EKONOMIKA PREDUZEA PRINCIPI I CILJEVI

Vebe iz Ekonomike preduzeamr Gordana Risti

Glava VI RENTABILNOST

Rentabilnost je najiri izraz efikasnosti, jer pokazuje kako je trite vrednovalo efekte ulaganja sredstava i kako ocenjuje sposobnost preduzea da sa uloenim resursima proizvodi i stvara vrednost, pa predstavlja sposobnost preduzea da sa uloenim resursima ostvari maksimalan profit.

Rentabilnost je izraz zaraivake sposobnosti preduzea.

ANALIZA RENTABILNOSTIAnaliza rentabilnosti bazira na konceptu ekonomskog profita i omoguava da se odredi:kako maksimizirati profitkako minimizirati gubitkegde je prelomna taka poslovanja

Ovakva analiza je osnov donoenja odluka o obimu proizvodnje i prodaje, o nastavku ili prestanku poslovanja i odreivanja prelomne take rentabiliteta.

MAKSIMIZIRANJE PROFITARazlikuju se 2 pristupa:pristup ukupni trokovi ukupan prihod pristup proseni trokovi prosean prihod

PRISTUP UKUPNI TROKOVI-UKUPAN PRIHODpolazi od poreenja ovih dimenzija u cilju odreivanja najrentabilnijeg obima proizvodnje i prodaje

Profit se maksimira kada je razlika izmeu UP i UT najvea

Kada je cena proizvoda data, profit-maksimirajui obim nalazi se u taki Q1, gde je vertikalno rastojanje izmeu krive UP i krive UT najvee. Kriva UP je linearna, poinje od nule i raste proporcionalno u odnosu na obim, jer uz datu cenu svaka dodatna jedinica proizvoda poveava UP za iznos jednak ceni.

Ako cena nije data i preduzee utie na cenu, onda kriva UP kree od nule, raste, dostie maksimum i poinje da opada, jer se tada obim prodaje poveava samo ako se smanji cena, to smanjuje i UP.

Preduzee maksimizira ukupan profit na nivou obima, gde je razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih trokova najvea (Q1).

PRISTUP PROSENI TROKOVI-PROSEAN PRIHODodreuje obim na kome je profit maksimalan na osnovu prosenih ukupnih trokova (PUT), marginalnih trokova (MT) i cene proizvoda (C)

Profit se maksimira kada se izjednae MPd i MT

Ako je obim manji od Q1, onda je MPd>MT, pa preduzee moe da povea profit ako povea obim do Q1, jer je poveanje UPd zbog prodaje dodatne jedinice proizvoda vee od trokova proizvodnje i prodaje te jedinice, ali ako je obim vei od Q1, onda je MPd

Preduzee maksimizira ukupan profit na nivou obima gde su marginalni trokovi jednaki marginalnom prihodu (Q1).

Ovaj obim gde su MT=MPd podudara se sa obimom gde je razlika izmeu UPd i UT najvea, jer je u taki Q1 nagib krive UPd i krive UT isti, a poto je nagib krive UPd jednak MPd, a nagib krive UT jednak MT, onda su i MPd i MT jednaki na tom obimu.

UPd = UT UPd = MPd UT = MT MPd = MT

Profit po jedinici proizvoda maksimizira se na obimu gde je razlika izmeu cene proizvoda i prosenih ukupnih trokova najvea (Q2).

Kada cena nije data i preduzee moe da utie na cenu, kriva prosenog prihoda (PPd) je opadajua kriva, pa se obim poveava samo ako se smanji cena.

Kriva MPd je ispod krive PPd i obe krive kreu iz iste take (C), ali je nagib MPd duplo vei od nagiba krive PPd, to znai da je profit maksimirajui obim u taki Q1, gde se seku kriva MPd i kriva MT, pa je ukupan profit jednak rafiranoj povrini i odgovara profitu kada je razlika UP i UT najvea (maksimalan ukupni profit).

