DVA BRANKA – KONTROVERZE OKO SMRTI BRANKA MILJKOVIĆA

.......................... ..........................Dragoljub Todorovi} advokat, Beograd

ISTRAZIVANJA

DVA BRANKA KONTROVERZE OKO SMRTI BRANKA MILJKOVI]AU razgovoru sa Borom Krivokapi}em, koji je objavljen u NIN-u 18. novembra 1979. godine, Branko V. Radi~evi} se se}a svog prijatelja, tragi~no preminulog pesnika Branka Miljkovi}a. Boro Krivokapi} najavljuje intervju slede}im re~ima: Branko V. Radi~evi} je onaj ~ovek kome je Branko Miljkovi} poslao pismo kojim se odri~e svojih knjiga i Oktobarske nagrade Beograda. Moje pesme traè moju glavu. Oti{ao je nezadovoljan iz Beograda. Bio je ~ovek koji nije mogao da izdrì pritiske, intrige. Kad je po{ao te no}i u Zagreb, sedeli smo u Bezistanu. Sedeo je i onaj doktor iz NIN-a, onaj {to je pisao o sportu, onaj plavi... [inikovi}? Da, on je sedeo i Radomir Stevi} Ras. Imao je modrice. Neko ga je od beogradskih pisaca udario. Sumnjiva je ta smrt, ~udna je ta smrt. Jedini srpski pesnik koji se ubio. Imate njegova pisma? Imam fotokopije. Njegova pisma mi je, to je vrlo nepo{teno, uzela policija... Ubi me prejaka re~. U ilustrovanom listu Duga, u kojem je bio urednik, B. V. Radi~evi} u broju od 9. februara 1958. godine objavljuje na naslovnoj strani, u boji, fotografiju Branka Miljkovi}a i @ike Lazi}a sa naslovom: Susret na{e kamere s pesnicima nove generacije. Bilo je to, mo`da, prvi put da se fotografija pesnika pojavi na naslovnoj strani ilustrovanog lista. Tih dana u listu Mladost od 12. februara 1958. godine Branko Radi~evi} u~estvuje u anketi lista i na pitanje Koju pojavu ili li~nost u poslednje dve godine (kod nas) smatrate iznena|enjem, odgovara: 53

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

Pitanje koje obavezuje na neiskrenost. Pa ipak, poku{a}u da ne razo~aram sebe, jer je u pitanju i moja vlastita savest. Ovih dana sreo sam se sa zanimljivim ~ovekom. Crnomanjast, zdepast, br~i}i, zulufi. Sli~an je nekom truba~u, nekom zvi`da~u, nekom navija~u. Mislio sam: {teta za Obrenovac! Divno bi dopunjavao svojim izgledom taj mali posavski gradi}. A onda sam pro~itao njegovu knjigu pesama, koja je nedavno iza{la iz {tampe. I odjednom pored imena koja su meni draga: Slobodan Markovi}, Vasa Popovi}, Stevan Rai~kovi}, Risto To{ovi}, Radomir Konstantinovi}, Vladimir Paskaljevi}, Mladen Olja~a, Bo{ko Risimovi}, Vuk Krnjevi} nametnulo se jo{ jedno ime Branko Miljkovi}. Da, Branko Miljkovi}. Crnomanjast, zdepast, br~i}i, zulufi. I knjiga pesama koja se zove Uzalud je budim. Mese~inasta, strasna, odnegovana i razguslana. Knjiga pesama ~itav ~ovek. I ja sam iskreno govorim ~itaju}i njegove stihove, zaèleo da pi{em. Jer to je knjiga koja povisuje ~itao~evu temperaturu i pomalo onespokojava. Ali nije u pitanju isklju~ivo estetski doìvljaj. Branko Miljkovi} se potvrdio kao najbolji pesnik svoje generacije. A to zna~i: potvrdio je svoju generaciju. Pitanje koje obavezuje na neiskrenost, jer je povod za razna skrivanja, jer golica lasku, izaziva udvornost. Ko zna kakve sve posledice mogu da izazovu odgovori u eri literarnih bogova, polubogova, svetih jar~eva, presvetlih poetskih devica. A pisac bi hteo da bude neboj{a. U to ime i dajem ovaj odgovor. Kao veliki talenat, kao ve} formiran pesnik, kao najbolji pesnik svoje generacije, {to kaè Radi~evi}, Branko Miljkovi} sa 26 godina ìvota, 1960. godine, za zbirku pesama Vatra i ni{ta dobija presti`nu Oktobarsku nagradu Beograda. U zavidljivoj, surevnjivoj, pakosnoj sredini kakva je beogradska knjièvna scena tih godina, me|u piscima, koje karakteri{e ta{tina, ljubomora i rivalitet, po~inju veliki problemi za mladog pesnika i u kafani u pesni~kom dru{tvu govori: Meni je sada teè da stvaram, no kad me niko nije znao. I moj problem je da izdrìm sve vas koji nasr}ete. Da vas podnesem. Sve vas Salijerije koji me nagrizate, trujete najrazli~itijim ~ar{ijskim medikamentima. Nesre}a vas Salijerija je u tome {to me niste o~ekivali, {to ste se na{li zate~eni. I {to vas je jedan balavac, sa dvadeset i kusur godina, prepi{ao! Da sam to ~inio natenane, ne bi vas toliko bolelo, a ja sam istr~ao, i vi to doìvljavate kao prevaru, to vam te{ko pada. To ne moète da podnesete. Meni je ovde sve teè. Neizdr`ljivo. Zato sam i odlu~an da odem odavde. Da promenim sredinu. To sam ve} rekao nekima. Najverovatnije }u u Zagreb. Imam prijatelje: Zlatka Tomi~i}a, Zvonimira Goloba, Milivoja Slavi~eka... Moram da se negde priberem, da radim... Idem da probam, pa ako mi godi osta}u, ako ne, vra}am se... 54

Dva Branka kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a

Prvih dana februara 1961. u Zagrebu, u Kazali{noj kavani, Branko Miljkovi} sre}e svog prijatelja iz neosimbolisti~kog pokreta, kome je pripadao, Kostu Dimitrijevi}a, koji o tom susretu svedo~i: Eto me u mom Zagrebu, jer su me svi u Beogradu izneverili, kaè mi odmah Branko sa neskrivenim ogor~enjem u glasu, kao i nervoznim pokretima ruku koje je naizmeni~no povla~io kroz gustu kosu: Bio sam skoro u Beogradu, napravio pri pi}u niz gluposti; zamisli, potukao sam se u Klubu sa na{im @ikom, pa sam mu se pred odlazak izvinio... I drugi su mi zlo naneli... [teta {to nisam na{ao Tasu, kao za pakost, bio je van redakcije, na nekom putu... ... Nema vi{e meni ìvota u onoj }iftinskoj, ~ar{ijskoj, cincarskoj sredini zlih ljudi Beograda i zato sam odlu~io da ovde ìvim, gde je hiljadugodi{nja kultura. [ta me tako gleda{, dosta mi je luka i opanaka, ne}u vi{e za Srbe ni da ~ujem, ovde se, u Zagrebu, kre}em me|u be~ke i pe{tanske doktore nauka, koji imaju razumevanja za moje nevolje, nemam nikakvih problema ni da objavim svoje nove knjige poezije, a imam stihova koji }e zapanjiti svet. ... [ta da se vra}am u Beograd, kada mi tamo ni slu`bu, nasu{ni hleb nisu hteli dati. Sve redakcije i izdava~ke ku}e zaposeli su sinovi i k}eri predratne buròazije i okupacijskih slugu, koji su pakosni zbog moje Oktobarske nagrade, a sada se kajem {to sam je uop{te i primio. Ne zbog njih, nego zbog svojih uverenja, koje sam skoro u Beogradu objasnio prijatelju imenjaku Radi~evi}u... Ta pokvarena beogradska gospoda, ti salonski komunisti, dosta su mi zagor~ali ìvot, zato sam ja i pobegao ka gospodinu Krleì, ali se ni njemu ne}u klanjati. Imam ja svoj put, na{li su mi slu`bu, zavr{avam najbolju svoju zbirku Srbija na istoku. Dakle, u takvoj atmosferi, Branko Miljkovi} pi{e pismo redakciji Duge, koja ga u broju 792, od 5. februara1961. godine, objavljuje: Pre svega, zahvaljujem se Dugi i mom prijatelju Branku V. Radi~evi}u, koji mi omogu}uju da na ovim stranicama oglasim ono {to bi ostali smatrali, mo`da smatrali, za ~istu ludost, du{evnu pomu}enost, ili, {to je jo{ gore, la`nu megalomansku skromnost i licemerje, glumu, neiskrenost itd. itd. @elim da se zna da sam ja ra{~istio sa onim {to sam na{krabao za ovo nekoliko godina. Odri~em se: 1. Knjige: Uzalud je budim 2. Zbirke: Poreklo nade 3. Zbirke: Vatra i ni{ta (@ao mi je {to nisam u stanju da vratim nagradu) i 4. Zajedni~ke zbirke: Smr}u protiv smrti. Bgd., 27. I 1961 g. Branko Miljkovi} 55

