AALLEEIISSTTEERR CCRROOWWLLEEYY

EEIIGGHHTT LLEECCTTUURREESS OONN YYOOGGAA

OOSSAAMM PPRREEDDAAVVAANNJJAA OO JJOOGGII

OODD

MMAAHHAATTMMAA GGUURRUU SSRRII PPAARRAAMMAAHHAANNSSAA SSHHIIVVAAJJII

((AALLIISSTTEERR KKRROOLLII))

EELLEEKKTTRROONNSSKKOO IIZZDDAANNJJEE HHRRUUMMAACCHHIISS XXII OOAAZZAA OORRDDOO TTEEMMPPLLII OORRIIEENNTTIISS

BBEEOOGGRRAADD 22000088

OOSSAAMM PPRREEDDAAVVAANNJJAA OO JJOOGGII

jjooggaa zzaa ggrruubbiijjaannee PPRRVVOO PPRREEDDAAVVAANNJJEE.. PPRRVVII PPRRIINNCCIIPPII..

ČČiinnii ššttoo ttii jjee vvoolljjaa ii ttoo nneekkaa bbuuddee ssaavv zzaakkoonn..

Moja je volja da objasnim problematiku joge jasnim jezikom, bez obraćanja žargonu ili iznošenja fantastičnih hipoteza, sa namerom da ova velika nauka od univerzalnog značaja bude potpuno shvaćena. Jer, kao i sve velike stvari, i ona je jednostavna; ali, takođe kao sve velike stvari, maskirana je zbrkanim razmišljanjima; i, prečesto, omalovažavana zbog mahinacija prevaranata. Više besmislica je izrečeno i napisano o jogi nego o bilo čemu drugom na svetu. Većina ovih besmislica, koje neguju i podstiču šarlatani, bazira se na ideji da oko nje ima nešto misteriozno i orijentalno. A toga zapravo nema. Od mene ne očekujte obeliske i odaliske, ratluk ili bilo koje druge prikaze lažnoga sjaja koje koriste joga-trgovci. Ja jesam otmen, ali ne i kitnjast i neukusan. Ne postoji ništa misteriozno i orijentalno oko bilo čega što zna svako ko je barem malo smislenoga vremena proveo u Aziji i Africi. Zato predlažem da dozovemo najudaljenijeg i najnedostižnijeg od svih bogova da nam razjasni ovu temu - svetlo zdravog razuma. Sve pojave kojih smo svesni zauzimaju neko mesto u našim umovima i stoga je jedina stvar koju treba da pogledamo upravo um; on je mnogo postojaniji od drugih obeležja ljudskosti, nego što se to obično pretpostavlja. Radikalno različito, stanovište koje je nespojivo sa racionalnom argumentacijom obično to duguje tvrdoglavosti navike, stvorene sistematskim sektaškim drilom mnogih generacija. Stoga moramo započeti proučavanje joge sagledavanjem značenja reči. Ona znači savez, sjedinjenost (union), i potiče od istog sanskritskog korena kao i grčka reč Ζευγμα, latinska reč jugum i englesko yoke.1 Kada se plesačica posvećuje službi u hramu, slavi se joga njenog odnosa. Joga se, ukratko, može prevesti kao "čajna borba", što nesumljivo objašnjava činjenicu da oni što proučavaju jogu u Engleskoj ne rade ništa drugo osim tračarenja, uz obilato ispijanje alkohola. Joga znači sjedinjenost. Kako ovo treba da shvatimo? Zbog čega reč joga upućuje na sistem religioznog uvežbavanja ili opis religioznog iskustva? Možda ćete slučajno primetiti da se reč "religija" u stvari može izjednačiti sa jogom. Ona znači "vezati zajedno". Joga znači sjedinjenost. Koji su to elementi koji su sjedinjeni ili će biti sjedinjeni, kada se ova reč koristi u uobičajenom značenju one prakse koja je široko rasprostranjena u Hindustanu, čiji je cilj emancipacija individue (koja je proučava i praktikuje) od manje prijatnih odlika njenog života na ovoj planeti? ______________________________________________________________________________

1 Yeug - pridružiti se (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

3

Kažem Hindustan, ali u stvari mislim bilo gde na Zemlji; jer, istraživanje je pokazalo da slični metodi proizvode slične rezultate na svim meridijanima. Detalji se razlikuju, ali opšta struktura je ista jer sva tela, pa tako i svi umovi, imaju identične forme. Joga znači sjedinjenost. Kompleks inferiornosti u umu pobožne osobe - koji objašnjava njenu pobožnost - primorava je da ovu emancipaciju interpretira kao sjedinjenje sa gasovitim kičmenjakom kojeg je izumela i nazvala Bog. Na uzvišenu izmaglicu njenih strahova mašta je bacila njenu vlastitu uvećanu i izobličenu senku, koja istinski zastrašuje; što se pobožna osoba više klanja pred njom, to se, izgleda, sablast jače ustremljuje da je slomi. Ljudi sa ovakvim idejama nikada neće stići bilo gde osim u ludnice i crkve. Zbog ove preovladavajuće mijazme straha, cela problematika joge postala je mračna i nejasna. Savršeno jednostavan problem iskomplikovan je najnižim etičkim besmislicama i predrasudama. A istina je očigledna u samoj reči. Joga znači sjedinjenost. Sada možemo razmotriti šta joga stvarno jeste. Hajde da na trenutak zavirimo u prirodu svesti, da krajičkom oka pogledamo nauke kao što su matematika, biologija i hemija. U matematici izraz "a" plus "b" plus "c" je trivijalnost. Napišite a + b + c = 0 i dobili ste jednačinu iz koje se mogu izvesti najslavnije istine. U biologiji ćelije se dele beskonačno, ali nikad, ne postanu nešto različito; ali ako sjedinimo ćelije suprotnih kvaliteta, muške i ženske, mi postavljamo temelje strukture čiji vrhunac prevazilazi i najsmeliju maštu. Slične činjenice pojavljuju se u hemiji. Atom kao takav ima nekoliko konstantnih kvaliteta, od kojih nijedan nije posebno značajan; ali čim se jedan element kombinuje sa objektom njegove žudnje, mi dobijamo ne samo ushićujuću produkciju svetla, toplote i tome slično, već i kompleksnije strukture koje imaju svega nekoliko ili pak nijedan kvalitet svojih elemenata i koje su sposobne za dalje kombinovanje u komplekse zaprepašćujuće uzvišenosti. Sve ove kombinacije, ove veze i jedinstva, jesu joga. Joga znači sjedinjenost. Kako ćemo primeniti ovu reč na fenomen uma? Šta je prva karakteristika svega u misli? Kako je uopšte postala misao? Samo pravljenjem distinkcije između nje i ostatka sveta. Prva propozicija, tip svih propozicija, je: S = P. Moraju postojati dve stvari - različite stvari - čiji odnos stvara znanje. Joga je pre svega jedinstvo subjekta i objekta svesti: onog koji vidi i stvari koju vidi. U svemu ovome nema ničeg čudnog ili zadivljujućeg. Proučavanje principa joge je veoma korisno za običnog čoveka, makar samo da ga natera da razmišlja o prirodi sveta za koji pretpostavlja da mu je poznat.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA GRUBIJANE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

4

Hajde da razmotrimo parče sira. Kažemo da ono ima određene kvalitete, oblik, strukturu, boju, čvrstinu, težinu, ukus, miris, postojanost i ostalo; ali istraživanje je pokazalo da je sve ovo privid. Gde su ovi kvaliteti? Ne u samom siru, jer različiti posmatrači daju sasvim različite procene. Ne u nama samima, jer ih mi ne primećujemo u odsustvu sira. Sve "materijalne stvari", svi utisci su fantomi. U stvarnosti taj sir nije ništa drugo nego serija električnih naboja. Čak i najtemeljniji kvalitet od svih, masa, ne postoji. Isto važi i za naš mozak, koji je delimično odgovoran za ove percepcije. Šta su onda ti kvaliteti u koje smo svi tako sigurni? Oni ne bi postojali bez našeg mozga; oni ne bi postojali bez sira. Oni su rezultat jedinstva, to jest joge onoga koji vidi i onog viđenog, subjekta i objekta u svesti, kako kaže filozofska fraza. Ti kvaliteti nemaju materijalnu egzistenciju; oni su samo imena data ushićujućim rezultatima ovog posebnog oblika joge. Mislim da je za onoga ko proučava jogu najkorisnije da gornji stav čvrsto ugradi u podsvesni um. Oko devet desetina problema u razumevanju ove teme stvara preterano reklamiranje joge kao nečeg mističnog i orijentalnog. Principi joge, kao i njeni duhovni rezultati, pokazuju se u svakom svesnom i nesvesnom činu. To je ono što je zapisano u Knjizi Zakona - lljjuubbaavv jjee zzaakkoonn,, lljjuubbaavv ppoodd vvoolljjoomm - jer ljubav je instinkt, ali i čin sjedinjavanja. Ali ovo ne može biti urađeno bilo kako, to mora biti učinjeno "voljom", to jest u skladu sa prirodom onoga što se sjedinjuje. Vodonik nema ljubavi prema vodoniku; nije priroda, ili "istinska volja" vodonika da teži da se sjedini sa molekulom sopstvene vrste. Dodajte vodonik vodoniku: ništa se neće desiti sa njegovim kvalitetom: promeniće se jedino kvantitet. Zbog toga radije teži da uveća iskustvo svojih mogućnosti sjedinjavanjem sa atomima suprotnoga karaktera, kao što je kiseonik; u kombinovanju s njim (uz eksploziju svetlosti, toplote i zvuka), stvara vodu. Rezultat je potpuno različit od komponenti i ima drugu vrstu "istinske volje", kao što je sjedinjavanje (uz slično oslobađanje svetlosti i toplote), sa kalijumom, dok rezultirajući "oštar kalijum karbonat" ima sasvim novu seriju kvaliteta, sa sopstvenom "istinskom voljom", to jest da se eksplozivno sjedinjuje sa kiselinama. I tako dalje. Nekima od vas može se učiniti da su ova objašnjenja u velikoj meri izbacila dubinu iz joge; da sam je sveo na vrstu običnih stvari. To mi je i bio cilj. Nema smisla plašiti se joge, mistifikovati je ili pokazivati entuzijazam za njom. Ako želimo da načinimo bilo kakav napredak u njenom proučavanju, trebaju nam hladne glave i neutralan naučni stav. Naročito je važno da ne mučimo sebe orijentalnim žargonom. Možda ćemo morati da koristimo nekoliko reči sanskrita; ali to je samo zato što one nemaju ekvivalente u engleskom jeziku; i svaki pokušaj da ih prevedemo opterećuje nas konotacijama engleskih reči koje koristimo. Međutim, tih reči je sasvim malo; i, ako se definicije koje ja predlažem pažljivo prouče, one ne bi trebalo da predstavljaju teškoću. S obzirom da smo sada razumeli da je joga suština svih pojava, možemo se upitati koje je posebno značenje ove reči u okviru našeg istraživanja, pošto su proces i rezultati poznati svakome od nas; toliko poznati da u stvari ne postoji ništa drugo o čemu bismo u stvari i imali neko znanje. Ona jeste znanje. Šta je to što ćemo proučiti i zašto treba to da učinimo? Odgovor je veoma jednostavan. Celokupna joga koju mi poznajemo i praktikujemo, joga koja proizvodi ove ushićujuće rezultate koje nazivamo pojavnošću, uključuje u sebe i poprilične neprijatnosti. Što više proučavamo ovaj univerzum koji naša joga proizvodi, što više sakupljamo i sintetišemo naše iskustvo, to bliže stižemo razumevanju onoga što je Buda objavio kao karakteristiku svih stvari: patnja, promena i odsustvo bilo kakvog stalnog principa. Sve smo bliže njegovim prvim dvema "plemenitim

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

5

istinama", kako ih je nazvao: "Sve je patnja" i "Uzrok patnje je želja." Reč "želja" ovde znači isto što i "ljubav" u Knjizi Zakona, koju sam malopre citirao. "Želja" je potreba svake jedinice da proširi svoje iskustvo, kombinujući se sa svojom suprotnošću. Sasvim je lako izneti čitav niz argumenata koji nas vode do prve "plemenite istine". Svaka operacija ljubavi je zadovoljavanje veoma velike gladi, ali sa zadovoljenjem apetit je sve jači; stoga možemo reći zajedno sa Propovednikom: "Onaj koji uvećava znanje uvećava patnju." Koren ove patnje je u osećaju nedovoljnosti; potreba za sjedinjavanjem, za gubljenjem u voljenom objektu, očigledan je dokaz ove činjenice, i takođe je jasno da zadovoljenje proizvodi samo privremeno olakšanje, jer se proces nastavlja beskonačno. Žeđ se povećava pijenjem. Jedino potpuno i shvatljivo zadovoljenje bila bi joga atoma sa celokupnim univerzumom. Ovu činjenicu lako je shvatiti i ona je bila stalno izražavana u mističkim filozofijama Zapada; jedini cilj je "jedinstvo sa Bogom." Naravno, mi koristimo reč "Bog" samo zato što smo odgajani u praznoverju, dok su veliki filozofi Istoka i Zapada radije govorili o jedinstvu sa Svim ili sa Apsolutom. Eto još praznoverja! Dobro, dakle, uopste nema poteškoća; jer svaka misao u našem biću, svaka ćelija u našim telima, svaki elektron i proton naših atoma, nije ništa drugo nego joga i rezultat joge. Sve što treba da činimo da bismo stekli emancipaciju, zadovoljenje, sve što želimo, jeste da izvedemo tu univerzalnu i neizbežnu operaciju sa samim Apsolutom. Sofisticiraniji ljudi u publici mogli bi da pomisle da tu negde postoji klopka. Oni su potpuno u pravu. Prepreka je prosto ova: svaki elemenat od kojeg smo sačinjeni stalno je okupiran zadovoljavanjem svojih posebnih potreba putem vlastite posebne joge; iz tog razloga on je potpuno opsednut sopstvenom funkcijom, koju prirodno mora smatrati za suštinu i sveukupnost svoje egzistencije. Na primer, ako uzmete cev od stakla otvorenu na obe strane i stavite ga preko pčele na prozorsko okno, ona će neprestano udarati u prozor sve dok se ne iscrpi i ne ugine, umesto da izađe kroz cev. Ne smemo pobrkati neophodno automatsko funkcionisanje bilo kojeg od naših elemenata sa istinskom Voljom, koja je kao orbita bilo koje zvezde. Ljudsko biće ponaša se kao jedinica samo zbog vaspitanja tokom nebrojenih generacija. Evolucioni proces uspostavio je viši poredak jogičke akcije, kojim uspevamo da podredimo ono što smatramo posebnim interesima onome što smatramo opštom dobrobiti. Mi smo zajednice; i naša dobrobit zavisi od mudrosti naših državnih saveta i discipline sa kojom se njihove odluke sprovode. Što smo komplikovaniji, što smo višlje na skali evolucije, to je zadatak zakonodavstva i održavanja poretka kompleksniji i teži. U visoko civilizovanim zajednicama kao što je naša (glasan smeh), individua je stalno pod pritiskom suprotnih interesa i nužnosti; njena individualnost se stalno sudara sa drugim ljudima; i u velikom broju slučajeva ona nije sposobna da izdrži ova naprezanja. "Šizofrenija", ta divna reč koja možda i nije u vašem rečniku, veoma je uobičajena žalba. Ona znači rascepljenost uma. U ekstremnim slučajevima dobijamo multiple ličnosti, Džekila i Hajda, samo više takvih. Kad čovek kaže "ja", to se odnosi samo na prolazan fenomen. Njegovo "ja" menja se dok on izgovara tu reč. Ali - osim u filozofiji - sve se ređe može pronaći čovek sa sopstvenim umom i sopstvenom voljom, čak i u ovom modifikovanom smislu. Stoga želim da uvidite prirodu prepreka koje su na putu sjedinjavanja sa Apsolutom. Najpre, joga koju mi stalno praktikujemo ne proizvodi nepromenljive rezultate; postoje problemi pažnje, istraživanja, refleksije. Predlažem da u daljim instrukcijama imamo u vidu ovim i drugim činiocima uzrokovane modifikacije naše percepcije, jer je to od velike važnosti za našu nauku joge. Na primer, klasičan je slučaj dva čoveka izgubljena u gustoj šumi, noću. Jedan kaže drugome; "Taj pasji lavež nije skakavac; to je škripa kola." Ili, opet, "mislio je da je video

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA GRUBIJANE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

6

bankarskog službenika kako izlazi iz autobusa. Pogledao je ponovo, i video je da je to bio nilski konj." Svako ko se bavio nekim naučnim istraživanjem dobro zna da se zapažanja moraju uvek iznova korigovati. Potreba za jogom je toliko snažna da nas zaslepljuje. Stalno smo u iskušenju da vidimo i čujemo ono što želimo da vidimo i čujemo. Stoga nam je dužnost, ako želimo da načinimo univerzalnu i konačnu jogu sa Apsolutom, da ovladamo svakim elementom našeg bića, da ga zaštitimo od svih građanskih i spoljnih ratova, da pojačamo svaku sposobnost do najvišeg stepena, da uvežbamo sebe u znanju i moći do najvišeg mogućeg nivoa; sve to da bismo bili u stanju da se u odgovarajućem času bacimo u peć ekstaze koja plamti iz ponora uništenja.

LLjjuubbaavv jjee zzaakkoonn,, lljjuubbaavv ppoodd vvoolljjoomm..

jjooggaa zzaa ggrruubbiijjaannee DDRRUUGGOO PPRREEDDAAVVAANNJJEE.. JJAAMMAA..

ČČiinnii ššttoo ttii jjee vvoolljjaa ii ttoo nneekkaa bbuuddee ssaavv zzaakkoonn..

Zvezde i fetusne posteljice! I vi, stanovnici deset hiljada svetova! Zaključak našeg prošlonedeljnog istraživanja bio je da se najviši stepen joge - onaj koji dovodi do emancipacije, kojim se prevazilazi Želja u čijem korenu je osećanje odvojenosti - postiže koncentracijom, kao i stapanjem sa univerzumom koje je blisko uništetnju svakog elementa nečijeg bića. Mogao bih ovde primetiti, u umetnutoj rečenici, da je jedna od poteškoća ta, što elementi jogija rastu njegovim napredovanjem. Međutim, nema potrebe da prelazimo naše mostove dok do njih ne stignemo; do njih ćemo, ipak, stići postavljanjem ozbiljnih naučnih principa baziranih na univerzalnom iskustvu, koji će nam verno služiti tokom svakog stadijuma putovanja. Kada sam prvi put preduzeo istraživanje joge, bio sam, na svu sreću, vrlo temeljno upoznat sa fundamentalnim principima moderne nauke. Odmah sam uvideo da, ukoliko želimo da uvedemo nešto zdravog razuma u sve ovo (nauka nije ništa drugo nego obučen zdrav razum), prvo što treba načiniti jesu komparativne studije različitih sistema misticizma. Odmah je bilo jasno da su rezultati širom sveta identični, jedino su bili maskirani sektaškim učenjima. I metode su širom sveta takođe bile istovetne, ali prekrivene religioznim predrasudama i lokalnim običajima. U suštini, ipak, - identične! Ovaj jednostavan princip pokazao se sasvim dovoljnim da se ova tema izvanredne složenosti razdvoji od svega onoga što je zamagljuje. Sada kada smo stigli do tačke pripreme za analizu problema, iskrsava pitanje: koje termine ćemo koristiti? Evropski misticizam je beznadežno zbrkan; teorije su potpuno prekrile metode. Kineski sistem je možda najuzvišeniji i najjednostavniji, ali, ukoliko niste rođeni kao Kinez, simboli će vam predstavljati nepremostivu poteškoću. Budistički sistem je na neki način najkompletniji, ali je takođe i najnejasniji. Reči su predugačke i teške za pamćenje i, uopšteno govoreći, od drveća se ne vidi šuma. Ali iz indijskog sistema, premda je prepun preuveličavanja svake vrste, uporednom analizom lako je izvući metod koji neće biti opterećen nepotrebnim i neželjenim implikacijama, i sačiniti interpretaciju razumljivu i prihvatljivu za evropski um. Ovaj sistem i ovakvu njegovu interpretaciju ja pred vas iznosim.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

7

Veoma značajno klasično delo sanskritske literature su Patanđalijevi Aforizmi. On je barem milostivo kratak i ne više od devedeset do devedeset i pet procenata onoga što je napisao može biti otpisano kao buncanje poremećenog uma. Ono što preostaje je dvadesetčetvorokaratno zlato i u nastavku ja vam ga darujem. Kaže se da joga ima osam grana. Zašto grana, ne znam. Ali nalazim da je veoma zgodno prihvatiti ovu klasifikaciju, jer na osnovu nje i mi možemo podeliti naša zapažanja u osam poglavlja. Ta poglavlja su:

1. Jama. 2. Nijama. 3. Asana. 4. Pranajama. 5. Pratjahara. 6. Darana. 7. Djana. 8. Samadi.

Svaki pokušaj da ove reči prevedemo beznadno bi nas zaglibio u močvaru nerazumevanja. Jedino što možemo to je da svaku od njih pojedinačno razmotrimo, dajući neku vrstu definicije ili opisa koji bi nam omogućio da steknemo što potpuniju predstavu o njenom značenju. U skladu sa tim, počinjem sa objašnjavanjem jame. Pratite! Izdignite se! Prevaziđite! Od osam grana joge, jama je najlakša za definisanje i sasvim je bliska našoj reči "kontrola". Ako vam kažem da su je neki preveli kao "moralnost", bićete zaprepašćeni ovom bezumnošću i niskošću ljudske vrste. Reč "kontrola" ovde se ne razlikuje mnogo od reči "inhibicija", u značenju koje joj pridaju biolozi. Primarna ćelija, kao što je ameba, u određenom smislu potpuno je slobodna, ali je, s druge strane, i sasvim pasivna. Svi njeni delovi su slični. Bilo koji deo njene površine može uzimati hranu. Ako je presečete na pola, jedino što dobijate su dve savršene amebe, umesto jedne. Koliko je ovo stanje daleko od povreda koje se mogu naneti organizmima na višem stepenu evolucije! Organizmi koji su se razvili kroz specijalizaciju svojih komponentnih struktura nisu to postigli toliko sticanjem novih moći, koliko restrikcijom dela opštih moći. Prema tome, specijalista iz ulice Harli je običan lekar koji kaže: "Neću da izađem i posetim bolesnu osobu; neću, neću, neću." Ono što važi za ćelije, važi i za sve potencijalno specijalizovane organe. Snaga mišića bazira se na rigidnosti kostiju i na odbijanju zglobova da dopuste one pokrete koji ne bi bili u skladu sa odabranim pravcem. Što je oslonac čvršći, poluga je efikasnija. Ista zapažanja odnose se i na moralna pitanja. Ona su sama po sebi savršeno jednostavna, ali su prekrivena zlosrećnom aktivnošću sveštenika i pravnika. Ovi problemi nemaju nikakav apstraktan smisao ispravnog i pogrešnog. Apsurdno je reći da je "ispravno" za hlor da se ushićeno kombinuje sa vodonikom, a veoma mrzovoljno sa kiseonikom. Nije vrlina hidre to što je hermafrodit, ili neposlušnost dela lakta da se pomera slobodno u svim pravcima. Svako ko zna šta mu je posao ima samo jednu dužnost, da taj posao obavi. Svako ko

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA GRUBIJANE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

8

ima neku funkciju ima samo jednu obavezu prema toj funkciji, a to je da uradi sve za njeno nesmetano ispunjavanje. Čini što ti je volja i to neka bude sav zakon. Stoga ne treba da budemo iznenađeni ako otkrijemo da je pogrešna i zloćudna genijalnost pobožnog Hindusa u potpunosti obesmislila savršeno jednostavan termin jame (ili kontrole). U njegovoj interpretaciji reč "kontrola" je pristajanje na neke nepromenljive zabrane. Postoji prilično mnogo zabrana grupisanih ispod zaglavlja jame, koje su možda i neophodne ljudima koji kontempliraju uz Učitelja, ali koje su besmisleno uzdignute na nivo univerzalnih pravila. Svakom je poznata zabrana korišćenja svinjetine u ishrani Jevreja i muhamedanaca. Ona, međutim, nema nikakve veze sa jamom, ili apstraktnom ispravnošću. Ta zabrana je uvedena zbog trihinoze, koja je ubijala ljude, ako su jeli nedovoljno dobro kuvanu ili pečenu svinjetinu. Divljacima ovo nije vredelo govoriti. Oni bi svakako prekršili higijensko pravilo, ako ih pohlepa nadvlada. Od saveta se moralo načiniti univerzalno pravilo, poduprto autoritetom religiozne sankcije. Oni nisu imali mozga da veruju u trihinozu; ali su se plašili Jehove i Jehanuma. Tako na primer, u pravilima jame piše da onaj ko ima ambiciju da postane jogin mora biti "čvrst u neprimanju darova"; to znači da, ukoliko vam neko ponudi cigaretu ili čašu vode, vi morate odbiti njegovo podmuklo navaljivanje u najboljem viktorijanskom maniru. Zbog ovakvih besmislica nauka joge je prezrena. Ali to nije besmislica za one ljude kojima je ovaj nalog objavljen; jer, kako ćemo pokazati kasnije, koncentraciji uma prethodi kontrola uma, koja podrazumeva njegovu mirnoću, a Hindu um je tako konstituisan da ponudu i najbeznačajnijeg objekta uzima isuviše ozbiljno. Takav beznačajan događaj uznemirava ga godinama. Na Istoku, jedan apsolutno automatski akt ljubaznosti prema domorocu obavezuje ga da vam bude odan dušom i telom, do kraja života. Drugim rečima, to će ga uznemiriti; i ako je jogi početnik, on mora to da odbije. Ali, čak će ga i odbijanje prilično uznemiriti; stoga mora postati "čvrst" u odbijanju, što znači da mora, sticanjem navike odbijanja, podići toliko jaku psihološku barijeru, da može odoleti iskušenju bez drhtaja u glasu, ili čak i u mislima. Siguran sam da ćete uvideti da je za tako nešto neophodno svevažeće pravilo. Za takvu osobu je očigledno nemoguće da povuče liniju između onoga što sme da primi i onoga što ne sme; ona je prosto uvučena u sokratovsku dilemu. Ako pak ide u drugu krajnost i prihvata sve, njen um je jednako uznemiren teretom odgovornosti raspolaganja dobijenim stvarima. Međutim, sva ova razmatranja neprimenljiva su na prosečan evropski um. Ako bi mi neko dao 200.000 funti, ja bih to automatski zaboravio. To je normalna životna okolnost. Isprobajte me! Postoje i mnoge druge zabrane koje treba da budu objektivno ispitane, da bi se saznalo da li su primenljive na jogu uopšte, ili su od koristi nekom pojedinačnom studentu. Posebno treba da isključimo sva ona razmatranja koja se baziraju na fantastičnim teorijama univerzuma, ili na slučajnim osobinama rase ili klime. Na primer, u vreme pokojnog Maharadže od Kašmira, ribarenje masira2 bilo je zabranjeno na celoj teritoriji, zbog toga što se on, kad je bio dete, naginjao preko ograde mosta na reci Džilam u Šrinagaru i nepažljivo otvarao usta, pa je masir mogao da proguta njegovu dušu. Ova priča je tipična za devedeset procenata pravila koja se obično nabrajaju pod zaglavljem jame. Preostala su najvećim delom bazirana na lokalnim i klimatskim uslovima i mogu, ali ne moraju biti primenljiva u vašem slučaju. S druge strane, postoji čitav niz dobrih pravila koja nikada nisu pala na pamet učiteljima joge, zato što ti učitelji nisu mogli ni da zamisle uslove u kojima mnogi ljudi danas žive.