MINIMIZIRANJE GUBITAKAAko zbog pada tranje preduzee ne moe da ostvari profit, onda mora da odlui da li e da nastavi da radi sa gubitkom ili da prekine svojeposlovanje trajno ili privremeno.

To se deava u sluaju da je: UPd

Kontribucioni profit po jedinici proizvoda je jednak razlici izmeu cene i prosenih varijabilnih trokova, odnosno:

PKPft = C PVT

predstavlja doprinos FT po jedinici proizvoda, odnosno pokriva samo PFT

Iako cena ne pokriva UPT, sve dok je C > PVT i pokriva deo PFT treba nastaviti sa poslovanjem, jer je tako gubitak manji nego kada se uopte ne bi pokrili FT.

Ako je kontribucioni profit po jedinici pozitivan, odnosno ako je cena vea od prosenih varijabilnih trokova, treba nastaviti sa poslovanjem, iako postoji gubitak, jer se pokriva deo fiksnih trokova po jedinici proizvoda.

Ukupan kontribucioni profit je razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih varijabilnih trokova, odnosno:

UKPft = UPd UVT

predstavlja doprinos UFT, odnosno pokriva UFT

to je ova razlika vea, to je i kontribucioni profit vei, odnosno gubitak manji.

Ako je ukupan kontribucioni profit pozitivan, odnosno ako je ukupan prihod vei od ukupnih varijabilnih trokova, preduzee treba da nastavi sa svojimposlovanjem, iako ima gubitak, jer se pokriva deo ukupnih fiksnih trokova.

Ako preduzee donese odluku da ipak nastavi sa poslovanjem, treba odrediti obim proizvodnje i prodaje na kome je gubitak minimalan, isto preko kontribucionog profita.

Ako je cena iznad prosenih varijabilnih trokova, tj. ukupan prihod vei od ukupnih varijabilnih trokova, onda su i proseni i ukupni kontribucioni profit pozitivni, pa preduzee nastavlja da posluje, jer pokriva deo prosenih i ukupnih fiksnih trokova.

Kontribucioni profit je najvei i time gubitak najmanji na obimu gde je ova razlika najvea.

Prema pristupu ukupni trokovi ukupni prihod, gubici preduzea su najmanji na obimu gde je razlika izmeu UPd i UT najmanja, jer je u toj taki kontribucioni profit najvei.

Kada je C=PVT, odnosno UPd=UVT, onda je i kontribucioni profit = 0, a gubitak je jednak FT, jer se pokrivaju samo VT, pa je svejedno da li e se nastaviti sa poslovanjem ili ne, ali preduzee ipak nee doneti odluku o zatvaranju sve dok se gubitak ne povea iznad ovog nivoa, jer e se situacija popraviti ako se promene trine prilike.

Kada je C FT u iznosu u kome nisu pokriveni UVT, pa preduzee donosi odluku o zatvaranju, jer mu je gubitak u tom sluaju jednak FT.

Prag rentabilnosti je obim proizvodnje i prodaje gde je UPd = UT, odnosno C = PUT, a profit = 0 i svaki obim iznad ove take donosi dobitak, a svaki obim ispod ove take donosi gubitak.

Ova taka se zove i prelomna taka poslovanja ili taka apsolutnog rentabiliteta (Q1 i Q2).

MERENJE RENTABILNOSTIRazlikuju se 2 pristupa:raunovodstveni pristupekonomski pristup

RAUNOVODSTVENI PRISTUPbazira na raunovodstvenom konceptu profita zove se i prinosni metod

Rentabilnost se meri poreenjem ostvarenog profita ili prihoda sa uloenim sredstvima, u zavisnosti od korienog pokazatelja.

Svi podaci za obraun se uzimaju iz FI (BS i BU).

U praksi se koristi vie pokazatelja, jer su svi parcijalni i ne mere celokupnu rentabilnost.

