Ekonomika preduzeća kao naučna disciplina

8/8/2019 Ekonomika preduzea kao nauna disciplina

1/39

Prvi deo

UVOD U EKONOMIKU POSLOVANJA

1. Ekonomika preduzea kao nauna disciplina

Ekonomske naukepripadaju grupi drutvenih nauka i one prouavaju odnosemeu ljudima u procesu proizvodnje, razmene, raspodele i potronje materijalnih dobara.One prouavaju drutvenu stranu proizvodnje i raspodele dobara.

Ekonomska izuavanja su kroz period starog i srednjeg veka bila vrlo malo prisutna i to u okvirima filosofske misli. U kapitalizmurobna proizvodnja zamenjujenaturalni oblik privreivanja (proizvodnja i razmena trampa) ime ona postajedominantan oblik privreivanja. Maufakturna proizvodnja predstavlja prvi korak savremene organizacije rada i time razvoja savremenih oblika preduzea.

Razvojem robne privrede i podele rada ekonomske pojave i procesi postajuraznovrsniji, komplikovaniji i sloeniji. Usled toga izuavanje ekonomskih pojava nije

moglo biti predmet usputnih analiza, ve uslovljava stvaranje novih naunih disciplina ekonomskih nauka .U sklopu drutvenih nauka (filosofija, pravo, sociologija, statistika, istorija,

psihologija itd.)ekonomske nauke su osnovne , jer prouavaju drutveno-materijalneodnose koji odreuju sve druge odnose u drutvu.

Predmet izuavanja ekonomskih nauka je svaka ljudska delatnost vezana za problem ogranienih sredstava za realizaciju odreenih ciljeva.

Ekonomske nauke razvijaju odgovarajue naune metode koje slue za to povoljniji izbor pravaca i naina ekonomskog prosperiteta.

Ekonomske nauke izuavaju pojave u drutvenoj reprodukciji i ekonomskomivotu, kao iinstitucije u okviru kojih se odvija ekonomski procesi.

Ekonomske nauke danas obuhvataju brojne naune discipline: politikaekonomija, poslovna ekonomija, ekonomska politika, finansije, ekonomska istorija i dr.Ekonomske nauke i pored svoje raznovrsnosti i brojnosti ine celinu koje se

nazivaekonomija ili ekonomske nauke. Politika ekonomijapripada sistemu ekonomskih nauka i ona prouava

zakonitosti postanka, razvitka i propadanja svake drutveno-ekonomske forme. Ona prouava zakone proizvodnje, razmene, raspodele i potronje materijalnih dobara.

Ekonomijakao naziv naune oblasti potie od reioikonomia (grki), to znai pravila rada u gazdinstvu, odnosno upravljanje gazdinstvom.

Ekonomija predstavlja ukupnost ekonomskih nauka. Ekonomija istovremeno predstavlja svaku ljudsku delatnost ispred koje stoji problem ogranienih sredstava za

realizaciju postavljenih ciljeva.Ekonomija izuava ekonomske zakonitosti u privredi zemlje, grupe zemalja iliregiona.

Ekonomija kao nauna oblast obuhvata: Ekonomsku teoriju, Ekonomsku politiku, Pomone ekonomske nauke(ekonomsku filosofiju, ekonomsku

sociologiju, etiku i privredno pravo itd.).


2/39

U savremenoj ekonomskoj misli uglavnom se koristi terminekonomika

(economics). Ona bi se mogla definisati kao oblast kojom se istrauje optimalan nain nakoji bi se iskoristili oskudni i ogranieni resursi (oprema, rad, informacije, tehnikoznanje).

Terminekonomijase odnosi uglavnom na ekonomsku teoriju, a upotrebljavase da izrazi odreeno ekonomsko stanje, delatnost ili ukupnost ekonomskih procesa u zemlji, grani ili preduzeu.

2. Cilj izuavanja ekonomike preduzea

Cilj ekonomike preduzeaje prouavanje pojava i inilaca ekonomskestvarnosti preduzea. Ova nauna disciplina mora pomoi ostvarivanju odreenih ciljeva,a ti ciljevi su:

Makroekonomski- osnova ovih ciljeva je da se rezultatima konkretne

proizvodnje robe i pruanju usluga obezbedi optimalna drutvena reprodukcija isredstva za pokrie potreba drutva;Mezoekonomski- ija osnova je zahtev da se obezbede sredstva za akumulaciju idalji razvoj preduzea kao privrednog subjekta koji nudi robu i usluge;Mikroekonomski- svode se na zahtev da se kroz rezultat poslovanja odri, a presvega pobolja standard zaposlenih radnika;

Ova podela ciljeva se smatra zastarelom usled postojanja mezoekonomskihciljeva, pa se u savremenim ekonomskim razmiljanjima ciljevi dele na mikroekonomskei makroekonomske.

Stoga se, sa obzirom na karakter ciljeva ekonomike preduzea u savremenimuslovima trinog poslovanja

ekonomikase deli na:

MAKROEKONOMIKU- ekonomika na nivou drutvenih makrosistemaodnosno nacionalnih privrede zemalja ili regiona (na nivou ukupnih nacionalnihekonomija);MIKROEKONOMIKA- ekonomika na nivou mikrosistema tj. preduzea(kompanija).

Teorijski karakter ekonomike preduzea podrazumeva da je ona istovremenoekplikativna i normativna nauka.Eksplikativna(lat. explicatio- objanjavati) je po tometo objanjava ekonomske pojave u preduzeu i njegovom preduzeu, anormativna (lat.normativus - pravila) je nauka jer prouava najpovoljnije oblike (pravila) za organizaciju proizvodnje, raspodele i potronje materijalnih dobara i usluga.

Cilj ekonomikekao naune discipline koja izuava ekonomsku stvarnost, jeobezbeivanje uslova za to povoljniji izbor pravaca razvoja privrede i drutva u budunosti.

Cilj ekonomike preduzea je otkrivanje i korienje ovih zakonitosti uorganizovanju procesa reprodukcije ime se moe doprineti poboljanju privreivanja


3/39


4/39

Metode kao nauno-istraivaki postupci mogu se bazirati na razumu(racionalistike metode) i na iskustvu (empirijske metode).

Racionalistike metode

Za ove metode karakteristina je misaona aktivnost i logino zakljuivanje, a uove metode ubrajaju se: analiza, sinteza, indukcija, dedukcija i komparacija.

Analiza predstavlja misaoni postupak raslanjivanja celine na delovekako bi se to potpunije i bolje upoznali celinu i njene elemente. Za razliku odsintezekoja sjedinjava pojedinano u opte, jednostavnog u sloeno uz isticanjezajednikih, bitnih i dominantnih karakteristika. Indukcija je postupak logikog zakljuivanja u okviru kojeg se polaziod optih injenica koje se zatim uoptavaju na temelju meusobne povezanosti,zavisnosti i srodnosti.

Dedukcija polazi od pretpostavke koja je prihvaena kao verovatna i u

slinim sluajevima potvrena, a zakljuci koji se donose na ovaj nain prenosese na druge pojedinane sluajeve. Komparacija je postupak poreenja posmatranih pojava u vremensko- prostornoj dimenziji. Vremensko poreenje slui za praenje nastanka i razvoja pojava, dok se prostornim poreenjem utvrujemo njenu identinost, slinost ilirazlike u odnosu na pojavu koju posmatramo i koja se dogodila ili se dogaa udrugoj ivotnoj sredini. Na ovaj nain se uoava sutina, uzroci i posledice neke pojave.

Empirijske metode

Ove metode slue za prikupljanje istraivake grae, za obradu dobijenih podataka i za donoenje zakljuaka o drutveno-ekonomskim pojavama u preduzeu injegovom okruenju. U okviru ovih metoda postoje sledei oblici: posmatranje, intervju,upitnik, anketa i drugo. Posmatranje je sistemsko praenje odreene pojave u preduzeu ili na tritu: posmatraju se radno vreme, korienje sredstava za rad, trokovi predmeta za rad, radstratekih, operativnih i izvrnih organa u preduzeu, praenje reakcija kupaca i druge pojave. Intervju predstavlja usmeni razgovor ispitivaa (npr. analitiar trita) saispitanikom (npr. anketirani ili potencijalni potroa odreenog proizvoda ili usluga) ucilju dobijanja traenih odgovora o predmetu istraivanja. Voenje intervjua zahtevaobrazac sa pitanjima kao instrument intervjua; ovaj obrazac sadri unapred pripremljena pitanja. Osnovna karakteristika intervjua je da se razgovor izmeu ispitivaa i ispitanikaobavlja neposrednom komunikacijom, a odgovori koji se dobijaju su neformalniodgovori.

Voenje intervjua je profesionalna aktivnost za koju lice koje ga vodi treba bitiobueno. Ciljevi intervjua moraji biti unapred postavljeni. Za uspeno voenje intervjua potrebne su odreene predispozicije:


5/39

sposobnost lakog uspostavljanja kontakta,neposrednost u razgovoru,zadobijanje poverenja ispitanika,lakoa verbalnog izraavanja,strpljivost,racionalnost u korienju raspoloivog vremena,savesnost i drugo.Intervju ne treba koristiti za sakupljanje podataka neodreene vrednosti, optih

podataka (injenice iz javnih ili drugih isprava- diplome, lekarska uverenja i dr.).

Upitnik za raliku od intervjua predstavlja instrument pismenog ispitivanja, anjegova prednost je da se uz relativno male trokove moe ispitati mnogovea populacija. Nedostatak su mogue nejasnoe u postavljenim pitanjimakoja mogu bitiotvorena - ako ispitanika treba sam da oblikuje svoj odgovor i

zatvorena - ako mu je odgovor ponuen.

Anketa je usmeno (intervju) ili pismeno (upitnik) i kombinovano (intervju iupitnik) ispitivanje veeg broja osoba u ili van preduzea u cilju dobijanja odgovora onekom problemu ili sadraju posebnog znaaja za poslovanje.

Mogu se anketirati potroai nekog proizvoda (anketa o svojstvima, funkciji,kvalitetu i prihvatljivosti nekog proizvoda), a mogu se anketirati i radnici preduzea okriterijumima za voenje kadrovske politike, za raspodelu linih dohodaka, za dodelukredita, za dodelu stipendija itd.

Ostali znaajni izvori za prikupljanje empirijske istraivake grae su:statistiki podaci, raunovodstvene informacije, poslovni izvetaji, ivesticije i drugiprojekti, mogografije.

Nastavne metode

Nastavne metode slue za tumaenje i prenoenje saznanja do kojih se doloistraivakim radom. Posebno su znaajne:

Definicija- jasno i razumljivo odreenje sadraja nekog pojma kao sutine predmeta o kojem je re;

Klasifikacija- potpuno razvrstavanje nekog pojma ili celine do potpunog isistematinog pregleda njegovog celokupnog sadraja;

Deskripcija-metodino opisivanje neke pojave ili sadraja;Ekplikacija je objanjavanje pojmova, sadraja i pojava sa ciljem njihovog boljeg razumevanja i povezivanja sa drugim slinim pojmovima


6/39

5 . Povezanost ekonomike preduzea sa drugim naunim disciplinama

Sistem ekonomskih nauka se upotpunjuje naunim disciplinama kao to su:ekonomska istorija, ekonomska politika, ekonomska geografija, nauka o finansijama,

ekonomska statistika, organizacija, matematika itd.Ekonomika preduzea je najvie povezana sa ekonomskom politikom, jer obenauke prouavaju proces reprodukcije i zakonitosti koje vladaju u njemu. Jedina razlikameu njima je u opsegu sagledavanja tih procesa .

Ekonomska politika je makroekonomska nauka i ona prouava procesdrutvene reprodukcije kao celine, dok ekonomika preduzea kao mikroekonomskanauka analizira procese koji se zbivaju unutar preduzea i izvan njega samo u okviru povezanosti tog preduzea sa ostalom privredom.

Drugi deo

PREDUZEE KAO OSNOVNI SUBJEKT PRIVREIVANJACiljevi i elementi preduzea

Preduzee predstavlja sloen ekonomski i organizacioni subjekt, koji proizvodirobu ili usluge za trine potrebe, koristei sopstvene resurse, radi ostvarivanja dobiti idrugih drutveno-ekonomskih ciljeva.

