Ekoloski menadzment teorija

8/15/2019 Ekoloski menadzment teorija

1/28


2/28

Strateški ciljevi ekološkog menadžmenta su optimalno usklaivanje uslova vezani$za proizvodnju, tržiste, potrošnju... sa uslovima i za$tevima koji se odnose na zaštituživotne sredine. 3drživi razvoj, u tom smislu, predstavlja opšti okvir ekološkogmenadžmenta.

+komenadžment uti!e na praksu poslovnog i državnog upravljanja i prerasta uglobalnu svest, da postoji neop$odnost da izvesni elementi ekološnogmenadžmenta postanu sastavni deo upravljanja, u svim s&erama privrednog idruštvenog života.

+kološki mendžment ima cilj da na što e)kasniji I e&ektniji na!in sprovederukovoenje poslovne jedinice tako da ona bude ekološki što bezbednija.

ajopštiji cilj je ODRŽIVI RAZVOJ. Održivi razvoj obuhvata održivot re!iona"država I #ele $lanete. Radi e uklju%ivanju ekološke veti nakor$orativnom nivou.

3snovni ciljevi ekološkog menadžmenta su sledeći2 održivi razvoj, , pravo !oveka nazdravu životnu sredinu, kvalitet života, opstanak ekosistema, prevencija i rešavanjeekološki$ problema, uspostavljanje granica, uspostavljanje i održavanje institucija,koje e&ektivno pomažu ekološka istraživanja, monotoring i menadžment,upozoravanje na opasnosti i identi)kovanje mogućnosti za nji$ovo prevazilaženje,održavanje i ako je moguće poboljšanje postojeći$ resursa, poboljšavanje 4kvalitetaživota/, identi)kovanje korisni$ novi$ te$nologija ili politika, kvalitetna zaštita životnesredine. očuvano poljoprivredno zemljište, ekolsistemi i biološka raznovrsnost, zdravstveno bezbedna

hrana, uređena naselja i ugodnost boravka na radnom mestu, racionalno korišćenje prirodnih resursa

(Ovaj cilj se iscrpljuje u racionalno korišćenju naročito neobnovljivih ili delimično obnovljivih, bolje

iskorišćavanje sirovina i energije, smanjenje otpada i povećanje stepena recikliranja, bezbedno

deponovanje svih vrsta otpada, sanacija ekoloških i prostornih posledica eksploatacije sirovina,zaustavljanje dalje degradacije životne sredine. (!osebno je aktualan u kritično zagađenim urbanim i

industrijskim centrima, u ekološki najvrednijim područjima, zaštita prirodnih predela, ambijenata i

pejzaža, podrška vaspitinim i obrazovnim programima u oblasti zaštite životne i prirodne sredine.

5 0io de 6eneru su odreeni 177 ciljevi u deklaraciji zaštiti životne sredine. 5 nji$spadaju principi sledeći, da ljudi imaju pravo na zdravi i produktivan život u$armoniji sa prirodom, unapreenje !istije proizvodnje, unapreenje odgovornostipreduzetništva, o$rabrivati koncept upravljanja u menadžmentu i raspolaganjuprirodni$ resursa od strane preduzetnika. "ovećati broj preduzetnika angažovani$ upreduzećima, koji su orjentisani na sprovoenje politike razvoja. 3pštim ciljem sesmatra procena i unapreenje ekološkog u!inka i obezbeivanje relevantin$in&ormacija javnosti i drugim zainteresovanim subjektima.

%latna pravila ekološkog menadžmenta obu$vataju2

"ravilo substitucije eobnovljivi resursi se mogu trošiti u tolikoj meri u kojoj semogu nadoknaditi jednakovrednim zamenama. Ako se potrošnja neobnovljivi$resursa ne smanji u sledećoj generaciji će nestati.


3/28

"ravilo smanjivanja #orišćena koli!ina obnovljivi$ resursa ne bi smela preći koli!inunji$ove obnovljivosti. Ako se poveća rast obnovljivi$ resursa iznad regeneracijskograsta, sledi nestanak vrsta.

"ravilo asimilacije +misije štetni$ materija ne bi smele preći apsorpcijski kapacitet

životne sredine tj. prekora!iti opterećenost ekološki$ sastava. Ako se drasti!no nesmanje opterećenja životne sredine apsorpcijski kapacitet će biti prekora!en lokalnoali i globalno.

45koliko ekologiju !oveka s$vatimo kao nauku o opstanku, a menadžment kaoveštinu upravljanja organizacionim sistemima prema utvrenim ciljevima i akoopstanak !oveka pri$vatimo kao krajnji cilj svi$ ljudski$ sistema na ovoj planeti,ekološki menadžment možemo da de)nišemo kao upravljanje prema cilju opstankaputem upravljanja rizicima koji ugrožavaju taj opstanak. +kološki menadžment jeprisutan na svim nivoima upravljanja 9 na li!nom nivou, na nivou porodice :odnosnodomaćinstva;, na nivou kompanije :i drugi$ ekonomski$ subjekata;, na lokalnom,

regionalnom i globalnom nivou državne uprave, na nivou meunarodni$ regionalni$i globalni$ institucija. 5 svakom od pomenujti$ slu!ajeva ekološki menadžment semora tretirati kao uslov opstanka i opcija razvoja. 8 ?l 1>@@

+kološki menadžment donosi odluke, kojima reguliše uticaj koji će preduzeće imatina okolinu. 3n ima u vidu da preduzeće mora da koristi prirodne resurse, ali i damora voditi ra!una da i$ koristi na na!in koji će omogućiti tim prirodnim resursimada se obnove i sa!uvaju.

"rincipi i elementi upravljanja životnom sredinom mogu zauzimati sledećestrategije2

1; "olitika zaštite životne sredine,

; planiranje,

@; uvoenje i implementacija,

; proveravanje i korektivne mere,

B; preispitivanje i poboljšanje, i

C; kontinuirano poboljšanje. @@

5 svakoj od pobrojani$ strategije upravljanja životnom sredinom, odnosnoekološkom menadžmentu, javljaju se !etiri osnovne &aze2

8 ?l 1>@@ :0ikalović, 1777;

@@ :=i$ajlović, >>8;


4/28

1; &aza identi)kacije dobijanje in&ormacija na osnovu koji$ bi se došlo do saznanjao potencijalnim e&ektima zagaivanja,

; &aza monitoringa neposredna praćenja i merenja zagaujući$ materija, nji$ovorasprostiranje i lokalizacija,

@; &aza valorizacije završava se u zbiru svi$ in&ormacija u vezi sa životnomsredinom koje su dobijene u ranijim &azama i

; &aza regulacije primena razni$ instrumenata i mera u cilju e)kasnog upravljanjaživotnom sredinom

%a usmeravanje željenog stanja životne sredine u budućnosti, moraju se koristitiprognosti!koplanske metode i modeli kako bi se upravljanje dovelo do egzaktnognivoa.

3rganizaciono pravni instrmenti institucionalno pravne mere kojim se direktnouti!e na ponašanja zagaiva!a životne sredine putem regulisanjaproizvodni$procesa, zabrane ispuštanja zagaenja, uklju!ujući i stvaranje tzv. ekološkeadministracije. 5 speci)!nim I vanrednim situacijama dolazi do izražaja zna!ajprimene ovi$ standard, u obliku pravilnika, zakona, direktiva i normi.