Razlikujemo:Merenje rentabilnosti preduzeaMerenje rentabilnosti poslovnih aktivnostiSintetiki izraz rentabilnosti

MERENJE RENTABILNOSTI PREDUZEAima za cilj da kvantifikuje efikasnost upravljanja ukupnom imovinom preduzea Pokazatelji rentabilnosti su indikatori zaraivake sposobnosti preduzea, a najee se koriste:neto rentabilnostprinos na ukupna sredstvaprinos na vlasniki kapitalprihod po akciji

Neto rentabilnost je odnos izmeu profita posle poreza i ostvarene prodaje. Izraava se procentima i pokazuje prinos od prodaje, odnosno koliki je profit ostvaren na svaki dinar od prodaje, pa sekoristi kao instrument politike prodaje, jer pokazuje da li su proizvodi prihvaeni na tritu.

neto rentabilnost = profit prodaja

standardna vrednost je 5%

Prinos na ukupna sredstva predstavlja odnos izmeu profita posle poreza i ukupnih sredstava preduzea, a izraava se u procentima i pokazuje prinos vlasnika i kreditora, odnosno koliki je profit ostvaren na knjigovodstvenu vrednost ukupno uloenih sredstava (sopstvenih i pozajmljenih), pa predstavlja najire merilo rentabilnosti.

prinos na = ukupna sredstva

Prinos na vlasniki kapital predstavlja odnos izmeu profita posle poreza i vlasnikog kapitala, a izraava se procentima i pokazuje prinos vlasnika, tj. koliki je profit ostvaren na knjigovodstvenu vrednost vlasnikog kapitala, pri emu je ovaj prinos uvek vei nego na ukupna sredstva, jer je vlasniki kapital skuplji i riziniji izvor kapitala.

prinos na = vlasniki kapital

Prihod po akciji predstavlja odnos izmeu profita posle poreza i prosenog broja emitovanih akcija preduzea, a izraava se kao novani izraz ili dinarski iznos po akciji, pa predstavlja najvanije merilo rentabilnosti za vlasnike, jer pokazuje njihovu zaradu.

prihod = po akciji

MERENJE RENTABILNOSTI POSLOVNIH AKTIVNOSTIpokazuje da li se angaovana sredstva koriste efikasno Prodaja se poredi sa pojedinim vrstama angaovanih sredstava da bi se videlo da li su ta sredstva dovoljna da podre izabrani nivo aktivnosti preduzea, a najee se koriste:koeficijent obrta ukupnih sredstavakoeficijent obrta osnovnih sredstavakoeficijent obrta naplativih potraivanjaprosean period naplate potraivanjakoeficijent obrta zalihaproseno vreme obrta zaliha

Koeficijent obrta ukupnih sredstava je odnos izmeu prodaje i ukupno angaovanih sredstava (osnovnih i obrtnih), a izraava se kao decimalni broj i pokazuje koliki je prihod ostvaren na svaki dinar uloen u ukupna poslovna sredstva.

koeficijent obrta = ukupnih sredstava

Koeficijent obrta osnovnih sredstava je odnos izmeu prodaje i osnovnih sredstava, a izraava se kao decimalni broj i pokazuje koliki je prihod ostvaren na svaki dinar uloen u osnovna sredstva.

koeficijent obrta = osnovnih sredstava

Koeficijent obrta naplativih potraivanja je odnos izmeu prodaje i naplativih potraivanja, a izraava se kao decimalni broj i pokazuje koliko je efikasna kreditna politika preduzea.

koeficijent obrta = naplativih potraivanja

Prosean period naplate potraivanja je odnos izmeu broja dana u godini (360) i koeficijenta obrta naplativih potraivanja, a izraava se kao broj dana i pokazuje prosean broj dana za koji se naplate potraivanja od kupaca.