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

Duga objavljuje ovo pismo pod naslovom Odri~em se svojih knjiga pesama... sa fotografijom pesnika, faksimilom pisma i dve pesme: Pohvala svetu i Uzalud je budim. Komentar Miljkovi}evog pisma daje Branko V. Radi~evi}, tada urednik Duge: Objavljujemo pismo Branka Miljkovi}a kome je na{a redakcija uvek bila naklonjena. Uvereni smo da je povod odricanju sopstvene poezije poezija koju pesnik sad pi{e. Ne}emo govoriti o hrabrosti i iskrenosti kao vrlini, niti o samozaljubljenosti kao grehu i mani. I Du~i} se odrekao jednog dela svoje poezije. Isidora Sekuli} spalila je deo svojih rukopisa. To nisu usamljeni slu~ajevi u svetu umetnosti. Dugo bismo nabrajali imena znamenitih ljudi koja su naj~e{}e bila nepravedna prema svom delu. Trenuci sumnji! Ponekad trenutci vi{ih saznanja. Pesnik Branko Miljkovi} dobitnik je Oktobarske nagrade 1960. za zbirku Vatra i ni{ta (odri~e se i nagra|ene zbirke!). Naklonjena mu je i kritika i publika. Ali, izgleda da je sam prema sebi suvi{e strog! Objavljuju}i pismo èlimo pesniku da se jo{ zna~ajnije potvrdi svojim novim delima i da nas time uveri kako je trenutak odricanja u stvari izvanredni preokret u njegovom pesni~kom radu. Za razumevanje kompletnog slu~aja Miljkovi}, ovaj Radi~evi}ev tekst, objavljen uz pismo Branka Miljkovi}a kojim se odri~e poezije, izuzetno je zna~ajan. Pored toga {to predstavlja prijateljsko, kolegijalno, pesni~ko tuma~enje jedne te{ke i sigurno duboko promi{ljene odluke o odricanju, ovaj tekst je krucijalni dokaz da su se doga|aji u vezi sa odricanjem odvijali onako kako je to Branko V. Radi~evi} objasnio nakon smrti pesnika, u tekstu u Dugi od 19. februara 1961. godine. Radi~evi}eve konstatacije da je povod pesnikovog odricanja od sopstvene poezije poezija koju sad pi{e i da je trenutak odricanja izvanredan preokret u njegovom pesni~kom radu imaju direktan dokaz, empirijski proverljiv dokaz, egzaktan i materijalan, u objavljenim izjavama Branka Miljkovi}a. Miljkovi} u odgovoru na anketu lista Mladost Koju biste svoju pesmu èleli da zaboravite? objavljenom 10. septembra 1958. godine, kaè: Svaku pesmu treba zaboraviti da bi postojala, jer poezija i muzika se odigravaju iza nas. Ako se budemo osvrnuli i{~ile}e san i magija. Treba i}i napred, ne osvrtati se, zaboraviti. Jer pesmu moramo odvojiti od sebe da bi mogla da po~ne svoj vlastiti ìvot, da bi, ve} jednom stvorena, samu sebe ve~ito stvarala i obnavljala iznutra. Treba zaboraviti ono {to je rodilo pesmu, jer pesma sobom prevazilazi, ukida i pori~e ono iz ~ega je nastala. Bio je bol i o~ajanje, a rodila se pesma koja je uteha i prelepa bezbolnost. Da bi pesma ìvela, moramo je stalno ponovo otkrivati u njoj samoj, i zato je prethodno moramo zaboraviti.

56


U intervjuu sa P.P. objavljenom u listu Mladost od 19. novembra 1960. godine pod naslovom Branko Miljkovi} dobitnik ovogodi{nje Oktobarske nagrade, Miljkovi} kaè: Ja uvek namerno izgubim klju~eve od poezije koju sam ve} napisao, a kalauzima ne èlim da se koristim, mada ih imam u izobilju. To je onaj nasu{ni poetski zaborav o kome sam ve} pisao. @elim da moja poezija bude oslobo|ena svake interpretacije, koje pesmu uvek osiroma{e i suvi{e je ekspliciraju. Mnogo vi{e znam o pesmama koje }u napisati nego o onim koje sam ve} napisao. Upore|ivanjem Radi~evi}evog obja{njenja cele situacije sa ovim Miljkovi}evim ranije objavljenim razmi{ljanjima, jasno se vidi i potvr|uje istinitost, uverljivost i ubedljivost Radi~evi}eve verzije doga|aja. U slede}em broju Duge, broj 793, od 12. februara 1961. godine, objavljene su izjave jo{ nekih pisaca o Miljkovi}evom pismu. Ako uporedimo te izjave sa Radi~evi}evim komentarom, tek tada se uo~ava veli~ina, otmenost, intelektualnost i poeti~nost Radi~evi}evog vi|enja pisma Branka Miljkovi}a. Predrag Palavestra, knjièvni kriti~ar: îni mi se da je Branko Miljkovi} postigao ono {to je èleo: ovde, evo, nekolicina ljudi komentari{e njegovu izjavu, koje }e ako bude razuman morati da se odrekne ozbiljnije nego {to se sada odri~e svoje poezije. Morati, velim, jer niko ne moè da se odrekne sebe, a sve {to Miljkovi} danas zna~i i predstavlja postigao je svojim pesmama. Bez njih {ta bi on bio? Ako je Miljkovi} na taj na~in hteo da proklamuje svoj novi stav prema poeziji u svom stvarala{tvu, za{to tu odluku nije zadrào u sebi tamo gde bi joj bilo mesto i odakle jedino moè da se rodi ne{to novo? Miljkovi} voli da daje izjave. Razne i razli~ite. Ranije je govorio jedno, sada drugo. Zar mi to ne daje prava da pretpostavim da }e sutra govoriti tre}e. Pogotovu {to }e i tada, na ovaj ili onaj na~in, mo}i da bude u centru pa`nje. A bolje bi mu bilo, i to mu prijateljski èlim, da iskreno, u ti{ini i gluvom nemiru, revidira neke svoje stavove i da delom, a ne izjavama, dokaè svoju zrelost, kriti~nost i stvarala~ku snagu. Milosav Mirkovi}, pesnik i knjièvni kriti~ar: Na vest o abdikaciji pesnika Branka Miljkovi}a, ~ije sam knjige sa nadom obeleìo i po~astio i ja, treba se smejati. Samo smejati! A po{to se pesnik u ovom tobo` odmerenom i samokriti~nom pismu odri~e ~itavog svog dela neopozivo, treba mu glasnije nego ikada do sada re}i kako su gotovo svi srpski pesnici, kao po pravilu, ne{tedimice, me{ali trenutke lucidnosti sa trenucima kompaktne gluposti. Sopstvene.