Administativni instrumenti su u uskoj vezi sa pret$odnim i odnose se nautvrivanje eko standarda i normativa za emisiju zagaujući$ supstanci putem

sporazuma organa lokalne vlasti i privrednog subjekta uklju!ujući i sankcije zanarušavanje utvreni$ normativa.

Dobrovoljni instrumenti to su sporazumi i konvencije koje se zaklju!uju

izmeu razni$ subjekata razli!itog nivoa :lokalnog, regionalnog i meunarodnog;kroz me$anizam dobrovoljnosti i ubeivanja.

+konomski instrumenti ekološkog menadžmenta obu$vataju razne dažbine,subvencije i re&undacije, a polaze od principa 4zagaiva! plaća/. !etiri grupe2

Dažbine na zagaenja re! je o porezima, taksama i sli!nim plaćanjima koji su

nametnuti izvorima zagaenja koji variraju sa koli!inom zagaujući$ materijaispušteni$ u životne sredine.

Subvencije &orme )nansijske pomoći koje se dodeljuju preduzećima kako bismanjila zagaenja.


5/28

Sistem depozita i re&undacije nameće zagaiva!u odereenu dažbinu kojuunapred plaća tzv. depozit za potencijalnu ekološku štetu u životnoj sredini koja sekasnije vraća zagaiva!u ukoliko ostvari pozitivnu akciju.

Sistem razmene dozvola najnoviji ekonomski instrument gde nadležno

ministarstvo odnosno ekološka administracija izdaje )ksni broj dozvola ili 4prava nazagaenje/ u datom regionu a zatim dozvoljava razvoj tržišta na koj

Osim toga, postoje različite reakcije prilikom pravilne ili nepravilne upotrebeproizvoda. Osnovneaktivnosti potrošača koje obuhvata ova analiza su"upotrebaproizvoda, njegovo čuvanje, priprema, rukovanje, održavnje (popravka i ponovn aupotreba. #ajvažnija pitanja koja se ovom prilikom razmatrajusu"$ vreme upotrebe proizvoda pre njegovog odbacivanja,$ e%ekti same upotrebe proizvoda,$ ulazne veličine potrebne u procesu održavanja,$ učestalost popravki i$ potencijalne mogućnostiponovne upotrebe proizvoda.

8. METODE I INSTRUMENTI EKOMENADŽMENTA U PLANIRANJU ODRŽIVOG RAZVOJA

&azvoj metoda za bolje razumevanje i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu. 'eđunarodni

standardi (koji su i kod nas prevedeni opisuju principe i okvire za sprovođenje zaštite životne sredine uz

poštovanje propisanih minimalnih zahteva. &azvoj sposobnosti kod ljudi koji se bave ekomenadžmentom

uslovljen je obrazovanjem i obukom. 'ože se izdvojiti da ekomenadžer može da se javi u šest uloga"

• &egulator $ ponašanje menadžera kreiraju drugi ali i on utiče na ponašanje drugih,

• novator $ menadžeri nastoje da stvore promene i da se prilagode promenama koje su drugi

izazvali

• )atalizator $ inovacije koje se prihvataju moraju što je moguće više ispunjavati i zahteve za

rastom e%ikasnosti,

• Opunomoćeni staratelj $ menadžment mora da se štedljivo odnosi prema potrošnji resursa,• !osrednik $ posreduje između sistemskih zahteva i zahteva okruženja,

• *ođa $ naučnim tehnikama rukovođenja, ali i emocionalnom povezanošću sa podređenima

motivisati podređene da maksimalno obavljaju zadatke.

+ najkraćem urbani ekomenadžment"

#amena #aziv Opis

denti%ikacij

a i analiza

stanjaživotne

sredine

!raćenje stanja

životne sredine

kološki kapacitetkološki otisak

!rikupljanje, interpretacija i objavljivanje

in%ormacija o stanju životne sredine

'era koja ukazuje na sposobnostsamoobnavljanja životne sredine

!rocena površine zemljišta potrebnog za ljudske

aktivnosti u naselju

)orišćenje

in%ormacija

za

de%inisanje

&aspodela

ekološkog budžeta

kološko zoniranje

prostora

#a osnovu utvrđenog ekološkog kapaciteta

određuje se ekološki budžet, koji se preko

dozvola dodeljuje korisnicima

-eparacija prostora prema sličnim svojstvima


6/28

politika i

akcija

ndikatori održivosti

životne sredine

životne sredine

-istem indikatora održivosti životne sredine

zasnovan na relacijama" pritisak$stanje$odgovor

!rocena

e%ekata

politika iakcija

-trateška procena

životne sredine

!rocena uticajainvesticionih

projekata na

životnu sredinu

!rocena ekološkog

rizika

ormalizovani postupak procene uticaja odluka o

politikama, planovima i programima na životnu

sredinu!ravilnik o analizi uticaja objekata i radova na

životnu sredinu

!ravilnik o metodologiji za procenu opasnosti

+pravljanje

akcijama

kološko planiranje

i upravljanje

komenadžment

sistemi

!roblem identi%ikacije ekoloških problema

de%inisanja ekoloških strateških ciljeva i izrade

akcionih planovaormalizovani i standardizovani sistemi

ekomenadžmentan%ormisanj

e o

pitanjima

održivog

razvoja

/aze podataka i

internet

Objavljivanje podataka o pitanjima održivog

razvoja, računarske baze podataka, nternet i

komunikacije

-tvaranje

društvene

klime za

održivi

razvoj

ndikatori održivog

razvoja0drav i produktivan

život u skladu sa

ekološkim

zahtevima

-istem agregiranih indikatora i indeksa

razumljivih javnosti 1kcioni program za održivi razvoj na lokalnom i

nacionalnom nivou uz učešće svih

zainteresovanih

ZAKLJUČAK

!oslednjih godina problemi urbanog razvoja, kao i zaštita životne sredine kod nas postaju veoma složeni,

u orvom redu zbog dramatičnih političkih i društvenih promena, produbljivanja društveno$ekonomske krize

i veoma velikih migracija stanovništva., budući da se u prostoru ništa ne dešava a da nije u interakciji sa

društveno$ekonomskim razvojnim procesima.

!laniranje kao elemenat ekomenadžmenta, koje je zasnovano na ekološkim principima, poseduje

neophodne integrativne potencijale za upravljanje promenama, dugoročni vremenski horizont i poziciju

katalizatora za usklađivanje sektorskih razvojnih politika i strategija. + savremenim uslovima i vremenukada je koncept održivog razvoja prihvaćen na globalnom nivou, uloga strteškog planiranja u

ekomenadžmentu postaje još značajnija, jer je jasno da su posledice sadašnjih odluka kritične odrednice

kako za troškove ekonomskog i socijalnog razvoja, tako i za cenu obezbeđenja kvaliteta životne sredine.

2ruštveno$ekonomska situacija i odnos prema životnoj sredini kod nas, ukazuju da u sadašnjem trenutku

nedostaju mnogi preduslovi za ostvarivanje suštinske uloge urbanog planiranja. 'eđutim, bez obzira na


7/28

uočena ograničenja, a imajući u vidu da je planiranje ključna karika u sistemu održivog upravljanja

promenama u životnoj sredini, predloženi su okviri za %ormulisanje strategija upravljanja životnom

sredinom.