prosean period = naplate potraivanja

Koeficijent obrta zaliha je odnos izmeu prodaje i prosenih zaliha, a moe se raslaniti na pojedinane vrste zaliha (materijal, nedovrena proizvodnja, gotovi proizvodi) i pokazuje kakva je efikasnost upravljanja zalihama ili koliko se puta u toku godine obnove zalihe.

koeficijent obrta zaliha =

Proseno vreme obrta zaliha je odnos izmeu izmeu broja dana u godini (360) i koeficijenta obrta zaliha, a izraava se kao prosean broj dana za koji se zalihe obnove (nabave, iskoriste, zamene).

proseno vreme = obrta zaliha

SINTETIKI IZRAZ RENTABILNOSTIpovezuje sve parcijalne pokazatelje rentabilnosti i omoguava da se njihovim meusobnim poreenjem odredi ukupna rentabilnost preduzea proizvod neto rentabilnosti i koeficijenta obrta ukupnih sredstava daje prinos na ukupna sredstva (ROI), odnosno: neto x koef.obrta = prinos na rentabilnost ukupnih ukupna sredstava sredstva

Ovaj izraz omoguava sprovoenje i unapreenje rentabilnosti, jer ukazuje na uzroke promene rentabilnosti

Raunovodstveni pristup merenju rentabilnosti izraava ve ostvarenu rentabilnost, na osnovu podataka iz raunovodstvenih izvetaja.

Pokazatelji su indikatori relativne rentabilnosti, kao rezultat poreenja, a izraunavaju se za:nekoliko godina i onda porede da bi se videlo kako se rentabilnost menjala tokom periodaprojektovani (pro-forma) izvetaj i onda porede sa sadanjim ili prolim pokazateljima

Poreenjem pokazatelja moe se sagledati kretanje rentabilnosti tokom vremena, u odnosu na ostala preduzea u grani i prosek grane.

Poreenje zahteva standardizaciju FI i omoguava da se sagledavanjem relativne rentabilnosti preduzea uspostavi osnova za sprovoenje rentabilnosti, odnosno preduzimanje mera za poboljanje rentabilnosti preduzea.

EKONOMSKI PRISTUPbazira na konceptu ekonomskog profita zove se i pristup dodate ekonomske vrednosti

Razlikuju se:Dodata ekonomska vrednostPrinos na dodatu vrednost

Dodata ekonomska vrednost (EVA) predstavlja razliku izmeu profita i proizvoda trokova kapitala i kapitala, odnosno:

dodata ekonomska = profit (tro.kapitala x kapital) vrednost

Ako je EVA pozitivna, onda vlasnici ostvaruju vei prinos nego da su kapital uloili u drugo preduzee istog ili slinog rizika i obrnuto u sluaju negativne dodate vrednosti.

Trokovi kapitala su oportunitetni trokovi ulaganja i predstavljaju razliku izmeu trokova uzimanja i davanja zajma, to je najbolji pokazatelj oportunitetnih trokova ulaganja u sledeu najbolju upotrebu istog ili slinog rizika.

Trokovi kapitala zavise od: naina upotrebe kapitalaizvora kapitala - na dug se ne plaa porezracia zaduenosti -odnos duga i vlasnikog kapitala

Najee se posmatra izvor kapitala: dugakcijezadrani profit

Trokovi kapitala zavise od relativnog uea svakog izvora u ukupnim trokovima finansiranja, pri emu se u obraunu uzima u obzir da se investirani profit moe pozajmiti nekome, da se na dividende plaa porez, ali ne i kamata i da se na dug plaa kamata, ali ne i porez.

Trokovi su ponderisani prosek ova 3 osnovna izvora kapitala, srazmerno ueu u ukupnim trokovima finansiranja.

Dodata ekonomska vrednost se izraunava kada se profit umanji za trokove kapitala i pomnoi uloenim kapitalom i sve dok je vea od trokova kapitala, preduzee moe da poveava svoju rentabilnost.

