4,5Sekundarni sektor 63,0 62,5

Preradivacka industrija 34,3 34,9Proizvodnja i snabdevanje el. Energijom, 23,8 23,4

Gradevinarstvo 4,9 4,2Tercijarni sektor 27,1 28,5

Trgovina na veliko, malo i opravk 6,7 6,7

Hoteli i restorani 2,6 2,5Saobracaj, skladištenje i veze 17,8 19,3

Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje 0,8 1,0Javni sektor 0,6 0,4

Zdravstveni i socijalni rad 0,1 0,1Druge komunalne, društvene i licne usluge 0,5 0,3

U k u p n o 100,0 100,0

12

Određena je dinamikom pojedinačnih grana, pa razlikujemo dinamične (prerada i proizvodnja hemijskih proizvoda, saobraćajna sredst-va, proizvodnja i prerada

papira, prerada kaučuka, elektroprivreda, proizvodnj. gotovih tekstilnih proizvoda, proizvodnja pića, crna metalurgija)

umereno dinamične (proizv. el. mašina i aparata, prerada nemetal.mine-rala, mašinogradnja, proizv.kožne obuće i galanterije, proizv. kamena i peska)

spororastuće (grafička ind., pr.obojenih metala, .....brodogradnja, reciklaža sirovina, prerada uglja)

STRUKTURA INDUSTRIJE I RAZVOJ VAŽNIJIH GRANA U SRBIJI I CRNOJ GORI

13

STRUKTURA INDUSTRIJE U SRBIJI I CRNOJ GORI

18%

69%

13%

Dinamične grane Umereno dinamične grane Spororastuće grane

17%

44%

39%

9%

49%

42%

1955.1990.

1997.

14

OCENA OSTVARENIH REZULTATA U INDUSTRIJISRBIJE I CRNE GORE

u celini uzev razvoj je bio veoma značajan i brz prema svim indikatorima izvršena mehanizacija, elektrifikacija, a potom i automatizacija procesa

više nego utrostručena vrednost ukupnih osnovnih sredstava po radniku (odnosno učetvorostručena vrednost opreme) do početka devedesetih godina

potrošnja električne energije porasla u industrije za preko 35 puta, a proizvodnja za više od 42 puta (sredina pedesetih/početak devedesetih)

visoka zavisnost od uvoza (materijalnih faktora i elemenata tehnološkog progresa)

neusklađenost pojedinih zavisnih faza proizvodnje (od sirovine do gotovog proizvoda), stoga velike razlike u korišćenju kapaciteta

predimenzioniranost kapaciteta sa stanovišta tržišta zemlje i mogućeg izvoza razvojnim problemima i neusklađenostima doprinose i osnovna rešenja u

privrednom sistemu zemlje

15

POLJOPRIVREDAUbrzana industrijalizacija i razvoj poljoprivrede

Uloga poljoprivrede u privredi u početku ubrzane industrijalizacije vodeća u stvaranju društvenog

proizvoda i akumulacije zapošljava najveći deo radno sposobnog stanovništva po brojnim ostalim obeležjima značajna, mada i sama nerazvijena

Industrija podržava razvoj poljoprivrede stvaranjem materijalnih elemenata - sredstava za rad same poljoprivrede zapošljavanjem viškova nedovoljno zaposlenih i nezaposlenih iz

poljoprivrede korišćenjem poljoprivrednih proizvoda kao sirovina u nizu prerađivačkih

grana (prehrambena, tekstilna, koža i obuća......)

Da li se isključuju ili podržavaju u razvoju?

16

POLJOPRIVREDAUbrzana industrijalizacija i razvoj poljoprivrede

Prethodni podaci za 2002. godinu, bez Kosova i Metohije

STANOVNIŠTVO SRBIJE I CRNE GORE

UkupnoPoljopriv

redno UkupnogPoljoprivred

nog 1921. 5 131 ** ** - - 1931. 6 086 ** ** 17,1 - 1948. 6 905 4 990 72 - - 1953. 7 399 4 915 66 13,8 -3,0 1961. 8 114 4 512 56 11,5 -10,7 1971. 8 976 3 905 44 10,1 -14,4 1981. 9 898 2 361 24 9,8 -50,3 1991. 10 394 1 738 17 4,9 -30,62002. 8 503 1 330 16 -18,3 -24,3