-trategija ekomenadžmenta u planiranju održivog razvoja urbanih sredina zasniva se na sledećim

načelima"

• zaštita prirodnih vrednosti i kulturnog dobra jeste apsolutni prioritet,

• racionalno korišćenje zemljišta, vode, energije i ukupnih prirodnih resursa,

• dosledna primena principa predostrožnosti za one aktivnosti koje mogu da dovedu do rizika i

neizvesnosti ili da izazovu ekološku štetu,

• kao bolju i elegantniju varijantu u rešavanju ekoloških nedoumica koristiti pristup 3predvideti i

sprečiti3 umesto pristupa 3reagovati i lečiti3,

• obezbediti usaglašenost politika i strategija zaštite životne sredine na svim nivoima ( od lokalnog

do nacionalnog,

• obezbediti primenu modela ekološke predvidljivosti i učešća javnosti u donošenju odluka o

urbanom, prvenstveno prostornom razvoju.

2osadašnji pristup zaštiti životne sredine nije dao zadovoljavajuće rezultate u unapređenjeu stanja

životne sredine. /udući da su korišćenje zemljišta i drugih prirodnih resursa u uskoj vezi sa stanjem

životne sredine, primena kriterijuma zaštite životne sredine u planiranju namene zemljišta, industrijskih

aktivnosti, energetike, saobraćaja, turizma i drugih sektora treba da postanu ključni %aktor za

obezbeđivanje kvaliteta životne sredine. -toga planiranje, a naročito kontrola planske i investicione

dokumentacije i aktivnosti, treba da postanu glavno sredstvo za zaštitu i unapređenje životne sredine. 0a

postizanje tog cilja neophodno je razviti i usavršiti instrumente i metode za upravljanje i zaštitu životne

sredine u procesu planiranja, kao i u procesu sprovođenja planova. 1kcije se sastoje u donošenju odluka,

izboru varijanti i nastojanju da se izbor učini e%ikasnim.

0a potrebe klasi%ikacije modela donošenja odluka, mogu se izdvojiti modeli"

• otvoreni 4 zatvoreni,

• demokratski 4 nedemokratski

• racionalan 4 neracionalan,

• e%ikasna 4 nee%ikasan.

-istemski pristup upravljanju životnom sredinom privlači veliko interesovanje, ali nije se odmaklo dalje od

konceptualnih modela, posebno kada je u pitanju ukupnost sistema zaštite životne sredine. 0ato se u

projektovanju modela sistema koriste kombinovane tehnike, kao što su"

• )onceptualni modeli,

• 5ijerarhijsko modelovanje,

• 2ijagrani tokova.

)onceptualni modeli predstavljaju skraćeni opis posmatranog dela realnog sveta, iskazan tekstom i sliko.

6akvi modeli olakšavaju komunikaciju između učesnika u procesu planiranja i u procesu donošenja

odluka, jer obuhvataju osnovnu strukturu posmatranog sistema, de%inišu ograničenja modela i uslove za

njihovo dalje razvijanje. 7edan konceptualni model sadrži objekte u sistemu i njihove relacije. Objekti su u

principu grupe pojedinačnih entiteta, koji imaju slične %unkcionalne osobine. Objekti međusobno imaju


8/28

odgovarajuće %unkcionalne veze koje ukazuju na položaj objekata u strukturi sistema, kao i međudejstvo

jednog objekta na drugi. #ajednostavniji konceptualni model prostora obuhvaćenog granicama negog

plana može se teorijski predstaviti modelom crne kutije. -vrha ovog modela je da ukaže na osnove

koncepta i postupak upravljanja promenama u prostoru korišćenjem povratne sprege između ulaznih i

izlaznih %aktora sistema.

!ristup projektovanju integralnog modela zaštite zasniva se na činjenici da je trans%ormacija životnesredine kroz izradu i implementaciju planova suštinski zavisna od"

$ identi%ikacije i analize zatečenog stanja životne srdine,

$ procene ekološkog učinka planiranih aktivnosti i procesa u prostoru, i

$ sredstava i mera za ostvarivanje politika zaštite i unapređenja sredine.

kološki pristup planiranju zasniva se na proceni ekološkog kapaciteta prostora, što zahteva stvaranje

obimne baze podataka o stanju životne sredine, izvođenje indikaotra životne sredine, a u novije vreme

indikatora održivog razvoja. !osebno značajan instrument za preventivnu zaštitu životne sredine jeste

primena sistema procene uticaja planskih rešenja na životnu sredinu, koji omogućuje da se u okviru

planova različitih nivoa obezbedi strateški okvir, čime se stavraju uslovi za usklađivanje pristupa zaštiti

životne sredine na državnom, regionalnom i lokalnom nivou. !lanirane aktivnosti i zahvati u prostoru

mogu da predstavljaju izvore degradacije i zagađenja %izičkih delova živtone sredine, usled promena

tokovami potrošnje energije, vode, vazduha i materijala. !oremećaji u %izičkoj sredini, koji prevazilaze

ekološki kapacitet prostora, nužno izazivaju negativne posledice kod ljudi, ekosistema, prirodnih i

kulturnih dobara. !ovezivanjem navedenih relacija između pojedinih objekata dobija se celovit i %leksibilan

model upravljanja životnom sredinom.

kološki aspekti koncepta održivog razvoja odnose se na %ormulisanje strategija očuvanja ekološkog

integriteta, odnosno zaštite životne sredine i zansivaju se na tri osnovna %aktora, to su"

8. Odnos prem !po"re#$ %on&n$' ()$' neo#no*)+$*$' res!rs. -tepen korišćenjaneobnovljivih resursa ne treba da bude veći od brzine kojom se razvija njihova odgovarajućaobnovljiva zamena.

9. N&$n !po"re#e o#no*)+$*$' res!rs. -tepen korišćenja obnovljivih resursa ne može biti veći odsposobnosti njihovog obnavljanja. 'nogi od ovih resursa su obnovljivi u okviru ograničenjasamog ekosistema u kome nastaju, kao što su izvorišta pitke vode, zemljište, šumski %ond,poljoprivredne kulture i životinjski %ond.

:. Odr,*n+! o#$m em$s$+e o"pd% ! -rn$m psor$ono- %p$"e" ,$*o"ne sred$ne .#ivo emisije gasovitih, tečnih i čvrstih otpadaka mora se održavati u granicama sposobnosti

lokalnih ekosistema ili globalnog sistema 0emlje da ih apsorbuje, a da se pri tome bitno neporemeti ravnoteža tokova energije i materijala.

+ -rbiji još uvek ne postiji konsenzus u opredeljenju za održivi razvoj. #astojanje da u procesu tranzicije

svoj politički, društveni i ekonomski sistem približivo uzorima sa razvijenog zapada, izaziva dilemu pri

%ormulisanju startegije ekonomskog razvoja prema jednom od sledećih modela"

)upci potrosaci, Odnos sa kupcima ; pomoci kupcima da dele vrednosti pomoci da izgradesvest o zastiti okolini.