______________________________________________________________________________ 2 Masir (barbus tor) - vrsta indijske ribe (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

9

Ni Buda, ni Patanđali, ni Mansur al-Haladž3 nisu se setili da savetuju svojim učenicima da ne vežbaju u sobi, ukoliko se iz susednog stana čuje radio. Oni koji nešto vrede među vama biće apsolutno ushićeni kada shvate da je zaključak svega ovoga da nema pravila i da mogu da iznalaze vlastita. Ser Ričard Barton4 je rekao: "Najplemenitije živi i umire onaj koji pravi sopstvene zakone i pridržava ih se." Ovo, naravno, čini svaki čovek od nauke koji eksperimentiše. To je ono od čega je jedan eksperiment sazdan. Druga vrsta ljudi ima samo loše navike. Kad istražujete novu zemlju, vi ne znate kakvi će biti uslovi; i vi morate ovladati tim uslovima metodom pokušaja i greške. Počeli smo da prodiremo u stratosferu; i treba da modifikujemo svoje mašine na načine koji se ne mogu unapred predvideti. Želim još jednom unapred da zagrmim da u vezi sa problemom koji razmatramo ne važi dilema ispravnog i pogrešnog. U stratosferi za čoveka je "ispravno" da bude u odelu otpornom na pritisak, koje se zagreva električnim putem, dok bi bilo "pogrešno" ukoliko bi ga nosio leti, u trci na tri milje. Ovo je jama u koju su do sada upali svi veliki učitelji religija i ja sam siguran da svi vi očekujete da se i meni to desi. Ali ne! Postoji princip koji nas nosi kroz sve nedoumice koje se tiču ponašanja, jer je savršeno rigidan i savršeno elastičan: - "Čini što ti je volja i to neka bude sav zakon." Zato: nema nikakve koristi da mi dosađujete sa time. Savršeno majstorstvo u sviranju violine u šest lakih dopisnih lekcija! Postoji li uopšte potreba da vas demantujem? Ali, jama je nešto drugo. Čini što ti je volja i to neka bude sav zakon. To je jama. Vaš cilj je da izvedete jogu. Vaša istinska volja je da se venčate sa univerzumom i stoga vaš etički kod mora stalno biti adaptiran na uslove vašeg eksperimenta. Čak i kada otkrijete koji je vaš kod, moraćete da ga modifikujete dok napredujete; "preoblikuj ga tako da je bliži želji srca" - Omar Kajam.5 Upravo tako, u himalajskoj ekspediciji vaša pravila svakodnevnog života koja važe u dolinama Sikima ili gornjeg Inda, moraće da budu promenjena kada stignete do glečera. Ali, moguće je ukazati (uopšteno i sa najvećom opreznošću), na vrstu pojava koje će vas ometati. Treba ukloniti sve što slabi telo, sve što iscrpljuje, uznemirava ili raspaljuje um. Možete biti prilično sigurni da ćete se, dok napredujete, suočiti sa teškoćama koje su neraskidivo vezane za posebne okolnosti u kojima vežbate, tako da ćete morati sami da iznađete načine da svedete na minimum sve ono što vam stvara nevolje. Otkrićete da ne možete savladati prepreke jame i ukloniti ih iz svoga uma jednom za svagda. Povoljni uslovi za početnika mogu postati nepodnošljiva smetnja za naprednog adepta; isto tako, ono što u početku ne izaziva smetnje, kasnije postaje najozbiljnija prepreka.

______________________________________________________________________________ 3 Ibn Mansur al-Haladž, sufi mudrac, pogubljen 922. godine u Bagdadu, jer je svoje mističko iskustvo objavio i propovedao kao sjedinjenost sa Bogom ("Ja sam Bog", "Ja sam istina"); (prim. ur.). 4 Sir Richard F. Burton (1821-1890.), engleski istraživač i orijentalista. Poznat je po ekspedicijama koje je vodio po Africi i Arabiji, kao i po engleskom prevodu Hiljadu i jedne noći. (prim. ur.) 5 Omar Kajam (Abu Ol-Fat Omar Ibn Ibrahim Ol-Kajami, 1048-1131), persijski naučnik i pesnik. Bavio se filozofijom, pravom, istorijom, matematikom i astronomijom, a s vremena na vreme je proricao za potrebe persijskog dvora. Sačuvano je svega nekoliko njegovih rasprava (između ostalih i jedna o Euklidu), kao i kvatreni koji mu se pripisuju. (prim. ur.)

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA GRUBIJANE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

10

Zatim, u toku treninga iskrsava problem koji se nije dao ni naslutiti. Prosečan čovek, dok ide za svojim svakodnevnim poslovima, može kao od šale da odbaci problem podsvesnog uma; međutim, on postaje stvarna nevolja kada otkrijete da smireni um uznemiruje vrsta misli za čije postojanje ranije niste znali i čiji je izvor neuhvatljiv. Nijedan materijal nije savršen; uvek će biti grešaka i slabosti i čovek koji uspe da ih savlada je čovek koji ide dalje neispravnim motorom. Stvarno naprezanje prilikom rada izaziva defekte; valja veoma dobro procenjivati da bi se izašlo na kraj sa promenljivim uslovima života. Videćete da formula - "Čini što ti je volja i to neka bude sav zakon" nema nikakve veze sa "čini kako ti se sviđa." Mnogo je teže povinovati se Zakonu Teleme,6 nego ropski slediti zbirku mrtvih pravila. Skoro jedina poenta emancipacije, u smislu oslobađanja od bremena, jeste upravo razlika između Života i Smrti. Poštovati grupu pravila znači prebaciti celu odgovornost za ponašanje na nekog zastarelog bodisatvu, koji bi se grdno uvredio kada bi mogao da vidi šta radite. Nesumnjivo bi vas smatrao budalom ako mislite da možete izvrdati teškoćama istraživanja uz pomoć konvencija, koje imaju malo ili nimalo veze sa stvarnim uslovima. Zaista su teške prepreke koje smo stvorili jednostavnim procesom uništavanja naših okova. Analogija sa osvajanjem vazdušnih prostora ovde odlično pristaje; stvari koje brinu pešake nas uopšte ne zabrinjavaju. Kontrola novog elementa naše jame slična je uspehu onog biološkog principa adaptacije i prilagođavanja sposobnosti na nove uslove, koji je, vezano za planetarnu evoluciju, prvi objavio Herbert Spenser7 a Zakon Teleme ga generalizovao tako da pokrije sve modalitete bivstvovanja. Dopustite mi sada da oslobodim svoj gnev. Moj posao - ustanovljenje Zakona Teleme - je posao koji najviše obeshrabruje. Najteže je pronaći osobu koja ima bilo kakve ideje u vezi sa Slobodom. Zato što je Zakon Teleme zakon slobode, ljudima se diže kosa na glavi kao bodlje bodljikavog praseta; oni vrište kao iščupana mandragola i preplašeno beže od omrznute teme. Jer: upražnjavanje slobode znači da morate sami da mislite, a inercija koja je u prirodi ljudske vrste želi religiju ili već gotovu etiku. Koliko god da je neka teorija ili praksa smešna ili sramna, oni se radije povinuju, nego što je preispituju. Njima nije važno u čemu su odgajani, dokle god su dobro odgajani. Oni ne žele time da se opterećuju. Staromodna mašna pobeđuje. Oni nikada ne sumnjaju u znak strele8 na kravati. Setite se doktora Aleksandra Manea iz Priče o dva grada. Da ne bi poludeo tokom dugog niza godina tamnovanja u Bastilji, dobio je dozvolu da pravi cipele. Kada je konačno pušten na slobodu, nije se prilagodio. Moralo mu se prilaziti sa maksimalnom obazrivošću; padao bi u agoniju straha ako njegova vrata ne bi bila zaključana; pomamno je radio u zebnji da cipele neće biti završene na vreme - cipele koje niko nije želeo. ______________________________________________________________________________

6 Telema (grč. Θελημα) - volja, zapovest, želja; Kroli je maksimu ''Čini što ti je volja i to neka bude sav zakon'' formulisao 1904. u Kairu i do kraja života ju je smatrao novim univerzalnim zakonom koji treba da nadomesti postojeća etička načela, oblikovana uglavnom na doktrinama monoteističkih religija (prim. ur.). 7 H. Spencer (1820-1895.), engleski naučnik, jedan od utemeljivača sociologije. Svoju teoriju gradio je na pokušaju spajanja utilitarnog individualizma i organskog modela evolucije društvenih sistema. Pod uticajem teorije o prirodnoj selekciji, koju je preuzeo iz biologije, Spenser je smatrao da se društvo, kao i organizam, prilagođava promenama u okruženju putem diferencijacije i integracije. (prim. ur.). 8 Oznaka na predmetima koji su svojina britanske vlade (prim. prev.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

11

Čarls Dikens je živeo u vreme u kojem je takvo stanje uma bilo nenormalno i čak izazivalo žaljenje, ali danas je to karakteristika 95% engleske populacije. Teme o kojima je slobodno raspravljano u doba kraljice Viktorije danas su apsolutni tabu, zato što svako podsvesno zna da njihovo i najnežnije dodirivanje sa sobom nosi rizik ubrzavanja katastrofe njihovog truljenja. Neće biti mnogo jogija u Engleskoj, jer će svega nekoliko osoba imati hrabrosti da se lati čak i prve od osam grana joge: jame. Mislim da ništa neće spasiti zemlju osim rata i revolucije, jer će jedino tada oni koji žele da prežive morati da misle i da deluju sami za sebe, u skladu sa svojim očajničkim potrebama, a ne nekim trulim konvencijama. Čak je i veština radnika gotovo nestala za samo jednu generaciju! Pre četrdeset godina bilo je malo toga što čovek nije mogao da uradi velikom britvom ili iglom za kosu; danas vam treba posebna sprava i za najtrivijalniji posao. Ko želi da postane jogi, mora poći dalje. Lege! Judica! Tace!

LLjjuubbaavv jjee zzaakkoonn,, lljjuubbaavv ppoodd vvoolljjoomm..

jjooggaa zzaa ggrruubbiijjaannee TTRREEĆĆEE PPRREEDDAAVVAANNJJEE.. NNIIJJAAMMAA..

ČČiinnii ššttoo ttii jjee vvoolljjaa ii ttoo nneekkaa bbuuddee ssaavv zzaakkoonn..

Tema mog trećeg predavanja je nijama. Nijama? Hm! Sada ću sa posebnim zadovoljstvom demonstrirati ograničenost čak i najplemenitijih pokušaja da se ove nesrećne sanskritske reči prevedu. Najpribližnije značenje nijame je "vrlina"! Bože pomozi nam! Mislim na vrlinu u originalnom etimološkom značenju reči, dakle na odliku muževnosti; odnosno, na odliku božanstva u najširem smislu. Ali pošto mi jamu prevodimo kao "kontrola", otkrivamo da ove dve reči uopšte nemaju isti odnos jedna prema drugoj, kao što ga imaju u originalnom sanskritu; jer prefiks "ni" u sanskritu daje značenje koje sve obrće naopako, u isto vreme proizvodeći efekat transcendentalne uzvišenosti. Nalazim da čak ne mogu ni da počnem da razmišljam o odgovarajućoj definiciji, premda savršeno znam šta Hindusi misle; ukoliko se neko dovoljan broj godina prožima orijentalnom mišlju, taj stiče duhovno razumevanje koje je sasvim nemoguće izraziti u terminima primenljivim na objekte intelektualnog razumevanja; stoga je bolje da se zadovoljimo rečima kakve jesu i da pređemo na praktične korake koje valja preduzeti da bi se ovladalo ovim uvodnim vežbama. Pažljivom slušaocu verovatno nije promaklo da sam u prethodnim predavanjima kombinovao maksimum pričanja sa minimumom informacija; to je deo mog obučavanja kao ministra u Kabinetu. Ali iz moje mentalne magle pomalja se da je jama, najšire shvaćena, uglavnom negativna u svojim efektima. Mi preprečujemo postojeći tok energije, kao što neko sabija vodopad u turbine da bi kontrolisao i usmeravao prirodnu gravitacionu energiju reke. Pre nego što potpuno napustimo temu jame, da nabrojimo nekoliko praktičnih zaključaka, koji slede iz naše premise da se ne sme dozvoliti ništa što bi moglo oslabiti ili razoriti lepotu i harmoniju. Društveni život bilo koje vrste potpuno isključuje ozbiljnu jogu; porodične obaveze su nespojive čak i sa elementarnim vežbama. Nema sumnje da će mnogi od vas reći: "Tako on to

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA GRUBIJANE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

12

vidi; neka govori samo u svoje ime; što se mene tiče, ja vodim svoju kuću i posao tako da sve ide kao podmazano." Eho odgovori... Sve dok ne počnete da vežbate jogu, ne možete ni zamisliti šta sve može da vas ometa. Većina prisutnih misli da može sedeti savršeno mirno; navodite mi primer umetničkih modela, kojima to uspeva i preko trideset i pet minuta, ali to nema veze sa jogom. Vi ne čujete kucanje sata; možda čak ne biste uočili ni rad pisaće mašine u sobi; ima ljudi koji bi mirno prespavali i vazdušni napad. Međutim, čim počnete da vežbate otkrićete, ukoliko te vežbe radite kako treba, da čujete zvuke koje nikada ranije niste primećivali. Postajete hipersenzitivni. Nema mira dok vas bombarduje pet borbenih grupa vaših spoljnih čula. Osetićete vazduh na svojoj koži otprilike istim intenzitetom kao što biste ranije osetili udarac pesnicom u lice. Verovatno je većina vas bila izvan kuće, u doba groteskno poznato kao tišina noći; sigurno se sećate da ste tada postajali svesni beskrajno malih pokreta svetlosti u tami i neuhvatljivih zvukova u tišini. Oni bi vas umirivali i prijali bi vam i nikada ne biste pomislili da bi mogli biti doživljeni kao oštar bol. Upravo to se zbiva u prvim mesecima joge i stoga je najbolje, pre nego što uopšte počnete, da se suočite sa činjenicom da vaš život morate trajno rasteretiti svih krupnijih uzroka nevolja. Pod jamom, zapravo, u najvećoj meri potpadaju praktični problemi, koji se tiču samog prihvatanja posla. Stvorivši teoretski najbolje uslove, morate se uhvatiti u koštac sa svakim novim problemom čim se pojavi i to najbolje što možete. Sada smo u boljem položaju da razmotrimo značenje nijame, ili vrline. Ono što čini nijamu, većini ljudi uopšte nije shvatljivo. Tu se radi o pozitivnim moćima, ali koje su latentne; njihov razvoj nije lako merljiv terminima kvantiteta i efikasnosti. Dok se penjemo od sirovog prema pročišćenom, od grubog ka prefinjenom, zalazimo u novu (na prvi pogled nam se čini neizmernu), oblast. Nemoguće je objasniti šta pod ovim mislim; kada bih umeo, vi biste to već znali. Kako objasniti prirodu uživanja u izvođenju teške figure na ledu osobi koja se nikada nije klizala? Istina, ona u sebi ima oruđa spremna za upotrebu; ali iskustvo, i samo iskustvo, čini je svesnom rezultata njihove upotrebe. Istovremeno, u okviru opšteg tumačenja joge, nije na odmet razjasniti na čemu se uzdižu vrhovi, koji proviruju iz oblaka ograničenja našeg intelektualnog razumevanja. Otkrio sam da je u razmišljanju o ovim stvarima veoma korisno upotrebiti jednu vrstu modela. Izuzetno vrednim smatram šematski prikaz univerzuma koji nam daju Astrologija i Drvo Života, posebno ako je poduprt i proširen Svetom Kabalom.9 Drvo Života je podložno beskonačnom grananju, ali nema potrebe da se upuštamo u sve aspekte koje ono odražava. Dovoljno je da na osnovu sunčevog sistema, onako kako ga zamišljaju astrolozi, sačinimo dijagram koji zadovoljava naše elementarne potrebe. Ne znam da li je prosečan učenik svestan da je u praksi značaj planete generalno baziran na filozofskoj koncepciji grčkih i rimskih bogova. Nadajmo se da je tako i nastavimo! ______________________________________________________________________________

9 Kabala (hebrejski - predanje), starohebrejska mistička doktrina i praksa, koja se dugo prenosila isključivo usmenim putem. Prvi pisani izvori potiču iz trećeg veka n. e., a temeljnim kabalističkim spisima danas se smatraju Sefer Jecirah (Knjiga Stvaranja) i Zohar (Knjiga Sjaja). U osnovi kabale je vrsta magijsko-meditativne prakse, u kojoj se barata raznim aspektima božanske sile. Te sile se, po kabalističkom učenju, ispoljavaju (emaniraju) u duhovnom i materijalnom kosmosu u vidu određenih energetskih sfera. Deset takvih sfera, jajoliko poređanih i međusobno povezanih 'stazama', čine Drvo Života. Ono simbolizuje makro i mikrokosmos, vezu duhovnog i materijalnog, odnosno božanskog i ljudskog sveta. (prim. ur.)

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

13

Planeta Saturn je u ovoj anatomiji kostur: to je kruta struktura na kojoj je izgrađen ostatak tela. Kojim moralnim kvalitetima ovo odgovara? Prva karakteristika vrline jedne kosti je njena rigidnost, otpornost na pritisak. Isto tako, nijama predstavlja pravila apsolutne jednostavnosti, pomoću kojih ćemo se upravljati u životu: trebaju nam neosetljivost, izdržljivost i strpljenje. Prosto je nemoguće za nekoga ko nije vežbao jogu da razume šta znači dosada. Znao sam jogije, ljude koji su čak i od mene bili veći sveci (ne! ne!), koji su u boci tražili spas od nepodnošljive dosade! Psihološka dosada je najakutnija agonija. Tenzija postaje grč; ništa više nije važno osim uteći od samonametnute prinude. Ali svaka nevolja može biti i pokretačka snaga. Sledeći kvalitet Saturna je melanholija; Saturn predstavlja tugu univerzuma; trans patnje tera nas da preduzmemo zadatak emancipacije. Ovo je podstičuća sila Zakona;10 rigidnost činjenice da je sve tuga pokreće na zadatak i održava na Putu. Sledeća planeta je Jupiter. Ona je po mnogo čemu suprotna Saturnu; predstavlja ekspanziju, dok Saturn predstavlja kontrakciju; Jupiter je univerzalna ljubav čiji je objekat ništa manje nego ceo univerzum. On jača moći Saturna i izvlači ga iz agonije; uspeh se ne zadržava za sebe, nego se deli sa svima; neko se može pomiriti sa sopstvenim neuspehom, ali niko ne može biti nedostojan univerzuma. Jupiter, takođe, predstavlja vitalan, kreativan, topao elemenat kosmosa. On ima Ganimeda i Hebu za svoje peharnike. Ogromna je i nedokučiva radost u Velikom Delu;11 tekovina transa, ili čak intelektualnog nagoveštaja radosti koju donosi, uverava jogija da njegov trud ima smisla. Jupiter sistematizuje iskustva; on je vladar sile Života; obične stvari preobražava u nebeske tvorevine. Zatim sledi Mars. Ova planeta predstavlja mišićni sistem; to je najniži oblik energije, pa i nijamu treba shvatiti sasvim bukvalno, dakle kao vrlinu koja čoveku omogućava da se suoči sa fizičkim teškoćama Velikog Dela i da ih savlada. Praktična poenta je da nema kvaliteta bez kvantiteta! Bez obzira koliko dugo vodu držite na 99° C, pod normalnim barometarskim pritiskom, ona neće proključati. Verovatno ću biti optužen za reklamiranje neke vrste pokretačke sile, govoreći o malom višku nečega što drugi nemaju, ali uveravam vas da za to nisam plaćen. Prebacimo se časkom na pranajamu, temu koju ću, nadam se, sledeći put cepidlačiti. Pretpostavimo da dišete tako da vaš udisaj, zadržavanje vazduha i izdisaj traju tačno jedan minut. To je prilično teško za većinu ljudi, ali ne mora biti dovoljno za određeno jogičko postignuće. Tek kada budete dovoljno dugo pokušavali (pri čemu vam niko ne može reći koliko je to "dovoljno dugo"), znaćete kada će zvono zazvoniti. Moguće je da određeni fenomen započne već na šezdeset i četiri sekunde, ali vama su pluća skoro eksplodirala u prvih šezdeset; ipak, vi težite ovoj dodatnoj energiji, bez koje ne možete postići očekivani nivo.

______________________________________________________________________________ 10 Kroli misli na Zakon Teleme (prim. ur.). 11 Veliko Delo (opus magnum), alhemijski termin koji označava svekolike prirodne i duhovne procese stvaranja, sjedinjavanja i prevazilaženja. Osnovni stadijumi tog procesa su: crna masa (massa confusa), koja simbolizuje neorgansku prirodu; zelenjenje (viriditas), stadijum organske materije; beljenje (albedo), razumom prožeta organska materija, odnosno čovek. Ovde na scenu stupa alhemičar (mag, mistik), koji srebru (argentum - simbol razuma) dodaje so (salt - simbol mudrosti) i sumpor (sulphur - simbol volje), da bi dobio živu (argentum vivum -simbol svesti). Živa se u alhemijskom postupku dalje zagreva (simbol alhemičarevog introspektivnog rada na sebi), sve dok se ne dobije zlato (aurum - simbol prosvetljenog čoveka). To je stanje misteriozne sjedinjenosti (mysterium coniunctionis), spajanje individualnog sa božanskim duhom, kojim se Veliko Delo završava. (prim. ur.)

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA GRUBIJANE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

14

Ovo je samo jedan primer teškoća koje iskrsavaju sa svakom vežbom. Mars je i više od toga; to je plamteća energija strasti, muški kvalitet u svom najnižem smislu; on je luda hrabrost i ne smeta mi da vam priznam da je jedna od najvećih prepreka sa kojom sam se najčešće borio, bila strah od ludila. Ovo posebno važi za fenomene koji bi, ako bi se hladnokrvno zabeležili, zaista tako izgledali. A nijama Marsa je nemilosrdni bes koji se potsmeva smrtonosnim ranama dok umire.

"... ljutiti lord od Kolonseja Oborio ga je na zemlju, I smejao se u samrtnim mukama što njegovo sečivo Tako dobro uzvrati smrtonosni ubod."