Preduzee obuhvata svaki ekonomski oblik organizovanja, bez obzira na vrstu privredne delatnosti, karakter vlasnitva, veliinu, pravni oblik i dr. obeleja. Cilj preduzea prevashodno jeste ostvarivanje profita odnosno dobiti, ali postoji i veliki brojneprofitnih oblikaorganizacija: strukovna drutva i savezi, delatna drutva i komore,obrazovne institucije, privatne ustanove i zajednice, humanitarne fondove, zadubine injihove saveze.

Nastanak preduzea kao privrednog subjekta

ovek kao individua ne moe da ostvari svoje ciljeve, tako da su se ljudi odnajranijh poetaka razvoja udruivali uprvobitne zajednicekoje predstavljaju najranijeoblikeprimitivne organizacije rada. U tim organizacionim oblicima vri se prvapodelarada radi usklaivanja pojedinanih aktivnosti. Na ovaj nain se postie racionalnijekorienje proizvodnih mogunosti i zadovoljavanje potreba. Proces privreivanja tj.razvoj sredstava i orua za rad je uslovljavao razvoj organizacije rada.

Drutvena podela rada doprinela je usavravanju naina i uslova privreivanja.Organizacioni oblici su se razvijali hiljadama godina, a njihov razvoj odvijao se pokarakteristinim fazama:

Divljatvo - gde nema tehnike podele rada;

Prvobitna zajednica (varvarstvo) - gde se javlja drutvena podela rada,zemljoradnja i stoarstvo, a nosioci privreivanja suhorde (prvi oblik podele


7/39

rada), rodovi (stabilne grupe ljudi) od kojih nastaju rodovi koji se otcepljuju(Fratrio ); od rodova koji su se otcepili nastajuplemena. Ovi obliciorganizacije predstavljaju spontana povezivanja ljudi u procesu privreivanja radizadovoljavanja potreba opstanka i produavanja ljudske vrste. Ljudi u ovom periodu raspolau sa veoma skromnim sredstvima za rad;

Robovlasniko drutvo - u njemu nastaje kolektivna svojina, klase i robovi. Uovom periodu razvija se proizvodna snaga drutva (orua za rad), a time iorganizacioni oblici.Robovlasnici formiraju gazdinstva, koja organizuju naosnovu radarobova i privatne svojine nad njima i sredstvima ta rad. Izmeurobovlasnika i robova se javljaju antagonizmi. Proizvodnja se obavljala podfizikom prinudom, pri emu se nije vodilo rauna o biolokom opstanku robova.

Feudalizam - Proces privreivanja se odvija na feudima- zemljini posedifeudalaca. Ovde je bio izraen nizak stepen proizvodnih sredstava za rad.Privredni ivot se nije odvajao od ostalih drutvenih aktivnosti. Kmet je bio

politikom prinudom vezan za posed feudalca.Meusobno povezivanje privrednih subjekata u periodima prvobitnezajednice, robovlasnitvu i feudalizmu se obavljalo samo onda kada je nastajaoviak proizvoda. Veina potreba se obavljala u okviru ue zajednice, posredstvomrazmene (trampe). Pokretljivost ljudi, sredstava za rad i proizvoda u ovom periodu je bila ograniena, jer su jedinice drutveno-privrednog ivota bilezatvorene i ispoljavale su samodovoljnost.

Kapitalizam - XVIII vek predstavlja prekretnicu organizacije rada: javljaju semanufakture, kao rezultat pronalaska parne maine (Dejms Vat 1769. godine).Ovaj period karakteriu robno-novani odnosi tj. izraavanje svih materijalnih

dobara u novcu. Elementi proizvodnje odnosno radna snaga i sredstva za rad postaju neogranieno pokretljivi. U periodu industrijalizacije privrede se uviauloga radnika kao subjekta proizvodnje, a ne samo kao pokretaa maina. Radnicise sve vie tretiraju kao strunjaci, jer znanje postaje jedan od najvanijih resursa.Preduzea su se u ovom periodu trudila da angauju to je vie mogue strunih i preduzimljivih kadrova, to je doprinosilo poveanju njihove konkurentnesposobnosti.

U naturalnoj privredi ekonomsko bogatsvo se izraavalo u prirodnim jedinicama mere, a proces privreivanja vezan je za zemljini posed. Zahvaljujui ulozinovca kao univerzalnog izraza i mere ekonomskih vrednosti, proces privreivanja semoe odvijati nezavisno od sedita vlasnika kapitala. Usled toga se privredni subjekti

pojavljuju u obliku preduzea . Na takvoj osnovi razvija sekonkurencija odnosnotrina utakmica izmeu

privrednih subjekata. Preduzea se podstiu na stvaranje vieg stepena poslovanja, to seogleda u racionalnijem korienju radne snage, sredstava za proizvodnju i skraivanjuvremena procesa proizvonje.

Motiv organizovanja privredne delatnosti u preduzeu jeste ostvarivanje profita, kao rezultata razlike ostvarenog prihoda i uloenih sredstava za proces


8/39

proizvonje. Usled toga vlasnici kapitala su usavravali organizaciju proizvodnje, akonkurencija odnosno nadmetanje na tritu su bili faktori razvoja organizacionih oblika.

Drutvena podela rada uslovila je neophonost trine razmene proizvoda iliusluga jednog preduzea za proizvode i usluge drugog preduzea, pri emu je novac meravrednosti. Preduzea se razvijaju kao samostalna privredne organizacije i time doprinose

ukupnom razvoju drutva.Obeleja tj. karakteristike preduzea

Karakteristike koje ine preduzee razliitim od drugih trinih subjekata su:

Preduzee predstavlja osnovni trini subjekt; ono obavlja odreenufunkciju

tj. delatnost u privredi; Preduzee je odreena organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstavaza proizvodnju; Preduzee ja samostalno privredno-pravno lice.

Preduzee predstavlja osnovni trini subjekt, jer se njegovo poslovanjezasniva na stvaranju robe i usluga koje se razmenjuju sa drugim trinim uesnicima.

Preduzee egzistira u odreenom organizacionom oblikui ono predstavlja skup ljudi i sredstava za proizvodnju meusobno povezanih u skladnu celinu.Takav skup se naziva organizacioni sistem preduzea, a delovi preduzea su ureeni ponaelima oraganizacije rada.

Osnovna obeleja nekog preduzea odreena su karakteristikama privrede ukojoj ono funkcionie, a predmet poslovanje i ciljevi preduzea proizilaze iz potreba privrede i trita.

Zadaci preduzea deo su zadataka i ciljeva nacionalne privrede i ire.PRIMER:

U periodu od 1977. do 1981. godine proizvodnja amerikihautomobila je opala za jednu treinu, a procenat uvoznih autobila je

porastao od 18% do 29%. U to vreme je oko 300.000 radnika uautomobilskoj industriji izgubilo posao. Gubitak 1980. godine trinajvee amerike autobilske kompanije bio je oko 4 milijarde dolara.

Kao rezultat ovih ainjenica SAD su limitirale uvoz japanskihautomobila na 1.68 miliona jedinica tj. kola.

U periodu 1981. do 1985. godine ameriki proizvoai su poboljali kvalitet i poveali cene svojih automobila, ali profit japanskih proizvoaa je i dalje bio znatno vei.

Najvei gubitnik u ovoj situaciji su bili kupci, jer je cena i jedni i drugih automobila porasla. Cena amerikih vozila je bila vea za660 dolara a japanskih za 1.300 dolara.

Uvoz japanskih vozila je 1986. godine bio limitiran na 2.3miliona vozila, a 1991. godine na 1.65 miliona vozila. Japanskaautomobilska industrija je stoga pribegla novoj strategiji proizvodnje


9/39

tzv. transplatacije fabrika u SAD, tako da se 1993. godine proizvodilo 1milion japanskih automobila u SAD, a njihovo trino uee je iznosilo27% (16% za izvoz, a 11% za prodaju kola proizvedenih u SAD).

Vlada SAD je bila primorana da zatiti sopstvenuautomobilsku industriju i intervencionim metodama je uticala na

uticala na promenu ciljeva i zadataka japanske i amerikeautomobilske industrije. Ameriki proizvoai su suoeni sa potrebom za novim strategijama proizvodnje i prodaje automobila, kao i zanovim zadacima i ciljevima.

Preduzee ja samostalno privredno-pravno lice, a samostalnost se ogledau ekonomskom i pravnom smilu.

Ekonomska samostalnost se ogleda kroz pravo izbora predmeta poslovanja,samostalnom stvaranju i voenju poslovne politike, slobodnom stvaranju programa i planova, slobodnom ugovaranju poslova, samostalnost se odnosi i na formiranje cena(ukoliko cene nisu predmet dravnog intervencionizma), pravo raspodele prihoda,

dohotka, imovinskoj samostalnosti, slobodnom udruivanju sa drugim ekonomskim ineekonomskim subjektima, a sve to u skladu sa zakonskim propisima i normama.Pravna samostalnost se ogleda u injenici da je ono pravno lice, a na osnovu

pravnog subjektiviteta ima odreena prava i obaveze (prema lanovima kolektiva, premadrugim preduzeima i drutvenoj zajednici), snosi odgovornost, javlja se kao punopravnisubjekt u poslovnim odnosima i drugo.

Ekonomsko-pravni subjektivitet se realizuje preko:Opte akte preduzea: ugovor, statut, pravilnici;Poslovne knjige- svako preduzee je duno da vodi ove knjige, kaosvojevrsni oblik kontrole poslovanja i ekonomske autonomije preduzea;

iro raun- preko njega se obavljaju sve transakcije,Firme preduzea- spoljno obeleje preduzea, odnosno ime pod kojim preduzee posluje, a sastoji se izobaveznihi fakultativnihelemenata.

Obavezni elementisu propisani zakonom i njih spadaju:oznaka koja blieodreuje preduzee (ime u uem smislu),oznaka koja upuuje na delatnost (industrijsko, preraivako, trgovinsko),odreenje sedita , oznaenje oblika

preduzea (akcionarsko-a.d, komanditno-k.d, ortako drutvo-o.d., drutveno preduzee-d.p. itd).

Fakultativni elementifirme imaju svrhu potpune individualizacije preduzea u pravnom prometu i ostvarivanju poslovnih efekata. U ove elemente koji nisu u stalnoj

upotrebi spadaju razni dodaci u vidu rei (jedna ili vie rei), slova (BMW),trodimenzionalni znaci (Mercedes), crtea, simbola, slika (grafiki prikaz slova naziva proizvoaa, slika neke ivotinje: PUMA), kombinacija rei i slika (OSRAM sijalica),skica, robnih i usluni igova (NIKE, LOTTO, REEBOK, IBM, APPLE, BENETON,PACHIOTI), zatim skraena oznaka firme itd.

Elementi poputrobnog i uslunog iga moraju biti zatieni registracijom.Pravo na ig u naem sistemu nastaje tek registracijom, a uslovi koje on mora ispuniti susledei:


10/39


11/39

Svrha postojanja preduzea odreuje ukupan drutveni interes proizvodnje robeili usluga.

Politika, odnosno principi i kriterijumikojih e se drati preduzee predstavljaju nain za ostvarenje svrhe postojanja u datom vremenu i kruenju. To je

znaajan deo misije koji povezuje svrhu postojanja sa standardima ponaanja preduzea uokruenju.

Standardi ponaanja-misija postaje realna onda kada se izgrade standardi ponaanja zaposlenih i njihov odnos prema preduzeu i okruenju. Da bi se ovi standardiostvarili potrebno je ispuniti sledee zahteve:

kooperativnost u ostvarivanju strategije preduzea;saradnja uloge preduzea i okruenja;sposobnost prilagoavanja uslovima rada u okruenju;ispunjavanje kvaliteta i ulunosti preduzea;otvorenost saradnje po horizontalnoj i vertikalnoj osnovi; briga o odravanju i razvoju preduzea;razumevanje strategije i politike;sposobnost obuavanja podreenih; potenje i poslovna etika u svim procesima rada;sposobnost za timski rad;razvoj kreativnosti zaposlenih u preduzeu.

Sistem vrednostipredstavlja vanu varijablu za efikasnost i efektivnostorganizacije. Filosofija preduzea, odnosno kultura obuhvata ideje o tome ta je pravilnoi poeljno za ponaanje organizacije i pojedinca. Istraivanja poslovanja uspenih preduzea pokazala su da ona posveuju veliku panju upravo filosofiji organizacije, jer uspena preduzea vode brigu da filosofija bude razumljiva i dobro poznata svimzaposlenim.