9/28

1dministraci ja pravit produkte koji doprinose sacuvanju pr iode, pravit i aktivnosti dogadjaekoje pospesujeu raumevanje ovog problema.2obavljaci, nabavka ekoloskih proizvoda recikliranog materijala, papir, kancelarijske opreme

/. IZGRADNJA SISTEMA EKOMENADŽMENTA

+pravljanje kvalitetom životne sredine je složen multidisciplinaran zadatak čiju stratešku osnovu

sačinjavaju principi održivog urbanog razvoja i koji može biti uspešno ostvaren ukoliko postoji dobro

organizovan in%ormacioni sistem o životnoj sredini. n%ormacioni sistemi koji se koriste za potrebe

planiranja i zaštitu životne srdine imaju manje ili više naglašen upravljački karakter.

-avremeni pristup upravljanju životnom sredinom i planiranje razvoja nije moguće bez kvalitetnih, detaljih

i ažurnih in%ormacija o izvorima zagađivanja, o stanju životne sredine na svim područjima, raspoloživim

tehničko$tehnološkim rešenjima, kao i o ekonomskim analizama i pravnoj regulativi.

0aštita i uprvljanje životnom sredinom je sastavni deo upravljanja na svim organizacionim nivoima i on je

kontinuiran proces koji mora biti koordiniran sa društvenim i ekonomskim procesima ( kao što su zaštita

zdravlja, bezbednost zaposlenih, kvlitet, %inansije, i dr.. !rincipi i elementi upravljanja životnom sredinom

su"

• politika zaštite životne sredine,

• planiranje,

• uvođenje i implementacija,

• merenje i vrednovanje (proveravanje i korektivne mere,

• preispitivanje i poboljšavanje, i

• kontinuirano poboljšanje

!rema tome, u svakoj strategiji upravljanja životnom sredinom javljaju se četiri osnovne komponente, to

su"

8. %aza identi%ikacije,9. %aza monitoringa,:. %aza valorizacije, i


10/28


11/28

, k o

n om s k

o $p r o

s t o r n i

a s p

, k o

n om s k

o $p r o

s t o r n i

a s p

-agledavajući speci%ičnosti vezane za jedan urbani prostor mogu se izdvojiti pet grupa aktivnosti koje, u

međusoboj interakciji, imaju za rezultat e%ikasan sistem ekomenadžmenta, to su"

8. ekonomsko prostorni aspekti upravljanja,

9. pravne osnove upravljanja,:. tehničko$tehnološki aspekt,. in%ormacioni sistem kao osnova upravljanja.

)oje će se vrste akcija preduzeti, u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine, zavisi od potreba za nivoom

kvaliteta, stanja same sredine, urbanih karakteristika, organizacionih i tehničkih mogućnosti zajednice da

sprovede predviđene mere.

-llika 9" 1ktivnosti u sistemu ekomenadžmenta

2o sada je u svetu doneto više rezolucija, programa, deklaracija i drugih dokumenata u kojima su data

neka opšta uputstva koja bi trebalo da se poštuju prilikom razvoja gradova. !rilikom ekološkog planiranja

održivog razvoja grada mora se voditi računa o graničnom (ekološkom kapacitetu prostora. Ojav koncept

se zasniva na proučavanju i de%inisanju sposobnosti određenog prostora (ekosistema da prihvati emisiju

zagađujućih materijala i iscrpi njihov negativni uticaj do granice koja mu obezbeđuje %unkcionisanje.

2rugim rečima, treba odrediti nivo opterećenja sredine a da ne dođe do narušavanja ravnoteže u

ekosistemu. !ri tome se, naravno, uzimaju u obzir sve predviđene mere kontrole i ograničavanja

ispuštanja zagađujućih materijala iz bilo kog izvora. 0a de%inisanje ekološkog kapaciteta bilo kog prostora,

a posebno urbanog, potrebna su određena istraživanja koja podrazumevaju primenu metoda sistemske

analize, eksperimentalnog modelovanja i direktnog osmatranja. +pravo ovakva kompleksna istraživanja

ukazuju na postojanost datog ekosistema i njegovu sposobnost da podnese spoljašnje i unutrašnje

presije. 2e%inisanje ekološkog kapaciteta urbanog područja u celini za koje se strateške plan aktivnosti

odnosi, ili pojedinih njegovih delova, predstavlja stratešku osnovu i preduslov ostvarivanja plana saaspekta aktivne zaštite i upravljanja životnom sredinom.

promenama u prostoru, dugoročni vremenski horizont i poziciju katalizatora za usklađivanje javnog,

društvenog i privatnog interesa. )oncept ekološki održivog društveno$ekonomskog razvoja postaje u

savremenim uslovima kamen temeljac planiranja razvoja, ostvarujući uticaj na sve s%ere ljudske

delatnosti. 'eđutim, put ka održivosti je složen i dugotrajan proces, jer zahteva promenu mišljenja i


12/28

ponašanja svih društvenih činilaca, odnosno prihvatanja stava da je ekološki učinak razvoja jednako

važan kao i ekonomski.

!roces planiranja je izražen u izuzetno složenim aktivnostima, koje mogu ostaviti dugoročne posledice

na veliki broj ljudi. Od izuzetnog je značaja da se prouče posledice i preduprede %aktori koji ih izazivaju, i

to tako što će se pozitivna dejstva %aktora podsticati a negativno dejstvo će se sprečavati ili će se

poznavati aspekat ispoljavanja.

)oncept održivog razvoja nije nov, ali u našoj zemlji sistem ekomenadžmenta nije uspeo da obezbedi

uravnoteženu organizaciju i uređenje prostora, koje bi na zadovoljavajući način zaštitio životnu sredinu.

-uprotstavljenost različitih mišljenja i interesa na relacijama 3društveni i ekonomski razvoj $ urbanističko

planiranje $ zaštita životne sredine3 uticala je na stvaranje parcijalnih i međusobno nepovezanih pristupa

zaštiti životne sredine. !ostojeći modeli strateškog ekomenadžment planiranja pretežno uključuju zaštitu

životne sredine kao poseban sektor planiranja, što sa stanovišta održivog razvoja ne može dati celovite

rezultate.

#avedene okolnosti ukazuju da u sadašnjem trenutku nedostaju mnogi preduslovi za ostvarivanje

suštinske uloge ekomenadžment planiranja u zaštiti životne sredine. 'eđutim, bez obzira na uočena

ograničenja, a imajući u vidu da je planiranje ključna karika u sistemu upravljanja promenama u životnoj

sredini, treba pokušati odrediti okvire za %ormulisanje strategija upravljanja životnom sredinom u

planiranju u novim i promenjenim uslovima. +koliko se želi postići sveukupni pozitivni razvoj urbane

aglomeracije izuzetno bitan %aktor čini ekološka slika grada i ekološka valorizacija njegove sredine.

)oristeći iskustva razvijenih zemalja i potpisanih globalnih deklaracija, gradovi i prostor oko njih mogu

naći pravilan put ka održivom razvoju svoje teritorije. stovremeno, pretpostavka je da održivi razvoj grada

ne podrazumeva samo pravilne planerske odluke već i permanentnu edukaciju donosilaca odluka (na

lokalnom ili republičkom nivou kao i sveukupno (ekoin%ormisanje stanovnika o neophodnosti zdrave

životne sredine. 7edan od načina približavanja ovakvih stavova građanima je i e%ikasan ekomarketingnadležnih organa i institucija koji bi propagirao održivi način razmišljanja. -ve ove aspekte pokrivao bi

sistem ekomenadžmenta koji mora postati imperativ u budućem razvoju urbanih područja.