57

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

I jo{ ne{to: jalovo je ono odricanje kome u temelju nije samoodricanje. Ne}u da preterujem i ne}u da zanovetam kakav je i koliki zlo~in kada se pesnik verbalno podigne protiv sopstvenog dela, ali }e i sam pesnik, ako se ikada bude vratio radu i pesni~kom ~inu, najbolje razmotriti {tetnost i paradnost svoga buròaski neiìvljenog gesta. Pred kim? Kada se pro~itaju ove, najblaè re~eno, maliciozne reakcije uglednih beogradskih kriti~ara, tek se vidi i spoznaje sva ozbiljnost, sva korektnost i utemeljenost Radi~evi}evog komentara. Tako|e, obelodanjivanjem tekstova Palavestre i Mirkovi}a pokazuje se koliko su bili opravdani Miljkovi}eva ljutnja, protest i revolt protiv beogradske knjièvne ~ar{ije, zbog koje je i oti{ao u Zagreb. U vreme kada je napisao pismo Dugi kojim se odri~e svojih knjiga, Branko Miljkovi} je od svog oca traìo da spali njegove rukopise. O tome svedo~i pesnikov prijatelj iz detinjstva Vidosav Petrovi} u knjizi Pesnikov uzlet (Gradina, Ni{, 1988): Kraj je januara. Posetio sam svog cimer-kolegu u Ulici Todora Dukina, a onda svratim i do Brankovih. Branko je bio pre dva dana, kaè mi ~ika Gli{a, koga zati~em u dvori{tu. Dobro je, sna{ao se. Zlatkovi prijatelji primili su ga lepo i zadovoljan je. Na{ao je i stan. îka Gli{a mi kaè da je Branko boravio samo dan-dva. Nismo ga, veli, po{teno ni videli. Stalno je negde po gradu. A kad je po{ao dao mi je silne papire, rukopise i rekao da ih obavezno odmah spalim. I eno, spalio sam, kaè mi pokazuju}i na gomilu pepela u dnu dvori{ta, koja se jo{ dimi. I ovaj detalj ukazuje da je Miljkovi}evo pismo Dugi bilo napisano nakon ~vrsto donete odluke i da se nije radilo o pijanstvu ili afektu. Ipak, Branko Miljkovi} se u me|uvremenu delimi~no predomislio, utoliko {to je ostao pri svom stavu, ali nije èleo da o tome obavesti javnost. Drugog februara 1961. godine iz Zagreba je napisao pismo Branku V. Radi~evi}u. Dragi Branko, Nemoj ni{ta objavljivati. Predomislio sam se. Za{to da se ispovedam neprijatelju. To {to mislim zadràvam za sebe. Dosta je bilo buke. A {ta ja u stvari mislim, ja sam ti to rekao. Dobro si jednom rekao: poezija je znak da se pogre{no ìvi. Ja sam iza{ao na pravi put. 2. II 1961. Zagreb Voli te tvoj Branko Dakle, Miljkovi} ostaje u potpunosti pri svom stavu, samo {to ne èli da ga javno, preko novina, obznanjuje. Me|utim, bilo je kasno. Pi-

58


smo je stiglo kada je Duga sa Miljkovi}evim pismom ve} bila od{tampana. U me|uvremenu, u no}i izme|u 11. i 12. februara 1961. godine, u jednoj {umici na zagreba~koj periferiji, prona|en je obe{en o granu drveta Branko Miljkovi}. U Dugi broj 794, od 19. februara 1961. godine, povodom smrti Branka Miljkovi}a i njegovih pisama Dugi i njemu li~no, oglasio se Branko V. Radi~evi} tekstom sa naslovom Pesnik se nije odrekao poezije i nadnaslovom Rastanak sa pesnikom Brankom Miljkovi}em: Nije to bilo tako davno kada smo osetili da se odjednom, iz ti{ine i brzaka teku}e (takozvane teku}e) poezije izdvoji buran i bujan talas. Hteli ili ne branili se branama ili peskovitim nasipima ravnodu{nosti zahvatio je mnoge od nas, pljuskom i pljeskom re~itosti pritajenih ali trajnih emocija. Rodio se pesnik. I to je trebalo re}i. Do~ekan horski, nastavio je svoje glasno pevanje. I pevao je, izdvojiv{i se i glasom i stasom, sve do svoje prebrze i presurove smrti. Ostavio je legendu. Obnovio romantiku. Zbunio. Zamislio. I potresao. Ve} prva knjiga koja donese {tedre darove poezije ponese preteàk naslov Uzalud je budim. I ta su uzaludna bu|enja budila i veru i sumnju. A pesnik ne`nog sastava bio je sklon seti. Nije izdrào na tom ~udesnom putu kora~anja ka samom sebi i od sebe ka drugima. [ta sve da unesemo u ro`danik ra|anja i nestanaka? Dvadeset i {est godina ìvota. Ni{. Gimnazija. \a~ki stihovi i literarne druìne. Oslu{kivanje Beograda. I dolazak u Beograd. Oslu{kivanje i naslu}ivanje grada koji }e brzo osvojiti. âk }e poneti i lentu pesni~kog odli~ja Oktobarsku nagradu. Fakultet. âsopisi, ~asopisi, ~asopisi. Prvi prevodi sa francuskog, sa ruskog. I sastanci kod Pre{ernove kleti. Studentska veselja, letnji semestri. Tako se brzo ìvelo. Najzad pripadnik je darovitog pesni~kog plemena. Prijatelj i poznanik ve} priznatih knjièvnika. Ravan onima o kojima je samo slu{ao u svome mladenstvu. Napisa}e La`ne svetlosti ciklus pesama u no}nim bdenjima kada svi ljudi postanu isti, i kada se sve~anosti gase sa prvim jutarnjim odsjajima sunca. I portretisa}e stihom stare drage pesnike, od Branka do Disa. Sumnje su smenjivale zdravlje, zdravlje sumnje. Da bi buknula poezija. Kako definisati rodoljublje? Pesnik je na{ao prave re~i smr}u protiv smrti. To je onaj trenutak kada se potpuno izdvojio iz gromoglasnog pesni~kog hora. Siguran. I sam. Na svojoj zemlji. Pod svojim poetskim nebom. Uskoro }e potpuno osvojiti i publiku i kritiku knjigama Poreklo nade i Vatra i ni{ta. I ba{ u tom ~asu kada se od njega najvi{e o~ekivalo odlazi daleko. Sumnja i u sebe i u svoje delo. Za one koji su ga poznavali ekscen-