Sledeće nebesko telo je središte svega. Sunce je srce sistema; ono sve dovodi u harmoniju, sve napaja energijom, sve dovodi u red. Izvor je odvažnosti i energije koja je u osnovi svih ostalih oblika kretanja, i upravo zbog toga ono je u sebi mirno. Ono je zvezda od koje sve planete potiču; oko nje se kreću, ka njoj teže. Nijama Sunca je centralizacija sposobnosti, njihova kontrola i njihova motivacija. Ono nije samo srce, već i mozak sistema; ali ono nije misleći mozak, jer se sve misli rastaču u lepoti i harmoniji uređenog pokreta. Na redu je planeta Venera. U njoj, po prvi put, dolazimo u dodir sa delom naše prirode koja je podjednako bitna, iako je do sada bila zanemarena zbog naše preokupiranosti aktivnijim kvalitetima. Venera je na nižem nivou od Jupitera, ali mu nalikuje, odnoseći se prema njemu u velikoj meri kao Mars prema Saturnu. Po prirodi je srodna Suncu i može se smatrati ispoljenjem lepote i harmonije. Venera je Izida, Velika majka; Venera je sama Priroda; Venera je ukupnost svih mogućnosti. Nijama koja odgovara Veneri je jedna od najvažnijih, ali i jedna od najtežih za dostizanje. Rekoh da je ona ukupnost svih mogućnosti i zamoliću vas da se prisetite šta sam ranije rekao prilikom određenja Velikog Dela. Cilj jogija je da sve ono što on jeste sjedini sa svim onim što on nije i da shvati da su ono što on jeste i ono što nije identični. Stoga ne možemo da sitničarimo i biramo u našoj jogi. U Knjizi Zakona, I.22, zapisano je: "Neka se ne pravi razlika među vama između bilo koje stvari i neke druge stvari; jer iz toga sledi povreda." Venera predstavlja ushićeno prihvatanje sveukupnog iskustva, ali i transcendentalno sažimanje svakog posebnog u jedno univerzalno iskustvo. O da, usput budi rečeno, ne zaboravite ovo. U određenom smislu Venera predstavlja taktičnost. Mnogi problemi sa kojima se jogi susreće ne mogu se savladati intelektom, ali zato ustupaju pred učtivošću. Naša sledeća planeta je Merkur i nijama koja joj odgovara je brojna i raznovrsna, kao uostalom i kvaliteti samog božanstva po kojem je nazvana. Merkur je Reč, najviši Logos; on je direktan posrednik među suprotnostima; on je elektricitet, veza sa životom, sam jogički proces, njegovo sredstvo i njegov kraj. Ipak, on je u sebi indiferentan prema svim stvarima, kao što je električna struja indiferentna prema značenju poruke koju prenosi. Najvažnije forme nijame koja odgovara Merkuru mogle bi se lako izvesti iz onoga što sam već rekao, ali u tehnici joge ova planeta simbolizuje prefinjenost metoda koji je, samo zato što je krajnje indiferentan, beskrajno adaptibilan na sve probleme. On je snalažljivost i dovitljivost koja nam pomaže u teškoćama; on je mehanički sistem, simbolizam koji pomaže ljudskom umu jogija da spozna ono što dolazi.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

15

Ali ovde se mora napomenuti da je Merkur, zbog potpune ravnodušnosti prema svemu (a ta je misao - kad stignete dovoljno daleko - samo prva tačka mudrosti), potpuno nepouzdan. Jedna od najstrašnijih opasnosti Puta je to što morate verovati Merkuru, iako ste sigurni da ćete biti prevareni. Ukoliko bih ovo uopšte mogao da objasnim, učinio bih to tako što bih tvrdio da je - pošto je svaka istina relativna - istina zapravo laž. U određenom smislu Merkur je veliki neprijatelj; on je um, a mi smo se poduhvatili da ga osvojimo. Poslednja od sedam svetih planeta je Mesec. On predstavlja celinu naše ženske strane, pasivni princip, ali veoma različit od Venerinog, jer Mesec odgovara Suncu u meri u kojoj Venera odgovara Marsu. Za razliku od Venere, on je sasvim pasivan i univerzalan u jednom drugom smislu. Mesec je najviši i najniži; Mesec je aspiracija, veza čoveka i Boga; on je najviša čistota: devica Izida, devica majka Izida; ali on je, na drugom kraju skale, simbol samoga smisla, pravi instrument registrovanja fenomena, nesposoban za diskriminaciju, nesposoban za izbor. Nijama koja odgovara njegovom uticaju je, pre svega, taj kvalitet težnje, ta očigledna čistota koja odbija sjedinjenje sa bilo čime što je manje od Svega. U grčkoj mitologiji boginja Meseca, Artemida, je devica; ona je ustupala jedino pred Panom.12 Evo jedne naročite pouke: dok napreduje, jogiju se nude magične moći (učitelji ih zovu sidi); ako prihvati najmanju od njih - ili najveću - izgubljen je. Druga strana Mesečeve nijame je zapanjujući razvoj senzibilnosti, koji uznemiruje jogija. To jeste pomoć i ohrabrenje, ali i nepodnošljiva smetnja; to može biti najveća prepreka sa kojom se suočava ljudsko biće, koje je kroz vekove evolucije vaspitavano da svoju celokupnu svest prima jedino putem čula. Pored toga, preterana senzibilnost nas najteže pogađa zato što se direktno meša u tehniku našega rada; mi, uprkos svemu, stalno stičemo nove moći i svaki put kada se to desi moramo da pronađemo način da njihovu pakost svedemo na najmanju moguću meru. Ali, kao i u prethodnim slučajevima, lek i oboljenje potiču od iste stvari; postojana čistota težnje omogućuje nam da savladamo sve ove teškoće. Mesec je sidro našeg rada. Znanje i Razgovor Svetog Anđela čuvara omogućuje nam da nadvladamo - u skladu sa trenutkom - u svako vreme i na sve načine. Postoje još dve planete, koje se ne ubrajaju među sedam svetih. Neću reći da su one bile poznate starima i namerno skrivane, premda mnogo toga u njihovim spisima sugeriše da je tako. Mislim na planetu Uran i na Neptun. Kakvogod da je bilo znanje starih, u najmanju ruku je sigurno da su ostavili praznine u svom sistemu. Ove dve planete, zajedno sa novootkrivenim Plutonom, popunjavaju ove praznine, upravo kao što hemijski elementi otkriveni u poslednjih pedeset godina popunjavaju praznine u Mendeljejevom periodnom sistemu elemenata. Uran reprezentuje najviši oblik istinske volje i čini se prirodnim što se ne svrstava među sedam svetih planeta, s obzirom da je istinska volja sfera koja ih transcendira. "Svaki čovek i svaka žena je zvezda." Uran definiše orbitu zvezde, vaše zvezde. Ali Uran je dinamičan, eksplozivan; astrološki rečeno, ne pomera se u orbiti; on ima svoj sopstveni put. Zato je otkriće istinske volje prva i poslednja nijama koja odgovara ovoj planeti. Ovo je najsvetije tajno znanje; svako od vas mora za sebe da ovlada obimom i kvalitetom Urana. To je najvažniji zadatak jogija, jer bez toga ne može imati pojma ni ko je, niti gde se zaputio. Još je udaljeniji i slabiji uticaj Neptuna. Ovde imamo nijamu beskrajne delikatnosti, duhovne intuicije koja je daleko, daleko od bilo kog ljudskog kvaliteta. U ovom svetu sve je fantazija; zadovoljstva su neograničena, ali bezbrojne su i opasnosti. Istinska nijama Neptuna je sposobnost mašte, senka dalje prirode bezgranične svetlosti. ______________________________________________________________________________

12 Svim - nap. prev.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA GRUBIJANE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

16

Neptun ima još jednu funkciju. Jogi koji razume uticaj ove planete i prilagođava mu se, imaće smisao za humor, koji je njegov najbolji čuvar. Neptun je, da tako kažemo, na prednjoj liniji; pomoću njega se prilagođavamo teškoćama i mukama; na pitanje novajlije: "Šta stoji iza svega?", treba, mrtav ozbiljan, odgovoriti: "Miševi."13 Pluton je najudaljeniji stražar; o njemu nije mudro govoriti. ... Nakon ove mračne i zlokobne izjave, moglo bi se sakupiti dovoljno smelosti i upitati: zašto nije mudro govoriti o Plutonu? Odgovor je dubokouman: zato što se o njemu ništa ne zna. Ali, to jedva da je i važno; bilo nam je sasvim dovoljno nijame za jedno veče! Valjalo bi sada ukratko sumirati ono što smo naučili o jami i nijami. U određenom smislu ova prva dva segmenta su logična moralna priprema za tehniku prave joge. To su, nasuprot taktičkim, strateške dispozicije kojima aspirant mora ovladati. Tek tada može da pokuša nešto ozbiljnije od, da ih tako nazovemo, vežbi pet prstiju, kako bi mogli nazvati novajlijski trening položaja, vežbe disanja i koncentracije, dakle segmenti za koje oni površni samouvereno predpostavljaju da čine ovu veliku nauku i veštinu. Videli smo da je drsko i nepraktično izložiti gotova pravila za ono što treba činiti. Nama je potrebno da stvari tako uredimo, da smo slobodni da uradimo bilo šta što može postati neophodno i korisno, dozvoljavajući pri tom razvoj onih paranormalnih moći, koje nam omogućavaju da sprovodimo naše planove onako kako se oni javljaju na promenljivoj traci događaja. Onima koji bi ipak hteli da čuju od mene i praktičan savet, mogu da kažem: ukoliko ste vezani za Englesku, možda ćete, uz malo sreće, uspeti u izolovanoj kućici, daleko od puteva, uz pomoć sluge koji je već dobro uvežban da izađe na kraj sa neočekivanim nevoljama koje mogu iskrsnuti. Onaj ko je dovoljno disciplinovan može sasvim zadovoljavajuće da napreduje i u nepovoljnim okolnostima. Ali protiv ovoga može biti predočeno da čovek mora uzimati u obzir i nevidljive sile. Kada jednom počnete, dešavaju se potpuno nemoguće stvari. Nije preporučljivo započeti ozbiljnu jogu, ukoliko niste u zemlji u kojoj je klima blaga i gde vazduh nije zagađen smradom civilizacije. Izuzetno je važno, osim ako niste veoma bogati, pronaći zemlju u kojoj stanovnici razumeju način života jogija, saučestvuju u njegovim vežbama, poštuju aspiranta, nenametljivo mu pomažu i štite ga. U takvim okolnostima, potreba za jamom i nijamom nije toliko naglašena. Postoji, takođe, nešto iza svih ovih praktičnih detalja što se teško može objasniti bez onih misterioznih pretpostavki, za koje smo, međutim, već na početku odlučili da izbegavamo. Evo o čemu se radi: čovek stiče osećanje - sasvim iracionalno osećanje - da su dato mesto ili dati metod ispravni ili pogrešni za određenu svrhu. Prisnost je slična onoj kao kad mačevalac uzima neisprobano oružje: ono mu ili leži u ruci ili ne. To se ne može objasniti, niti se o tome može raspravljati. Mogu samo reći da mi je veoma žao, ali ova posebna činjenica će vas najdirektnije pogoditi čim počnete i ne vidim zašto bi nam misteriozne pretpostavke, na kojima se zasniva njeno prihvatanje, više smetale nego u slučaju bilo kog predmeta ili smisla koji, konačno, počivaju na podjednako nejasnim i nedokučivim osnovama. ______________________________________________________________________________

13 "What made that 'ole?" - neprevodiva igra reči: ako se proguta prvi glas, 'whole' (ceo, sav) može biti i 'hole' (rupa); (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

17

Tretirao sam jamu i nijamu veoma dugo jer je njihova važnost bila umnogome potcenjena, a njihova priroda potpuno pogrešno shvaćena. One definitivno potpadaju pod magijsku praksu, sa jedva malo primese mistične arome. Njihova prednost je u tome što ih možemo praktikovati i pomoću njih razvijati sebe i u podneblju gde je tehnika joge nemoguća u svim svojim praktičnim aspektima. Slučajno, zemlja u kojoj je čovek nastanjen, to jest, uslovi u kojima je od rođenja su jedini u kojima se mogu vežbati jama i nijama. Ne možete izbeći svoju karmu. Morate da steknete pravo da se posvetite jogi na valjan način, tako što će to posvećivanje biti nezaobilazan strupanj u ispunjavanju vaše istinske volje. U Hindustanu čoveku nije dopušteno da postane sanjasin - pustinjak - dokle god ne ispuni dužnosti prema sopstvenoj sredini - dajte Cezaru što je Cezarovo, pre nego što date bogu ono što je božje. Jao onome nedonoščetu koje pokuša da iskoristi slučajnost rođenja i, prkoseći zovu dužnosti, iskrade se da bi buljilo u prazan zid u Kini! Jama i nijama su problematični stadijumi joge jer se ne mogu objasniti u terminima nekog programa za školarce. Niti se pubertetskim trikovima mogu izbeći dužnosti koje donosi sazrevanje. Čini što ti je volja i to neka bude sav zakon. Radujte se, istinski ljudi, što je ovo tako! Jer, jamom i nijamom se stiču rezultati koji ne samo da će pripremiti aspiranta za aktuelnu bitku, nego će ga i uvesti u red pojava koje se iz ovog položaja još ne mogu predvideti; njihov će ga udar pripremiti za prvi kritičan rezultat praktikovanja joge, za užasan šok potpunog sunovrata njegovog uma.

LLjjuubbaavv jjee zzaakkoonn,, lljjuubbaavv ppoodd vvoolljjoomm..

jjooggaa zzaa ggrruubbiijjaannee ČČEETTVVRRTTOO PPRREEDDAAVVAANNJJEE.. AASSAANNAA II PPRRAANNAAJJAAMMAA..

TTEEHHNNIIKKAA VVEEŽŽBBAANNJJAA JJOOGGEE..

ČČiinnii ššttoo ttii jjee vvoolljjaa ii ttoo nneekkaa bbuuddee ssaavv zzaakkoonn..

Prošle nedelje rastali smo se sa osećanjem da smo slomili kičmu našem poslu. Rešili smo se loših manira, loših supruga i lošeg vremena. Udobno smo se smestili na suncu i niko nas ne uznemirava. Nemamo čime da se bavimo osim našeg zadatka. U ovako srećnom stanju možemo korisno provesti vreme razmatrajući naš sledeći korak. Prisetimo se, najpre, da smo odlučili da je kvintesencija zadatka koji smo preduzeli da ukinemo razdvojenost. "Napravite mesta za mene," viče persijski pesnik - nije Omar Kajam - kojega je preveo kolega Ficdžerald,14 a čije ime sam zaboravio, "Napravite mesta za mene na tom divanu na kojem nema mesta za dvoje" - izvanredna proročka anticipacija luksuznog stančića. Treba da sjedinimo subjekat i objekat svesti u ekstazi koja ubrzo prelazi, kao što ćemo kasnije otkriti, u mnogo uzvišenije stanje ravnodušnosti, a zatim da ukinemo razdvojenost i jednog i drugog. Ovo očigledno rezultira novim razdvojenostima - čovek bi skoro mogao reći i koktel-zabavama15 - koje stalno rastu dok ne postignemo beskonačnost i, kroz njihovo ukidanje, zadobijemo naše originalno Ništa. Ipak, da li je to identično sa originalnim Ništa? Da i Ne! Ne!

______________________________________________________________________________ 14 Edvard Ficdžerald (Edward FitzGerald, 1809-1883), engleski pisac koji se najviše proslavio prevođenjem stihova persijskog naučnika i pesnika Omara Kajama na engleski. 15 Neprevodiva igra reči: 'party' znači deo, stranu, ali i zabavu (prim. prev.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA GRUBIJANE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

18

Ne! Hiljadu puta ne! Jer, omogućivši originalnom Ništa da se manifestuje u svim pozitivnim terminima, mi smo time predupredili sve njegove mogućnosti da načini neku pakost. S obzirom da je naš zadatak tako savršeno jednostavan, nećemo tražiti pomoć od podlih rišija i sanjasina. Nećemo se obratiti za instrukcije bodisatvama koje žvaću betel,16 ni gomili zastarelih arahata. Kao što smo rekli u prvom broju prvog toma Equinox-a:

"Mi se ne oslanjamo Na Devicu ili na goluba; Naš metod je nauka, Naš cilj je religija."

Biće dovoljan naš zdrav razum, vođen iskustvom koje se zasniva na posmatranju. Videli smo da je proces joge sadržan u svakom fenomenu egzistencije. Sve što treba da uradimo je da ga svesno proširimo na proces misli. Pošto misao ne može postojati bez kontinuirane promene, sve što treba da uradimo je da sprečimo da se promena dogodi. Svaka promena uslovljena je vremenom, prostorom i drugim kategorijama; bilo koji postojeći objekat mora biti podložan opisu pomoću sistema koordinatnih osa. Jednom prilikom, na terasi kafea Kod dva Magota, bilo je neophodno objaviti celu doktrinu joge u najsažetijoj mogućoj formulaciji, "sa zapoviješću, s glasom arhanđelovijem i s trubom Božjom" (Prva poslanica Solunjanima, četvrta glava, šesnaesti stih). Ja to učinih. "Sedi mirno. Zaustavi misli. Ćuti. Izađi napolje!" Prve dve instrukcije sadrže celu tehniku Joge. Poslednje dve su toliko uzvišene da bi bilo neodgovarajuće razmatrati ih u okviru ovog početnog stadijuma. Smisao naredbe "sedi mirno" je da spreči sve telesne stimulanse sposobne da u svesti kreiraju pokret, dok je naredba "zaustavi misli" njeno proširenje na sve mentalne stimuluse. Ovde nije neophodno da se bavimo problemom odvojenog postojanja ovih nadražaja. U majmanju ruku je očigledno da mnogi mentalni procesi izrastaju iz fizičkih, stoga proverom tela već ostvarujemo izvestan napredak na putu. Dopustite mi da za trenutak načinim digresiju i razjasnim jedan nesporazum, koji će se zasigurno pojaviti u svakom anglo-saksonskom umu. Među najgorim nasleđima besplodne škole mistike je odvratna konfuzija misli proizašla iz ideje da telesne funkcije i nagoni imaju neke moralne implikacije. Ovo je brkanje nivoa. Nema istinske razlike između dobra i zla. Jedino pitanje koje se pojavljuje je ono o pogodnosti bilo koje predložene operacije. Sva moralna i religijska starudija koja se nakupila tokom vekova mora biti odbačena pre nego što se pokuša joga. Prerano ćete saznati šta znači činiti nešto pogrešno; prema našoj tezi, svako delovanje je pogrešno. Bilo koji čin je samo relativno ispravan i to u meri u kojoj nam pomaže da okončamo celokupan proces akcije. Relativno korisne radnje su stoga one koje doprinose kontroli, ili 'vrlini'. Međutim, prilikom njihove klasifikacije nije se vodilo računa o teškoćama i troškovima, pa su razvrstane u klase prevelikog obima i najvećeg stepena složenosti; zapravo, do te mere su zamršene da vas i samo proučavanje naziva različitih sistema može ošamutiti do kraja vaše inkarnacije. Pokušaću da pojednostavim. Dva glavna naslova su: ______________________________________________________________________________

16 Indijska biljka (piper betle), čiji se listovi žvaću zajedno sa jednom vrstom oraha (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

19

(a) asana, koja se obično prevodi kao 'stav, položaj', i (b) pranajama, koja se obično prevodi kao 'kontrola daha'. Ovi prevodi su, kao i obično, savršeno pogrešni i neadekvatni. Stvarni cilj asane je takva kontrola mišićnog sistema, svesti i nesvesnog, koja sprečava bilo kakvu poruku iz tela da stigne do uma. Asana se tiče statičkog, dok je pranajama kontrola dinamičkog aspekta tela. Ima u ovoj situaciji nečeg pomalo paradoksalnog. Cilj joge je zaustavljanje svih procesa, uključujući i nju samu. Ali za jogija nije rešenje da se ubije, jer bi time uništio kontrolu i oslobodio energije koje proizvode bol. Ne možemo se upustiti u metafizičku diskusiju o tome šta se to kontroliše, jer ćemo pre nego što saznamo gde smo, poludeti od hipoteza o duši. Hajde da zaboravimo sve ove gluposti i odlučimo šta da činimo. Videli smo da prekidanje procesa egzistencije aktom nasilja samo oslobađa neželjene elemente. Ako želimo mir u Dartmuru, ne otvarajmo vrata zatvora.17 Treba da zasnujemo rutinu. Šta je rutina? Rutina je ritam. Ako želite da spavate, vi se oslobađate nepravilnih, neočekivanih zvukova. Zbog toga je poželjna uspavanka: gledate ovce kako prolaze kroz kapiju, ili glasače na biračkom mestu. Kad se naviknete, pravilan rad motora voza ili parobroda vas umiruje. Postepenim usporavanjem moramo da učinimo funkcije tela toliko pravilnim, da postanemo nesvesni njihovog rada. Razmotrimo prvo problematiku asane. Moglo bi se pomisliti da ništa nije više umirujuće od ljuljanja ili nežne masaže. U izvesnom smislu i do izvesne tačke to je zaista tako. Ali aktivnost ne može biti nastavljena jer se rađa umor i pre ili kasnije telo protestvuje tonjenjem u san. Zato, mi moramo na samom početku odlučiti da svedemo ritam tela na minimum. Ne znam da li je filozofski odbranjivo i logički opravdano izlagati principe asane onako kako se oni pojavljuju u našoj praksi. Moramo se otrgnuti od lančanih silogizama i okrenuti se empirizmu eksperimenta, verujući da ćemo jednog dana biti u stanju da se vratimo nazad, od uočenih činjenica ka koherentnoj metafizici. Poenta je u tome što sedeći mirno u jednostavnom i doslovnom smislu reči, telo naposletku odgovara na preklinjanje tog velikog mahatme, Herija Lodera:18 "Prekini sa golicanjem, Džok!" Približimo li se detaljima asane, odmah se suočavamo sa odbojnom gomilom hindu pedanterije. Zbog toga se stalno vraćamo tradicionalnom duhovnom stavu pokojne kraljice Viktorije. Jedine asane za kojima postoji najšire interesovanje jesu one o kojima uopšte neću govoriti, jer nemaju ništa zajedničko sa visokoumnom vrstom joge koju predstavljam ovoj odabranoj publici. Trebalo bi da pocrvenim kada bih uradio drugačije. Ko uopšte želi da zna nešto o onim smešnim položajima? Ako ima išta zabavnog u tome, to je sigurno njihovo otkrivanje. Ipak, ako počnete sa problemom kako postaviti jedno uz drugo zadnju stranu vaše glave i ramena i zadnju stranu glave i ramena druge osobe, priznajem da će uspeh proizvesti izvesno zadovoljstvo.19 ______________________________________________________________________________

17 Dartmur (Dartmoor) je slabo naseljena visoravan u oblasti Devon, jugozapadna Engleska, danas nacionalni park koji se prostire na 945km2. Zatvor koji Kroli spominje nalazi se kraj Prinstauna (Princetown) i osnovan je još početkom prošlog veka, za zarobljenike iz ratova sa Napoleonom. Od 1850. je glavni kazneno-popravni centar Engleske za najteže prestupe. (prim. ur.) 18 Sir Harry Lauder (1870-1950.), škotski komičar i pevač, koji se po mjuzikholovima i varijeteima engleskog govornog područja proslavio svojim pesmama u stilu tradicionalne škotske muzike. Ostao je upamćen po mnogobrojnim dobrotvornim koncertima za vreme I svetskog rata, zbog čega je i stekao plemićku titulu 1919. godine. (prim. ur.) 19 U koitusu, naravno (ur. engl. izdanja).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA GRUBIJANE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

20

Ali mislim da je ovo uglavnom taština i da nema nikakve veze, kao što ranije rekoh, sa onim o čemu pokušavamo da govorimo. Vrednost različitih položaja koje preporučuju učitelji joge uglavnom zavisi od hindu anatomije i mističnih teorija o terapeutskim i traumatološkim osobinama, koje se pripisuju različitim delovima tela. Ukoliko, na primer, ovladate nervom udana, možete da hodate po vodi. Ali ko, do vraga, želi da hoda po vodi? Plivanje je mnogo zabavnije. (Ja ne trpim ajkule, raže, sipe i električne jegulje. Takođe turiste, lepotice koje se kupaju i gospodina Lenzberija.20) U drugom slučaju, zamrznite vodu i plešite na njoj! Izgleda da se največi deo hindu nastojanja sastoji u otkrivanju najtežih mogućih načina da bi se postigao najnepoželjeniji kraj. Kada počnete da se vezujete u čvor, otkrićete da su neki položaji mnogo teži i nepogodniji od drugih; ali to je samo početak. Ako se zadržite u bilo kom položaju dovoljno dugo, dobićete grč. Zaboravio sam tačnu statistiku, ali koliko se sećam, mišićno naprezanje čoveka koji mirno spava u krevetu dovoljno je da podigne četrnaest slonova na sat u stratosferu. Sve u svemu, radi se o nečemu u šta se veoma teško može poverovati, makar i samo zato što sam nisam poverovao. Zašto onda da se mučimo birajući neki posebno sakralan položaj? Najpre, mi želimo da budemo staloženi i opušteni. Posebno želimo da budemo u mogućnosti da u tom položaju izvodimo pranajamu, ukoliko ikada stignemo do stadijuma u kojem ćemo pokušati sa tom vežbom. Stoga možemo formulisati (grubo govoreći) poželjne uslove za položaj: 1. Želimo da budemo u pogodnoj ravnoteži. 2. Želimo da su nam ruke slobodne. (One se koriste u nekim vežbama pranajame.) 3. Želimo da su nam organi za disanje u najprirodnijem mogućem položaju. Ako uspete da se oduprete potpuno nebitnim idejama koje mogu da vas odvedu na pogrešan kolosek - kao što je maštanje da ćete se približiti nekom božanstvu ili svetom čoveku ukoliko usvojite njihove tradicionalne položaje, i ako se uzdržite od puritanske gnusnosti da je dobro samo ono što vas dovoljno povređuje, trebalo bi da na osnovu do sada rečenog budete sposobni da sami pronađete, uz malo eksperimentisanja, neke položaje koji odgovaraju navedenim uslovima. Mnogo više bih voleo da je tako, nego da u meni tražite neki čarala-varala autoritet. Ja nisam puka sahib sa štapom za svinje - čak ni iz Pune - da britansku javnost obmanjujem svojim hm-hm koještarijama. Bolje je da sami 'pogrešite' i naučite nešto iz svojih grešaka, nego da čujete od učitelja šta je 'ispravno' i ugušite svoju inicijativu i sposobnost za učenjem. Međutim, potpuno je u redu da imate neku ideju o onome što se zbiva kad sednete da vežbate. Dozvolite mi da za trenutak načinim digresiju i vratim se na ono što sam rekao u svom udžbeniku magike o formuli IAO.21 Ova formula pokriva celokupno učenje. Počinjete sa divnim osećanjem, kao u deteta koje je dobilo novu igračku; zatim vam postane dosadna i pokušate da je razbijete.