0. ODRŽIVI UR1ANI RAZVOJ

Održivi razvoj je put koji obezbeđuje korišćenje dobara na naćin koji zadovoljava potrebe razvoja

sadašnjih generacija, a obezbeđuje i buduće generacije da i one zadovolje svoje potrebe. /riga za

održavanje i poboljšanje kvaliteta životne sredine i zaštite zdravlja ljudi sve više raste. !ostizanje učinaka

u zaštiti životne sredine zahteva od svih aktera prihvatanje obaveze da se sistematski pristupi uvođenju

sistema upravljanja zaštitom životne sredine (nvironmental 'anagement -?stem ('- i njegovom

stalnom poboljšanju.


13/28

+rbani prostor plaća visoku cenu razvoja i bez uvažavanja ekoloških zakonitosti i poštovanja osnovnih

ekoloških kriterijuma dalji razvoj, jednostavno ne bi ni bio moguć. -vedoci smo da je stanje kvaliteta

životne sredine u gradovima sve problematičnije. + tom cilju treba preduzeti dve vrste aktivnosti"

8. već degradiranu sredinu treba dovesti u stanje koje ne ometa %unkcionisanje života,9. zaštititi je na postojećem nivou kvaliteta.

Obe aktivnosti se mogu postići sistemom mera usmervanja i upravljanja. -istem različitih mera koje, kroz

sistem organizacije društva, obezbeđuju kvalitetniju životnu sredinu može se de%inisati kao upravljanje

životnom sredinom. !rilikom sprovođenja ovih mera u praksi mora se poći od organizacione, %inansijske i

pravno$legislativne konsolidacije u oblasti zaštite životne sredine.

kološki sistem poseduje karakteristike dinamičnog i otvorenog sistema u kojem antropogeni uticaj

konstantno narušava postojeću ravnotežu u njemu i preti da jednog dana ravnoteža bude uspostavljena

na štetu ljudi. način korišćenja raspoloživog prostora u okvirima %ormiranja i razvoja urbanih naselja

predstavlja jedan od bitnih %aktora kojima čovek svesno utiče na stanje u svom ekosistemu.

Održivi razvoj grada može se posmatrati samo kroz integralnost ekonomskog, socijalnog, komunalnog i

ekološkog razvoja, 7asno je da se principi održivog razvoja moraju sprovoditi prilikom planiranja ili

rekonstrukcije urbanih naselja, kao i pri samom gradskom %unkcionisanju. !ri tome se ne sme zaboraviti

da grad predstavlja poseban entitet i kompleks prirodnih uslova i %izički izgrađenih struktura. + urbanom

prostoru dominiraju ekonomski, socijalni, komunalni i ekološki problemi pa je iz tog razloga potrebno

postizanje konsenzusa razvoja ove četiri oblasti. !ostizanje ciljeva integralnog i održivog razvoja grada

obezbeđuje se uravnoteženim razvojem i odnosima između ove četiri komponente. 6o je preduslov za

postizanje suštitnki kvalitetnog nivoa života u gradu.

&. 'oriti od ekoloko! menadzmenta

"rimena ekoloskog menadzmenta omogucava stvaranje uslova za uspesnoposlovanje, jer unapredjenje ucinka u zivotnoj sredini moze znacajno da utice naunapredjenje ukupnog poslovnog ucinka.

"rednosti koje se ostvaruju primenom ekoloskog menadzmenta21. Smanjenje troskova

. 3bezbedjenje postovanja propisa i predvidjanjebuduceg razvoja propisa @. Smanjenje rizika po zivotnusredinu . %adovoljavanjeza$teva u lancu snabdevanja B.

5napredjenje odnosa sa institucijama koje se staraju o donosenju i


14/28

sprovodjenu propisa C. 5napredjenje javnog imidzaE. "ovecanje trzisni$ mogucnosti

8. "ovecanjeentuzijazma zaposleni$

(. )ojam i de*ni#ija zivotne redine

Zivotna redina je ona u kojoj zivo bice zivi, kao u svojoj normalnoj spoljasnjojsredini, bez koje zivotno ne moze opstati, kojoj je prilagodjeno i individualno ipreko prilagodjenosti vrste kao celine kojoj pripada.

+$oljanja redina :prostorno&unkcionalni sistem; je svaka sredina u kojoj sezivo bice nadje, bez obzira na to sto nije njegova normalna sredina, ili sredina ukojoj ne moze opstati, vec se samo zadrzati kratko vreme da bi iz nje pobeglo iliuginulo.

Svaka zivotna sredina je spoljasnja sredina, ali svaka spoljasnja sredina nije izivotna.

+koloski &aktori koji cine spoljasnju sredinu :svetlost, voda, vazdu$, temperatura,$rana, $emijske osobine, zemljiste, gravitacija, magnetizam, vatra, strujanjevazdu$a...; supromenljivi u vremenu i prostoru, a ziva bica su ovim promenama na odredjeninacin prilagodjena. imaju zajednicko i istovremeno delovanje, atakodje medjusobno uticu jedni na druge izazivajuci promene

5 spoljasnjoj sredini osim odnosa izmedju razliciti$ &aktora sredine, postoje iodnosi izmadju zivi$ bica i same sredine. S toga u ekologiji postoje tri razlicitamedjuodnosa u svakoj spoljasnjoj sredini2 &.Ak#ije 9 uticaj spoljasnji$ &aktora sredine na ziva bica

(. Reak#ije 9 uticaji zivi$ bica na spoljasnje &aktore,. 'oak#ije 9 uticaj

sami$ zivi$ bica jedni$ na druge

De)nicije zivotne sredine2

1. I+O &-&" &-- 9 %ivotna sredina je okruzenje u kome neka organizacija

radi, ukljucujuci vazdu$, vodu, zemljiste, prirodne resurse, Foru, &aunu, ljude inji$ove uzajamne odnose.

. /ritani#a 9 #ompleks )zicki, $emijski$ i bioticki$ &aktora koji deluju naorganizam ili ekolosku zajednicu i konacno odredjuju njegovu &ormu iprezivljavanje.

@. Zivotna redina i odrzivi razvoj 9 #ompleks svi$ uticaja vam odredjenogorganizma, koji dolaze od nezive prirode :)zicko$emijski$ &aktora sredine;,


15/28

kao i od drugi$ zivi$ bica, a deluju sveukupno, na mestu na koje organizamzivi.

. 0. Djukanovi# 9 %ivotna sredina je ekos&era koja je sastavljena od bios&ere,sveta prirode i prirodni$ resursa, i te$nologije, sveta ljudski$ izuma istvoreni$ materijalni$ vrednosti.

B. E)A 1Ameri#ka a!en#ija za zatitu zivotne redine2 9 %ivotna sredina jezbir eksterni$ uslova koji uticu na zivot, razvoj i prezivljavanje organizama.+kologija je odnos zivi$ bice medjusobno i prema okruzenju, ili proucavanjetakvi$ odnosa.