Osnovu kulture preduzea predstavljaju:

Racionalni postupci koji obezbeuju opstanak i razvoj u datom vremenu iuslovima;

Moralni principi koji podrazumevaju zadovoljenje zahteva okoline- kupaca,dobavljaa, drutva itd.

PRIMER:Japanska kultura drugaije formulie svrhu postojanja nego ostale razvijene

zemlje. U ovoj zemlji nastoje se ispuniti sledee vrednosti (Matsushita Electric):

zadovoljenje drutvenih potreba, potenje i iskrenost,tenja ka stalnom poboljanju,uljudnost i poniznost, prilagoavanje,zahvalnost.


12/39

Ove vrednosti ukazuju na prioritet u moralnim vrednostima.

Ciljevi i elementi preduzea

Ciljevi i zadacipreduzea proizilaze iz njegove misije. Misija treba da bude jasno i preciuno definisana, tako da se njenom analizom dolazi do ciljeva preduzea . Tiopti ciljevi se ugrauju u razvojnu i poslovnu politiku preduzea, dok se specifiniciljevi koji se odnose na kadrove ugrauju u kadrovsku politiku.

Ciljevi predstavljaju najznaajniji element svake politike preduzea. Preduzeetreba da ispuni sledee ciljeve: Ciljevi makroekonomskog sistemau kojem preduzee funkcionie odnosnoispunjenje interesa drave, kupaca i drugih privrednih subjekata.

U ovu grupu ciljeva spadaju i zaposlenost, stabilnost cena, efikasnost i rast preduzea.

Vlasniki interesi- oni se ispoljavaju kroz zahteve za ouvanje i uveanjeuloenog kapitala, putem ostvarivanja profita ili dobiti. Ostvarivanje dobiti je stratekicilj svakog preduzea (interesi akcionari se ispoljavaju npr. kroz podelu dividendi istalnom zahtevu za poveanje vrednosti preduzea).

Interesi menadera- nevlasnika, vezani su njihov status, zarade, i privilegijekoje ostvaruju u datom preduzeu. Primarni cilj menadera je profit preduzea, ako ono pripada grupi profitnih organizacija.

Interesi tj. ciljevi zaposlenihu preduzeu su zainteresovani za visinu zarada isigurnost zaposlenja, kao i za socijalnu sigurnost.

Preduzee prolazi kroz faze ivotnog ciklusa. Nezavisno od interesa koji unjemu dejstvuju, ono tei da opstane i da se razvija. Zahtevi opstanka preduzea predstavljaju najvii stepen u hijerarhiji ciljeva preduzea.

Elementi ili komponente preduzea su:

zaposleni u preduzeu-radni kolektiv;sredstva preduzea-kapital;organizaciona struktura preduzea.

Radni kolektiv preduzea

Zaposleni u preduzeu ine njegovradni kolektiv, bez obzira na funkcije kojeobavljaju i radno mesto na kome se nalaze. Njihovi meusobni odnosi regulisani su pravnim normama, organizacijom i postavljenim zadacima. Radni kolektiv predstavljaglavni element preduzea. Sastav radnog kolektiva mora odgovarati vrsti delatnosti iobimu poslovanja preduzea. To je teko postii, pa se stoga radniciosposobljavajuzaodreena zanimanja. Preduzee eli da obezbedioptimalan sastav radnog kolektiva.To


13/39

podrazumeva sastav radnog kolektiva koji se u potpunosti podudara sa potrebama poslovanja preduzea.

Strunost zaposlenih u preduzeu mora odgovarati radnim mestimakvalitativno (po vrsti) ikvantitativno (po obimu).

Radnici moraju bitikvalifikovaniza poslove koje obavljaju. Svako odstupanje

od traene kvalifikovanosti dovodi u pitanje izvravanje pojedinih zadataka.Optimalni sastav radnog kolektiva se ne moe obezbediti trajno. To proistie izinjenice da se kvalifikovanost pojedinih radnika menja u odreenim periodima, kao i dase javlja fluktuacija radnika, odnosno odlazak radnika iz preduzea i zapoljavanjedrugih radnika.

Radni kolektiv se mora dinamiki uklaivati sa zadacima preduzea i njegovomulogom u procesu reprodukcije.

Preduzee mora voditi stalnu brigu o sastavu radnog kolektiva, jer na taj nainobezbeuje ravnoteu izmeu zahteva poslova i strunosti poslova.

Da bi se zatitili interesi radnika postoje razna sindikalna udruenja, kao iinspekcijske slube koje kontroliu uslove rada- higijenske i tehnike. Takoe se

odreene institucije brinu o socijalnoj zatiti radnika (vedska i SAD), odnosno oobavezama poslodavaca prema radnicima.

Sredstva (kapital) preduzea

Sredstva predstavljaju komponentu rada i poslovanja preduzea.

Osnovna sredstvapreduzea ine: nematerijalna ulaganja (prava); materijalna sredstva; novana sredstva u obliku dugoronih finansijskih plasmana.

U nematerijalna ulaganjaspadaju dugorona ulaganja i plasmani sredstava,koncesije, patenti i licence.

U materijalni oblik sredstavasvrstavaju se prirodni faktori i prirodnobogatstvo : zemljite, ume, obradive povrine i sredstva za rad : alati, maine, postrojenja,ureaji, graevine i sl.

U dugorone finansijske plasmanespadaju: ulaganja kapitala preduzea udruga preduzea, otkupljivanje akcija ili drugih hartija od vrednosti, dugoroni krediti,dugorone hartije od vrednosti i dr.

Obrtna sredstva preduzea se mogu podeliti na: sredstva u materijalnom

obliku, sredstva u novanom obliku, sredstva u obliku prava.Organizaciona struktura preduzea

Zadaci preduzea se izvravaju primenom principa tehnike podele rada. Tadase ukupan zadatak preduzea razlae na zadatke delova preduzea i pojedince.


14/39

Usklaivanje faktora proizvodnje u radnom procesu vri se pomouorganizacije rada koja predstavlja usklaivanje ljudskih i materijalnih faktora u cilju postizanja to veeg uinka, uz najmanji utroak rada i uloenih sredstava.

Usklaivanje unai upostavljanje optimalnih odnosa izmeu sredstav za rad, predmeta rada i radne snage.

Postoje tradicionalni i savremeni koncepti organizacionih struktura.Tradicionalni koncept ine razne organizacione strukture, kao to su:

linijska,linijsko-tabna,funkcionalna,kombinovana i dr.

Linijski sistemorganizacije preduzeaOvaj sistem organizacione strukture je ujedno najstariji sistem organizacije i

rukovoenja u drutvu. Korien je od davnina, i to pre svega u vojsci. Fajol ga je poetkom ovog veka modernizovao i osposobio za iroku primenu u privredi. Linijskuorganizaciju karakteriu direktnivertikalni odnosi dunosti. ti odnosi suhijerarhijski, azasnivaju se na nadreenosti viih i podreenosti niih poloaja u preduzeu. Putemkomandnog lanca idu svi naloti, svi zahtevi sve komunikacije i svi izvetali. Oni teku jednim loginim redom od karike do karike u ovom lancu tj. od komannog mesta dokomandnog mesta.

U linijskom sistemu rukovoenja samo se preko linijskih rukovodiocakomunicira sa rukovodiocima pojednih slubi. U ovovm organizacionom obliku svakizaposleni ima po jednog nadreenog (princip jedinstva komande) koji mu dodeljuje polove koje treba da obavlja i daje potrebna ovlaenja za njihovo obavljanje. Tom

rukovodiocu izvrilac neosredno odgovara.Prednosti ovog sistema- jednostavnost rukovoenja, jasnoa poloaja. Odnosinadreenosti i podreenosti idu odvrha do nadole. Lanac komande povezuje svenosioce poloaja, a omogueno je jedinstveno harmonino koordiniranje i funkcionisanjeorganizacije. Ostvaren je princip jedinstva voenjaili jedinstva komandepod jednimrukovodiocem. Slabostiovog organizacionog oblika ogledaju se u injenici da rukovodiocimoraju poznavati pored svoje osnovne delatnosti i druge poslove za ije obavljanje nisustruni. Ispoljava se nedovoljna efikasnost.

Linijsko-tabnisistem ukljuuje za razliku od prethodnog i tabne jedinice u

organizaciji, u koje uglavnom spadaju: kadrovi, kontrola kvaliteta, nabavka,raunovodstvo i dr. Na taj nain eliminiu se slabosti linijskog sistema, poto se linijskimrukovodiocima dodaju tabne jedinice.

U ovom sistemu deluju linijske i tabne jedinice.Linijske su primarne, oneobavljaju osnovne delatnosti preduzea. Linijske jedinice su proizvodnja, marketing ifinansije. Organizovane su u divizione, departmane i dr. organizacione jedinice.


15/39

tabne jedinicesu pomone, sekundarne slube koje pruaju specijalistikesavete, pomoi i usluge linijskim rukovodiocima. Ove jedinice poveavaju efikasnost poslovanja, ali ne mogu izdavati naloge i nareenja.

Odnosi u ovom sistemu su znatno sloeniji i komplikovaniji. Slabosti ovogsistema su oteana komunikacija, koordinacija i kontrola u preduzeu. tabni rukovodioci

mogu naruavati jedinstvo komande i vriti pritisak nadreenog.Funkcionalni sistemorganizovanja pretpostavlja i funkcionalni komandni

autoritet. tabni rukovodioci ne pruaju samo savete i usluge, ve imaju imaju izvrnefunkcije. Prednost ovog sistema ogeleda se u jednoobraznoj politici, olakanim procedurama i sistemima. Skrauje se put komuniciranja, a koordinacija je bra iefikasnija.

Slabosti ovog sistema se ogledaju u dualnom sistemu rukovoenja kojisuprotan jedinstvu rukovoenja.

Kombinovani sistempodrazemeva stvaranje komiteta. Ovaj sistem je

karakteristian za sve velike organizacije. Komiteti se obrazuju kao povremena,ad hoctela. Oni treba donose i da sugeriu odluke o problemima koji zahtevaju integraciju potreba raznih departmana.

Stalni komiteti su organi koji formuliu poslovnu politiku i donose odluke uorganizaciji. ine ih; izvrni komitet, komitet za finansije, komitet za nabavku itd. Adhoc za razliku od stalnih komiteta prestaju da rade kada se neki problem rei. Prednosti ovog sistema lake, bre i strunije posstavljanje politike i ciljeva preduzea; zatim uspenije reavanje kompleksnih problema. Smanjuju se konflikti, ameuljudski odnosi se poboljavaju. Slabosti- ovaj tip organizacione strukture dosta kota; on dovodi do znaajnogtroenja vremena i smanjuje odgovornost za rezultate.

Funkcije preduzea

Funkcije preduzea su relativno velike grupe srodnih aktivnosti kojima seizvrava odreeni trajniji zadatak u procesu ostvarivanja cilja preduzea.

Skup istovrsnih ili srodnih poslova u organizacionoj strukturi preduzea nazivase funkcija. Funkcije preduzea razvrstavaju se pod dva osnovna kriterijuma:

po vertikalnom rasporedu i po horizontalnom rasporedu.

Vertikalna podela funkcijazasniva se na znaaju po rangu tj. hijerrahiji. Na

toj osnovi uspostavljaju se tri glavne funkcije:upravljanje,rukovoenje iizvrenje.


16/39

Za svaki od ovih organa formiraju se posebni nosioci-organi. Organiupravljanja su upravni odbor koji odluuje o ciljevima poslovanja, skuptina vlasnika,nadzorni odbor.

Rukovoenje ima zadatak da razradi ciljeve poslovanja, da koordinira poslovanjem, te da kontrolie izvrene zadatke ili ostvarene ciljeve.

Izvrenje- obuhvata poslove kojima se neposredno izvravaju zadaci preduzea.

Horizontalna podela funkcijazasniva se na tehnikoj podeli rada izmeu pojedinih nosilaca izvrnih zadataka preduzea. Na toj osnovi uspostavljaju se obinoizrne funkcije, kao to su planiranje, proizvodnja, marketing, finansije, raunovodstvo,analiza poslovanja, kontrola, obezbeenje i slino. za svaku od funkcija formiraju senosioci-.organi u vidu sektora, slubi, pogona, odeljenja, radionica i slino. Svaki oddelova preduzea raspolae odgovarajuim sredstvima. Nosioci zadataka dobijajurukovodilake nadlenosti, ime stiu izvesnusamostalnost.