Ovaj pokazatelj najvie koriste investitori i top menaderi, a predstavlja i najbolji pokazatelj sa aspekta vlasnika, jer ukljuuje oportunitetne trokove finansiranja.

Deava da je rentabilnost merena preko EVA znatno nia nego merena prinosnim metodom, jer preduzee sa visokim profitom i niskom dodatom ekonomskom vrednou moe da povea rentabilnost ako napusti ulaganja u nerentabilne poslove i vrati kapital vlasnicima da ih bolje uloe.

Prinos na dodatu vrednost meri rentabilnost celog procesa reprodukcije, odnosno svakog segmenta LV i pokazuje doprinos preduzea u stvaranju vrednosti, kao odnos profita pre poreza i dodate vrednosti, koja je razlika prihoda i trokova svakog segmenta LV, odnosno :

prinos na = dodatu vrednost

dodata = prihod svakog trokovi svakog vrednost segmenta LV segmenta LV

Pokazuje prinos koji preduzee dodaje u LV, ali ne mogu da se koriste podaci iz raunovodstvenih izvetaja zato to se u njima trokovi dele na direktne i reijske, a ne prema aktivnostima u LV.

SPROVOENJE I UNAPREENJE RENTABILNOSTIKada rentabilnost odstupa od planirane ili eljene, sprovode se mere za unapreenje rentabilnosti, a to su:poveanje prihodasmanjenje trokovasmanjenje sredstavareorganizacija poslovanja

POVEANJE PRIHODAKoristi se kada neto rentabilnost opada ili je nia od proseka grane, sa ciljem da se sa poveanjem prinosa od prodaje, povea i prinos na ukupna sredstva i unapredi rentabilnost preduzea.

To se postie kroz:poveanje obima prodaje poveanje cene proizvoda kombinacijom prethodna dva

Poveanje obima prodaje postie se kroz: poboljanje kvalitetanove naine upotrebe proizvoda bolju distribuciju veu ponudutrokovno-efikasniju promocijustrou kontrolu zaliha gotovih proizvodabolju naplatu potraivanjabolji plasman gotovine

Preduzee moe ii i na poveanje cene, mada je uvek bolje poboljati kvalitet, ii na inovacije i diferenciranje proizvoda i time postii i veu prodaju i viu cenu.

Diferenciranje proizvoda podrazumeva izdvajanje proizvoda preduzea po atributima, ime se poveava zadovoljstvo kupaca, pri emu su vani i atributi za koje se pretpostavlja da su sadrani u proizvodu, a koji su rezultat nedostatka znanja ili vremena da kupci ocene stvarne atribute proizvoda, pa umesto toga koriste signale (reputacija, ambalaa, imid proizvoda).

Osnov diferenciranja je atribut koji ima korisnost za kupca, a poveava rentabilnost ako je cena proizvoda vea od trokova diferenciranja ili ako diferenciranje omoguava vei obim prodaje.

Cena koju su kupci spremni da plate za takav proizvod zove se rezervaciona cena, jer su kupci slobodni da odustanu od kupovine ako proizvod ne ispunjava njihova oekivanja. Ova cena je ipremijumska cena za proizvoaa, jer kroz nju prenosi trokove diferenciranja na kupce..

Razlika izmeu cene koju su kupci spremni da plate i koju stvarno plaaju zove se potroaki viak, a razlika izmeu cene koju su kupci spremni da plate (premijumska) i trokova proizvodnje zove se proizvoaev viak.

Diferenciranje je trokovno najefikasnije ako bazira na tehnolokoj superiornosti, kvalitetu, servisu, stvaranju utiska vee vrednosti za dati novac ili aktivnostima u kojima preduzee ima prednost nad konkurentima.

Ovako se omoguava vei obim prodaje, koji sniava prosene FT i poveava rentabilnost.

