EkartTol - Tisina Govori

5/10/2018 EkartTol - Tisina Govori

1/69

Eckhart TolleStillness Speaks

Ekart TolCopyright 2003 Eckhart Tolle

Copyright za Srbiju i Crnu Coru Carobna knjiga vTISINAFirst published in the United States of America byNew World Library. GOVORI

ISBN 86-7702-034-9Prevod

Maja Pantie

Nijedan deo ave publikacije, kao ni publikacija u celini se nesme reprodukovati, umnozavati, prestampavati niti u bilo kojojdrugoj formi i bilo kojim drugim sredstvom prenositi ili dis-trihuirati hez odobrenja izdavaca.Sva prava za objavljivanje ove knjige zadrzavaju autor i izdavacprerna odredbama Zakona 0 autorskim pravima.

Carobna knjigaBeograd 2007.

..",.. It

~


2/69

SADRZAJ

Uvod 7Poglavlje 1

Tisina i smirenost 13

Poglavlje 2Iza misleceg uma 23

Poglavlje 3 .Egoisticno "ja" 37

Poglavlje 4Sadasnji trenutak 49

Poglavlje 6Spoznaja istinskog sebe 61

Poglavlje 6Prihvatanje i predaja 71


3/69

Poglavlje 7Priroda 85Poglavlje 8

~eduljudskiodnosi 97

Poglavlje 9Smrt ivecnost III

Poglavlje 10Patnja i okoneanie patnje 125

o autoru 139


4/69

Pravi duhovni ucitel] nema 0 cemu da vaspoducava u konvencionalnom smislu .te reci,nema nista da vam da ili doda - nikakve novepodatke, verovanja ili pravila ponasania. [edinaulogatog ucitelja jeste da vam pomogne dauklonite one sto vas odvaja od istine 0 tome koste istinski vi, a to je one sto vi, u dubini svogbica, vee znate. Duhovni ucitel] je tu da varnotkrije i ukase na tu dimenziju unutrasn]edubine koja takode jeste smirenost.Ako ste se obratiIi duhovnom ucitelju - ili ovojknjizi - u potrazi za stimulativnim idejarna,teorijarna, verovanjima, intelektualnim raspra-varna, bicete razocarani, Drugim recima, akotrazite hranu za misli - neeete je naci, a pro-pusticete upravo samu sustinu ove knjige,sustinu koja se ne nalazi u recima, vee u varnasamima. Dobro bi bilo da to zapamtite, da toosecate dok citate. Reci nisu nista drugo doputokazi. Ono na sta one upucuju ne nalazi se ucarstvu misljenja, negou jednoj dimenziji


5/69

10 Ekart Tol!~r Tisina govori 11,

unutar vas koja je dublja i beskrajno veca odmisljenja, Vibrantno ziva smirenost jedna je odosobina te dimenzije, tako da kada osetite davas obuzima unutrasn]i mir u toku citanja, znajteda to knjiga radi svoj posao i ispunjava uloguvaseq ucitelja: podseca vas na to ko ste vi istin-ski i pokazuje vam kako da se vratite sebi.

u obliku sutri, kao sto su to i reci Bude.Kazivanja i parabole Isusa Hrista se takodemogu, kada se posmatraju izvan njihovog nara-tivnog konteksta, smatrati sutrama, bas kao iduboka ucenja sadrzana u Tao Te Cingu,drevnoj kineskoj knjizi mudrosti. Prednost sutrilezi u njihovoj kratkoci, One ne anqazujumisleci urn vise nego sto je to neophodno. Onosto one ne govore - na sta sarno ukazuju - znat-no je vaznije od onog sto govore. Najvise jenalik sutrama prvo poglavlje ove knjige ("Tisinai smirenost") i one sadrzi same veoma kratkeparagrafe. To poglavlje sadrzi i samu sustinucitave knjige i mozda je sve sto je nekimcitaoclma potrebno. Druga poglavlja su name-njena onima kojima je potrebno vise putokaza.

Ovo nije knjiga koju treba procitati od korice dokorice i zatim je odlositi. Zivitesa njom, cesto jojse obracajte i, sto je jos vaznije, cesto jeodlaZite iIi provodite vise vremena sarno jedrzeci, a ne citajuei. Mnogi citaoci ee se osecatiprirodno pozvanim da prekinu sa citanjemnakon svakog paragrafa, da zastanu, razmisle,umire S6. Uvek je korisnije i vaznije napravitipauzu u citanfu nego citati u kontinuitetu.Dozvolite knjizi da ucini svoje, da vas otrgne izstarih koloseka vaseg prisilnog i uslovljenograzmisljanja,Forma ove knjige se moze posmatrati kao oziv-ljavanjenajstarijeg pisanog oblika duhovnogucenja - sutri iz drevne Indije. Sutre su rnocniputokazi ka istini u obliku aforizama iIi kratkihizreka, uz malo konceptualne razrade. Vede iupanisade su najranija sveta ucenia zabelezena

Bas kao drevne sutre, izreke iz ove knjige jesusvete i proizasle su iz stanja svesti koje bismomogli nazvati spokojnom tisinorn, Onemedutim, .za razliku od drevnih sutri, ne pri-padaju nijednoj religiji iIi duhovnoj tradiciji, veesu potpuno pristupacne citavom covecanstvu.U njima postoji i momenat hitnosti. Transfor-macija ljudske svesti vise nije luksuz dostupansarno nekolicini izolovanih osoba vee nuznostpotrebe da se spreci unistenje citave nase


6/69

12 Ekart Tol

vrste. U savremenom svetu, disfunkcionalnoststare svesti i sirenje nove istovremeno seubrzavaju. Paradoksalno, stvari u istimah posta-ju i gore i bolje, premda je one gore mnogovidljivijejer proizvodi tako mnogo "buke".

Poglavlje 1

Ova knjiga, naravno, koristi reci koje u aktucitanja postaju misli u vasoj glavi. Ali to nisuobicne misli - prisilne, bucne, samodovoljne,koje vape za paznjom, Bas kao svaki praviduhovni ucitelj, bas kao drevne sutre, misli izove knjige ne govore: "Pogledaj u mene", vee:.Poqledaj iza mene". Zato sto su proizasle izspokojne tisine, one imaju moe - moe da vasvrate u istu tu spokojnu tisinu iz koje su nastale.T a . je tisina unutrasnji mir,a ta smirenost i spokojsu sustina vaseq bica, Unutrasnja tisina je onesto ee spasti i preobraziti svet.


7/69

Kada izgubite dodir sa unutrasnjimspokojem,gubite dodir sa samirn soborn. Kada izgubitedodir sa sarnirn sobom, gubite sebe u svetu.Vas najunutarnjiji osecaj sebe, toga ko ste vi,neodvojiv je od spokoja. Toje ja jesam koje jedublje od irnena i oblika.

Smirenost je vasa sustinska priroda. Sta jesmirenost? Unutrasnji prostor svesnosti u kojemreci sa ove stranice bivaju opazene i postajurnisli. Bez te svesnosti ne bi bilo opazanja,misljenja i sveta.Vi ste ta svesnost, prerusena u osobu.


8/69

16 Ekart Tol Tisina govori 17

prisutni. Iskoracili ste iz hiljada godina kolek-tivne ljudske uslovljenosti.

Ekvivalent spoljasnjoj buci jeste unutrasnjabuka misljenia. Ekvivalent spoljasnjoj tisini jesteunutrasnja tisina,Kad god je oko vas tisina - slusajte je. To znaci- primetite je. Obratite paznju na nju. Slusanjetisine budi dimenziju spokoja unutar vas, jersarno kroz tisinu vi mosete postati svesni tisine,

Pogledajte drvo, cvet, travku. Dopustite da ihobuhvati vasa svesnost. Kako su oni smireni,kako ukorenjeni u Bicu, Dozvolite da vas priro-da poduci spokoju,

Uvidite da u trenutku primeCivanja tisine okovas vi ne razmisljate. Svesni ste, a ne razmis-ljate,

Kada gledate u drvo i opazate njegov spokoj, isami postajete spokojni. Poveaani ste sa njim najednom veoma dubokom nivou. Osecate jedin-stvo sa svime sto opasate u smirenosti i krozsmirenost. Osecanje jedinstva sa svim stvarimajeste istinska Ijubav.

Kada postanete svesni tisine, odmah nastupastanje unutrasnie spokojne budnosti. Postajete


9/69


Spoljna tis ina pomaze, ali nije neophodna zapronalazenje unutrasnje tisine. Cak i kada jeoko vas bucno, mozete biti svesni tisine koja senalazi ispod te buke, tog prostora u kojem bukanastaje. Toje taj unutrasnji prostor eiste prisut-nosti, same svesti.Mozete postati svesni prisutnosti kao pod-lezuce osnove sveg vaseq culnoq opazanja isveg vaseq misljenja. Kada postanete svesniprisutnosti obuzece vas unutrasnja tisina,

Obratite paznju na prazninu - prazninu izmedudve misli, kratki tihi prostor izmedu dve reel urazgovoru, izmedu nota klavira ili flaute, naprazninu izmedu udaha i izdaha.Kada obratite paznju na te praznine, prisustvo"neeega" postaje - samo prisustvo. 'I'ada se uvarna rada bezoblicna dimenzija eiste svesnos-ti i zamenjuje poistoveCivanje sa oblikom.

Svaki iritantni zvuk moze biti koristan kao da jetisina, Kako? Popustanjem vase unutrasnieograde prema tom zvuku, dopustanjem da onpostane to sto jeste - to prihvatanje vas takodevodi u carstvo onog unutrasnjeq mira koji jestetisina,

Istinska inteIigencija dela u tisini, Tisina jeizvoriste kreativnosti i resenia problema.

Uvek kada istinski prihvatite trenutak kao onesto on jeste - bez obzira na formu u kojoj sepojavljuje - zadobili ste tisinu, nalazite se umiru.

Da Ii je tisina sarno odsustvo zvukova isadrzaja? Ne, to je inteligencija sarna - jedna


10/69


dublja svest iz koje je roden svaki oblik. Akako bito mogio biti nesto razlicito od onoga sto ste vi?Oblik za koji mislite da ste vi proisisao je iz tesvesti i na njoj i dalje pociva. Treba Ii nam vise znanja? Da Ii ce ovaj svetspasti vise informacija, brzi kompjuteri, visenaucnih iii razumskih analiza? Nije Ii mudrostono sto je Ijudima najpotrebnije u ovom svetu?Ona je sustina svih galaksija kao i viati trave,sveg cveca, drveca, ptica i svih ostalih oblika,

Alista je mudrost i gde je traziti? Mudrost dolaziiz sposobnosti da se bude miran. Da se sarnogleda i sarno slusa, Nista drugo nije potrebno.Srnirenoscu, gledanjem i slusanjem budi seduhovna inteligencija unutar vas. Dopustite dataj spokoj upravija vasim recima i postupcima.'I'isina je jedina stvar na svetu koja nema oblik,Ali, ona zacelo nije stvar, i nije od ovog sveta.

Kada posmatrate drvo iii drugog coveka iz tetisine - ko je posmatrac? Neste dubije odosobe. To svest posmatra svoju kreaciju.U Bibliji je receno da Bog stvori zemlju i vide daje to dobro. Toje ono sto i vi vidite kada po sma-trate iz tisine bez razrnisljanja.


11/69

Poglavlje 2


12/69

Stanje covecanstva: izgubljeni u mislieniu,

Vecina ljudi provede citav zivot zarobljeni ugranicama sopstvenih misli. Oni nikada neizadu iz uzanog, umom stvorenog, personalizo-vanog osecaia sopstva koje je uslovljenoprosloscu,

U varna, bas kao i u svakom drugom ljudskombicu, postoji dimenzija svesnosti koja je dalekodublja od razmisljanja, Upravo ona je sustinatoga sto vi jeste. Mozemo je nazvati prisustvom,svesnoscu, iii neuslovljenom svesti. U starimterminima to bi bio Hrist unutarnas, iii vasabudisticka priroda.