59

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

tri~no, ali ve} znano bekstvo. On èli da se ratosilja poezije koju je pisao. Jer veruje samo u tek napisane stihove. I stihove koje }e napisati. Jednog dana koji za njega nije svanuo. Jednog dana... koji }e kobno doneti neo~ekivani rastanak sa Brankom Miljkovi}em. U trenucima sumnje napisao je pismo u kome se odri~e svoje poezije. Da li je to afekat? Trenutno nezadovoljstvo? Ne, odgovorio mi je sutradan. Odri~e se poezije u ime poezije koju pi{e. I moli da objavim njegovo pismo. Posle nekoliko dana dobio sam drugo pismo u kome moli da povu~emo izjavu. Me|utim, list je ve} bio od{tampan. A pismo suvi{e intimno. Zato sam ga molio da napi{e ~lanak ili op{irnije i prikladnije pismo koje }e objasniti i javnosti i prijateljima njegov stav. Prepisku prekide smrt. Ali opoziv mada nedore~en stoji. Pesnik nije mogao da se odrekne svoje poezije. Pesnik se nije odrekao poezije. U te{kim tragi~nim trenucima mo`da ga je mu~ilo ba{ to {to nam nije dorekao sve, a zaustio je da kaè. Zato mi je du`nost kao prijatelja da njegovu poslednju poruku objavim i objasnim javnosti. Radi~evi} je ovim tekstom precizno, blagovremeno i potpuno objasnio svoju prepisku sa Brankom Miljkovi}em. Najbitniji detalj u celom slu~aju je taj da je pismo u kojem se povla~i izjava o odricanju stiglo kasno. Stiglo je kada je list ve} bio od{tampan. Tu nije bilo pomo}i. Pismo o povla~enju izjave nije bilo za objavljivanje. Bilo je privatno, drugarsko, prijateljsko i imalo je samo svrhu da povu~e iz {tampe, da spre~i objavljivanje prve izjave o odricanju poezije. Kada tu svrhu nije moglo da ispuni jer je zakasnilo, nije bilo nikakvog opravdanja da se objavi nakon objavljivanja izjave o odricanju. To bi pokazalo Miljkovi}a u vrlo lo{em svetlu: kao neodlu~nog, kao ~oveka koji ne zna {ta ho}e, kao reklamera, neuroti~ara. Pogotovu {to je razlika izme|u prvog i drugog pisma samo u tome da li to treba javno objaviti ili ne. U prilog Radi~evi}eve izjave da je drugo Miljkovi}evo pismo kojim moli da se njegova prva izjava ne {tampa zakasnilo, ide i svedo~enje Tase Mladenovi}a, Miljkovi}evog prijatelja, u knjizi Usputne skice za portrete (BIGZ, Beograd, 1993): Na Sv. Savu je, dakle, Branko dao svoju izjavu u kojoj kaè da se odri~e svega {to je napisao i objavio, a ve} drugog februara, samo deset dana od one kobne no}i izme|u 11. i 12. istog meseca kada se dogodila tragedija, {alje B. V. Radi~evi}u drugu izjavu, kojom sve to povla~i. Proveravao sam, i proverio, da li je Duga mogla da obustavi {tampanje njegovog odricanja vlastite poezije i do{ao do nepobitnog podatka da to, na àlost, nije bilo mogu}e.

60


Kada je re~ o Miljkovi}evom odlasku u Zagreb i samoubistvu, treba imati u vidu i njegovo pismo upu}eno Petru Dàdì}u iz Zagreba mesec dana pre samoubistva: Dragi prijatelju, ne znam za{to, ali èlim da ti objasnim su{tinu svog poraza od koga se nikada vi{e ne}u oporaviti. Pre svega mora{ znati da moja nesre}a nije puki ljubavni jad. Ili, ta~nije re~eno, jeste to, ako se moja ljubav shvati kao eros u spinozisti~kom smislu. Ta èna nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba moga duha. Ona je bila i moja duhovna za{tita i zaklon. Ona je bila za mene za{titni omota~ od metafizi~ke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izloèn kosmi~koj besmislici i no}i. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast ~istog vaènja i pevanja. Sada moje pesme traè moju glavu. Vi{e nema ko da me sa njima pomiri. To je samo ona znala. A nije znala da zna. Pored Nje najopasnije misli pretvarale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomu~no kidi{e na mene. Kada bih samo mogao pobe}i od onoga {to sam rekao! @ivim u uàsnom strahu. Bojim se da govorim, da pi{em. Svaka me re~ moè ubiti. Ja sam najve}i deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik tj. onaj koji nije ugroèn onim o ~emu peva, koji ima jedan povla{}en poloàj u odnosu na ono {to kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednost i izvrgava se u mog najè{}eg neprijatelja. Mo`da bih ja postao pravi pesnik da je ta divna @ena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj {to se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne moè biti pobeda makoliko veliki bio. Izgubiv{i nju ja sam izgubio i svoju snagu i svoj dar. Ja vi{e ne umem da pi{em. Ostala je samo nesre}a od koje se ni{ta drugo ne moè napraviti osim nove nesre}e. Se}a{ li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih: Jedan nesre}an ~ovek ne moè biti pesnik. Tek sada vidim koliko je to ta~no. Ja }u poku{ati da ìvim i dalje, mada sam vi{e mrtav od svih mrtvaca zajedno, ali ova uàsna patnja je poslednji ostatak onoga {to je u meni ljudsko. Ako nju nadìvim, ne o~ekujte od mene ni{ta dobro. Ali ja ne verujem da }u je nadìveti. @eli ti sve najbolje Branko P.S. Ako èli{ da mi pi{e{, pi{i mi o Njoj. Bilo {ta. Ne u vezi sa mnom. [ta jede, kako spava, da li ima nazeb, itd.; ti sve to moè{ znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj, po~e}u da mislim o smrti. Pono} je. Dovi|enja. Branko

61

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

Se}anje koje je u Dugi izneo pesnik i dramski pisac Velimir Luki}, ina~e Miljkovi}ev prijatelj, upotpunjuje i bliè obja{njava pismo Petru Dàdì}u. Devojke smo uglavnom izmi{ljali, dodavali im osobine koje one nisu posedovale, mi i na{e vr{njakinje bili smo dva sveta. Za njih smo bili uglavnom budale. Zato nije ~udo {to su nas zanimale dame koje su imale preko 30 godina. I potpuno je jasno da je Branko morao da se zaljubi u stariju ènu. Ta èna bila je Milica Nikoli}, sekretar redakcije Dela, slavista, autor nekoliko briljantnih eseja o ruskoj knjièvnosti, prevodilac. Branko je s njom prevodio Mandelj{tama. Posle toga ona se udala za Oskara Davi~a. Ona je imala trideset osam godina, Branko dvadeset sedam. Bila je lepa, jako elegantna, obrazovana, iz stare, otmene porodice. âk se pri~alo da je ro|aka Kara|or|evi}a. Branka je potpuno fascinirala. Pred svoj put u Zagreb pozvao me je u Maèstik da se oprostimo i rekao mi da odlazi jer ne moè da podnese da ìvi u istom gradu u kome ìvi ta èna, a nije njegova. Danas se o Brankovoj smrti iznose novi detalji i teorije. Ali ja koji sam mu bio prijatelj mogu re}i da je on ~itavog svog ìvota i{ao ka samoubistvu. Postoji ~ak njegov stih koji proro~ki kaè: Pa{}e sunce tamo gde ja budem kle~ao. A zna se on je prona|en obe{en kako kle~i. Kada se zna sve ovo, jasno je da je Branko V. Radi~evi} u slu~aju Branka Miljkovi}a postupio delikatno, profesionalno i prijateljski. Jedino je vodio ra~una o moralnom, knjièvnom i svakom drugom dignitetu i integritetu svog prijatelja, svog pesni~kog sabrata. Pored toga, trudio se da ustanovi da li je to {to mu Miljkovi} pi{e prava pesnikova volja, da li je on o svim aspektima i posledicama izjave dovoljno razmislio. Nakon {to je dobio pismo ponovo ga je sutradan pitao da ga nije napisao u afektu, na {ta mu je Miljkovi} odgovorio da nije. Branko V. Radi~evi} je pri~ao da je Miljkovi} izjavu za Dugu pisao potpuno trezan, svestan i lucidan, isto kao i sutradan prilikom razgovora. U prilog ovim Radi~evi}evim re~ima ide i se}anje Koste Dimitrijevi}a na razgovor koji je sa Miljkovi}em vodio neposredno pred njegovu smrt u Zagrebu, kada mu je Miljkovi} rekao: Ali pijan nisam napisao nijedan stih, tebi je bar poznato. U prilog ~vrstine i utemeljenosti odluke objavljene u izjavi o odricanju za Dugu govori i njegov nalog ocu Gli{i da spali ~itavu gomilu rukopisa. Zbog svega ovoga deluju vrlo nekorektno, neukusno, maliciozno sve kasnije {pekulacije, podmetanja, nepoznavanje ~injenica, izvrtanja i izmi{ljanja fakata o toboè ne~asnoj ulozi B. V. Radi~evi}a u slu~aju B. Miljkovi}a. U tom stilu pi{u Kosta Dimitrijevi}, Vidosav Petrovi} i Gojko Te{i}.

