Dvanaest Odaja Nila

7/22/2019 Dvanaest Odaja Nila

1/24

Inid omer

DVANAEST ODAJA NILA

Prevela

Tatjana Bii


2/24

Naslov originala

Enid ShomerT T R N

Copyright 2012 by Enid Shomer

Translation Copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakompomaete razvoj projekta odgovornogkorienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.

SW-COC-001767


3/24

Uspomeni na Vilijama Magazinai mojoj porodici

Niri, Majku, Orenu i Poli


4/24

Da li je nezadovoljstvo privilegija? ... ena je nitasem svojih naklonosti i zbog toga ona vie voli,

a manje je voljena.F N, K

Ono najgore u sadanjosti jeste budunost. Kadvam u lice bace pitanje: ta e da radi?, ono je

kao razjapljena provalija to se sa svakim korakomkoji napravite neumorno kree ispred vas.

G F

Izgovoriti imena mrtvih znai oiveti ih.

K


5/24


6/24

1

ata ra i ata ravo

Da nije bio tako zanesen u misli, mladi Francuz bi moda

i uspeo da uhvati svoj bedeker kad se omakao s brodskeograde i sleteo u reku. Povezan u crveni maroken, s naslovomodtampanim zlatotiskom i zlatno obrubljenim stranicama, bio

je to skup poklon od njegove drage majke.Knjiga je najpre malo plutala, rastvorena, tako da je liila

na krila neke sitne crvene ptice, ali kako su vode Nila natapalestrane tanane kao koica luka, prethodno ve isflekane isto-njakim umacima i mnogim oljicama turske kafe, tako su seone nadimale kao krge ribe koja se davi. Njegov dragomanozef1pokuao je da je dohvati veslom, ali uspeo je samo da je

jo dalje odgurne i uskoro knjiga potonu u mutnu brazdu izabrodia. Mladi gospodin se mrtio.

Dok je posada vezivala brod uz renu obalu, Francuz duboko

udahnu i u glavi preuredi nezgodu, okreui je kao to bisteokretali novine da vam bude zgodnije da iseete iz njih neki

1ozefovo ime bilo je zapravo uzepe Briketi, a Flober i Di Kan suga unajmili u enovi, na putu za Egipat. (Prim. prev.)


7/24

I 12

lanak. Ako je ve trebalo da izgubi knjigu, zar je postojalo boljemesto na kome je mogao da je izgubi od Nila, te tene rizniceizgubljenog blaga? Nek se dakle raspada u dubinama meu kri-vim pastirskim palicama i krhotinama glinenih uljanica ili nekaje nanesu na obalu godinja plavljenja renog mulja. Zamiljaoje kako je nekada u budunosti pronalazi neki radnik ili nauniki ita njegov potpis neizbrisivim mastilom na prednjoj praznojstrani: G. Flober, pisac neuspelog romana Iskuenje Svetog

Antonija, 1849. Moda e ipak naposletku po neemu ostatiupamen! Od te se pomisli samo ponovo namrtio. Ambicijamu je zadavala tup bol, kao veno slomljeno srce.

Posada se pripremala da poslui podnevni obrok. PametEgipana nije sezala samo u visine, ka nepomerivoj velianstve-nosti piramida, sfingi i gargantuanskih kolonada u Karnaku,nego i ka prizemno praktinom i prenosivom, sklopivim stolica-ma i stolovima, mreastim lealjkama za spavanje, vreicama zahranu. Na irokim daskama na sredini palube, po kojima je dopre samo nekoliko trenutaka posada ila tamo i ovamo, sada sestvorio kutak za obedovanje, zaklonjen muslinom podignutimna motkama i vezanim na vrhu kao neki pomodni suncobran.Flober je gledao Ahmeta kako zastire sto belim damastom,

potom postavlja kalajne dekorativne tanjire i na njih tanjire odruiastog porcelana, pa na kraju oko njih uredno rasporeujepribor za jelo i ae. Krag crnog vina tano na sredini stolai dve napunjene ae uz njega podseali su Flobera na cvetniaranman iz koga su ispale dve rue.

Na krmenoj palubi jedan Nubijac je seckao i kuvao, dokse reis Ibrahim, kapetan brodia, naslonjen na glavnu katar-ku pogaao oko robe s prodavcem ribe. Ubrzo stie povorkaplehanih posluavnika s dolmom punjenim povrem svihvrsta koji su izgledali kao da bez ikakve pomoi levitiraju nadglavama lanova posade.


8/24

Dvanaest odaja Nila 13

Gistav je sa svojim drugom Maksom poao iz Francuskeetiri meseca pre toga. Plovili su juno, ka Abu Simbelu, gde

e se okrenuti i ploviti noeni strujom nazad do Kaira, razgle-dajui natenane i druge spomenike. Kad budu dovrili putova-nje rekom, koje je trajalo sad ve osmu nedelju, pozabavie seGrkom, Sirijom, Palestinom i itavom zapadnom Turskom odSmirne do Carigrada. Kasnije, moda i Persija i Indija.

