Dvojna inervacija unutranjih organa

Odgovor oranizma na promene spoljanje sredine Rakcije organizma na stimulus mogu biti: - Vidljive (posredovane su skeletnim miiima) - Nevidljive (posredovane autonomnim nervnim sistemom)

Nevidljive promene Su pod kontrolom autonomnog (vegetativnog) nervnog sistema

Ovaj sistem se sastoji iz 2 dela: Simpatikusa i parasimpatikusa On kontrolie rad srca, lezda i glatkih miia

Ogranci simpatikusa i parasimpatikusa dolaze do unutranjih organa i deluju suprotno (antagonistiki) Jedan od njih ubrzava rad nekog organa, a drugi usporava rad tod istog organa Ovo je mogue jer oni na krajevima lue 2 razliita neurotransmitera Simpatikus na svojim krajevima lui noradrenalin, a parasimpatikus acetilholin

Dvojna inervacija srca Srce je miini organ koji pumpa i usisava krv Srce gradi 2 vrste elija: - tipine, radne srane miine elije - predvodnike, autoritmike elije

Predvodnike elije srca Ove elije su krupnije Ima ih manje u srcu i grupisane su u vorove (pejsmekere) Srce ima 3 pejsmekera vora: - sinoatrijalni vor SA vor I pejsmeker - atrioventrikularni AV vor- II pejsmeker - hisov snop - III pejsmeker

Siniatrijalni vor SA vor je I pejsmeker predvodnik srca Nalazi se u zidu desne predkomore srca Stvara samostalno (autoritmiki) akcione potencijale oko75 u minuti kod oveka

Akcioni potencijali se sa I pejsmekera prenose na II AV vor On se nalazi pri dnu desne predkomore Sa II impulsi se prenose na III Hisov snop

Glavna grana hisovog snopa nalazi se u pregradnom zidu izmeu komora Od glavne grane polaze boni ogranci koji zalaze u sve delove srca, u sve elije radne muskulature srca Zahvaljujui ovome itavo srce se ritmiki kontrahuje

Hisov snop

Rad srca Normalan rad srca omoguavaju prirodni pejsmekeri Rad srca se ipak prilagoava trenutnom stanju u organizmu Prilagoavanje rada srca vri se preko autonomnog nervnog sistema Simpatikus ubrzava rad srca, a parasimpatikus ga usporava Zato se kae da je srce dvojno inervisano

Faktori rizika sranih bolesti

Viak masnoe

starost

gojaznost

Visok krvni pritisak

Slaba fizika aktivnost

puenje

Arteroskleroza je suenje krvnih sudova i dovodi do raznih bolesti srca Simtomi ove bolesti se javljaju kasnije u vidu greva, bolova Kasnije moe dovesti do modanog i sranog udara

Ovom operacijom vri se

premoavanje suenih sranih arterija pomou venskih grafta tj. delia venskih krvnih sudova koji se uzimaju iz noge, ruke ili se koristi grudna arterija tzv. artria mamaria interna (IMA). Nekoliko arterija moe biti premoeno u toku jedne operacije. Mortalitet (stopa smrtnosti) je u veim centrima mala (