13/69

26 Ekart Tal TiSina govori 27

Pronalazenje te dimenzije oslobada vas i svetod patnje koju nanosite sebi i drugima kada jeumom stvoreno "malo ja" sve za sta znate i stoupravlja vasim zivotom. Ljubav, radost, kreativ-na ekspanzija i trajan unutrasnji mir ne mogudod u vas zivot druqacije nego kroz tuneuslovljenu dimenziju svesti.

Evoyam jedan noviduhovni zadatak: ne uzimaj-te svoje misli preozbiljno.

Ako uspete da dosivite, makar povremeno,misli koje prolaze kroz vasu glavu prosto kaomisli, ako uspete da posmatrate svoje mental-no-emocionalne obrasce reakcija kao od vasodvojene dogadaje, onda se ta dimenzija uvarna vee pojavila - kao prisustvo u kojem sesve misli i osecanja dogadaju, kao bezvremeniunutrasnji prostor u kojem se odvija sadrzajvaseg zivota.

Kako je lako za ljude da postanu zatvorenici usopstvenom pojmovnom zatvoru.Ljudski urn, u svojoj zudnji za znanjem, razu-mevanjem i kontrolisanjem, brka svojamisljenjai stanovista sa istinom. On govori: evo kakojeste. Treba da budete veci od misljenja dabiste shvatili da kako god da interpretirate "svojzivot" iIi zivote i ponasanje drugih osoba, bilokako da procenjujete bilo koju situaciju, to nijenista drugo do stanoviste, jedna od mnogihmoqucih perspektiva. Stvamost je jedna jedin-stvena celina u kojojje sve isprepleteno, u kojojnista ne postoji za sebe i po sebi. Misljenje delistvamost - one je secka na pojmovne mrvice iparcice,truja misljenja ima ogromnu inerciju, koja naslako moze uvuci u sebe. Svaka misao veoma

drzi do svoje vaznosti. Svaka zeli da u pot-punosti privuce vasu paznju, Misleci urn je korisna i mocna alatka, ali je iveoma oqranicavajuci kada u potpunosti


14/69

28 Ekart To] Tisina govori 29

Dogme - religiozne, politicke, naucne- izviru izpoqresnoq ubedenja da misljenje moze dasasme stvamost iii istinu. Dogme su kolektivnipojmovni zatvori. A cudna pojava je to da ljudivole svoje zatvorske celije zato sto .im pruzajuoseca] sigumosti i laznog .ja znarn".

preuzme zivot, kada ne shvatite da je on sarnomali aspekt svesnosti koja ste vi.

Mudrost nije proizvod misljenja, Duboka spoz-naja koja je mudrost izvire iz jednostavnog aktapoklanjanja nekome ili necemu potpune paznje.Paznja je primama inteligencija, sarna svest.Ona rastvara barijere koje je stvorilo pojmovnomisljenje i sa njome dolazi spoznaja da nista nepostoji po sebi i za sebe. Ona zdruzuje posma-traca i posmatranou jedinstveno polje prisust-va. Ona je vidar podvojenosti.

Nista nije nanelo vise patnje covecanstvu oddogmi. 'Iacno je da se svaka dogma pre iii kas-nije potrosi zato sto stvamost na kraju ipakotkrije njenu Iaznost: medutim, ako osnovnaobmana ne bude prepoznata, jednu dogmusarno zamenjuje druga.Sta je ta osnovna obmana? Poistovecivanie samisljenjem. '

Uvek kada ste uronjeni u prisilan tok razrnislia-nja, vi izbegavate one sto jeste. Vi tada ne zeliteda budete tu gde jeste. Ovde, sada.

Duhovno budenje je budenje iz sna razrnis-Ijanja.


15/69


Carstvo prisutnosti je znatno vece od onog stose misljenjern da obuhvatiti. Kada vise nebudete verovali u sve sto pomislite, iskoraci-cete iz misljenja i jasno videti da mislilac nijeone sto vi jeste.

dosadno i kada ste nemimi. Kako postajetesvesni tih osecaja, iznenada ce se -oko njihstvoriti prostor spokojstva. U pocetku ce to bitimali prostor, ali ce taj osecaj unutrasnjeq pros-tora rasti, a osecanje dosade ce nestati u nje-govoj snazi i znacenju, Dakle, cak vas i dosadarnoze poduciti tome ko ste a ko niste.

Urn egzistira u stanju "nedovoljnosti" i uvek jezeljan neceqa, Kada se poistovetite sa umom,veoma brzo vam bude dosadno i postanetenemimi. Dosada znaci da je urn gladan stimu-lansa, hrane za misli,a ta njegova glad ne mozebiti zasicena,

'I'ada cete otkriti dai.smorena" osoba nije onesto ste vi. Dosada je prosto uslovljena energet-skim kretanjima u varna. Vi niste ni ljutita, nituzna, ni prestrasena osoba. Dosada, bes, tugaiii strah nisu vasi, nisu licni, To su sve stanjaljudskog uma. Ona dodu i produ.Nista sto dode i prode nije one sto ste vi.

Kada osecate dosadu, pokusavate da utoliteglad uma tako sto citate casopise, telefonirate,gledate televiziju, surfujete po mrezi, idete ukupovinu iii- sto nije neuobicajeno - pretvaratetaj mentalni osecaj nedostatka i potrebu uma zavise u telesnu potrebu koju brzo zadovoljavateuzimanjem vise hrane.

.Dosadno mi je." Koje taj koji to misli?"Jasam ljut, tuzan, uplasen.v.Ko to misli?

IIi- mozete odluciti da vam i dalje bude dosad-no i posmatrati kako izgleda kada vam je

Vi ste taj koji misli, a ne to stanje.


16/69

32 Ekart Tol Tiiiina govori 33

Sve vrste predrasuda impliciraju da ste se pois-tovetili sa mislecim umom. To znaci da vise nevidite druga ljudska bica, vee sarno sopstvenepredstave 0 tim ljudskim bicima, Svodenjezivotnosti ljudskog bica na predstavu jeste veesarno po sebi [edan oblik nasilja. Osetite energiju svog unutrasnjeq tela.Mentalna buka ee odmah utihnuti i nestati.Osetite je u svojim rukama, stopalima, stomaku,grudima. Osetite taj zivot kojivi jeste, zivot koji

pokrece vase telo.

Razrnisljanje koje nije utemeljeno u svesnostipostaje samodovoljno i disfunkcionalno. Pametodvojena od mudrosti je ekstremno opasna idestruktivna. To je trenutno stanje naiveceqdela covecanstva. Podsticanje misli putemnauke i tehnologije, iako one sustinski nisu nidobre ni lose, takode postaje destruktivno zatosto veoma cesto nacin raamisljanja iz kojih oneproizilaze nije utemeljen u svesnosti.

Telo tako postaje ulaz u jedno dublje osecaniezivosti koje se nalazi ispod kolebljivih emocija iispod razmisljanja,

Sledeci korak u evoluciji coveka jeste da pre-vazide misljenje, Toje sada hitan zadatak. To neznaci da treba prestati sa razmislianjem, vee dase vise ne bude u potpunosti poistovecen sanjim, da nas misli ne poseduju.

Zivotnost mozete osetiti svojim celokupnimbicem, ne sarno glavom. U tom prisustvu ukojem nemate potrebu da razmisljate svakavasa celiia je ziva. Pa ipak, u tom stanju, akovam je razmislianje potrebno zarad neke prak-ticne svrhe - one je tu. Urn i dalje funkcionise, ito funkcionise jos bolje kada ga koristi i putemnjega se izrazava veca inteligencija od njega -a to ste vi.I~I

J


17/69


Mozda previdate te kratke periode u kojima ste"svest bez razmisljanja", mozda se oni veeprirodno i spontano pojavljuju u vasem zivotu.Vi mosete biti zauzeti nekom manuelnomaktivnoscu, hodati po prostoriji ili cekati u redu,i biti tako potpuno prisutni da je vasauobicajena mentalna buka misljenja utisana izamenjena svesnim prisustvom. IIi - mozeteuhvatiti sebe da gledate u nebo ili slusate neko-ga bez ikakvog mentalnog komentarisanja.Vase opazanje je tada kristalno jasno, neza-magIjeno misljenjem,

Budite neusiljeni sa stanjem "neznanja". Onovas vodi iza uma zato sto se urn uvek trudi dazakljucuje iumaci, On se plasi neznanja. Dakle,kada uspevate da se pomirite sa neznanjem,vee ste otisli iza uma. Iz tog stanja zatimproistice dubIje saznanje, koje nije pojmovno.

Za urn nista od svega ovoga nije vazno zato stoon ima "mnogo vaznije" stvarida 0 njimarazmislja, Thkode, on to i ne pamti, i zato vimozda previdate da se to vee dogada.

Urnetnicke tvorevine, sportovi, ples, poduca-vanje, savetovanje - ovIadavanje bilo kojim po-Ijem koje zahteva trud podrazumeva da u njegavise nije ukljucen misleci urn, ili je barem oddrugorazrednog znacaja, Moe i inteligencijaveca od vas, pa ipak isto sto i vi, u sustinipreuzima stvar. Vise ne postoji procesdonosenja odluka - prave akcije se spontanopreduzimaju - a "vi"niste tikoji ih cine. OvIada-vanje zivotom je upravo suprotno od kontrole

U stvari, to je najvaznija stvar koja vam se mozedogoditi. To je pocetak promene od misljenjaka svesnom prisustvu.


18/69

36 Ekart Tol

Poglavlje 3

nad njim. Vi ste tada usaqlaseni sa visom sves-noscu. Ona dela, govori, radi posao.

Trenutak opasnosti rnoze doneti privremeniprekid u struji razrnisljanja i pruziti ukus toga staznaci biti prisutan, budan, svestan.

Istina je daleko sveobuhvatnija nego sto urn toikada moze da pojmi. Nijedna misao ne mozeda sazme Istinu. A sto je najbolje, moze daukase na nju. Na primer, moze se re6i: "Sve sustvari u sustini jedno." To je putokaz, a neobjasnjenje, Razumevanje tih reci znaci dubokounutar sebe osecati istinu na koju ukazuju.


19/69

Urn neprestano traz! ne sarno hranu za rnisliveei hranu za svoj identitet, za svoj osecaj sopstva.Toje nacin na koji ego dolazi do postojanja i nakoji neprekidno ponovo stvara samog sebe.

Kada rnislite iligovorite 0 sebi, kada kazete "ja",ono na sta se to obicno odnosi jeste "ja i rnojazivotna prica'', Toje "ja" koje vam se dopada iline dopada, koje se plasi izeli, "ja" koje nikadanije zadovoljno. Toje urnorn stvoreno osecanjeonoga ko se vi, koje je uslovljeno prosloscu ikoje zudi za ispunjenjern u buducnosti,


20/69

40 Ekart ToJ Tisina govori 41

Uvidate Ii da je to .ja" nestalna, privremenatvorevina, nalik na oblik talasa na povrsinivode?

Kada svaka misao u potpunosti apsorbuje vasupaznju, to znaci da ste se poistovetili sa glasomu svojoj glavi. Misao tada postaje ulozena uoseca] sopstva. To je ego, umom stvoreno "ja".To mentalno konstruisano "ja" oseca se nepot-puna i nesigumo. Zato su strah i potreba nje-gove dominantne emocije i pokretacke sile.

Ko je taj koji to uvida? Ko je taj koji je svestannestalnosti vaseg fizickog i psiholoskoq oblika?[a jesam. To je to dublje "ja" koje nema nista saprosloscu ibuducnoscu,

Sta ce ostati od svih strahova i potrebapovezanih sa vasom problematicnom zivotnomsituacijom koja svakoga dana oduzima najvecidec vase paznje? Jedna crta - par centimetaraduqacka - izmedu datuma rodenja i datumasmrti, na vasem nadgrobnom spomeniku.