Planirani putevi uglavnom e ih voditi po carstvu Osman-

lija, koji ba nimalo nisu marili, Gistav je to znao, za veze sklasinom starinom koja je njega toliko uzbuivala. Klanjanjepred oltarom drevne grekoromanske i egipatske prolosti bilo

je prema njihovim shvatanjima verovatno smeno, ako ne ipotpuno blesavo. Njihova svetilita nalazila su se dalje na isto-ku, u carstvu vrsto omeenom peskom i liavanjima. Kad suetiri decenije ranije dozvolili da lord Elgin prenese mermerne

kipove u Englesku, raspirili su meu kustosima, arheolozima ibogatim kolekcionarima ratove oko prava na svaki torzo, svakuurnu, svaki vr za vodu. Za Turke to nije bio vandalizam, negodobra prilika da rasprodaju beskorisne starudije. Budui da jenjihova vera zabranjivala prikazivanje ljudskog lika, Flober jemogao da zamisli da im se moda i gadilo to tela uhvaena ukamenu mogu da pobuuju takav arki zanos.

Iako su njegovi domaini vladali velikim delom sveta, isto-riari su se izgleda slagali u stavu da je zlatno doba zasnovanona sirovoj hrabrosti i vitetvu ostalo za njima i da sada iveprikupljajui danak koji su nekada oduzimali krvavom dimiski-

jom. Divio se injenici da su, za razliku od Evropljana sklonihratovima ideja, Turci vladali blagonaklono, doputajui poko-

renim narodima veliku irinu verskih i narodnih obiaja. Ilisu moda blagonakloni bili usled neefikasnosti? Sultani, kalifi,emiri, eici, pae, begovi imali su bezbrojne nazive za najviai najnia dostojanstva vladali su preko jedne kitnjasto dez-organizovane mree podmiivanja i korupcije, tako naduvene


9/24

I 14

od preterivanja da je carstvo postalo nemogue za upravljanjekoliko i slon koji odrava ravnoteu na lopti. Jednog dana e

se stropotati protresavi itav svet i samo sruiti na gomilu.U meuvremenu, Maks i on gajili su fantazije o tome kako

e se kui vratiti nosei po jedno ili dva mermerna poprsja, apo mogunosti i mumiju. Doznali su naime bili tajnu uspe-nog putovanja po Orijentu: baki. aka drahmi ili pijasteraotvarala je dvojici mladih Francuza vrata privatnih poseda.

Mrane ruevine po potrebi su osvetljavane bakljama da bi ihoni razgledali, a veti ieronei unajmljivani su da ih odvedudo skrivenih kutaka starine. Uz odgovarajuu nonju, umerenanovana sredstva i kesu nabreklu od dokumenata ispisanihkitnjastim rukopisom i ukraenih votanim peatima, Evro-pljani koji su putovali po Orijentu uivali su u povlasticamaplemstva. Bog sami zna da je to izazvalo pravi stampedo gore

nareenih u sve gradove delte, ako ne toliko i uz samu reku.Egipat je bio na rubu da se pretvori u unosnu industriju. Njihdvojica bie meu poslednjima koji e ga videti pre nego toga stranci potpuno pokvare.

Da jo naglasi sjaj njihovog znaaja, Maks, prefriganiji unjihovom tandemu, obezbedio je i zvanine misije od ak dvafrancuska ministarstva. Neplaene, svakako, ali su im sveje-dno delotvorno uspostavljale veze s diplomatama i trgovakimposrednicima na Istoku. Gistavova zbirka naduvene birokratskeproze preporuila ga je svetu iza Tiljerija kao gospodina u slubiMinistarstva za poljoprivredu i trgovinu, zaduenog da u luka-ma i karavan-sarajima prikupi podatke od znaaja za Trgovakukomoru Francuske. Tog zvaninog naimenovanja nameravao je

da se odrekne odmah po dolasku, ali je uskoro spoznao njegovuvrednost, te je uputio majku i prijatelje da mu pisma adresirajuna Gistava Flobera, Charg dune mission en Orient.2

2Franc.: poverenika na slubenom proputovanju po Istoku. (Prim. prev.)


10/24


Maksov zadatak zaista je imao smisla, i Gistav mu je na tomezavideo, ali je bio suvie lenj da ga se sam prihvati. Ministarstvo

javnog obrazovanja zaduilo je Maksa da sastavi katalog drevnihspomenika. S najnovijom fotografskom kamerom, mesje Di Kanbio je u stanju uspeno da zameni odrede znalaca i umetnikakoji su se u Napoleonovo vreme bavili tim zadatkom. Zaduen

je takoe bio da pravi faksimile natpisa u prirodnoj veliini,postupkom slinim kao trljanje grafitom po hrapavoj povrini,

samo to je pritom postizao stvarnu reljefnost. Kalupe je praviood vlanog papira, to je bio jednostavan, ali dosadan posaoi Maks se u tome oslanjao na Gistavovu pomo. Na njegovo

veliko gaenje, meutim, Gistav bi esto nekuda odlutao ilizaspao upravo kada mu je bio potreban.

