Ebru umetnost

7/25/2019 Ebru umetnost

1/14

Univerzitet u Sarajevu

Filozofski fakultet

Katedra za historiju umjetnosti

SEMINARSKI RADiz Islamske umjetnosti I

TEMA:Ebru, umetnost slikanja na vodi

Mentor: Student:

Prof.dr. azim !ad"imejli# $atjana %ikoli#

Sarajevo, de&embara '()*.

0


2/14

Uvod

Ebru, umetnost slikanja na vodi. +e# sam naziv istie da ova umetnost kao medije

u-otrebjava vodu i boje, naravno ne mo"e se -osmatrati sa ovako -rizemne take, jer ona u

svojoj sutini nosi neto mno/o uzvienije. Prskanje -rirodnih -i/menata boje -o -ovrini vode,

koliko /od kontrolisano, s dru/e strane zadr"ava onu iskru sudbine i intui&ije, ras-rivanje te

boje ele/antnim -okretima etki&e, izra0ene s-e&ijalno za ovaj -osao od ru"ino/ drveta i

konjskih dlaka, -esniki s-oj krhosti i sna/e, ve# u samoj sutini umetnost kontrasta i -aradoksa.

Kombina&ija su-rotnih znaenjskih elemenata, -okuaja da se obuzda, ali ujedno i -re-usti

-rirodi da utvrdi tok do/a0ja, stvaraju velele-ne oblike, u/odne oku. 1 u-ravo zbo/ s-iritualnosti

koju nosi i sam -ostu-ak, ini -o/odnu -odlo/u, koja je dostojna da nosi i najsvetije rei.

Povezanost duhovno/ i materijalno/ tako0e se savreno o/leda ovde. Iako svaka

umetnost to ini, u okviru Ebru to dobija dru/o znaenje. %e samo da se duhovno realizira kroz

materijalno, ve# to ima i -ovratnu reak&iju. 2ok ostale umetnosti daju zamaha razliitim

ose#anjima i mo/u#nst da se ona artikuliu, bilo da su -ozitivna ili ne/ativna, Ebru zahteva i

izaziva smirenost. $ras&edentna -ovezanost elemenata koji inae svaki zasebno imaju ovakav

uti&aj, dovodi do -ot-uno/ ostvarenja -oten&ijala. 3isto#a vode i harmonija boja s-ojeni sa

-ozitivnim emo&ijama oveanstva kroz neusiljene -okrete koji ne tr-e a/resiju, -o-ut

medita&ije dovode u koordina&iju um i telo. 4alans ljudsko/ bi#a odra"ava se na ono to nastaje

na vodi. Kako ovek na "i&i iznad -onora svesti ta-om u ru&i -ravi balans odr"avaju#i se u

"ivotu, tako umetnik svojom etkom odr"ava u ravnote"i dva sveta, realnost i mistinost.

Iako se tehnika Ebrua mo"e nauiti kroz -ar dana, -otrebno je mno/o vie vremena, i

vie od same tehnike, da se stovori ono to se naziva umetnikim remek5delom. +izuelna

ele/a&ija daje -ozitivno ose#anje, ali tako0e zahteva str-ljenje i -osve#enost.

1


3/14

Istorija Ebru umetnosti

%ziv Ebru -otie od -erzijske rei ebr to znai oblak. Iz to/a se zatim izvodi ebrikoja

nosi znaenje nalik oblaku ili oblano, to je kasnije asmilovano u $urski kao ebru.

Iako nije tano -oznato kada, ko i /de je otkrio ovaj vid dekorativne umetnosti, jer radovi

nisu -ot-isivani a izvori su retki, neki -erzijski /ovore o tome da se ona -rvo -ojavila u Indiji,

zatim je, odatle, doneena u Perziju, a tek onda do 6smansko/ &arstva. Sa dru/e strane -o nekim

izvorima njen -oetak se smeta u 4ukharu, /rad u $urkistanu, -a se otuda Putem svile -roirila

kroz Perziju, Indiju i 1nadoliju. 6-et, -ostoje tvrdnje u kojima se kao zemlja -orekla navodi

Kina, uz dokaz da se u nekim dokumentima dinastije $7an/ 89) ; -ominje -ro&es bojenja

-a-ira na vodi. U )=. veku Ebru -ostaje -oznata jo kao i $urski -a-ir, a najstariji uzor&i u formi

knji/e datiraju se u )*? na uenika.