Kada shvatite da u vasoj glavi postoji glas kojise pretvara da ste vi i nikada ne prestaje daprica, pocinjete da se budite iz nesvesnog pois-tovecivania sa svojim tokom misli. Kada budeteprimetili taj glas, shvaticete da vi niste on - mis-lilac - nego onaj ko je svestan njega.Spoznaja da ste vi svest iza glasa jeste sloboda.

Za eqoisticno "ja", ovo je depresivna pomisao.Za vas, ona je oslobadajuca,Egoisticno "ja" je uvek zauzeto trazenjem, Onotrasi vise ovoga ili onoga da bi ga dodalo sebi,da bi ucinilo da se oseca potpunije. Toobjasnjava kompulzivnu preokupaciju egabuducnoscu,


21/69


Kad god uhvatite sebe da "zivite za narednitrenutak", vee ste zakoracili izvan obrasca ego-isticnoq uma, i istovremeno nastaje moqucnostda izaberete da svoju punu paznju posvetitesadasnjem trenutku.Posvecivanjern pune pasnie sadasnjemtrenutku, inteligencija daleko veca od egoistic-nog uma stupa u vas zivot.

Gotovo svaki ego sadrzi najmanje jedan ele-ment onoga sto bi se moglo nazvati "identitetzrtve". Neke osobe imaju tako snaznu sliku 0sebi kao 0 zrtvi da ona postaje sarna srz nji-hovog ega. Oqorcenost i negodovanje cinesustinski deo njihovog osecania sopstva.

Cak i ako je vase negodovanje u potpunosti"opravdano", vi ste sebi stvorili identitet koji jeveoma nalik na zatvor cije su resetke nacinjeneu obliku misli. Pogledajte sta radite sami sebi, ilipre sta vam radi vas urn. Osetite emocionalnuvezanost koju gajite prema svojoj prici 0 zrtvi ipostanite svesni prisiljenosti da mislite i govoriteo njoj. Budite tamo kao prisustvo koje svedoci 0vasem unutamjem stanju. Ne morate nista daradite. Sa budnoscu ce doci transformacija isloboda.

Kada zivite kroz ego, vi uvek svodite sadasnjitrenutak na sredstvo. Vi zivite za buducnost, ikada postignete svoje ciljeve, oni vas vise nezadovoljavaju, barem ne zadugo.Kada posvetite vise paznje samom delanju a nebuducem rezultatu koji zelitenjime dapostignete, razbicete staru egoisticnu uslovlje-nost. Vase delanje tako postaje ne sarno neu-poredivo efektnije, nego beskrajno vise ispu-njavajuce i radosnije.


22/69


Prituzbe i reagovanje su omiljeni obrasci umakroz koje ego [aca samog sebe. Za mnogeljude, najveci deo njihove mentalno-emotivneaktivnosti sastoji se od prituzbi i reagovanjaprotiv ovogaiIi onoga. Postupaiuci na tainacin,vi druge ljude iii odredenu situaciju progla-savate za "lose", a sebe za "dobrog". Kroz tu"dobrotu" vi se osecate superiomo, ojacavatesvoj osecaj sopstva. U stvamosti, naravno, visarno ojacavate iluziju ega.

iz toga sto imaju neprijatelje. Kobi bio .vernik"ako ne bi bilo "nevemika"?

Mozete liu sebi opaziti suptilne osecaje superi-omosti iii inferiomosti u svojim odnosima sadrugim osobarna? Tako cete videti sarno egokoji zivi kroz poredenje.Mozete li da opazite te obrasce unutar sebe i daprepoznate taj priqovaracki glas u svojoj glavikao one sto on zaista jeste? Zavist je nusproizvod ega, koji se osecaumanjeno uvek kada se nesto dobro dogodinekom drugom, iii ako neko ima vise, zna vise i

mose vise da uradi od vas. Identitet ega zavisiod tih poredenja i zivi na tom vise. On ce sehvatati za sve. Ako sve drugo propadne, moaeteojacati svoje izmisljeno osecanie sopstva krozposmatranje sebe kao nekoga ko je visenastradao u zivotu iii je vise bolestan od nekogdrugog.

Egoisticnom osecanju sopstva su potrebni kon-flikti zato stonjeqov osecaj odvojenog identite-ta ojacava u borbi protiv ovoga iiionoga, kao i udemonstraciji da je nesto "ja" a nesto drugo nije

Ne tako retko, i plemena, narodi i religije pod-sticu ojacavanje osecanja kolektivnog identiteta

Ka.kvesu price, izmisljotine na kojima vi zasni-vate svoje osecanje sopstva?

. ""la .


23/69

46 Ekart Tol Tisina govori 4 7

Krivicaje jos jedan pokusaj ega da stvori iden-titet, osecaj sopstva. Zaego uopste nije bitno toda Iije to "ja"pozitivno ilinegativno. Ono sto stevi uradiIi, iii niste uradili, jeste manifestacijanesvesnosti - ljudske nesvesnosti. Medutim,ego to personalizuje i kaze: "ja sam to uradio",a vi se opteretite mentalnom sIikom sebe kao"loseg".

Izgradene na samojstrukturi egoisticnog "ja",nalaze se potrebe protivljenja, protivrecenja iiskljucivania, koje postoje da bi se odrzaoosecaj odvojenosti, na kojem pociva njegovstalni opstanak. Zato postoji "ja" nasuprot"drugima", .rm'' naspram "njih".Egu je neophodno da bude u sukobu sa nekimiii necim, To objasnjava zasto tezite miru iradosti i ljubavi, ali ne mozete da ih podnositedugo vremena. Vi kazete da zelite da budetesrecni a u stvari ste ovisnik 0 svojoj nesreci,

Tokom svoje istorije ljudi su pocinili bezbrojnasilnih, okrutnih i bolnih dela jedni nad drugi-ma, i nastavljaju da to cine. Treba Ii ih sve osu-diti, jesu li svi oni krivi?IIisu ta dela samo odraznesvesnosti, jedne evolutivne etape koju misada prerastamo?

Vasa nesreca u krajnjem slucaju nastaje neusled okolnosti u vasem zivotu, vee usleduslovljenosti vaseq uma.

Hristove reci .Oprostite im, jer ne znaju stacine" odnose se i na vas.

Osecate Ii krivicu u pogledu neceqa sto steuradili - ili niste uradili - u proslosti? U ovomozete biti sigumi: delali ste u skladu sa svojimnivoom svesti, ili bolje receno nesvesnosti, udatom trenutku. Da ste bili budniji, svesniji,delali biste druqacije.

Ako ste sebi postaviIi egoisticne ciljeve zasvrhu oslobadanja, povecavajuci tako osecanjesopstvene vaznosti, oni vas nece zadovoljiti caki kada ih budete dosegli.


24/69

48 Ekart Tol

Poglavlje 4

Postavite ciljeve , ali shvatite da njihovo posti-zanje nije jedino vazno, Sve sto nastane izsadasniosti pokazuje da sadasnji trenutak nijesredstvo za neki cilj: delanje je sarno po sebiispuniavajuce u svakom trenutku. Ne svoditevise sadasnji trenutak na sredstvo za postizanjenekog cilja - to je logika ega.

.Nema sebe. Nema problema", rekao je budi-sticki ucitelj kada su ga pitali da objasni dubljeznacenie budizma.


25/69

Povrsno gledajuci, izgleda kao da je sadasnjitrenutak sarno jedan od mnogih, mnogih trenu-taka. Izgleda kao da se svaki dan vaseq zivotasastoji od hiljada trenutaka u kojima sedogadaju razlicite stvari. Pa ipak, ako malobolje pogledate, nije Ii to sarno jedan trenutak,uvek? Zar zivot nije uvek "ovaj trenutak"?Tajjedan trenutak - sada - jeste jedina stvar odkoje nikada ne mozete pobeci, jedini stalni cini-lac u vasem zivotu. Bez obzira na to sta sedogada, bez obzira na to koliko se zivotpromeni, jedna stvar je siguma: uvek je sada.Buduci da ne postoji beg od sadasniosti, zastojoj ne pozeleti dobrodoslicu, zasto se sa njomene biste sprijateljili?


26/69


UpravIjanje paznje na sadasnii trenutak neznaci poricanje onoga sto vam je u zivotupotrebno. Toje prepoznavanje onoga sto je pri-mamo. Zatim se za sve sto je sekundamoveoma Iako mosete pobrinuti. Ne treba reci:,;Vise se ne bavim nicim zato sto postoji sarnosadasnji trenutak." Ne. Prvo otkrijte ono sto jeprimamo i ucinite sadasnji trenutak svojim pri-jateIjem, a ne neprijateIjem. Priznajte ga,postujte gao Kada sadasnji trenutak postanetemeIj i primami fokus vaseg zivota, vas ce sezivot odvijati sa lakocom,

Kada se budete sprijateIjili sa sadasnjimtrenutkom, osecacete se kao kod kuce gde godda se nalazite. Ako se u sadasnjem trenutku neosecate udobno, nosicete u sebi nemir bezobzira kuda krenuli,

Sadasnji trenutak je takav kakav jeste. Uvek.Mozete Ii da se sa time pomirite?

Podela zivota na proslost, sadasnjost ibuducnost je urnom stvorena i potpuno jeizmisljena. Proslost ibuducnost su oblici misli,mentalne apstrakcije. Proslost moae biti sarnosecanje na sadasnji trenutak. Buducnost, kadadode, jeste sadasnji trenutak. Dakle, jedinastvar koja jeste uvekjeste sadasnji trenutak.

Odlaganje tanjira, zacrtavanje posIovne strate-gije, planiranje putovanja - sta je vasniie: dela-nje iIi posledica koju kroz njega zelite dapostignete? Ovaj trenutak iIi neki buduci trenu-tak?Da Ii ovaj trenutak tretirate kao neku preprekukoju treba prevazici? Osecate Ii da postoji nekibuduci trenutak koji je vazniji?


27/69


Gotovo svako zivi na ovaj nacinnajvecim delomsvoqvremena, Buduci da buducnost nikada nestiae, . izuzev kao sadasnjost, to je disfunkcio-nalan nacin zivljenja. On generise jednu stalnustruju nelaqode, napetosti i nezadovoljstva. Onne postuje zivot, koji je uvek sadasnji trenutak inikada nije ne-sada,

, trenutka, ne raspravljati oko toga kakav on jeste.To znaci biti uskladen sa zivotom.Sadasnji trenutak je takav kakav jeste zato stone moze da bude druqaciii. Ono sto su budistioduvek znali, sada potvrduju fizicarl: ne postojeizolovane stvari ili dogadaji. Ispod povrsinepojavnog, sve stvari su ispreplitane ideo sutotaliteta kosmosa, koji je izrodio oblik kojisadasnji trenutak ima.

Osetite zivotnost u svom telu. Toce vas ukoreni-ti u sadasnji trenutak.Kada tome budete rekli "da", postaceteuskladeni sa silom i inteligencijom samogzivota. Tek tada cete postati pokretac pozitivnihpromena u svetu.

Najzad, vi ne preuzimate odgovomost za zivotsve dok ne preuzmete odgovomost za ovajtrenutak - sedainji trenutek. To je zato sto jesadasnji trenutak jedino mesto na kome se zivotnalazi.

Jednostavna, ali radikalna duhovna praksa jesteprihvatanje svega sto sadasnji trenutak pred-stavlja- spolja i iznutra.

Preuzimanje odgovornosti za ovaj trenutakznaci ne protiviti se u sebi "takvoci" sadasnjsq


28/69


Kada se vasa pasniausmeri na sadasnji trenu-tak, nastaje budnost. To je nalik na budenje izsna, sna misljenja, sna proslosti i buducnosti,Takva jasnoca, takva jednostavnost. Nema pros-tora za pravljenje problema. Sarno ovajtrenutaktakav kakav jeste.

