Egipat Turisticki Vodic

8/13/2019 Egipat Turisticki Vodic

1/30

Web vodic - Egipat

Ove nedelje u web vodicu predstavljamo Egipat. Skraceni vodic za putovanje sastavili su saradnici Lonely Planeta, apoliticki profil zemlje i hronologiju kljucnih dogadaja istraivaci BBC-ja. Uprkos nedavnim tragicnim dogadajima,interesovanje domacih turista za ovu zemlju i dalje postoji, a pojacano je snienim cenama turistickih aranmana.

U petom veku stare ere Herodot je za Egipat napisao da 'nijedno drugo mesto na svetu nema toliko mnogo cudesnihstvari... toliko stvari neopevane lepote' i od tada se nije mnogo toga promenilo. Sfinga, Nil, drevni Luksor, piramide -Egipatskim cudima nema kraja.

Nisu samo faraonski spomenici privlacili putnike mnogo pre rodenja Hrista u Egiptu su svoje tragove ostavili Grci,Rimljani i rani Hricani, a obilje umetnosti i arhitekture akumuliralo se tokom vekova kontinuirane vladavine islamskihdinastija.

Moderni Egipat je amalgam svih tih nasleda, dobro prilagoden savremenim uticajima. Sela od blatnih opeka stoje poredruevina starih nekoliko hiljada godina, okruena zgradama od celika i stakla. Pojedini lokalci se oblace u dugacketoge, drugi u Levis i Reebok, a haoticni gradski saobracaj proaran je zapregama s magarcima, kao i kozama koje blejeunaokolo. Nigde ti kontrasti nisu toliko izraeni kao u Kairu, megalopolisu s ogromnim brojem ljudi, galamomautomobilskih truba i hoda koje pet puta dnevno verujuce zovu na molitvu. Ali Egipat nije samo haos i galama. Sediteu auto ili na kamilu i krenite kroz pustinju, ili bez urbe krstarite Nilom.

Upozorenje

Mete serija bombakih napada u centralnom Kairu vec neko vreme su turisticke destinacije, a kulminacija ovog trendaje nedavni teroristicki napad na arm El eik koji je potpuno uzdrmao egipatski turizam, baremza ovu sezonu. I madaegipatski zvanicnici te napade opisuju kao izuzetke i ulau velike napore da minimiziraju njihove efekte te smanje rizikboravka, putnici se najcece upozoravaju da treba da budu u toku sa razvojem dogadaja u Kairu.

Ogromna vecina putnika u Egiptu nema nikakvihproblema, ali turisti se upozoravaju da se ne isticu mnogo i da seklone politickih okupljanja i demonstracija, jer socijalne tenzije u Egiptu povremeno doive erupciju.

Izraelcima se sugerie da izbegavaju odlazak u Egipat, dok gradani ostalih nacija treba da budu na oprezu i izbegavajuvelike turisticke komplekse i hotele.

Putovanje po jugu zemlje i dalje je pod restrikcijom, i osim ukoliko ne koristite javni transport, putovanje u zaticenomkonvoju je jedini nacin da idete iz grada u grad.


2/30

Opti podaci

Puno ime drave:Arapska republika EgipatPovrina:1 milion km2Broj stanovnika:69.5 milionaGlavni grad:Kairo

Stanovnitvo:Egipcani, Berberi, Beduini, Hamitski Arapi i NubijciJezik:ArapskiReligije:94% Muslimani, 6% HricaniOblik vladavine:republikaef drave:predsednik Mohammed Husni Mubarakef vlade:premijer Ahmed Mohamed Nazif

GDP:US$247 milijardeGDP per capita:US$3,600Stopa rasta:5%Inflacija:3%Glavne privredne grane:Nafta i gas, metali, tourizam, poljoprivreda (najvie pamuk), prihodi od Sueckog kanalaGlavni trgovinski partneri:SAD, EU, Bliski istok

Vremenska zona:GMT/UTC +2

Pozivni broj:20Struja:220V,50Hz

Vize:Dravljani svih nacija, osim Malte, June Afrike i Zimbabvea moraju da imaju vizu i paso (s rokom vaenjanajmanje nedelju dana nakon zavretka planiranog boravka). Vize se mogu dobiti u egipatskim ambasadama iromsveta. Posetioci iz SAD, Kanade, EU i vecine zalivskih zemalja turisticku vizu mogu da dobiju na vecim aerodromimaprilikom ulaska u zemlju. Jednomesecnu vizu moguce je produiti.

Zdravstveni rizici

istosomijaza (bilharzia) - (Nemojte veslati u Nilu!) Poznata i kao bilharzia, ova bolest se prenosi u slatkoj vodi putemsicunih crva koji prodiru kroz kou i zakace se za creva ili beiku. Prvi simptom je peckanje i ponekad blagi osip okomesta na koi gde je crv prodro u tkivo. Ponekad se nekoliko nedelja od infekcije javlja visoka temperatura. Nekada jeprvi simptom samo umor i generalno osecanje loeg zdravlja, a nekada simptoma nema uopte. Kada se telo potpunoinficira, cesti znaci su bol u stomaku i krv u mokraci. Infekcija cesto nema nikakve simptome dok se bolest potpuno nerazvije (od nekoliko meseci do godinu dana od infekcije), a otecenja unutranjih organa su nepovratna. Izbegavajte daplivate i da se kupate u slatkoj vodi gde je prisutna bilharzia. Ako se pokvasite, osuite se to pre i obavezno osuiteodecu. Najsigurnije je da date krv na analizu, ali rezultati se nece pokazati kao pozitivni dok ne prode nekoliko nedeljaod infekcije).

Malarija Ako putujete u endemske oblasti, vrlo je vano da izbegavate ujede komaraca i da pijete preventivne tablete.Simptomi mogu da budu razliciti, od visoke temperature, groznice i znojenja, glavobolje, dijareje, ibolova u stomaku donedefinisanog osecanja loeg zdravstvenog stanja. Odmah potraite medicinsku pomoc ukoliko sumnjate na malariju.Bez lecenja malarija vrlo brzo dobija ozbiljne simptome i moe da bude fatalna. Ako niste u mogucnosti da odete kodlekara, uzmite tablete protiv malarije. Pre polaska na put, potraite savet lekara o adekvatnom leku i dozi. Ako dobijetemalariju, po povratku kuci ponovo se testirajte jer paraziti malarije mogu da ostanu u telu cak i kada simptomi nestanu.

Putnicima se savetuje da u svako doba izbegavaju ujede komaraca tako to ce nositi odecu svetlih boja, dugepantalone i rukave; na izloenim delovima tela maite se sredstvima za odbijanje komaraca koji sadre sastojak DEET,spavajte ispod mree za komarce koja je impregnirana sredstvom za odbijanje komaraca (bilo bi pametno da gaponesete od kuce) i nemojte koristiti parfeme i losione za brijanje.

uta groznica Potvrda o vakcinaciji od ute groznice neophodna je za sve putnike starije od godinu dana koji dolazeiz zaraenih podrucja. Vakcina protiv ute groznice je efikasna. uta groznica se prenosi putem ujeda zaraenogkomarca. Simptomi ute groznice su najcece blago poviena temperatura koja kroz nekoliko dana preraste u vrlovisoku, zatim glavobolja, bol u miicima, u stomaku i povracanje. Ako se dozvoli da se bolest dalje razvije, dolazi dokrvarenja i poremecaja rada jetre i bubrega. Poremecaj rada jetre stvara uticu, ili utenje koe i beonjaca otuda ime.Ne postoji neki konkretan tretman, ali to pre potraite lekara ukoliko sumnjate na utu groznicu.


3/30

Kada otici

Odluka o trenutku dolaska u Egipat u mnogome zavisi od toga gde nameravate da idete. Svuda juno od Kaira jeneprijatno toplo u letnjim mesecima, od juna do avgusta, narocito u Luksoru i Asvanu, tako daje zima (decembar-februar) definitivno najbolje vreme za ta podrucja. Leto je period i kada je Mediteranska obala krcata, dok zima u Kairuume da bude prohladna. Najbolji period je od marta do maja, i od septembra do novembra, i tada moete da uivatebez guranja na plai i upekle zvezde.

Dogadaji

Islamski kalendar (ili Hedra) je citavih 11 dana kraci od Gregorijanskog (zapadnog) kalendara, tako da javni praznici ifestivali svake godine padaju 11 dana ranije. Ras as-Sanaje praznik pred kraj nove islamske godine, a Moulid an-Nabije praznik rodendana Muhameda negde u maju, kada se organizuju parade po ulicama gradova. Ramadanseproslavlja tokom devetog meseca Islamskog kalendara. Verujuci tada u znak potovanja niti jedu niti piju sve dok nepadne mrak. Na kraju Ramadana (Eid al-Fitr) post se prekida uz slavlje i veselje.

Eid al-Adhaje period kada se ide u Meku na hodocace, i od svakog Muslimana se ocekuje da to ucini najmanjejednom u ivotu. Tada se ulice ukraavaju lampionima a deca se igraju u svecanoj odeci.

Cene i trokovi

Valuta:Egipatska funta (1 E je 0,14 E, ili obrnuto 7 egipatskih funti priblino iznosi 1 evro)

Snek s nogu: E12-25

Rucak u restoranu: E25-40

Skuplji restoran: E40-50

Deluxe: E50+

Smetaj

Youth Hosteli i jeftiniji hoteli: E15-50

Hoteli srednje klase: E50-150

Visoka kategorija: E150-250

Deluxe: E250+


4/30

Kada je novac u pitanju, Egipat je bogom dan. Moete proci sa maltene 15 dolara dnevno ako ste spremni da spavate uhostelima i najjeftinijim hotelima, jedete lokalnu hranu na ulici, ogranicite se na jedu turisticku atrakciju dnevno i putujetevozom u trecoj klasi. Najskuplja stavka ce vam biti transport i ulaznice za istorijske atrakcije, koje su poslednjih godinaznacajno poskupele. Ulaznica za Muzej Egipta u Kairu kota oko 10$.

Imajte u vidu da deparoi operiu na mestima koja su zanimljiva za turiste, pa nemojte novcanik drati u zadnjemdepu. Svi poznatiji travellers cekovi mogu se unovciti svuda, mada je najzahvalnije imati travellers cekove u americkimdolarima ili britanskim funtama. American Express, Visa, MasterCard, JCB i Eurocards se prihvataju u jednom brojuprodavnica i hotela, i tada je istaknut odgovarajuci znak. Visa i MasterCard su zgodni za podizanje kea uposlovnicama Banque Misr i National Bank of Egypt.

Servis u restoranima i hotelima naplacuje se 12% od ukupne sume, a i porez na podaju od 5-7% je skocio. Osim toga,moe vam se desiti da morate da platite dodatnih 1-4% poreza na skuplji smetaj, tako da na kraju moe ispasti damorate da platite porez od citavih 23% na cenu koju ste ugovorili za smetaj visoke ili de luxe kategorije.

Cenjkanje je deo ivota u Egiptu i bukvalno sve je otvoreno za pregovore. To ukljucuje smetaj, snek na pauzi tokomputovanja i feluke za vonju dolinom Nila. Evo nekoliko glavnih pravila ponaanja na bazarima: nikada nemojte ponuditicenu koju niste spremni da platite, steknite osecaj za realnu cenu pre nego to se upustite u cenjkanje, opustite se iuivajte u prijateljskom sportu sputanja cene (to nekada moe da znaci i da popijete olju caja s prodavcem), i nezaboravite da nikada niste obavezni da neto kupite nikoga necete time uvrediti.

Atrakcije

KairoKairo nije pitom grad. U njemu ivi vie od 16 miliona Egipcana, Arapa, Afrikanaca i raznih drugih. 'Majka sveta' jesveprisutni atak na cula. Haos, galama, dubre to je potpuno nepredvidiv grad prepun ljudi koji ce vas ili osvojiti ilizgroziti.

Kairo ima sijaset markantnih gradevina iz 19. veka, modernu umetnost i skulpturu, obilje parkova i stare, istorijskekvartove (islamski Kairo je pod zatitom UNESCO). Tu je i faraonski deo grada koji se prostire juno od centra, da nepominjemo Piramide i Reku.


5/30

Aleksandrija

Suparnik Rimu i grad kojim je vladala Kleopatra. Za Aleksandriju se cesto kae da je najveci istorijski grad, ali sanajmanje ocuvanih drevnih ostataka. Osnovao ga je Aleksandar Veliki ali od njega nema ni traga; tu je izgradeno jednood svetskih cuda starog sveta, ali gotovo da nema ni jednog preostalog spomenika.

Danas je to provincijski grad, nakrcan ljudima i s manjkom prestia. Ipak, moe se reci da je dolaskom novoggradonacelnika krajem 1990ih doiveo preporod novac se konacno troi na sam grad. Zgrade su renovirane,zasadene su palme a javni prostori ulepani.

Asvan

Asvan, najjuniji grad u Egiptu, dugo je bio kapija Afrike. Ovaj razvijeni trni centar nalazi se na raskrcu drevnihkaravanskih marruta, na 'drugom' kraju Nila. U drevna vremena, to je bio garnizonski grad od vojnog znacaja zaKoptske Hricane.