______________________________________________________________________________ 20 Krolijeva aluzija odnosi se na Džordža Lenzberija (George Lansbury, 1859-1940.), čuvenog aktivistu i lidera Laburističke partije, osnivača Dejli Heralda (Daily Herald). Ostao je zapamćen po uspesima u socijalnoj zaštiti najsiromašnijih, kao i po otvaranju londonskih parkova za igru i Krivudavog jezera u Hajd parku za kupanje. (prim. ur.) 21 IAO - formula vrhovnog boga gnostika, nastala od inicijala egipatskih božanstava Izis, Apofis i Oziris (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

21

Ali ako ste mudro dete, imaćete prema njoj naučni pristup i nećete je razbiti. Prolazeći kroz stadijum dosade, vi iz paklenih muka idete ka uskrsnuću, kada igračka postaje bog; objavljujući vam svoje najdublje tajne, postaje živi deo vašeg života. Nema više sirovih, divljačkih reakcija uživanja i bola. Novo znanje je usvojeno. Tako je i sa asanom. Izabrani položaj vas privlači; samozadovoljno predete. Kako ste pametni bili! Kako li samo vaš položaj odgovara svim uslovima! Skroz se topite od sentimentalnosti. Znam učenike koji su bili toliko zaluđeni da su štedeli u lepim mislima o svom Učitelju! Potpuno je jasno da ovde nešto nije u redu. Srećom Vreme, veliki iscelitelj, kao i obično radi svoj posao; ono ne uzima slobodne vikende i ne zaustavlja se da bi se sebi divilo; Vreme samo nastavlja pravo dalje. (Neki Veliki Mislilac jednom je rekao: "Vreme maršira dalje." Kakvo blaženstvo od fraze!) Posle kraćeg vremena zaboravljate sve prijatnosti i ne bi baš bilo učtivo kada bih vam predočio šta ćete misliti o Učitelju. Premda ste počeli u očito najudobnijem položaju, prva stvar koju ćete najverovatnije primetiti je tendencija da se taj položaj promeni bez vašeg znanja. Na primer, ako sedite u položaju 'bog' sa skupljenim kolenima,22 za nekoliko minuta otkrićete da su se ona blago razdvojila, a da vi to niste zapazili. Frojd bi nesumljivo smatrao da to, u skladu sa infantilnim seksualnim teorijama, treba pripisati instinktivnoj ozlojeđenosti. Nadam se da me niko ovde neće gnjaviti sa tom vrstom ogađenih besmislica. Sada je neophodno, u nameri da održimo položaj, da na njega obratimo pažnju. To znači: postaćete svesni vlastitog tela na načine na koje ga niste svesni kada ste preokupirani nekom mentalnom, ili nekom čisto fizičkom aktivnošću, kao što je trčanje. Na prvi pogled zvuči paradoksalno, ali naporna vežba, mada daleko od koncentracije pažnje, uklanja telo kao prepreku. To je zato što vežba ima svoj sopstveni ritam; a, kao što rekoh, ritam je pola puta uz liticu do Tišine. Dobro, dakle; u relativnoj mirnoći tela, učenik postaje svestan sićušnih zvukova koji ga ne uznemiravaju u njegovom običnom životu. U najmanju ruku ne onda kada je njegov um okupiran stvarima od interesa. Počećete da se vrpoljite, da se češkate, da kašljete. Sasvim je moguće da vam disanje pravi smicalice. Svi ovi simptomi moraju se suzbiti. Taj proces je izvanredno težak; kao i svi drugi oblici suzbijanja i ovaj vodi strahovitom preuveličavanju fenomena koji se žele suzbiti. Postoje brojni sitni trikovi poznati većini naučnika iz njihovih studentskih dana, od kojih su neki primenljivi i na jogu. U izdržljivosti, na primer - kao što je držanje tega ispruženom rukom - možete pobediti čak i jačeg od sebe; ako pratite svoju ruku, verovatno ćete se umoriti za minut; ali ako odlučno fiksirate svoj um na nešto drugo, možete izdržati pet ili deset minuta, ili čak duže. To je pitanje odnosa aktivnog i pasivnog; kad asana počne da vam dosađuje, dosadujte i vi njoj; suprotstavite pasivnoj misli ublažavanja iritacije i uznemiravanja aktivnu misao kontrolisanja sićušnog mišićnog pokreta. Ne verujem da za ovo postoje bilo kakva pravila koja bi vam bila od koristi. Možete isprobati bezbroj znanih trikova, ali još je bolje - kao i u slučaju položaja - ako iznađete sopstvene. Pomenuću samo jedan: zavrnite jezik unazad ka resici, a u isto vreme neka vam oči konvergiraju ka zamišljenoj tački u centru čela. Razne vrste svetosti su pripisane ovom položaju, ali postoje i bezbrojni presedani od strane najpoštovanijih božanstava. Molim vas, zaboravite sve te besmislice! ______________________________________________________________________________

22 Sedeći položaj u kojem su prikazivani staroegipatski bogovi (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA GRUBIJANE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

22

Prednost je jednostavno u tome što je vaša pažnja prisiljena da zadrži nezgodan položaj. Postajete svesniji relaksacije ranije nego inače i time pokazujete ostatku tela da ne vredi da vas uznemirava svojim nadražajima. Ali, nema pravila. Rekao sam da nema, i nema. Međutim, ljudski um je toliko lenj i bezvredan da instinktivno traži neku smicalicu kako bi izbegao težak i naporan rad. Ovi trikovi mogu biti od pomoći, ali mogu i da ometaju; na vama je da otkrijete koji su dobri a koji loši, kao i da odgovorite na sva druga pitanja. Sve to na kraju izlazi na isto. Postoji samo jedan način da se telo umiri na duge staze, a to je da se zadrži mirnim. Valja biti uporan. Nadražaji se razvijaju u ekstremnu agoniju. Svaki pokušaj da se ublaže uništava vrednost vežbe. Moram posebno upozoriti aspiranta na opasnosti racionalizacije. Poznajem ljude koji su bili toliko beznadno nerazumni da su racionalisali. Oni su razmišljali: "A, dobro, ovaj položaj nije pogodan za mene, kao što sam mislio. Napravio sam pravu zbrku od položaja ibisa; sada ću morati da pređem na položaj zmaja." Ali ibis se održao kroz vekove na jednoj nozi i tim položajem stekao božanstvenost; ako pređete na zmaja, on će vas progutati. Ljudska priroda je izgleda toliko izopačena da se najakutnija agonija pojavljuje nadomak uspeha. Setite se Galipolja! Sklon sam da verujem da je nepodnošljiv bol simptom za približavanje kritičnoj tački. Verovatno ćete pitati šta znači 'nepodnošljiv'. Odgovoriću vam grubo: "Saznajte sami!" Ali, da biste ipak stekli predstavu, ne toliko lošu, o čemu se radi, reći ću vam da mi je u poslednjim mesecima vežbanja često trebalo deset minuta (na završetku vežbe) da ispravim levu nogu. Obema rukama bih uzimao članak i opuštao ga od grča milimetar po milimetar. Na ovoj tački muzika počinje da svira. Sasvim iznenada bol prestaje. Neopisivo osećanje olakšanja obuzima jogija - zapazite da ga više ne zovem 'učenik' ili 'aspirant' - i on postaje svestan veoma čudne činjenice. Nije mu samo položaj zadavao bol, već su i svi ostali telesni osećaji koje je ikada iskusio po prirodi bolni; konačno shvata da se bol stalno obnavlja neprekidnim skakanjem pažnje sa jednog telesnog procesa na drugi. Najzad je opušten jer je, po prvi put u životu, postao stvarno nesvestan tela. Život je bio beskonačna patnja; a sada, barem što se ove posebne asane tiče, kuga je stišana. Osećam da nisam uspeo da vam prenesem puno značenje ovog postignuća. Za tako nešto i nema odgovarajućih reči. Potpuno i radosno buđenje iz neprekinute noćne more koja je trajala ceo život, noćne more fizičke nelagodnosti, nemoguće je opisati. Temeljno ovladavanje asanom i njeni rezultati nisu od koristi samo u jogi, nego i u najobičnijim životnim poslovima. Svaki put kada ste umorni treba samo da zauzmete svoju asanu i potpuno ćete se odmoriti. Izgleda kao da je majstorstvo u njenom izvođenju zbrisalo sve mogućnosti fizičkog bola svojstvene tom posebnom položaju. Fiziologija se ne protivi ovoj hipotezi. Savladavanje asane vodi ka izdržljivosti. Ako stalno vežbate, trebalo bi da otkrijete da će vas oko deset minuta u tom položaju odmoriti isto koliko i dobar san u toku cele noći. Toliko o prepreci tela posmatranog statički. Hajde da sada našu pažnju usmerimo ka osvajanju njegove dinamike.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

23

Uvek je prijatno okrenuti se temi kao što je pranajama. Pranajama označava kontrolu sile. To je uopšten termin. Hindu sistem poimence razlikuje priličan broj suptilnih podnivoa telesne energije različitih osobina. Predlažem da se ne bavimo svima, već samo dvema koje imaju najveći praktičan značaj u životu. Prva od njih je da ne treba komunicirati sa javnošću u truloj državi kao što je ova; druga je dobro poznata "kontrola daha". Ovo prosto znači da uzmete štopericu i izaberete program izdisaja i udisaja. Obe operacije treba da budu izvedene što je moguće potpunije. Mišićni sistem mora biti opterećen do najvišeg stepena kako bi pomogao širenju i skupljanju pluća. Kada savladate ovaj proces tako da vam disanje postane sporo i pravilno, na primer 30 sekundi izdisanja i 15 udisanja, možete dodati još nekoliko sekundi zadržavanja daha, bilo sa punim ili praznim plućima. (Usput budi rečeno, smatra se da brzo izdisanje može da dovede do gubitka energije, pa je zato neophodno da izdah bude dva puta duži od u daha. Mislim da u ovome ima istine.) Postoje i druge vežbe. Na primer, može se disati površno i što je moguće brže. Svaka dobra vežba verovatno će proizvesti sopstveni efekat, ali, u skladu sa glavnom tezom ovog predavanja, mislim da je jasno da je cilj valjane vežbe zadržavanje daha što je duže moguće; samo taj uslov omogućava približavanje potpunoj smirenosti fiziološkog aparata. Naravno da ga mi ne stišavamo, niti činimo išta slično. Ali, barem u mislima obmanjujemo sebe da to radimo jer, u skladu sa tradicionalnim učenjem, ako um održite mirnim dvanaest sekundi, postići ćete jedan od najviših rezultata joge. Sasvim je sigurno da u ciklusu od 20 sekundi izdaha, 10 udaha i 30 zadržavanja daha, postoji dovoljno dug period koji omogućava umu da prekine svoje opake operacije. Kada se naviknete na ovaj ciklus, bićete sposobni da instinktivno prepoznate približavanje trenutka kada ćete moći da se iznenada bacite u mentalni čin koncentracije. Drugim rečima, asanom i pranajamom dovodite sebe u položaj u kojem ste slobodni da, makar samo na nekoliko sekundi, pokušate stvarni proces joge, a u čemu su vas ranije ometale zbunjujuće aktivnosti disajnog i mišićnog sistema. Tako, dakle? Da. Za pranajamu se može reći da je čista i lepa zabava. Posle kraćeg vežbanja stvari će se, prilično sam siguran, tako razvijati. Žao mi je što moram da primetim, ali ono što je za vas zabava, za jogu je smrt. Klasični fizički rezultati pranajame obično se dele na četiri stadijuma: 1. Znojenje. Ovo nije obična perspiracija koju stvara naporna vežba; ona ima naročite osobine i ja vam neću reći koje, jer je mnogo bolje za vas da uradite vežbe, steknete iskustvo i sami dođete do mene sa informacijom. Na ovaj način znaćete da ste dobili pravu stvar, jer kada bih vam ja to sada rekao, vi biste rezultat verovatno samo umislili. 2. Automatska krutost: kao rezultat grča, telo postaje mirno. Ovo je savršeno normalno i predvidljivo. Obično se to radi sa psom. Stavite ga pod stakleno zvono, upumpate kiseonik ili ugljeničnu kiselinu ili nešto slično, i pas se ukruti. Zatim ga izvadite i možete mahati njime držeći ga za nogu, jer je kao zamrznut. To baš nije sasvim isto, ali je slično. Ljudi od nauke strašno su hendikepirani u svakom istraživanju, jer su naučeni da ignorišu nemerljivo. Sve pojave imaju suptilne kvalitete, koji i u današnje vreme izmiču valjanom metodu naučnog istraživanja. Mi možemo imitirati prirodni proces u laboratoriji, ali imitacija se uvek razlikuje od originala.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA GRUBIJANE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

24

Baš u vezi sa pranajamom, na primer, profesor Haldejn23 je pokušao da izvede neke od sugerisanih eksperimenata u Ekvinoksu i tom prilikom samo što nije izgubio život. On nije shvatio razliku između eksperimenta sa psom i fenomena koji je vrhunac jednog blagog i laganog postupka. To je razlika između dobrog raspoloženja koje proizvodi pijuckanje Klo-vužo-a '2624 i ludila izazvanog lokanjem viskija od kukuruza. Jednako je šašavo misliti da je šmrkanje kokaina zdravije od žvakanja lišća koke. Zašto, viču neki, kokain je hemijski čist! Ali kokain je aktivan princip! Naravno da mi ne želimo to gadno lišće, u kome je naša sveta droga pomešana sa nekakvim povrćem koje se opire analizi i koje se zbog toga ne može nizašta upotrebiti! Ova automatska krutost, ili šukšma kumbakam, ne može se svesti samo na fiziološku krutost. To je samo grublji simptom. Treći stadijum znan je kao bukari-sidi: "moć žabljeg skakutanja" bio bi grub prevod ove neverovatne reči. Radi se o izuzetnoj pojavi. Sedite čvrsto na podu i počinjete da lelujate u vazduhu tamo-amo, kao što se opalo lišće pokreće na blagom povetarcu. Ovo se zaista događa; sasvim ste mentalno normalni, i možete sebe posmatrati kako to činite. Ovo se objašnjava grčevitim trzajima mišića kojih, međutim, niste svesni. Pas koji čini slične izopačenosti može nam ponovo pomoći. Takvom shvatanju protivreči činjenica da je um, izgleda, potpuno normalan. Postoji, međutim, jedna čudna pojava u svesti, a to je osećaj gotovo potpunog gubitka težine. Usput budi rečeno, ovo može biti pomalo alarmantno za obučenog psihijatra, jer se slično osećanje javlja i kod izvesnih tipova ludila. Četvrto stanje je levitacija. Hindusi tvrde da 'žablji poskoci' podrazumevaju istinski gubitak težine i da je skakanje uglavnom postrance (bočno), jer niste usavršili proces. Da ste bili u apsolutnoj ravnoteži, tiho biste se dizali u vazduh. Ne znam šta da kažem o tome. Nikada nisam video da se to dešava. S druge strane, često sam se osećao kao da se to događa; u tri navrata donekle pouzdani ljudi tvrdili su da su videli kako mi se to dešava. Ipak, mislim da to ništa ne dokazuje. Asana i pranajama su u izvesnoj meri mehaničke vežbe i zbog toga čovek izuzetne snage volje, koji nije opterećen i raspolaže sa dovoljno vremena, može da uradi dobar deo pripremnih radova joge čak i u Engleskoj. Savetovao bih mu da se striktno drži čisto fizičkih priprema i da niukom slučaju ne pokušava vežbe koncentracije, sve dok ne stekne odgovarajuće okruženje. Ali neću dopustiti da umislite kako ću zbog ove izuzetne popustljivosti preći preko bilo kakve aljkavosti. Ako odlučite da, recimo, vežbate asanu četvrt sata dva puta dnevno, povećavajući je na jedan sat četiri puta dnevno, pridodajući srazmerno tom vremenu i pranajamu, onda morate da se držite svog rasporeda - nikakvi partiji, fudbalske utakmice ili sahrane bliskih srodnika ne smeju omesti svakodnevnu rutinu. Dril, to jest sticanje navike kontrole, je mnogo važniji od bilo kakvog pukog uspeha u vežbama. Više bih voleo da taj vaš sat vremena provedete smucajući se okolo, nego da mirno sedite pedeset i pet minuta. Razlog će vam biti jasan tek kada pređemo na razmatranje naprednih stepena joge, teme koja će biti adekvatno tretirana u drugoj seriji od četiri predavanja.

______________________________________________________________________________ 23 John S. Haldane (1860-1936.), engleski naučnik koji je svojim fundamentalnim radovima o fiziologiji disanja unapredio zdravlje i sigurnost u rudarstvu. Usavršio je aparat za istraživanje procesa disanja i razvio je metod postepene dekompresije, koja je omogućavala roniocima na veće dubine da se bezbedno vrate na površinu. Predavao je fiziologiju na nekoliko univerziteta i bio je član više državnih komisija za unapređenje bezbednosti u rudarstvu. (prim. ur.) 24 Clos-Vougeot, vrsta izvrsnog francuskog vina (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

25

Pre nego što predložim izražavanje zahvalnosti predavaču za briljantno izlaganje najtežih tema, voleo bih da dodam nekoliko reči o mantra-jogi. To je u stvari grana pranajame, koju je moguće sasvim temeljno praktikovati i u ovoj zemlji. U prvom delu Knjige IV (Magika) dao sam njen detaljan opis sa primerima. Ovde bih samo da podsetim da je njena stalna primena i danju i noću, bez ijednog trenutka prekida, verovatno najkorisniji metod pripremanja toka misli za preuzimanje ritmičkih oblika. Ritam je odličan lek za nepravilnosti i kad se jednom uspostavi, nikakvo mešanje ne može ga poremetiti. Njegova je prirodna tendencija da usporava, baš kao i klatno, dok vreme ne stane; kada se zaustavi tok misli, iz niza utisaka koji konstituišu naše razumevanje univerzuma izranja jedna forma neuslovljene svesti (ili nesvesti, ako vam se to više sviđa, mada vam ni to ne bi dalo ni najbleđu ideju o stvarnom značenju), koja stoga savršeno predstavlja postignuće joge.

LLjjuubbaavv jjee zzaakkoonn,, lljjuubbaavv ppoodd vvoolljjoomm..

jjooggaa zzaa kkuukkaavviiccee PPRRVVOO PPRREEDDAAVVAANNJJEE..

ČČiinnii ššttoo ttii jjee vvoolljjaa ii ttoo nneekkaa bbuuddee ssaavv zzaakkoonn..

Hajde da večeras počnemo kratkim osvrtom na moja prva četiri predavanja. Rekao sam da joga znači sjedinjenost i da je ona uzrok svih fenomena. To je svest koja je rezultat veze misterioznog podsticaja sa misterioznim opažanjem. Vrsta joge kojom se ovde bavimo samo je njeno proširenje, sjedinjenost samosvesti sa univerzumom. Spomenuli smo osam grana joge, a raspravljali o četiri koje se odnose na fizičko uvežbavanje i iskustvo. Preostale četiri odnose se na mentalno vežbanje i iskustvo i predmet su predavanja koja slede. Pre nego što se upustimo u njihovo detaljno raspravljanje, mislim da bi bilo od pomoći da razmotrimo formulu joge sa stanovišta koje bismo mogli nazvati matematičkim ili magijskim. To je formula Tetragramatona i ona je opisana u trećoj glavi moje knjige Magika. Ova formula pokriva ceo univerzum magijskih operacija. Reč koja se obično izgovara Jehova zapravo je Zabranjeno ime; kada bi se tačno izgovorila, njene vibracije bi, navodno, uništile univerzum; u jednom dubljem smislu ovo je zaista tako. Formula je nazvana Tetragramatonom jer je čine četiri slova: Jod, He, Vau i He. Ovo se poredi sa odnosima u porodici - Jod, Otac; He, Majka; Vau, Sin; i konačno Hé, Ćerka. (U pisanju ćerka se ponekad razlikuje od majke ubacivanjem male tačke u slovo.)25 Postoji takođe i odnos prema elementima vatre, vode, vazduha i zemlje. Mogu ići i dalje i reći da sve moguće postojeće stvari mogu biti klasifikovane u odnosu na veze sa jednim ili više ovih elemenata u određenim operacijama. Ali ova četiri slova nisu, da tako kažemo, izvorna, premda u izvesnom smislu predstavljaju okvir večnog. Na primer, kada smestimo Tetragramaton na Drvo Života, u njegovih deset sefirota ili brojeva, prvi sefirot je izostavljen. Jod se odnosi na drugi, He na treći, Vau na grupu od 4 do 9, a konačno Hé na deseti. Za broj 1 je rečeno da ga simobliše tačka na vrhu Jod. Samo u broju 10 imamo manifestovan univerzum, koji se tako javlja kao rezultat joge drugih sila, prva tri slova imena, odnosno aktivnih elemenata vatre, vode i vazduha. (Ovo su tri "majčinska slova" u hebrejskom alfabetu.) ______________________________________________________________________________

25 Kroli ovde misli na slova hebrejskog alefbeta (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

26

Poslednji element, zemlja, obično se smatra nekom vrstom konsolidacije prethodna tri; ali ovo je prilično nezadovoljavajući način objašnjenja, jer ukoliko uopšte priznamo realnost univerzuma mi smo u filozofskom haosu. Međutim, ovo nas se zasada ne tiče. Kada primenimo ove simbole na jogu, otkrivamo da vatra predstavlja jogija, a voda cilj njegove meditacije. (Možete, ako želite, obrnuti ove atribute. Ne bi bilo nikakve razlike, osim za metafizičara. Zapravo, veoma malo i za njega!) Jod i He se kombinuju, Otac i Majka sjedinjuju, da stvore sina, Vau. Ovaj sin je uzvišeno stanje uma koje sjedinjuje subjekat i objekat. Ovo stanje uma u hindu terminologiji zove se samadi. Ono ima mnogo varijanti, stalno rastuće uzvišenosti; ali generički termin implicira ovo jedinstvo koje je predmet joge. Na ovoj tački treba da se setimo jednog malog konačnog Hé, koje predstavlja ekstazu - treba li da kažem orgazam? - i stoga udubljenost: uravnoteženje koje je poništava. Nalazim da mi je suviše teško da se izrazim. To je jedna od onih ideja koje su, kao rezultat stalne meditacije, veoma duboko smeštene u moj um, pa se osećam potpuno nemoćan kada kažem da bi najbolji prevod slova konačno Hé bio "ekstaza koja se uzdiže u Tišinu." Naravoučenije: meditirajte sami i dođite do toga! Na kraju krajeva, nema drugog načina. Pošto proučavamo jogu strogo sa naučne tačke gledišta, mislim da je veoma važno naglasiti analogiju između jogičkog i seksualnog procesa. Ako pogledate Drvo Života, vidite da se broj jedan na vrhu deli na brojeve dva i tri, što je jednako suprotnosti Oca i Majke, a njihovo jedinstvo rezultira u kompleksnosti Sina, Vau Grupe, dok cela figura obnavlja svoju jednostavnost u jedinstvenom sefirotu konačnog Hé, Ćerke. Potpuno je isto u biologiji. Biološki, spermatozoid i jajašce su razdvojenost nemanifestovane jedinstvene ćelije, koja je u svojoj funkciji prosta, premda u sebi sadrži, u latentnoj formi, sve mogućnosti prvobitne jedinstvene ćelije. Njihovo jedinstvo rezultira manifestovanjem ovih kvaliteta u detetu. Potencijali im se izražavaju i razvijaju u terminima vremena i prostora dok, takođe, akt sjedinjenja prati ekstaza, koja je prirodna posledica svesnosti njihovog uništenja, neophodan uslov stvaranja njihovog izdanka. Bilo bi lako razviti ovu tezu analogijama iz običnog ljudskog iskustva rasta strasti, žudnje koja je prati, intenzivnog olakšanja i radosti koje prate zadovoljenje. Ipak, radije razmišljam o činjenici da su sve istinske religije bile umetničke, dramaturške obrade seksualnog procesa, ne samo zbog korisnosti ovog kulta u plemenskom životu, već kao veo ovog skrivenog značenja koje vam večeras objašnjavam. Mislim da svako životno iskustvo treba smatrati simbolom istinskog iskustva dubljeg života. U zakletvi Majstora hrama26 između ostalog stoji: "Svaku pojavu tumačiću kao božje bavljenje mojom dušom." Nije na nama da kritikujemo to što se ideje Velikog poretka izražavaju u terminima razumljivim prosečno inteligentnoj osobi. Zaobilazeći metafizičke implikacije rečenice, ščepajmo njeno očigledno značenje. Zato bi svaki čin trebalo da bude čin joge. A ovo nas vodi direktno do koncentracije, problema koji smo do sada odlagali. Koncentracija! Seksualna analogija još uvek nam služi. Sećate li se Brauningovog27 opata? Zamoljen da predsedava sudom ljubavi, on je sledećom divljenja vrednom presudom dao nagradu ženi, čiji je objekat strasti bio potpuno bezvredan:

______________________________________________________________________________

26 Majstor hrama (Magister templi), osmi stepen u hijerarhiji magijske organizacije Zlatna Zora, koji simbolično odgovara trećem sefirotu Drveta Života (prim. ur.). 27 Robert Browning (1812-1889.), jedan od najznačajnijih viktorijanskih pesnika (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

27

"Ljubav koja je ka jednom, i samo jednom, upućena strahovito se čini da je možda od boga povlašćena." Opšte je mesto, a u nekim okolnostima (koje stalno nalazimo kod Anglosaksonaca zapuštenoga uma) i neka vrsta šale, da su ljubavnici ludaci. Sve pod njihovom komandom podređeno je služenju strasti; svako žrtvovanje, poniženje, nelagodnost - sve je to bez značaja. Svaki napor, sva energija upravljena je ka jednom jedinom objektu. Bol trenutne razdvojenosti izgleda nepodnošljiv; radost ispunjenja nemoguće je opisati: zaista, gotovo nemoguće za podneti! Upravo to mora da čini i jogi. Sve knjige - one se, inače, razilaze po svakom drugom pitanju, ali se slažu oko ove gluposti - savetuju mu, nekad na osnovu razuma, a češće na temelju predrasuda i sujeverja, da se mane ovoga ili onoga. U naprednim stadijumima čovek mora napustiti upravo one vrline koje su ga dovele do toga stanja! Svaka ideja razmatrana kao takva je cepanica, mrtav teret, otrov; ali potpuno je pogrešno ove činove predstaviti kao žrtvovanje. Ovde se ne radi o lišavanju nečega što se želi, nego o učenju da se odbaci ono što je čovek mislio da želi, dok je još bio u tami koja je prethodila svitanju otkrića pravog objekta strasti. Od sada, dobro pazite! Koncentracija je redukovala naše moralne obaveze na najjednostavnija određenja: postoji jedinstven standard prema kome sve treba da se upravlja. Do vraga sa papom! Ako jastog iz Nojburga ometa vaše varenje -a dobro varenje je neophodno za vežbanje - onda nemojte jesti jastoga iz Nojburga. Ukoliko se ovo jasno ne shvati, jogi će stalno biti zavođen na stranputicu sofizmima religioznih i moralnih fanatika. Do vraga sa nadbiskupima! Sigurno ćete se složiti da posvećenost ovakvom sistemu vežbanja zahteva pažljivo planiranje života za duži period, to jest onoliko koliko je to uopšte moguće. Ukoliko ne stvorite osnovni strategijski raspored, jednostavno nećete uspeti da izvedete pohod. Nepredviđene situacije sigurno će iskrsnuti i stoga je jedna od mera predostrožnosti za njihovo ublažavanje stvaranje neke vrste pomoćnog pomagala. Upravo to je koncentracija u svakodnevnom životu, a ona je i dobra priprema za mnogo ozbiljniji zadatak dublje koncentracije u vežbanju joge. Za one koji se upuste u početni kurs, a još uvek žive manje-više običnim životom, nema ničeg boljeg od vežbi preporučenih u Ravnodnevici (Equinox). Trebalo bi da postoji - mora postojati - određena rutina u postupanju, sračunata da podseti učenika na Veliko Delo. Klasična za ovaj predmet je Liber Astarte vel Berylli, Knjiga posvećenosti posebnom božanstvu. U ovom delu vrednom divljenja detaljno se razmatra, nepogrešivo jasnom rečenicom, cela tema. Praktikovanje vežbi koje su tamo zadate same po sebi su dovoljne da posvećenika dovedu do visokog postignuća. Ovo je samo za malobrojne. Ali svaki učenik bi trebalo da primeni pozdrav Suncu (na način koji se preporučuje u Liber Resh), četiri puta dnevno i da pozdravlja pojavljivanje Meseca Gajatri mantrom. Najbolje je izgovoriti mantru čim se ugleda Mesec, kako bi se primetilo da li se pažnja koleba, a zatim je ponavljati dokle god ne prestane da se koleba. Takođe bi trebalo istrajno vežbati po Liber lll vel Jugorum. Suština tamo zadatih vežbi je izbegavanje da se upotrebi unapred odabrana poznata misao, reč ili gest, koje inače automatski koristite češće u toku dana; svaki put kada sebe izdate i omakne vam se, posecite se po ručnom zglobu ili podlaktici pogodnim oštrim predmetom. Postoji takođe i vežba za koju nalazim da je veoma korisna dok hodate kroz hrišćanski grad - reč je o isterivanju đavola (preporučenim pokretima ruke gore-dole i rečima AAppoo ppaannttooss kkaakkooddaaiimmoonnooss), iz svake osobe koja je obučena u sveštenika. Sve ove vežbe pomažu koncentraciji, a takođe služe da održe čoveka u stanju stalne spremnosti. One čine neprocenjivi uvodni trening za kolosalan rad istinske koncentracije, posebno kada ova postaje stvar finih, sve finijih pokreta uma.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

28

Okrenimo se sada razmatranju samih joga vežbi. Pretpostavljam da ste za četrnaest dana, koliko je prošlo od mog poslednjeg predavanja, svi usavršili sebe u asani i pranajami; da ste dvanaest sati dnevno balansirali na glavi činiju do vrha napunjenu sumpornom kiselinom; da ste svi skakali okolo kao žabe, ako već niste ozbiljno levitirali; i da je vaša mantra pravilna kao otkucaji vašeg srca. Preostale četiri grane joge su pratjahara, darana, djana i samadi. Daću vam kratku definiciju sve četiri, jer svaka u izvesnoj meri objašnjava sledeću. Patjahara se može grubo opisati kao introspekcija, pri čemu ovaj termin takođe znači i određenu vrstu psihološkog iskustva. Na primer, možete iznenada steći ubedenje, kao što je to bio slučaj sa ser Hamfri Dejvijem,28 da se univerzum sastoji isključivo od ideja; ili možete steći direktno iskustvo da nemate nos, što se može desiti skoro svima nama, ako se koncentrišemo na njegov vrh. Darana je zapravo meditacija, ali ne ona kojom se udubljujemo u razmatranje nekog predmeta sa ciljem da se on pročisti ili bolje razume, nego stvarno ograničavanje svesti na jedan zamišljeni objekat, izabran za ovu svrhu. Stoga su ove dve grane joge dve metode kojima se jogi bavi mentalno. Jer, obimna istraživanja skrivenih kutaka uma mogu se sprovoditi tek posle uspešno postignutog samadija. Reč djana teško je definisati; koriste je mnogi pisci u sasvim suprotnim značenjima. O ovom pitanju se donekle raspravlja u prvom delu moje Knjige IV. Navešću šta sam o tome napisao u zaključku: "Hajde da pokušamo sa završnom definicijom. Djana umnogome podseća na samadi. Postoji jedinstvo ega i ne-ega, kao i gubitak osećaja za vreme, prostor i uzročnost. Dualizam bilo koje vrste je ukinut. Ideja vremena uključuje onu o dve uzastopne stvari, ideja o prostoru ideju o dve stvari koje se ne poklapaju, ideja uzročnosti dve povezane stvari." Samadi je, naprotiv, u izvesnom smislu veoma lako definisati. Ovde nam pomaže etimologija, potpomognuta istrajnošću religijske tradicije. U sanskritu 'sam' je prefiks i od njega se razvilo grčko 'syn', bez promene značenja - 'syn' u 'synopsis', 'syntesis', 'syndrome'. On znači "zajedno sa". 'Adi' je takođe prošlo mnoge vekove i mnoge jezike. To je jedna od najstarijih reči u ljudskom jeziku; datira iz vremena kada je svaki zvuk imao odgovarajuće značenje, sugerisano mišićnim pokretima koji taj zvuk proizvode. Tako, slovo D prvobitno znači 'otac'; stoga je prvobitni otac, mrtav i pretvoren u 'boga', nazvan Ad. Ovo je ime u nepromenjenom obliku stiglo do Egipta, kao što možete videti u Knjizi Zakona. Sanskritska reč 'Adi' obično se prevodila kao 'Gospod'. U sirijskom obliku imamo duplirano Hadad. Sećate se Ben Hadada, kralja Sirije. Hebrejska reč za 'Gospoda' je Adon ili Adonai. Adonai, moj Gospod, stalno se koristi u Bibliji da zameni Jahveovo ime tamo gde je ono suviše sveto da bi bilo spomenuto, ili zbog nekih drugih razloga nije bilo podesno da se napiše. U rozenkrojcerskoj tradiciji Adonai takode znači Sveti anđeo čuvar, i tako postaje objekat obožavanja ili koncentracije.

______________________________________________________________________________ 28 Sir Humphry Davy (1778-1829.), engleski hemičar, jedan od najznačajnijih naučnika svoga vremena. Pronašao je nekoliko novih hemijskih elemenata i više jedinjenja, dao je značajan doprinos u izučavanju elektriciteta, a izumeo je i specijalnu bezbednosnu svetiljku za korišćenje u rudnicima. U svojim radovima često je filozofski problematizovao naučna istraživanja i otkrića. (prim. ur.)

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

29

U stvari, to je jedno te isto; obožavati znači vredeti,29 a svi objekti osim izabranog su nužno bezvredni. Pošto je djana takođe uslov za poništavanje podeljenosti, njeno postignuće je pomalo teško razlikovati od samadija. Napisao sam u prvom delu Knjige IV: "Ovi djanički uslovi, koji su u samadiju još istaknutiji, protivreče uslovima uobičajenog procesa mišljenja. Dok u djani to izgleda kao prosto jedinstvo dve stvari, u samadiju se čini kao da sve stvari jurnu zajedno i sjedine se. Moglo bi se reći da je u dani ovaj kvalitet još uvek latentan, da se jedan postojeći suprotstavlja mnogim ne-postojećim; u samadiju, međutim, mnoštvo i jedno su sjedinjeni u jedinstvo postojećeg i ne-postojećeg. Ova definicija je izvedena iz sećanja, a ne iz refleksije." Ali, to je napisano 1911, a od tada sam imao ogromnu žetvu iskustva. Sklon sam da ovog časa kažem da se djana i samadi odnose kao, u ranijem predavanju opisani, 'žablji poskoci' prema levitaciji. Drugim rečima, djana je neizbalansiran i nepotpun samadi. Subjekat i objekat sjedinjuju se i nestaju u ekstazi koja se uspinje sve do ravnodušnosti, pa i dalje, ali to je još uvek neka vrsta uvođenja u novi oblik svesnosti. Ovako sagledana, djana bi pre bila nalik na eksploziju nepažljivo izmešanog baruta; veći deo nestane sa praskom, ali ima i ostataka osnovnih sastojaka. Ove diskusije nisu same po sebi od velike važnosti, jer je čitava serija koju čine ova tri stepena meditacije odgovarajuće sažeta u reči samjama; možete je i sami prevesti, pošto već znate da 'sam' znači 'zajedno', a jama 'kontrolu'. Ona predstavlja stapanje malih pojedinačnih činova kontrole u jedan jedini gest, slično kao što se sve posebne ćelije, kosti, vene, arterije, nervi, mišići i tako dalje, jedne ruke kombinuju u nesvesnu složnost izvođenja jednog udarca. Vežbanje pratjahare zapravo je introspekcija, a vežbanje darane je ograničavanje misli na jedan jedini zamišljeni objekt. Dok je ono prvo pokret uma, ovo drugo je prekid svih pokreta. Dok ne učinite značajan napredak u djani verovatno nećete postići mnogo uspeha u pratjahari, jer pod introspekcijom podrazumevamo istraživanje pod-slojeva svesti, koji se otkrivaju tek onda kada već načinimo izvestan progres i postanemo svesni uslova koji su potpuno strani normalnom intelektualnom razumevanju. Prvi zakon normalnog mišljenja je da je A jednako sa A: to se naziva zakonom identiteta. U skladu sa tim, univerzum možemo podeliti na A i ne-A; treće mogućnosti nema. Jogi će verovatno već na samom početku vežbanja meditacije steći direktno iskustvo svesti o neistinitosti ovih zakona. On je dosegao svet u kojem intelektualno razumevanje više ne važi; ono ostaje istinito za obične životne poslove, ali normalni zakoni mišljenja su puki mehanizam, skup konvencija. Proučavaocima više matematike i metafizike često bi na određeni način bljesnule ove činjenice. Da bi što bolje izveli svoja racionalna istraživanja, oni su prisiljeni da koriste iracionalne koncepcije. Na primer, kvadratni koren iz 2, ili kvadratni koren iz -1 nisu sami po sebi shvatljivi kao takvi, jer pripadaju poretku mišljenja koji je iznad primitivnog brojanja na prste. Stoga bi za učenika bilo dobro da vežbanje započne daranom. Na taj način on će usput postići i neke rezultate pratjahare, a takođe će steći i značajan uvid u načine njenog vežbanja. Ovo može da zvuči kao da pratjahara nije na glavnom putu postignuća u jogi, ali to nije tačno. ______________________________________________________________________________

29 "Worship means worthiness" - nap. prev.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

30

Ona omogućuje čoveku da izađe na kraj sa novim uslovima koji se, realizacijom djane i samadija, uspostavljaju u umu. Sada mogu da opišem elementarne vežbe. Treba da počnete sa veoma kratkim periodima; najvažnije je da ne prenapregnete aparat koji koristite; um mora biti uvežbavan veoma polako. Kada sam počinjao, uglavnom sam bio zadovoljan jednim do dva minuta; radio sam tri ili četiri takva perioda dva do tri puta dnevno. U početku nije neophodna dobra uvežbanost u asani, jer teškoće koje je prate daleko nadilaze koristi koje od njenog vežbanja možete imati. Počeo sam jednostavnim jednobojnim geometrijskim objektom, kao što je žuti kvadrat. Navešću zvanične instrukcije iz Ekvinoksa. "Darana" - Kontrola misli. 1. Prinudite um da se koncentriše na jedan jednostavan zamišljeni objekat. Pet oblika su korisni za ovu svrhu; to su: crni oval; plavi disk; srebrni polumesec; žuti kvadrat; crveni trougao. 2. Nastavite sa kombinacijom objekata, na primer crni oval u žutom kvadratu, i tako dalje. 3. Nastavite sa jednostavnim pokretnim objektima, kao što je klatno sata ili točak koji se okreće, i tako dalje. Izbegavajte žive objekte. 4. Nastavite sa kombinacijom pokretnih objekata, na primer klip koji se diže i spušta dok se klatno njiše. Odnos različitih pokreta treba varirati u različitim eksperimentima. (Ili čak sistem zamajaca, točak sa ekscentričnom osovinom i razvodnika.) 5. Tokom ovih vežbi um mora biti apsolutno ograničen na odabrani objekat; nijedna druga misao ne sme uznemiravati svest. Pokretni sistem mora biti pravilan i harmoničan. 6. Pažljivo zabeležite dužinu eksperimenta, broj i prirodu misli koje su vas uznemiravale; tendenciju samoga objekta da skrene sa trase koja mu je namenjena, kao i bilo šta drugo što se pojavi. Izbegavajte prenaprezanje; ovo je veoma važno. 7. Nastavite sa zamišljanjem živih objekata; na primer nekog čoveka koga poznajete i poštujete. 8. U intervalima ovih eksperimenata pokušajte da zamislite objekte drugačije prirode. Koncentrišite se, na primer, na ukus čokolade, miris ruže, dodir somota, zvuk vodopada, ili kucanje sata. 9. Učinite naposletku napor i isključite sve objekte u bilo kom smislu i sprečite svaku misao da vam dopre do uma. Kada osetite da ste postigli neki uspeh u ovim vežbama, prijavite se za ispit. Ako položite, biće vam prepisane složenije i teže vežbe." A sada o jednoj od najinteresantnijih i najviše iritirajućih karakteristika vaših prvih eksperimenata, o mešanju misli. Pre svega, objekat koji kontemplirate nemiran je; menja boju, veličinu i oblik i pomera se. A jedna od suštinskih teškoća vežbanja je nedostatak veštine i iskustva u uočavanju onoga što se zbiva. Možete sanjariti veoma dugo pre nego što shvatite da su vam misli odlutale. Zato ja toliko insistiram na gore opisanim vežbama, jer one proizvode budnost, pažljivost i oprez; na ličnom iskustvu ćete shvatiti koliko je važno biti u dobroj kondiciji

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

31

i pogodnom mentalnom stanju da bi se uopšte moglo napredovati. Ali, kada se već malo uvežbate u otkrivanju i brojanju prekida u vašoj koncentraciji, otkrićete da su oni korisni, jer njihov karakter upućuje na stepen vašeg napretka. Prekidi se klasifikuju na sledeći način: Prvo, fizičke senzacije; njih je trebalo prevladati asanom. Drugo, prekidi uslovljeni događajima koji neposredno prethode meditaciji: njihov uticaj postaje strahovito velik. Samo se kroz ovu praksu može razumeti koliko je um nesvestan svega onoga što čula primećuju. Treće, postoji vrsta prekida koja je po prirodi slična maštanju, odnosno 'budnom sanjarenju'. Vrlo je podmukla - čovek može sanjariti dugo vremena a da uopšte ne shvati da je odlutao. Četvrto, imamo veoma čestu vrstu prekida u vidu odstupanja same kontrole. Vi pomislite, "Kako ja to dobro radim!"; ili možda imate utisak kao da ste bili na pustom ostrvu, ili u kući potpuno izolovanoj od zvukova, ili da ste sedeli pored vodopada. Ali to su samo beznačajne varijacije same predostrožnosti. Peta vrsta prekida izgleda da ne potiče od uma. Ona čak može uzeti oblik halucinacije, obično zvučnog karaktera. Naravno, takve halucinacije nisu česte i prepoznaju se kao takve. U suprotnom, učeniku bi bilo bolje da poseti lekara. Uobičajena vrsta sastoji se iz čudnih rečenica, ili delova rečenica, koje sasvim jasno izgovara prepoznatljiv ljudski glas; taj glas, međutim, nije ni učenikov, niti bilo koje poznate osobe. Sličan fenomen zapažen je i kod radio operatera, koji to nazivaju 'atmosferskim' porukama. Postoji još jedna vrsta prekida, a to je sam željeni rezultat. Već sam spomenuo da ove vežbe mogu postati dosadne, kao i da ih prati velika zbunjenost i stalno razočaranje. Još mnogo pre pojave djane javlja se priličan broj sitnih rezultata koji ukazuju na proboj intelektualne ograničenosti. Ne smete se uznemiriti ako osetite da vam, zbog toga, izmiču sami temelji uma. Normalno telo, kao što ste učili kroz asanu, nije ništa drugo do nosilac bola; isto tako, i normalan um je lud, i to po vlastitim kriterijumima. Treba samo da pročitate sasvim jednostavan i elementaran rad, kao što je Vodič ka filozofiji profesora Joda,30 pa da otkrijete da svaki argument, dovoljno daleko razvijen, vodi u kontradikciju. Postoji mnoštvo načina da se pokaže da 'A nije A', čak i ako ste pošli od tvrdnje da 'A jeste A'. Um reaguje protiv ovog zaključka; on anestetiše sebe protiv samozadane rane i potiskuje filozofiju u kategoriju paradoksalnih trikova. Ali to je kukavički i sraman stav. Jogi treba da se suoči sa činjenicom da smo svi mi ludaci koji buncaju; da mentalno zdravlje postoji - ako uopšte postoji - u mentalnom stanju slobodnom od rigidnih školskih pravila intelekta. Uz iskrenu ličnu molbu, dakle, da otvorite srce i olakšate dušu, za večeras se opraštam od vas.

LLjjuubbaavv jjee zzaakkoonn,, lljjuubbaavv ppoodd vvoolljjoomm..

______________________________________________________________________________

30 Edvin Mičinson Jod (C. Edwin Mitchinson Joad, 1891-1953), engleski filozof, poznat po popularnim tekstovima o filozofiji (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

32

jjooggaa zzaa kkuukkaavviiccee DDRRUUGGOO PPRREEDDAAVVAANNJJEE..

GGoossppooddiinnee pprreeddsseeddaavvaajjuuććii,, VVaaššee kkrraalljjeevvsskkoo vviissooččaannssttvvoo,,

VVaaššaa mmiilloossttii,, ppooššttoovvaannii lloorrddoovvii,, ddaammee ii ggoossppooddoo..

ČČiinnii ššttoo ttii jjee vvoolljjaa ii ttoo nneekkaa bbuuddee ssaavv zzaakkoonn.. U mom poslednjem predavanju vodio sam vas u močvaru obmane; gušio sam vas u blatu zablude; učinio sam vas žednim u pustinji prevare; ostavio sam vas da lutate u džungli zavaravanja, ne biste li postali plen misli, tih najgorih mostruma. Pade mi na pamet da je na meni i da učinim nešto u vezi sa tim. Uvek smo razmatrali misteriozne entitete kao da nešto znamo o njima, a uvek se (na ispitima) ispostavljalo da nije tako. Znanje kao takvo je nemoguće, jer ako uzmemo najjednostavniji stav znanja, S = P, moramo pridodati neko značenje tom S i P, ukoliko želimo da naša tvrdnja bude razumljiva. (Ne kažem ništa o njenoj tačnosti!) To, međutim, uključuje definiciju. Osnovno pravilo identiteta, A = A, ne govori nam baš ništa, osim ako nam drugo A ne donosi dodatne informacije o prvom A. Stoga ćemo reći za A da je BC. Umesto jedne nepoznate sada imamo dve; moramo definisati B kao DE, C kao FG. Sada imamo četiri nepoznate, a brzo bismo iskoristili celu abecedu. Kada dođemo do definicije Z, moramo ići nazad i koristiti neka druga slova, pa svi naši argumenti idu u krug. Mada se može pokazati da svaki iskaz koji načinimo nema značenja, ipak nešto znači kada kažemo da mačka ima četiri noge. Svi znamo šta je smisao toga što smo rekli. Mi pristajemo na ovaj stav na temelju našega iskustva. Ali to iskustvo, kao što je gore pokazano, nije intelektualno. Ono je stvar neposredne intuicije. Nemamo nikakvo opravdanje za tu intuiciju, ali u isto vreme nikakav razumski argument ni u najmanjoj meri ne može uzdrmati naše uverenje. Na osnovu rečenog treba zaključiti da um kao sredstvo nije ni intelektualan, ni racionalan. Logika je destruktivna, samodestruktivna igračka. Ta igračka je, međutim, na neki način takođe i instruktivna, premda rezultati njene upotrebe ne bi izdržali ispitivanje. Zato postavljamo pravilo po kojem su izvesni soriti31 koji poništavaju logiku izvan njenih granica, i nastavljamo da rezonujemo unutar svojevoljno određenih okvira. Zavisno od ovih uslova možemo nastaviti da ispitujemo prirodu naših temeljnih ideja; to je zapravo i neophodno, jer od kada smo počeli da razmatramo posledice meditacije, naše koncepcije koje se tiču zaleđine misli potpuno su se izmenile: ne uobličavamo ih više intelektualnom analizom - kojoj, kao što smo videli, nedostaje ubeđenje - već iluminacijom, koja u sebi sadrži uverenje. Stoga, hajde da nastavimo da ispitujemo elemente našeg normalnog razmišljanja. Verovatno nema potrebe za rekapitulacijom one matematičke teoreme, koju ste svi vi nesumljivo naučili napamet kada ste kritikovali Ajnštajnovu teoriju relativnosti. Želim samo da vas podsetim na njen osnovni element, na činjenicu da morate imati četiri veličine da biste bilo šta opisali. To su levo ili desno, ispred ili iza, gore ili dole od posmatrane tačke, odnosno posle ili pre odabranog vremenskog trenutka. Tri su dimenzije prostora, a jedna vremena.