Ne brkajte sadrzaj ovog trenutka sa njim samim.Sadasnji trenutak je dublji od svakog sadrzajakoji u njemu nastaje.

Kada krocite u sadasnji trenutak, iskoracicete izsadrzaia svog uma. Neprekidna bujica misli cese usporiti. Misljenje vise nece apsorbovaticelokupnu vasu paznju, nece vas vise u pot-punosti uvuci u sebe. Izmedu misli ce se pojavi-ti praznine - prostori, tisine, Pocecete dashvatate koliko ste sin i dublji od sopstvenihmisli.

Onog trenutka kada stupite u sadasnjost sapaznjom, shvaticete da je zivot svetinja. Kadaste prisutni, svetost postoji u svemu 5tOopazate.8to vise zivite u sadasnjem trenutku, vise ceteosecati jednostavnu pa ipak duboku radost Bicai svetost sveg zivota.

Vecina ljudi brka sadasnji trenutak sa onim stose u njemu dogada, a sto nije on sarn. Sadasnjitrenutak je dublji od onoga 5tO se u njemudesava, On je prostor u kojem se to dogada.

Misli, emocije, culni opaaaji i sve drugo stodosivljavate cine sadrzaj vaseq zivota."Mojzivot" je ono na cemu zasnivate osecaj sopstva,i .rno] zivot" jeste sadrza], iii barem tako veru-jete.


29/69


Vi neprekidno prenebregavate najociqledniiucinjenicu: vas najintimniji osecaj ja jesam nemanista sa onim sto se u vasem zivotu dogada,nema veze sa sadrzajem, Taj osecai ja jesam jejedno sa sadasnjim trenutkom. On uvek ostajeisti. U detinjstvu i u starosti, u zdravlju i bolesti,u uspehu ili neuspehu, ja jesam - prostorsadasnjeq trenutka - na svom najdubljem nivouostaje nepromenjen. Obicno se pobrka sasadrzajern, tako da vi ja jesam (ili sadasnjitrenutak) dozivljavate bledo i .indirektno, krozsadrzaj vaseg zivota. Drugim recima: vasosecaj Bica postaje zamracen okolnostima,vasim tokom razmisljanja i raznim drugimpojavama ovoga sveta. Sadasnji trenutak bivazamracen vremenom.

zivot. [a sam prostor u kojem se sve dogada. Jasam svest. [a sam sada. [a jesam.

I tako vi zaboravljate svoju ukorenjenost u Bicu,svoju bozansku stvamost, i gubite se u svetu.Konfuzija, bes, depresija, nasilje i sukobi nasta-ju kada ljudi zaborave ko suoPa ipak, kako je lako zapamtiti istinu i tako sevratiti kuci:[a nisam moje misli, ernociie, culni opazaji iiskustva. [a nisam sadrzaj svog zivota. [a sam


30/69

Poglavlje 5


31/69

Sadasnji trenutak je na najdubIjem nivou neod-vojiv od vase istinske prirode.

Mnoge su stvari u vasem zivotu vazne, ali sarnoje jedna apsolutno bitna.Vazno je da li uspete ili ne uspete u ocima sveta.Vazno je da li ste zdravi iii niste, da li ste obra-zovani iii ne. Vazno je da li ste bogati iii siro-masni - to zaista u vasem zivotu pravi razliku.Da, sve su te stvari vazne, reIativno govoreCi, alione nisu bitne u apsolutnom smislu,


32/69


Postoji nesto vaznije od svih tih stvarl, a to jepronalazenje sustine onoga sto ste vi iza togkratkovecnoq entiteta, tog kratkotrajnog per-sonalizovanog osecanja sopstva.

Zastita i jacanje tog laznog osecanja sopstvazatim postaje vasa primarna motivaciona sila.

Pronaci cete mir ne putem promene okolnostisvog zivota, vee shvatanjem istinskog sebe nanajdubljem nivou. Mnoge fraze koje su u opsto] upotrebi, ponekadcak i sarna struktura jezika, otkrivaju cinjenicuda ljudi ne znaju ko su u stvari. Vi kazete:"Izgubio je zivot", kao da je zivot nesto sto semoae posedovati ili izgubiti. Istina je: vi nematezivot, vijeste zivot.jedan zivot, jedna svest kojaprozima citav univerzum i koja uzima prlvre-meni oblik da bi iskusila sebe kao karnen ilivlattrave, kao zivotinju, osobu, zvezdu iligalaksiju.Reinkarnacija yam ne mose pomoci ako vi ni usvojoj sledecoj inkarnaciji ne znate ko ste.

Moaete li da osetite da ste duboko u sebi to veeznali? Mozete li da osetite da ste vi vee To?Sve nesrece na ovoj planeti nastaju zahvaljuiucipersonalizovanom osecaniu .rnene" ili "nas".To prikriva sustinu onoga ko ste vi. Kada nistesvesni svoje unutrasnie sustine, ria kraju ceteuvek stvorlti nesrecu, Upravo tako. Kada neznate ko ste, vi umom stvarate sopstvokaozarnenu za svoje prelepo bozansko bice i cvrstose drzite tog plasljivog i zahtevnog sopstva.

Za vecinu stvarl u zivotu potrebno je vreme: dabiste naucili novu vestinu, sagradili kucu,postali strucnjak, pripremili soljicu caja ...


33/69

6 6 Ekart Tol Tisina govori 6 7

Vreme je, medutim, beskorisno za najvaznijustvar u zivotu, jedinu stvar koja je zaista bitna:samospoznaju, sto znaci spoznaju ko istinskijesmo iza povrsine sopstva - iza imena, fizickogoblika, zivotne istorije, price.

Ovo deluje tacno za ociqledne izjave, pa .ipak,ako ih temeljnije pogledate, otkricete da najedan veoma suptilan nacin sarna njihova struk-tura sadrsi jednu fundarnentalnu iluziju, iluzijukoja je neizbezna kada koristite jezik. Misljenjei jezik stvaraju prividan dualitet i dele licnosttame gde podele nema. Istina je: vi niste nekoko je svestan drveta, misljenja, osecanja iIidozivljaja. Vi ste prisustvo iIi svest u kojern iputem kojeg se te stvari pojavljuju.

Ne mozete pronaci sebe u proslosti iIibuducnosti, [edino mesto gde sebe mozetepronaci jeste u sadasnjem trenutku.Duhovni traqaci traze sarnospoznaju u prosvet-Ijenju koje ce se dogoditi u buducnosti, Da bistebili traqac znaci da yam je potrebna buducnost,Akoje to ono u sta verujete, za vas vazi sledece:zaista ce yam trebati vremena dok ne shvatiteda yam ne treba vreme da biste bili one stoistinski jeste.

Mozete Ii biti svesni sebe kao svesti u kojoj secitav sadrza] vaseg zivota odvija?

Kada gledate u drvo, vi ste svesni drveta. Kadaimate misao iIiosecanie, viste svesni te misli iIiosecanja, Kada dozivljavate prijatno iIi bolnoiskustvo, vi ste svesni tog iskustva.

Kazete: "Zelim da spoznarn sebe". Vijesfe "ja".Vijeste spoznaja. Vijeste svest kroz koju se svesaznaje. A to ne moae spoznati sarno sebe -one to jeste.Nista ne postoji iza toga, pa ipak, sve saznanjeizrasta iz njega. "Ja" ne moze da ucint sebeobjektorn saznanja, svesti.


34/69


Kada spoznate istinskog sebe, nastupice trajnozivo osecanie smirenosti. Ono bi se moglo naz-vati i radoscu, jer je radost upravo to: vibrantnoziv mir. To je radost spoznaje sebe kao samesustine zivota pre nego sto je zivot uzeo oblik.Toje radost Bica - bica koje vi istinski jeste.

Dakle, vi ne mozete postati objekat samomesebi. Upravo je to uzrok nastanka iluzije ego-isticnoqIdentiteta - jer vi ste sebe mentalnopretvorili u objekat. "To sam ja", kazete vi. Ionda pocnete da uspostavljate odnos sa samimsob om, i pricate drugima i samima sebi svojupricu,

Spoznajom sebe kao svesnosti u kojoj sedogadaju pojavne stvari, vi postajeteoslobodenizavisnosti odpojavnih stvari itrazenja sebe u situacijama, mestima i stanjima.Drugim recima: one sto se dogada ili nedogada vise nije vaano. Stvari gube svojutezinu, ozbiljnost. U vas zivot stupa razigranost.Pocinjete da dozivljavate ovaj svet kao kosmickiples, ples oblika - ni manje ni vise.

Bas kao sto voda moae da bude cvrsta, tecna iligasovita, mozemo posmatrati svest kao da je"zamrznuta" poput kakve fizicke stvari, "tecna"kao urn i misao, ili bezoblicna kao cista svest.Cista svest je zivot pre nego sto je otelotvoren,i taj zivot gleda na svet oblika kroz "vase" ocizato sto ste vi svest. Kada spoznate sebe kao To,tada cete prepoznati sebe u svemu. Toje stanjepotpune [asnoce opazanja. Vi vise niste entitetcija teska proslost tvori filter pojmova kroz kojise tumaci svako iskustvo.Kada budete opazal! bez tumacenja, mod ceteda osetite sta je to sto opazate. Najvise sto se


35/69

70 Ekart To]

Poglavlje 6

jezikom moze iskazati jeste da postoji poljebudnog spokoja u kojem se svi opasajidogadaju.Kroz "vas" je bezoblicna svest postala svesnasame sebe.

Ono sto vodi zivote naiveceq broja ljudi jesuzelja i strah.Zelja je potreba da nesto dodate sebi sa ciljemda vase "ja" bude punije. Svi strahovi su stra-hovi od gubljenjanecega ina taj nacin nestaja-nja i bivanja manjim.T a . dva kretanja zamagljuju cinjenicu da Bice nemoze biti dato iIi oduzeto. Biceu svoj svojojpunoci je vee u varna, sada.


36/69

Kad god ste u moqucnosti, "pogledajte" u sebeda biste videli da li ste nesvesno stvorili sukobizmedu unutrasnjosti i spoljasnjosti, izmeduspoljasnjih okolnosti u tom trenutku - gde senalazite, sa kime ste iii sta radite - i vasih mislii osecanja, Mozete li osetiti koliko je bolno usebi zauzeti suprotan polozaj u odnosu na onestojeste?Kada prepoznate ovo, takode cete shvatiti daste sada slobodni da odustanete od ovogbeskorisnog sukoba, ovog unutrasnieq stanjarata.

Koliko cesto svakoga dana, ako zelite da ver-balizujete svoju unutrasnju realnost u tom


37/69


trenutku, pozelite da kazete: "Ne zelim dabudem tu gde sam"? Kakav je osecaj kada nezelite da budete tu gde jeste - u saobracainoiguzvi, na radnom mestu, u cekaonioi, meduljudima medu kojima jeste?

rna? IIi se prosto radi 0 duboko ukorenjenojmentalnoj navici koju je moquce razbiti? Neputem radenja bilo cega, nego dopustanjemovom trenutku da bude takav kakav jeste.

'Iacno je, naravno, da je neka mesta najboljesarno napustiti - i to je ponekad najzgodnije iuciniti, U mnogim drugim slucajevima,medutim, odlazak nije dobar izbor. U tim slu-cajevima izjava "Ne zelim da budem tu gdejesam" ne sarno sto je beskorisna vee je i dis-funkcionalna. Ona vas i druge cini nesretnima.Receno je: gde god da odes, tame si. Drugimrecima: uvek ste ovde. Da li je to tako tesko pri-hvatiti?

Reakcija i navika iskaza "ne" oiacava ego. .Da"ga slabi, Vas oblik identiteta, ego, ne moze daprezivi predaju.