Nil ovde izgleda velicanstveno, u blizini je i Velika brana, kao i jezero Nasser - posmatranje feluka koje promicu doksunce zalazi iza Nila je iskustvo koje cete teko zaboraviti.

Luksor

Izgraden na mestu gde se nekada nalazio drevni grad Teba, Luksor je jedan od glavnih turistickih destinacija u Egiptu.Ljudi vec nekoliko hiljada godina dolaze da vide velicanstvene spomenike Luksora, Karnaka, Hatsepsuta i RamzesaIII. Feluke i luksuzni brodovi-hoteli regularno krstare od Luksora do Kaira i Asvana.

Usamljena statua Kolosa iz Memnona je prva stvar koja se vidi na prilasku Zapadnoj obali. Najveca atrakcija je Dolinakraljeva, ukljucujuci spektakularnu grobnicu Nefertari (od januara 2003. zatvorena na neodredeno vreme) iTutankhamona.

Port Said

Situiran na Mediteranskoj obali na severnom ulazu u Suecki kanal, Port Said je prema egipatskim standardima prilicnonov grad. Osnovao ga je vladar Said Pasha 1859. kada su pocela iskopavanja Sueckog kanala, a prvobitno naseljenalazi se na zemlji otetoj od od jezera Manzala.

Port Said je bombardovan 1956. tokom Suecke krize, a zatim i 1967. i 1973. za vreme ratova sa Izraelom; otecenja sei danas mogu videti, ali grad je ipak u velikoj meri obnovljen. Feriboti prevoze preko jezera Manzala do Al-Matariyya ikroz kanal do Port Fuada.

Po neutabanim stazama

Dahab

Nekada uspavana mrtvaja, danas je Dahab mesto gde ima vie bekpekera nego Beduina, i neka vrsta oputenog stop-overa. Smetaj je maltene dabe i nalazi se bukvalno na plai, pored jeftinih restorana i hotela, a plivanje i ronjenje uplicaku u zalivu Aqaba je nezaboravno.

Oaza Dakhla

Oaza Dakhla okruuje grad Mut, lavirint starih ulicica i kuca od opeke, izgradenih na brdu koje se uzdie iznad grada.Pogled sa brda na ovaj srednjevekovni grad, dine i pustinju je fantastican.

U blizini se nalazi Al-Qasr, mali drevni grad cija je tradicionalna arhitektura jo uvek gotovo netaknuta. Srednjevekovnaatmosfera jo vie je prisutna zbog uzanih pokrivenih ulicica (koje su izgradene kao zatita od letnjeg sunca ipustinjskih oluja) i ivotinja koje po njima tumaraju.


6/30

Marsa Alam

Marsa Alam je ribarsko selo na egipatskoj obali Crvenog mora. Nalazi se na T-raskrsnici izmedu obale Crvenog mora iputa za Edfu, 230 km udaljeno od obala Nila. Plivanje i ronjenje u plicaku ce vam ovde ostati kao nezaboravno iskustvo,ali budite oprezni, veliki deo ovog podrucja je miniran i neobeleen.

Oko 145 km jugozapadno unutar pustinje je the grobnica Sayyed al-Shazli, znacajnog lidera Sufija iz 13. veka. Njegova

grobnica je restaurirana pocetkom prolog veka, ali moguce je da vam nece biti dozvoljeno da prodete kontrolnepunktove.

Sidi Abdel Rahman

Sidi Abdel Rahman je predivan obalski gradic na Mediteranskoj obali, ali bez hordi turista koje se slivaju na slicnamesta. Citavom obalom ima pregrt pecanih plaa, tako da cete lako naci svoje izolovano mesto na suncu.

Ovaj grad je vaan centar i za Beduine nomade koji se ponekad okupljaju u oblinjem seocetu. Vlada aktivno pokuavada nomade smesti na jedno mesto, i mnogi od njih su pristali da svoj mobilni nacin ivota i atore zamene za betonskekuce koje im je sagradila drava.

Kultura

Za vecinu Egipcana ivot i nacin ivota nisu se mnogo promenili proteklih nekoliko stotina godina. Komercijalizam 20.veka doneo je brendirana gazirana pica, Levis i TV. Ipak, za vecinu fellaheen(farmerske) populacije, stvari danas stojeisto kao i nekad. Stav vecine Egipcana je da ta bude bice. Ipak, to nije sprecilo cvetanje muzike, umetnosti iknjievnosti.

Slikarstvo je oduvek bilo deo ivota u Egiptu, jo od prvih mazarija u piramidi Unas at Saqqara u 24. veku stare ere. Ali

upravo su faraoni Novog kraljevstva bili ludi za ukraavanjem unutranjosti svojih buducih grobnica ivopisnim slikamadrugog sveta i uskrsnuca. Zapadna umetnost je imala veliki uticaj na savremeno egipatsko slikarstvo i egipatski slikarisu tog uticaja poceli da se oslobadaju tek sredinom 20. veka. Medu poznatijim savremenim umetnicima su GazbiaSerri, Inji Eflatoun, Abdel Wahab Morsi, Adel el-Siwi i Wahib Nasser.

Naguib Mahfouz je 1988. dobio Nobelovu nagradu za knjievnost, a njegovo remek delo je The Cairo Trilogy (Kairskatrilogija). Mahfouz je objavio vie od 40 novela i 30 scenarija. Njegovo deloChildren of the Alleyiz 1956. i dan danas jezabranjeno u Egiptu, a mnogi ga smatraju bogohulnim. 1994. pokuan je atentat na ovog 83-godinjeg pisca ipretpostavlja se da je razlog bila upravo ta knjiga. Medu ostalim znacajnim autorima su Tewfiq Hakim, Yahya Haqqi iYusuf Idris. Posle Mahfouza, Nawal al-Saadawi je verovatno najpoznatiji egipatski autor, iako je vie cenjena u


7/30

inostranstvu nego kod kuce. Njena najpoznatija dela su Woman at Point Zero, The Hidden Face of Eve(zabranjeno uEgiptu) i Death of an ex-Minister. Najpoznatiji kulturni izvozni produkt Egipta danas je Ahdaf Soueif. Ona pie naengleskom iivi u Londonu; njena poslednja knjiga, The Map of Love, ula je u ui izbor za nagradu Booker.

Kad se kae popularna muzika u Egiptu, to je do skoro znacilo sveprisutni glas Umm Kolthum, 'egipatske majke'. Onaje umrla 1975. ali njena muzika i njena legenda su je nadiveli. Njene pesme, zasnovane na poeziji i operetama,najpoznatija je egipatska muzika za zapadnjacko uvo. Osim nje, poznati su i Abdel Halim Hafez i Mohammed Abd el-

Wahaab. Elementi zapadne pop muzike sve vie se integriu u savremenu egipatsku muziku, a najpoznatiji eksponentinovijih stilova su Iheb Tawfik, Mohammed Fouad i Hakim.

I mada je Egipat cuven po trbunom plesu, meanje kukovima nije ba uvek preporucljivo. Mnoge trbune plesacice poturistickim kompleksima i hotelima su u stvari Evropljanke ili Amerikanke, jer za arapske ene se takvo provokativnoponaanje smatra neadekvatnim. Plesacice koje su Egipcanke, kao Fifi Abdou, imaju telohranitelje koji ih tite odislamskih fanatika. Ipak, na velikim porodicnim okupljanjima na vencanjima ili privatnim urkama ples je ponekaddeo zabave.

U naem web vodicunastavljamo pricu oEgiptu, popularnoj destinaciji domacih turista. U ovom nastavku saznacetevie oistorijiEgipta i politickoj situaciji u zemlji.Skraceni vodic za putovanje sastavili su saradnici Lonely Planeta, apoliticki profil zemlje i hronologiju kljucnih dogadaja istraivaci BBC-ja. Uprkos nedavnim tragicnim dogadajima,

interesovanje domacih turista za ovu zemlju i dalje postoji, a pojacano je snienim cenama turistickih aranmana.Priredio Uro Velickovic. (Izvor: Lonely Planet)

Okruenje

Egipat je kvadratnog oblika i nalazi se na severoistocnom coku Afrike a prostire se na vie od milion kvadratnihkilometara. Vie od 94% povrine zemlje je gola pustinja, tako da 90% stanovnitva ivi na samo 3% celokupnepovrine drave u plodnoj Dolini Nila i na Delti.

Egipat se granici sa Libijom na zapadu, Sudanom na jugu, Mediteranskim morem na severu, i Crvenim morem iIzraelom na istoku. Istocni deo zemlje preko puta Sueckog kanala je Sinaj, i prostire se do visokih planina Katerine(Gebel Katarina na 2642m je najvia tacka u Egiptu) i Sinaja. Du egipatske mediteranske obale ima bezbroj pecanihplaa, od kojih su neke pretvorene u turisticke komplekse, ali mnoge su i dalje netaknute i izolovane. Severno od KairaNil se racva u vie pritoka koje se ulivaju u Mediteran.

Vecina ivotinja koje su oboavali drevni Egipcani sada su istrebljene iz zemlje. Nema vie leoparda, geparda, oriksa ihijena, i samo dve od tri vrste gazele jo uvek ive na slobodi. Na pretek ima glodara i slepih mieva, ipak, pripitomljenekamile i magarci su najprisutniji oblik ivotinjskog sveta u Egiptu. Postoji oko 430 vrsta ptica, od kojih neke ive samo uEgiptu, ali vecina je tu samo u prolazu na putu iz Evrope do juga Afrike. Pretpostavlja se da Egipat tokom sezonskeselidbe preleti gotovo dva miliona ptica. Od gmizavaca najvie je zmija, cak 34 vrste, od kojih je najpoznatija kobra.korpija ima po citavoj zemlji, ali kako one ive nocu uglavnom prolaze neprimecene. U Crvenom moru ima ajkula,kornjaca, delfina, ivopisnih korala, sundera, morskih zvezda i raznih mekuaca.

Kako stici

Do Egipta je lako stici iz velikog broja zemalja, a najbolje veze su izmedu Kaira i vecih evropskih gradova. Paketaranmani s carter letovima i hotelskim vaucerima cesto ispadnu jeftiniji od klasicne avio karte. Ako vam se hotel nedopadne bacite vaucer u dubre, opet ce vam izaci jeftinije. Ako ivite izvan Evrope, uzmite let do nekog evropskog

grada pa odatle do Egipta, to je skoro uvek jeftinije od direktnih letova.

Egipatski nacionalni prevoznik je EgyptAir, ali i Air Sinai ima dobre veze. Vecina putnika u Egipat stie preko Kaira, iakoje sve vie onih koji stiu u Aleksandriju, Luksor, Asvan, Hurgadu (Al-Ghardaka) i arm el-eikh. Na ove aerodromeslecu avioni nekoliko malih prevoznika i carter kompanija koje organizuju direktne letove iz Evrope.

Avionom moete doci i iz Afrike i Bliskog istoka, ili busom iz Izraela preko Zaliva Aqaba ili preko junog dela PojasaGaze, kao i ferijem iz Jordana, Saudijske Arabije i Kuvajta.


8/30

Kako putovati po EgiptuEgipat ima veoma dobar sistem javnog i privatnog transporta. Avion je u svakom slucaju najbri nacin da stignete odmesta do mesta, ali verovatno cete se na to odluciti jedino ako imate dosta para i malo vremena. Druge opcije suautobus, voz i brod, ali i kamile, magarci i konjske zaprege.

Ako te klaustrofobicni, ili imate slab stomak, verovatno vam nece biti najudobnije u autobusu ili vozu, ali to je najboljinacin da upoznate lokalce i osetite njihovu kulturu. Autobusi povezuju bukvalno svaki grad u Egiptu ali i 5000 kmeleznickih pruga takode ne zaobilaze ni jedno mesto, od Asvana do Aleksandrije.

Moete i da sednete u klasican ili servisni taksi ida se tako prevezete do sledeceg grada. Taksisti tradicionalno vozePeugeot 504, mada su Toyota minibusevi sve popularniji kao servisni taksi ili mikrobusevi. Oni najcece polaze ispredeleznicke ili autobuske stanice, a vozaci ne krecu pre nego to mikrobus ne bude pun (prepun!).

Egipat: Politicki profil

(Izvor: BBC)

Iako je najvie poznat po piramidama i drevnim civilizacijama, Egipat je odigrao centralnu ulogu u politickom ivoturegiona u moderno doba.

Posle tri rata sa Izraelom 1948, 1967. i 1973, a zatim i sklopljenim mirom sa svojim protivnikom 1979, Egipat je od ratnenacije postao kljucni ucesnik u mirovnom procesu.

Medutim, zbog istorijskog koraka koji je predsednik Anwar Sadat preduzeo potpisivanjem sporazuma sa Izraelom uCamp Davidu, Egipat je izbacen iz Arapske lige, ciji je clan ponovo postao tek 1989, a islamski ekstremisti su 1981.izvrili atentat na Sadata jer je pokuao da ogranici njihove aktivnosti.

Tada je na vlast doao predsednik Mubarak koji je zauzeo umereniji stav, aliislamske grupe su nastavile sasporadicnim kampanjama, i odgovorne su nekoliko bombakih napada u kojima je poginuo veliki broj turista.