______________________________________________________________________________ 31 Soriti (grč.) lančani zaključci; Kroli ovde zapravo misli na aksiome (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

33

Šta podrazumevamo pod prostorom? Anri Poenkare,32 jedan od najvećih matematičara poslednje generacije, smatrao je da je ideju prostora izmislio neki ludak, u fantastičnom (i očito besmislenom i besciljnom) nastojanju da sebi objasni sopstveno iskustvo vlastitih mišićnih pokreta. Mnogo pre toga, Kant nam je rekao da je prostor subjektivan, neophodan uslov mišljenja; i dok svako mora sa ovim da se složi, jasno je da nam to ne govori mnogo o našem predmetu. Hajde da sada pogledamo u naše umove i vidimo kakav pojam možemo formirati o prostoru, ako je to uopšte moguće. Prostor je očigledno kontinuum. Ne može biti nikakve razlike između njegovih delova, jer je celovito gde. On je čista pozadina, oblast mogućnosti, uslov kvaliteta i sve svesti. On je stoga u sebi potpuno ispražnjen. Je li tako, gospodine? Pretpostavimo da želimo da ispunimo jednu od tih mogućnosti. Najjednostavnija stvar koju možemo uzeti je tačka, a rečeno nam je da tačka nema ni delove, ni veličinu, već samo položaj. Ali dokle god postoji samo jedna tačka, položaj ne znači ništa. Još nije stvorena mogućnost za neku pozitivnu tvrdnju. Stoga ćemo uzeti dve tačke, na osnovu kojih dobijamo ideju linije. Naš Euklid nam kaže da linija ima dužinu, ali nema širinu. Ali, dokle god postoje samo dve tačke, dužina sama po sebi ne znači ništa; ili, u najboljem slučaju, znači razdvojenost. Sve što možemo reći o dve tačke je to da ih ima dve. Sada uzimamo treću tačku i konačno dolazimo do pozitivnije ideje. Pre svega, imamo ravnu površinu, premda ona sama po sebi još uvek ne znači ništa, na isti način kao što i dužina ne znači ništa, sve dok je određuju samo dve tačke. Ali uvođenje treće tačke dalo je značenje našoj ideji dužine. Možemo da kažemo da je linija AB duža od linije BC, a takođe možemo uvesti ideju ugla. Četvrta tačka, ako nije na prvobitnoj ravni, daje nam ideju čvrstog tela. Ali, kao i ranije, to nam ne govori ništa o čvrstom telu kao takvom, jer nema drugog čvrstog tela sa kojim bismo ga poredili. Takođe nalazimo da to nije zaista čvrsto telo, nego samo trenutna iluzija. Ne možemo ništa opservirati, čak ni zamisliti, ukoliko nemamo vreme za tu svrhu. Šta je, onda, vreme? Ono je varka, jednako slaba kao i prostor, ali mogućnosti diferenciranja između dve stvari mogu se pojaviti samo na jedan način, umesto na tri različita načina. Mi poredimo dve pojave u vremenu idejom sekvence. Sada će vam biti savršeno jasno da je sve ovo besmislica. Da bismo shvatili najjednostavniji mogući objekat, moramo stalno iznova da pronalazimo ideje, koje čak i u ponosnom trenutku iznalaženja izgledaju nestvarne. Kako dopreti iz ovoga sveta opsena do običnog univerzuma smisla? Biće nam potrebno još prilično mnogo činova imaginacije za tako nešto. Naše matematičke koncepcije moramo opremiti idejama koje hindu filozofi zovu sat, čit i ananda i koje se obično prevode kao bivanje, znanje i blaženstvo. Ovo ustvari znači da je sat tendencija da se neki objekat shvati kao realan; čit je tendencija pretvaranja da je isti cilj znanja; i ananda, tendencija zamišljanja da utiče na nas. Tek pošto smo objektu podarili tuce zamišljenih osobina, od kojih je svaka, osim što je potpuna iluzija, apsurdna, iracionalna i u sebi kontradiktorna predstava, stižemo do najjednostavnijeg objekta iskustva. A ovaj objekat mora, naravno, stalno biti umnožavan. U suprotnom, naše iskustvo bilo bi ograničeno samo na jedan objekat, koji bi zbog toga bilo nemoguće opisati. ______________________________________________________________________________

32 Henri Poincaré (1854-1912), čuveni francuski matematičar koji je, nezavisno i pre Ajnštajna, formulisao teoriju relativnosti (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

34

Takođe moramo da pripišemo sebi neku vrstu božanske moći nad našom košmarnom kreacijom, da bismo mogli porediti različite objekte našeg iskustva na različite načine. Slučajno, ova poslednja operacija umnožavanja objekata ostaje očito nepotpuna, zato što je (na kraju krajeva) ono sa čime smo počeli bilo apsolutno Ništa. Iz ovoga smo nekako uspeli da izvedemo ne samo jedno, već mnogo; u celom procesu, međutim, naš postupak je samo pratio nužne operacije naše intelektualne mašine. Pošto je ta sprava jedina te vrste koju posedujemo, naši argumenti moraju se u određenom smislu pokoravati njenoj prirodi. Kakva je to mašina? To je savršeno stvaran objekat. Sadrži bezbrojne delove, moći i sposobnosti, a sve to zajedno je košmar kao i spoljašnji univerzum koji je stvorila. Bogami, gospodine, Patanđali je u pravu! Kako da savladamo teškoću nastajanja nečega iz Ničeg? Jedino tako što ćemo ispitati šta podrazumevamo pod Ništa. Otkrićemo da je ova ideja potpuno neshvatljiva normalnom umu. Jer da bi Ništa bilo Ništa, ono mora biti Ništa na svaki mogući način. (Naravno, svaki od ovih načina je sam po sebi imaginarno nešto i broj im je beskonačan.) Ako, na primer, kažemo da je Ništa kvadratni trougao, morali bismo najpre da izmislimo kvadratni trougao da bismo to mogli reći. Ali uzmite prostiji primer. Znamo šta mislimo kada kažemo "postoje neke mačke u sobi." Znamo, takođe, šta mislimo kada kažemo "u sobi nema mačaka." Ali ako kažemo "neke mačke nisu u sobi," mi očito mislimo da neke mačke jesu u sobi. Ova primedba nema nameru da bude refleksija o ovde prisutnoj odabranoj publici. Dalje, ako Ništa stvarno treba da bude apsolutno ništa, mi držimo da Ništa ne može spadati u kategoriju postojanja. Reći da apsolutno ništa postoji, isto je što i reći da postoji sve što postoji; ovu činjenicu zapazili su još u stara vremena i veliki hebrejski mudraci, pa su vrhovnu ideju realnosti (iza njihovog plemenskog boga Jehove, koji je, kao što smo ranije pokazali, samo joga četiri elementa, čak i u svom najvišem obliku demijurga), nazvali Ehejeh-ašer-ehejeh - Ja sam onaj koji jesam. Ako u svemu ovome ima ikakvog smisla, možemo očekivati da pronađemo skoro identičan sistem razmišljanja širom sveta. U ovoj teogoniji nema ništa ekskluzivno hebrejsko. U učenju Zaratustre i neoplatoničara, na primer, nalazimo veoma slične ideje. Imamo pleromu, prazninu, pozadinu svih mogućnosti, koja je ispunjena vrhovnim bogom svetlosti, od koga, opet, potiče sedam arhonata; njima odgovaraju sedam planetarnih božanstava - Aratron, Betor, Faleg i ostali.33 Svi zajedno sačinjavaju demijurga koji stvara materiju; taj demijurg je Jehova. Ideje klasičnih Grka i neoplatoničara u osnovi su slične. Razlike u terminologiji, kada se bliže ispitaju, svode se samo na razlike u lokalnom načinu razmišljanja. Ali sve te ideje temelje se na još starijoj kosmogoniji drevnih Egipćana, gde imamo Nuit, prostor, i Hadit, tačku gledišta; ova iskustva se sastaju i tako proizvode Heru-Ra-Ha-a, koji kombinuje ideju Ra-Hoor-Khuit-a i Hoor-Paar-Kraat-a.34 Ovo su isti blizanci Vau i konačno Hé, koje poznajemo. Očigledno, odavde potiče Drvo Života. ______________________________________________________________________________

33 Arhonti (grč.) su u drevnoj Atini činili najvišu izvršnu vlast. Međutim, u skladu sa jednim od tradicionalnih okultno-religijskih učenja, nebesko (duhovno) carstvo podeljeno je na 196 oblasti, kojima vlada sedam arhonata, vrhovnih anđeoskih bića. Njihova svojstva se poistovećuju sa onima koja se u astrologiji, alhemiji i magiji pripisuju tradicionalnim planetama; tako Aratron odgovara Saturnu, Betor Jupiteru, Faleg Marsu, Oh Suncu, Hagit Veneri, Ofiel Merkuru, a Ful Mesecu. (prim. ur.) 34 Nuit je bila boginja neba; Hadit, prikazivan kao krilata kugla, predstavljao je stvaralački praizvor univerzuma. Ra je bio bog Sunca, a Heru i Harpokrat (Hoor-paar-Kraat) su različiti nazivi za boga Hora (u našem jeziku prisutniji u latiniziranom obliku Horus), koji, između ostalog, simbolizuje dnevno svetlo. Po jednoj verziji, Hor (Hoor) i Hu (Khuit) su Raova deca. Krolijevo poređenje, međutim, treba uzeti sa rezervom, jer su kultovi egipatskih božanstava tokom vremena evoluirali, gubeći ili dobijajući na značaju, a neretko i sasvim menjajući svoja prvobitna značenja. (prim. ur.)

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

35

Do ovoga sistema došli smo čisto intelektualnim ispitivanjem i on je otvoren za kritike; ali ono što večeras želim da istaknem je da on približno odgovara jednom od velikih stanja uma koje odražava iskustvo samadija. Postoji jedna naročita vizija na koju se stalno pozivam u mojim Magijskim dnevnicima, koja je od suštinskog značaja za moj unutrašnji život. Koliko znam, njen opis nigde ne postoji i bio sam iznenađen kada sam, pregledajući svoje beleške, otkrio da je ni ja nigde nisam jasno opisao. Razlog je svakako u tome što je ona u tolikoj meri deo mene, da ja nesvesno pretpostavljam da je opšte poznata, kao što svako zna da čovek ima jedan par pluća, pa se stoga uzdržava od direktnog spominjanja te činjenice, premda možda na nju često aludira. Izgleda da je od suštinske važnosti opisati ovu viziju što je moguće bolje, imajući na umu kako jezičke teškoće, tako i činjenicu da ta pojava uključuje logičke kontradikcije i stanja svesti drugačija od onih koja normalno preovlađuju. Vizija se razvijala postepeno. Ponovila se mnogo puta, tako da nisam sposoban da kažem nakon koliko vremena se mogla smatrati potpunom. Međutim, njen početak je u mom umu sasvim jasan. Bilo je to u vreme mog velikog magičkog povlačenja, u kućici nad jezerom Paskvani, Nju Hempšir. Izgubio sam svest o svemu osim o univerzalnom prostoru sa bezbrojnim svetlim, sjajnim tačkama; shvatio sam da je to bila fizička predstava univerzuma, u vidu koji bih nazvao njegovom suštinskom strukturom. Uzviknuo sam: "Ništa, sa svetlucanjima!" Kada sam se skoncentrisao na ovu viziju, prazan prostor, kao njen glavni element, izgubio je na važnosti. Prostor se sada činio blještavim, ali blistave tačke nisu bile zbrkane; završio sam rečenicu uzvikom: "Ali kakva svetlucanja!" Sledeći stadijum ove vizije bio je poistovećivanje blještavih tačaka sa zvezdama na nebeskom svodu, sa idejama, dušama, itd. Takođe sam opazio da je svaka zvezda bila povezana zrakom svetlosti sa drugim zvezdama. U svetu ideja, svaka misao imala je nužnu vezu sa svakom drugom mišlju; svaka ta veza je, naravno, takođe misao; svaki takav zrak jeste zvezda. Ovde se pojavljuje prva logička teškoća. Posmatrač ima direktnu percepciju beskonačne serije. Logično bi stoga bilo da je celokupan prostor ispunjen homogenom blještavom svetlošću. To, međutim, nije slučaj. Prostor je potpuno pun, a ipak su monade koje ga ispunjavaju savršeno udaljene. Običan čitalac mogao bi uzviknuti da takve tvrdnje predstavljaju simptome mentalne konfuzije. Predmet zahteva mnogo više od površnog ispitivanja. Jedino što mogu da uradim je da kritičare uputim na Uvod u matematičku filozofiju Bertranda Rasela, gde je gornji stav potpuno odbranjen, a takođe i izvesni stavovi koji slede. Želeo bih da primetite posebno zaprepašćujuću završnu identifikaciju ovog kosmičkog iskustva sa nervnim sistemom, onako kako ga opisuju anatomi. Na ovoj tački mogli bismo ponovo razmotriti ono što nazivamo objektivnim univerzumom i našim subjektivnim iskustvom. Šta je Priroda? Imaunel Kant, osnivač epohalnog sistema subjektivnog idealizma, je možda prvi filozof koji je jasno demonstrirao da su prostor, vreme, uzročnost (ukratko, svi uslovi egzistencije) zapravo samo uslovi misli. Pokušao sam da to pojednostavim definišući sve moguće predikate i dimenzije. Za valjano opisivanje nekog objekta nije dovoljno odrediti njegov položaj u prostorno-vremenskom kontinuumu četiri dimenzije, već ga moramo ispitati u sklopu svih kategorija i skala, kao i njegove vrednosti u svim mogućnostima. Šta znamo o njegovoj boji, čvrstini, pokretljivosti i slično? Tako otkrivamo da ono što smo zamislili kao opis objekta, ustvari to nije. Sve što smo zabeležili je ponašanje naših instrumenata. Šta su nam rekli naši teleskopi, spektroskopi i vage? A oni opet zavise od ponašanja naših čula; jer realnost naših instrumenata, naših čulnih organa, takođe trebaju opis i demonstraciju kao i najudaljeniji fenomeni. I tako smo

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

36

naterani na zaključak da je sve što opažamo opaženo kao takvo jedino zbog naše tendencije da opažamo. I otkrićemo da u četvrtom stadijumu velike budističke vežbe mahasipatana direktno i neposredno postajemo svesni ove činjenice, umesto da se gnjavimo beskonačnim soritima! Kant je to rekao na svoj način: "Zakoni prirode su zakoni naših sopstvenih umova." Zašto? Mi ne možemo saznati sam sadržaj uma, već samo njegovu strukturu. Ali Kant nije otišao tako daleko. Da mu je kojim slučajem sinulo da bi završni stav njegovih sorita bio "razum je jedina realnost," on bi sigurno bio šokiran. U daljem ispitivanju, međutim, ispostavlja se da je čak i ova najviša istina besmislena. To je kao dobro poznata cirkularna definicija opscene knjige: ona vrsta knjige koja pobuđuje izvesne ideje u umu onakve osobe kod koje se takve ideje pobuđuju tom vrstom knjige. Primećujem da moj odlični predsedavajući čini napor da priguši zevanje i pretvori ga u osmeh, i on će mi oprostiti ako mu kažem da je efekat pomalo zlosrećan. Ali on svakako ima pravo da bude ohol. Ovo su zaista "stari dobri paradoksi koji još jedino zabavljaju žene u pivnicama." Od samih početaka filozofije, uvek je omiljena igra bila dokazivanje da su nečiji aksiomi apsurdni. Svi vi ćete, prirodno, biti veoma uznemireni time što se ja prepuštam šašavim prošlim vremenima, posebno zato što sam započeo sa obećanjem da ću ovom predmetu prići sa strogo naučne tačke gledišta. Oprostite mi što sam se poigrao ovom sjajnom, laganom paučinom misli! Samo sam pokušavao da je pažljivo sa vas uklonim. Nastaviću da uklanjam svojom snežno-belom rukom ovu beznačajnu, koprenastu stvar, "materiju od koje su načinjeni snovi". Preći ćemo na modernu nauku. Nema boljeg uvoda od knjige Osnovi moderne nauke, koju je napisao moj stari i cenjeni prijatelj, pokojni Dž. Saliven.35 Ne želim da vas mnogo zadržavam citatima iz ove divljenja vredne knjige. Više bih voleo da je uzmete i sami pročitate; teško da biste bolje iskoristili vaše vreme. Ali hajde da utrošimo nekoliko momenata na njegove primedbe vezane za geometriju. Naša predstava prostora kao subjektivnog entiteta dovedena je u pitanje otkrićem da Njutnove jednačine, bazirane na euklidovskoj geometriji, ne mogu da objasne fenomen gravitacije. Mi instinktivno mislimo o pravoj liniji; to je nekako aksiomatično. Ali saznajemo da tako nešto ne postoji u objektivnom univerzumu. Moramo da koristimo drugu, Rimanovu geometriju,36 koja je jedna od geometrija krivih linija. (Postoji, naravno, onoliko sistema geometrije koliko ima apsurdnih aksioma na kojima se one mogu izgraditi. Tri linije čine jednu elipsu; bilo koja besmislica koja vam se sviđa; možete nastaviti da konstruišete geometriju koja je tačna dokle god je koherentna. I u rezultatu nema ničeg tačnog ili pogrešnog; jedino pitanje je: koji je najpogodniji sistem za opisivanje datog fenomena? Nalazimo da je ideja gravitacije nezgodna; okrećemo se Rimanu.) Ovo znači da pozadina fenomena nije ravna površina; površina kao takva je zakrivljena. Ono što smo mislili o pravoj liniji, uopšte ne postoji. ______________________________________________________________________________

35 J.W.N. Sullivan (1886-1937.), engleski popularizator nauke, koji je ostao zapamćen po svom 'naučnom misticizmu'. Aktivno je učestvovao u prirodnonaučnim polemikama dvadesetih i tridesetih godina, a posebno u vezi sa problemima evolucije i teorije relativiteta. Jedno vreme je bio i Krolijev sledbenik. Pored spomenutog, poznatija su mu dela Aspekti nauke (Aspects of Science, 1925.), Istorija matematike u Evropi (The History of Mathematics in Europe: from the fall of Greek science to the rise of the conception of mathematical rigour, 1925.), i posthumno izdato Granice nauke (Limitations of Science, 1938.). (prim. ur.) 36 Rimanova (Bernhard Riemann, 1826-1866.) ili neeuklidska geometrija je geometrija konstantno zakrivljenog, eliptičnog prostora (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

37

A to je skoro nemoguće za razumeti; u najmanju ruku, meni je sasvim nemoguće da to vizualizujem. Najviše ćemo se tome približiti ako zamislimo da smo odraz na ispoliranoj kvaci. Skoro se stidim što moram da vam kažem da sam 1900., četiri godine pre pojave Ajnštajnovog spisa koji je potresao svet, opisao svemir kao "konačan, a ipak bezgraničan," što je potpuno tačan opis u opštim terminima onoga što je on dao sa više matematičkih detalja.37 Odmah ćete videti da ove četiri reči opisuju geometriju krivih linija; sfera je, na primer, konačan objekat, a ipak se možete kretati po njenoj površini u bilo kom pravcu, bez da ikada stignete do kraja. Rekao sam gore da Rimanova geometrija nije sasvim dovoljna da se objasni fenomen prirode. Moramo da postuliramo različite vrste krivina u različitim delovima kontinuuma. I čak ni tada nismo srećni! A sada Saliven! "Geometrija je toliko opšta da priznaje različite stepene zakrivljenosti u različitim delovima prostora-vremena. Gravitacioni efekti počivaju na ovoj zakrivljenosti. Stoga je zakrivljenost prostora-vremena najistaknutija oko velikih masa, jer su ovde gravitacioni efekti najveći. Ako uzmemo materiju kao temeljnu, možemo reći da prisutnost materije uzrokuje zakrivljenost prostora-vremena. Ali postoji i drugačija škola mišljenja koja drži da se postojanje materije zasniva na zakrivljenosti prostora-vremena. To jest, mi pretpostavljamo da se fundamentalni prostor-vreme kontinuum manifestuje našim čulima kroz ono što nazivamo materija. Obe tačke gledišta imaju jake argumente. Ali, bez obzira da li materija može biti izvedena iz geometrijskih osobenosti prostorno-vremenskog kontinuuma ili ne, možemo smatrati utvrđenom naučnom činjenicom da se gravitacija tako izvodi. Ovo je, očito, veoma veliko dostignuće, ali ono ostavlja netaknutu drugu veliku klasu fenomena koje nazivamo elektro-magnetnim fenomenima. U ovom Anjštajnovom prostorno-vremenskom kontinuumu, elektromagnetne sile pojavljuju se kao potpuno strane. Gravitacija je absorbovana u Rimanovskoj geometriji, a pojam sile, vezan za gravitacione fenomene, ukinut je. Ali elektro-magnetne sile još uvek neometano cvetaju. Nema nagoveštaja da su one manifestacije geometrijskih karakteristika prostorno-vremenskog kontinuuma. Može se pokazati da ih je nemoguće povezati sa bilo čime u Rimanovoj geometriji. Isto tako, da gravitacija odgovara izvesnim geometrijskim osobenostima Rimanovskog prostora-vremena. Ali elektro-magnetne sile u potpunosti leže izvan ove šeme." Evo velike močvare u koju je matematička fizika odvela svoje zavisnike. Ovde imamo dve klase fenomena, od kojih obe čine jedinstvo fizike. Ipak, jednačine koje opisuju i objašnjavaju jednu klasu, nespojive su sa onima iz druge klase! Ovo uopšte nije filozofsko pitanje, već stvar činjenica. Nije dovoljno što smatramo da se univerzum sastoji od čestica. Takva hipoteza podvlači samo jednu klasu fenomena, ali je besmislena kada se primeni na elektro-magnetne jednačine, koje od nas traže da napustimo ideju čestica za račun ideje talasa. Evo još jednog velškog zeca za večeru! "Ajnštajnov konačni univerzum je takav da njegov radius zavisi od količine materije u njemu. Ako se stvori više materije, zapremina univerzuma će porasti. Ako materija bude nestajala, zapremina prostora će se smanjivati. Bez materije, prostor ne bi postojao. Tako sama egzistencija prostora, uprkos svojih metričkih osobina, zavisi od postojanja materije. Ova koncepcija omogućuje da se svako kretanje, uključujući i rotaciju, smatra relativnim." Kuda dalje, momci? ______________________________________________________________________________ 37 Tannhausér, napisano u Meksiku, O.F., avgust 1900. Vidi takođe moj Berashith, napisan u Delhiju, april 1901.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

38

"Sadašnja tendencija fizike ide ka opisivanju univerzuma terminima matematičkih relacija između nezamislivih entiteta." Daleko smo otišli od često nekorektno citirane tvrdnje lorda Kelvina da on ne bi mogao da zamisli predmet čiji mehanički model ne bi bio sposoban da konstruiše. Viktorijanci su zaista bili pomalo naklonjeni ehu Dr. Džonsonovog38 velikog i imbecilnog lupanja nogom o zemlju, kada su ideje biskupa Berklija39 prodrle u površinske slojeve pićem natopljenih sivih ćelija te zveri sa mozgom govečeta. Molim vas da se zamislite nad teškoćom sa kojom se susrećemo prilikom izračunavanja udaljenosti fiksnih zvezda, imajući u vidu mišljenje profesora Luisa,40 koji "sugeriše da se dva atoma koji su vezani zrakom svetlosti mogu smatrati kao da su u aktuelnom fizičkom kontaktu. 'Interval' između dva kraja svetlosnog zraka je, prema teoriji relativiteta, nula, i profesor Luis smatra da tu činjenicu treba ozbiljno shvatiti. Prema ovoj teoriji, svetlost se uopšte ne širi. Ova ideja slaže se sa principom da jedino posmatrani faktori treba da budu korišćeni u konstruisanju naučne teorije, jer mi nikako ne možemo posmatrati prolazak svetlosni u praznom prostoru. Svesni smo svetlosti jedino kada naiđe na materiju. Svetlost koja nikada ne nailazi na materiju je čisto hipotetička. Ako ne napravimo takvu hipotezu, onda nema praznog prostora. Prema teoriji profesora Luisa, kada posmatramo udaljenu zvezdu, naše oko zaista pravi fizički kontakt sa tom zvezdom, kao što naš prst pravi kontakt sa stolom kada ga pritiskamo." Ali, zar vam se ne čini da su moji argumenti bili cirkularni? Nadam se da je tako, jer sam se mnogo namučio da ih tako predstavim. Ali u knjizi gospodina Salivana to nije pitanje argumenata nego pitanje činjenica. On je govorio o ljudskim vrednostima. On se pita da li ih nauka može biti svesna. Evo ga, dolazi veliki vođa! Radujte se, drugovi moji, radujte se! "Mada su dosledni materijalisti verovatno uvek bili retki, sa humanističkog aspekta ostaje važna činjenica da nauka nije našla potrebu da uključi vrednosti u svoj opis univerzuma. Uprkos ovom izostavljanju, čini se da je nauka zatvoren sistem. Ukoliko su vrednosti sastavni deo stvarnosti, čudno je što se od nauke očekuje da pruži dosledan opis pojava koje ignoriše." "U današnje vreme, ova teškoća presreće se na dva načina. S jedne strane, ističe se da nauka ostaje u sopstvenom domenu koristeći ciklične definicije, to jest apstrakcije sa kojima počinje zapravo su sve o čemu ona uopšte i govori. Ne pravi nikakve nove kontakte sa realnošću, pa stoga nikada ni ne nailazi na moguće remetilačke faktore. Ova tačka gledišta izvedena je iz teorije relativnosti, pogotovo iz onog oblika koji joj je dao Edington.41 Ova teorija formira zatvoreni krug. Njeni osnovni termini -'tačka-događaji', 'potencijali', 'materija' (itd. - ima ih deset) leže na različitim tačkama obima kruga. Možemo krenuti od bilo koje tačke i ići u krug, to jest, iz bilo kojeg od ovih termina možemo dedukovati ostale. Osnovni entiteti teorije definišu se međusobno. U skladu sa ovakvim postupkom izvodimo zakone prirode koje proučava fizika. Na izvesnoj tački u lancu dedukcije, na primer na 'materiji', mi prosuđujemo da govorimo o nečemu što je objektivno i konkretno otelotvorenje naših apstrakcija. ______________________________________________________________________________

38 Semjuel Džonson (Samuel Johnson, 1709-1784.), engleski književnik, književni kritičar i leksikograf; ostao je zapamćen kao nepopravljiv racionalista (prim. ur.). 39 Kroli misli na solipsizam engleskog filozofa Džordža Berklija (George Berkeley); (prim. ur.). 40 Gilbert Njutn Luis (G. Newton Lewis, 1875-1946.), američki hemičar koji je razradio teoriju fotona (prim. ur.). 41 Ser Artur Stenli Edington (Sir Arthur Stanley Eddington, 1882-1944), istaknuti engleski astrofizičar. U ovom citatu koji Kroli navodi, Saliven ima u vidu Edingtonovo delo Matematska teorija relativnosti. (prim. ur.)