Faktori organizacije preduzea

Komponovanje organizacione strukture preduzea je sloen proces ije uspenoobavljanje zahteva da se strogo vodi rauna o ciljevima i stremljenjima organizacije,karakteristikama okruenja i permanentnoj promeni okruenja preduzea.

Da bi efikasno poslovalo preduzee mora voditi rauna o sredini u kojoj posluje, odnosnonjenom okruenju i zahtevima okruenja. Razumevanje poslovnogokruenja preduzea je od ogromnog znaaja za poslovanje preduzea, jer je preduzee:

Sloen sistem - sloenost preduzea je odreena njegovom strukturom (preduzeesadri veliki broj raznovrsnih podsistema, a ti podsistemi se sastoje iz drugih podsistema);

Otvoren sistem - preduzee funkcionie kao otvoren sistem, jer je uzajamno povezano sa svojim okruenjem i njegovo poslovanje uveliko zavisi od ekterne(spoljne) sredine;

Dinamian sistem - da bi preduzee funkcionisalo kao organizacioni sistem,neophodno je da ima potpunu strukturu sa diferenciranim poslovnim funkcijama(proizvodnja, nabavka, prodaja, finansije i dr.).Dinaminost preduzea seispoljava kroz stalne promene organizacione strukture preduzea, krozkvalifikacionu strukturu zaposlenih (usavravanje kadrova), usavravanjemtehnolokih procesa itd.

Usavravanje kadrovapredstavlja njihovo pripremanje za tehnike,

tehnoloke i organizacione promene, ali u okviru zanimanja i poslova koje obavljaju.


17/39

Pored okruenja i zahteva okruenja, postoje i mnogi drugi momenti koji utiuna organizaciju preduzea; oni su brojni i raznovrsni , a odnose se na inioce i aspektenjihovog rada.

Faktori ili inioci organizacije preduzea se dele u dve osnovne grupe:

Spoljne faktore (eksterne faktore)- faktori okruenja, Unutranje faktore (interne faktore).

Spoljni ili eksterni faktori organizacije preduzea

Ove faktore ine:institucionalni uslovi,trite,nauno-tehniki razvoj.

Institucionalni uslovisu odreeni karakterom drutveno-ekonomskogsistema, kao i politikom i merama koje taj sistem preduzima. Ovaj faktor je uglavnomdat, a posebno je vaan za nae privredne organizacije u periodu primene samoupravnogsistema, jer tada nijedno preduzee nije moglo opstati da mu se nije prilagodilo.

Institucionalni uslovi se uglavnomzakonski reguliu; oni se propisuju i ineobligatornim za sva preduzea kao organizacione oblike. Mnogobrojnim zakonskim propisima reguliu se veliki broj pitanja koja se odnose na osnivanje, proirenje,integraciju, sanaciju i likvidaciju preduzea.

U naoj zemlji se preteruje sa propisivanjem poslovne i organizacione materije preduzea; propisi se esto menjaju.

Trite je od velikog znaaja za stvaranje organizacione strukture i poslovanje preduzea. Ono determinie svojom irinom i zahtevima kvalitet, cene, vek trajanje proizvoda, utie na vrstu programa proizvodnje robe ili pruanja usluga, naveliu serija, na kapacitete, na stepen opremljenosti, na vrstu i irinu kanala distribucije,na inoviranje proizvoda itd.

Preko svih ovih injenica na oblik organizacione strukture preduzea i na poslovanje preduzea. Uticaj trita je toliko velik da se danas masovno naputa proizvodna orijentacija, a uspostavlja trina orijentacija, to znai da se u centar poslovanja preduzea stavlja kupac i njegove potrebe (zahtevi) umesto proizvoda.

Razvoj nauke i tehnikevri takoe znaajan uticaj na organizaciju preduzea i njeno poslovanje. Proizvodno-tehnoloki procesi se stalno usavravaju; javljaju se nova sredstva za proizvodnju i proizvodi, a sa njima i novi, savreniji oblici poslovanja preduzea.

Vreme koje je potrebno da se nauna otkria primene u industriji se kostantnoskrauje. Za primenu novih nauno-tehnikih dostignua potrebna je jasna poslovna politika preduzea i stavovi prema tehnikom razvoju, kao i dobra organizacija.

Unutranji ili eksterni faktori


18/39

Ovi faktori su veoma brojni, a u njih svrstavamo:vrsta proizvoda, priroda i struktura sredstava za rad,tehnologija,organizacija oblik preduzea,finansije,marketing,kadrovi,informacioni sistemi,veliina radne ogranizacije i drugi.

Vrsta proizvodapredstavlja najdominantniji unutranji faktor organizacije preduzea i njenog poslovanja. Vrsta proizvoda opredeljuje vid organizacije proizvodnje:da li e proizvodnja biti pojedinana, serijska, masovna itd. Vrsta proizvoda uslovljava icentralizovanu i decentralizovanu pripremu rada, grupne i odvojene kanale distribucije,ekonomsku propagandu (karakter i obim), oblike promocije i dr.

Sredstva za radutiu na poslovanje i organizaciju proizvodnje svojim optimkarakteristikama. ona su za svaku radnu organizaciju data i imaju ogranien rok trajanja;menjaju se sa razvojem tehnologije. Vreme trajanja sredstava za rad se smanjuje, aautomatizacija i poluautomatizacija utiu na radikalno menjanje procesa rada.

Kadrovi utiu na poslovanje i organizaciju preduzea, pre svega, svojimkvalitetom, strunom i radnom sposobnou. Postoje stavovi da se preduzee ne treba prilagoavati raspoloivim kadrovima, ali stav da je zadovoljenje kadrova i ispunjenjenjihovih elja i ambicija je najispravniji stav. Preduzea se stvaraju za ljude, a zadovoljnikadrovi su osnova razvoja preduzea.

Veliina radne organizacijeima takoe veliki uticaj na poslovanje preduzea, jer mala i srednja preduzea su sasvim drugaije posluju i organizuju se i pored injeniceda su im ciljevi isti kao kod velikih preduzea. Drugaiji problemi vezani za organizacijuvelikih preduzea nisu vezani samo za veliki broj zaposlenih ljudi, ve za koordinaciju irukovoenje, za drugaija ovlaenja i informacije. Velika preduzea organizuju mnogovei broj samostalnih funkcija nego mala preduzea npr. nauno-istraivaki rad, uvoz,izvoz itd.

Za mala preduzea odgovara vie funkcionalna organizaciona struktura (bazirase na jedinstvenom rukovoenju svakom funkcijom), dok velika preduzea koristedivizionalnu ili projektno-matrinu strukturu.

Lokacija utie na poslovanje i organizaciju preduzea samim tim to e preduzea sa dislociranim pogonima morati drugaije da se organizuju od onih sa pogonima koji su koncentrisani na jednom mestu. Pored toga, radne organizacije koje sulocirane u velikim gradovima i industrijskim centrima su u stanju da kooperiu samnogim drugim preduzeima, sa kojima mogu obavljati zajednike poslove ili im prepustiti delove polova, to nije sluaj sa malim i nedostupnim preduzeima. Velika preduzea imaju i druga preimustva koja se ogledaju u mogunosti pribavljanja visoko


19/39

strunih kadrova i time mogu osnovati vie specijalizovanih organizacionih jedinica(istraivake grupe tj.ekspertni timovi .

Stepen diversifikacije proizvodaima veliki uticaj na karakter i oblik poslovanja preduzea. Diversifikovana proizvodnja zahteva elastinu, decentralizovanu

organizaciju, sa nizom autonomnih, relativno samostalnih organizacionih jedinica, kojesu stanju da same donose najvei broj odluka.Preduzea koja nisudiversifikovala svoj asortiman, imaju znatno manje

problema sa koordinacijom, sa usklaivanjem i usmeravanjem rada svojih lanova iorganizacionih jedinica. Ona mogu funkcionisati i pri relativnim visokom stepenomcentralizacije. Otuda imaju manje problema sa rukovoenjem, a i mrea informacija ikomunikacija.

Vrste preduzea U savremenoj trinoj privredi primenjuje se vie razliitih kriterijuma za po

kojima se razlikuju vrste preduzea. Najee korieni kriterijumi za razvrstavanje preduzea su sledei:

delatnost;karakter procesa rada;veliina odnosno obim rada i poslovanja;vlasnitvo;organizacioni oblik preduzea.

Ako se kao kriterijum uzmedelatnost koju preduzee obavlja onda se onamogu podeliti na:

proizvodna, trgovaka, finansijska, usluna preduzea (nauna,izdavaka, preduzea javnog informisanja,

umetnika i dr.)Prema vrstama delatnosti preduzea mogu biti i kombinovana, a onda je

omogueno stvaranje veeg profita. Vrste preduzea su propisane zakonom odelatnostima, na osnovu kojeg preduzea dobijaju svoj broj. Proizvodna preduzeasu privredni subjekti u ijem procesu privreivanjadominira tehnoloka faza. Teite ovih preduzea su proizvodne aktivnosti. Meutim, poslovanje ovog preduzea podrazumeva izlazak na trite gde se nabavljaju sirovine,repromaterijal, i gde se prodaju vlastiti proizvodi. Zato poslovanje proizvodnih preduzeaobuhvata, pored tehnoloke faze i fazu robne razmene-nabavke, i prodaje-novana faza.

Ova preduzea imaju specifinu kvalifikacionu strukturu radnog kolektiva(vea je zastupljenost tehniki obrazovanih strunjaka), smanjene mogunosti promenedelatnosti, specifian sastav sredstava za rad i dr.


20/39

Trgovinska preduzeaobavljaju poslove posredovanja u robno-novanojrazmeni izmeu proizvoaa i potroaa. Ova preduzea svoju privrednu aktivnostobavljaju nabavkom robe od proizvoaa radi njene prodaje. Delatnost ove vrste preduzea obuhvata samo komercijalne i finansijske poslove.

Ova preduzea imaju razvijene marketing aktivnosti, metode i tehnike promocije i propagande proizvoda. Stoga, radni kolektiv trgovinskih preduzea obuhvata preteno strunjake komercijalne i finansijske kvalifikovanosti. Ova preduzea su mnogoelastinija od proizvodnih preduzea u pogledu promene delatnosti. Takoekvalifikovanost kadrova je prilagodljivija promenama delatnosti trgovinskih preduzea uodnosu na proizvodna.

Finansijska preduzeasu banke, osiguravajua drutva, berze i lino. Ona predstavljaju privredne subjekte za obavljanje novanog prometa. Njihova aktivnostusmerena je samo na jednu fazu u okviru ciklusa reprodukcije-finansijsku, odnosnonovanu.

Ovi privredni subjekti raspolau preteno novanom oblikom sredstava, kao iodreenom graevinskom i kanselarijskom opremom.Radni kolektiv finansijskih organizacija je uglavnom sastavljen od finansijskih

i pravnih eksperata, mada se za pojedinim finansijskim poslovima zapoljavaju i npr.inenjeri, komercijalisti i slino (strunjaci drugih kvalifikacija).

Banke su glavni predstavnici finansijskih organizacija. Njihovo poslovanjeobuhvata aktivnosti prikupljanja slobodnih novanih sredstava preduzea i graana injihovo usmeravanje na korisnike. Banke za svoju uslugu davanja novanih sredstava uvidu kredita, naplauju kamatu od korisnika kredita, iz ega plaaju neto niu kamatudavaocima novca, a od razlike kamata stiu prihode.

Usluna preduzea

se formiraju i funkcioniu u tercijarnom sektoru-sektoruusluga. U razvijenim trinim privredama ovaj sektor postaje dominantan po obimudelatnosti i zaposlenosti. Karakteristike ove vrste preduzea je fleksibilnost ispecijalizacija za odreene poslove.

Usluna preduzea su po pravilu mala preduzea, sa malim brojem zaposlenih.Ova preduzea su najbrojnija u trinoj privredi.

Sa stanovitaveliine preduzea se mogu biti:mala, srednja, velika,

vrlo velika. Mala preduzeaimaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj

zaposlenih radnika. Mala preduzea po pravilu osniva pojedinac, a on je istovremenovlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi odluke o poslovanju i snosi rizik zanjihovu primenu.