Zagovornici politickih reformi su u poslednje vreme glasniji, i cak su organizovali ulicne proteste za ukidanje vanrednogstanja koje je proglaeno 1981. Aktivisti tvrde da ono ogranicava politicko izraavanje.

Zbog egipatske nedavne prolosti i cinjenice da je bio jedna od prvih zemalja na Bliskom istoku koja se otvorila kazapadu nakon Napoleonove invazije, mnogi gadoivljavaju kao intelektualnog i kulturnog lidera u regionu. Imamdamije Al-Azhar u Kairu jedan je od najvecih autoriteta medu sunitskim Muslimanima.

Egipatski ogromni gradovi i gotovo celokupna poljoprivreda koncentrisani su du obala Nila i na njegovoj delti.Najveci deo egipatske teritorije cini gola pustinja.


9/30

Lideri

Predsednik: Muhammad Hosni Mubarak

Hosni Mubarak je posle Muhammada Alija iz 19. veka vladar koji je najdue bio na vlasti u Egiptu, i jedan je od sanajduim staom u arapskom svetu.

On je na vlast doao nakon to je 1981. izvren atentat na predsednika Anwara Sadata. Ponovo je izaban 1987, 1993 i1999. Ocekuje se da ce u septembru 2005. ponovo ucestvovati na predsednickim izborima kada ce mu, ako pobedi,zapoceti peti mandat.

Do sada je uspeo da preivi citavih est pokuaja atentata.

Mubarak je roden 1928. On i njegova ena Suzanna, koja je poreklom delom iz Velsa a delom iz Egipta, imaju dva sina,Alaa i Gamala.

Mubarak, koji je karijeru poceo kao vojno lice, zasluan je za modernizaciju egipatske ratne avijacije nakonestodnevnog rata sa Izraelom 1967. Ucestvovao je u planiranju Jom Kipur rata1973, nakon kojeg je potpisan mirovnisporazum sa Izraelom, a Egipat ponovo uspostavio kontrolu nad Sinajem.

Mubarak je ekonomski liberal. Njegova vlada neprekidno obecava da ce sprovesti ekonomske reforme kako bi seostvario veci rast. Medutim, u zemlji i dalje vlada ogromna nezaposlenost i nizak ivotni standard.

Predsednik ima prijateljske odnose sa Zapadom. Uspeo je da zemlju izvede iz izolacije u koju su Egipat stavile arapskezemlje koje su bile protiv sklapanja mira sa Izraelom. Kod kuce je uspeo da obuzda islamske grupe odgovorne zanapade krajem 1980ih i pocetkom 1990ih.

Ko ce naslediti Mubaraka je u poslednje vreme vruca tema. Prica se da se Mubarakov mladi sin Gamal sprema danasledi oca, to je nailo na otro protivljenje opozicije, a predsednik je demantovao te glasine.

Od 1952, kada su vojni oficiri koje je predvodio Gamal Abdel Nasser svrgli monarhiju, egipatski lideri se regrutuju izvojske. U zemlji se tradicionalno odravaju predsednicki referendumi o jednom kandidatu kojeg predloi parlament.

Medutim, poslanici su 2005. podrali predlog izmene ustava kojom se dozvoljava ucece vie kandidata na direktnimpredsednickim izborima.

Premijer: Ahmed Nazif

Ministar inostranih poslova: Ahmad Ali Abu-al-Ghayt


10/30

Mediji

Egipatski mediji zauzimaju glavno mesto u arapskom svetu. Egipatska tampa je najuticajnija i vrlo citana u regionu, aTV i filmska industrija dominira arapskim govornim podrucjem. Filmovi i programi se proizvode u kompaniji MediaProduction City, firmi koja je stvorena s ciljem da postane Holivud Istoka.

Mediji cesto kritikuju vladu, ali zakonima o tampi zaprecene su zatvorske kazne za klevetu i "uvredu", a zbogkontinuiranog vanrednog stanja, samocenzura o osetljivim pitanjima je iroko rasprostranjena.

Egipat ima dva dravna nacionalna TV kanala i est regionalnih kanala, i kljucni je igrac u satelitskoj televiziji; egipatski

satelitskikanali vrlo su gledani u arapskom govornom podrucju. Ti kanali imaju podrku ogromne produkcijske industrijei imaju pristup ogromnoj arhivi egipatskih filmova i TV programa.

Egipat je prvi medu arapskim nacijama osnovao sopstveni satelitski program, Nilesat 101. Prve privatne egipatske TVstanice - Dream 1, Dream 2 i Al-Mihwar TV pocele su 2001. da emituju program preko satelita. Dravni monopol naradio emitovanje prekinut je pojavom privatnih, komercijalnih muzickih stanica 2003.

tampa

Al-Ahram dravni dnevnik

Al-Ahram Weekly dravni nedeljnik na engleskom

Al-Jumhuriyah dravni dnevnik

Al-Akhbar - dravni dnevnik

Al-Ahali opozicioni

Al-Wafd - opozicioni

Al-Messa pro-vladin

Middle East Times nedeljnik na engleskom


11/30

Televizija

Egipatska radio i televizijska unija (ERTU) dravna, sa domacom i satelitskom mreom

Nile TV International satelitska stanica kojom rukovodi ERTU, neke emisije su na engleskom i hebrejskom

Dream TV privatna satelitska mrea, i u njenom sastavu su Dream 1 cija ciljna grupa su mladi gledaoci, i Dream 2,zabavni program

Radio

Egipatska radio i televizijska unija (ERTU) dravna, ima osam nacionalnih mrea i eksterne servise Radio Kairo i GlasArapa

Nile FM - privatna, zapadni pop

Nogoum FM - privatna, arapski pop

Novinska agencija

Middle East News Agency (MENA) dravna

Egipat: Hronologija kljucnih dogadaja

(Izvor: BBC)

oko 7000. stare ere Pocinje naseljavanje Doline Nila

oko 3000. stare ere Ujedinjuju se kraljevstvaGornjeg i Donjeg Egipta. U periodu koji sledi, dolazi do razvoja trgovine ivelikih kulturnih tradicija. Pismo, ukljucujuci i hijeroglife, koristi se kao instrument drave. Izgradnja piramida oko2500. stare ere predstavlja neverovatno dostignuce.

669 stare ere Asirijci iz Mesopotamije osvajaju Egipat.

525 stare ere Persijanci osvajaju Egipat.

332 stare ere Aleksandar Veliki, vladar drevne Makedonije, osvaja Egipat, osniva Aleksandriju. Makedonska dinastijavlada do 31. godine stare ere.

31 stare ere Egipat pada pod rimsku vlast; Kraljica Kleopatra izvrila samoubistvo nakon to je Oktavijanova vojskaporazila njene snage.

642 nove ere Arapi osvajaju Egipat.

969 Kairo postaje prestonica.

1250-1517 Vlast Mameluka (vojnika robova). Veliki napredak i dobro organizovane gradanske institucije.

1517 Egipat postaje deo turske Otomanske imperije.

1798 Snage Napoleona Bonaparte napadaju Egipat, ali 1801. gube od britanskih i turskih snaga. Egipat ponovopostaje deo Otomanskeimperije.

1859-69 Izgradnja Sueckog kanala.

1882 Britanske trupe preuzimaju kontrolu nad Egiptom.


12/30

1914 Egipat postaje britanski protektorat.

1922 Fu'ad I postaje Kralj Egipta, i Egipat stice nezavisnost.

1928 Hasan al-Banna osniva Muslimansko bratstvo.

1936 (april) Fu'adov sin Faruq postaje kralj Egipta.

1948 Egipat, Irak, Jordan i Sirija napadaju novostvorenu dravu Izrael.

1949 (februar) Izvren atentat na Hasana al-Banna iz Muslimanskog bratstva.

1949 Osnovan Komitet Pokreta slobodnih oficira.

1952 (januar) Najmanje 20 ljudi gine u anti-britanskim demonstracijama u Kairu.

1952 Kralj Faruq abdicira i njegov sin Fu'ad II postaje kralj.

1952 Gamal Abdul Nasser predvodi puc Pokreta slobodnih oficira, danas poznat kao Revolucija 23. jula, nakon kojeMuhamad Najib postaje predsednik i premijer Egipta.

Proglaena republika

1953 (jun) Najib proglaava Egipat republikom.

1954 Nasser postaje premijer i kasnije, 1956, predsednik.

1954 Potpisan Ugovor o evakuaciji. Britanske trupe koje su 1936. zapocele postepeno povlacenje konacno naputajuEgipat.

1956 (jul) Nasser nacionalizuje Suecki kanal kako bi finansirao izgradnju brane Aswan.

1956 (oktobar) Britanija, Francuska i Izrael vre trojnu invazijuna Egipat zbog nacionalizacije Sueckog kanala. Unovembru proglaeno primirje.

1958 (februar) Egipat i Sirija formiraju Ujedinjenu arapsku republiku (UAR) kao prvi korak svog cilja ujedinjenja Arapa.

1961 Sirija se povlaci iz unije sa Egiptom, aliEgipat ostaje poznat kao UAR.

1965 (mart) Kralj Faqud umire u Rimu.

estodnevni rat

1967 (maj) Egipat i Jordan potpisuju pakt o odbrani. Izrael tvrdi da se time povecava opasnost od rata s arapskimdravama.

1967 (jun) Egipat, Jordan i Sirija napadaju Izrael i doivljavaju poraz. Izrael preuzima kontrolu nad Sinajem,Golanskom visoravni, Pojasom Gaze, Istocnim Jerusalimom i Zapadnom obalom. Ovaj sukob poznat je kaoestodnevni rat.

1970 (septembar) Nasser umire i na njegovo mesto dolazi vicepremijer Anwar al-Sadat.

1971 Egipat i Sovjetski savez potpisuju Sporazum o prijateljstvu.

1971 Donet novi ustav Egipta i zemlja menja ime u Arapsku republiku Egipat.

1971 Zavrena izgradnja brane Aswan. Pokazuje se da brana ima ogroman znacaj za irigaciju, poljoprivredu iindustriju u Egiptu.

Jom Kipur

1973 (oktobar) Egipat i Sirija napadaju Izrael za vreme izraelske proslave Jom Kipura, kako bi povratili oblasti koje su


13/30

izgubili 1967. Egipat zapocinje pregovore za povracaj Sinaja.

1975 (jun) Suecki kanal ponovo otvoren, nakon to je bio zatvoren od rata 1967.

1976 Egipat raskida Sporazum o prijateljstvu sa Sovjetskim savezom.

1978 (septembar) U Camp Davidu potpisan mirovni sporazum sa Izraelom.

1979 (mart) Egipat i Izrael potpisuju mirovni sporazum. Ostale arapske nacije osuduju Egipat i iskljucuju ga izArapske lige.

Atentat na Sadata

1981 (6. oktobar) Clanovi Dihada izvrili atentat na Sadata.

1981 (oktobar) Na nacionalnom referendumu Husni Mubarak izabran za predsednika Egipta.

1987 (oktobar) Mubarak zapocinje drugi mandat.

1989 Egipat ponovo postaje clan Arapske lige.

1993 (oktobar) - Mubarak zapocinje treci mandat.

1995 (jun) Pokuaj atentata na Mubaraka u Adis Abebi, Etiopija, prilikom njegovog dolaska na samit Organizacijeafrickog jedinstva.

1997 Atentatori pobili 58 turista ispred Hrama Hatshepsuta u blizini Luksora. Odgovornost preuzima Egipatskaislamska grupa (al-jama'ah al'islamiyah).

1999 (oktobar) - Mubarak zapocinje cetvrti mandat.

2000 (decembar) Egipat, Liban i Sirija sklapaju sporazum o izgradnji gasovoda kojim bi se egipatski gastransportovao ispod Mediterana do libanske luke Tripoli. Projekat je vredan jednu milijardu dolara.

2002 (februar) Nekoliko stotina putnika gine u poaru koji je zahvatio voz juno od Kaira.

2002 (april) Egipat zaotrava diplomatske odnose sa Izraelom nakon Izraelskog napada na palestinskog lideraYassera Arafata.

Bomba na Sinaju

2004 (oktobar) Bombaki napad na izraelske turiste na poluostrvu Sinaj. Gine vie od 30 osoba.

2004 (novembar) U Kairu sahranjen palestinski lider Yasser Arafat.

2005 (februar-april) Pro-reformski i opozicioni aktivisti organizuju seriju anti-vladinih demonstracija.

2005 (april) Bomba samoubicapobio troje turista u Kairu. U drugom bombakom napadu krajem meseca u Kairupoginuo jedan Egipcanin.

2005 (maj) Na referendumu usvojen ustavni amandman kojim se dozvoljava ucece vie od jednog kandidata napredsednickim izborima.

2005 (23. jul) - Vie od 80 ljudi poginulo u bombakim napadima u turistickom kompleksu arm al-eikh na Crvenommoru.


14/30

Egipat u 34 slike

Tekst koji je pred vama, napisao je Neboja Krivokuca, posetilac sajta B92. Ukoliko volite da putujete i da beleite svojeimpresije,kliknite ovdei posaljite nam ih. Najbolje cemo objaviti i nagraditi. Autor ovog zanimljivog putopisa nagraden jeizdanjem knjievne produkcije SamizdatB92.