Istina je zapravo bila da Gistav sebe nikada nije video kaobilo ta drugo sem kao pisca. Zamiljao je svoju radnu sobu

kod kue, eterini brak knjiga i cica s cvetnim dezenom, bujnebiljke u saksijama, medveu kou na podu i masivni pisai sto zakojim je posvetio prethodne dve godine svom prvom romanu.Dok su drugi pisci svoje prie izlivali kao bujicu ili ih putali dacurkaju kao potoci koji leti presahnjuju, on je Iskuenje SvetogAntonija isklesao iz same planine francuskog jezika. Potom,kada ga je naglas proitao pred svojim najboljim prijateljima

Maksom i Bujeom, njih dvojica su ga proglasila bezvrednim,nedostojnim objavljivanja. Kad god bi se toga setio, otar bolu grudima presekao bi mu disanje. Sanjarenje o ivotu piscakome e se vratiti u svojoj radnoj sobi kod kue nestajalo jekao dim razvejan na vetru.

Posvetio je panju posadi, koja se u povorci po jedan pribli-

avala po sredini broda. Nil ih je zapljuskivao s obe strane kaorastopljeni kalaj proaran zlatnim potoiima. Hasan je spustioposluavnik s akonijama , a iznad njegovog ramena zaleprakao pernata epoleta krilo jednog galeba koji je sleteo na pramacbrodia. Putujem Bajronovim svetom!, mislio je Gistav dok su ga


11/24

I 16

umesto duandija i smernih gospoica okruivali ljudi s feso-vima, u kitnjastim crvenim prslucima navuenim preko golih

grudi.Nota bene:ako bi se opio gajtanima i izvezao crnomsvilom, takav prsluk bio bi savren poklon za Lujzu. Proteklihmeseci uspomene na njenu posesivnost koja ga je razjarivalapomalo su izbledele i opsedale su ga misli o njenim arima.Upravo sada, kad je pijucnuo vino, prisetio se kako se na prvomsastanku okrenula prema njemu i sasvim razoruavajue mu

rekla: Da se ljubimo malo, mili moj?Jutro su proveli svaki nasamo posveen svojim poslovi-ma, Gistav piui dnevnik, Maks pripremajui foto-aparat zapopodnevni pohod.

Maks prie stolu i pozdravi ga. Bie mi potrebna tvojapomo, ree. Danas istraujemo hram u Deru.

Da, promrmlja Gistav, siguran sam da e to biti velian-

stveno. Prisetio se Sfinge, tog uzvienog iznenaenja. Na izlobiu Parizu video je crtee Luksora, Gize i Abu Simbela. Sfinga je,meutim, postojala samo u njegovoj mati sve do asa kad jestigao do nje, do estokog dina propetog na pustinjskom tlu,zaravnjenog nosa kao da joj ga je neko razbio u tui.

Tamo e biti mnogo zapisa, morae da se uradi mnogoprenoenja na hartiju.

Gistav je gustirao vino, putajui ga da mu se polako slivaniz grlo. Koliko?

Na stotine. Ne znam. Na hiljade. Previe da se sve uradi.Ima hijeroglifa, demotskog egipatskog pisma, grkog, i nekog

jezika koji se zove karijski i koji niko ne zna da proita.Gistav se poea po brkovima. U tom sluaju moraemo

da povedemo jo jednog tovarnog magarca. Posluio se podrugi put pirinem s kimom i cimetom. Prvo to je na Istokuprimetio bila je raskona parada egzotinih zaina, bazari sumirisali na kafu i sandalovo ulje, prostitutke na ruinu vodicu,balzam i mous.


12/24


Maks je malo razmislio. Posluie i nosiljka, rekao bih, nekaje vuku za nama kao u Indiji.

Obino su Maks i on jahali magarce ili konje, ali sad je Gistavzamislio sebe kako ga vuku na lealjci, opruenog kao neko

velianstvo onieg ranga. Ako se izuzme praina. I smrad, ipogled na ivotinje kako balegaju. Balegavi karavan.

ozef e, naravno, s nama, smiljao je Maks planove naglas,i dvojica iz posade, Abdulah i Hadi Ismail, kao i obino.

Da, Hadi Ismail, razmere radi.Gistav je mrzeo da se fotografie, zato je Maksu Hadi Ismailsluio da prikae neverovatne razmere egipatskih spomeni-ka. Posaen na gigantski noni prst, naslonjen u mamutskomdovratku, Hadi Ismail je bio ne samo pouzdan nego i fotoge-nian jednooki miiavi drukan koji je govorio nekakvomudnom jezikom meavinom, a jezike praznine koje su pre-

ostajale uvek je popunjavao time to je bio uljudan i mio. Nabrodu je igrao ulogu supruge Velikog Ahmeta. Mueljupci,itava posada. To je bilo neto to se tie polnih odnosa toon jo nije probao. ekao je da mu se ukae prava prilika. Uhamamu, moda, gde su mladi posluitelji voljni, a od pare bimu se pore otvorile i sav bi postao podatljiv...

Ne samo radi razmere da prikae ljudska postignua,

rekao je Maks moda po peti put za dve nedelje. Ni zvezdenita ne znae bez dimljive atrlje ispod njih.