1922-1931. - - - 17,1 -

1949-1991. - - - 7,6 -24,5

1949-2002. - - - 3,9 -24,5

Godina popisa

Stanovništvo (hiljada lica)

Udeo poljoprivrednog (%)

Prosečna godišnja kontinuelna stopa rasta

(promila, od prethodnog

17

POLJOPRIVREDApromene u proizvodnji - indeksi ukupno i po granama

bazni indeksi poljoprivredne proizvodnje 1954-1963 = 100

0

50

100

150

200

250Polj. proizv.

Stočarstvo

Ratarstvo

Voćarstvo

Vinogradarstvo

18

POLJOPRIVREDApromene u proizvodnji

indeksi poljoprivrede ( 1954-63.=100) i industrije

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

55. 65. 75. 85. 90. 94. 95. 2000.

prehr. ind.ind. ukupnopoljopr. proizv.

19

POLJOPRIVREDA promene u proizvodnji

1955. 1991. 1995. 2001. 56-91. 92-95. 96-01. 1955. 1991. 1995. 2001. 56-91. 92-95. 96-01.

Hlebna žitab 1 586 4 128 2 966 2 546 2,7 -8,3 -2,5 1,28 4,38 3,40 3,64 3,5 -6,3 1,1

Pšenica 1 507 4 109 2 949 2 534 2,8 -8,3 -2,5 1,31 4,41 3,42 3,66 3,4 -6,4 1,1Kukuruz 2 297 7 818 5 828 5 821 3,5 -7,3 0,0 1,56 5,76 4,25 4,85 3,7 -7,6 2,2Šecerna repa 980 4 719 1 694 1 806 4,5 -25,6 1,1 20,40 44,90 27,40 41,90 2,2 -12,3 7,1Suncokret 75 376 295 318 4,6 -6,1 1,3 0,99 2,17 1,74 1,95 2,2 -5,5 1,9Duvan 13 15 14 17 0,3 -0,2 2,6 0,95 1,50 1,25 1,42 1,3 -4,6 2,1Hmelj 67 799 811 878 7,1 0,4 1,3 0,27 1,52 1,41 1,40 4,9 -1,9 -0,1Soja 2 115 107 207 12,6 -1,8 11,0 1,07 2,65 2,06 2,37 2,6 -6,3 2,3Krompir 479 928 986 1 097 1,9 1,5 1,8 6,56 8,70 8,49 10,40 0,8 -0,6 3,4Paradajz 27 218 203 196 6 -1,8 -0,6 3,91 9,80 9,00 8,97 2,6 -2,1 -0,1Jabuke 87 210 164 138 2,5 -6,2 -2,9 24c 15c 12,00 10,00 -1,3 -5,6 -3,0

Šljive 540 365 229 338 -1,1 -11,7 6,5 14c 8c 5,00 8,00 -1,5 -11,8 7,8

Grožde 567 596 433 416 0,1 -8,0 -0,7 0,6c 1,1c 0,90 1,05 1,7 -5,0 2,6

Meso (sve vrste)d 509e 693 547 477 1,2f -5,9 -2,3 - - - - - - -

Mleko(mil. litara) 1005e 1 825 1 937 1 789 2,3f 1,5 -1,3 - - - - - - -

Proizvod/grupaTona Stopa rastaaStopa rastaaHiljada tona

Ukupna proizvodnja Prinos po hektaru

20

POLJOPRIVREDA

IZVOR: SGJ ‘92., str. 46 - 49.; SGJ ‘95., 52 -56.; SGJ '02., stsr. 71. * Bez podataka za Kosovo i Metohiju

1955. 1985. 1991. 1994. 2000.*

7,3 297 397 404 397

6575a 6063 5668 4963 3349

1,5 61 81 83 89

1,35a 1,24 1,16 1,02 0,75

9,35 6,99 5,94 6,52

svega (kg) ... 297 141 60 68

aktivne materije (kg)6,5b 113 53 17,4 24,3

hilj. hektara --- 72,5 78,2 ... ...