Pripreme za prvi odlazak na drugi kontinent zahtevaju treci stepen koncentracije!

Desetine saveta koje smo prikupili nekoliko dana pre putovanja, poklonjeni kao reenja za stotine problema koje bismomogli imati tokom boravka u zemlji hiljadu vekova ucinili su da torbe zatvorimo sa blagom zebnjom jer, poinformacijama koje smo dobili, odlazimo u zemlju cije lepote svakako oduzimaju dah, ali kao i svaka previe zavodljivalepota - i ova pod feredom krije nebrojene opasnosti za Belog coveka: neispravnu vodu; zaraeno voce, povrce,meso; plahovite kamile, vodice kamila ali i kairske vozace; dnevne vreline i nocne hladnoce; deparoe u odeci lopova;lopove u odeci policajaca; loe policajce u odeci vojnika; surove vojnike u odeci terorista kao i sve ostale neocekivaneobrte sudbine koji se mogu poroditi samo u glavama isuvie brinih majki i zajedljivih rodaka koji ce ovo leto provestikraj reke Dunav.

Zbog svega navedenog, a sve sa eljom da buducim putnicima olakamo odlazak na odmor, opisujemo vam Egipat u34 slike. Ukoliko bude koja vie ili manje, necete zameriti. Oslanilo nam se pisanje putopisa.

Aleksandra zahvaljujuci neunitivoj aurnosti organizatora iz agencije Kon-Tiki, ovoga leta, za razliku od prolog

nije putovala pod pseudonimom gospoda Krivokuca, ali je to ovoga puta bilo gotovo nevano. U Egiptu ene niko i neoslovljava (ne racunam prodavce sa Hailili Bazaara, to nisu Egipcani vec Sinovi avola Trgovine, vidi pod H) Svapitanja, komentari, zahtevi za bakiom, jo bakiai jo malo upucivani su glavi porodice, tj. meni. Brourica kojusmo imali pri sebi nije bezrazlono sadravala i sledecu recenicu Nije neobicno da ena prekine kolovanje i posvetise, na zahtev porodice, kucnim poslovima i muu.

Ain Soukna (interno zezanje Aiiii sokna!) Tridesetak hektara zemlje oteto od pustinje i pretvoreno u modernuoazu. Cetrdesetak kilometara od grada Sueca, oko 120 km od Kaira, na obali Crvenog mora. Ogradeno visokim zidom,raj za porodice sa decom koja ne smeju u vodudublje kolena. Palme, pticice, patke, komarci, nenapadni nosaci kofera iponekad previe pricljivi konobari. Uzgred, na zvanicnoj prezentaciji hotela u kojem smo bili lepo pie: zvanicni jezici -engleski, italijanski i jugoslovenski.

Automobil najcece Zastavina 128-ica ili kec. Sva vozila razlupana vie ili manje. Egipcani tvrde da uopte nijevano da li je automobil star ili nov vano je da ima motor, volan i sirenu. Kako se ne potuje nijedno od postojecihbazicnih pravila ponaanja u saobracaju, signalizacija se obavlja rukama, sirenama ili vikanjem. Semafori uglavnomne postoje, prelazi za peake su im znacajni koliko nama table iz vremena NOB-a na zgradama u Beogradu asaobracajci ponekad zaustave nezamislivi protok vozila ne bi li, na trotoaru u meduvremenu okupljenu grupicu od 30-akljudi nekako propustili na drugu stranu ulice. Rasulo zacinjeno cinjenicom da je u nekim delovima grada saobracajorganizovan nadvonjacima u vie nivoa svakako je inspirisalo Lik Besona da u Petom elementu (koji pocinje izavrava se u Egiptu) scenu opte jurnjave kroz nivoe prelije muzikom Khaleda, autenticne zvezde RAI zvuka, kojise, naravno, slua i u Egiptu.

Baki Pokretacka sila kompletnog egipatskog drutva. Kljuc koji otvara vrata restorana, autobusa, muzeja, ali i svihgrobnica i sarkofaga (ako vas uhvate da fotografiete tamo gde se ne sme dajte baki i eksces ce biti zaboravljen).Obicajna dobrovoljna obaveza, znak lepog vaspitanja (onoga ko daje), inicijator irokih osmeha i polurazumljivih Zenkju, mistr! mrmljanja. Kako su prosecne plate mizerne (od 2000 3000 dinara, dok su cene jace od beogradskih)baki je zapravo institucija koja obezbeduje preivljavanje mnogima.

Voda po prici ispravna, ali se ne preporucuje za pice. Kakosu nas mame ucile, nismo je pili, cak je ni za pranje

zuba nismo koristili. Cena flairane vode varira od imena (Nestle je prilicno popularna), doba dana, mesta na kojemje kupujete, te svakako procene prodavca. Pola litra vode moe se kupiti za 2 funte(cca. 20 dinara), ali i za 8,5 funti, pricemu vam to sa bakiom dode i svih 10.

Vodic apsolutno neophodan ne samo radi objanjavanja kompleksnosti drevne istorije vec i kompleksnosti momenta.Kljucna recenica: ... kada stignemo tamo nemojte pristajati na jahanje kamila jer ti poteni sinovi Ali Babe vole daturiste odvedu u pustinju i onda ih ucenjuju.... Sva zahvalnost Neboji iz Kon-Tikija

Giza prvi susret sa piramidama za mnoge turiste. Prvi susret za mnoge sitne preprodavce dida-bida sa turistimakoji se prvi put srecu sa piramidama. Sve u svemu zabava jedna, sacinjena od cimanja turista za rukav, nasilnognabijanja carava na glavu (za novac, naravno!), Tejk a pikcr of mi vid ju maj frend, Serbija! i slicnih lokalizama koje


15/30

pomalo ometaju uitak u onome zbog cega se dolazi a to su, jel'te, piramide, o kojima ce kasnije biti vie reci. Sveostale podatke o Gizi moete procitati u svakom iole ozbiljnom udbeniku, te vas vie ne bismo gnjavilimonumentalnocu trenutka.

Grad Mrtvih svakako najbizarniji kvart Kaira. Zapravo bive groblje, gotovo nepoznate povrine (iri se!), na kojemtrenutno ivi dosta miliona ljudi (od 3 do 10!) naravno najnieg stalea. Utocite za sirotinju i begunce, naseljavanotokom mnogih godina, ponajvie tokom Izraelskog upada u Egipat 1973. Po predanju, policija ne zalazi u taj deo grada

a elektrifikacija im je omogucena (ne i svima uvedena) pre 2-3 godine. O vodovodu nema govora. Grad Mrtvih se inacene nalazi van grada vec u irem centru, i okruen je pristojnim, ili cak prenaglaeno elitnim naseljima.

Damask (ovo je intermezzo!) viden iz aviona, nocu, zamucuje pogled blistavocu i velicinom. Na alost, nismozakoracili na tlo Sirije. Ali, jednom...

Digitalni aparat neophodna ne samo zbog kapaciteta vec i mogucnosti stalnog fotkanja i brisanja istih u slucajunezadovoljstva, koje je cesto ukoliko slikate iz autobusa u pokretu, to smo cesto radili.

vidi pod D!

Egipat Od svih zemalja na svetu Egiptu je najvie nalik Jugoslavija rece Naser Titu, verovatno prilikom otvaranjatrece boce slovenackog vina sa pogledom na zooloki vrt na Brionima, za koje je isti (Naser, ne Tito) zapisao dapredstavlja otelotvorenje muslimanskog raja. Kako ne znamo kako izgledaju muslimanski raj i Brioni, moemo samo dapotvrdimo da je prvi iskaz apsolutno tacan: previe oputeni ljudi (Uan minit- prevod: 5 minuta, faj minits - dvasata), sistem koji zapoljava ljude reda a ne rada radi, ocajna organizacija, potpuno odsustvo urbanistickog plana sveto fascinantno podseca na nau otadbinu. Jo kad raire krezubi osmeh i mahnu iz rasklimatanog Yuga, imate sve.

I videli smo i ... ovu tacku koristimo kao utocite za ono to nece uci u pojmovnik. Dakle, videli smo: Al HaramHospital; kamile; pustinjske gutere; egipatske macke; Lunu Lu u Muzeju (ivu, ne kao eksponat); fantasticnu damijuna visoravni iznad Kaira; veoma lepu Koptsku crkvu u starom delu Kaira; Zamalekjednu od najpoznatijih cetvrti ukojoj se nalazi i naa Ambasada i o kojem je lepo pisaoB.Miljkovic; poneto se i otima zapisivanju...

Jelo bazirano na zeleniu, ovci i testu. Zeleni je odlican ali ume da stvori probleme (vidi pod slovo P), ovca nijeneka ali se uz malo bakia moe doci i do piletine.

Kairo - Zavodljiv i trokav, ponosan ali izubijan. Prosto mami na novi dolazak, koji cemo u potpunosti posvetiti samonjemu. Svaki dodatni iskaz bio bi preteran, jer ga za 2.5 dana svakako nismo ni upoznali, vec jedva osetili... Preletalismo ga oko 20 minuta, od aerodroma do hotela (koji je, takode, U Kairu) putovali potpuno praznim ulicama (4 ujutro)oko sat vremena... Oko 25 miliona stanovnika, preko milion automobila.

Letovi JAT-a puni iznenadenja! Primislio sam da im oprostim cekanje na Kairskom aerodromu od 01.30 (moratedva sata ranije da dodete) do 05h (malo kasnimo..., ...pomerite putnike iz Damaska koji su zaspali da biste imalimesta) da su mi dali zemicku vie za dorucak, ali kako mi to nisu usliili, nemam nita lepo o njima da kaem.

More nije Crveno :) vec tirkizno, sklono beanju (oseke cine da se povlaci i po 50 metara od plae), toplo ponekadpreko granice prijatnosti. Dovoljno slano da se moe plutati bez ogranicenja i napora.

Memfis drevna prestonica Egipta. Zahvaljujuci vec opisanoj aurnosti Egipcana tek od 1960. proglaen Nacionalnimblagom to je Egipcanima dalo elegantnih 3000 godina da raznesu sve to su mogli sa tog lokaliteta. Zapravo, odMemfisa nije ostalo bukvalno nita, osim gradica koji se ponosi tzv. Muzejom sa pet statua i prljavim toaletom. Tuno.

Ol Inkluziv! (eng. All Inclusive, egip. Aj ofer dast van drink for jor ol inklusiv arejndment). Kako kae na vodic,Egipcani jo uvek vebaju taj koncept. to bi znacilo nisu sva pica na A.I karti, traje od-do, mrko te gledaju (jer

ne nosi novac u depu, samim tim nema bakia), te ukoliko u lokalnoj radnji vide oznaku koju ti okace o zglob podolasku u hotel, cene udvostrucuju. Ipak, omogucava pristojan izbor hrane i pica za glavne obroke, lealjku, pekire,sportske rekvizite i slicno.

Proliv gotovo neizbena pojava, ma koliko se trudili. Nalogodavac svih kretanja, glavni organizator ivota i neprijateljpred kojim je naa medicina nemocna. Na srecu, egipatski farmaceuti nisu.

Piramide kao to su fabule o njihovom nestanku prilicno nestvarne tako deluju i uivo. Kada se pojave na horizontu,ovlada vas utisak da ulazite u razglednicu ili filmski set. Kada ih konacno dodirnete rukom ili se popnete na stepenik,osetite impozantnu velicinu i elju za vecnocu.


16/30

Polumesec i zvezdajedina dva nebeska tela (poceli smo da pomiljamo da su artificijelni, jer se nit' pomeraju nit'menjaju) koja se zapravo vide na nebu tokom noci.

RAI vrsta arapske groovy muzike, ciji su najglasniji predstavnici svakako Chab Mami i Khaled. Iako geografski viepripada Aliru i Maroku, perfektno funkcionie kao prateci soundtrack sa mp3 playera u putovanju kroz pustinju.

Sfinga zaista impresivna, bezvremena, od momenta kada je otkrivena ponovo prekrivena velovima predanja,

nagadanja, lokalnih legendi i misterija. Svakako, ponovo cemo vas uputiti na relevantne istorijske udbenike u ciljudodatnih saznanja, a mi idemo dalje sa naom pricom.

Smuz Operejtor - (eng. Smooth Operator, pesma Sade Adu) stalni segment repertoara lokalnog zabavljaca/pevacau Ain Soukni ciji je engleski toliko lo da nam cak nije smetala ni ta travestija da mukaraca peva tipicno enskupesmu...

Stella Di Mare Hotel sa 4 jake zvezdice, udobne sobe, blago plasticni a prirodni travnjaci, 3 bazena. Osoblje ostavljaciste pekire formirane u oblik labuda koji pluta pored srca, sve posuto cvecem. Svakako za preporuku! Jo ukolikoposluaju nae sugestije o izgradnji bara iznad vode, uvodenju Fashion TV-a u izbor kanala i ideju o terenu za fudbalu senci (jer,igrati na 45 Celzijusovih moe biti zabavno samo 2x10 minuta, cak i kad pobedujete!) i ostale genijalnostiza koje se nadamo da ce nam doneti gratis odmor od 15 dana sledeceg leta, bice to hotel i po!