Da li yam je zaista neophodno da mentalno pro-cenjujete svako culno opazanje i iskustvo? Da liyam je zaista nuzno da imate volim/ne volimvrstu odnosa sa zivotom, u kojem ste u gotovoneprekidnom sukobu sa okolnostima i osoba-

"Imam tako mnogo posla." Da, ali kakav jekvalitet vaseg rada? Vozeei se do posla, razgo-varajuci sa klijentirna, radeci na kompjuteru,izvrsavajuci naloge, baveCi se bezbrojnimstvarima koje cine svakodnevicu - koliko se vizaista predajete svemu tome? Da lise predajete


38/69


ili ne predajete svom poslu? To je one stoodreduje vas uspeh uzivotu, a ne koliki naporulasete, Napor podrazumeva stres i napetost,potrebu da se dosegne izvesna tacka ubuducnosti iIi da se postigne izvestan cilj.

Vase prihvatanje onoga sto jeste vodi vas nadublji nivo, gde vase unutrasnje stanje, bas kaoi vase osecanie sopstva, vise ne zavise od pro-cena uma 0 "dobrom" i .Josern".

Mozete Iida otkrijete makar i najmanji elementu sebi neielienie da radite one sto radite? Tojeporicanje zivota, tako da istinski uspesan ishodnije moquc,

Kada kazete "da" "jestvu" zivota, kada prih-vatite ovaj trenutak kakav on jeste, oseticeteizvestan prostor unutar sebe, prostor koji jeduboko miran.Na povrsini, vi cete i dalje mozda biti srecnikada je suncano i tuzni kada pada kisa: mozdacete se radovati ako osvojite milion dolara iIitugovati ako izgubite sve sto imate. Medutim, nisrecu ni nesrecu vise necete osecati preteranoduboko. One ce biti tek talasici na povrsinivaseq bica, Pozadinski mir unutar vas ostacenepomucen bez obzira na prirodu spoljasnjihokolnosti.

Ako mozete to da otkrijete u sebi, mozete li daga napustite i da se potpuno predate onome storadite?

"Raditi jednu stvar u jedno vreme", tako ueiteljzena definise sustinu zena. Reci "da" onome sto jeste otkriva dimenzijudubine unutar vas koja ne zavisi ni od spoljnihuslova niti od unutrasniih uslova neprekidnopromenljivih misli i osecanja,

Radeci jednu stvar u jednom trenutku znaci bitipotpuno u onome sto radite, posvetiti mu pot-punu paznju, Toje ein predavanja - cin odobra-vanja.


39/69


Predaja postaje znatno laksa kada shvatitepromenljivu prirodu svih iskustava i to da vamsvet ne moze dati nikakvu trajnu vrednost.Mosete nastaviti da vidate ljude, da seukljucujete u dogadaje i aktivnosti, ali bezpotreba i strahova egoisticnog sopstva. Toznaci, vise necete zahtevati da vas situacija,osoba, mesto iii dogadaj zadovolje iii ucinesrecnim, Dopusticete da postoji njihova prolaz-na i nesavrsena priroda.

nacin, To stanje unutrasnjsq neopiranja otvoricevas ka neuslovljenoj svesnosti koja je beskrajnoveca od ljudskog uma. Ta ogromna inteIigenci-ja tada moze izraziti sebe kroz vas i pomocivarn, i iznutra iod spolja. To je razlog zastoodustajanjem od unutrasnieq otpora cesto otkri-vate da su se okolnosti promenile nabolje.

A cudo je u tome sto ce, kada vise ne budetepostavljali nemoquce zahteve, svaka situacija,osoba; mesto iii dogadaj postati ne sarno zado-voljavajuci neqoi harmonicniii i mimiji. Govorim li: "Uzivajte u ovom trenutku. Buditesrecni, "?Ne.Dopustite "takvost" ovoga trenutka. To jedovoljno.

Kada u potpunosti prihvatite ovaj trenutak; kadase vise ne budete raspravljali sa onim sto jeste,prisila da razmisljate smanjice se i zamenice jebudna smirenost. Bicete u potpunosti svesni, alivas urn nece procenjivati ovaj trenutak ni na kojiPredaja znaci predati se ovom trenutku, a neprici putem koje vi tumecite ovaj trenutak izatim pokusavato da se pomirite sa njom.


40/69

8 0 Ekart Tol Tisina govori 81

Na primer, mozda imate hendikep usled kojegvise ne mozete da hodate. To stanje je takvokakvo je.Mozda vas urn upravo stvara pricu koja kase:.Eto na sta je spao moj zivot. Zavrsio sam uinvalidskim kolicima. Zivot je prema meni biogrub i neposten, [a to nisam zasluzio."

Tokom citave istorije bilo je zena i muskaracakoji su, suoceni sa nekim velikim gubitkom,bolescu, zatvorom ili pretnjom smrcu, prihvatalito sto je prividno neshvatljivo i tako otkrivali"mir koji prevazilazi sve razumevanje".Prihvatanje neprihvatljivog je najveci izvormilosti na ovom svetu.

Mozete Ii prihvatiti jestost ovog trenutka i nebrkati je sa pricom koju je urn stvorio oko nje?

Predaja nastupa kada vise ne pitate: "Zasto seto meni dogada?"

Postoje situacije u kojima svi odgovori iobjasnienia padaju.Zivot prestaje da imasmisao. IIi, neko ko je u nevolji obraca vam seza pomoc, a vi ne znate sta da ucinite ili kaaete.

Cak i u naizgled najneprijatnijim i najbolnijimsituacijama skriveno je jedno dublje dobro i usvakoj nesreci se krije seme svetlosti.

Kada u potpunosti prihvatite to da ne znate,odustacete od borbe da pronadete odgovoreputem oqranicenoq misleceq uma i dopusticeteda veca inteligencija dela kroz vas. I cak imisljenje moze imati koristi od toga, buduci daveca inteligencija moze da prodekroz njega inadahnega.

Tisina govori 83


41/69

82

Ponekad predaja znaci odricanje od pokusajada se razume i pomirenost sa time da se ne zna.- ka postojanju i prepoznavanju samog sebekao nee ega sto nema formu - kao ogromnesvesnosti.

Znate li neke osobe eija kao da je glavna ulogau zivotu da ucine sebe i dmge nesrecnima, dasire nesrecu? Oprostite im, jer su oni takodedeo budenja covecanstva, Uloga koju oni igrajupredstavlja pojacanu nocnu mom eqoisticnesvesti, stanje nepredavanja. U svemu tomenema niceqa lienog. Oni nisu istinski takvi.

Sve sto u potpunosti prihvatite dovesce vas domira, ukljucujuci i prihvatanje da nesto nemozete prihvatiti, da se opirete.

Ostavite zivot na miru, Sarno pustite.

Predaja, rekao bi neko, jeste unutrasnji prelazod otpora do prihvatanja, od "ne" do "da".Kada se budete predali, vase osecanje sopstvapromenice se od poistovecivanja sa reakcijarnailimentalnih sudova do bivstvovanja uprostoruoko reakcija ili sudova. To je prelaz od identi-fikacije sa oblikom - rnisljenjem ili osecanjima


42/69

Poglavlje 7


43/69

Mi od prirode zavisimo ne sarno u fizickomsmislu, zarad opstanka. Potrebna nam je priro-da da bi nam pokazala put kuci, na izlaz iz tam-nice sopstvenog uma. Izgubili smo se u radu,razmisljanju, secanju i ocekivanju - izgubilismo se u lavirintu slozenosti i u problemimasveta.Zaboravili smo one sto kamenje, biljke i zivoti-nje jos uvek znaju. Zaboravili smo kako dabudemo - da budemo smireni, svoji, da bude-mo tame gde je zivot: ovde i sada.

Uvek kada usmerite paznju na nesto sto jeprirodno, na bilo sta sto postoji bez intervencijecoveka, izlazite iz tarnnice pojmovnog razmis-



44/69

ljanja i, do izvesne mere, ucestvujete u stanjupovezanosti sa Bicern, u kojem sve sto jeprirodno jos uvek egzistira.

brinu pokusavajuci da zastite i osnaze te slike.Jelen jeste on sam. Narcis jeste to stojeste.

Usmeravanje paznje na kamen, drvo ili nekuzivotinju ne znaci rezmisljeti 0 tome, nego pros-to opazati ga, imati ga u svesti.

Sve stvari u prirodi ne sa.mo da su jedno sasamim sobom, nego su jedno i sa ukupnoscusvega postojeceq, One se nisu otudile od tkanjasveta tako sto tvrde da poseduju odvojenuegzistenciju: .ja" i ostatak univerzuma.Neste odsustine prirode tako ce se preneti i navas. Mod cete da osetite njenu mimocu, i zah-valjujuci tome i vas ce obuhvatiti smirenost.Oseticete koliko je duboko ona ukorenjena uBicu, koliko je potpuno jedno sa onim sto jeste igde jeste. Shvatajuci to, vi cete takode ,dubokou sebi naci mir. '

Kontemplacija 0prirodi vas moze osloboditi tog"ja", velikog problema.

Postanite svesni mnogih tihih zvukova uprirodi- sustanja lisca na vetru, padanja kise, brnjanjainsekata, prve pticije pesme u zorn. Predajte seu potpunosti emu slusanja, Ispod tih zvukovapostoji nesto jos vece: svetost koja ne moze bitishvacena putem razmisljanja,

Kada se setate ili odmarate u prirodi, postujtenjeno carstvo tako sto cete mu u potpunosti pri-padati. Budite smireni. Posmatrajte. Slusajte,Zapazite koliko je svaka zivotinja i svaka biljka upotpunosti to sto jeste. Za razliku od ljudi, onenisu sebe podelile na dvadela. One ne zivekroz mentalne slike samih sebe, tako da se ne



45/69

Niste vi stvorili svoje telo, niti ste u stanju dakontrolisete njegovo funkcionisanje. Na delu jejedna inteligencija veca od ljudske. To je istaona inteligencija koja je osnov celokupneprirode. Ne mozete se vise pribliziti toj inteli-genciji do da budete svesni sopstvenog unutar-njeg energetskog polja - tako 5tOcete osecatizivotnost, ozivljujuce prisustvo unutar svog tela.

Kadaopazate prirodu sarno umom, sarno putemmisljenja, ne rnozete da osetite njenu zivotnost,njeno postojanje. Vi tada vidite sarno oblike iniste svesni zivota unutar tih formi - svete mis-terije. Misao svodi prirodu na artikal koji trebaupotrebiti u trci za profitom, znanjem iIi zaradneke druge prakticne svrhe. Drevna suma takopostaje drvna grada, a planina nesto sto trebaminirati iii osvojiti.Kada posmatrate prirodu, neka u varna budeprostor bez misljenja, bez uma. Kada prilaziteprirodi na ovaj nacin, ona ce yam odgovoriti iucestvovace u evoluciji cove cans tva i plane-tame svesti.

Razigranost i radost jednog psa, njegovabezuslovna Ijubav i spremnost da slavi zivot usvakom trenu cesto je u ostroj suprotnosti saunutrasnjim stanjem vlasnika tog psa - depre-sivnoscu, anksioznoscu, opterecenoscu prob-lemima, izqubljenoscu u mislima - sto jeposledica njegovog odsustva iz jedinog vreme-na koje postoji: iz ovde i sada. Mogli bismo dase zapitarno: kada zivi sa takvom osobom, kakotaj pas uopste uspeva da ostane toliko dusevnozdrav, toliko radostan?

Zapazite kako je cvet prisutan, kako je predanzivotu.