Mno/i velemajstori ove umtnosti -ojaljavali su se kroz vekove, neki od njih vrerdni

-omena su !ati- Mehmed Efendi 8). vek>, @eAh SadBk Efendi 8) i 4ekir Efendi 8rani '(.

vek>. $ako0e tu su i moderni majstori Ebrua, itekako vredni isti&anja, %e&meddBn 6kAaA,

Mustafa 2Cz/Cnman i %iAazi SaABn.

Prvobitna namena ove umetnosti je bila uvezivanje knji/a, dekorisanje -a-ira i -redmeta,

kao i bordura na slikama i levhama. U modernijim vremenima Ebru je -ostala umetnost koju

-raktikuju mno/i slikari i zaljubljeni&i u dizajn, uo-te u forme vizuelnih umetnosti. %eki ak

rade#i to samo u slobodno vreme, kako bi is-unili svoje duhovne te"nje ili iz -uke radoznalosti.

Mno/e su njene -rimene na stvarima svakodnevne u-otrebe, a zbo/ njene do-adljivosti i

izuzetno/ umetniko/ do"ivljaja uramljeni -rimer&i koriste se kao samostalne slike.

2


4/14

1li da li bi se dananje komer&ijalizovanje ove drevne umetnosti mo/lo smatrati

zlou-otrebomD U njenim -oet&ima bila je koritena samo u uzviene svrhe, daleko od

-rimitivizma. 6vim -ostu-kom ukraavane su strani&e Kur7ana, kao i dru/ih knji/a koje su

/ovorile o reli/iji ili -ak njeki va"ni &arski dokumenti, kao i kalio/rafski -aneli u $urskoj.

3


5/14

Tipovi Ebrua

$radi&ionalni:

). 4attal ; $emeljni: %ajstariji zabele"eni stil Ebrua i baza za sve ostale forme. 4oja ostaje

u mrljama onako kako su one -o-rskane, bez dodatnih interven&ija.'. Gel Git ; Hik ; &ak: %akon 4attal baze, boja se raznosi &ik ; &ak -okretima, -aralelno sa

stranama -osude ili -onekad dija/onalno.?. @al ; al: Formira se -ravljenjem dva ili tri jednaka S oblika u su-rotnom smeru od

-oslednje/ Hik ; &ak -okreta.J. 4ClbCl uvasB ; Slavujevo /nezdo: Formira se s-iralnim -okretima, iznutra ka vani,

jednim do dru/o/ na 4attal bazi.

*. $araklB ; 3ealj ebru: S-e&ijalnim eljom se -rolazi kroz vertikalni Gel Git usu-rotnom smeru od -oslednje/ -okreta.

9. Kumlu ; Peskoviti: 2obija se kontinuiranim ka-anjem boje male /ustine na izetno /ustu

vodenu bazu i ostvljaju#i da tako stoji du"e vreme. Usled velike /ustine vodene baze

-ovrinska na-etost je visoka, tako da boja, koja je male /ustine, nakon neko/ vremena

-u&a i formira -eskoviti Ebru.=. !afif ; 4ledi: 4oje su vie razre0ene ne/o u ostalim ti-ovima Ebrua dodavanjem vie

"ui. 6vaj ti- se, zbo/ svoje neu-adljivosti, esto koristi kao -odlo/a za kali/rafske

radove.. !ati- ; 4esednik : Lazliiti motivi se kreiraju -omeranjem mrlja boje koje se jednako

ras-ore0uju jedna do dru/e na -ovrini. $ako boje u -ozadini su svetlije, dok su boje

motiva intenzivnije.


6/14

)'. Somaki 4attal ; Porfirna baza: 6vaj utisak se obino -osti"e koritenjem dve boje. +ie

"ui se dodaje u dru/u boju, koja istiska -rvu i -ravi sitne vene, to onda iz/leda kao

mermer.13.Ser-meli 4attal ; S-rej baza: %akon to se na-ravi 4attal baza, -rska se si#unim

ka-lji&ama boje koja je u kontrastu sa osnovom. a ovakvo -rskanje mo"e se koristiti

s-e&ijalna etki&a, a tako0e mo/u se kreirati razliiti obli&i -o-ut Gel Git, 4ClbCl uvasB i

dru/ih.1. 1k Kase ; Matri&a: 6dlikuje se sa vie otisaka na istoj -ozadini, i veoma je -o-ularan

medju kali/rafima. 4aza sadr"i bla/i ebru na kome je tekst is-isan s-e&ijalnom tenosti

/ume ara-sko/ drveta &rvenom olovkom ili etki&om. $ako je bla/i ebru -rekriven

8izolovan> i nakon suenja dru/i, tamniji dizajn nanosi se na isti -a-ir. Izolovani delovi

ne#e a-sorbovati ovaj dru/i sloj i otkrit #e is-is.1!.azBlB Ebru ; Luko-is Ebru: 2obija se tako to se tekst is-ie ara-skom /umom i tek

onda se na isti -a-ir -reslikava boja, ili ornuto 8is-is se ostavlja netaknut dok se zatita

nanosi na -ozadinu>. 6vaj -ro&es iziskuje veliku struost i ume#e, zato to se is-isuje

-rovidnom tintom 8ara-skom /umom> -a je teko -o-ravljati /reke.