Suec nekadanji centar regiona, uniten ratom sedamdesetih godina dvadesetog veka. Zamiljam ga kao MaluVeneciju Afrike, precicu koja se mornarima ostavlja vie vremena za pijancenje i ajnc, kapetane sa lanim povezimapreko oka koje dre da bi ih posada vie potovala, mirisi zacina i tajni teret metaka u korpama sa paprom(D.Rundek)

TaksiImenica koja je verovatno, porodila slicnu - taksimetar - to u Egiptu nije slucaj! Sve vonje se ugovarajuunapred i na videnje - ali do najsitnijih detalja - tako da se vozac onemoguci u pokuaju da naplatipo principu Ajtold prajs per person, not per ol of ju!

Urbanizamjo jedan biser Kaira, ali i drave Egipat koji zahteva posebnu panju. Vecina zgrada u Kairu je ili uocajnom stanju ili nedovrena a useljena. Lokalni zakon kae da se dravi ne placaju komunalije dok se zgrada nezavri. Logika samim tim nalae ivecemo u nedovrenim kucama! Kilometri gradalita, poluzapocetih useljenihzgrada od crvene cigle koja lagano uti od pustinjskog vetra doradeni su cinjenicom da ukoliko ne placate komunalije nema komunalaca, to bi znacilo: dubrita doseu drugi sprat zgrade... Konacno, svako podie zgradu gde mu sehoce, to ne vai samo za grad vec i pustinju kao takvu Princip satelitskih naselja ovde je unapreden uintergalakticka naselja tako da stambeni blokovi (poluzavreni, a useljeni, naravno!) nicu niotkuda iz pustinje.

Funta, Egipatska Domaca valuta, koje se dravljani Egipta odricu ba onako kako smo mi to cinili u perioduoboavanja Nemacke Marke. Za 1 EUR dobijate oko 7,5 funti, to olakava tentativne, ali direktne preracune u dinare:7,5 funti = 75 dinara...

Hailili Bazaar pranjavi, gromoglasni krah vaspitanja, znanja, humanosti, matematike, logike i biologije, koji suodredeni clanovi nae ture smatrali arAmantnim... Neopisivi grabe ne robe, vec kupaca od strane prodavaca, koji sezasniva na nekoliko kljucnih recenica (Helou Serbija! Kam in hir! Ju ar laki men! For medam! Baj for medam! Baj forlak!), otimanju torbi iz ruku ne sa lopovskim namerama vec idejom odvlacenja u radnje. Zacini, krpice, tabureti,srebro, zlato sve je dostupno i sve je podlono cenjkanju, o kojem mi kao osobe koje nisu u tom pomoru nisu kupileNITA ne moemo mnogo da dodamo. Gluma u kojoj uivaju tokom cenjanja podseca na latinoamericke serije tozaista ima odredenog arma i pokazuje poneki zlatni zub u osmehu, ali ovaj lokalitet smo napustili praznih aka, srecnito smo ostali ivi.

Havaga u slobodnom prevodu Glupi beli klipan koji je dozvolio svojoj eni da hoda nepokrivena sa gomilom para u

depu koje je svakako donela da potroi kod nas, samim tim prodajmo im neto po paprenoj ceni!. Havaga zaistaoznacava bele lakomislene turiste u njihovom argonu, a zdrava arapska logika kae da niko ne prevozi novac u depuhiljadama kilometara tek tako vec da bi ga potroio. Ukoliko prodavcu kaete Aj em not a havaga dobicetegromoglasni smeh kao odgovor.

Hilton bezobrazno raskoni hotel na obodu Kaira. Soba duine cca. 17 metara, kreveti za jednog u kojem moe daspava troje i kupatilo velicine terena za skvo.

Dogani Fantastiko apsolutna zvezda nae grupe. Neumorni duskac (na plai, na terenu, u restoranu),najradoznalija osoba u svakoj situaciji (zli jezici bi rekli: ta se cudite njegovim pitanjima, on to nije ucio u koli!),sada ponosni vlasnik nekoliko statua sa Hailili Bazaara i svakako dovoljno impresija da ce se njegov naredni projekat


17/30


18/30

intelektualnu Meku. Iz nasleda Ptolemeja ostale su mnoge znamenitosti: svetionik na Farosu, jedno od cuda starogsveta; velika biblioteka; Heptastadion; hram boga Serapisa; mnogobrojne palate... No, vreme Ptolemejevica nije bilosamo "med i mleko". Osim najranijeg perioda porezi u Egiptu bili su najveci u Starom svetu. Kraljevska palata bila jepoprite dinastickih spletki i porodicnih skandala, ukljucujuci i ubistva. Ali, ipak se mora reci da su prva tri Ptolemejevicaobeleila zlatno doba Aleksandrovog grada.

Rimska Aleksandrija

"Nisu tu bili samo Grci i Italci, vec takode i Sirijci, Sicilijanci, i opet drugi, iz drugih zemalja - Etiopljani, Arapi, a takode iBaktrijanci, Skiti, Persijanci i nekoliko Indijaca."

Dion Hrizostom Govornik, tokom svoje audijencije u Velikom Pozoritu

Do trenutka kada su Rimljani osvojili Egipat, Aleksandrija je vec bila multietnicki grad, to je tradicija koja ce se odrati ido dan danas. Egipatska zajednica, okupljena oko starog jezgra Rakotisa, grcka zajednica u centru grada, jevrejskanaseobina na istoku... Medutim, Oktavijan, novi rimski car, imao je loe uspomene na Aleksandriju, te je zajedno saKleopatrom i Markom Antonijom, osnovao novi grad, Nikopolj,neposredno pored Aleksandrije. Ovaj novi grad, koji senalazio istocno od Aleksandrije, sada je njen deo, pod imenom El-Raml. Situacija se u gradu poboljala kada suRimljani prokopali Crvenomorski kanal, pretecu dananjeg Sueckog. Medutim, jo je vaniji bio jedan dogadaj koji senije direktno desio u Aleksandriji, ali je potresao ceo svet: rodenje hricanstva. Novu religiju uveo je u grad sveti Marko,koji je mucenicki umoren 62. godine po Hristu, zbog toga to je protestvovao protiv oboavanja Serapisa.

Ranohricanska svetilita i centri obrazovanja, kao to su Oratorijum svetog Marka i Katehetska kola, bile sumeduprvima takve vrste u svetu uopte. Blizina Palestine uticala je da se hricanstvo brzo iri, a sa njim i progoni hricana.Progoni verujucih u jedinog Boga dostigli su monstruozan nivo u vreme "mucenika vere", oko 284. godine, kada surimski mnogoboci pobili cak 144.000 mucenika za samo 9 godina. Medu poginulima su se nali i sveta KatarinaAleksandrijska, sveti Petar Aleksandrijski, kao i sveti Menas. Posebno je bio dirljiv proces svetoj Katarini, koja se rodilakao rimska plemkinja Doroteja, i za ivota prihvatila veru Hristovu, tako da je ni rimski mudraci nisu mogli ubediti da se,na javnom sudenju, odrekne nove, "opasne" vere. Kada su je pogubili, prica se da joj je iz rana na telu poteklo mleko,umesto krvi... Medutim, Aleksandrija je bila spremna za promenu politike Rima. Nije se ugasilo hricansko ucilite, ikada je 312. godine, Konstantin Veliki proglasio hricanstvo zvanicnom verom Carstva, stanovnici Aleksandrije su bili"svoji na svome". Ali, vremenom, kako su postali vecina, i hricani supostali iskljucivi. Rastuci konflikt izmeduhricanske zajednice i mnogoboaca, izmedu Katehetske kole i Muzejona, eskalirao je tokom 391. godine. Te godineje, naime, car Teodosije naredio unitenje vec spominjanog Serapisovog hrama, koji je bio poslednje utocite pagana idom Muzejona. Cetrnaest godina kasnije, poslednja profesorica Muzejona, matematicarka Hipatija ubijena je od stranebesne grupe hricana. Ovo je i formalno, i simbolicki bio kraj paganstva u Aleksandriji.

Medutim, i hricanska crkva postaje predmet podela. Odvajaju se monofiziti, cija se crkva u Egiptu iri i pocinje nazivatikoptskom.Razlog raskola bio je vie nego banalan, za dananje uslove, ali se morate duhom vratiti u IV vek da biste gashvatili. Naime, pravoslavno-katolici smatrali su da je je Hrist imao dve prirode, boansku i ljudsku, a monofiziti (nagrckom: monos-jedan i fizis-priroda), smatrali su da je Hrist imao samo jednu prirodu, koja je istovremeno bila iboanska i ljudska... Za razliku od pravoslavno-katolicke crkve, tada jo uvek jedinstvene, cija je moc bila istovremeno isvetovna i duhovna, koptska crkva nije imala politickih pretenzija... Pod naletima Varvara, Rimsko carstvo, sadanaseljeno miroljubivim hricanima bez volje za ratom, se ljulja i raspada, a na horizontu se pomalja nova religija i novasila, koja ce smeniti hricanski Rim.

Arapska Aleksandrija

"Mesecev odsjaj sa belog mermera cinio je grad tako sjajnim da je krojac mogao videti kako da udene konac u iglu bezlampe. Niko nije uao u grad, a da nije pokrio svoje oci, da bi ih zatitio od svetlosti gipsa i mermera."

Arapski vojnik posle ulaska u Aleksandriju, septembra 642.

Leta Gospodnjeg 642., arapski general Amr Ibn-El-Aas mirno ulazi u Aleksandrov grad i pripaja ga Arapskom carstvu.Po Amrovim svedocenjima, prestonica Egipta imala je u to vreme 4.000 palata, 4.000 kupatila, i 400 pozorita! No, kakosu Arapi imali panican strah od vode, nisu eleli da imaju prestonicu na obali mora. Kao to je poznato, domovinaArapa bila je duboko u Arabijskoj pustinji, tako da skoro niko od arapskih vojnika nije znao da pliva. Arapi su se, stogaodlucili da izgrade novu prestonicu, Al-Fostat, na Nilu, koja ce postati dananji grad Al-Kahira, tj. Kairo.

Arapi su se divili Aleksandriji, ali su vie voleli Kairo. Oni su bili veti konjanici, ali neuki mornari. Mediteran im je maloznacio. Kada je u VIII veku pala svetiljka sa Svetionika, i kada je ceo Faros sruen u dva razorna zemljotresa 956. i


19/30

1323. godine, Arapi nisu eleli da ga obnove. Godine 1498., srednjevekovna Kajt-Begova tvrdava zapecatila je sudbinuSvetionika, niknuvi na mestu svetskog cuda. Nije mnogo toga podignuto u dugoj vladavini Arapa nad Aleksandrijom,koja je potrajala celih jedanaest i po vekova. Ali, ipak bi vredelo napomenuti damiju Al-Mursi Abu-Abas, koja jeizgradena u andaluzijskom stilu, a sagradio ju je imigrant iz panske Mursije.

Grad jo vie gubi znacaj posle Kolumbovih otkrica, stanovnitvo se smanjuje i osiromauje. Grad pada pod turskuvlast, korupcija cveta, nauka i kultura stagniraju.

Savremena Aleksandrija

"I naa Aleksandrija u mesu svom poce da sija tokom svih svojih tisucleca, kao to nikada nisam video da ita sija pretoga."

uzepe Ungareti (1888.-1970.), pesnik

Napoleon Bonaparta je umarirao u ovaj legendarni grad 1. jula 1789. godine, zatekavi samo obicnu varoicu. Ono toje nekad bio najveci grad na svetu, sada je bio gradic sa 8.000 stanovnika, okupljenih oko cetvrti Maneja. Jedino to je5.000 Napoleonovih vojnika moglo da vidi u ovom tunom gradu bile su ruevine, pecane dine, i dva obeliska poznatakao "Kleopatrine igle" (danas se samo jedna od njih moe videti u gradskom centru). Napoleonove trupe, naravno, nisu

srele nikakav otpor.