46/69

Biljke koje imate u svom domu - da li ste ihikada istinski pogledali? Da li ste dopustiIi timpoznatim a opet misterioznim bicima koja zove-mo biljke da vas poduce svojim tajnama? [esteli primetili koliko su duboko smirene? Kako suokruzene poljem mira? Onoga trenutka kadapostanete svesni mimoce i tisine koja isijava izbiljaka, one ee postati vasi ucitelji,

Vazduh koji disete je priroda, bas kao i sam pro-ces disanja.Usmerite paznju na svoje disanje i shvatite daniste vi ti koji to cinite. To je disanje prirode.Ako biste trebali da razmisljate 0 disanju, vrlobrzo biste umrli, a ako biste zeleli da ga voljomprekinete, pobedila bi priroda.Uspostavicete izgubljeni odnos sa prirodom nanajintimniji i najmocniji nacin tako sto eetepostati svesni svog disanja i nauciti kako da nanjemu zadraite paznju. Ovo je lekovita i veomaosnazuiuca stvar. Ona dovodi do pomaka usvesti od pojmovnog sveta misljenja dounutrasnjeq carstva neuslovljene svesnosti.

Posmatrajte zivotinje, cvece, drvo i vidite kolikosu uronjeni u Bice, Onijesu oni sarni. Oni pose-duju ogromno dostojanstvo, nevinost i svetost.Medutim, da biste vi to uvideli, morate ici izamentalnih navika imenovanja i etiketiranja.Onoga trenutka kada budete pogledali iza men-talnih oznaka, oseticete neopisivu dimenzijuprirode koja ne moze da se shvati putemmisljenja niti da se opazi culima. Toje harmoni-ja, svetost koja prozima ne sarno celokupnuprirodu nego i vas.

Potrebna vam je priroda kao ucitelj zauspostavljanje veze sa Bicem. Ali ne sarno sto jevarna potrebna priroda - i vi ste potrebni njoj.Vi niste odvojeni od prirode. Mi smo svi deojednog zivota koji se manifestuje u bezbroj obli-



47/69

Razrnisljanje je stupanj u evoluciji zivota.Priroda postoji u nevinoj mimoci koja je prvo-bitnija od nastanka misljenja, Drvo, cvet, ptica,kamen - svi su oni nesvesni sopstvene lepote isvetosti. Kada covek postane spokojan, onodlazi iza misljenja, Tamo, u smirenosti izamisljenja, postoji jedna dimenzija spoznaje,svesnosti.

ka sirom univerzuma, oblika koji su svimedusobno bliskopovezani. Kada budeteshvatili svetost, lepotu, neverovatan spokoj idostojanstvo u kojem egzistiraju cvet iiidrvo, vicete nesto dati cvetu iii drvetu. Kroz vase priz-nanje, kroz svesnost, priroda ce doci do spoz-naje sebe. Ona spoznaje sopstvenu svetost ilepotu kroz vas!

[edno ogromno tiho mesto obuhvata citavuprirodu. Ono takode obuhvata i vas.Priroda vas moze dovesti do te smirenosti. Tojenjen poklon varna. Kada je opazate i kada joj sepridruzujete u polju mira, to polje postajeprozeto vasom svesnoscu, To je vas dar prirodi.Kroz vas, priroda postaje svesna same sebe.Priroda vas sve ovo vreme ceka, kao sto to cinivee milionima godina.Samo kada ste unutar sebe spokojni imate pris-

tup u carstvomira koje naseljavaju stene, biljke izivotinje. Samo kada vas bucni um utihne mozeteda se povezete sa prirodorn na jednorn .dubo-korn nivou i da odete iza osecanja otudenostikoje je proizvelo prekornerno razmisljanje,


48/69

Poglavlje 8


49/69

Kako smo sarno hitri u donosenju suda 0 nekojosobi, kako brzo donosimo zakljucke 0 drugimljudima. Veoma je privlacno za eqoisticni urn daetiketira druga ljudska bica, da im da pojmovniidentitet, da objavi pravedne sudove 0 njima.Svako ljudsko bice je bilo uslovljeno da misli ida se ponasa na odredene nacine - genet ski,ali .i iskustvima stecenim u detinjstvu, kao i kul-tumim okruzenjem,To nije ko su oni zaista, nego ko izgleda dajesu.Kada 0nekomeobjavite sud, vi u stvari brkate teuslovljene mentalne obrasce sa tim ko je onistinski. To je vee, sam po sebi, duboko uslov-lien i nesvestan obrazac. Vi im dajete pojmovniidentitet, i taj laani identitet postaje zatvor nesarno za druge osobe nego i za vas same.



50/69

jeste da je, u stvari, sve to upravo obrnuto, idaoni na neki nacin mogu daumanje vas osecajsopstva.Odustati od sudova ne znacizatvoriti oei prednjihovim postupcima. To znaci da prepoznajetenjihovo ponasanje kao oblik uslovljenosti, da vito vidite i da ga prihvatate takvo kakvo jeste.Tada vi ne konstruisete neki identitet za tuosobu.

Kada sadasnji trenutak postane zizna tacka vasepaznje - umesto sto ga koristite kao sredstvo zaneki cilj - vi zalazite iza ega i iza nesvesneprisile da koristite druge liude kao sredstva zapostizanje ciljeva, ciIjeva koji predstavIjajusirenje "ja" na racun drugih. Kada onome sakojim ste poklonite punu paznju, vi cete iz togodnosa ukloniti i proslost i buducnost, izuzev zaprakticne svrhe. Postanete li u potpunosti sves-ni onih koji su pored vas, vi cete se lako odrecipojmovnog identiteta koji ste 0 njima stvorili --svojeinterpretacijeonoga ko su oni i sta su uproslosti uradili - i postacete sposobni dakomunicirate sa njima bez eqoisticnih potrebaza zeIjama i strahovima. Paznja, koja je budnasvesnost, ovde je kljucna,

To ce ivas osloboditi, bas kao i druge osobe, odidentifikacije sa uslovljenostima, sa oblicima, saumom. Tada vas ego vise nece upravijati vasimodnosima sa drugim ljudima.

Sve dok ego upravija vasi zivotom, vecina vasihmisli, osecania i postupaka nastaje usled zelja istrahova. I u odnosima sa drugim osobama vi ilinesto od njih trazite ili se neceqa plasite,Ono sto trazite mose biti zadovoljstvo, materijal-na korist, priznanje, nagrada za paznju ili nekoojacavanje vaseg osecanja sebe putemporedenja i putem utvrdivanja da vi mosete,imate ili znate vise od njih. Ono eega se pla site

Kako je divno otici iza zelja i strahova umeduljudskim odnosima.Ljubav nista ne zeli inieega Se ne plasi,



51/69

Ako je njena proslost vasa, a njen bol vas bol,njen nivo svesti vas nivo svesti, vi Cete misliti iponasati se upravo isto kao i ona. Sa tim sazna-njem dolazi oprostaj, sazaljenje, mir.

razlicita modaliteta. [edan se bavi oblikom, adrugi je bezoblican. [edan funkcionise krozmisljenje, a drugi krozspokojnu tisinu,Znati 0 je korisno u prakticne svrhe. Na izves-nom nivou, mi ne mozemo da funkcionisemobez njega. Medutim, kada je on prevladujucioblik u meduljudskim odnosima, on postajeveoma oqranicavajuci, cak destruktivan. Misli ipojmovi stvaraju jednu vestacku barijeru, pod-vojenost izmedu ljudskih bica, Vasa interakcijasa drugima tad a nije ukorenjena u Bice, nego jezasnovana na umu. Bez pojmovnih barijera,ljubav je prirodno prisutna u svim ljudskimodnosima.

Ego ne zeli da cuje za to, zato sto ako vise nemoze da reaguje i da bude u pravu, on gubisnagu.

Ako svakoga ko stupi u prostor sadasnieqtrenutka primite kao dragog gosta, ako svakojosobi dopustite da bude to sto jeste, i one cepoceti da se menjaju.

Najvecideo komunikacije medu ljudima svodise na razmenu reci _. na carstvo rnisljenja,Najvaznije je u odnose uneti malo tihe smirenos-ti, narocito U odnose sa bliskim ljudima.SpoznajuCi drug a ljudska bica u njihovoj sustini,vi necete u stvari morati da znate nista 0njima -njihovu proslost, istoriju, pricu. Mi brkamo

znanje 0 sa dubljom spoznajom koja nije poj-movna. Znati 0 i spoznati su dva potpunoNijedan odnos ne moze napredovati bezosecanja prostora koji dolazi zajednosa spo-



52/69

Pravo slusanje ide daleko dublje od percepcijezvuka. Ono je budenje svesne paznje, prostorprisustva u kojem se primaju reci, Reci tadapostaju sekundarne. One mogu biti puneznacenja, iii potpuno besmislene. Dalekovaznije od onog sta cujete jeste sam emslusanja, prostor svesnog prisustva koje nastajedok slusate, Thj prostor je jedinstveno poljesvesnosti u kojem se nalazite sa drugim osoba-rna - bez odvojenosti barijerama koje stvarapojmovno rnisljenje, U tom prostoru, vi bivatespojeni u jednu svest, jedno prisustvo.

kojem. Meditirajte i zajedno provedite vreme utisini u prirodi. Kada idete u setnju, sedite u koli-rna ili kod kuce, naviknite se da varn je prijatnou spokojnoj tisini. Nju ne morate i ne treba dastvarate. Sarno budite otvoreni za smirenostkoja je vee tu, ali [eobicno zatrpana mentalnombukom.Ako u odnosu ne postoji prostor smirenosti,njime ee vladati urn ilako ga mogu preplavitiproblemi i sukobi. Ako je prisutan mir, on mozepodneti sve.

Istinsko slusanie je jos jedan nacin uvodenjasmirene tisine u odnose. Ka.da stvamo slusatenekoga, nastaje jedna dimenzija spokoja,i onapostaje sustinski deo odnosa. Alipravo slusanjeje retka sposobnost. Najeesce je veci deopaznje jedne licnosti zauzet razmisljanjem. Unajboljem slucaju, ona procenjuje vase reci ilismislja sta ce sledece red. Ilimozda uopste i neslusa, vee je izgubljena u sopstvenim mislima.

Da li u svojim bliskim odnosima cesto dozivlja-vate iste drame? Da li relativno nevasna nesla-ganja cesto izazivaju zestoke rasprave i emotivnibol?U korenu takvih dozivljaja lezi bazicni obrazacega: potreba da se bude u pravu i, naravno, daneko drugi ne bude u pravu - a to znaci identi-



53/69

Kako mozete da se oslobodite ove duboko uko-renjene nesvesne identifikacije sa bolom kojastvara toliko nesre6e u vasem zivotu?

fikaciju sa mentalnim pozicijama. Takode, pos-toji i potreba ega da se periodicno sukobljavasa necim ili nekim u cilju ojacanja sopstvenogose6anja razlicitosti izmedu "mene" i "drugih ",bez kojeg ne moze da opstane.Dodatno, postoji jos i nataloaen emotivni bol izproslosti koji vi i svako drugo ljudsko bi6enosite u sebi, a koji potice kako iz vase licneproslosti tako i iz kolektivnog bola covecanstva,Cijikoreni leze duboko, duboko u proslosti. To"telo bola" je energetsko polje u varna koje vaspovremeno preplavljuje jer mora da oseti josemotivnog bola da bi se osnazilo i obnovilo.Ono pokusava da kontrolise vase razmisljanje ida vas ucini duboko negativnim. Ono voli vasenegativne misli buduci da su one usaqlasene sanjegovom frekvencijom i jacaju gao Takode, oneizaziva i negativne emocionalne reakcije kodljudi koji su varn bliski, narocito kod vaseq part-nera, sa ciljem da se nahranidramom i emotiv-nim bolom koji 6e uslediti.

Postanite ga svesni. Shvatite da on nije isto sto ivi, i prepoznajte sta on stvamo jeste: prosli bol.Pogledajte kako se on stvara u vasem partneru iu varna. Kada razbijete svoje nesvesno pois-tove6ivanje sa njim, kada budete sposobni daga posmatrate unutar sebe, vise ga ne6eteojacavati i on ce postepeno izgubiti svoj ener-getski naboj.

Meduljudski odnosi mogu biti pakao. Ali mogupostati i odlicna duhovna vezba.