Moderni:

). Fantazi ; Fantazija'. Kedi Gozu ; Maije oi

?. 2al/ali ; $alasasti

NiOek Ebr ; Hvetni:

Motivi &vetnih formi se nanose na 4attal bazu, ali sam -ro&es se znatno razlikuje od slikanja.

Ebru umetnik mora da formira oblike i -renese ih na -a-ir veoma brzo, -re ne/o boje -onu da

-u&aju. $ako da se ove dve tehnike ne mo/u -orediti.

). ale ; ale 8tuli-ani>'. Karanfil ; Karanfil?. SCmbCl ; umbuliJ. 2emet NBOek ; Gomila &ve#a*. Lenkli MenekQeler ; +iebojne ljubii&e9. Pa-atAa ; Kamili&aRtratini&e=. Gelin&ik ; Mak. GCl ; Lu"e


7/14

6


8/14

Materija"i #a $"asi%ni Ebru

4asin ; Posuda : u kojoj se izvodi Ebru umetnost i -ri-rema za otiskivanje. Mo"e biti

na-ravljena od -on&inkovanih -loa, hroma, stakla ili drveta. $reba biti )5'&m du"a sa svake

strane od samo/ materijala na kojem #e se otiskivati /otov uzorak. Uobiajena veliina -osude je

?*&m sa *(&m i dubine *59&m.

Gum $ra/a&anth 8Kitre> : je naziv biljne tenosti koja se koristi se za -rila/o0avanje /ustine

vode. Ekstrakt je bilke koja raste u 1nadoliji, Persiji i -laninama $urkistana i naziva se /aven.

6suene i kasnije smrvljenje /rani&e boje kosti rastvarajui se u vodi a zatim filtriraju kroz

s-e&ijalno -latno zvano torba za kitru.

4oje: dobijaju se iz raznih -rirodnih materija. 6ne su u tenom stanju i nerastvorive su u vodi.

3etke: na-ravljene su od konjskih dlaka, a drka je od ru"ino/ drveta. 3ak i danas su one u

u-otrebi za ovaj vid umetnosti vie ne/o moderne, zbo/ lako#e ru"ine stabljike, kao i

fleksibilnosti, dok konjska dlaka ne a-sorbira boje tako da je -o/odna za ras-rivanje, tj.

ka-anje.

u 8Td>: koristi se bikova "u, a njena ulo/a je da omo/u#i razlivanje boje -o -ovrini vode.

2obija se iz /ove0e beike i mo"e se nabaviti u klani&ama. 1ko se tretira metodom du-lo/

kotla mo"e se ouvati i koristiti du"i -eriod. U -rolosti majstori su -onekad tako0e koristili

vodu lista duhana.

+oda: U drevnim vremenima, majstori su koristili kini&u, dok danas, kako ona nije toliko 3ista

used svih za/a0enja, -referira se destilovana voda. 6na svakao mora biti toliko ista da je

-o/odna za -i#e.

Pa-ir: mora da ima izrazito dobru mo/u#nost a-sor-&ije, a bolja kvaliteta -a-ira /arantuje i bolje

rezultate. $reba da bude ist i /ladak. Preferira se krem boja, zato to daje dobar kontrast svim

svetlim bojama.

I/le: koriste se za &rtanje i izvlaenje kom-likovanijih ara. Mo/u biti -ojedinane ili /ru-isane

na dr"aima za izvo0enje -osebnh ara, kao na -rimer za 8ealj ebru>.

7


9/14

Stalene te/le: u kojima se dr"i boja

o neki od -otrebnih materijala su meali&a, torba za Kitru, s-atula...