Poslovi koje obavlja malo preduzee su lokalnog karaktera, a za njega jekarakteristian nizak stepen specijalizacije poslova (upravljakih i izvrnih funkcija).


21/39

Sa gleditaobima rada, veliina preduzea se moe utvrditi prema brojuzaposlenih:

mala preduzea- do 300 zaposlenih;srednja preduzea- od 300 do 3000 zaposlenih;velika preduzea- od 3000 do 10.000 zaposlenih;

vrlo velika preduzea- vie od 10.000 zaposlenih.Sa gleditaobima poslovanja, veliina preduzea sa utvruje prema veliini

ukupnog prihoda:mala preduzea- do 30 miliona$;srednja preduzea- od 30 do 500 miliona $;valika preduzea- od 500 do 2 milijarde $;vrlo velika preduzea- vie od 2 milijarde $.

Najvei broj malih preduzea bavi se maloprodajom, velikoprodajom iuslunim delatnostima. Mala preduzea uestvuju u proizvodnji samo kroz kooperacijusa srednjim i velikim preduzeima i to u oblastima proizvonjje robe sezonskog karaktera

(npr. obua i odea).Prednosti malih preduzea se ogledaju kroz visok stepen trine fleksibilnosti iniske trokove poslovanja. U ovim preduzeima se esto javljaju inovacije koje doprinoserazvoju privrede; u ovim preduzeima dolazi do izraaja preduzetnika inicijativa,inovativnost, kreativnost i profitabilnost. Srednja preduzeapredstavljaju subjekte ije poslovanje prevazilazi lokalniznaaj, jer ona imaju vei obim poslovanja nego to su zahtevi trita u njihovomneposrednom okruenju. Meutim, ako se kao kriterijum za odreivanje veliine preduzea uzme broj zaposlenih, mora se voditi rauna da savremena tehnika iautomatizacija doprinose stvaranju visokog obima proizvodnje sa malim brojemzaposlenih. Stoga je kriterijum veliine uslovna kategorija.

Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih. Ona mogunastati udruenjem veeg broja malih preduzea. Time se koriste prednosti koncentracijesredstava i kadrova, to omoguuje opstanak na tritu i razvoj preduzea. Ova preduzeasu fleksibilnija na trine i tehnoloke promene, od velikih preduzea. Brzima isposobnost prilagoavanja su u nekim granama vrlo vane osobine. U ovim preduzeimasu razvijeni podela rada i kooperacija. Poslove u srednjim preduzeima karakterie visok stepen specijalizacije, koji dovodi do poveanja efikasnosti.

Primena nauke i tehnikih dostignua je kod ovin preduzea vea nego kodmalih, a znatno manja nego kod velikih. Organizacija rada bazirana je na naunim principima.

Velika preduzearaspolau velikim kapitalom i pokrivaju velika trita. Unjima radi veliki broj zaposlenih (u Ford-u i General Motors-u radi od 500.000 do750.000 zaposlenih).

Za ova preduzea karakteristina je ekonomija obima. Obim je veliki, a proizvodnja i promet imaju masovni karakter. Velika preduzea na osnovu ekonomijeobima i efektima trine moi obezbeuju veliki profit. Ovakva preduzea karakteristinasu za proizvodnju automobila, mainogradnju, naftnu privredu, elektronsku industriju, prehrambenu industriju i sl.


22/39

Ova preduzea uglavnom raspolau najmodernijom tehnikom i prednjae uinovacijama. Ona imaju veliki uticaj na trita na kojima deluju.

Sa obzirom na iri privredni znaaj, drava je zainteresovana za njihovusigurnost i stabilnost. Zahvaljujui veliini, ova preduzea mogu odravati stabilnost.Velika preduzea izdvajaju velika sredstva za nauno-istraivake projekte, u okviru

kojih proces planiranja i razvoja ima vrlo znaajnu ulogu.

Najvanija podela preduzea vri se premaobliku institucionalnomorganizovanjapreduzea. Prema ovom kriterijumu preduzea se dele na:

Inokosna preduzea;Privredna drutva: drutva lica i drutva kapitala;Zadruge;Drutvena preduzea;Javna preduzea.

Inokosno preduzee

Inokosno ili individualno(lino) preduzee je najjednostavnija pravna formaorganizacije preduzea u privredi. Ovo preduzee forma institucionalnog organizovanja preduzea u kojo privrednu aktivnost obavlja samo jedan vlasnik. To je firma koju osnivai vodi jedan pojedinac, odnosno pojedinani preduzetnik. On ulae sopstveni kapital u njui on vodi svoj sopstveni biznis.

Osnivanje ovog tipa preduzea vri se putem osnivakog akta o obavljanjudelatnosti preduzetnika, odnosno ugovora ako delatnost obavlja vie preduzetnikazajedno. Po donoenju ovog akta preduzee se moe registrovati kod nadlenog dravnogorgana.

Fiziko lice koje osniva ovo preduzee,neogranieno odgovara za poslovanje.Karakteristike ovog preduzea su:

osniva ga i vodi jedno lice, vlasnik preduzetnik;celolokupan kapital za osnivanje nabavlja preduzetnik;inokosni vlasnik je nosilac potpunog rizika poslovanja preduzea; onoodgovara poveriocima celokupnom imovinom- poslovnom i privatnom ;osnovanje ovog preduzea ne podlee oporezivanju, mada tokom poslovanja plaa razne vrste poreza, kao to su:porez na promet, porez na imovinu, porezna dohodak, itd.

Osniva ovog preduzea duan je da podnese prijavu za rad preduzea.


23/39

Firma inokosnogpreduzea sadri ime i prezime vlasnika ili nosioca firme,delatnost i sedite firme. Ona moe da sadri i oznaku ili sliku koja odreuje njenudelatnost. Naziv firme mora biti upisan u sudski registar. Podaci iz sudskog registra su javni i objavljuju se u slubenom listu. Sud je duan da obavesti upravu javni prihoda,inspekcije, socijalno osiguranje i statistiku slubu, o datumu poetka rada, u roku od tri

dana. Fiziko lice moe osnovati preduzee pod sledeim uslovima:mora imati propisani osnivaki kapital ( po ranijim zakonima 5.000 dolara);za obavljanje delatnosti mora imati odgovarajue obrazovanje;mora imati odgovarajuu fiziku, mentalnu i zdravstvenu sposobnost;ne sme biti krivino kanjavano;ne sme biti u radnom odnosu u drugim preduzeima;mora obezbediti potrebne kadrove, opremu i prostor za obavljanje deltnosti;mora vositi rauna o uslovima na radnom mestu.

Privredna drutva

Drutva lica

Drutva lica predstavljaju forme ili institucionalne oblike organizacije preduzea u koje se udruuju dva ili vie lica radi ostvatrivanja odreenih ciljeva. Ovadrutva se osnivaju prema odredbama graanskog ili trgovakog prava. Ovi organizacionioblici nazivaju se i partnerska ili ortaka drutva. Njih osnivaju partneri koji ulau potreban kapital za rad preduzea (osnovna glavnica ). Ovi partneri uestvuju u raspodelidobiti na onovu uloenog kapitala.

Povezanost izmeu lica koja osnivaju ove vrste preduzea ini obavljanjezajednikog biznisa, a ne posedovanje kapitala u njima. Ono to ove oblike preduzea

ini posebno razliitim od drutva kapitala jeste davanje primata linostima sa kojim seudruuju sredstva i organizuje poslovanje radi dobiti.Za poslovanje ovih preduzea potrebna je saglanost svih lanova drutva, a isto

vai i za prijem novih lanova u drutvo.

Postoje dva osnovna oblika drutva lica:

ortako (trgovako) drutvo; komaditno drutvo.

Ortako drutvo

Ortako drutvo (partnersko, trgovako) se tretira kao drutvo saneogranienom solidarnom odgovornou lanova . Za razliku od drutva kapitaladrutva lica su uglavnom manja preduzea. Ortaci su obino zaposleni u drutvu i za poslovanje drutva odgovaraju svojom imovinom. Uobiajeno je da ortaci uestvuju ukapitalu drutva, mada nije obavezno. Odluke u drutvu se donose glasanjem prema brojuortaka u njemu, a ne prema visini njihovog uloga. U praksi razvijenih zemalja postoje dvatipa ortakih drutava:


24/39

javno ortako drutvo, tajno ortako drutvo.

I jedno i drugo drutvo ine ortaci, s tim to su u javnom svi ortaci poznati, dok

u tajnom nisu. Jedan ili vie njih poznati su samo lanovima drutva, ali ne i javnosti.Poetrak rada drutva vezuje se za upis u sudski registar.Ortaci drutva mogu biti osim fizikih i pravna lica. Ovakav koncept postoji

samo u svetu.

Javno ortako drutvo predstavlja privredno drutvo koje se osniva ugovornimsporazumevanjem dva ili vie lica radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikomfirmom, uz neogranienu solidarnost svih ortaka za obaveze prema poveriocima drutva.

Ugovorom se reguliu osim osnivanja i druga pitanja kao to su organi drutva, poetak rada drutva, odnosi izmeu lanova itd.

Ugovorom o osnivanju drutva utrvuju se:

visina i vrsta uloga u drutvu;trajanje drutva;otkazni rok ortacima;upravljanje i zastupanje drutva;raspodela dohodka;

Za osnivanje drutva se ne propisuje minimalni ulog kapitala, niti obavezaupisa uloga u sudski registar.

Tajno ortako drutvo postoji kada jedan ili vie lanova nisu poznati javnosti.Ovo drutvo nastaje sporazumnim uestvovanjemtajnog ortaka u privrednoj delatnostikoju obavlja neko drugi; tajni ortak ulazi u posao sa odgovarajuim imovinskim ulogom,a taj ulog prelazi u imovinu vlasnika privredne delatnosti. U ovom ortakluku vlasnik jelino odgovoran za zakljuenje poslova u preduzeu.

Osnivanje tajnog ortakluka je motivisano eljom tajnog ortaka da njegovaaktivnost ostane nedostupna javnosti. U ovom drutvu moe biti jedan ili vie tajnihortaka, odnosno fizikih ili pravnih lica. Ulozi su obino u novcu, ali mogu biti i ustvarima i uslugama. Preko uloga tajni ortaci stiu pravo na uee u dobiti.

Ugovorom izmeu ortaka u tajnom drutvu se regulie nain obrauna ueatajnih ortaka raspodeli dobiti.

Komaditno drutvo

Komaditno drutvo nastaje sporazumevanjem dva i vie lica putem ugovora oobavljanju odreene delatnosti pod zajednikom firmom, pri emu u ovim preduzeima bar jedan od ortaka ne odgovara neogranieno i solidarno za obaveze prema poveriocimadrutva, ve ogranieno u zavisnosti od njegovog uloga u drutvo.

Komaditno drutvo ima dve vrste lanova sa stanovita odgovornosti, i to:

komplementari- oni vode poslovanje drutva i odgovaraju za njegove obaveze prema treim licima neogranieno solidarno;


25/39

komanditori- oni ne uestvuju u poslovanju drutva i odgovaraju samo u visiniuloga u drutvo.

lanovi ovog drutva mogu biti fizikja i pravna lica-fizika, samo kao

komplementarikoji neogranieno solidarno odgovaraju za obaveze drutva, afizika ipravna lica, kaokomanditori tj. oni koji za obavee drutva odgovaraju u zavisnosti odvisine svog uloga.

Komplementari imaju isti poloaj i ulogu kao i orataci u ortakom drutvu: radeu drutvu, vode poslovanje drutva i odgovaraju svom svojom imovinom za poslovanjedrutva.

Komanditori nemaju obaveze da rade u drutvu, niti da odgovaraju zadugovanja drutva. Oni su kao ortaci obavezni da unesu ulog u drutvo koji predstavljaosnovu njihovog uea u raspodeli dobiti. Ulog moe biti u novcu i stvarima, dok seulog u uslugama kod njih za razliku od komplementara, obino ograniava.

Ugovor o osnivanju komaditnog drutva obino sadri sledee elemente:

ukupnu vrednost uloga svih ortaka,iznos uloga svakog pojedinca-komlementara i komanditora,udeo svakog ortaka u raspodeli dobitka i gubitka,reim prenosa udela izmeu ortaka na trea lica.