62


Kosta Dimitrijevi} u knjizi Branko Miljkovi} u se}anju savremenika (Prosveta, Ni{, 1995), pi{e: Kada sam nekoliko dana kasnije u reviji Duga pro~itao famoznu Brankovu izjavu o odricanju od svojih pesni~kih zbirki, tog 5. februara 1961, bio mi je mnogo jasniji na{ poslednji razgovor u Zagrebu. Poku{ao sam da se ute{im veruju}i da }e to ~itaoci tuma~iti kao novi {tos pesnika koji se predstavljao kao unuk nadrealista, i da }e u narednom broju iza}i o~ekivana ispravka. Ali, posle razgovora sa @ikom Lazi}em i drugim onda{njim Brankovim prijateljima, koji su mi sa puno zabrinutosti govorili o njegovom pona{anju i izgredima u Beogradu, sa zebnjom sam se pitao kako }e se sve to zavr{iti. Stigav{i sa slikarom Slavom Bogojevi}em oko petnaest ~asova na Brankovu sahranu, na beogradskom Novom groblju, najpre sam sreo @iku Lazi}a, koji mi tiho re~e: Ode na{ Branko! U gu`vi vidim i Miodraga Bulatovi}a, jedinog sa {e{irom na glavi koji zadirkuje neke kolege: Sad si ti na redu. Kraj Mihiza, prime}ujem Miju Pavlovi}a, ali za~udo nema Du{ana Mati}a, kao ni Oskara Davi~a, velikog Brankovog ranijeg prijatelja. Olja~a se raspituje kako se to Branko obesio, dok mu Milankov obja{njava da to Zagrep~ani jo{ drè u diskreciji zbog na{eg bratstva i jedinstva. Bio je tu i veoma bled Branko V. Radi~evi} koji je u Dugi objavio ono Brankovo nesre}no odricanje od svoje poezije u pijanom stanju, ali ne i kasnije upu}eno pesnikovo poni{tenje izjave koja }e ga ko{tati glave. Treba postaviti javno pitanje: Da li su bili svesni oni koji su objavili to Brankovo haoti~no pismo u javnosti, posledica koje ono moè izazvati u onda{njem totalitarnom sistemu? [ta zna~i odricanje pesnika svih svojih stihova, u kojima je, izme|u ostalog, veli~ao Josipa Broza, a izjavio je da je ra{~istio sa onim {to je na{krabao za ovih nekoliko godina. Da li su se upitali kako }e reagovati onaj, za koga je Branko isticao da nas je nau~io da stvaramo budu}nost, jer on kada govori kao da zvezde padaju. Kako se Broz ose}ao kada su mu njegovi pla}enici i dou{nici referisali da ga se njegov pesnik javno, preko {tampe, odrekao zajedno sa celokupnim svojim delom? Da li su oni koji su objavili ovo Brankovo odri~u}e pismo uop{te mislili na dramati~ne posledice? Jer, posle ovako sro~enog odricanja, Branko, da je ostao u ìvotu, sigurno bi, po tajnom nare|enju odozgo, imao dalje veoma gorak ìvot. Dimitrijevi} ne veruje da je drugo Miljkovi}evo pismo stiglo prekasno, da je Duga ve} bila od{tampana. To je njegov problem. Za zaklju~ak o ka{njenju pisma ima dovoljno dokaza. Neke smo izneli u ovom tekstu. Ocene Dimitrijevi}a vezane za reakcije Josipa Broza na Miljkovi}evo odricanje su preterane i naivne. Nisu Broz i njegovi lakeji i seizi bili ba{ neki poznavaoci poezije, pesnika i boema i nisu ba{ to-

63

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

liko dràli do pesni{tva. Name}e se utisak da je Dimitrijevi}u bitno da optuì Radi~evi}a, kada se ve} ne zna kako je zavr{io Branko Miljkovi}. I sam Dimitrijevi}, i to u istom tekstu, izri~ito kaè, da ne veruje da se Miljkovi} ubio. To pi{e ~ak na tri mesta: 1. Branko, na{av{i podr{ku kod izvesnih mo}nika na poloàjima u kulturi, ~ini mi se da vi{e nije birao sredstva da bi stigao do èljenog cilja. Do zvezda. Zato nikada nisam ni poverovao u pri~e da je sebi oduzeo ìvot. 2. Kao grom me je pogodila kratka vest u Politici, 13. februara, o tragi~noj Brankovoj smrti tako da sam odmah pomislio: Pa to je nemogu}e, Branko je voleo ìvot. Bio je ambiciozan, hrlio ka uspesima. On bi bio poslednji iz na{e generacije koji bi se ubio... 3. Tu je i Boà Timotijevi}, koji, poput mene, nije verovao u Brankovo samoubistvo. Da sumnjaju i Brankovi. To mu, ipak, ne smeta da optuì Branka V. Radi~evi}a prakti~no kao glavnog krivca za njegovo samoubistvo (u koje ni sam ne veruje). U svom tekstu u knjizi Branko Miljkovi} u se}anju savremenika Dimitrijevi} ide i dalje jer, ne samo da ne veruje u Miljkovi}evo samoubistvo, ve} navodi i neke konkretne podatke i imena ljudi koji znaju da je Miljkovi} ubijen: Igrom slu~aja, tog leta, 1961. godine, posetio sam u Zagrebu svoju dobru prijateljicu Slavicu Ravli}, koja mi je tada poverila ove re~i, zapisane u mom Dnevniku, na strani 46, odakle prepisujem: Tvrdi se da se Branko nije obesio ve} ga je Franjo video kraj tramvajske pruge, u krvi. Klatio se na kai{u od pantalona, ali (zavezanom) preko pantalona, tu, kraj tramvajske pruge, noge su mu dodirivale plo~nik... U susedstvu je kafana ozlogla{enih pijanica... Po mi{ljenju Slavice, neko je od tih razbojnika, provociran od Branka, zapo~eo tu~u, u kojoj je on stradao. Sve ostalo je kasnije bilo isplanirano, zbog bratstva-jedinstva, tako da je Slavica bila uverena da }e falsifikovati i zapisnik o Brankovoj smrti dok se u njenim krugovima, me|u Dalmatincima, otvoreno govorilo da nije re~ o pesnikovom samoubistvu. Ina~e, Slavi~in poznanik Franjo, koji je Branka ugledao te kobne zore u sasvim druk~ijem opisu od zvani~nih, bio je i moj raniji poznanik: poticao je iz ranije imu}ne porodice, studirao na be~koj Muzi~koj akademiji, tada bio operski peva~ u penziji. Ranije, dobar prijatelj Tina Ujevi}a i nepopravivi pijanac. Na àlost, nema odavno me|u ìvima ni Slavice, koja se otrovala ve}om koli~inom pilula za spavanje, kao ni Franje. Znam samo da po~ivaju na zagreba~kom Mirogoju, a ostalo je tama. Bez obzira na izloèno, Dimitrijevi}, ipak, u istom tekstu, tvrdi da je na Brankovo samoubistvo presudno uticalo odricanje od poezije koje je Radi~evi} objavio.