Iako je francuska vlast potrajala svega 10 godina, njen uticaj ne egipatsku istoriju bio je dramatican. Bilo je to budenje izotomanskog izolacionizma i korupcije. Britanci, ciji je vojskovoda Lord Nelson 1799. godine porazio Napoleona, postalisu svesni strateke vanosti Egipta. Tokom ovog sukoba izrasla je nova istorijskalicnost - Albanac Muhamed Ali. On jebio postavljen za turskog guvernera Egipta, ali se proglasio kraljem, osnovavi autonomnu kraljevinu Egipat, koja jepriznavala vrhovnu vlast Turaka. Ova kontroverzna licnost, koju neki smatraju velikim vodom, a drugi surovimdiktatorom, povela je Egipat putem svojevrsne "renesanse". "Kleopatrine igle" poklonio je Britancima i Amerikancima,prokopao je novi kanal Mahmudeja, povezavi Aleksandriju sa Nilom. Sazidao je Zapadnu luku i od nje stvorio glavnuluku Egipta, i izgradio moderni svetionik na ulazu u nju. Kada je Muhamed Ali umro, Aleksandrija je vec bilaprosperitetni grad: naspram svega 8.000 itelja na pocetku njegove vladavine, sada je imala celih 60.000. Suecki kanal,otvoren 1867. godine, oznacio je novi usponi novu moc grada koga su Turci zvali Skenderija. Aleksandrija se spaja saNikopoljem, i postaje prava metropola. 1882. godine, britanske trupe se iskrcavaju u Aleksandriju, zapocinjuci erubritanske okupacije i uticaja, koja ce potrajati celih 70 godina. Tokom XX veka gradi se palata Montaze, kao kraljevaletnja rezidencija, rada se Arapska liga (1944. godine). 1956. godine, posle abdikacije poslednjeg egipatskog kraljaFaruka, predsednik i Titov veliki prijatelj Naser, roden upravo u kvartu Bakos, u Aleksandriji, proglaava nacionalizacijuSueckog kanala u samom srcu starog grada, Trgu Al-Maneja. Grad tokom sredine XX veka postaje mondemskosredite Sredozemlja, svetska aristokratija se brcka na njegovim plaama, u gradu se meaju jezici, religije i kulture. Onpostaje mesto ivljenja mnogih poznatih licnosti, kao to je to, na primer, knjievnik - nobelovac Lorens Darel(Lawrence Durrell). On ovde stvara svoje remek-delo, "Aleksandrijski kvartet", kojim se upisuje u vecnost.

Dananja Aleksandrija je i dalje kosmopolitski grad: njena populacija od cak 4 miliona stanovnika najarolikija je uEgiptu: osim Arapa, bok uz bok ovde ive Jermeni, Grci, Italijani, Libanci, Malteani, Sirijci, Englezi, Kopti... Imenagradskih cetvrti reflektuju ovu duboku multikulturalnost: od grckih (Grcka cetvrt, Bakos (Bahus), Glimenopulo), rimskih(San Stefano, Sveta Katarina, Camp Csar), jevrejskih (Smuha, Menaa), engleskih (Stenli, Fleming), donezaoblilaznih arapskih imena, najcecih od svih.

Nekada se govorilo da je Aleksandrija "dom pet rasa, u kome se prica pet jezika". To i sada vai, naravno, jedino to jeudeo arapskog jezika i muslimanske vere umnogome veci nego to je to bio kada su se uskim ulicama Aleksandrije

etali Konstantin Kavafi, Darel i njegovi prijateljiu kaki-odelima. Aleksandrija je i danas grad sa vie dua, inezaobilaznim arapskim "ukusom". I prepuna je znamenitosti i mesta za uivanje.

Obilazak Aleksandrovog grada

Danas se Aleksandrija, koja je drugi po velicini grad Egipta, i svakako jedan od najlepih gradova ove carobne zemlje,prostire na celih 70 km morske obale, i ponovo je dostigla status megalopolisa, koji je imala u vreme Starog sveta. Ovajgrad, koji zovu jo i "Biser Mediterana", odie armom i lepotom koji su vie mediteranskog nego srednjeistocnog tipa,


20/30

pa je verovatno zato Aleksandrija nama, turistima iz Evrope, mnogo blia, nekako vie "domaca", od ostatka Egipta.Isto tako, sam ambijent i kulturno naslede Aleksandrije cine je prilicno drugacijom od ostalih gradova ove zemlje, iako jeAleksandrija samo 225 km udaljena od Kaira. Ali, to nikako ne znaci da vas ovaj grad nece fascinirati i ocarati, kaouostalom i citav Egipat.

Aleksandrija zaista obiluje mnotvom znamenitosti, razlicitim arhitektonskim zdanjima, spomenicima kulture, ali iprirodnim lepotama, koje je zaista vredno videti, pa je najbolje da, kada se nadete u Egiptu, za ovaj grad izdvojite

najmanje 3-4 dana, ako ste u mogucnosti. Najbolje je da napravite mali spisak najzanimljivijih, najvanijih turistickihatrakcija i da se pridravate svog malog rasporeda obilazaka, jer na taj nacin cete moci obici najvie. I ne zaboravite,dok obilazite sve ove atrakcije, uivajte u njima, ali prepustite se uivanjima i u prelepoj atmosferi i armu koji ovaj gradzaista cine posebnim.

U Staroj Aleksandriji nalazi se Heptastadion, kojeg je izgradio Dinokrat, i koji predstavlja most izmedu Farosa i kopna,koji deli grad na zapadni i istocni deo. Ovde se nalazi i najstariji ocuvani deo Aleksandrije, koji potice iz neveselogturskog perioda,poznat kao Turska cetvrt. No, iako Egipcane ne asocira na blagostanje, ovaj deo grada je izuzetnoatraktivan Zapadnjacima, zbog svojih uskih ulica, sukova, bazara, malih prodavnica, arapskog "meka" i orijentalnogsentimenta, pa je zato veoma posecen. Ni vi ga nemojte propustiti. Naravno, ono to je veoma vano da posetite jemesto na kome se nekada nalazio cuveni Svetionik - jedno od sedam svetskih cuda. Iako Svetionik necete videti,moete uivati u prelepom pogledu na more, koji se prua odatle, kao i u obilasku tvrdave koja je tu sagradena. Kao tosmo vec rekli, nakon to ju je osnovao Aleksandar Veliki, Aleksandrija je postala prestonica helenistickog Egipta. Njenstatus "svetionika kulture" tog vremena simbolizovao je cuveni svetionik Faros. Ovaj svetionik je dobio ime poistoimenom poluostrvu na kojem je stajao - ime je sacuvano, ali nita vie od toga. Sagradio ga je grcki arhitekta

Sostrat iz Knidosa oko 300-280. godine pre nove ere. Na jednom pravouglom podzidu uzdizao se oko 100 metara visokosmougli nastavak. Na najvioj platformi nocu je gorela vatra, podravana drvetom i smolom. Legenda kae da jeSostrat dugo traio najbolji materijal za izgradnju temelja koji bi se opirao morskoj vodi, da bi na kraju sagradio svojtoranj na ogromnim blokovima od stakla. Svetionik je sluio svojoj svrsi sve do 642. godine, a sve do XIV veka bio jesacuvan dovoljno toliko da impresionira i ostavlja bez daha sve turiste koji su dolazili sa svih krajeva sveta. Ali, 1375.godine, poslednje ostatke tornja unitio jezemljotres. Ovaj svetionik smatran je jednim od najvecih ostvarenja u staromveku, i bio je jedno od sedam svetskih cuda, koje je, navodno, oko 150. godine pre nove ere nabrojao grcki pesnikAntopatros iz Sidona: svetionik u Aleksandriji, piramide u Gizi, Kolos sa Rodosa, mauzolej u Halikarnasu, Artemidinhram u Efesu, Zevsov kip u Olimpiji, i Semiramidini viseci vrtovi. Cuvene piramide u Gizi, naravno ne smete nikakopropustiti da vidite kad se nadete u poseti Egiptu, jer one su jo jedino preostalo "ivo" svetsko cudo.

No, na mestu Farosa danas stoji monumentalna Tvrdava Kajt-Bega, koju su Arapi, ne eleci da obnove (po njima)nepotrebni Svetionik, sagradili na njegovom mestu. Sama tvrdava nosi ime po sultanu Kajt-Begu, koji je nekada vladaoAleksandrijom, a skoro pet puta je nia od nekadanjeg Svetionika. Naime, u vreme kada je Egipat pao pod vlastislamskog carstva Bliskog Istoka, sultan Kajt-Bej je 1480. godine podigao ovu tvrdavu upravo od ostataka cuvenog

svetionika, i tako je "korisno" iskoristio ovaj stari "gradevinski" materijal. Najstarija damija Aleksandrije nalazi se upravounutar ove tvrdave. Ali, to nije sve to moete videti kad udete u tvrdavu, jer se u njoj nalaze i dva muzeja izuzetnozanimljivih kolekcija. Prvi je Muzej podvodnog sveta, u kome moete videti: razne vrste prepariranih riba (za vecinu njihnikada niste ni culi!) od kojih neke, moram priznati, jo uvek izgledaju ive i jako zastraujuce; kosture riba, pa cak iogromni kostur kita; zatim razne vrste koljki, sipa, morskih zvezda; predivno, mada moda ne ba verodostojno,napravljene minijature morskog dna, sa prepariranim ribama koje "plove", sa morskima travama, koljkama po dnu...Da biste mogli da ovekovecite neke od ovih zaista fascinantnih izlobenih primeraka, moracete,na ulazu u muzej daplatite i dozvolu za to. Drugi muzej koji, isto tako vredi videti, jeste Muzej starog oruja i uopte vojne opreme, gdemoete naci razlicite vrste pitolja, puaka, topova i topovskih duladi, a sve to iz razlicitih perioda istorije. Ispred sametvrdave, naicicete na mnotvo prodavaca suvenira, od prirodnih morskih koljki raznih oblika i velicina, preko statuicaTutankamona, Kleopatre, Nefertiti izradenih u kamenu ili alabasteru, zatim slika na papirusima (mada su suveniri ovevrste mnogo kvalitetniji u prodavnicama nego na ulicama), pa do razglednica, nakita, raznih kutijica izradenih uarapskom stilu... I, jedan vrlo koristan savet - obavezno se cenjkajte, jer vecina tih cena nisu ba "stvarne", vec upravonamenjene turistima, pa ih moete sniziti ponekad i 2-4 , pa i vie puta (ovo pravilo koristite u celom Egiptu).

Tacka na i

Ako nastavite obilazak grada krecuci se ka jugu, du obale, naicice na Damiju Abu El-Abas, sigurno najcuveniju,najlepu, ali i najvecu damiju u Aleksandriji.Ovo zaista prelepo zdanje, sa svojim visokim minaretom i cetiri kupole,jedan je od najvanijih spomenika islamske kulture. 1775. godine ovu damiju su podigli Alirci, upravo na mestu nakojem je sahranjen andaluzijski svetac iz XIII veka koji se zvao Ahmed Abu al-Abas al-Mursi, pa je damija i dobila imepo njemu. On je bio clan, a kasnije i voda bratstva andali. 1943. godine damija je obnovljena, kada su dozidanekupole i podignut 73 metra visok minaret. Ako budete mogli, posetite ovu damiju i uvece,jer pod svetlima brojnihreflektora izgleda mnogo lepe, impozantnije, nesvakidanje i carobno! Nedaleko od nje je mala i armantna Damija


21/30

Terbana, kao i Cetvrt sukova, deo grada u kome su iveli trgovci i Jevreji. Iako trgovce jo uvek moete sresti u uskimulicama, Jevreje ba i ne moete, jer su vecinom, 1948., emigrirali u Izrael. Ali ipak, ovde je moguce naci veomaatraktivne predmete, od nezaobilaznog nakita, preko arapskih lekova i trava (Suk El-Magarba), do beduinske odece(Suk El-Libija). Odmah pored toga, nalazi se najpoznatija ulica Al-Iskandarije, kako je Arapi nazivaju; Al-Horeja, koja seu anticko vreme nazivala Kanopskim putem (Via Canopica), i imala je na svojoj istocnoj strani Kapiju Sunca, a nazapadnoj Kapiju Meseca; a u to vreme su du puta bili poredani stubovi... Tu je i mesto na kome se smatra da jepokopan Aleksandar licno, pod nazivom El-Nebi Danijel, a tu je bila i stara Aleksandrijska biblioteka, na cijem mestu su

Egipcani sagradili novu. Ovaj interesantan deo grada dopunjuje i mali rimski amfiteatar, nedavno iskopan... "Tacku na i"postavlja simbol grada: Sfinga i njen pratilac, Pompejevstub. Ako ste ljubitel kolonijalnog nasleda, obidite slavni CecilHotel, mesto gde su odsedali takvi velikani kao to je to Samerset Mom, ili Vinston Cercil. Istocno od Al-Horeje nalazise Grcka cetvrt, najlepu rezidencijalnu cetvrt, u kojoj su iveli bogati Grci pocetkom stoleca. Imena ulica jo uvek sunepromenjena: Ptolemejevici, faraoni, Abasidi i Fatimidi. Tu se nalazi i pravoslavna Aleksandrijska Patrijarija, kao iCrkva Svetog Save.

Naravno, tu je i atraktivni Korni, deo grada koji je ekvivalent brazilskoj Kopakabani - nekada (tokom 1900. godine), deoobale u irini od 100 metara bio je otrgnut od mora, i pretvoren u pecanu plau, postavi tako veoma omiljen kodljubitelja kupanja na plaama (koji su, dodue, tada bili prilicno retki). Vie plaa nema, ali je Korni ostao i danasveoma iv deo Aleksandrije. U njegovom zapadnom delu nalazi se Nova Aleksandrijska biblioteka, a ne treba propustitini Grobove atbi, najstarije u celom gradu. Za one koji vole dragulje (dame, prozvane ste!), tu je i sjajni Kraljevskimuzej dragog kamenja i nakita... u koji ulaz kota celih 10 funti.