Prednosti udruivanja u ovu pravnu formu su odreene poreske pogodnosti,ograniena odgovornost ( jemstvo ), i nezavisnost poslovanja preduzea usled promeneortaka.

Drutva kapitala

Kod ovih drutava kapital je dominantan faktor osnivanja, a ne lica sa kojimase ulazi u to poslovanje. Za osnivae lica sa kojima posluju su beznaajna; njih mogu daine bilo koja fizika ili pravna lica koja rapolau kapitalom koji bi uloili u ovo drutvo.

Sa obzirom na injenicu da ulagai sredstava nisu bitni, to su ulozi u ovimdrutvima lako prenosivi. Ulozi mogu bez tekoa da menjaju vlasnika, da se prodaju natritu kapitala bez saglasnosti ostalih ulagaa, to nije sluaj u drutvima lica.

U ovim drutvima ne postoji odgovornost ulagaa za obeveze drutva prematreim licima. Ta odgovornost postoji samo za drutvo u celini. drutvo odgovara zaobaveze prema poslovnim partnerima u visini kapitala sa kojim raspolae.

Ova drutva se obino javljaju kao organiozacioni oblici velikih poslovnihsistema.

Drutva kapitala se najee definiu kao institucionalni oblici organizovanjakapitala u kojima uplaeni ulozi, odnosno udeli supstituiu (zamenjuju) linost ortaka.

Ova drutva se javljaju u tri forme:

akcionarsko drutvo,drutva sa ogranienom odgovornou,komaditnog drutva na akcije.


26/39

Akcionarsko drutvo

Akcionarsko drutvo je najpoznatije drutvo kapitala i ono predstavlja oblik institucionalnog organizovanja brojnih preduzea u svetu, a pre svega onih najveih.

Akcionarsko drutvo se moe definisati privredno preduzee (drutvo) kojeosniva jedno ili vie pravnih, odnosno fizikih lica, radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikom firmom, a iji je osnovni kapital (osnovna glavnica) unapred definisanai podeljena na akcije.

Ovo drutvo moe osnovati samo jedno lice fiziko ili pravno, a onda se ononaziva jednopersonalno akcionarsko drutvo.

Osnivanje akcionarskog drutva vri se ugovorom o osnivanju. To je sluaj kadovo drutvo osniva jedno ili vie pravnih il fizikih lica. Ako ga osniva jedno lice, tada jeza osnivanje dovoljna odluka o osnivanju.

Akcionarsko drutvo se moe osnovati na dva naina:sukcesivno-osnivai upuuju javni poziv za upis i otkup emitovanih akcijadrutva, a to znai da vre otkup, pored osnivaa i trea lica.simultano- osnivai sami otkupljuju emitovane akcije drutva i ne upuuju javni poziv.

Karakteristike akcionarskog drutva su:Akcionarsko drutvo ima svojstvo privrednog drutva bez obzira na delatnost-

a.d. je obavezno da se pridrava svihpravila propisanih zakonom za ova drutva;

Akcionarsko drutvo ima status pravnog lica jer plaa porez na drutvo za kojikao osnovica slui ostvarena godinja dobit (profit) drutva- tzv. porez na dobit.Akcionarsko drutvo kao subjekt privreivanja ima sopstvenu pravnu i poslovnusposobnost, pa se stoga razlikuju prava i obavezea.d. od prava i obaveza lica kojaga ine. Ovo drutvo kao pravno lice moe samostalno stupati u pravni poslovni promet, moe imati svoju firmu, moe se obraati sudu, moe vriti promet hartijaod vrednosti itd.

Akcionarsko drutvo ima osnovni kapital podeljen na akcije- pri osnivanju se pribavlja osnovni kapital, koji ne moe biti manji od propisane zakonske norme.tako utvreni osnivaki kapital (osnovna glavnica) podeljena je na akcije jednakevrednosti ija se visina odreuje statutom drutva (visina ne sme biti nia odzakonom utvrene nominalne vrednosti). Otkup akcija vri se gotovinom ilistvarima, ija se vrednost prethodno mora proceniti.

Akcije su hartije od vrednosti koje reprezentuju deo kapitala drutva ione vlasnicima omoguavaju:

pravo uea u upravljanju drutvo (ne sve vrste akcija); pravo uea u raspodeli dobiti.


27/39

Akcionarsko drutvo ima sopstvenu obavezu i odgovornost prema treimlicima- odgovornost nemaju suvlasnici (posednici akcija). Akcije su stalnekomponente drutva, a ne lica koja ih poseduju. Ta lica se kupoprodajom akcijamenjaju vremenom. Zato ona i nisu odgovorna lino, za poslovanjea.d.

Prednosti akcionarskog drutva ine: mogunost pribavljanja ogromnog kapitala od niza sitnih investitora; pravo da se organizuje biznis, a da sami partneri ne uestvuju u njemu; ograniene odgovornosti, odnosno rizik partnera; pravo upravljanja po osnovu vlasnitva- uloga u drutvo; mogunost prenosa vlasnitva, odnosno prodaje akcija.

Slabosti akcionarskog drutva su:visoki trokovi osnivanja;nemogunost uesnika svih posednika akcija u upravljanju drutvom;

nesigurnost lanova uprave, pogotovu onda kad ne poseduju kontrolni paketakcija; poveani formalizam u sazivanju i radu generalne skuptine drutva, i dr.

Upravljanje akcionarskim drutvovre sledei organi:

skuptina akcionara,upravni odbor drutva,nadzorni odbor drutva,direktor drutva.

Akcionarska skuptina

Akcionarska skuptina predstavlja najvii organ drutva. Skuptinu ineakcionari drutva, odnosno njihovi predstavnici ako je drutvo veliko i iz tehnikihrazloga svi njegovi lanovi ne mogu uestvovati u radu skuptine.

Skuptina akcionara se saziva najmanje jedanput godinje. Sazivanje skuptinevri upravni odbor drutva, a u pojedinim sluajevima i nadzorni obor drutva, pa iakcionari. Vanredna skuptina akcionara se moe sazvati u cilju ananlize i kontrole poslovanja polovinom poslovne godine. Vanrednu skuptinu mogu sazvati i akcionarikoji su vlasnici vie od 30% osnivakog kapitala.

Na skuptini preduzea odluuju akcionari i zastupnici interesa vlasnika,veinskim glasanjem. Odluivanje je preteno javnim glasanjem, a tajno se glasa kada sevri izbor upravnog, nadzornog odbora i direktora preduzea. Pravo glasanja obinoimaju osnivai i akcionari koji poseduju vie od 1% emitovanih akcija, to znai da suvlasnici vie od 1% osnivakog kapitala.

Skuptina odluuje o sledeem:donosi i menja statut,usvaja periodini i godinji obraun,


28/39

donosi odluku o raspodeli godinje dobiti i pokriu gubitka,usvaja finansijaki izvetaj,donosi odluku o poveanju i smanjenju trajnog kapitala,donosi odluku o statusnim promenama drutva, promeni oblika i prestanku rada, bira i opoziva lanove upravnog odbora i nadzornog odbora,usvaja godinji izvetaj upravnog i nadzornog odbora, itd.

Upravni odbor

Upravni odbor je organ upravljanja drutvom i bira ga skuptina akcionara, i toiz redova lanova drutva, zaposlenih u drutvu i lica izvan drutva (razni eksperti ifunkcioneri). Sastoji se iz najmanje tri lana. Upravnim odborom rukovodi predsednik.Predsednika biraju lanovi upravnog odbora. Funkciju predsednika upravnog odbora unekim sluajevima moe vriti i direktor drutva.

Upravni odbor obavlja sledee zadatke ua.d.: priprema poslovne i finansijske izvetaje, predlae raspodelu dobiti, priprema predloge za skuptinu i izvravanje odluka,donosi opte akte koje ne donosi skuptina,stara se o propisnom voenju poslovnih knjiga drutva, pripema izvetaje za skupinu o poslovodstvu, imovinskom stanju i poslovnoj politici drutva.

Direktor akcionarskog drutva

Direktor vri menadersku ulogu u drutvu. On predstavlja i zastupa drutvo,organizuje i vodi poslovanje drutva i odgovara za poslovne rezultate drutva. On jeodgovoran i zakonitost rada akcionarskog drutva.

Direktora postavlja i razreava upravni odbor drutva .Direktor mora imati sva ovlaenja za voenje poslova drutva i on je jedini

odgovoran za njegov uspeni rad i dalji razvoj. On je po pravilu profesionalni menader, bez obzira da li je akcionar, odnosno suvlasnik drutva. On je u oba sluaja unajmljenieksert koji u ime drutva vodi njegovo poslovanje na profesionalnoj osnovi i u skladu sa potpisanim poslovnim ugovorom.

Uspenost rada direktora se redovno kontrolie u akcionarskim drutvima, a pritome se koristestandardi uspenosti menadera.U veima.d. obino postojiizvrniodbor direktora, koji je pomoni organ direktora drutva. lanstvo ovog odbora obino postavlja i razreava direktor.

Nadzorni odbor akcionarskog drutva

Nadzorni odborse uglavnom obrazuje u srednjim i velikim preduzeima. Onse sastoji od najmanje tri lana, a lanove biraju akcionari iz redova drutva ili van njega.lanovi nadzornog odbora biraju predsednika.


29/39

U nadlenosti nadzornog odbora su sledei poslovi:

vri nadzor nad radom uprave i izvrnog odbora direktora, pregleda periodine i godinje obraune i utvruje da li su sainjeni u skladu

sa propisima, utruje da li su poslovne knjige i druga dokumenta drutva vode uredno i uskladu sa propisima; ako nadzorni odbor utvdi da se poslovne knjige ne vode

u skladu sa zakonskim normama, onda ih moe dati na vetaenje, pregleda izvetaje koje se podnose skuptini, a odnose se na poslovanje,

imovinkm stanju i poslovnoj politici drutva, ispituje predloge uprave za raspodelu dobiti.

Akcije

Akcije predstavljaju dugorone hartije od vrednosti kojima se potvruje da jenjihov imalac uneo odgovarajui ulog u onovnu glavnicua.d., kao i da ima odreena prava u tom drutvu. Akcije treba da imaocu osiguraju trajan prihod u vidudividende.One predtstavljaju masovne hartije od vrednosti. Izdaju se u velikom broju, od ponekoliko hiljada primeraka. Akcije su hartije od vrednosti sapromenljivim prihodom, jer se dividenda isplauje u zavisnosti od visine iste dobitia.d.

Karakteristike akcija su: Akcije izdaju akcionarska drutva, i to tek nakon upisa akcionarskog

drutva u sudski registar. Akcije mogu izdati i preduzea, banke, organizacijeza osiguranje i druge finansijke organizacije.

Svaka akcija reprezentuje jedan deo kapitala drutva, odnosno ulog koji je imalac uneo u osnovnu glavnicu. Akcije ne daje vlasniku da poseduje pravonad uplaenim sredstvima, ve ta sredstva postaju u asu uplate vlasnitvodrutva. Dakle, imalac stie odreena prava, ali on moe raspolagati slobodnosamo sa akcijama.

Akcije daju akcionaru odreena prava. Bez obzira na vrstu akcije, akcionar uvek ima pravo na dividendu i na deo likvidacione ili steajne mase, koja preostane kada su podmireni poverioci drutva. Ta prava su obligaciono- pravnog karaktera, a ako akcionar ima pravo na upravljanje drutvom onda uu pitanju akcije sa pravom uea.

Akcije su nedeljive. Akcionar ne moe prava koja proizilaze iz akcije da podeli na dva ili vie lica. U sluaju ako postoji vie od jednog vlasnikaakcije, vlasnici ine u a.d. jednog akcionara. U knjigu akcija se upisuje imezajednikog punomonika.

Nominalna vrednostakcije je njena prva procenjena i planirana vrednost sa

kojom se akcija prvi put emituje na trite.Prometna vrednostakcije moe biti razliitaod njene nominalne vrednosti; moe biti jednaka, da bude iznad ili ispod nominalnevrednosti akcije. Nominalna vrednost se moe menjati kod narednih emisija akcija, to


30/39

zavisi od prometne vrednosti akcija. O promeni nominalne vrednosti odluuju preduzee,reprodukciona banka i novana berza akcija.