C. Zakon Re$ublike +rbije 9 %ivotna sredina je skup prirodni$ i stvoreni$vrednosti ciji kompleksni medjusobni odnosi cine okruzenje, odnosno prostor iuslove za zivot.

0adna sredina u mnogome utice na zivotnu sredinu, jer je neizostavni deo nje,sva zagadjenja i opasnosti u radnoj sredini se direktno ili indirektno prenose nazivotnu sredinu ciji je ona deo.

,. Izvori i vrte za!adjenja zivotne redine

#valitet covekove sredine podrazumeva relativno stabilnu odredjenost covekovesredine vecim brojem medjusobno povezani$ &aktora iz cetiri osnovne oblasti2

1. "rirodni$ istvarani$ resursa

. Aktivnosti i procesa u sredini

@. Sredstava i mera za ostvarivanjeekoloske politike .5ticaja covekove sredine na drustveni razvoj

#valitet zivotne sredine je stanje zivotne sredine koje se iskazuje )zicki,$emijskim, bioloskim, estetskim i drugim indikatorima.

%agadjivanje zivotne sredine je unosenje zagadjujuci$ materija ili energije uzivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnoscu ili prirodnim procesom, koji ima ilimoze imati stetne posledice na kvalitet zivotne sredine i zdravlje ljudi.

%a stanje zivotne sredine ili njeno zagadjivanje uvek je odgovoran nekizagadjivac, koji sprovodi neke aktivnosti koje izazivaju promene stanja i uslova uzivotnoj sredini. -eaktivnosti mogu biti2

1. #oriscenje resursa i prirodni$ dobara. "rocesi proizvodnje i

prometa @.Distribucija i upotreba materijala


16/28

. Ispustanje zagadjujuci$ materija u vodu, vazdu$ ilizemljiste B. 5pravljanje otpadom iotpadnim vodama, $emikalijama i stetnim materijama

C. (uka i vibracijeE. Gonizujuce i nejonizujuce zracenje

8. 5desi

#apacitet zivotne sredine je sposobnost zivotne sredine da pri$vati odredjenukolicinu zagadjujuci$ materija po jedinici vremena i prostora, tako da ne nastupinepovratna steta u zivotnoj sredini.

3pterecenje zivotne sredine nastaje usled odredjeni$ aktivnosti, a moze biti2 ukupno opterecenje :vise srodni$

komponenti utice; zajednicko :vise raznorodni$ komponenti;

dozvoljeno :u okviru granicni$ vrednosti;

nedozvoljeno :prekodozvoljeni$ granicni$ vrednosti;

5grozena zivotna sredina je deo prostora u kome zagadjenje ili rizik odzagadjenja prevazilaze kapacitet zivotne sredine. #ada nastanu stete u zivotnojsredini, govori se o degradaciji, a u tom slucaju moraju se preduzeti odredjenjemere remedijacije, tj. Sanacije.

Sanacija je proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagadjenja i daljedegradacije zivotne sredine, do nivoa koji je bezbedan za buduce koriscenjelokacije, ukljucujuci uredjenje prostora i rekultivaciju.

%agadjujuce materije su materije cije ispustanje u zivotnu sredinu utice i mozeuticati na njen sastav, osobine i integritet.

1. (iorazgradjujuce:otpadne vode iz domacinstva;

. erazgradjujuce materije :aluminijumske konzerve, plasticnaambalaza, soli zive...;

-. 3ajzna#ajniji za!adjiva#i vazduha

1. 3ksidi sumpora 9 sumpor dioksid, sumpor tioksid, sumporna i sumporastakiselina, kao i nji$ove soli5gljen monoksid3ksidi azota 9 azot monoksid, azotdioksid

. 5gljovodonici 9 metan, etan, propan, butan, benzol @ 3zon@. *luoridi 9 soli Fuorovodonicne kiseline. Hlor i njegova jedinjenjaB. AmonijakC.


17/28

E. -eski metali :olovo, ziva, kadmijum, kobalt, arsen, bakar, cink, nikl;

ajveci izvori zagadjujuci$ supstanci su21. procesi sagorevanja u stacionarnim izvorima energije

:termoelektrane, toplane, kucna lozista; . "rocesi u

industriji @. Saobracajna sredstva

4. )oledi#e za!adjenja zivotne redine

1. Direktni. Indirektni@. Sinergijski uticaj privredni$ i drugi$ aktivnosti na zivotnu sredinu i zagadjenje

+&ekti zagadjujuci$ supstan 1. -oksicni . =utageni @. #ancerogeni . -eratogeni

5. Itorijki razvoj ekolo!ije

+rnest Hekel je prvi de)nisao ekologiju :18C8.; kao nauku koja proucava odnosezivotinja prema okolini, organskoj i neorganskoj sredini, kao i odnose zivotinjaprema drugim zivotinjama i biljkama.

+kologija je nauka koja proucava odnose organizama i zivotni$ zajednica premauslovima spoljasnje sredine, kao i uzajamne odnose izmedju zivi$ bica i izmedjunji$ovi$ cenoticki$ sistema, pre svega biocenoza i ekosistema.

6. Elementi o$te ekolo!ije

Eko7era 9 s&era u kojoj postoje ekoloski odnosi ili uslovi za postojanje ekoloski$odnosa. -o je zapravo zivotna sredina.

+kos&eru cine21. /io7era 9 prirodna sredina koja deluje kao

jedinstven sistem, koji &unkcionise na osnovu kontinuiranogprotoka sunceve energije i kruzenja materije.

Sacinjavaju je2 A; atmos&era

(;$idros&era


18/28

mostovi, spomenici, &abrike, prateca in&rastruktura, a sve tosu predmeti koji sluze za zadovoljavanje razliciti$ potreba.

9. Ekoloki 7aktori

Dele e na: &. Abioti#ke :&aktori neorganskog porekla 9 klimatski&aktori :voda, vlaznost, vazdu$, vetar, svetlost,temperatura;, geo)zicki :gravitacija, magnetizam, oscilatornatalasna kretanja;, eda&ski :)zicko$emijske ibioloske karakteristike maticnog zemljista i

stena;, orogra&ski :odlike relje&a; (. /ioti#ke :organski &aktori zive prirode

koji obu$vataju uticaj biljaka na biljke, biljaka nazivotinje, zivotinja na zivotinje, kao i medjusobne uticaje

mikroorganizama i nji$ov uticaj na biljke i zivotinje, osimsvi$ gore navedeni$ stavki


19/28

0avnoteza abioticki$ i bioricki$ &aktora je od esencijalne vaznosti za opstanakzivota.

"oremecaji ravnoteze mogu biti prirodnog i vestackog porekla, a najcesci prirodniuzroci poremecaja su2 vulkanske erupcije, nagle promene

temperature, previsoke, preniske temperature, zemljotresi poplave, oluje, pozari :mogu biti i vestacki izazvani;

Supstance koje se najcesce pojavljuju kao rezultat narusavanja ravnotezeekosistema su2 jedinjenja sumpora i Fuora :usledvuklanski$ erupcija;, azotni oksidi :u toku oluja priliko elektricnog praznjenja;

amonijak, vodoniksul)d, metan i druga jedinjenja koja nastajudejstvom mikroorganizama, itd.