Dugo bismo jo mogli pricati samo o ovom gradu. Dugo bismo ga mogli opisivati, i bile bi nam potrebne citave knjige. A

mnoge knjige o njemu su vec napisane. I mnogi turisticki vodici su o njemu tampani, jer grad privlaci panju turista,arheologa i osvajaca odvajkada. No, negde moramo stati. A dalje - dalje vas pozivamo da otkrijete sami, jer nijedna rec,nijedna slika nije toliko snana, kao licni doivljaj. A zato i postoje putovanja... na kraju krajeva!

Kairo: poetika uzavrelog megapolisa

Savremena metropola jedne od najstarijih svetskih civilizacija, koja se ubraja u najmnogoljudnije i najguce naseljeneprestonice zemaljskog "ara" - Kairo - nudi nepresunu caroliju svojih mnogobrojnih isprepletenih stvarnosti, tradicija,atmosfera. Sa vodenom ilom-kucavicom Nila, koji svojom raskonom irinom i snagom proseca samo srce grada, ovajmegapolis ivi jedinstveni spoj drevne prolosti i sadanjosti, u kojoj se prelamaju, nadmecu i utrkuju duhsrednjovekovlja, romantika devetnaestog stoleca i ultra-moderne civilizacije. Obilje artefakata faraonskog Egipta,spomeniciranog hricanstva i rimske imperije, tradicionalni orijentalni bazari i velicanstvene damije, nasledefrancuskih i engleskih uticaja, moderni poslovni centri i hoteli koji prate tok gorostasne reke - sve to poziva na "bliski

susret" sa ovim uzavrelim klupkom, koje retko kad spava i srdacnom dobrodolicom docekuje svakog gosta!Pie RaaSekulovic

Neizbeno pitanje koje se namece svakome ko se po prvi put zadesi na urbanim obalama Nila, posle njegovog dugog ineiscrpnog putovanja kroz pustinju, glasi: odakle poceti? Jedan od nebrojenih, i moda najprijatnijih, nacina da sezakoraci u vrelo i pulsirajuce srce Kaira je upravo etnjom du nilskog "kornia", kilometrima dugackog keja koji irokimplocnikom, proaranim klupama i natkriljenim kronjama, prati vodenog dina i donosi dragocenu, a tako retku, sveinuuvek ednoj prestonici. Iako se du njega prua i jedna od najprometnijih i najivljih gradskih saobracajnica, ovaj kej jenajblii oazama parkova, ciji se hronicni nedostatak u gradu neprestano oseca. Buduci da je vecina hotela, zaposetioce sa Zapada, smetena uz obale Nila ili na "Zamaleku", delu recnog ostrva Gezire, ovo je ujedno i najprirodnijinacin da se ucine prvi koraci ka upoznavanju i zbliavanju sa ovim dobrocudnim dinom.

Na desnoj, ili istocnoj, obali Nila lei glavno gradsko jezgro sa vecinom istorijskih i trgovackih zanimljivosti, pa samimtim ovuda vijuga i promenada koja je jedno od omiljenih stecita mnogobrojnih stanovnika prestonice i jednako brojnih

putnika-namernika, koji se u nju svakodnevno i raznoraznim poslovima slivaju iz svih krajeva zemlje. etnja korniem jei najrecitija uvertira u bogatstvo sadraja, koji se kriju iza eklektickih obrisa gradske panorame. Sa mocnih viespratnicabrojnih bankarskih i poslovnih korporacija koje i izdaleka naznacavaju tok Nila, pogled luta ka Zamaleku, tom kairskomMenhetnu, na kojem su se stekla sedita ambasada, predstavnitva medunarodnih kompanija i, neto dalje, neizbeni"Kairski toranj", kupole velelepne nove Opere. Du keja su ukotvljene"feluke", duguljasti, cunasti camci koji upredvecernjim casovima za skromnu nadoknadu krstare Nilom, pruajuci priliku da se i sa vode sagleda opseg iivopisnost gradskog jezgra. Tu su i restorani na splavovima, koje pak ne treba zameniti sa "recnim rezidencijama", ukojima ljudi ive, ili brojnim rasadnicima bujnog rastinja koji se proteu du obale i na prvi pogled mame prolaznika,prizivajuci ga na predah.


22/30

Vec na ovoj prvoj etnji, uprkos blizini vode, oseca se izrazito suva klima, te se stoga prethodno neizostavno valja"naoruati" vodom, naravno iskljucivo u flairanom obliku, od koje se tokom celog boravka u ovoj "prestonici praine" netreba razdvajati. etnja nizvodno du toka Nila, dalje vodi pored "Grada vrtova", koji su Englezi podigli pocetkom 20.veka kao mirno i zeleno utocite od pranjavih i bucnih gradskih ulica, a zatim uz ostrvo Roda (Rhoda), pri cijem krajuse nalazi i drevni "Nilometar", koji od faraonskih dana slui za predvidanje vodostaja ovog hirovitog vodenog kolosa. U

blizini dananjeg "Nilometra", koji datira iz 19. veka, nalazi se i palata Manastirli iz 1850. godine, koja je u prolece 2002.godine pretvorena u umetnicki centar i muzej posvecen cuvenoj egipatskoj pevacici Um Kultum.

Sama etnja du istocne obale Nila cesto moe da se prekine i, u skladu sa licnim interesovanjima, krivudavim ulicamaprodui kroz gradsku vrevu koja dalje vodi ka nekoj od nebrojenih zanimljivosti. Najstariji delovi Kaira, koji su i poznatikao "stari Kairo", svedoce o danima kada je Egipat, posle gaenja faraonskih religija, a pre prodora islama, bio pretenohricanska zemlja, sa Aleksandrijom kao glavnim gradom. U estom veku po Hristu, na dananjem mestu ovogmegapolisa nalazila se tek jedna rimska tvrdava, koja je nadgledala drum izmedu drevnih egipatskih gradovaHeliopolisa i Memfisa. Kada je arapski vojskovoda Amr ibn-ul As, koji je 640. godine pokorio Egipat, u blizini togutvrdenja podigao logor i poceo da gradi prestoni grad, on je postavio naznake buducih temelja el-Kahire,"Pobednickog grada", koji je fatimidska dinastija 969. godine uspostavila kao prestonicu i pretecu modernog Kaira.Brojni vladari koji su se potom smenjivali u Egiptu - od Mameluka i Osmanlija, do Francuza i Engleza, ostavili suupecatljive tragove i potpise sopstvenih kulturnih obeleja, koja se i danas preplicu u prebogatom tkivu ovoga grada. Urasplitanju ovog gustog i zamrenog tkanja, moda je najsmislenije slediti korake istorije, istovremeno se napajajucineizbenim kontrastima njegove dananje zbilje.

Koptski Kairo: hricanskim starinama u pohode

Do onog najstarijeg, koptskog dela grada, poznatijeg kao "stari Kairo" (Misru-l-kadima) ili Mar Girgis (Sveti orde),moe se dospeti na najmanje dva nacina: onim starinskim, koristeci sopstvena stopala, tako to se neposredno posle"Nilometra", kod junog pica ostrva Roda, jednostavno skrene u splet ulicica koje vode do ovog kompleksa, ilinajsavremenijim putem, ukrcavi se na glavnom gradskom trgu, Tahrir, (ili nekoj od usputnih stanica u centru) na metrokoji ce vas, za nekoliko pjastera, izruciti pravo u narucje grckog manastira svetog orda. Koptski Kairo zapravo lei uokrilju zidina rimske tvrdave "Vavilon" iz 3. veka nae ere i predstavlja mreu tihih, uskih ulicica na kojima i dan-danasvremenu prkose drevne hricanske svetinje. Glavni ulaz u tvrdavu vodi u Koptski muzej i takozvanu "Visecu" crkvu,posvecenu Bogorodici, dok severna kapija stepenicama odvodi ka crkvama svetog Sergeja i Varvare, kao i sinagogiBen Ezre.

"Viseca" crkva, srce koptske cetvrti, svoje ime (od arapskog "mu'alaka") duguje cinjenici da je sagradena iznadvodotornja i izmedu dve kule stare rimske tvrdave. Prvobitno podignuta jo u 4. veku nove ere, pretrpela je mnogarazaranja da bi bila obnovljena u 11. stolecu, a svoj dananji izgled cuva od 12. veka. Stepenitem i unutranjimdvoritem, dospeva se do trobrodnog hrama koji pleni svojom istancanom ornamentikom, zadivljujucim ikonostasom,korintskim stubovima i bezvremenom atmosferom, kojoj doprinosi bezmalo natprirodna igra svetlosti. Iako se smatrasvetim mestom, ova crkva je i poprite svakodnevnih bogosluenja i poseta, pa je predah u njenim senovitim skutimaneretko obogacen koptskim pojanjima ili spontanim pobonim zapevanjima okupljenih vernika.

Rec "Kopt" je inace iskvaren oblik arapske reci "kibti", koja je izvedena od grckog "Egiptios", sa znacenjem Egipcanin.Sveti Marko, jedan od dvanaestorice apostola je, po predanju, uveo hricanstvo u Egipat u prvom veku po Hristu, aAleksandrija je bila jedno od sedita petorice patrijarha koji su tvrdili da poticu od apostola. Egipatski hricani su seodvojili od pravoslavne crkve, posle Sabora u Halkedonu 451. godine, na kojem je proglaena Hristova dvojna,boanska i ljudska priroda. Aleksandrijski patrijarh Dioskur, odbio je da prihvati ovakvu tvrdnju, ostavi dosledan

iskljucivo veri u Hristovo boansko poreklo. Prelepa gradevina Koptskog muzeja, nedaleko od "Viseceg" Bogorodicinoghrama, cuva mnoga izuzetna dela sakralne umetnosti ranog hricanstva, objanjavajuci puteve njihovog nastanka naBliskom istoku.

Crkvu svete Varvare, posvecenu ovoj svetici koju je u 3. veku usmrtio rodeni otac jer je pokuala da ga preobrati uhricansku veru, krasi bogato izrezbaren ikonostas iz 13. veka, kao i niz izvanrednih ikona poznijeg datuma. Jedna odnajpoznatijih, i za hricanske vernike najznacajnih bogomolja u Egiptu, je svakako crkva svetog Sergeja, na cijemmestu se u jednoj pilji po predanju krila sveta porodica tokom svog prebega u Egipat. Ova prostrana crkva je najstarijaunutar zidina vavilonskog utvrdenja, sa temeljima iz 5. veka nove ere, a legendarna pilja konacno je isuena odpodzemnih voda i slobodno izloena pogledima posetilaca.


23/30

enski manastir svetog orda, sa istoimenom crkvom krunog oblika, svojim impozantnim dimenzijama dominirakoptskim Kairom. Svetog orda su, kao Mar Girgisa, na hricanskom Bliskom istoku slavili mnogo pre nego to sukrstai doneli u Evropu brojne legende o ovom svetitelju misticnog porekla. Predanje sugerie da je rec o rimskomlegionaru koji se usprotivio dekretu imperatora Dioklecijana, kojim se zabranjivalo velicanje Hrista, zbog cega je u 3.veku pogubljen mucenickom smrcu. Monahinje u ovom manastiru jo uvek izvode ritualni obred sa uplitanjem u lance,koji simbolizuje pogubljenje svetog orda. U sklopu manastirskog kompleksa nalazi se i grcko groblje, na kojem se vecpokoljenjima sahranjuju tamonji Grci i Kopti i koje krase zanimljivi nadgrobni spomenici, koji cuvaju duh vremena i

bogatstva njihovih imucnih trgovackih porodica.U neposrednoj blizini crkve svete Varvare nalazi se sinagoga Ben Ezre, koja svedoci i o dubokim korenima prisustva iistorije jevrejske zajednice u Egiptu, koja je igrala istaknutu ulogu i uivala ugledan drutveni status sve do 20. veka istvaranja izraelske drave. Ova sinagoga je svakako najstariji od malobrojnih preostalih spomenika jevrejske vere uEgiptu: iako se povezuje sa samim Mojsijem, ova bogomolja, na cijem mestu se nekada nalazila crkva koja je izgorela u8. veku, batina je jerusalimskog rabina Abrahama ben Ezre, iz 12. veka. U 19. veku na toj lokaciji su iskopanimnogobrojni svici sa hebrejskim rukopisima, a buduci da se u Egiptu svaki dokument na kojem pie Boije ime potuje icuva, stvorena je zbirka koja broji na hiljade zapisa iz 11. i 12. veka, koji zajedno tvore svojevrsnu hronikusrednjovekovnog ivota Kaira.

Obilazak koptskog Kaira moe biti svojevrstan predah od bucnih i vecito zakrcenih sredinjih delova grada, ali i dobrapriprema da se u njih zaroni. Od Mar Girgisa do centra grada moguce je vratiti se i drugom putanjom, koja prati ulicuHasana el-Anvara i dalje, kroz cetvrt Sejide Zajnab - ova etnja je prava prilika za "bliski susret" sa svakodnevnimivotom ulice, univerzalne pozornice na kojoj se odigrava "perpetum mobile" svakog orijentalnog mesta, gde se

smenjuju ulicne tezge sa vocem, sirom i mesom, mnogobrojne kafanice sa nezaobilaznim nargilama obavijenim uoblake dima, obogacenog svakojakim vocnim aromama, i neumoran saobracaj u svim pravcima i sa najneverovatnijimprevoznim sredstvima. Kairo je izuzetno bezbedan i gostoljubiv grad, pod uslovom da se potuju uobicajene mereopreza i ne naruavaju domace tradicije, koji se svakako najbolje upoznaje hodanjem i neposrednim razgledanjem.etnje, koje s obzirom na kolicinu praine, buke, mirisa i boja, na due staze cesto mogu biti i zamorne i zahtevne, usvakom trenutku mogu da se okoncaju jednim pokretom ruke, koji je precica do sedita jednog od mnogobrojnih ipodjednako ivopisnih utih gradskih taksija.