Akcije svih emisija nekog preduzea imaju u istom danu istu prometnuvrednost. Prodaja akcija se smatra uspenom kada se kod odreene emisije proda natritu vie od 50% emitovanih akcija. Akcije se ne mogu povui iz opticaja, osim ako ne

doe do steaja ili prestanka rada i poslovanja preduzea. Nominalna vrednost akcija se utvruje na osnovu kapitala preduzea i poreenjem jedinine vrednosti akcije iste ili sline delatonosti na domaem ili stranomtritu.

Polazni broj akcija se utvruje podelom planiranog osnivakog kapitala sautvrenom nominalnom vrednosti. Prodaja prve emisije akcija moe biti najvie do 50%vrednosti osnivakog kapitala. Bruto profitpreduzea predstavlja razliku izmeu ukupnog prihoda i trokova,a neto profit se dobija kada se od bruto profita odbiju obaveze prema dravi. Krajnji poslovni cilj preduzea je stvaranje to veeg neto profita po jednom zaposlenom, po jedinici proizvoda, po jedinici snage proizvodne opreme ili po jedinici izgraenog

graevinskog prostora preduzea.Dividendaje udeo jedne akcije u neto profitu preduzea. Ona je odreena putem novane berze akcija, na osnovu bilansa preduzea, izvetaja reprodukcione bankei ocene boniteta preduzea. One se isplauju jedanput godinje, na osnovu stanja bilansaakcija.

Sa obzirom na prava koja su sadrana u akcijama razlikuju se rodovi akcija.Rod ili klasu ini skup akcija sa istim pravima. Postoje sledei rodovi akcija:

Redovne (obine akcije)- one daju vlasniku pravo na uee u upravljanjudrutvom, pravo na dividendu i pravo na deo likvidacione, odnosno steajne mase. Oneobuhvataju sva prava koje moe ostvariti vlasnik akcije ua.d.

Prioritetne (povlaene) akcijedaju imaocu odreena prioritetna prava uodnosu na imaoce redovni akcija. To su prvenstvo naplate dividende, naplate iz ostatkalikvidacione ili steajne mase i dr. Imaoci ovih akcija mogu imati pravo predlaganjalanova upravnog i nadzornog odbora, to im omoguuje da zadre uticaj na voenje poslovanja, ili u prioritetne akcija moe biti ugraeno pravo na glas to je sluaj uFrancuskoj gde se prioritetna akcje mogu izdavati sa dvostrukim pravom glasa. Oveakcije se najee emituju kada se donese odluka o poveanju osnovnog kapitala drztva.

Akcije bez prava glasa- daju za pravo na uee u dobiti drutva i na udeo ulikvidacionoj, odnosno steajnoj masi. One se mogu emitovati kada se eli poveatikapital drutva u drugoj ili nekoj od narednih emisija. Njihovim izdavanjem se nastojiusmeriti tednja ka finaniranju preduzea. Vlasnici ove akcije ne mogu upravljatidrutvom, a ove akcije se najee nalaze u obliku prioritetnih akcija, jer se smatra da jenjihov motiv prioritet u naplati dividendi, a ne uee u radu skuptine. ako se dividendane isplati u roku od dve godine ove akcije se konvertuju u akcije sa pravom glasa.

Uitnike akcije- ne postoje u naim propisima; predstavljaju akcije beznominalne vrednosti, sa pravom uea u dobiti posle isplate u odreenom procentu


31/39

drugih akcionara. One se izdaju treim licima kaonaknada za usluge , zatim lanovimaakcionarskog drutva ako seostvari ekstra profit , radnicima u cilju poveanja

poslovanje drutva itd. Za izdavanje ovih akcija potrebna je saglasnost skuptine iliodredba u statutu.

Drutvo sa ogranienom odgovornouOvaj oblik organizovanja za razliku od akcionarskog drutva koriste mala i

srednja preduzea.Drutvo sa ogranienom odgovornouje privredno drutvo koje radi

obavljanja odreene delatnosti osniva jedno ili vie pravnih, odnosno fizikih lica, saunapred odreenom glavnicom i rizikom za poslovanje drutva u visini svog uloga unjemu. Ovo drutvo ima status pravnog lica i osnivai ovog drutva uestvuju uosnovnom kapitalu sa svojim ulozima, ali ne odgovaraju za obaveze drutva. Ortaci suobavezni samo prema drutvu, i to u visini svojih uloga.

Ovo drutvo je slino akcionarskom drutvu, ali se od njega razlikuje to u

njemu ne postoje akcije ve ulozi koji nisu u vidu prenosivih hartija od vrednosti, kakvesu akcije od vrednosti, i stoga se ne mogu koristiti u berzanskim poslovima. lanstvo uovim drutvima ima individualni, lini karakter, slian onome u ortakluku.

Drutvo sa ogranienom odgovornou moe da osnuje jedno ili vie fizikih ili pravnih lica. U sluaju kada jedno lice osniva ovo drutvo, dovoljna je odluka osnivaa, au sluaju kada ga osnivaju vie lica potreban je ugovor o osnivanju. Ovo drutvo moe biti i jednopersonalno. Ugovor o osnivanjudrutva sa ogranienom odgovornou uglavnom sadri:

firmu i sedite drutva; predmet poslovanja;nain i vreme uplate novanih uloga; broj lanova;imenovanje direktora i njegovog zastupnika;uslove i nain raspodele dobiti;nenovane uloge i njihovu vrednost.

Zakon propisuje:

maksimalnu visinu uloga osnovnog kapitala i pojedinanog uloga;maksimalno uee uloga u stvarima i minimalnu gotovinsku uplatu preupisivanja u sudski registar.

Veliina uea u raspodeli dobiti odreuje se prema ulozima lanova drutva.Uee ne moe biti odreeno akcijama ili hartijama od vrednosti. Svaki lan ovogdrutva moe imati samo jedan udeo, a ako pribavi drugi udeo njegov udeo srazmernoraste. Jedan udeo moe imati vie vlasnika, koji se u dnosu na drutvo smatraju jednimlanom i svoja prava mogu ostvariti preko predstavnika, a za obaveze odgovarajusolidarno.


32/39

Ulozi se mogu prenositi meu lanovima shodno ugovoru o osnivanju. Ulozi se prenose na trea lica samo onda kada nijedan od lanova drutva ne eli da kupi udeo.

Ovo drutvo ima u principu iste organe kao i akcionarsko drutvo i to:skuptinu;upravni odbor;

nadzorni odbor idirektora.

Pogodnosti koje prua ovo drutvo odnose se na mnogostruke mogunostiizmene oblika odnosno transformacije (prelasci iz drutva sa neogranienom odgovnouu akcionarsko drutvo), zatim fleksibilnost rukovoenja i zastupanja, poreske privilegije,mogunosti ograniavanja rizika itd. Ovo drutvo je veoma raireno i u drutvima trine privrede.

Komaditno drutvo na akcije

Trei oblik drutva kapitala je u stvari kombinacija komaditnog drutva iakcionarskog drutva. Kao drutvo kapitala ono ima sopstvenu pravnu samostalnost, i satime status pravog lica.

U ovom drutvu postoje komplementari koji odgovaraju za obeveze drutva ikomanditori koji uestvuju u ulaganjima u osnovni kapital, ali nemaju linu odgovornostza obeveze drutva. Kapital ovog drutva je podeljen na akcije, a da komplementari neodgovaraju (jeme) lino svojom za obaveze drutva, onda bi ovo biloa.d.

Za ovo drutvo postoje ista pravila koja se odnose i naa.d. sa tim to moraju postojati i pravila koja odnose na komplementare. Komplementari formiraju upravudrutva i ovlaeni su da vode poslovanje i da zastupaju drutvo i pored injenice da postoji skuptina. Meutim, odluke skuptine moraju biti usaglaene sa

komplementarima.Zadruge

Zadruge predstavljaju drutva koja se formiraju udruivanjem lanova sa ciljemda se njihovo poslovanje pospeuje zajednikim preduzetnitvom. Zadruge nemajufiksirani tj. ogranieni broj lanova. U praksi zadruge predstavljaju male i srednjesisteme.

Njihovo udruivanje je usmereno na meusobno ekonomsko ispomaganjelanova zadruge. Osnovne karakteristike zadruga su:

meusobna ravnopravnost lanova bez obzira visinu uloga u kapitalzadruge;samoupravljanje, tj. uee zadrugara u organima zadruge ineusmerenost na profit.

Postoje zadruge sa:


33/39

neogranienom odgovornou, a u njima zadrugari jeme celokupnomsvojom imovinom za obaveze zadruge;sa ogranienom odgovornou, u kojima zadrugari jeme za dugoveogranieno, tj. sa iznosom koji su utvreni statutom;bez obaveze jemstva, u kojima zadrugari ne odgovaraju za dugove zadruge,nego za njih odgovara sama zadruga, kao udruenje.

Minimalni broj zadrugara odreuje zakon. Uporedo sa osnivanjem zadrugeformiraju se i upravni i nadzorni odbor zadruge, a njih ine iskljuivo zadrugari.

Zadruga ima svoju genaralnu ili glavnu skuptinu koju ine svi zadrugari bezizuzetka i u kojoj svi imaju samo jedno pravo glasa. U sluaju velikih zadruga skuptinuine zastupnici zadrugara, a oni moraju biti lanovi zadruge takoe.

Zadruga se mora upisati u sudski registar, a prethodno se mora podneti pismena prijava sa svojom neophodnom dokumentacijom.

Prava zadrugara su sledee:

pravo korienja organizacije zadruge u skladu sa odredbama statuta; pravo glasa; pravo za izbor predstavnika u skuptini; pravo na uee u dobitku u skladu sa statutom.

Obaveze zadrugarasu:

plaanje obaveznih udela; plaanje obavezne doplate;ostale statutarne obaveze;

Utvrena dobit deli se na lanove zadruge po donoenju odluke o usvajanjugodinjeg zakljuka. Kljunu osnovu raspodele ine uplaeni ulozi u zadrugu.

Drutvena preduzea

Ovi oblici preduzea sz opredeljenidrutvenim kapitalom koji je podeljen naakcije odreene nominalne vrednosti. Karakteristike ovih preduzea odnose se nanedefinisane vlasnike odnose imovine preduzea i u znaajnom ueu zaposlenih uorganima preduzea. Usled toga javlja se problem neefikasnosti, kao i nedovoljnamotivacija za profitabilnost preduzea.

Ova preduzea onivaju dreuga drutvena i dravna preduzea. Drutveno preduzee pripada grupi preduzea sa ogranienim jemstvom, jer za njegogo poslovanjeodgovara samo osniva.

Ova preduzea nisu adaptivna na promene i zahteve okruenja i trita. zato se pristupa tranziciji kapitala, u kojoj se drutvena preduzea pretvaraju u organizacioneoblike sa definisanim vlasnitvom. Kapital u ovim preduzeima mora dobiti svogvlasnika tj. titulara.

Drutveno preduzee ide u steaj i prestanak rada poslovanja kad u jednojgodini izgubi vie od 50% ukupne vrednosti operativnog i rezervnog kapitala. Ova


34/39

preduzea idu u proces sanacije kada u poslovnoj godini octvare bruto profitnu stopumanju od 10%.

Drutveno preduzee prestaje sa radom po odluci skuptine ili registracionogsuda, na predlog upravnog ili nadzornog odbora. Zaposlenima u preduzeu prestaje radniodnos, od momenta odluke skuptine da preduzee prestane sa radom.

Preostali kapital preduzea se koristi za namirivanje naknade za likvidatora i potraivanja poverilaca, a onda se mogui ostatak kapitala deli osnivaima srazmernonjihovom ulaganju.

Posle podele preostalog kapitala, likvidator podnosi registracionom sudu zahtevza brisanje drutvenog preduzea iz registra. Uz zahtev prilae i izvetaj o prestanku radai poslovanja preduzea.

Javna ili dravna preduzea

Ova preduzea predstavljaju preduzetnike organizacije koje obavljaju privrednu delatnost od dravnog znaaja u svim vidovima delatnosti drutva.Javna preduzea obavljaju delatnost od posebnog znaaja u sledeim oblastima:

izgradnja i eksploatacija infrastrukture drave;korienje posebnog i neobnovljivog prirodnog blaga; proizvodnja za potrebe vojske;monopolska preduzea za poveanje javnih prihoda;znaajna proizvodnja i usluge vezane za rad i ivot stanovnitva.