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

39

Ali materija, onako kako se ona pojavljuje u fizici, i sama je osobeni skup apstrakcija, pa se naše naredno rezonovanje tiče samo tih apstrakcija. Neke druge karakteristike koje objektivna realnost može posedovati nikad ne ulaze u našu šemu. Ali skup apstrakcija nazvan materija u teoriji relativnosti izgleda da ne odgovara celini naučnog znanja o materiji. Izvestan kvantum fenomena preostaje." Aha!

"Zato je napuštamo, zato je napuštamo, Daleko od mesta gde njen crnomanjasti rod tumara - rod tumara. U grimiznoj groznici, grimiznoj groznici, grimiznoj groznici Doma za oporavak."

Tako smo mi presreli zmaja nauke i savladali ga, isto kao što je vitez-džentlmen, Njegova milost, uvaženi nadbuskup od Kenterberija, u nedavnoj radio-emisiji zauvek ućutkao sve one nevernike koji su se drznuli da sumnjaju u mogućnost da đavo uđe u svinju. Videli smo da je, kako god da načnemo problem uma, bilo sa uobičajene duhovne tačke gledišta ili iz suprotnog ugla materijalizma, rezultat potpuno isti. Poslednji citat gospodina Salivana. "Možda će se na kraju dokazati da je univerzum iracionalan. Možda bi morali da odustanemo od naučne avanture." Ali to je sve što on zna o nauci, blagosloveno da je njegovo malecno srce! Mi ne odustajemo. Rezultati eksperimenta još uvek su ubedljivi za iskustvo, pa činjenica da je univerzum nakon ispitivanja i dalje nerazumljiv samo učvršćuje naše ukorenjeno ubeđenje da iskustvo jeste realnost. Na osnovu toga možemo se zapitati da li je moguće steći iskustvo višeg reda, otkriti i razviti sposobnost uma koja može transcendirati analizu, takvu sposobnost koja je stabilnija od svih misli zahvaljujući uverenosti sopstvene samoočiglednosti. Rečeno jezikom Velikog Belog Bratstva (koje ja ovde zastupam),42 vi prelazite ambis. "Ostavite jadnu staru nasukanu olupinu" - ruah - "i krenite ka obali" nešamah.43 Jer rečeno je, kao što ćete videti ako ste proučavali dopunu broja pet prvog toma Equinox-a, da je neka ideja istinita jedino onda kada u sebi sadrži sopstvenu kontradikciju. Najznačajniji rezultati samjame upravo su ovakva stanja uma; filozofska spekulacija neće uništiti te rezultate, jer oni nisu prijemčivi za analizu, jer nemaju delove iz kojih se sastoje i jer egzistiraju vrlinom svoga nerazuma - "certum est quia ineptum!"44 Ne mogu se izraziti, jer su iznad znanja. Ovo iskustvo možemo u izvesnoj meri preneti onima kojima ono nije dovoljno poznato putem estetike. Tu leži objašnjenje zašto su najbolji radovi o jogi (alhemiji, magiki i ostalom), nastali u poeziji i umetnosti. To je - ne doktrinarno već simbolično - Božja reč upućena čoveku.

______________________________________________________________________________

42 'Veliko Belo Bratstvo': Kroli je, kao i mnogi okultisti i pre i posle njega, verovao da postoji jedna organizacija 'realizovanih adepata', skoro božanskih bića nedostupnih običnom smrtniku, koja bdi nad spiritualnom evolucijom čovečanstva (prim. ur.). 43 U skladu sa kabalističkim učenjem, čovekovu dušu čine nefeš, nagonski deo, ruah, osećajni deo i nešamah, spiritualna iskra. Samo pomoću ove poslednje čovek može da transcendira pojavni svet i spozna božanski. (prim. ur.) 44 "Sigurno je ono što je besmisleno!" - Tertulijan (prim. prev.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

40

U mom sledećem predavanju trudiću se da produbim tehniku sticanja ovih rezultata i detaljnije ću objasniti sve ono što se može pojaviti u toku početnih vežbi.

LLjjuubbaavv jjee zzaakkoonn,, lljjuubbaavv ppoodd vvoolljjoomm..

jjooggaa zzaa kkuukkaavviiccee TTRREEĆĆEE PPRREEDDAAVVAANNJJEE..

DDrraaggaa ddeeccoo,,

ČČiinnii ššttoo ttii jjee vvoolljjaa ii ttoo nneekkaa bbuuddee ssaavv zzaakkoonn.. Setićete se da nas je prošle nedelje naše proučavanje joge odvelo do crkvenih otaca. Videli smo da nas je njihova filozofija i nauka, sledeći nezavistan put, dovela do čuvenog Tertulijanovog: "certum est quia ineptum!" Koliko li je samo Crkva bila u pravu kada je poricala autoritet Razuma! Skoro smo u iskušenju da za trenutak ispitamo šta Crkva podrazumeva pod 'verom'. Sv. Pavle nam kaže da je vera "supstanca. stvari kojima se nadamo; dokaz neviđenih stvari." Stoga mislim da ova reč ne znači ono što je pod njom podrazumevao onaj razvratni i prosti grubijan, Martin Luter. Vera o kojoj on govori je sve samo ne supstanca i ona nije ništa drugo nego moć, što bi đačić rekao, verovanja u ono za šta znamo da nije istinito. Da bi imala ikakvo razumno značenje, vera mora podrazumevati iskustvo i ovo gledište je tačno u skladu sa zaključkom do kojeg smo došli u mom poslednjem predavanju. Ništa što se ne može uzdrmati bilo kakvom kritikom nije nam od koristi i postoji samo jedna stvar u univerzumu koja odgovara ovim uslovima: direktno iskustvo duhovne istine. U tome i samo u tome se svi veliki religijski umovi svih vremena i svih podneblja podudaraju. To iskustvo je nužno iznad dogme, jer se dogma sastoji iz skupa intelektualnih tvrdnji od kojih se svaka, zajedno sa vlastitim kontradikcijama, lako može osporiti i odbaciti. Verovatno vam je poznato da su kandidati za prijem u Društvo Isusovaca uvežbavani da raspravljaju o svim kontroverznim temama. Mladi čovek je podstican da dokazuje svaku iznenadnu psovku koja im padne na pamet. I što je mladić više šokiran, to je njegov um bolje treniran, to će bolje usluge na kraju pružati redu; ali to je slučaj jedino onda kada je njegov um oslobođen zablude poverenja u sopstvenu ispravnost, ili čak i od mogućnosti da bude u pravu. Racionalista, u svom plitkom maniru, uvek tvrdi da ova vežba predstavlja odricanje od mentalne slobode. Naprotiv, to je jedini način da se ta sloboda stekne. I uvežbavanje poslušnosti unutar Društva zasniva se na istom principu. Sveštenik mora da čini ono što mu njegov Nadređeni naređuje - perinde ac cadaver.45 Protestanti uvek kažu da je ovo nečuvena i neopravdana tiranija. "Jadnik je", vele oni, "batinom nateran u stanje u kojem nema sopstvenu volju." To je čista besmislica. Odričući se sopstvene volje kroz uvežbavanje svete poslušnosti njegova volja postaje izuzetno jaka, toliko jaka da je ne mogu pokolebati ni njegovi prirodni instinkti, ni želje, niti navike. On je svoju volju oslobodio svih ovih kočnica. On je savršen službenik mašinerije reda. Sve posebne volje koncentrišu se u generalu Društva, kao što bi u ljudskom telu svaka ćelija svojim posebnim kvalitetom trebala biti potpuno posvećena koncentrisanoj volji organizma. ______________________________________________________________________________

45 'Isto kao leš' - lat. (nap. prev.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

41

Drugim rečima, Društvo Isusovaca stvorilo je savršenu imitaciju skeleta originalne kreacije, živog čoveka. Ono se povinovalo božanski ustanovljenom poretku stvari i zato je to telo, koje brojčano nikada nije bilo značajno, bilo jedno od najuticajnijih u razvoju Evrope. Ono nije uvek radilo savršeno, ali to nije bila greška sistema; čak i takvo, ono je postiglo izvanredan uspeh. Uspehe vredne spomena jezuiti su ostvarili u domenu nauke i filozofije. U religiji ništa nisu uradili; šta više, kada god su se mešali u religijska pitanja, samo su pravili štetu. Kakva greška! A zašto? Iz prostog razloga što nisu bili u položaju da obraćaju pažnju na religiju, jer su o svim tim pitanjima umesto njih odlučivali papa ili odbornici; tako je Društvo moglo da se oslobodi komplikovanosti religije, na potpuno isti način na koji novajlija stiče potpunu slobodu od moralne odgovornosti utapanjem svojih ličnih fantazija u volju Nadređenog. Voleo bih ovde da primetim da su duhovne vežbe sv. Injacija u suštini zaista divljenja vredne joga vežbe. One, uistinu, imaju primesa magijske tehnike, a i smišljene su da služe dogmi. Ali to je bilo neophodno, a i ta magija je bila dobro utemeljena, jer je prvobitna volja osnivača bila da stvori ratnu mašinu protiv reformacije. On je bio dovoljno mudar da smisli plan koji će, nezavisno od svojih apstraktnih filozofskih odlika, najefikasnije služiti isključivo toj svrsi. Jedina nevolja bila je što ta svrha po svom usmerenju nije bila dovoljno kosmička, da bi odolela unutrašnjim silama. Postigavši više duhovne planove praktikovanjem tih vežbi, jezuiti su otkrili da prvobitna svrha Društva više nije bila u skladu sa njihovim moćima; bili su, da tako kažemo, motor koji je suviše dobro radio. Umesto da podržavaju, glupo su napali duhovne sfere onih autoriteta zbog kojih su i stvoreni i tako ih sada vidimo kako se prepiru sa papom, ne uspevajući da dođu u posed papstva. Pošto su tako sprečeni u svojim nastojanjima i zbunjeni u pogledu svoje svrhe, udvostručili su revnost u vežbanju; a jedna od karakteristika svih duhovnih vežbi, ako se iskreno i efikasno izvode, je da vas stalno vode ka višim nivoima, gde su sva dogmatska razmatranja i intelektualni koncepti ništavni. Otuda uopšte ne smatramo iznenađujućim što se za Generala reda i krug ljudi oko njega pretpostavljalo da su ateisti. Ako je to bila istina, onda bi značilo da ih je iskvarila zaokupljenost svetovnom politikom, jer je ovu moguće sprovoditi jedino na ateističkoj osnovi; bila bi najveća hipokrizija pretvarati se da je drugačije i trebalo bi je ograničiti isključivo na Ministarstvo spoljnih poslova. Ipak, razumnije je pretpostaviti da su poglavari reda zaista postigli najveće visine duhovnog znanja i slobode, pa bi se njihovo stanovište verovatno najbolje odredilo kao panteističko ili gnostičko. Sada kada valja detaljnije da razmotrimo rezultate joga vežbi, ova razmatranja bi trebalo da nam budu od velike koristi. Istina je da među velikim misticima širom sveta postoji opšta sličnost ekstatičnih izliva. Oni koji su proučavali ovaj predmet često su ih poredili. Ja ću vas zadržati samo na jednom primeru: "Čini što ti je volja i to neka bude sav zakon." Šta znači ovaj nalog? To je generalizacija Avgustinovog "voli i čini ono što ti je volja." Ali u Knjizi Zakona, da ne bi slušalac bio obmanut u grču antinomija, postoji i dodatno objašnjenje: "Ljubav je zakon, ljubav pod voljom." Međutim, pošto je naš prvi postulat da se o ovim problemima ne može diskutovati, poenta je upravo u tome da nema svrhe razmatrati rezultate joge, pa bila to joga koju je predložio Lao-Ce, Patanđali ili sv. Injacije Lojola. Raspravljajući o njima samo ćemo upasti u provaliju 'zato što', u kojoj ćemo, zajedno sa psima Razuma, isčeznuti. Stoga je jedina korist od opisivanja naših iskustava da učenici steknu predstavu o stvarima koje će im se desiti kada postignu uspeh u vežbanju joge.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

42

U Psalmima Davidovim stoji: "Mrzim misli, ali Tvoj zakon ja volim."46 Sv. Pavle kaže: "Pohotan um je neprijateljstvo protiv Boga." Moglo bi se čak reći da je suština poslanice Sv. Pavla borba protiv uma: "Jer naš rat nije s krvlju i s tijelom" - znate ostatak - neću se zamarati da citiram do kraja - Efežanima 6,12.47 Mislim da sv. Pavle opis Satane - što je njegovo ime za neprijatelja - kao vladara moći vazduha duguje nepoznavanju istorijata ove reči, a u krajnjoj liniji ruahu, intelektu; ne smemo zaboraviti da je razlog preobraćanja sv. Pavla bila vizija na putu za Damask. Posebno je važno da je on nestao na tri godine u arabijskoj pustinji pre nego što je paganima došao kao apostol. Sv. Pavle je bio učeni rabin, omiljeni učenik najboljeg tumača hebrejskog zakona, ali u trenutku vizije svi njegovi argumenti bili su uzdrmani jednim jedinim udarcem! Nije ostalo zabeleženo da li je Sv. Pavle išta rekao tog momenta, već samo da je tiho otišao na svoje putovanje. To je ta velika lekcija: ne raspravljati o rezultatima. Oni među vama koji imaju primerak Equinox-a mogli bi da budu veoma iznenađeni neuobičajenim nalogom iz Komentara: zabranom svakog raspravljanja o Knjizi Zakona. Tada nisam u potpunosti razumeo taj nalog; sada ga razumem. Hajde da razmotrimo neke od fenomena koji se javljuju tokom vežbanja pratjahare. Veoma rano u vreme mog povlačenja u Kandiju,48 pokušavao sam da se koncentrišem, upirući oči ka vrhu nosa. Usput budi rečeno, ovo nije dobra vežba; mogu da se istegnu oči. Posledica je bila da sam se probudio noću; dotakao sam nos i smesta zaključio da je neko u sobi. Prevario sam se; samo mi se učinilo da je tako, jer je usled vežbanja koncentracije moj nos napustio oblast mog zapažanja. Isto se dešava prilikom odgovarajuće koncentracije na bilo koji objekat. Sama koncentracija je, na dosta čudan način, povezana sa fenomenom nevidljivosti. Kada se um povuče toliko duboko u sebe da nije svestan ni sebe ni svog okruženja, jedna od uobičajenih posledica je da telo postane nevidljivo za druge ljude. Ne verujem da bi bilo drugačije i sa fotografijom, premda za to nemam dokaza. Meni se to desilo bezbroj puta, a skoro svakodnevno za vreme boravka na Siciliji. Naša grupa često je silazila do divnog peščanog zaliva, u kojem su iz vode štrčala fantastično oblikovana kamena ostrvca; obala je bila oivičena stenama prekrivenim draguljima morskog života. Put je išao preko gole strane brda; osim vinograda na nekoliko stotina jardi nije bilo nikakvog zaklona - čak ni zec da se sakrije. Ali, kada bi se neko iz grupe okrenuo da razgovara samnom, često se dešavalo da me uopšte ne vidi. Znam, takođe, da je ovo bio slučaj i dok sam diktirao; moja stolica bila bi prividno prazna. ______________________________________________________________________________

46 Kroli ovde prilično slobodno interpretira Psalme. U Daničićevom prevodu Starog zaveta stoji: "Blago čovjeku koji ne ide na vijeće bezbožničko, i na putu grješničkom ne stoji i u društvu nevaljalijeh ljudi ne sjedi. Nego mu je omilio zakon Gospodnji i o zakonu njegovu misli dan i noč" (Ps. Davidovi, 1:1,2). Slično i dalje: "Tješiću se zapovijestima tvojim, koje ljubim" (isto, 119: 47); "Kako ljubim zakon tvoj! Vasdan mislim o njemu" (119:97); "Mrzim na laž i gadim se na nju, ljubim zakon tvoj" (119:163). (prim. ur.) 47 Jedanaesti i dvanaesti stih 6. glave Pavlove poslanice Efežanima su važni da bi se razumelo na šta Kroli cilja: "11. Obucite se u sve oružje Božje, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskoga: 12. Jer naš rat nije s krvlju i s tijelom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovoga svijeta, s duhovima pakosti ispod neba." (prim. ur.) 48 Kandy, pokrajina i grad u centralnom delu Šri Lanke. Kroli je tu boravio u periodu 1901-1902. (prim. ur.)

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

43

Međutim, ova sposobnost, za koju mislim da je uvežbana, nesvesno može postati stvarna magijska moć. Jednom prilikom mi se desilo da je puno uzbuđenih ljudi gledalo u mene sa ne baš prijateljskim namerama; ja sam, međutim, imao osećaj lakoće, kao da sam duh, i poput senke bešumno sam se kretao ulicom; niko od njih nije pokazao ni najmanji znak da je svestan mog prisustva. U jednom od Jevanđelja postoji zanimljiva paralela za ovaj događaj: "oni su uzeli kamenje da ga kamenuju, ali je on, prošavši posred njih, otišao svojim putem." Postoji i druga strana pratjahare, za koju bi se moglo reći da je potpuno suprotna ovoj o kojoj smo do sada govorili. Ako usmerite vašu pažnju na jedan deo tela sa idejom da ga istražite, to, pretpostavljam, dozvoljava umu da se kreće u veoma uskim granicama i cela vaša svest postaje koncentrisana na taj mali deo. Ovo sam mnogo vežbao u vreme povučenosti pokraj jezera Paskvani. Obično bih poistovetio celokupnu svest sa malim pokretima, koje sam prstu na ruci ili nozi dopuštao da pravi. Bilo bi uzaludno ići u detalje ovoga iskustva. Mogu samo da kažem da dok ne steknete tu moć, uopšte nemate predstavu o čistom čudu i ushićenju tog beskrajno treperećeg orgazma. Ako se dobro sećam, ova vežba i njen rezultat bili su jedan od glavnih činilaca koji su mi kasnije omogućili da postignem ono što se naziva 'trans čuda', koji je u vezi sa stepenom Majstora hrama i predstavlja vrstu potpunog razumevanja organizma univerzuma i ekstatično obožavanje njegovog čuda. Ovaj trans je mnogo viši od Blažene vizije, jer je u ovom drugom uvek prisutno i srce - fren; prvi uključuje nus, božansku inteligenciju čoveka, dok je srce jedino centar intelektualnih i moralnih sposobnosti. Ali, dokle god ste preokupirani fizičkim, rezultati će biti samo na toj ravni; međutim, glavni efekat vežbi koncentracije na male delove tela je razumevanje, ili bolje rečeno uvažavanje, čulnog zadovoljstva. Ono je, međutim, beskonačno prefinjeno i izuzetno jako. Često je moguće savladati tehniku kojom vešti umetnici mogu proizvesti ovo zadovoljstvo u drugoj osobi. Označite, na primer, tri kvadratna inča bilo gde na koži i moguće je izuzetno nežnim dodirima izazvati u pacijentu sva moguća osećanja zadovoljstva za koja je ovaj sposoban. Znam da je ovo veoma neuobičajena tvrdnja, ali se lako može dokazati. Jedina stvar koje se plašim je da se eksperti mogu zaneti nagradama, umesto da shvate pravu vrednost lekcije, a to je da su velika čulna zadovoljstva apsolutno bezvredna. Ovu vežbu, dokle god je od bilo kakve koristi, treba smatrati prvim korakom ka emancipaciji od robovanja telesnim željama, od samodestruktivnih osećaja, od žeđi za uživanjem. Mislim da je ovo dobra prilika da napravimo malu digresiju u korist mahasatipatane. Ovu vežbu je Buda preporučivao biranim rečima i to je jedina o kojoj on govori sa toliko poštovanja. Rekao je svojim učenicima da će, držeći se ove vežbe, pre ili kasnije dospeti do punog postignuća. Vežba se sastoji od analize univerzuma terminima svesti. Počinjete sa nekom veoma jednostavnom i pravilnom telesnom vežbom, kao što su pokreti tela pri hodu, ili pokreti pluća pri disanju. Zapažate ono šta se događa: "Ja izdišem; ja udišem; ja zadržavam dah." Sasvim bez upozorenja, užasnuće vas šok otkrića da ono što mislite nije istina. Nemate nikakvo pravo da kažete: "Ja udišem." Sve što zaista znate je da postoji udisanje.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

44

Vi tako menjate svoje zapažanje i kažete: "Postoji udisanje; postoji izdisanje," i tako dalje. I uskoro, ako istrajno vežbate, stiže vas još jedan šok. Vi nemate pravo da kažete da postoji disanje. Sve što znate je da postoji osećaj te vrste. Ponovo menjate koncepciju svog opažanja, i jednog dana otkrivate da je osećaj nestao. Sve što znate je da postoji percepcija osećaja udisanja ili izdisanja. Nastavljate, i otkrivate da je to još jedna iluzija. Shvatate da postoji samo tendencija opažanja osećaja prirodnog fenomena. Predhodne stadijume lako je intelektualno prihvatiti; čovek ih shvata odmah pošto ih otkrije, ali kad je reč o 'tendenciji', ovo nije slučaj, barem samnom nije bilo tako. Dosta mi je vremena trebalo dok nisam razumeo šta znači 'tendencija'. Da bih vam pomogao da ovo shvatite, treba mi dobra ilustracija. Na primer, sat ne čini ništa osim pokazivanja vremena. Mi možemo raspravljati o tome da li je to vreme tačno, ali to ništa ne znači osim ako, na primer, znamo da je sat kontrolisan električnim putem iz astronomske stanice u kojoj se nalazi mentalno zdrav astronom, u kom delu sveta je taj sat, i tako dalje. Sećam se kad sam jednom bio u Teng-Ju-u, u kineskoj oblasti Jinan. Iz Pekinga je uvek u podne telegrafisano tačno vreme u konzulat. Ovo je bila sjajna ideja, jer je elektricitet praktično trenutan. Nezgodna je stvar bila, ako je uopšte bila nezgodna, u šta sumnjam, da je poruke trebalo slati iz mesta zvanog Jung Čang. Tamošnji telegrafisti su većinu vremena provodili u pušenju opijuma, pa su povremeno stizale gomile telegrama različitih datuma, tuce ili više, u kojima se konstatuje da je u Pekingu podne! Tako su svi krupni fenomeni, svi ti osećaji i percepcije, samo iluzija. Sve što čovek može stvarno da kaže je da je postojala tendencija da neki ludak iz Pekinga javi ljudima u Teng-Ju-u koliko ima sati. Ali ni ova četvrta skanda nije konačna. Tokom vežbe i ona se pokazuje kao iluzija i čoveku ne ostaje ništa osim gole svesti o postojanju takve tendencije. O njoj vam ne mogu baš mnogo reći, jer je ni sam još nisam u potpunosti razradio, ali veoma sumnjam da "svest", kao prevod reči vinjanam, uopšte i ima neko značenje. Mislim da bi bolje odgovarao termin "iskustvo", u smislu u kojem smo ga do sada koristili, dakle kao neposredna realnost koja je iza i iznad svih zapažanja. Nadam se da ćete uvažiti teškoće sa kojima se suočavamo u pokušaju što jasnijeg opisa ovih fenomena, kao i njihove valjane klasifikacije. Njihova osobenost je da se međusobno prožimaju. Verujem da je to jedan od razloga zbog kojih je nemoguće pronaći neku zaista zadovoljavajuću literaturu o jogi. Što se više napreduje, manje se zna, a više razume. Posiedica je samo dodatni dokaz za ono što sam stalno govorio: od raspravljanja nema mnogo koristi; jedino je bitna neprekidna posvećenost vežbama.

LLjjuubbaavv jjee zzaakkoonn,, lljjuubbaavv ppoodd vvoolljjoomm..

jjooggaa zzaa kkuukkaavviiccee ČČEETTVVRRTTOO PPRREEDDAAVVAANNJJEE..

PPoozzddrraavv ssiinnoovviimmaa jjuuttrraa!!

ČČiinnii ššttoo ttii jjee vvoolljjaa ii ttoo nneekkaa bbuuddee ssaavv zzaakkoonn..