Cilj diferenciranja moe biti:poboljanje performansi proizvodasmanjenje trokova upotrebe proizvoda

Diferenciranje ne donosi oekivane rezultate ako: kupci trae standardni proizvod su trokovi diferenciranja vei od premijumske cene se trokovi diferenciranja ne mogu smanjiti kroz vei obim prodaje

Smanjenje trokova ima za cilj da se preko niih trokova povea prinos od prodaje, a koristi se kada postoji visoka cenovna elastinost tranje, kada preduzee nema uticaj na cenu ili kada via cena izaziva neeljenu reakciju konkurenata.

Na ovaj nain se poveava rentabilnost bez promene cene, a moe da dovede i do smanjenja cene proizvoda, to privlai nove kupce, poveava prodaju i trino uee preduzea.

Treba paziti da snienje trokova ne dovede do stvaranja jeftinog proizvoda niskog kvaliteta koji kupci ne ele da kupe.

Postupak se svodi na identifikovanje i upravljanje izazivaima trokova.

Posebno je vana kontrola trokova kod kojih su mogue utede najvee.

Najei izazivai trokova su:neekonomije obimapad produktivnost i niski efekti krive uenjaniski stepen iskorienja kapacitetavisok stepen povezanosti uzvodnih i nizvodnih aktivnosti LVmeuzavisnost i komplementarnost organizacionih jedinicaefekti operativnih odlukalokacija

Japanska preduzea primenjuju koncept kaizen trokova, koji podrazumeva da se odrede ciljni trokovi u svakoj fazi proizvodnje i da se vri kontrola ostvarenih i ciljnih trokova u svakom obraunskom periodu.

Redukcija trokova u cilju poveanja profita mogua je kada postoji:visoka cenovna elastinost tranjeotra cenovna konkurencijastandardan i dostupan proizvodmale mogunosti diferenciranjakorienje proizvoda na slian nainniski trokovi preorijentacije

Smanjenje sredstava se koristi kada su vrednosti koeficijenta obrta ukupnih i osnovnih sredstava niski u nekom duem vremenskom periodu, jer to znai da je angaovano vie sredstava nego to je potrebno.

Poto takva odluka dovodi do smanjenja preduzea, a time i smanjenja plata menadmenta, donosi se samo ako je alternativa steaj ili likvidacija preduzea.

Ako nema zainteresovanih kupaca, preduzee donosi odluku o steaju ili likvidaciji preduzea.

Steaj je pokretanje postupka pred sudom da bi se isplatili svi poverioci i izmirile obaveze preduzea, pa kada se sve zavri, preduzee moe da nastavi da posluje.

Likvidacija znai gaenje preduzea i prodaju svih sredstava preduzea, a kada se izmire obaveze, ako neto ostane deli se vlasnicima, s tim da sada sve odluke donosi menadment, a ne sud.

Reorganizacija poslovanja je alternativa kada postoji povezanost ili komplementarnost poslovnih aktivnosti ili organizacionih jedinica i sprovodi se umesto smanjenja sredstava.

Postoji:reorganizacija poslovnih aktivnostireorganizacija preduzea

Reorganizacija poslovnih aktivnosti u cilju poveanja prihoda podrazumeva promenu proizvodnog programa kroz eliminisanje ve postojeih nisko rentabilnih i uvoenje novih proizvoda sa ciljem da se napravi optimalan asortiman koji donosi najvei prinos na uloena sredstva u dugom roku.

Ovakva reorganizacija moe da se preduzme i kada je cilj smanjenje trokova i tada je usmerena na promenu tipa proizvodnje, automatizaciju trokovno-neefikasnih aktivnosti, pronalaenje jeftinijih sirovina, primenu novih pristupa promocije, direktnu prodaju i realokaciju kapaciteta.

Reorganizacija preduzea moe imati vie oblika: podugovaranje i poslovni savezikontrakcije i smanjenje veliineakvizicije i poveanje veliinepromena stepena ili smera vertikalne integracijeuvoenje sistema kvaliteta i reinenjering

Koji e se metod izabrati zavisi od situacije u kojoj se preduzee nalazi.