Takav visokoparni govor bio je rezultat fotografskog egr-tovanja koje je uvek preduzimljivi, energini Maks proao uParizu da bi se pripremio za putovanje. Po povratku e njegovefotografije verovatno biti postavljene na izlobi i posluie kao

ilustracije za putni dnevnik koji pie. Gistavu se ta strana lino-sti njegovog prijatelja nije dopadala taj pragmatiar spremanda savije grbau da bi uznapredovao. U tom pogledu Gistav jebio snob i davao je prednost beskorisnim znanjima (o lepoti,istini, ljubavi i tako dalje) smatrao ih je, tavie, superiornima


13/24

I 18

u odnosu na primenljivije podatke. Ako ikada bude objavioknjigu, idealno bi bilo da ona bude ni o emu.

Abdulah i ti ete raditi na otiscima zapisa, rekao je Maksbriui salvetom mrlju od crvenog sosa s brade, a ja u vam sepridruiti kad budem mogao. Odgurnuo je stolicu pa je jedanmomak iz posade poeo da prikuplja tanjire.

Gistavu se ideja nije dopala. Ti e fotografisati ceo dan,a onda e sunce zai. Ne moe da pomae na otiscima po

mraku. Osim toga, imam ja i svoj posao da obavim. Ko znakakve bih trgovake tajne mogao da otkrijem? Mogao bih, naprimer, da pronaem stvarnufatamorganu.

Maks je poeo da pakuje svoju kabastu ali lomljivu fotograf-sku opremu u kutije obloene ovijim runom, koje je naruio damu se po meri izrade za ovo putovanje. Sklopili smo dogovor,podseti on Gistava. Daj da ga se drimo.

Sklopili su dogovor, zaista, este nedelje, kada je Gistav obja-vio da vie ne moe da preslika ni jedan jedini zapis, jer e polu-deti od toga. Nije se vie oseao kao ovek, nego kao automat,maina za kalupljenje. Maks je bio pun saoseanja, ali mu jesvejedno Gistavov trud bio neophodan, isto kao i njegov nad-zor nad egrtima Egipanima. Zato je, u zamenu za Gistavovupomo, obeao da e mu uraditi zvaninu fotografiju njegove

omiljene prostitutke. Bio je to neodoljiv mamac: u hladnoj vlaziNormandije Gistav e imati svoju suncem natopljenu kurvu, sasvakom trepavicom izvuenom otro kao igla, u otrim kon-trastima crne i bele i svilenkastim sivim nijansama. Ni samagospoa Flober nee moi da prigovori umetnikoj fotografijiOrijentalke na zidu. Naredne nedelje odabrao je Kuuk Hanem,

plesaicu iz Esne s kojom su Maks i on proveli jedan prijatandan i no, ali jedna greka pri ekspoziciji pokvarila je fotogra-fiju. Maks je nameravao da snimi novu kad se budu vraalinizvodno Nilom. ta, meutim, ako Kuuk Hanem ne bude bilakod kue kad oni navrate? Ako se preseli, ili bude bila zauzeta,


14/24


ili se razboli? Heraklit je imao pravo vreme je reka u koju nemoe da se zagazi dvaput. Gistav ni o emu nije toliko razmi-

ljao koliko o ponovnom odlasku u Kuuk Hanemino gnezdo.Njihov dogovor otisci u zamenu za fotografije bio je

uljudna i pojednostavljena verzija njihovog komplikovanogsaveza, o kome nikada nisu govorili. Maks je knjievnost voleoi imao je knjievnih ambicija, i upravo je u vatri te zajednikestrasti njihovo prijateljstvo skovano i stalno kaljeno. Maks je

meutim duboko zaduio Gistava po nekoliko osnova, jer bezMaksa itavog putovanja ne bi ni bilo i mada se on plemenitoodnosio prema Gistavu kao ravan prema ravnome, on je utoj pustolovini zapravo bio stariji ortak. Kao iskusniji putnik,

voljan je bio da razmrsi vorove logistike. Bio je i bogatiji, toga je opteretilo potrebom da se dri u okvirima Gistavovihnovanih mogunosti. to je najvanije od svega, Maks je pri-

dobio gospou Flober da se sloi s bezmalo mitskim lekovitimmoima Mediterana. Da bi to postigao, Maks samo to se nijezakleo gospoi Flober da e biti aneo uvar njenom nenommlaem sinu. Usred te mree obaveza i dobrote, Gistava jepovremeno nagrizalo samo jedno pitanje da li je Maks cininomanipulisao njegovom dragom majkom pravei od nje budalu,ili mu je zaista bilo stalo do nje (i do njega samog)? Moda ni

sam Maks to nije znao. To bi sasvim liilo na njega, smatrao jeGistav. Kako god bilo, iz zahvalnosti za mnoga Maksova dobro-tvorstva Gistav je morao da pristane da pravi otiske i, madamu je to povremeno bilo nepodnoljivo, ipak je nameravao daodri zadatu re.

Gistav bi posle ruka odremao, ali Maks je zahtevao da odmahpou, te je Gistav obuo debele izme i navukao kapuljauburnusa, tako da mu je lice bilo uokvireno crnim kiankamakoje su poskakivale sa svakim pokretom, to je tom njegovom


15/24

I 20

preodevanju davalo odreenu meru razigranosti. Uz pomoposade sakupili su stvari i pripremili prtljag koji e magarci nosi-

ti. ozef ih je s tri konja saekao na obali. Zaputili su se smesta.Nijedan se ve nedeljama nije brijao, te su s upavom bradomi u zamazanoj odei liili na neto to se ne bi moglo nazvatini Evropljanima ni Egipanima, na nekakve potpune tuince.