8


10/14

&ostupa$

). Pri-rema vode: od kru&ijalno/ znaaja je da se -osti/ne od/ovaraju#a /ustina vode, kako

bi boje mo/le da -lutaju -o njenoj -ovrini, inae one #e se s-utati na dno.'. Pri-remanje boja: za svaku boju -otrebno je obratiti -a"nju da bude u -osebnoj -osudi i

da -ostoji -osebna etka za svaku nijansu. Pi/menti koji su u -rahu, meaju se sa vodom

-o odre0enim razmerama, i u njih se dodadje bikova "u u onoj koliini koja je -otrebna

za odre0eni ti- i zamisao, jer od nje zavisi intezitet i razmazivost boja.?. Pri-rema -osude: ve# -ri-remljen rastvor vode si-a se u -osdu. Mehuri#i koji se mo/u

formirati na -ovrini moraju se ukloniti la/anim -rotresanjem -osude ili s-e&ijalnim

drvenim ta-i#em.

J. Ka-anje boje: sa etki&e koja je -rethodno umoena u -osudu sa bojom, ras-ruje se boja-o -ovrini vode. %ajbolji nain za to je la/anim udar&ima vrha etki&e o dru/u ruku,

kako se boja ne bi razlivala svuda -o -ovrini. 6vako se stvara osnova i mo"e se nastaviti

sa daljnim kreiranjem oblika.*. %anoenje dru/e boje i oblikovanje: Sada se mo"e naneti dru/a boja istim -ro&esom,

samo u manjoj koliini. %akon nekoliko sekundi kada boja -one da se iri -o -ovrini

vode, mo"e se oblikovati u jedan od /ore navedenih ti-ova.9. Postavljanje -a-ira: nakon to je "eljena ara -osti/nuta, -a-ir se -ola"e na -ovrinu

vode. 6nda se ne"no, la/ano -odi"e i -ola"e na ravnu -ovrinu na kojoj #e se suiti -arsati.

=. U"ivanje u stvorenom delu.

I#re$e

9


11/14

Ethem Effendi 8)< v>

Ebru je kao ma/ija, nekada us-e, a nekada ne

Mustafa 2Cz/Cnman 8savremeni>

Ebru -oseduje harmoniju koja se ne-restalno menja i zahteva veliku -osve#enost i str-ljenje

Mevlana alaluddin Lumi 8Sufi Mistik>

$ra"io sam svuda savete mudrostiV onda sam nauio da mudrost dolazi nakom -ristojnostiW

'a$"ju%a$

10


12/14

2a dobije izvanredne krea&ije Ebra, mora biti lake ruke, -refinjeno/ ukusa i otvoreno/

uma za neoekivane are koje se formiraju na -ovrini vode. Str-ljenje i dobro -oznavanje

tradi&ije su osnovne karakteristike Ebru majstora.U ovoj umetnosti mo/u se usavravati obli&i i

are 6smansko/ -erioda, ali krea&ije koje se mo/u izvoditi su neo/raniene. Sve to je -otrebno

je mata.

edan sasvim dru/i as-ekt ove umetnosti, osim usavraanja tehnike, je da te ui i razvija

-ozitivno miljenje, neznost, motiva&iju, kreativnos, dis&i-linu i samo-ouzdanje. Ebru nije samo

u dekorisanju knji/a i zidova, ve# otkrivanju le-ote due, dok te ui str-ljenju i -ostojanosti.

Poenta filozofije Ebrua je da -onekad -o/leda nebo u zoru ili sumrak, i u nadrealnim

bojama mo"e da -rona0e njene korene. Iste te boje, kako se la/ano kre#u, meaju i -re-li#u

mo"e na#i u -osudi, a nai -re&i su -ronali nain da to ouvaju i na razliitim materijalima.$ako svi majstori ostavljaju -o strani svoj e/o i -reoblikuju sovoju duu u ovim -osudama.

6to-e svoja ledena sr&a u to-le bazene iz kojih nastaju dela koja /reju mno/e. %akon to/a,

njihove -osude koje srastaju sa njihovim sr&ima, rastu sve do veliine okeana, ak do veliine

kosomosa. Iako smatraju sebe malim individuama, itavi kosmosi mo/u da se smeste u njih,

jdnom kada su otvorili svoje umove i sr&a ka -rirodi i umetnosti.

11


13/14

I#vori

). 4errA, Galen. earn the 1rt of Marblin/. 6klahoma HitA, 6klahoma: self5-ublished,

)


14/14

Sadr(aj

Uvod ...............................................................................................................................................)

Istorija Ebru umetnosti ...................................................................................................................'

$i-ovi Ebrua ..................................................................................................................................J

Materijali za klasini Ebru .............................................................................................................=

Postu-ak .........................................................................................................................................

Documents

Ebru umetnost