&. Ekonomija" ekolo!ija i zivotna redina

3dnos prema ogranicenim resursima je kljucno pitanje ekonomije i tacka u kojojse ekonomija dodiruje sa ekologijom, tj. %astitom zivotne sredine.

+konomski cilj je makimiziranje korinoti uz minimalno koriscenje resursa,dok, s druge strane, ekologija ima za cilj minimiziranje !ubitka u zivotnojsredini, u situaciji ekspanzije ljudske ekonomske aktivnosti.

D. "irs identi)kuje cetiri &unkcije prirodne sredine2 izvor prirodno obnovljivi$ i neobnovljivi$

sirovina, za proizvodnju ekonomski$ dobara i usluga izvor

prirodni$ dobara 9 javni$ resursa, kojima covek u nji$ovom prirodnom stanjuzadovoljava svoje potrebe :voda, vazdu$, razni ekosistemi prirodnelepote za rekreaciju i uzivanje; prostor za odlaganje otpada 9 priroda kao kolektor otpada

priroda kao prostor za obavljanje aktivnosticoveka 9 priroda kao sveopsti izvor zivota

)itanje rbaniza#ija, kao ekonomski prices, moze se posmatrati kroz ocekivane ineocekivane posledice. 3cekivanje posledice su povecanje kvaliteta zivota,ekonomski razvoj. eocekivane posledice mogu biti pozitivne i negativne, inazivaju se eksternalijama. -ri grupe negativni$ eksternalija koje izazivaurbanizacija su2 1. Jrupazagadjivaca osnovni$ medijuma zivotne sredine 9 prirodni$ dobara

. Jrupa prostorni$ ekocida 9 zagusenost prostora


20/28

@. Jrupa psi$icki$ ekocida 9bukaK

O!rani#enot reura ? stanje obnovljivi$ i neobnovljivi$ resursa :prirodniresursi koji su zakonski zasticeni2 stanista retki$ vrsta, prirodna bogatstva od

estetskog i naucnog znacaja...;)ravni tatu reura ? tradicionalna drustva su smatrala da su resursi kojeubiraju za odrzavanje zivota, zajednicko vlasnistvo. 5 tom rezimu, svako koprekomerno ili na nacin koji nije predvidje eksploatise resurse, biva kaznjen.Divlje zivotinje su se uvek smatrale nicijim vlasnistvo, i svako je mogao da i$prisvoji. Sada neke drzave regulisu i to, zastitom odredjeni$ stanista. (iljke su seuvek smatrale vlasnistvom, posedovanjem teritorije na kojoj se nalaze. -eritorijekoje nisu u vlasnistvu dozvoljavaju eksploataciju biljaka, ali samo oni$ koje nisuod ekonomskog znacaja :kao sto je drvece;.

)roblem javnih dobara i $reterane ek$loata#ije 9 tu na snagu stupadrzavna regulativa, u cilju sprecavanje prekomerne eksploatacije dobara, jer

javni resursi, kao resursi koji ne podlezu vlasnistvu i stoje na raspolaganju svima,imaju tendenciju da budu prekomerno eksploatisani.

&&. 8ehnolo!ija i zivotna redina

"ojam


21/28

mogu uporedjivati sa postojecim te$nologijama . =anja destruktivnostpo zivotnu sredinu u poredjenju sa postojecim te$nologijama

0epublika Srbija prepoznaje znacaj unapredjenja te$nologije 9 za nas jekarakteristicna prekomerna upotreba energije :to se direktno odnosi na

prekomernu upotrebu toplotne energije u domacinstvima, kao i na upotrebuenergije u industriji 9 mi smo jedna od najmanje energetski e)kasni$ zemalja u+vropi;, a sa druge strane proizvodimo prekomernu kolicinu optada.

&(. Ekoloka kriza

"ostojece stanje zivotne sredine se moze okarakterisati kao ekoloka kriza ioko toga nema mnogo neslaganja. 0azliciti parametri ukazuju na to, a medjuglavnima su2 stanje biodiverziteta, klimatske promene, problemi sa ozonskimomotacem itd.

5 savremenoj teoriji covek i njegove aktivnosti se predtavljaju kao osnovni razlognastanka ekoloske krize.


22/28

naseljenosti na odredjenim delovima planete, kao i disproporcije u stepenurazvijenosti.

3zbiljnije narusavanje ekoloske ravnoteze je pocelo sa intenziviranjeindustrijalizacije. +koloska kriza je nastala usled covekovog mentaliteta

eksploatacije u odnosu na prirodu. Iscrpljivanje prirodni$ resursa i s tim u veziugrozavanje zivotne sredine , sada se nalazi u &azi kada se ozbiljno preispitujeopstavan covecanstva, buduci da se konacno iscrpljivanje neki$ resursa nazemlji moze predvideti.

(roj i kolicina zagadjivaca zivotne sredine je u stalnom porastu, a pored prirodni$zagadjivaca, sve je vise i vestacki$, nastali$ aktivnostima coveka.

&,. )ojam odrzivo! razvoja

3drzivi razvoj je razvoj kojim se zadovoljavaju potrebe sadasnji$ generacija beznarusavanja takvi$ mogucnosti buducim generacijama.

3drzivost se podjednako odnosi i na obnoviljive i na neobnovljive resurse.

#oncept odrzivog razvoja obu$vata komponente21. +konomska . Drustvena @. #ulturna .

+koloska

&-. 'lju#ni elementi odrzivo! razvoja

1. Integracija politike zivotne sredine u razvojnu politiku i sektorske politike. "rava buduci$ generacija

@. 0acionalnokoriscenje prirodni$ resursa

&. Inte!ra#ija $olitike zivotne redine u ektorke $olitike

+konomske dimenzije imaju prioritet u raspravi o odrzivom razvoju, jer jeprirodno okruzenje sa svojom karakteristikom obezbedjivanja zivota, postalo

jedna vrsta resursa, koji je, izmedju ostalog, i ogranicen.

Izmerene stope rasta realnog drustvenog proizvoda per capita u vremenu, nisuindikator da je rast odrziv, osim ako ne govore o tome da i dalji rast nije ugrozenpovratnim spregama bilo iz bio)zickog ili socijalnog okruzenja :stopa rastablagostanja per capita je pravi pokazatelj odrzivog rasta;.