Jahali su sitne kobilice, nauene da odgovaraju na laganipritisak s jedne strane vrata. U poreenju s hladnokrvnijim

evropskim konjima, arapski su delovali krljavo i slabano, aliGistav je zapravo otkrio da su izvanredni i po izdrljivosti ipo udi, naviknuti na iscrpljujue sunce i pesak i nemilosrdnenasrtaje pustinjskog vetra hamsina. Hadi Ismail i Abdulah

jahali su magarce, hitajui pokraj njih.Na putu od Asuana do Dera vladala je guva, poto je to

juno od katarakti bio jedini suvozemni put uz istonu obalu

Nila. Izuzev drevnih spomenika, zapazio je Gistav, u Egiptuje malo ta mirovalo. Na suvom pustinjskom pesku Beduinisu iveli kao nomadi; na velikom Nilu trgovina se kretala izitave Afrike ka pijacama, bilo da su roba bile nubijske robinjeili pirina iz Luksora. Beduini su svoje kue nosili na leima;Nubijci su iveli u kuercima od blata, koji su se za cigli danmogli napraviti na nekom drugom mestu.

Postojani tok saobraaja podseao ga je na eerne mravekojih svakog leta bude prava najezda u kui u Kroaseu. Bezzakona, pravila i etikecije na drumu, ljudi su putovali obemastranama i posred srede. Bilo je tu svih vrsta prevoznih sred-stava i ivotinjskog sveta karavani kamila, stada koza i ovaca,magarci, konji, a tu i tamo i poneki palankin s raskonim dra-

perijama i u njemu, kako je pretpostavljao, neka znaajna li-nost. Sveprisutna batina sevnula bi kao munja ispod odee iliiz bisaga. Javna batinanja bila su svakodnevna pojava. Gistavuse inilo da svako ko nosi istu odeu rutinski bije svakog uprljavoj odei. Gde prestaje baki, poinje batina. Izmeu to


16/24


dvoje, kretala se, ustrim korakom, trgovina. Prepirke su bilekratke i okonavale su se moljakanjem i drhtanjem pre nego to

bi kazna bila dodeljena i svi protesti razvejani brzim udarcemotpozadi po butinama. Bio je oevidac i jednog javnog batinanjau Kairu pedeset batina po tabanima, bez predaha. Taj ubogibednik bez sumnje je ostao doivotno obogaljen.

Obili su jedno plitko jezero, mirno i sjajno kao elinaploa. Za ono to je iz daljine liilo na snene kape po okol-

nom drveu izbliza se pokazalo da su gnezda belih ibisa, sivihi belih aplji, smeih pelikana, i drugih ptica, iju vrstu jo nijebio utvrdio uz pomo svog bedekera, a sad vie nikada i nee.

Pogledaj, ago Di Kane, doviknu on Maksu pokazujui muptice. Jesu li jestive one? Konji su im ili polako, kroz guvunisu mogli bre.

Vae velianstvo, o eie Abu Osmehivalo, nalikuje da jesu.

Ovakvu vrstu eretanja uobiajili su za vreme peaenjana koja su ili 1846, iako su tada oponaali buroaski govor izBretanje i nisu glumili eike, nego dvojicu besprizornih ado-lescenata. Rado bih sad togod ustrelio, efendijo, kazao jeGistav, a ti?

Pa, ja sam manji eik nego ti, te moram dakle rei da bihja hteo samo ako bi ti hteo.

Uistinu, hajde da izvadimo puke, ree Gistav.Hadi Ismail je izvadio puke iz prtljaga na magarcu i pruio

ih svojim gospodarima. Gistav-bee, promrmljao je pruajuimu puku, ko e biti najblagosloveniji srenik koji e pokupitiptice kad padnu?

Na Bliskom istoku manjkalo je lovakih pasa nije ih bilo

uopte, tanije reeno. Arapi su izgleda smatrali da su zveripseeg roda suvie pogane i proste da bi ih pripitomili, iako imnita nije smetalo da spavaju pored svojih koza, ovaca i kamila.Abdulah i ti ete ii po njih, rekao je Gistav pogledujui uMaksa. Je li tako, eie Makse?


17/24

I 22

Samo bez herojskih pregnua.Abdulah i Ismail su izgledali zbunjeni dok im je ozef prevodio.

Ne brinite ako ne uspete da ih pronaete, razjasni Maks.Kupiemo negde veeru.

ozef se malice nakloni. Kapetan kupi riba za veeru,efendijo. Gistavu je trebalo nekoliko nedelja da se navikne naozefov udni francuski, u kome je bilo elemenata italijanskogi arapskog, a gramatika je bila potpuno meanaka, izmilja-

na prema potrebi. enovljanin rodom, ozef je bio skroman,stidljiv ovek. Iako je posedovao enciklopedijsko znanje o Egip-tu, retko kad je nepitan iznosio injenice. Proputovao je Niluzvodno i nazad nizvodno ezdeset puta.

Onda e ovo bitiprvojelo u obedu ako budemo imali sree,kazao je Maks.