udeo u ukupnim (%) 0,96b 1,16 1,24 ... ...

traktora

PRIMENJENA SREDSTVA I OPREMLJENOST POLJOPRIVREDE U SRBIJI I CRNOJGORI

kombajna (društv. sekt)/ukupne površinekombajna društvenisektor/društv. površine

Potrošnja mineralnihdubriva po hektaruobradive površine

Navodnjavane površine

Traktora (hiljada komada)

Kombajna (društveni sektor)

Na 1000hektara obradive površine

21

POLJOPRIVREDAocena proteklog razvoja na teritoriji Srbije i Crne Gore

udvostručena proizvodnja hrane per capita unapređeni postupci proizvodnje

mehanizacija primena mineralnih đubriva i hemijskih sredstava zaštite uvedene nove selekcije biljaka i pasmine životinja

značajno oslanjanje na domaću naučnu, istraživačku i razvojnu osnovu, uz dostizanje potrebnog kvaliteta semenskog i priplodnog materijala za izvoz u Evropu

neusaglašen razvoj sa ostalim delatnostima, potrebama potrošnje i mogućnostima izvoza

22

POLJOPRIVREDAocena proteklog razvoja na teritoriji Srbije i Crne Gore

nepovoljni uslovi privređivanja (pariteti cena, zemljišna politika) posebno prema privatnom sektoru

nepovezanost i neusaglašenost unutar društvenog sektora uglavnom tržišni odnosi sa ostalim delatnostima i individualnim

sektorom izostaje pozitivan uticaj društvenog sektora na individualni nedovoljna i nesistematska podrška razvoju poljoprivrede kreditnom

i fiskalnom politikom spore promene nepovoljnog društvenog statusa zaposlenih i položaja

individualne poljoprivrede (nužno je ujednačavanje uslova života stanovnika koji se trajno vežu za ovu oblasti privrede)

ograničenja u proteklom razdoblju

23

TERCIJARNE DELATNOSTI

Na višem opštem nivou razvijenosti, utoliko je značajnije mesto i uloga ove grupacije uslužnog sektora

Za praćenje i planiranje zaposlenosti, neki autori ovu grupaci-ju u trosektorskoj podeli smatraju neadekvatnom jer “zamagljuje” odnose i predlažu da u tercijarnom sektoru ostanu proizvodne usluge materijalne prirode, a u kvartarni usluge ekonomskog karaktera i obrada informacija

Sem povećanja udela u zaposlenosti i angažovanom kapitalu, tercijarne delanosti beleže stalan rast udela u stvaranju društvenog proizvoda

Ostvaruju i značajan posredan uticaj na razvoj privrede kroz eksterne ekonomije što ih omogućuju ostalim delatnostima

24

TERCIJARNE DELATNOSTIRazvoj trgovine

Dve osnovne faze: prva, zatvoreni oblik robnog prometa, distributivni karakter u

sistemu administrativnog upravljanja privredom druga, oslobađanje od administrativnih ograničenja

Na teritoriji Srbije i Crne Gore/u SFRJ osavremenjavanje trgovine počinje tokom druge polovine pedesetih savremenom organizacijom finansiranjem razvoja iz sopstvene akumulacije (sem dela skladišta) opremanjem prodajnih, skladišnih prostora i pomoćnih kapaciteta

25

TERCIJARNE DELATNOSTIRazvoj trgovine

90/55. 2000./55.Prodavnice 14 868 19 840 38 399 56 694 82 590 89 725 381 603Radnici, god. prosek (hiljada) 73,09 95,474 218,177 237,186 289,023 247,992 325 339

trgovina na malo 47,3 64,3 154,8 175,0 193,2 164,0 370 347 trgovina na veliko 25,8 31,1 63,3 62,2 95,8 84,0 241 326

Promet, mil. din, cene 1994. 7 029 22 890 62 542 40 750 23 704 26 930 580 383 trgovina na malo 3 023 8 867 17 063 14 384 8 811 9 850 476 326

trgovina na veliko 4 006 14 023 45 479 26 366 14 893 17 080 658 426

1990.Indeks

OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA TRGOVINE NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE

1995. 2000.1955. 1965. 1985.