Voleo bih da večeras počnem kratkom rekapitulacijom moja predhodna tri predavanja, ali to će biti malo teže, jer sam potpuno zaboravio sve što sam rekao. Ali čini mi se da su glavni predmet te serije bile mentalne vežbe jogija, dok je njihova zapažanja vredna karakteristika bila da tokom

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

45

rasprave nismo mogli a da se ne dotaknemo, pre svega, ontologije; drugo, obične nauke; i treće, visoke magije istinski prosvetljenih. Otkrili smo da su i ontologija i nauka, prilazeći problemu realnosti sa potpuno različitih stanovišta i istražujući potpuno različitim metodima, ipak stigle u isti ćorsokak. Opšti zaključak je da ne može biti realnosti u intelektualnom konceptu bilo koje vrste, da jedina realnost leži u direktnom iskustvu, koje je, opet, van domašaja kritičkog aparata naših umova. Ono ne može biti predmet zakona Razuma; ne može biti zarobljeno u okove elementarne matematike; kod takvih paradoksa kao što je istovetnost suprotnosti samo otvorene i iracionalne koncepcije mogu nagovestiti istinu. Dalje smo saznali da se stanja uma koja su posledica joga vežbi pravilno nazivaju transevi, jer zaista transcendiraju normalnu misao. U ovoj tački počinjemo da bivamo svesni gotovo neosetnog spajanja puta joge koji je prav (i u izvesnom smislu nezanimljiv), sa putem magije, koji je moguće porediti sa Bahusovim plesom ili Panovim orgijama. To nam sugeriše da je joga konačna sublimacija filozofije, isto kao što je magija sublimacija nauke. Otvoren je put za pomirenje među ovim nižim elementima misli vrlinom njihove tendencije da cvetaju u viša stanja s one strane misli, u kojima dvoje postaje jedno. A to je, naravno, magija i to je, naravno, joga. Sada možemo da razmotrimo da li postoji, sa stanovišta konačnog poistovećivanja najviših dometa ova dva činioca, nešto upotrebljivije od simpatije u njihovim nižim segmentima - mislim pre svega na uzajamnu potporu. Drago mi je što mi se čini da je Put mudrih postao mnogo ravniji i kraći od vremena kada sam prvi put njime gazio; upravo je to razlog što su stare antinomije magije i joge potpuno razrešene. Svi znate šta je joga. Joga znači sjedinjenost. I svi znate kako to da postignete: zatvaranjem kotlova intelektualne fabrike i omogućavanjem da tišina zvezdane svetlosti dopre do vašeg sluha. To je emancipacija uzvišenih od robovanja običnim izrazima prirode. Šta je magika? MMaaggiikkaa jjee nnaauukkaa ii vveeššttiinnaa iizzaazziivvaannjjaa pprroommeennaa uu sskkllaadduu ssaa vvoolljjoomm. Kako to postižemo? Uzdizanjem volje do tačke gde je ona gospodar okolnosti. A kako ćemo ovo uraditi? Kontrolom i usmeravanjem svake misli, reči i postupka, kako bi pažnja stalno bila vezana za izabrani objekat. Pretpostavimo da ja želim da prizovem 'inteligenciju' Jupitera. Svoj rad baziram na Jupiterovim korespondencijama. Za matematičku osnovu uzimam broj 4 i njemu podređene brojeve 16, 34, 136. Koristim kvadrat ili romb. Za svetu životinju biram orla, ili neku drugu koja se odnosi na Jupiter. Za moj miris, šafran - za prolivanje u slavu Boga neku vrstu opijuma ili izdašno a ipak slatko i moćno vino kao što je porto. Za moje magično oružje uzimam skiptar; u stvari, ja neprekidno biram instrumente za svaki čin i to tako da stalno sebe podsećam na svoju volju da prizovem Jupitera. Ja čak ograničavam svaki objekt. Izvlačim jupiterovske elemente iz svih složenih pojava koje me okružuju. Ako pogledam svoj tepih, plavo i purpurno su boje koje se ističu naspram istrošene i neodređene pozadine. Svaki trenutak svakodnevnog života koristim za stalno podsećanje na Jupitera. Um brzo odgovara na ovaj trening; on uskoro automatski odbija kao nerealno bilo šta što nije Jupiter. Sve ostalo prolazi nezabeleženo. I kada dođe vreme za ceremoniju prizivanja koju sam marljivo i istrajno pripremao sa punom posvećenošću, brzo se raspalim. Ja sam se navikao na Jupiter, prožet sam Jupiterom, Jupiter me apsorbuje. Uhvaćen sam u njegovo nebo, upravljam njegovim munjama. Heba i Ganimed donose mi vino; kraljica bogova je na prestolu kraj mene, a moji saigrači su najčarobnije devojke na zemlji.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

46

Šta je sve ovo ako ne jednostrano (i ako mogu tako da kažem, romantično), izazivanje onoga što jogi čini svojim naučno potpunijim, iako težim i asketskim metodama? Prednost magije je u tome što je proces inicijacije spontaniji i da tako kažem, automatski. Možete početi na najskromniji način, prizivanjem duha nekog elementala;49 ali tokom te operacije, ako želite da uspete, prisiljeni ste da imate posla sa višim entitetima. Kao svaki drugi organizam, i vaša ambicija raste od onoga čime se hrani. Sve to vas, veoma brzo, dovodi do samog Velikog Dela; dovedeni ste do toga da težite Znanju i Razgovoru sa Svetim Anđelom Čuvarem, a ova ambicija automatski izaziva dalje teškoće, čije savladavanje iziskuje nove moći. U knjizi o trideset Ætira,50 koja je poznatija pod nazivom Vizija i Glas, opisano je kako je progresivno teško prodreti u svaki ætir. To je zapravo jedino moguće inicijacijama uz pomoć anđela svakog etira koji je na redu. U toj knjizi zabeležena je još jedna istovetnost sa joga vežbama. Povremeno, koncentracija koja je nužno usmerena ka određenom ætiru postaje toliko jaka da se dobijaju rezultati slični samadiju. Vidimo da egzaltacija uma posredstvom magijskih vežbi vodi (moglo bi se reći, sebi uprkos), istim rezultatima koji se pojavljuju kod dosledne joge. Smatram da treba da vam kažem nešto više o ovim vizijama. Način njihovog postizanja bio je sledeći: veliki topaz u koji je ugravirana ruža sa krstom i četrdeset i devet latica postavio sam na krst od hrastovine, ofarban u crveno. Nazvao sam ga 'čarobni kamen' u spomen na čuveni kamen doktora Dija.51 Uzeo sam ga u ruku i nastavio da recitujem na enohijanskom ili anđeoskom jeziku Priziv trideset ætira, koristeći posebna imena koja odgovaraju svakoj sferi. Sve je ovo dobro išlo do otprilike sedamnaestog, kada mi je anđeo, predviđajući teškoće kod viših ili udaljenijih ætira, dao uputstvo po kojem je trebalo da recitujem deo iz Kurana, koji muhamedanci zovu "Poglavlje Jedinstva".52 Morao sam da je ponovim, klanjajući se ka zemlji posle svakog poglavlja, hiljadu i jedan put dnevno, dok sam pešačio iza moje kamile u Velikom istočnom basenu Sahare. Ne mislim da će iko sporiti da je ovo bila prilično dobra vežba; ali moja poenta je u tome da je to zasigurno bila veoma dobra joga. Iz onoga što sam rekao u ranijim predavanjima svi ćete prepoznati da ova vežba ispunjava sve uslove ranijih stadijuma joge, i stoga nije iznenađujuće da je dovela moj um u takvo stanje da sam mogao da koristim Priziv trideset ætira sa mnogom većom efikasnošću nego ranije. Da li bi zbog toga trebalo da kažem da je joga samo sluškinja magije, odnosno da magija nema značajniju funkciju od dopunjavanja joge? Nikako. To je kooperacija ljubavnika, što treba shvatiti kao simbol jedne činjenice. Joga vežbe su - u najmanju ruku - gotovo suštinske za uspeh u magiji i mogu reći iz sopstvenog iskustva da se moje temeljito školovanje u teškom drilu joge u ogromnoj meri odrazilo na moj uspeh u magiji. Ali, potpuno sam siguran da nikada ne bih postigao uspeh u jogi za tako kratko vreme, da nisam prethodne tri godine proveo u svakodnevnom vežbanju magijskih metoda. ______________________________________________________________________________

49 Ovde se radi o magijskim elementalima zemlji, vodi, vatri i vazduhu, koji imaju svoju paralelu i u koncepciji četiri sveta (nivoa postojanja) kabale (prim. ur.). 50 Æthyr (lat. æther, eris) - nebesa; prema engleskom renesansnom naučniku i magu, doktoru Džonu Diju (Dr. John Dee, 1527-1608), duhovnim sferama - etirima - vladaju anđeoska bića sa kojima mag, putem posebno razrađenih rituala, može da stupi u kontakt. Dijeva magijska praksa uticala je na Krolija. (prim. ur.) 51 Shew-stone (engl.), bukvalno 'kamen koji prikazuje'. U renesansnoj magiji često pomagalo, koje je služilo za odslikavanje vizije, najčešće duha ili anđela koji se prizivao, odnosno nekog događaja. Drago ili poludrago kamenje je vremenom zamenjeno staklenim kuglama (providnim ili obojenim), koje su i danas zaštitni znak proročica. (prim. ur.) 52 Reč je o 112. suri (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

47

Mogao bih ići toliko daleko da kažem da sam upravo pred početak ozbiljnog bavljenja jogom, skoro izumeo jogi metod vežbanja magije u skladu sa okolnostima. Bio sam naviknut na rad sa punim magijskim aparatom u vlastitom, dobro osmišljenom hramu. Ali, kada bih se našao na brodu, ili u nekoj mračnoj sobi u Meksiko Sitiju, ili ulogoren na plantaži šećerne trske u usamljenoj tropskoj dolini, ili kako ležim sa ruksakom umesto jastuka na golim vulkanskim uzvišenjima, morao sam da zamenim svoj magijski aparat. Sto kraj mog kreveta ili gomila kamenja bili su mi oltar; sveća ili fenjer moja svetlost; sekira za led bila je moj čarobni štapić, čuturica mi beše pehar, mačeta mač, a kesa soli moj pentakl!53 Ipak, ubrzo sam se navikao na ove grube priručne zamene. Pretpostavljam, međutim, da su mom telesnom i umnom usvajanju magijskih operacija doprineli i sama izolacija i fizički napori, pa sam nekoliko meseci kasnije bio u stanju da u potpunosti izvodim magijske postupke, uključujući i ritual za stepen Iskušenika54 (o tome vidi u mojoj raspravi Magika), bez ikakve opreme. Dabogda svi ti formalistički arijevski mudraci dobili boginje! Osim ako se ne pati od prevelike pedanterije, bilo bi prilično apsurdno tvrditi da je ta vrsta rituala koja mi se nametnula, najpre zbog spoljašnjih a zatim i unutrašnjih okolnosti, bila nešto drugo do nova forma usavršavanja u asani, pranajami, mantra-jogi i pratjahari; i stoga nije iznenađujuće što je magijski zanos koji je rezultirao iz takvih ceremonija u suštinskom pogledu bio ekvivalent samjame. Sa druge strane, joga trening je bio divljenja vredna pomoć onoj konačnoj koncentraciji volje, koja je neophodna za magijsku ekstazu. Stoga je samo direktno iskustvo stvarnost. U čemu se ono razlikuje od iskustva zasnovanog na svakodnevnim čulnim utiscima, koje tako lako uzdrma i najmanji dašak intelektualne analize? Pa, da najpre odgovorimo na zdravorazumski način: što je utisak dublji, teže ga je uzdrmati. Razumni i obrazovani ljudi su uvek spremni da priznaju da su možda i suštinski pogrešili u posmatranju neke pojave, dok oni još malo napredniji skoro sigurno postižu neku vrstu tihe spekulacije o tome da su čulni predmeti samo puke senke na platnu. Skidam naočare. Sada ne mogu da čitam svoj rukopis. Imao sam dva para sočiva, jedan prirodni, drugi veštački. Da sam gledao kroz teleskop staroga šablona, imao bih tri para sočiva, od toga dva veštačka. Ako stavim tuđe naočare, dobio bih drugu vrstu zamagljenosti. Kako se sočiva u mojim očima menjaju tokom mog života, moj pogled govori mi različite stvari. Poenta je u tome što smo mi sasvim nesposobni da sudimo o istini vida. Zašto onda ja stavljam naočari da čitam? Samo zato što mi poseban tip iluzije koju proizvodi njihovo nošenje omogućuje da interpretiram unapred pripremljen sistem hijeroglifa u posebnom smislu koji ja zamišljam da želim. One mi ništa ne govore o objektu mog vida - onog što nazivamo papir i mastilo. Šta je od ovoga san? Jasna i čitka slova ili neodgonetljiva zamagljenost? Ipak, čovek koji je mentalno zdrav pravi razliku između svakodnevnog iskustva i iskustva iz snova. Istina je da su snovi ponekad toliko živopisni, a njihov karakter toliko istrajno uniforman da su ljudi zapravo uvučeni u verovanje da su im mesta koja su mnogo puta videli u snovima znana iz budnog stanja. Uprkos tome, sasvim su sposobni da kritikuju ovu iluziju putem memorije i oni priznaju da su obmanuti. ______________________________________________________________________________

53 Pored oltara i sveća, tradicionalan magijski pribor za izvođenje rituala su štap, pehar, mač i novčić (medaljon, pentakl); (prim. ur.). 54 Iskušenik (Neophyte) je prva inicijacija, nulti stepen u hijerarhiji magijske organizacije Zlatna Zora (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

48

Pa, na isti način fenomeni visoke magije i samadija imaju autentičnost i unutrašnju izvesnost u odnosu na iskustva u budnom stanju, kao što ono ima prema snu. Ali, mimo svega ovoga, iskustvo je iskustvo; i jedina garancija koju imamo o stvarnosti je njen rang u hijerarhiji uma. Hajde da se na trenutak zapitamo šta je karakteristika utisaka iz snova, u skladu sa procenom budnog uma. Neki snovi su toliko moćni da nas ubeđuju, čak i kada smo budni, u svoju realnost. Zašto ih onda kritikujemo i odbacujemo? Zato što je njihov sadržaj nekoherentan, zato što se prirodni red kojem oni pripadaju ne slaže na odgovarajući način sa vrstom iskustva koje je koherentno - na izvestan način. Zašto kritikujemo realnost iskustva u budnom stanju? To činimo na potpuno istoj osnovi, jer se ono na izvestan način ne slaže sa našom dubokom instiktivnom svešću strukture uma. Tendencija! Desilo se da smo mi ta vrsta životinja. Rezultat je da prihvatamo iskustvo u budnom stanju onakvo kakvo je unutar određenih granica. U najmanju ruku to činimo do te mere, da zasnivamo našu akciju na verovanju da je ono, čak i ako nije filozofski realno, dovoljno realno da se na njemu zasniva akcija. Šta je praktično krajnji test ubeđenosti? Upravo taj naš standard ponašanja. Stavljam naočari da bih čitao. Sasvim sam siguran da će se zamagljena površina razbistriti kada to učinim. Naravno, možda grešim. Mogao sam greškom uzeti naočari koje pripadaju nekom drugom. Mogao bih da oslepim dok ih ne namestim. Čak i ovakvo poverenje ima ograničenja; ali to je realno poverenje, i to je objašnjenje zbog čega mi nastavljamo sa našim životnim poslovima. Kada o tome razmislimo, mi znamo da tu postoje sve vrste zamki, da je nemoguće formulisati bilo koji stav koji bi bio filozofski nepobitan, ili čak neki koji je takav sa praktičnog stanovišta. Priznajemo sebi da postoje sve vrste zamki; ali mi rizikujemo i idemo dalje vođeni opštim principima koje nam je ulilo naše iskustvo prirode. Naravno, sasvim je lako dokazati da je iskustvo nemoguće. Najpre, naša svest o bilo kojoj pojavi nikada nije stvar po sebi, već samo njen zagonetni simbol. Naš položaj je kao položaj čoveka u brzim kolima; on ima nejasnu teoriju, zasnovanu na opštim principima, da bi kola trebalo da se kreću, ali nije siguran kako će se ponašati u datim okolnostima. Iskustvo magije i joge je u potpunosti iznad svega ovoga. Mogućnost kritikovanja drugačijih tipova iskustva zasniva se na mogućnosti izražavanja naših utisaka u odgovarajućim terminima, a to uopšte nije slučaj sa rezultatima magije i joge. Kao što smo već videli, svaki pokušaj izražavanja običnim jezikom je uzaludan. Gde je heroj avanture vezan religioznom teorijom, dobijamo bljutavu i masnu kaljugu od ljudi kakav je sv. Jovan krstitelj. Svi hrišćanski mistici premazani su istom farbom. Njihova gnusna religija prisiljava ih na svakovrsne sentimentalnosti; a teorija o prvobitnom grehu izopačava njihov celokupan položaj, jer umesto plemenitog i inspirišućeg transa patnje oni nemaju ništa osim bednog, kukavičkog i sebičnog osećanja krivice da ih goni na preduzimanje Velikog Dela. Mislim da možemo odbaciti svaku tvrdnju bilo kojeg hrišćanina o iskustvu gajenja bilo kakve klice duhovnosti kao puku morbidnu refleksiju, majmunsku imitaciju istinske ekstaze i transa. Svi izrazi realne stvari moraju učestvovati u karakteru te stvari i stoga je dopušten jedino onaj jezik koji je oslobođen kanona običnoga govora, isto onako kao što ni trans nije sputan zakonima obične svesti. Drugim rečima, jedini odgovarajući prevod nalazimo u poeziji, slikarstvu i muzici. U svetlosti zdravoga razuma vrhunska poezija se čini kao obično smeće; međutim, vi je uopšte ne možete na taj način ispitivati, jer ima nečega u poeziji što nije u samim rečima, što nije u slikama koje sugerišu reči "O vetrovita zvezdo, oduvana postrance na nebo!" Istinska poezija je magijski ključ za neopisivo. Kod muzike ova teza je toliko očigledna da je jedva i treba dokazivati. Muzika nema nikakav izraz intelektualnog sadržaja i njen jedini test je njena moć da uzvisi dušu.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

49

Očigledno je da kompozitor pokušava da u čulnoj formi izrazi one sublimacije koje se zapravo postižu pravilnim vežbanjem magije i joge. Isto važi i za vajarstvo, ali očito u mnogo manjoj meri; i samo oni koji zaista poznaju i vole umetnost svesni su da klasično slikarstvo i vajarstvo retko mogu da proizvedu ove transcendentne orgazme ekstaze, kao što je to slučaj kod viših umetnosti. Čovek je ograničen na utisak koji mu daje oko; vezan je za kontemplaciju o statičnom objektu. A ovu činjenicu su toliko dobro razumeli moderni slikari da su nastojali da stvore umetnost u umetnosti; i ovo je istinsko objašnjenje takvih pokreta kao što je nadrealizam. Želim da podvučem da je umetnik uistinu mnogo superiornije biće od jogija ili maga. On može odgovoriti kao što je Sv. Pavle odgovorio centurionu koji se razmetao svojim rimskim državljanstvom "Skupo sam ja platio ovu slobodu"; a Pavle mu se, nameštajući svoju staromodnu kravatu, podrugljivo osmehnuo: "Ali ja sam se rodio slobodan". Nije na nama da ispitujemo kako se desilo da izvesna ljudska bića od svog rođenja imaju ovo pravo na bliskost sa najvišom realnošću, ali Blavatska55 je takođe bila mišljenja da prirodni dar označava sticanje onog ranga u duhovnoj hijerarhiji kojem teže proučavaoci magije i joge. Oni su, da tako kažemo, umetnici u razvoju, mada je malo verovatno da će u njihovoj sadašnjoj inkarnaciji ta obdarenost biti dovoljno mahinalna da bi donela plodove postignuća. Ipak, na osnovu vlastitog iskustva mogu reći da ima takvih slučajeva. Mogu vam navesti primer čoveka - jednog vrlo inferiornog i kolebljivog pesnika - koji se veoma ozbiljno prihvatio prepisanih magijskih vežbi. Imao je sreće i postigao zavidne rezultate, a njegova poezija postala je preplavljena nebeskom svetlošću i energijom. Stvarao je remek-dela. A onda je odustao od magije, jer ga je zadatak daljeg napredovanja užasnuo. Kao posledica toga, njegova poezija je pala na nivo vlažnog zamrljanog papira. Ispričaću vam takođe o jednom gotovo nepismenom čoveku, Lankašircu koji je radio u mlinu od svoje devete godine. Učio je godinama sa teozofima, ali bez ikakvog rezultata. Zatim se jedno vreme dopisivao samnom, i dalje bez rezultata. Došao je do mene na Siciliju. Jednoga dana, dok smo išli na kupanje, zastali smo na trenutak na ivici stene koja je vodila dole do malog zaliva sa predivnom peščanom plažom. Rekao sam nešto sasvim obično - nikada nismo uspeli da se setimo šta je to bilo - a on je odjednom jurnuo niz strmu stazicu kao planinska koza, zbacio ogrtač i skočio u more. Kada se vratio, celo telo mu je svetlelo. Shvatio sam da mu je trebalo da bude sam nedelju dana da kompletira svoje iskustvo, pa sam ga smestio u alpski šator pod širokim drvećem na obali potoka u jednoj mirnoj šumovitoj dolini. S vremena na vreme slao mi je svoje magijske beleške, viziju za vizijom izvanredne dubine i sjaja. Bio sam toliko zadovoljan njegovim postignućem da sam njegove beleške pokazao jednom istaknutom književnom kritičaru koji je u to vreme odseo samnom. Par sati kasnije, kada sam se vratio u manastir, on je bio krajnje uzbuđen. "Da li ti znaš šta je ovo?" uzviknuo je. Odgovorio sam nonšalantno da su to veoma dobre vizije. "Briga me za tvoje vizije," povikao je, "zar nisi opazio taj stil? To je čisti Džon Banjan!"56 Stvarno je bio.

______________________________________________________________________________

55 Helena Blavatska (H. P. Blavatsky, 1831-1891), utemeljivačica teozofije i jedna od osnivača 'Teozofskog društva' (prim. ur.). 56 John Bunyan (1628-1688.), engleski pisac, autor nekad najčitanijeg dela Poklonikovo putovanje (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

50

Ali sve je ovo manje važno. Postoji samo jedna stvar koju svako treba da učini na svome putu, a to je da bude siguran u sledeći korak. Ono, pak, što treba da nas uteši, je činjenica da sva ljudska bića imaju kapacitete za postignuće, svako u skladu sa njegovim ili njenim sadašnjim položajem. Na primer, imao sam tu privilegiju da za života uvežbavam stotine ljudi u sticanju moći vizije astralnog plana, i otprilike samo jedno tuce njih nije bilo sposobno da postigne uspeh. Nekima to nije uspevalo zbog toga što su već prevazišli sve takve uvodne vežbe; njihov um odmah je prešao na bezoblični uslov koji transcendira sve slike, sve misli. Ostalo su bili glupi ljudi, nesposobni da načine bilo kakav eksperiment. Bili su puni intelektualne gordosti i predrasuda i ja sam im preporučio da se priključe Džejn Ostin.57 Ali običnim ljudima i ženama išlo je veoma dobro, i to ne samo onim obrazovanim. Notorna je činjenica da se među mnogim primitivnirn ljudskim rasama na zadivljujući način razvijaju sve vrste čudesnih moći. Stoga, zadatak za svakoga od nas je, prvo, da utvrdimo naš sadašnji položaj; drugo, da odredimo odgovarajuće pravce; i, treće, da se vladamo u skladu sa time. Moj zadatak je takođe da opišem metod koji će biti dovoljno elastičan da bi bio od koristi svakom ljudskom biću. Ovo sam pokušao da učinim kombinujući puteve magije i joge. Ukoliko svako prema svojim mogućnostima izvodi početne vežbe, rezultat će sigurno biti sticanje izvesne tehnike. Sve to će biti mnogo lakše kako napredujemo, naročito ako imamo na umu da ne treba razdvajati metode magije i joge kao da su u pitanju dve suprotstavljene škole, već ih treba koristiti tako da se međusobno podupiru po potrebi. Naravno, niko ne razume bolje od mene da je - u izvesnoj ograničenoj meri - moguće iskoristiti iskustvo drugih ljudi, premda niko ne može raditi umesto vas; a Veliki poredak kojem sam imao čast da služim odredio je, sa čime mislim da ćete se složiti, i veoma zadovoljavajući praktični program. Od vas se očekuje da provedete najmanje tri meseca proučavajući neke klasične studije o ovoj temi. Glavni cilj predavanja nije da vas instruiraju, već da vas upoznaju sa pripremnim radom, a naročito da vas spreče da pomislite da tu ima nečeg ispravnog ili pogrešnog. Polažete ispit za pripravnika kojim se proverava da li se vaš um dobro ukorenio u ovu materiju. Vaša lektira dala vam je neke indikacije o stvarima koje bi vam verovatno išle od ruke i vi birate vežbe za koje vam se čini da obećavaju uspeh. Nastavljate sa njima i pažljivo beležite ono što činite, kao i rezultate koji se pojavljuju. Posle jedanaest meseci podnosite vaše beleške vašem nadređenom; njegova je dužnost da vas ispravi, a posebno da vas ohrabri tamo gde mislite da niste uspeli. Ovo kažem zato što je jedna od najčešćih nevolja ta što ljudi koji odlično napreduju svoj rad odbacuju, jer otkrivaju da Priroda nije ono što su oni mislili da će biti. Ali ovo je najbolji test realnosti bilo kog iskustva. Sve ono što se slaže sa vašom idejom, što vam laska, verovatno je iluzija. Tako postajete neofit i prelazite na zadatak zelatora.58 Postoje i dalji stepeni u ovom sistemu, ali opšti principi su uvek isti - principi naučnog proučavanja i istraživanja. ______________________________________________________________________________

57 Jane Austen (1775-1817.), čuvena engleska romansijerka (prim. ur.). 58 Nakon pristupnog (nultog) stepena neofita, u hijerarhiji magijske organizacije Zlatna Zora sledio je prvi, stepen Zelatora (bukvalno: onaj koji traži); (prim. ur.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

OSAM PREDAVANJA O JOGI

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

51

Završavamo tamo gde smo počeli. "Točak je obišao pun krug." Treba da iskoristimo prošlo iskustvo da bi smo odredili buduće, i kako raste kvantitet tog iskustva, tako raste i njegov kvalitet. A Put je siguran. I Kraj je siguran. Jer Kraj je Put.

LLjjuubbaavv jjee zzaakkoonn,, lljjuubbaavv ppoodd vvoolljjoomm..

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

JOGA ZA KUKAVICE

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

52

Production - SATURNUS Digital Imprimatur - DCLXVI