Francuzi su sjahali i naciljali ka drveu. Gistav je pucao

prvi, u visoku belu pticu koja je stajala na jednom mrtvompatrljku grane, dok je Maks naciljao u smee klupko na obli-njoj grani. im su pucnji prasnuli, svaka iva dua na drumupade u smrtnom strahu na zemlju. Dvojica slugu otkaskae upotragu za ustreljenim plenom, a ko bajagi eici su pogledompratili vinuto jato koje je kruilo nebom. Prekrasan prizor,ree Maks. Budi mi udnju za prepelicama.

Gistav nije naroito voleo ptice. Drae su mu bile krznateivotinje i razmiljao je o tome da u Francusku ponese majmu-na.Majmuna, est metara muslina, kamenje iz Partenona, modamumiju, fotografiju kurve, crveni prsluk...Spisak je poinjaoda se pretvara u nabrajalicu. Pozabavio se ritmom. Majmun,

prsluk crven, est metara muslina, nekoliko kamenova, mumija,

fotografija.To je bolje melodinije, pamtljivije.Svet na drumu poinjao je da se pridie na noge, izmeuostalih je tu bilo i troje Evropljana koji su ili na suprotnu stra-nu, a jedno od njih im je sada prilazilo, ena u teget haljini i sruiastim eiriem. Gistav je i protiv svoje volje zapazio njen


18/24


vrat, neobino dug, vitak i, uprkos nemilosrdnom suncu, beo.Rekoh, smatram to runim ponaanjem, objavi ona odlunim

glasom. Vrlorunim ponaanjem.Gistav jedva da je znao malo engleskog. Je ne comprends pas

langlais,3ree gledajui je umilno, obrva upitno izvijenih. Kosajoj je bila neugledno, prirodno smea, ali tako ista, bez obzirana svu silnu prainu, da su majune duge plesale na prameno-

vima oko njenog lica. Oi su joj bile sive, pogled neposredan,

bez one navike da ga skree dok govori, zbog koje su, premanjegovom miljenju, mnoge ene izgledale neiskreno.Obuhvatila je rukom kundak njegove puke. Ca, cest ne

pas bon. Cest mal. Cest malhereux.4inilo se da ena tragaza reima na francuskom spremajui se za itavu jeremijaduprotiv opaljivanja iz vatrenog oruja na javnim mestima. Jesuis malhereuse!, izjavila je bockajui se kaiprstom u grudi i

ponovila: Nisamsrena!, ekajui odgovor.Aha!, rekao je Gistav, klimajui glavom dok mu je svitalo.

Nijedna ena nije srena, umalo joj nije odgovorio. Kako je onto shvatao, ene su bile nemone, te otuda stalno pune zahteva,i poverio je majci da se nikada nee eniti. Osim toga, kako bimogao da se odrekne svojih milih prostitutki? Nije mogao da

zamisli kako bi bilo mogue da bude toliko temeljno voljen udomaem okruenju, gde bi morao da brine da ne uvredi istin-sku damu. Njegova majka se saglasila s tom odlukom da Gistavtrajno ostane neenja, vrlo rada da zadri svog nenog sina uzsebe umesto da odobri njegovu vezu s nekompetite bourgeoise5i bude svedena na status povremene goe.

Dozvolite mi da nas predstavim, umea se Maks, koji se

nikad nije dao smesti, i istupi pruajui ruku. Mogu li da vam

3Franc.: Ne razumem engleski. (Prim. prev.)4Franc.: Ovo, to nije dobro. To je loe. To je nesrea. (Prim. prev.)5Franc.: malograankom. (Prim. prev.)


19/24

I 24

predstavim gospodina Gistava Flobera? A ja sam Maksim diKan. Zastao je, pa dodao njihovo zvanino zaduenje. Charg

dune mission en Orient.Florens Najtingejl. ena napravi kniks prihvatajui Makso-

vu ruku. Iz Engleske. Gistava je pozdravila klimnuvi glavom.Prepoznao bi on da je ona Engleskinja gde god da ju je sreo

u svetu, jer su njegove prijateljice, sestre Kolijer, bile njegoveuniverzitetske studije o Engleskinjama. Gospoica Najtingejl

imala je tipino engleski stav pun predrasuda. Vrlo armantno,rekao je nastavljajui da se mui s jezikom barijerom. Trscharmante. Enchant.

Kako ste? Malo je zastala da uhvati vazduh, pa se vratilana svoj nesigurni francuski. Nadam se da mi neete zameritiako kaem da ne bi trebalo ovde da pucate. Pokazala je rukomna ljudsku maticu koja je ponovo proticala drumom. Metak

zaluta, a ovde ene i deca, stoka, svi ni krivi ni duni.Ciljali smo u ptice, odgovori joj Maks.To je nepromiljeno. I vrlo opasno. Zalutali meci ubijaju.Rado emo vam se povinovati, gospoice, kaza joj Maks

na engleskom. Skinuo je s glave nepostojei eir i kitnjastomahnuo njime ispred sebe. Nema vie pucanja na ovom putu.Uzgred, kuda ste se vi zaputili? Vi ste prva belkinja koju smo

videli u ovim krajevima.Obilazim Nil, odgovorila mu je na francuskom. Razgle-

damo spomenike, nas troje. Pokazala je jedan par na suprotnojstrani puta. ena mahnu, ovek im salutira. Gistav ni truna nijesumnjao da su i to dvoje Englezi, mada su bili premladi da bimogli biti njeni roditelji. Moda tetka i tea?