64


Dalje, Dimitrijevi} detaljno opisuje sklonost Miljkovi}a da se u pijanom stanju sva|a, da vre|a, da se tu~e i uop{te da je u pijanstvu bio vrlo agresivan. Dimitrijevi} pi{e i o njegovoj tu~i sa prijateljem @ikom Lazi}em, o izlasku iz kafane radi tu~e sa, tako|e, prijateljem Vecom Luki}em, zatim o sukobu na Medicinskom fakultetu sa studentima tog fakulteta koje je vre|ao i izazivao, o tu~i sa udba{ima u Pre{ernovoj kleti zbog pevanja pesme o svetom Savi, napadu na stare knjièvnike u restoranu Kluba knjièvnika, mahnitanju u Skadarliji, incidentu u kafani Resava kada ga sam Dimitrijevi}, jedva, dok on posr}e, izvodi napolje. Nijedna od opisanih situacija nije bila dovoljna i nije uticala da, bar, razmisli o Miljkovi}evoj agresivnosti kada je pijan i da mo`da tu leì razlog njegovog tragi~nog kraja, po{to postoji mogu}nost da je u pijanom stanju do{ao u sukob sa nepoznatim ljudima, koji su ga ubili. Dimitrijevi}u su poznati i problemi Miljkovi}a sa voljenom ènom koja ga je ostavila, zatim njegovi poku{aji samoubistva, njegove pri~e i preokupacije samoubistvom, zatim otvoreni poku{aj samoubistva, kada je u poslednjem trenutku spasen, i sli~no, o ~emu on u svom tekstu pi{e. Miljkovi}evi ljubavni problemi i opsesije samoubistvom jednostavno nisu bili predmet pa`nje Koste Dimitrijevi}a u kontekstu njegovog samoubistva. Sve pomenuto nije uticalo na Dimitrijevi}ev zaklju~ak o nesre}nom odricanju od svoje poezije, o opasnosti koja Miljkovi}u preti od Josipa Broza, o famoznoj Brankovoj izjavi, izjavi koja }e ga ko{tati glave, zbog ~ega je i izvr{io samoubistvo. Iznena|uje, pre svega, sumnja koju je u pogledu Branka V. Radi~evi}a izrazio Kosta Dimitrijevi}. Njegov tekst o Branku Miljkovi}u objavljen u knjizi Branko Miljkovi} u se}anju savremenika je daleko najbolji, najsadràjniji, sa mno{tvom detalja, sa vrlo zanimljivim zapaànjima; zatim, taj tekst je i najistinitiji, najubedljiviji, jer se u kontekstu celog slu~aja Branka Miljkovi}a doga|aji koje Dimitrijevi} opisuje potvr|uju i poklapaju. Jednostavno, taj tekst predstavlja autenti~no, ubedljivo i precizno svedo~enje o Branku Miljkovi}u. Zbog svega toga ne moèmo da objasnimo otkud Dimitrijevi}u ideja da optuùje Branka V. Radi~evi}a. Vidosav Petrovi} u knjizi Pesnikov uzlet (Gradina, Ni{, 1988), pi{e: Kao vojnik, sreo sam ga (B. Miljkovi}a) u Beogradu nekoliko puta. Vide}emo se i pred njegov odlazak u Zagreb. Kao i u zimu, januara 1961. (Pretpostavljam da je to bio Brankov pretposlednji boravak u Beogradu, pre ovog fatalnog kada se, pijan, odrekao svoje poezije.) I to je bio kraj: na{e poslednje vi|enje i druènje... Zgranut, kao i svi prijatelji i po{tovaoci njegovog izuzetnog dela, saznao sam o njegovoj smrti, neposredno pre sahrane...

65

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

... Zadràvam se na faksimilu Brankovog pisma Dugi, i zbunjen sam njegovim izgledom; znam Branka pedanta u komunikaciji sa redakcijama, sa onima koje uvaàva, a preda mnom je neuredno napisan tekst na par~etu papira; sude}i po formatu, istrgnutog, mo`da iz novinarskog ili konobarskog bloka! Sa pojedinim precrtanim re~ima koje je napisao }irilicom (tekst pisma je ina~e napisan latinicom)! Datum i potpis su, reklo bi se, dopisani drugim perom. Moji drugovi iz kasarne sa kojima me je zbliìla Brankova poezija, jednostavno, istrù mi Dugu iz ruku, ~itaju naglas Brankovo pismo i, zanimljivo niko ne veruje da je napisano u normalnom stanju! Zanimljivo je da i Petrovi} u svojim se}anjima na Miljkovi}a objavljenim u knjizi Pesnikov uzlet iznosi svoj stav o tome da Branko Miljkovi} nije izvr{io samoubistvo: Nikada nisam mogao, ni hteo da prihvatim da je to sm u~inio. Takav stav, me|utim, ne uti~e na Petrovi}evo stanovi{te po kome je odricanje od svojih knjiga Miljkovi}a dovelo do samoubistva. U istoj knjizi, Petrovi} pi{e o jednom doga|aju koji zasluùje pa`nju. Naime, po{to je oti{ao u Beograd, na studije, Miljkovi} sve svoje rukopise u Ni{u spaljuje: Me|utim, zati~em ga jednog prepodneva u dvori{tu, kraj gomile pepela: Spalio sam rukopise, kaè. Sve {to sam ranije ovde ostavio, sada je pepeo. ]utim. Ne brini, ono {to je valjalo ve} je u Beogradu. Mada se nikad ne zna: Gogolj je spalio prvu verziju Mrtvih du{a, a veruje se da je ona bolja od ove koju znamo. Ve} smo opisali kako je prilikom napu{tanja Beograda, i odlaska u Zagreb, dao nalog ocu Gli{i da spali rukopise, {to je ovaj i uradio. Uni{tavanje rukopisa je svojevrsna opsesija Branka Miljkovi}a. Na osnovu dva navedena primera, vidi se da on rukopise spaljuje nakon {to se preseli iz grada u grad, prvo iz Ni{a u Beograd, a onda iz Beograda u Zagreb. Mnogi pisci su spaljivali i uni{tavali svoje rukopise. Najpoznatiji me|u njima je, svakako, Franc Kafka. Dakle, nije to neka osobenost i specifi~nost, karakteristi~na za Miljkovi}a. Me|utim, ako se Miljkovi}evo javno, preko Duge, odricanje od poezije posmatra u kontekstu spaljivanja rukopisa u Ni{u i Beogradu, onda ovo odricanje nije tako neobi~no, tako dramati~no, kobno i fatalno kako to predstavljaju Dimitrijevi}, Petrovi} i Te{i}. Pre bi se moglo re}i da je razumljivo i da predstavlja logi~an nastavak pomenutih spaljivanja. Petrovi} u traènju uzroka eventualnog pesnikovog samoubistva, analizira i njegovu li~nost, njegovu poeziju i tu dolazi do zanimljivih, reklo bi se, za odluku o samoubistvu fundamentalnih zaklju~aka:

66


O samoubistvu, o ìvotu i smrti, o geniju i ludilu, Branko je uvek sa uzbu|enjem ~itao. Promi{ljao. Govorio. I ne jednom se pitao: Gde je granica izme|u ìvota i smrti? Izme|u genijalnosti i ludila? Takvim se razmi{ljanjima svim svojim bi}em predavao. Pretpostavljeni su mnogi uzroci njegovog tragi~nog udesa. Naj~e{}e se i{lo tragom njegovog epitafa: Ubi me prejaka re~ kao razre{nici cele enigme. I samom su mi bliska i logi~na ta istraìvanja iznutra, iz poezije. Iz Branka. I nimalo slu~ajno ne spominjem gimnazijska razmi{ljanja o samoubistvu uop{te. Naro~ito o skon~anju Remboa, Majakovskog. Ostala je iz ovog perioda njegova malo poznata pesma Dalekom samoubici, u kojoj se on, POST FESTUM, rekao bih, danteovski zagrobno, obra}a tragi~noj li~nosti, pesni~kom subjektu: Samo da sam bio kraj tebe tada da pomilujem re~ima tvoje namr{teno }utanje i da u tvoje mra~ne o~i kanem drugarski osmejak ti bi ìv bio sada Kako me nisi naslutio kroz svoje lutanje! Ili nisi bio toliko jak da poveruje{ u dalekog mene! I ugasile su se ugasile tvoje zene. Ne znam kako bi ovu pesmu pro~itali psiholozi. Ali, meni se nametnula Brankova bliskost sa tragi~nom li~nosti pesni~kog subjekta, predusretljivost, toplina, pa i izvesno prikriveno razumevanje za ~in neznane li~nosti (da li neznane?). Zar nije ta pesma mladog i tada jo{ jakog Branka obra}anje kasnijem Branku, stvaraocu, ophrvanom isku{enjima, umornom, posustalom, koji kroz svoje lutanje vi{e nije toliko jak da se osloni na mladog Branka? I zar to ve} nije pesnikovo predvi|anje da }e ba{ isto i sam zavr{iti? Jer, kod njega, kad je poezija u pitanju, nije ni{ta nepromi{ljeno, neo~ekivano, puka re~, fraza. Iza svega {to je rekao, napisao, pokazalo se stajao je svim svojim bi}em. Ni ovako precizna analiza, odli~no poznavanje pesnika i ubedljivi razlozi koji obja{njavaju da razlog samoubistva leì u samom pesniku, u njegovom bi}u, duboko u njemu, nije pokolebala Petrovi}a u njegovoj osnovnoj tezi da je razlog samoubistva odricanje od poezije: A strada}e, ubi}e ga, kako je predvi|ao (namerno ne kaèm: predose}ao) i pevao prejaka re~. Mo`da i ona. Neodmerena. Ona o poni{tavanju svega {to je stvorio. Izre~ena u pijanom stanju. Koju je poku{ao da povu~e. Objasni. Ali,

67

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

koja je, i pored toga, oti{la u javnost. Odjeknula. I vratila mu se svom svojom razorno{}u. Ovde moramo da ponovo istaknemo: Branko Miljkovi} u momentu pisanja pisma Dugi nije bio pijan. To izri~ito tvrdi Branko V. Radi~evi}. Radi~evi} je u svom tekstu, objavljenom u Dugi 19. februara 1961. godine, napisao da je sutradan proverio kod Miljkovi}a da li ostaje pri pismu i on je to potvrdio. Radi~evi} svedo~i da je Miljkovi} pismo napisao, i kasnije njegovu sadrìnu potvrdio, u potpuno treznom i svesnom stanju, sa svom svojom lucidno{}u. U vi{e razgovora autora ovog teksta sa Radi~evi}em, on je uvek insistirao na tome da je Miljkovi} u vreme pisanja izjave o odricanju od poezije bio potpuno trezan. Pismo o tome da se izjava ne objavljuje je zakasnilo. To je na osnovu upore|ivanja datuma lako utvrditi. Videli smo da je Miljkovi}ev prijatelj Tasa Mladenovi} to proveravao, i nepobitno utvrdio da je pismo zakasnilo, jer je Duga bila ve} od{tampana. Napominjemo da Miljkovi} u pismu Radi~evi}u nije povukao svoju izjavu o odricanju, ve} je samo traìo da se ona ne objavljuje. Petrovi}, ~ak, pi{e i o Miljkovi}evom poku{aju samoubistva, kada je u toaletu kafane Pre{ernova klet stavio kai{ oko vrata, izgubio svest i samo pukim slu~ajem ostao ìv: Jer, poznato je da je podigao ruku na sebe i u Pre{ernovoj kleti. Njegov najbliì drug, Ilija Drenovac, skinuo mu je kai{ sa vrata. Vratio ga iz duboke nesvesti. âk ni otvoreni poku{aj samoubistva, uz brojne nagove{taje samoubistva, nije dovoljno jak i ubedljiv razlog da bi ga Petrovi} prihvatio i oslobodio se uverenja o samoubistvu izazvanom objavljivanjem izjave o odricanju od poezije u listu Duga. Kada je re~ o Petrovi}u, moramo se osvrnuti na njegov komentar Radi~evi}evog obja{njenja pesnikovog odricanja od poezije, objavljenog u istom broju Duge kad i izjava o odricanju. Naime, Radi~evi} pi{e: Objavljujemo pismo Branka Miljkovi}a kome je na{a redakcija uvek bila naklonjena. To Petrovi} komentari{e: Kako? îme? pitam se, ne se}aju}i se da je Branko i{ta objavio u Dugi, niti da se Duga osvrtala na njegovo stvarala{tvo. Dobro se, me|utim, se}am odu{evljenja Branka V. Radi~evi}a pojavom Miljkovi}eve zbirke Uzalud je budim, objavljenog u Knjièvnim novinama: îtaju}i njegove stihove, zaèleo sam da pi{em. Radi~evi} nije napamet i neosnovano napisao re~i o naklonosti redakcije Duge prema Miljkovi}u: 1. U listu Duga, u kojem je bio urednik, B. V. Radi~evi} u broju od 9. februara 1958. godine objavljuje na naslovnoj strani u boji fo-

68


tografiju Branka Miljkovi}a i @ike Lazi}a sa naslovom Susret na{e kamere sa pesnicima nove generacije. Bilo je to, mo`da, prvi put da se fotografija pesnika pojavi na naslovnoj strani ilustrovanog lista. 2. U knjizi Branko Miljkovi} u se}anju savremenika Matija Be}kovi} u tekstu Zakasneli intervju sa pesnikom pi{e: U decembru mesecu 1960. godine sedeli smo u jednoj beogradskoj kafani Branko V. Radi~evi}, Branko Miljkovi} i ja. To je bilo u vreme posle dodeljivanja Oktobarske nagrade Branku Miljkovi}u. Tada smo se dogovorili da ja sa njim vodim jedan razgovor za Dugu. Pored ove nagrade za to je postojao jo{ jedan razlog. Naime, jo{ po~etkom 1958. godine na predlog Branka V. Radi~evi}a doneta je na naslovnoj strani ovoga lista slika Branka Miljkovi}a i @ike Lazi}a. Tako su prvi put najavljeni kao novi pisci. Sada je bio i ~isto novinarski razlog da se u ovom listu pojavi ekskluzivni razgovor. Povod: izvanredni poetski uspeh jednog od njih Branka Miljkovi}a. Be}kovi} navodi kako je razgovarao sa Miljkovi}em, navodi pitanja i odgovore iz tog intervjua, razgovor sa Miljkovi}em nakon napravljenog intervjua i njegovu molbu da se intervju ne objavljuje. 3. U listu Mladost od 12. februara 1958. godine, Branko V. Radi~evi}, u anketi lista i na pitanje Koju pojavu ili li~nost u poslednje dve godine (kod nas) smatrate iznena|enjem, odgovara da je to Branko Miljkovi} i njegova pesni~ka zbirka Uzalud je budim. Tu Radi~evi} pi{e da se Branko Miljkovi} potvrdio kao najbolji pesnik svoje generacije. 4. U biblioteci Branka V. Radi~evi}a postoji knjiga Branka Miljkovi}a Uzalud je budim, izdanje Omladina, Beograd, 1957. godine, sa Miljkovi}evom posvetom: Branku Radi~evi}u, pesniku i romanopiscu, ~oveku koji ve} 10 godina nosi baklju 29-I-1958 S ljubavlju Beograd Branko 5. U redakciji Duge radio je Miljkovi}ev {kolski drug iz ni{ke Gimnazije, Rade Vojvodi}, koji je bio upoznat sa pismom o odricanju. U knjizi Branko Miljkovi} u se}anju savremenika Novak Kilibarda pi{e: Rade Vojvodi} je radio u redakciji Duge u Vlajkovi}evoj ulici. Odlazio sam kod njega. I jednoga dana mi pokaè pismo Branka Miljkovi}a koje je uputio uredniku Branku V. Radi~evi}u. To je ono pismo kojim se odri~e primljenih knjièvnih nagrada i poezije koju je napisao. Nijesam vjerovao da je to pisano u predvorju smrti. No, zagreba~ka Brankova smrt sve je objasnila. Tako eto, bio sam jedan od nekolicine Brankovih poznanika koji su prvi ~itali njegovo predsmrtno pismo. Dakle, u redakciji Duge nije bio samo urednik Miljkovi}ev prijatelj Branko V. Radi~evi}, ve} i njegov {kolski drug iz gimnazije Rade