26

TERCIJARNE DELATNOSTIRazvoj trgovine

određen dostignutim nivoom razvoja ostalih delatnosti još uvek nedovoljan razvoj trgovine kao činioca ubrzanja

toka reprodukcije, efikasne realizacije proizvodnje na domaćem i inostranom tržištu

duboka ekonomska i socijalna kriza (osamdesetih), te poseb-no kriza i prekomponovanje države (devedesetih) blokiraju ekonomske mehanizme za njihovo ublažavanje ili prevazi-laženje, a to znači i blokadu aktivne uloge trgovine

nepovoljna privredna kretanja i međunarodna blokada SRJ ponovo (u prošloj deceniji) trgovinu vraćaju zatvorenom, distributivnom obliku poslovanja (distribuciji ograničenih količina raspoloživih dobara)

27

TERCIJARNE DELATNOSTIRazvoj saobraćaja

91/55. 94/91. 2000/95.Prevoz putnika (putnički km,miliona)

3 298 10 322 20 932 27 570 18 862 6 047 14 907 10 300 572 32 69

Železnički saobraćaj 2939 5345 3223 4198 2935 2525 2611 1436 100 86 55 Drumski saobraćaj 264 2037 11411 11351 5363 3371 3293 3244 2 031 63 99 Gradski saobraćaj - 2601 3118 6904 7114 - 8272 4694 274 116 57 Pomorski saobraćaj 2,2 0,8 9,8 8,8 6,6 1,4 10,9 0,2 300 21 - Vazdušni saobraćaj 50 327 3153 5088 3443 150 720 926 6 886 4 129 Rečni i jezerski saobraćaj 43 11 17 20 - - - 0,2 47 - -Prevoz tereta (tonski km,miliona)

4182 20635 80302 59889 89685 2564 28 406 61 201 2 145 3 215

Železnički saobraćaj 3426 6170 7216 9638 5760 1387 1855 1969 168 24 106 Drumski saobraćaj 40 1060 3730 6693 3985 910 1160 647 9 963 23 56 Vodeni - 13373 34663 43468 79878 - 25054 29779 597 31 119 Pomorski saobraćaj 17 10586 30101 40038 76962 - - 28799 452 718 - - Vazdušni saobraćaj 0,7 2,9 30 90 62 134 0,9 7,4 8 857 216 822 Rečni i jezerski saobraćaj 698 2816 4562 3430 2916 267 336 418 9 0Cevovodni (tonski km,naftovoda/gasovoda

- - 112 469 895 308 378 461 799 34 122

PREVOZ PUTNIKA I TERETA U JAVNOM SAOBRAĆAJU NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE

1955. 1965. 1985. 1991. 1994. 1995. 2000.1975.Indeksi

28

TERCIJARNE DELATNOSTIRazvoj saobraćaja

veoma promenenjena struktura saobraćaja (u korist drumskog) uvođenje savremenih prevoznih sredstava i pomeranje u strukturi

utrošene energije (prema nafti) struktura i kvalitet usluga ne odgovaraju potrebama privrede i

stanovništva nehomogenost i neravnomeran razmeštaj saobr.infrastrukture neodgovarajući razvoj transportnih sredstava (sa aspekta

komplementarnosti raznih vidova saobraćaja) visoko učešće transportnih troškova u ceni roba (15-17%, dok je u

razvijenim zemljama 6-10%) PTT saobraćaj takođe doživeo značajno strukturno pomeranje i

širenje kapaciteta

29

STRATEŠKI OSVRT NA RAST I RAZVOJ PRIVREDE Srbije i Crne Gore

izvršene relativno velike promene u strukturi privrede stvorene brojne neusklađenosti promene u zemlji i okruženju SRJ nameću nužnost jačeg

uključivanja u međunarodne tokove neminovno preuređenje strukture privrede novi pristup NIR osnovi i na njoj zasnovanim sopstvenim

inovacijama/izboru elemenata tehnološkog progresa celovito rešenje krize i uspostavljanje redovnih odnosa sa

okruženjem, a posebno privredama nastalim iz SFRJ formulisanje i usvajanje jedinstvene koncepcije i strategije

razvoja zemlje