Mi takoe, ree Gistav. Maks fotografie, a ja beleimzapise.Sad je prvi put ona izgledala zadovoljno. Ja isto pravim

skice i itam zapise.Znate da ih proitate?, upita Maks. Hijeroglifske, mislim?


20/24


O da, uglavnom, uz pomo mog prijatelja, gospodina profe-sora Bunsena. Zastala je. To je knjiga, dodala je uz brz osmeh.

Njih dvojica klimnue glavom.A grki naravno itate, kazao je Maks.Da, otac je nauio moju sestru i mene grki. Imale smo sree.Kakav vam je raspored?, pitao je Maks. Moda vam moe-

mo ime pomoi?Dok su Maks i ona razgovarali, Gistav je razmiljao o

sestrama Kolijer i zakljuio da se Engleskinje od Francuski-nja razlikuju po trepavicama. Engleskinje nisu bile sklone dase razmeu trepavicama, dok su ih Francuskinje koristile kaosemafor, dajui znake hitrim sklapanjem pa otvaranjem okica,kao paunovi u ljubavnom plesu. Gospoica Najtingejl treptala

je samo kad je to bilo potrebno. Bila je pravi engleski vrabac,kratkih krilca, predano uposlena; ni blizu koketnoj rajskoj ptici

rakonog perja. Sva njena delikatnost, nipoto neznatna, bilaje u suprotnosti... bila je zapravo potrta njenim zapovednimglasom i trezvenim oima.

Ubrzo je postalo jasno da bi putovanje uz reku gospoiceNajtingejl trebalo da izgleda gotovo istovetno kao njihovo. Puto-

vala je renim jedrenjakom kao i oni, velianstvenom daha-bijom, veom, deluks verzijom njihovog kana. Planirala je

takoe podui zastanak u Abu Simbelu, posle ega e nastavitiuzvodno obilazei odabrane spomenike. Prethodnih nekolikodana provela je razgledajui etiri hrama juno od Asuana Kalabu, Daku, Bejt el Vali i Gerf Husein, ovaj poslednji podmeseinom, dok je celo selo dovikivalo za njom. Danas su onai njeni saputnici kupili urme u Deru. Kui e se vratiti preko

Evrope, krajem leta. Svi su se sloili da je zbunjujue to je Nilreio da tee na sever ka Mediteranu i to je Gornji Egipat najugu, a Donji na severu. Kad god pogledam kartu, uvek mi seini da je gledam naopako, poalio se Maks. Jeste, zaklimala jeglavom gospoica Najtingejl, verujem da reke veinom teku ka


21/24

I 26

jugu. Proaskali su malo i o Belom i Plavom Nilu, tajanstvenimizvorima velike reke.

Jeste li adore Gistav je uhvati za ruku prelazei na fran-cuski comment a se dit en anglais?6Jesu li vam se dopalikrokodili i nilski konji u Kalabi? Ali ti ljudi, mora biti da stese prenerazili kao i mi. Uopte ne nose odeu.

O, ree ona kao da ju je neko bocnuo iglom. Da, videlismo ta jadna stvorenja. Lice joj se uozbiljilo.

Ne peckaj nau novu prijateljicu, ree Maks munuvi Gista-va laktom.

Ne smemo da zaboravimo, kazao je Gistav priseajui sebuketa nagih grudi i guzova neke ene nisu nosile na sebigotovo nita osim perli oko struka nisu oni ni krivi ni duni.

ene i deca ive u takvoj prljavtini, iznese gospoicaNajtingejl svoje miljenje sumornim glasom. ovek poeli dauini neto za njih.

Da, sloi se Gistav zapaajui da je njen francuski sadbolji. Ponekad i uini, ponekad mora da zae u njihov ivot.ini se tragino suzdrati se. Osetio je kako Maks pored njegapotiskuje pakostan osmeh. Voleo je da ga tako mui. Kasnije ega Maks koriti zbog dvosmislica i siti e se nasmejati.

Baki, uvek baki, gospoica Najtingejl je hrapavimglasom oponaala prosjake. S neodobravanjem je odmahnulaglavom, mada nije bilo jasno da li zbog tog stalnog moljakanjaili zbog alosnog stanja prosjaka.

Odjednom se ispravila i njeno dranje se promenilo. Kakovi dakle spavate?, pitala je, glasom u kome se uo prizvuk tajne

koju jedva eka da podeli s njima.Maks i Gistav se zgledae. Prilino dobro, ree Maks.Zato pitate?

6Franc.: Kako se to kae na engleskom? (Prim. prev.)


22/24


Gospoica Najtingejl im se primae malo blie. Ja spavams jednim novim izumom.