Kada posmatrate druga Ijudska bica iose6ateveliku ljubav prema njima, ili kada posmatratelepotu u prirodi i kada nesto unutar vas dubokoodgovori na nju, .zatvorite oci na trenutak iosetite sustinu te ljubavi ili te lepote u sebi kaoneodvojive od vas samih, od vase praveprirode. Spoljasnji oblik je privremeni odraz



54/69

talne projekcije, necete mod a da ne osetitezahvalnost zbog njihovog postojanja. Mozdacete uspeti i da osetite da oni nisu zaista nezivi,vee da sarno tako izgledaju nasim culirna.Fizicari mogu da potvrde da namolekulamomnivou oni zaista jesu pulsirajuca polja energije.

onoga sto ste viiznutra, u svojoj sustini, Zato vasljubav i lepota nikada nece napustiti, iako svispoljni oblici hoce.

Kakav je vas odnos sa svetom predmeta,bezbrojnih stvari koje vas okruzuju ikojimarukujete svakodnevno? StoIica na kojoj sedite,olovka, automobil, selja? [esu li one za vas pukasredstva za postizanje cilja iii makar povre-meno postajete svesni njihovog postojanja, nji-hovog bica, da Ii ih, bez obzira koliko kratko,primecujete i poklanjate im paznju?

Kroz nesebicno cenjenje carstva stvari, svet okovas ee postati ziv na nacine koje sada eak i nenaslucujete,

Kada postanete vezani za predmete, kada ihkoristite da biste ojacali svoju vrednost u sop-stvenim ocima i ocima drugih, .treba da sezahrinete oko toga sto stvari mogu lako dapreuzmu eitav vas zivot. Ako postoji identi-fikacija sa stvarima, vi ih u stvari ne cenite zbogonoga sto one jesu, vee u njima traaite sebe.

Kada nekoga sretnete, bez obzira koliko to bilokratko, da Iipostuiete njegovo bice time sto mupoklanjate punu paznju? IIi ga svodite na sred-stvo zarad cilja, na pukog glumca u sporednojulozi?Kakav je kvaIitet vaseg odnosa sa kasirkom usup ermarketu , portirom u zgradi, majstorom,"klijentom"?

Kada budete predmete cenili zbog onoga stooni jesu, kada priznate njihovo bice bez men-[edan trenutak paznje je dovoljan. Kada ih gle-date ili slusate, treba da postoji budna

110 Ekart To1


55/69

Poglavlje 9

srnirenost - mozda na sarno dve-tri sekunde,mozda duze, To je dovoljno da se pojavi nestostvamije od pukih uloga koje igrarno i sa kojirnase identifikujerno. Sve uloge su dec uslovljenesvesti koja je ljudski urn. Ono sto nastaje kroztin paznje jeste one neuslovljeno, one sto ste visustinski, ispod vaseq irnena i oblika. Vi visenecete igrati prerna scenariju - postacetestvami. Kada u varna bude nastala ta dirnenzija,ona ce iiz drugih izvuci to isto.Na kraju krajeva, naravno, drugi ine postoje - ivi se uvek susrecete sarno sa sob om.


56/69

Kada se setate kroz sumu koja nije ukrocena,gde se covek nije umesao, vi vidite ne sarnoizobilje zivota svud oko vas nego i brojno palodrvece i natrula debla, istrulelo lisee i, uopste,materiju koja se raspada. Gde god pogledalividecete smrt kao i zivot.Medutim, brizljivo ispitivanje ee varn otkriti daraspadaiuce deblo drveta i trulo lisee ne sarnosto ucestvuju u radanju novog zivota vee su isami puni zivota. U njima rade mikroorganizmi.Molekuli se razmestaiu. Od smrti nema ni traga.Postoji sarno preobrazaj zivotnih oblika. Sta izovoga mozemo nauciti?Smrt nije suprotnost zivotu. Zivot nema suprot-nost. Suprotnost smrti jeste rodenje. Zivot jevecan,



57/69

Naravno da eete vi umreti, ali to je puki mental-ni pojam sve dok se .Jicno" ne susretnete sasmrcu po prvi put. Kroz ozbiljnu bolest iiinekunesrecu koja se dogodi varna iii nekome koyam je blizak, ili kroz odlazak voljenih osoba,smrt ulazi u vas zivot kao svest 0 vaso] sop-stvenoj smrtnosti.

Price i pesme u svim vremenima su uocavale tuslicnost ljudskog postojanja sa snom - one jeprividno tako evrsto i stvamo, pa ipak takonestalno da svakoga trena moze da nestane. Vecina ljudi od nje ustukne u strahu, ali ukolikone ustuknete i ukoliko se suocite sa einjenicomda je vase tela kratkotrajno i da moze nestatisvakog trenutka, steci eete izvesnu distancu ,

rna koliko malu, od svoje psihicke i fiaickeforme, od "ja". Kada budete uvideli i prihvatilinestalnu prirodu svih zivotnih oblika, zadobi-eete jedan neobican osecai mira.

U momentu vase smrti, prica vaseg zivota yamzacelo moze delovati kao san koji je dosao dokraia. Fa ipak, cak i u snu mora biti jedna srzkoja je stvama. Mora postojati svest u kojojsesan dogada, da je druqacije, ni sna ne bi bilo,Ta svest - da li njustvara tela ilionastvarasano telu, san 0nekome? Suocavanjem sa smrcu, vasa svest se do nekemere oslobada poistovecivania sa oblikom. Toje razlog zasto u nekim vrstama budizma

monasi redovno odlaze u mrtvacnicu i sede imeditiraju medu lesevima,Zasto je vecina onih koji su doziveli iskustvoblisko smrti izgubila strah od smrti? Razmisliteo ovome.

U Zapadnoj kulturi postoji siroko rasprostra-njeno poricanje smrti. Cak se i stari ljudi trude .da 0 njoj ne misle i ne govore, a mrtvaci sesakrivaju i odnose.Kultura koja ponce smrt



58/69

neizbezno postaje povrsna i vestacka, usred-sredena sarno na spoljne oblike stvari. Kada seponce smrt, zivot gubi na dubini. Moqucnostspoznaje sebe iza imena i oblika, ta transcen-dentna dimenzija, nestaje iz nasih zivota zatosto smrt jeste ulaz u tu dimenziju.

kao neprijatnost, pretvara u osecanie unutras-njeg prostora koji je duboko miran.Uced da svakodnevno umirete na ovaj nacin,otvoricete sebe za zivot.

Ljudi su skloni da se osecaju neprijatno premazavrsecima, jer je svaki kraj jedna mala smrt.Zato u mnogim jezicima pozdrav za rastanakanaci "videcemo se opet".

Vecina ljudi oseca da njihov identitet, njihovoseca] sebe, jeste nesto toliko neverovatnodragoceno da ne zele da ga izgube. Toje uzroknjihovog straha od smrti.

Uvek kada se neko iskustvo okonca - sastanaksa prijateljima, odmor, deca napuste roditeljskidom - mi umiremo jednom malom smrcu,"Oblik"koji se pri tome pojavljuje u vaso] svestikao jedno iskustvo nestaje.On cestoza sobomostavlja osecanje praznine, koju sevecina ljuditrudi da ne oseti i da se sa njom ne succi,

Deluje nezamislivo i strasno da "ja" rnozeprestati da postoji. Ali to dragoceno "ja" semesa se imenom i oblikom i pricom sa njimapovezanom. To "ja" nije nista drugo do privre-mena formacija u polju svesnosti.

Ako nanette da u svom zivotu prihvatite pa cak ipozdravite zavrsetke, otkricete da se toosecanje praznine, koje ste prvobitno dosiveli

Sve dok je taj oblik identiteta sve sto znate,necete biti svesni da je ta dragocenost vasasopstvena sustina, vase najunutamjije ja jesarn,koje je svesnost sarna. To je vecnost u varna - ito je jedina stvar koju ne mozete da izgubite.

11 8 Ekart To] Tisina govori 11 9


59/69

Uvek kada se dogodi smrt, kada se rastoci nekizivotni oblik, Bog, bezoblican i neotelotvoren,isijava kroz otvor koji je ta nestala forma ostavi-la zasobom. Zato je smrt najsvetija pojava uzivotu. Zato vas moze obuzeti boziji mir krozposmatranje i prihvatanje smrti.

Uvek kada se u vasem zivotu pojavi neki velikigubitak - gubitak stvari, kuce, bliskih osoba,gubitak reputacije, poslaili fizickih sposobnosti- nesto u varna umre. Osecate da ste se smanji-li u osecaiu sebe. Moze se pojaviti i izvesnadezorijentacija: "Bez toga ... sta sam ja?"Kada vas obIik sa kojim ste se nesvesno pois-tovetili kao da je deo vas napusti ili nestane, tomoze biti izuzetno bolno. On ostavlja rupu, tako-reci, u samom tkanjuvaseq postojanja.

Kako je svako ljudsko iskustvo kratkotrajno,kako su nasi zivoti nestalni. Postoji li ista sto nepodleze radanju i smrti, postoji li bilo sta sto jevecno?ada se to dogodi, nemojte poricati ili ignorisatibol ili tugu koju osecate, Prihvatite da je ona tu.Cuvajte se sklonosti uma da oko tog gubitkaisplete pricu u kojoj vam je dodeljena uloga

zrtve. Strah, bes, ozlojedenost ili samosazalje-nje su emocije koje idu uz tu ulogu. Zatimpostanite svesni onoga sto lezi iza tih emocija,kao i iza price koju je nacinio urn: rupe, togpraznog prostora. Mozete lise suociti i prihvati-ti tai neohican osecaj praznine? Ako mozete,mozda cete uvideti da to vise nije strasnomesto. Mozda eete se iznenaditi kada otkrijetemir koji iz njega izvire.

Razmotrite ovo: da postoji sarno jedna boja,recimo plava, i da je citav svet i sve u njemuplavo, onda ne bi bilo plavog. Potrebno je nestosto nije plavo da bi plavo postojalo - druqacijese one ne bi .Jsncalo", ne bi ga bilo.Zar onda, isto tako, nije potrebno nesto sto nijenestalno i kratkovecno da bi nestalnost svihstvari bila shvacena? Drugim recima: ako bisve, ukljucujuci i vas, bilo nestalno, da li biste tovi ikada saznali? Zar cinjenica da ste vi svesni i



60/69

da rnozete da posvedoCite 0kratkovecnoi priro-di svih oblika, ukljucujuci i sopstveni, ne znacida u varna postoji nesto sto ne podlesepropadanju?

nedeljama, mesecima, pa cak i godinamazivota. Kada vas pogledaju, mozete videti svet-lost koja sija iz njihovih ociju, Nema vise psiho-loske patnje. ani su se predali, tako da jeosoba, umom stvoreno eqoisticno "ja", veenestala. ani su "umrli pre smrti" i tako pronasliduboki unutamji mir koji je spoznaja sopstvenebesmrtnosti.

Kada imate dvadeset godina, svesni ste svogtela kao snaznoq i anerqicnoq, Sezdeset godinakasnije vi eete biti svesni svog tela kao slabog istarog. Vase razrnisljanje ce se takode promeni-ti od vremena kada ste imali dvadeset, ali svestkoja zna da je vase tela mlado ili staro ili da sevase razmisljanje promenilo nije pretrpelanikakve promene. T a . svesnost je one vecno uvarna - sarno prisustvo. Toje bezoblican jedin-stveni zivot. Mosete li ga izgubiti? Ne, jer ste vion. Za svaku nesrecu i katastrofu postoji potencijal-no spasonosna dimenzija koje smo mi obicno

nesvesni.