Povratak u sadanjost: u srcu "Pobednickog grada"

Kairo se do sredine 19. veka bezmalo nije menjao. Kada je 1863. kediv Ismail doao na vlast, zatekao je urbanistickusituaciju koja je ostala netaknuta skoro pet stotina godina. Buduci da je zavrio kole u Francuskoj, on se zduno latiotransformisanja svoje prestonice u moderan grad koji bi mogao da se uporedi sa Parizom, ne naruavajuci pritom onoto je zatekao. Odlucio je da isui mocvarno zemljite izmedu Nila i postojeceg gradskog jezgra. Rezultat njegovekreacije je dananje srce centralnog Kaira, sa svojom evropskom arhitekturom devetnaestog veka, koja je samo dekorza tipicno orijentalni ulicni ivot. Sve pocinje od glavnog gradskog trga- trga Oslobodenja, Mejdan Tehrira, na kojem senalazi jedna od najvecih svetskih riznica, Egipatski muzej i odakle se u raznim pravcima zrakasto pruaju ulicenacickane raznim prodavnicama, restoranima, poslovnim prostorima. U neposrednoj blizini nalazi se i Americkiuniverzitet u Kairu, prestina institucija visokog obrazovanja, na kojoj se koluje egipatska intelektualna elita i gde je,izmedu ostalog, moguce pohadati kurseve arapskog jezika za strance (ukoliko podlegnete carima njegovih zavodljivih ilirskih sazvucja).

Nezaobilazna karika u obilasku sredinje gradske cetvrti svakako je Egipatski muzej, koji vec skoro 140 godinaposetiocima iz celog sveta nudi uvid u univerzum faraonskih dinastija, sa preko 120.000 fascinantnih eksponatadostupnih ocima javnosti i navodno jo toliko pohranjenih u njegovim podzemnim odajama. Velicina ovog muzejskogkompleksa i bogatstvo i raznovrsnost njegovih zbirki svakako iziskuju vie celodnevnih poseta, jer se svaki letimicni

mimohod kroz ovde zarobljeno vreme zavrava lancanom fascinacijom koja ne doputa povrni obilazak. U slucajuneumoljivog nedostatka vremena, pak, nezaobilazne su Tutankamonove galerije, postavka drevnog egipatskog nakita,odaja sa kraljevskim mumijama i nadaleko poznati Fajumski portreti. Pohod ovim, i danas ivim i neobicno upecatljivimtragovima raznih faraonskih dinastija i razdoblja, jedanje od doivljaja koji se i u registru najsofisticiranijih svetskihputnika rangiraju u samom vrhu skale. Od muzeja i znamenitosti u samom centru grada, izdvajaju se jo i Muzejislamske umetnosti, nekadanja kraljevska palata Abdin koja je danas pretvorena u istoimeni muzej, probrana zbirkaimpresionistickih slikara u muzeju poznatog frankofila, Mahmuda Kalila, i razni drugi.

Centar krase i neki od najboljih gradskih restorana, kao to su cuveni "Kafe Ri" (Cafe Riche) u ulici Talaat Harb kojipostoji od 1908. godine, kao stecite egipatske knjievne, glumacke i umetnicke elite. Ovde se slue najprobranija jelasa urbanog kairskog menija, specifican spoj francuske i egipatske kuhinje, koji odoleva hirovitim promenama ukusa jo


24/30

od pocetaka 20. veka. Vredan je pomena i restoran "Felfela" u ulici Hoda aravi, koji svoje ime duguje ukusnim kratkimegipatskim kobasicama i u svojim senovitim batama nudi irok izbor egipatskih jela, poput punjenih golubova, fula itamije i babaganua - sve to u prefinjenoj, gradskoj varijanti.

Iako predstavlja zasebnu celinu i pricu za sebe, Zamalek, severni deo recnog ostrva Gezire, tematski pripada ovomcentru jer predstavlja njegov prirodni nastavak u pravcu 20. veka. Na njega se obicno stie Mostom 26. juli, koji senastavlja u istoimenu glavnu ulicu u kojoj stvarnost menja svoje nalicje i preuzima lice savremene rezidencijalne cetvrti,

koja bi se mogla naci na bilo kojoj mondenoj svetskoj koordinati. Ovde su u raskonim palatama smetene ambasade ipredstavnitva svih zemalja sveta; tu se uzdiu viespratnice hotela i medunarodnih poslovnih korporacija, a irokeulice nadsvodene bogatim kronjama proarane su brojnim modernim prodavnicama, kafeima, klubovima i restoranima,koji su svakako dobrodola oaza od pranjavih bazara i vreve svakodnevice sa druge strane reke. Jedno odnajomiljenijih sastajalita "zlatne mladei" Kaira je svakako restoran i klub "Abu el-Sid", u ulici 26. jula, gde se u prijatnojatmosferi nudi meze u svojim bezbrojnim varijantama, ali i molokeja, koari, kira, ili piletina u sosu od oraha, podrevnom receptu.

Cari Orijenta: 1001 noc u jednom danu

Kao to se u istocnjackim kulturama svemu prilazi izokola, zaobilaznim putem punim metafora i skrivenih znacenja,srcu islamskog Kaira najprikladnije je prilaziti postepeno i bez urbe. Kairska Citadela (al-Ka'ala) bila je dom islamskih

egipatskih vladara skoro sedam vekova, otkako ju je 1176. godine ustanovio proslavljeni vojni zapovednik Saladin. Ovatvrdava nalazi se na steni koja je jedna od retkih uzviica u inace potpuno ravnoj metropoli, tako da, pored "Kairskogtornja" na Geziri, predstavlja jedinstveni vidikovac odakle puca pogled na veliki deo grada. Ali i sama Citadela sa svojimspomenicima celina je za sebe koja zavreduje panju i temeljiti obilazak. Damiji Muhameda Alija (19. vek) ovde sepridruuju starije moeje Nasra Muhameda i Sulejman-pae, koje plene svojom raznolikom ornamentikom,arhitektonskim reenjima i izukrtanim uticajima razlicitih epoha. Poseta moejama svojevrstan je predah od vreline ivreve, jer njihove kupole cuvaju vecitu sveinu i senku koja itekako prija posle neumoljive ege i graje gradskihplocnika. Ulica i hram jesu lice i nalicje jedne iste price, u ciju sr se moe proniknuti samo ako se prate i percipirajuuporedo i nerazdvojno. Pored ovih verskih spomenika, u okviru bedema Citadele nalaze se i Muzej kocija, palata el-Gavhara i Muzej policije, pun kurioziteta i zanimljivih slucajeva iz istorije egipatske kriminoloke slube. Posetilac tako,na primer, ovde ima prilikeda se do tancina upozna sa slucajem ozloglaenih sestara Raje i Sakine, koje su dvadesetihgodina 20. veka harale Aleksandrijom, pocinivi brojna ubistva mladih i bogatih devojaka, da bi opljackale njihov nakit iostale dragocenosti.

U podnoju Citadele, samim tim i u prvom planu spektakularne panorame koja se prua sa njenih terasa, uzdie seimpozantan par damija sultana Hasana (14. vek) i ar-Rifai (19. vek), koje predstavljaju jedan od najzanimljivijih primerarane memlucke sakralne arhitekture. Smatra se da u Kairu ima preko hiljadu damija, a svaku od njih prati duga iintrigantna istorija. Izgradnja damije sultana Hasana obeleena je stigmom omraenosti, buduci da je novac za njenopodizanje ovaj vladar pribavio od prodatih imanja nesrecnika koji su nali smrt u kobnom zagrljaju Crne smrti, koja jeharala Kairom 1348. godine. Tokom izgradnje, jedan od minareta se sruio, pobivi na stotine ljudi, to je samodoprinelo potvrdama zloslutnih znamenja, koja su neminovno dovela i do ubistva omraenog sultana. Damija ar-Rifai,koja se nalazi tik uz sultan Hasanovu, deluje kao njena savremenica ali ih zapravo deli celih 450 godina. Njenuizgradnju otpocela je majka kediva Ismaila, princeza Hujar, koja je ovu bogomolju namenila za porodicnu grobnicu.Ipak, ona je samo bleda kopija svoje daleko starije i autenticnije prethodnice, a njena unutranjost preopterecena jevelelepnim grobovima kraljevske porodice, medu kojima pociva i poslednji egipatski kralj Faruk, kao i poslednji iranskiah koji je u Egiptu pronaao utocite pred Homeinijevom islamskom revolucijom. U neposrednoj blizini ovogkompleksa nalazi se i "derviki teatar", u kojem se odredenim danima odravaju ivopisni plesovi ovog sufijskog reda.

Samo srce islamskog dela Kaira pulsira u takozvanom Fustatu, gde su muslimanske dinastije stvarale prebogati lavirint

damija, mauzoleja i nebrojenih gradevina profanog i sakralnog karaktera. Svako istraivanje same sri islamskog Kairaneminovno se usredsreduje na Han el-Halili, srednjovekovni bazar i epicentar trgovacke cetvrti, koju je jo 1382.ustanovio Garkas el-Halili, dvorski konjuar sultana Barkuka. Ovaj splet ulicica duboko je natopljen stracu kupoprodajekoja obeleava citav Orijent, od levantinskih obala do dalekog Istoka. Najneverovatniji oblici, boje i mirisi smenjuju se ukovitlacu povika, cenjkanja, ponuda i ljutitih opaski izneverenih ocekivanja. Od opojnih parfema, preko cilima, odece doukrasnih i upotrebnih predmeta od mesinga, srebra, zlata, koe i nargila, uz nezaobilazne zacine i raznorazne dakonije- ovde se svaka elja u trenu pretvara u sopstveno ostvarenje. A iza ove vrtoglave pozornice prua se zanatlijska cetvrtpuna radionica koje svojim kvalitetnim i matovitim kreacijama, snabdevaju bazarske tezge. Hrabrost i odvanostiskoraka iza scene, biva nagradena autenticnim prizorima svakodnevnog ivota zanatlijske mahale, ali i kudikamo niimcenama rukotvorina od drveta, sedefa, koe, stakla. Kairo ovde i dalje ivi kao pre vie stotina godina, nehajnoprihvatajuci nova tehnoloka dostignuca koja nimalo ne naruavaju duh prohujalih vekova.


25/30

Na samo korak od gungule bazara uzdie se jedna od najstarijih i svakako najcenjenijih verskih i obrazovnih ustanovaEgipta: damija i univerzitet el-Azhar, podignut daleke 970. godine. Pravo je zadovoljstvo osetiti hladan i sklizak belimermer unutranjeg dvorita el-Azhara i oslukivati kako se studenti, koji po njemu hodaju ukrug, presliavajupripremajuci se za ispite. Muslimanski studenti iz celog sveta ovde i dalje dobijaju besplatno obrazovanje iztradicionalnih disciplina, kao to su gramatika, retorika ili logika.

Od el-Azhara je u Kairu starija jedino ibn Tulunova damija, sagradena 879. godine. Kao jedna od najvecih i najstarijihu celoj zemlji, danas je pretvorena u muzej i njen obilazak je jo jedan nezaobilazan segment posete egipatskojprestonici. U celosti podignuta od cigala od ilovace, ova damija se izdvaja svojim jedinstvenim spiralnim minaretom iprostranim dvoritem oivicenim kolonadama elegantnih stubova. Usred stambene cetvrti, u svojoj monumentalnostideluje pomalo nadrealno, cemu jo vie doprinosi neposredna blizina jo jednog skrivenog gradskog dragulja: Gajer-Andersonovog muzeja. Rec je, zapravo, o palati Dona Gajer-Andersona, engleskog oficira koji je sluio u Kairu tokomtridesetih godina 20. veka i obnovio dve prostrane kuce iz 16. i 17. veka, koje su mu potom date na koricenje. Ovajedinstvena zbirka orijentalnih antikviteta i eklektickog spoja svojstvenog podanicima britanske krune, u "belom svetu"pravi je kuriozitet koji samo upotpunjuje caroliju velikog i neumornog kairskog spektakla.

Istraivanje "Pobednickog grada" moglo bi da potraje koliko i ivot sam, a da se ne potroe sve njegove tajne i daostane poneka nedorecenost neisprobanog ukusaili neotkrivenog prizora. Neposredna blizina piramida, koje je vecpoceo da zapljuskuje talas irenja urbanog jezgra Gize, savremene cetvrti poput Heliopolisa ili grotesknog Gradamrtvih, gde sirotinja obitava u senci nadgrobnih spomenika, samo dodatno proiruju neiscrpne mogucnosti traganja idoivljaja specificne meavine osecanja prisnosti, euf

Documents

Egipat Turisticki Vodic