Delatnosti koje obavljaju preduzea vezane za infrastrukturu drutva su:

vodoprivreda za snabdevanje stanovnitva; snabdevanje stanovnitva elektrinom energijom; gasna privreda; saobraaj; transport robe i putnika; privredna pota; telekomunikacije itd.

U prirodna bogatstva na kojima se vri delatnost preduzea vezana za njihovokorienje, spadaju:rudnici mineralnih sirovina;

izvorita i eksploatacija voda;izvorita i eksploatacija nafte i gasa, rezervati i uzgajalita ivotinja i biljaka;ume i dr.

U dravna preduzea koja obavljaju proizvodnju i usluge koji su znaajni zarad stanovnitva spadaju:nadzemni gradski saobraaj; podzemni gradski saobraaj;


35/39

sakupljanje i prerada otpadnih voda;sakupljanje i prerada otpada i smea i dr.

Preduzea koja slue za proizvodnju sredstava za odbranu u sluaju rataspadaju:

pogoni i fabrike za proizvodnju odbrambene tehnike i oruja;farme i pogoni za proizvodnju prehrambenih proizvoda za potrebe vojske; pogoni za proizvodnju odee i obue za vojsku itd.

Dravna preduzea treba da budu optimalno organizovana i upravljana.Tehnologije rada i poslovanja, investicija i razvoja dravnih preduzea moraju biti projektovane i standardizovane. Profit nije iskljuivi cilj rezultata poslovanja javnih preduzea, ve usklaen odnos izmeu potreba drutva i ostvarenog profita preduzea.Ova preduzea ne smeju ostvariti gubitke, a njihovo poslovanje mora biti u skladu sarazvojem privrede i drutva.

Postoje dravna preduzea sa potpunim dravnim vlasnitvom i sa deliminim.Dravna preduzea mogu poslovati sa najmanje 51% u svojini drave, a najvie 49% u

raznim vidovima svojine.

Oblici organizovanja velikih poslovnih sistema

Veliki poslovni sistemi se uglavnom organizuju kao:

korporacije i holdinzi.

Ova dva tipa firmi danas su prisutni u gotovo svim velikim poslovnim

sistemima. Korporacije karakterie to da one deluju kao jedinstvene celinre u poslkovnom i vlasnikom pogledu, a holdinzi deluju jedinstveno samo u vlasnikom pogledu.

Korporacije

Korporacije predstavljaju dominantene organizacione forme u svetu, a posebnoSAD gde ih ima preko 2 miliona. One su brojano manje od privatnih ili partnerskih preduzea, ali su zato daleko vee od njih po vrednosti proizvodnje i prodaje kojuostvaruju u okviru nacionalne privrede.

Rasprostranjenost korporacija je rezultat prednosti koje ona prua nad drugim

oblicima organizacija privrednih delatnosti. Te prednosti ogledaju se u: Ogranienom jemstvu - vlasnici korporacije nisu odgovorni za za dugovekorporacije, ve korporacija koja se tretira kao vlasnik poslovanja. Vlasnici deonica tj.akcija odgovaraju za poslovanje samo u visini njihovih uloga. Ako korporacija padne podsteaj, vlasnici gube samo vrednost svojih ulaganja.

Lakoj prenosivosti vlasnitva u korporaciji - vlasnici deonica mogu te deoniceu celini, ili u odreenom delu da prodaju kada to sami odlue. Deonice (akcije) se


36/39

plasiraju svima koji su spremni da ih kupe, i to po ceni koja odgovara vlasnicima, a kojusu kupci spremni da kupe. Da bi izvrili prodaju deonica, vlasnici moraju obavestiti berzanske posrednike koji vre kupoprodaju deonica.

Najvea prednost korporacija je u tome to omoguava prikupljanje ogromnih

finansijskih sredstava od raznih posednika i time joj je obavljanje velikih poslovnih poduhvata olakano. Da bi se ta sredstva pribavila potrebno je da se emituju i puste u prodaju deonice pristupane i malim posednicima kapitala. Otkupom tako emitovanihdeonica stvaraju se velike, finansijske mone korporacije, sa esto milionskim brojemdeoniara.

Karakteristike korporacije kao oblika organizovanja

Korporacija je po svom opredeljenju i ustrojstvu, deoniko, odnosnoakcionarsko drutvo. Ona je dakle, preduzee koje pribavlja kapital emitovanjem i prodajom akcija bez obzira da li se radi o poetnom, osnivakom ili kapitalu koji senaknadno stie u cilju poveanja kapitala.

Korporacija predstavlja jedinstvenu celinu u poslovnom i vlasnikom pogledu. Ona ini jedno preduzee, jedan celovit poslovno-organizacioni sistem, to nijesluaj sa holdingom. Korporacija ima status pravnog lica i na osnovu toga moe stupati u pravni promet sa drugim preduzeima i poslovnim partnerima. Ona ima svoju imovinu,svoj kapital, delatnost, organe upravljanja itd.

Delovi korporacije ne mogu stupati u poslovno-pravni promet, jer nemaju

svojstvo pravnog lica. Meutim, u praksi korporacije daju mogunost svojim delovima dastupaju u pravno-poslovni promet, ali u ime korporacije i za njen raun. One na taj nain podstiu i osamostaljuju delove korporacije.

Delovi korporacije nemaju ni svoja sredstva, odnosno svoj kapital. Potonemaju svoja sredstva, delovi korporacija nemaju ni svoje upravljake organe. Te organeima samo korporacija kao celina. Organi donose odluke koji vae za korporaciju i zanjene delove (poslovne jedinice).

Osim korporacije kao celine, niko od delova korporacije u koje mogu spadatidivizioni, departmani, strategijske poslovne jedinice, profitni centar ne moe bitiobraunska jedinica sa drutvom; to znai da samo korporacija u celini moe utvrivati

poslovne rezultate i izvravati obaveze prema drutvu.Unutranja organizacija korporacije

Korporacije kao veliki poslovni sistemi su decentralizovani i u svom sastavuimaju brojne poslovne jedinice razliitog tipa i stepena samostalnosti u poslovanju. Te jedinice se organizuju kao zaokruene poslovno-trine celine , koje mogu biti odreenena osnovu poslovnih delatnosti, linija proizvoda, grupe proizvoda, proizvodne faze, a


37/39

nekad se poslovne jedinice obrazuju i u uim segmentima poslovanja korporacije odnavedenih u tzv.trokovnim centrima . Tada se segmenti poslovanja korporacije kojinemaju proizvod za trite i iji se rezultat ne moe iskazati u profitu, ve samo utrokovima, organizuju kao poslovne jedinice.

Ovako organizovane poslovne jedinice imaju znaajnu poslovnu autonomiju u

poslovanju, a ona je naroito izraena u diversifikovanim korporacijama, kao i ukorporacijama konglomeratskog tipa. U ovim korporacijama jedinice tipa profitnihcentara deluju skoro kao zasebna preduzea. Ove jedinice vode samostalno svoje poslovanje i utvruju i rasporeuju svoj ukupni prihod pridravajui se samo globalnih proporcija na nivou korporacije.

Status posebnih jedinica esto imaju integrisana ili pripojena preduzeakorporacije. Takav status imaju preduzea koja se nalaze u sastavu sloenih preduzea,kada odlue da se transformiu u korporaciju. Onda ova preduzea donose odluku oformiranju jednog preduzea i emitovanju i prodaji deonica, a odlukom o internomorganizovanju mogu se bive lanice sloenog preduzea pretvoriti u njegove poslovne jedinice.

Vlasniki odnosi i upravljanje korporacijom

Sav kapital ili sav iznos onovnog kapitala korporacije je u posedu korporacije,tako da je ona jedinstven sistem u upravljakom i vlasnikom smislu.

Kapital korpracije je podeljen na deonice koje dre individualni vlasnici, a oneglase na korporaciju.

Upravljaki vrh korporacije je zaduen donosi odluke emitovanju deonica tj.akcija radi pribavljanja sredstava za uspean tekui i budui rad korporacije. On odreuje politiku isplaivanja dividendi. Upravljake organe korporacije ine akcionarskaskuptina, upravni odbor, a esto i nadzorni odbor. Ovi organi donose upravljake odlukeu korporaciji, dok delovi korporacije nemaju svoju skuptinu ni upravni odbor, ve samomenadere koji upravljaju u skladu sa odlukama akcionarske skuptine i upravnogodbora.

Osnivanje preduzea

Preduzee mogu osnovati fizika i pravna lica.Fizika licamogu osnovati:

lino ili porodino preduzee (inokosno preduzee); partnersko odnosno ortako preduzee;komaditno drutvo;

drutvo sa ogranienom odgovornou;akcionarsko preduzee.

Pravna licamogu biti osnovati:

akcionarsko drutvo;drutvo sa ogranienom odgovornou;dravno preduzee;


38/39

drutveno preduzee;

Strana fizika i pravna lica mogu da osnuju preduzee kod nas na osnovuZakona o preduzeima i Zakona o stranim ulaganjima.

Preduzee se smatra osnovanim kada je izvren njegov upis u sudski registar

pravnih lica. Da bi se izvrioupis preduzea u sudski registar, potrebno je sledee: pisana izjava fizikih ili pravnih lica koja ele da osnuju preduzee; osnivaki akt preduzea (od strane osnivaa), koji potvren u sudu; statut preduzea, potvren od strane osnivaa; potvrda od banke da je obezbeen osnivaki kapital preduzea; reenje dravnog organa da su ispunjeni uslovi za obavljanje delatnosti

osnivaa.

Preduzee moe obavljati jednu ili vie delatnosti ako ispunjava propisaneuslove za to.Potrebni uslovi za obavljanje delatnostiodnose se na:

osnivaki kapital preduzea mora obezbediti poetak rada i poslovanje preduzea; tehnika opremljenost za obavljanje predvienje tehnologije i poslovanje preduzea; kadrovsku osposobljenost za obavljanje predviene tehnologije i poslovanje preduzea; bezbednost radnika na radu i zatita radne i ivotne sredine od tetnog delovanjatehnologija; pisane izjave, onivaki akt i statut preduzea.

Pisana izjava fizikih i pravnih lica koja ele da osnuju preduzee treba dasadri:

svojinski vid preduzea; prezime i ime fizikog lica;zanimanje fizikog lica;naziv pravnog lica; prebivalite fizikog ili pravnog lica,veliina, vrsta i broj osnivakih uloga osnivaa.

Osnivaki akt je odluka ili ugovor o osnivanju u pisanom vidu. odluka oosnivanju se onosi od strane jednog fizikog ili pravnog lica. Kada je osnivaa vie od jednog fizikog ili pravnog lica zakljuuje se ugovor o osnivanju. Osnivaka odluka iliugovor o osnivanju sainjavaju se u pisanom obliku u skladu sa zakonskim normama, a potruje se potpisima osnivaa koji se overavaju u sudu. Onivaki aktmora sadrati:

naziv (firnu) i sedite preduzea koje se osniva;delatnost preduzea u osnivanju;vid vlasnitva preduzea koje se osniva;


39/39

podatke o osnivaima;veliinu, vrstu i izvore osnivakog uloga; prava, obaveze i odgovornosti osnivaa; prava, obaveze i odgovornost za poslovanje preduzea u pravnom prometu;nain utvrivanja i raspodele profita, rizik i gubici preduzea;upravljanje i rukovoenje preduzeem;zatita radne i ivotne sredine zaposlenih;otkazivanje osnivakog akta, prestanak rada preduzea i obeteenje;sporove i arbitrae ili sud.

Statut preduzeatreba da sadri:

naziv i sredite preduzea (firma); javna ozaka preduzea: peat i znak firme;delatnost preduzea;registarski broj preduzea kod suda; broj poslovnog rauna preduzea kod banke;ciljevi poslovanja i razvoja preduzea;zastupanje i potpisivanje preduzea;svojinski oblik preduzea;zadatke, prava i odgovornosti organa upravljanja; bezbednost zdravlja zaposlenih u preduzeu; pravilnike i poslovnike i nain njihovog donoenja;vrste i visinu osnivakog kapitala; programiranje i planiranje rada i poslovanja preduzea;raspodela profita i struktura fondova;

Documents

Ekonomika preduzeća kao naučna disciplina