Skaredne slike pokuljae Gistavu u glavu, ali on samo zalepiosmeh na usne i trepnu, ekajui. Maks se, meutim, zaintereso-

vao, i to ne iz razvratnosti, znao je Gistav, nego iz radoznalosti.Maks je umeo da se uozbilji u trenu. Jo jedna njegova crtakojoj se Gistav nije naroito divio. Smeh je, na kraju krajeva,isuvie velika retkost. ovek moe da bude ozbiljan svu dugu

no dok spava.Kakvimizumom?, pitao je Maks.Upravo tada Abdulah se vrati nosei za votanoute noge

beivotnu, bezmalo raznesenu belu aplju, koja mu se klatila uruci. Gistav se okrenu ka njemu. Alors?7

Hoete li da je spremimo, efendija?Uhvatio je pticu za vrat i razgledao dugo, ipkasto svadbeno

perje i raskone ube na glavi i ispod grla. Ne, zadraemosamo ovo dugo perje i nekoliko pera iz krila. Ova velika. Rai-rio je krilo da pokae.Majmuna, est metara muslina, mumiju,kamenje iz Partenona, fotografiju kurve, crveni prsluk i apljino

perje.Predao je puku Hadi Ismailu da je smesti na magarca.Zove se levin, odgovorila je gospoica Najtingejl Maksu.

titi vas od insekata i poboljava san. Vedro je objasnila kakoje to zamiljeno i napravljeno. Kad se zavuem unutra, obavilaje ruke oko sebe i propela se na prste, zategnem trake i ondasam kao leptir u auri. Svi imamo po jednu takvu na brodu.Zovemo ih levinaljke.

Gistav je pokuao da je zamisli u tom udu. Pokrivate i

lice?, pitao je. Jer njega su privlaili njeno lice i sitne bele ruke,posebno ruke, izgledale su tako ranjive i iste, kao da jo nisudotakle mnogo od ovoga sveta. Bila je toliko iskrena!

7Franc.: Dakle? (Prim. prev.)


23/24

I 28

Da, naravno. Da se zatitite od komaraca, samo ostaviteprostora za disanje.

Mora biti da se umotate kao mumija, ree Gistav.Da!, potvrdi gospoica Najtingejl. Tano tako! Pretpo-

stavljam da je upravo u njima gospodin Levin naao ideju.Svejedno, vrlo je prijatno kad se tako umotate.

Sasvim sam siguran, ree Gistav seajui se kako je KuukHanemino telo grejalo njegovo u njenoj prohladnoj sobi, meu

kamenim zidovima.Ako mi date svoju adresu, ree gospoica Najtingejl, posla-u vam nacrte tako da moete da napravite sebi po jednu zaostatak putovanja. Sigurna sam da e vam biti potrebna u Dama-sku i Carigradu. Insekti e biti grozni. Biete tamo preko leta.

Nema sumnje, ree Maks. Izvadio je svoju vizitkartu ina poleini napisao adresu na koju su primali potu u Kairu.

Merci beaucoup.Unapred vam zahvaljujem za lepo prospavane noi, dodade

Gistav. Poto su se rukovali, gospoica Najtingejl pree prekoputa do onog para, koji je bio sjahao i stajao je strpljivo je eka-

jui. ena, punaka i rumena, podseala je Gistava na vebecrtanja na asovima likovnog ljudsko telo prikazano kao trikruga postavljena jedan na drugi, okruglo lice, jo okruglije i

vee grudi, i donji krug, pomalo zvonast. Da nije bilo pojasa,ne bi se ni znalo gde joj je struk. Takva zaobljenost upuivala

je na toplu, velikodunu narav. ovek je bio isto tako korpu-lentan. Doekao je gospoicu Najtingejl zagrljajem, potapao

je nekoliko puta po leima, pa nadzirao njeno uzjahivanje namagarca. Noge su joj iz sedla visile gotovo do zemlje. U Egiptu

su gajeni sitni magarci, dovoljno otporni za pustinju.Gistav mahnu za rastanak gospoici Najtingejl kad jemagarac poskoio napred poto ga je pratilac Arapin oinuokandijom. Gospoica Najtingejl i njeni saputnici poli su kaseveru, vraali su se na svoj brod. Gistav i Maks su se zaputili


24/24


na suprotnu stranu, a mrtva ptica klatarila se sa bisaga. ozefje rekao da se pera jo ne upaju. Pticu moraju da oure, kao

da e je spremati za jelo, inae e se pera otetiti.Pola sata kasnije stigli su do Dera, hrama prilino grubo

uklesanog u stenu, koji je sagradio Ramzes II. Maks je popodneproveo fotografiui, dok je Gistav pravio otiske hijeroglifauklesanih na stubovima. Hram nije na njega ostavio tako dubokutisak kao to je oekivao, ali bio je star i znaajan, rekao mu

je Maks, najverovatnije proba za velianstveni hram dalje najugu, ili moda neka naknadna zamisao.Sledeeg jutra poli su od Dera ka Abu Simbelu, u nubijskoj

pustoi. Tamo e, izraunao je Gistav, biti petsto kilometara itri nedelje puta daleko od Kuuk Hanem i poslednjeg pitomogodeljka reke. Juno od Abu Simbela, kod Vadi Halfe, Nil prelaziu sedamsto pedeset kilometara dug, neplovan potez utonulog

stenja i brzaka. Nil je tu bio duga, goljava i gadna reka.

Documents

Dvanaest Odaja Nila