23/28


24/28

&4. @lobalni $roblemi zivotne redine 1. "roblemi u vezi saatmos&erom :klimatske promene, kisele kise, ostecenje stratos&ere itropos&erski ozon; . Stanje vodni$ resursa@. Degradacija zemljista. Jubitakbiodiverziteta :upravljanje sumama;

B. 5pravljanje otpadom

C. Akutni rizici:rizik od akcidentni$ situacija, rizik od radijacije, $emikalija, genetskimodi)kovani$ organizama; E. "roblemi karakteristicni za velikegradove 8."itanje odnosa medjunarodne trgovine i problema zastite zivotne sredine

)RO/E0I > VEZI +A A80O+BERO0

1. %agadjivanje vazdu$a i kontrola kvaliteta vazdu$a. #limatske promene@. #isele kise. "roblemi u vezi sa ozonom :stratos&erski, tropos&erski;

>)RAVJA3JE VOD3I0 RE+>R+I0A

1. 0aspolozivost voda :prekomerna upotreba zbog porasta populacije, uindustriji, u poljoprivredi za irigaciju, prirodni uzroci izmedju sezona i usledglobalnog otopljavanja;

. Los kvalitet voda :koriscenje djubriva u poljoprivredi, koriscenje pesticida,nedovoljan tretman prljave vode, ispustanje industrijski$ otpadni$ voda;

@. *izicke promene :poboljsanje plovidbe, sprecavanje poplava, proizvodnjaenergije, poboljsana drenaza zemljista;

DE@RADACIJA ZE0JI+8A

1. +rozija, Hemijska ostecenja :pod uticajem ljudi, prekomerna upotrebapesticida, djubriva, industrijskom proizvodnjom, $avarijama...;, 5potrebazemljista za izgradju i urbanizacija zemljista, 3tpad i odlaganje cvrtog iopasnog otpada

@>/I8A' /IODIVERZI8E8A

5grozenost opstanka kao i izumiranje pojedini$ vrsta zivotinja, kao i biljaka, kojeizaziva narusavanje ravnoteze u prirodi. Izazvani su prevelikom eksploatacijom,razaranjem stanista, uvodjenjem strani$ vrsta, zagadjenjem, atmos&erskim iklimatskim promenama.

>)RAVJA3JE O8)ADO0

astanak otpada se vezuje za neadekvatnu potrosnju resursa i energije, kao i zaneadekvatnu potrosnju )nalni$ proizvoda.


25/28

5pravljanje otpadom obu$vata brigu o2 proizvodnji otpada

neadekvatnom i nekontrolisanom odlaganju otpada posebno kada je u pitanju opasni otpad

&5. Emiija imiija i !rani#ne vrednoti

"oremecaji u sastavu vazdu$a poticu od covekovi$ aktivnosti :najvise odsaobracaja i stacionarni$ postrojenja za proizvodnju energije 9 termoelektrane,toplane, kucna lozista;, kao i od prirodni$ procesa :sumski pozari, vulkanskeerupcije, oluje, raspadanje organski$ materija;

Sve materije koje zagadjuju vazdu$ mogu da se svrstaju u dve kategorije21. -ipicne zagadjujuce materije :gasovi koji

su stalno prisutni u urbanoj sredini; . Speci)cne

azgadjujuce materije :nisu uvek prisutne nego se javljaju u speci)cnimsredinama u odredjeno vreme;

0egulativnim merama se tezi zadrzati zagadjenje u optimalnim granicama, a uvezi sa kontrolom kvaliteta vazdu$a se posebno utvrdjuju2

1.=aksimalno dozvoljene koncentracije stetni$ materija u atmos&eri :kolicina kojane ugrozava zdravlje; . Jranicna vrednost emisije stetni$ iopasni$ materija na mestu izvora zagadjivanja :maksimalan iznos;

@. Jranicna vrednost imisije :najvisi dozvoljeni nivo koncentracije u vazdu$u;

Stetne i opasne materije su klasi)kovane2 kancerogene praskaste

neorganske materije neorganska jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa

organska jedinjenja

I0I+IJA Sistematsko merenje imisije sprovodi se za2

neorganske materije talozne materije iz

vazdu$a teske metale u suspendovanim cesticama

organske materije kancerogene materije

%a svaku od navedeni$ materija se utvrdjuju granicne vrednosti imisije, a postojei posebna merenja za2 1. Imiije u$ozorenja :kada se dostignenivo propisan za svaku zagadjujucu supstancu za koju se utvrdjuje imisija


26/28

upozorenja;. E$izodno za!adjenje vazduha :usled nepovoljni$

meteoroloski$ uslova, kada se dostize neki nivo zagadjenja;

&6. 'limatke $romene

"romene klime koje su direktno ili indirektno uslovljene ljudskim aktivnostimakoje izazivaju promene u sastavu globalne atmos&ere, zbog cega dolazi dokolebanja klime osmotrene tokom uporedivi$ vremenski$ perioda.

#limatske promene nastaju pod dejstvom gasova koji imaju e&ekat staklemebaste, a to su2 vodena para, ugljendioksid, metan, azotsuboksid, tropos&erskiozon :gasovi koji u prirodi regulisu temperaturu u visim slojevima atmos&ereomugucavajuci da se odrzi temperatura na povrsini zemlje koja omogucava zivotna %emlji, ukoliko je koncentracija ti$ gasova povecana ili se pojavljuju dodatno

gasovi koji nisu u sastavu atmos&ere nastaje e&ekat staklene baste;

ajznacajnije posledice klimatski$ promena su2 porast globalne temperature

porast nivoa mora promene u vodenom rezimu i vodenim resursima

uticaj na ekosisteme,poljoprivredu i sume

Jlobalni medjunarodni dokumenti kojima je regulisano pitanje klimatski$promena2

#onvencija o klimatskim promenama 177 #joto protokol uz #onvenciju o klimatski

promenama

&9. /iodiverzitet

"redstavlja raznolikost zivota na %emlji, a oznacava siroku raznolikost biljaka,zivotinja i mikroorganizama. -akodje ukljucuje i geneticke razlike unutar svakevrste :$romozomi, geni i D#, odredjuju speci)cnost svake jedinke;

"osebna karakteristika biodiverziteta je raznolikost ekosistema kakva moze da senadje u pustinjama, sumama, mocvarama, planinskim podrucjima, jezerima,reklama, poljoprivrednom zemljistu.

(iodiverzitet obu$vata tri nivoa2 geneticki diverzitet :razlicitost gena unutarpojedini$ vrsta; diverzitet vrsta:razlicitost vrsta, posebno izmedju divlji$ i kultivisani$;


27/28

diverzitet ekosistema :oznacava lanac prirodni$ stanista uokviru koji$ se razlicitost vrsta razvila;

%nacaj biodiverziteta za coveka je ogroman, jer covek potpuno zavisi od njega2 obezbedjuje $ranu, goriva i vlakna

obezbedjuje zastitu i materijal za gradju ciscenje vazdu$a i vode detoksikaciju i raspadanje otpada

regulisanje klime obuzdavanje poplava,

susa, ekstremni$ temperatura, snage vetra proizvodnjai obnavljanje plodnosti zemljeoprasivanje biljaka kontrola stetocina i bolesti

odrzavanjegeneticki$ resursa kulturne i estetske koristi

iteraturaAgarMal, S. :>>B;. Environmental Management.

Ekologija. :n.d.;. 0etrieved &rom Nikipedia2 $ttp2OOsr.Mikipedia.orgOsrOPD>P7BPD>P(APD>P(+PD>P((PD>P(+PD>P(@PD>P(8PD1P78PD>P(>

Jolušin, D. D. :>>C;. Ekomenadžment.

Inić, (. :>>>;. Menadžment. (eograd.

=i$ajlović, ". :>>8;. Upravljanje raspoloživim alternativnim energetskim resursimau urbanoj sredini.

0ikalović, J. :1777;. Ekonomika prirodnih resursa.

Sc$altegger, S. :>>@;. An introduction to Corporate Environmantal Management:Striving for Sustainabilit.

5beroi, . #. :1777;. Environmental Management. eM Del$i.


28/28

Documents

Ekoloski menadzment teorija