Neki ljudi postaju duboko mimi i gotovo svetletik pre nego sto ce umreti, kao da nesto isijavakroz njihov oblik koji se rastace,

Ogroman sok usled potpuno neocekivanebliske smrti moze za posledicu imati to daprisili svest da u potpunosti prestane da sepoistovecuie sa oblikom. U poslednjim trenuci-rna pred fizicku smrt, kao i u samomcinu umi-ranja, dozivecete sebe kao svest oslobodenuoblika. Iznenada, neee vise biti straha, sarno miri spoznaja da je "sve u redu" ida je smrt sarnoonekad se desi da veoma bolesni ili stari ljudipostanu skoro providni u svojim poslednjim



61/69

predajte svakom aspektu tog iskustva, i svojimosecanjima i svakom bolu iii neprijatnosti kojusamrtnik mozda oseca, Stanje predaje svesti ispokoj koji dolazi sa njime mnogo ce pomociumirucem i olaksati mu prelaz. Ako budupotrebne reci, one ce dod iz mimoce unutarvas. Ali one ce biti sekundame.

jedan oblik rastvaranja. Tada se smrt spoznajekao potpuno prividna - podjednako prividnakao i oblik koji ste poistovecivali sa sobom.

Smrt nije neka anomalija iIi najstrasniji od svihdogadaja, kako bi savremena kultura zelela davi mislite, nego najprirodnija stvar na svetu,neodvojiva od svoje suprotnosti - rodenja, i istotoliko prirodna kao i rodenje. Setite se togakada budete sedeli pored osobe na samrti.

Sa smirenoscu ce dod blagoslov: mir.

Velikaje privilegija i sveti em prisustvovati smrtijedne osobe, kao svedok i sadrug.Kada sedite sa osobom na samrti, nemojte pori-cati nijedan aspekt tog iskustva. Nemojte pori-cati to sto se dogada i nemojte poricati svojaosecanja, Spoznaja da ne postoji nista sto bistemogli uciniti mozda ce uciniti da se osetitebespomoono, tuzno ili besno. Prihvatite to stoosecate, Zatim idite jedan korak dalje: prihvatiteda nista ne mozete da ucinite, i prihvatite to upotpunosti. Vi ne vladate situacijom. Iskreno se


62/69

Poglavlje 10


63/69

Sve su stvari medusobno povezane - budisti suto oduvek znali, a fizicari su sada to i potvrdili.Nista sto se desava nije izolovan dogadaj, tosame tako izgleda. Sto ga vise procenjujemo ioznacavamo, on postaje sve izolovaniji. Celovi-tost zivota postaje fragmentarna kroz naserazmisljanje, Fa ipak, upravo je totalitet zivotaone sto je iznedrilo taj dogadaj. On je deo mrezemedusobno povezanih stvari koja je kosmos.To znaci: sve sto jeste ne moze biti druqacije,U vecini slucajeva, mi ne mozemo da pocnemoodgonetanje uloge koju prividno besmislendogadaj ima u totalitetu kosmosa, vee shvatanjenjegove neizbeznosti u ogromnosti ukupnostimoae biti pocetak jednog unutrasnjeq prih-vatanja onoga sto jeste i na taj nacin usaqlasa-vanja sa celokupnoscu zivota.



64/69

Nesreci je potrebno umom stvoreno "ja" sapricom, pojmovnim identitetom. Njoj je potreb-no vrerne - proslost ibuducnost, Kada uklonitevreme iz svoje nesrecnosti, sta je to sto ostaje?"Takvost" sadasnieq trenutka.stinska sloboda i kraj patnje jeste zivljenje kaoda ste u potpunosti izabrali one sto osecate iIi

dozivljavate u tom trenutku. Mozda osecate tezinu, uznemirenost, napetost,bes, iIicak mucninu, Tonije nesrecnost, i to nijelicni problem. Nema niceqa licnoq u ljudskombolu. Toje prosto intenzivan pritisak iIi intenziv-na energija koju osecate negde u telu. Tako stocete mu posvetiti paznju, to osecanie se necepretvoriti u razrnisljanje i tako ponovo aktivirati

Ta unutrasnja uskladenost sa sadasnjimtrenutkom jeste kraj patnje.

, ."nesrecno ,,]a .Da li je patnja zaista neophodna? Da i ne. Vidite sta ce se dogoditi ako sarno dopustite

osecaniu da bude.Da niste propatiIi to sto jeste, ne biste imalidubinu kao ljudsko bice, ne bi u varna biloskromnosti niti saosecanja, Sada ne biste citaliove reci, Patnja razbija ljusturu ega i tako dolazido tacke kada sluzi svojoj svrsi. Patnja jeneophodna dok ne shvatite njenu bespotreb-nost. Mnogo patnje, mnogo nesrece nastaje kadauzmete svaku misao koja varn pada na pametkao da je istinita. Situacije vas ne cine



65/69

nesrecmm. One u varna mogu izazvati fizickibol, ali vas one ne cine nesre6nim. Vase mislivas cine nesre6nim. Vasa tumacenja, price kojepricate sami sebi cine vas nesrecnim,

lazni osecaj sopstva, ega. To takode stvara iizvesnu vrstu neprijatelja: da, egu su potrebnineprijatelji da bi odredio svoje granice, i cak ivremenske prilike mogu da posluze toj svrsi.

"Misli koje upravo pornisljam cine me nesrec-nim." Ta spoznaja razbija vasu nesvesnu identi-fikaciju sa tim mislima.Kroz ustaljene mentalne procene i emocionalnereakcije stekli ste personalizovan, reaktivanodnos sa ljudima i dogadajima u svom zivotu.To su sve oblici samostvorene patnje, ali se onine prepoznaju kao takvi jer su oni za ego zado-voljavajuci, Ego sebe ojacava kroz reaktivnost isukob.

Kakav tuzan dan. Kako bi zivot bio jednostavan da nije tih prica,Nije se udostojio cak ni da odgovori na mojpoziv. Pada kisa.

On me nije pozvao.Izneverila me je.[a sam bio tamo. ana nije.

Pricice koje govorimo sebi i drugima, cesto uformi prituzbi. One su nesvesno osmisliene takoda ojacaju nas uvek krnji oseca] sebe kroz "bitiu pravu", i tako proqlasavanje nekoga i neceqada je "u krivu". Biti "u pravu" stavlja nas upoloza] zamisljene superiomosti i ojacava nas



66/69

Kada patite, kada ste nesrecni, budite potpunosa onim sto je sada. Nesreca ili problemi nemogu da opstanu u sadasnjem trenutku.

Ti grcevi vas odsecaju od te moci, moci samo-ga zivota.

Patnja nastaje kada vi mentalno imenujete ilioznacite situaciju kao na neki nacin nepozeljnuili losu, Vi mrzite neku situaciju, tu mrznju per-sonalizujete i zatim je uvodite u reaktivno "ja".

Oni pojedose vocku sa drveta znanja dobra izla.

Imenovanje i oznacavanje je navika, ali ta navi-ka moze biti razbijena. Pocnite da vezbate"neimenovanje" na malim stvarima. Ako stezakasnili na avion, ispustili i razbili soljicu ili seokliznuli i pali u blato, mozete Ii da se uzdrziteod toga da taj dogadaj oznacite kao dobar ililos? Mozete li odmah prihvatiti "takvost" togtrenutka?

Idite iza dobra i zla uzdrzavajuci se od men-talnog oznacavanja bilo cega kao dobrog ilizlog. Kada odete iza te navike etiketiranja, krozvas ee poteci moe univerzuma. Kada budete biliu nereaktivnom odnosu prema iskustvima, onesto biste ranije nazvali "zlim" caskom ce sepreokrenuti, mozda cak smesta, putem mocisamog zivota.

Etiketiranje neceqa kao loseg u varna izazivaemotivne grceve. Ako samo dopustite da tojeste, a da ga ne oznacavate, odjednom ee vambiti na raspolaganju ogromna moe.

Posmatrajte sta ee se dogoditi ako neko iskust-vo ne nazovete "zlim", vee u njega uneseteunutrasnje prihvatanje, jedno unutrasnje "da", idopustite mu da bude one sto jeste.



67/69

Kakve god da su vase zivotne okolnosti, kakobiste se osecali ako biste ih u potpunosti prih-vatili takvim kakve one jesu - bas sada?

Ovo je cudo: iza svakog stanja, osobe ili okol-nosti koja izgleda "losa" iIi "zla" postojiskriveno dublje dobro. To dublje dobro vam sepokazuje - i iznutra i spolia - kroz unutrasnjeprihvatanje onoga sto jeste.ostoje mnoge suptilne i manje suptilne formepatnje i one su toliko "nonnalne" da se cesto neshvataju kao patnje, i ego ih cak moze dosivetikao zadovoljavajuce - nervoza, nesigumost,bes, imati problem sa necim iIi nekim,ozlojedenost, prituzbe.

"Ne opirite se zlu", jedna je od najvecih istinacovecanstva.

Mozete nauciti da prepoznajete sve ove oblikepatnje kako vam se .dogadaju i znati: u ovomtrenutku ja stvaram sebi patnju. Dijalog:Ako imate naviku da sebi stvarate patnju,verovatno stvarate patnju i drugima. Ovinesvesniobrasci uma cesto prestaju prostimcinom postajanja svesnim njih, njihovimopazanjem u momentu kada se oni dogadaju.

Prihvati ono sto jeste.Zaista ne mogu. To me vreda i ijuti.Onda to prihvati.Da prihvatim da sam uvreden i besan? Da pri-hvatim to sto ne mogu da prihvatim?Nernoquce je biti svestan i stvarati sebi patnju.



68/69

Da. Dovedi prihvatanje u svoje neprihvatanje.Dovedi predaju u svoje opiranje. Onda vidi stace se dogoditi.Ne treba da budete hriscanin da biste shvatiliduboku univerzalnu istinukoja je sadrzana usimbolickom obliku u slid krsta.Krstje instrument torture. On se koristi za najek-stremnija mucenia, limitacije i bespomocnostikoje ljudsko bice moze da zamisli. Zatim se tajcovek predaje, pati voljno, svesno, stoizrazavaju reci: .Nemoja volja, vee ee biti Tvojavolja". U tom trenutku krst, instrument torture,pokazuje svoje skriveno lice: on je i sveti sim-bol, simbol bozanskoq,

Hronican fiaicki bol je jedan od najgrubljihucitelja kojeg mosemo imati. "Otpor je uzalu-dan", njegova je lekcija.Nista ne rnoze biti prirodnije od nespremnostina patnju. Pa ipak, ako biste uspeli da se resitete nespremnosti, i ako biste dozvolili bolu dabude, mozda biste otkrili izvesnu unutrasnjostodeljenost od bola, prostor izmedu vas i bola.To znaci patiti svesno, voljno. Kada svesnopatite, fiaicki bol ce brzo sagoreti ego u varna,buduci da se ego uglavnomsastoji od otpora.Isto vazi i za izuzetne fizicke hendikepe.

Ono sto izgleda da ponce postojanje svaketranscendentalne dimenzije zivota, kroz preda-[u postaje ulaz u tu dimenziju.

.Ponudite svoju patnju Bogu", drugi je nacin dase kaze is to ovo.


69/69

o AUTORU

Ekart Tol se rodio u Nemackoj, gde je ziveo dosvoje trinaeste godine. Nakon sto je diplomiraona Univerzitetu u Londonu, bio je istraaivac-saradnik i supervizor na Univerzitetu Kembridz.Kada je imao dvadeset i devet godina, dubokaduhovna transformacija bukvalno je rastvorilanjegov stari identitet i radikalno promenila toknjegovog zivota.Sledecih nekoliko godina posvetio je razumeva-nju, usvajanju i produbljivanju te transformacijekoja je oznacila pocetak snaZnog unutrasnieqputovanja.Ekart ne pripada nijednoj odredenoj religiji iiitradiciji. Svojim ucenjem on prenosi jednos-tavne, pa ipak duboke poruke bezvremenom iprostom jasnocom drevnih duhovnih ucitelia:postoji izlaz iz patnje u spokojstvo.Ekart sada veoma mnogo putuje drzeci preda-vanja sirom sveta. Od 1996. godine zivi uVankuveru, u Kanadi.

Documents

EkartTol - Tisina Govori