69

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

Vojvodi}. Zar samo to nije dovoljno da se kaè da je redakcija Duge bila naklonjena Miljkovi}u. 6. Svoje pismo Dugi Miljkovi} po~inje: Pre svega zahvaljujem se Dugi i mome prijatelju Branku V. Radi~evi}u... Dakle, Radi~evi}a zove prijateljem, smatra ga prijateljem i kao takvom njemu upu}uje pismo. Poznato je da Miljkovi} tada i nema ba{ prijatelja u Beogradu, jer su ga mnogi izneverili, i to Miljkovi} navodi kao razlog odlaska u Zagreb. Verovatno zbog toga {to Radi~evi}a smatra prijateljem, i to prijateljem koji ga nije izneverio, to pismo je uputio njemu i redakciji Duge, a ne nekoj drugoj redakciji. Smatramo da su navedeni detalji (1-6) dovoljni za zaklju~ak da je Radi~evi} imao razloga da napi{e da je redakcija Duge prema njemu bila naklonjena. û|enje Petrovi}a zbog te re~enice treba pripisati njegovoj neobave{tenosti i nepoznavanju stanja stvari. Petrovi} ne samo {to tvrdi da je izjava o odricanju dovela pesnika do samoubistva, ve} on imputira Radi~evi}u da je uzeo i objavio Miljkovi}evu izjavu o odricanju od knjiga poezije i nagrade koju je on napisao kada nije bio normalan, od pijanstva ili ne~eg drugog, to nije rekao. Dakle, optuùje Radi~evi}a za navo|enje na samoubistvo. Ta optu`ba je toliko monstruozna, neljudska i nema nikakve veze sa prijateljstvom, novinarstvom, poezijom, da je ne treba ni komentarisati. Gojko Te{i} u listu Student, Beograd, 20. februara 1975. godine, pi{e: Tragi~na 1961. u analima na{e knjièvnosti osta}e zauvek zagonetna. Da li je posredi tragi~an nestanak ili ne{to drugo, verovatno }e ostati i ubudu}e nejasno. Kobno pesnikovo odricanje verovatno je doprinelo pogor{anju pesnikovog du{evnog stanja. Knjièvnoj javnosti poznata je sadrìna pisma koje je objavljeno u listu Duga, 5. II 1961. god. Pismo, ili odricanje, nastalo je 27. I 1961. god. Me|utim, sasvim je nepoznato pismo koje je Branko Miljkovi} uputio Branku V. Radi~evi}u, koji je i omogu}io {tampanje onog kobnog pisma odricanja. Prelistavaju}i rukopisnu zaostav{tinu Branka Miljkovi}a prona{ao sam i fotokopiju tog pisma. (Ovde Te{i} citira pismo kojim se povla~i odricanje, a koje smo u ovom tekstu naveli primedba D.T.). Na àlost, pesniku se nije iza{lo u susret. Njegovo odricanje od izjave nije shva}eno ozbiljno. Sigurno je jedno, da nije bilo mnogo buke i skandala, moglo je do}i do povla~enja iz {tampe te Miljkovi}eve izjave. Svakako, poslednji Miljkovi}ev intervju, koji je vodio Pavle Ki}evac, objavljen nakon punih devet godina, osvetljava neke detalje u tom smislu. Evo najkarakteristi~nijih odlomaka: Ne se}am se ta~no kada pri~ao

70


je Miljkovi} ali pisao sam Branku Radi~evi}u i zamolio ga da povu~e tu moju izjavu ~ijeg se teksta tog trenutka nisam setio, ali za koji sam bio siguran da predstavlja ordinarnu glupost... Odgovorio mi je (da li on, ili redakcija ta~no se ne se}am), me|utim, da je Duga ve} {tampana i da se mojoj èlji ne moè iza}i u susret... Mo`da nije trebalo da taj moj afekat toliko ozbiljno shvati. Zna{ pomalo mi je sme{no kad slu{am interpretacije te moje glupe izjave. Niko nije hteo da shvati da je takvu glupost mogu}no na~initi pijan. Sam sada moram da snosim posledice neozbiljnosti i neka mi se oprosti {to sam se pomu}ene svesti, odrekao svih knjiga, Oktobarske nagrade i svega {to sam napisao... ... Istoga dana (11. februara 1961) oko 23 ~asa, Miljkovi}a sam ponovo sreo u zagreba~koj Kazali{noj kavani. Sedeo je u dru{tvu dva ~oveka i dve ène. Ustao je i pri{ao mi. @eleo je da se pozdravi, jer je znao da te no}i putujem. Ovoga puta bio je pijan. O~i su mu bile mutne i snene. Pomenuo sam predlog da sa mnom putuje za Split. Na nekoliko dana. Imam va`nog posla rekao mi je. Pozdravili smo se. (Nemogu}e je odre}i se svojih dela, v: Ve~ernje /Nedeljne/ novosti, 10.02.1970. godine.) Miljkovi} je tragi~no nestao u no}i izme|u 11. i 12. februara u Jandrovi}evoj ulici broj 35, u Ksaverskoj {umi. Njegova smrt i dalje }e ostati zagonetna i nejasna. Iako Te{i}, kao i Dimitrijevi}, i na po~etku i na kraju svog teksta kaè da }e zauvek ostati zagonetka kako je umro Branko Miljkovi}, ipak optuùje Branka V. Radi~evi}a za njegovu smrt. Bez obzira {to ne citira korektno (ne pominje Miljkovi}eve re~i iz razgovora sa Ki}evcem: Ne mogu da se ljutim na Radi~evi}a. Nemam pravo na to. On je moj drug i prijatelj. Nije ta~no da me je terao da napi{em ovakvo pismo, kako to neki tvrde. Uostalom, ko zna {ta sam ja tih dana pijan pri~ao? Mo`da nije trebalo taj moj afekat toliko ozbiljno da shvati), Te{i} je morao da uporedi Miljkovi}evo pismo o povla~enju odricanja i ono {ta o tom odricanju Miljkovi} navodno govori Ki}evcu. Sve se to de{ava u ciglo sedam dana. Za{to u pismu Radi~evi}u Miljkovi} ne govori o afektu, o ordinarnoj gluposti, o pijanstvu, o neozbiljnosti, pomu}enoj svesti, u vreme pisanja izjave o odricanju, za{to ne govori o tome da teksta izjave ne moè da se seti; za{to ni{ta ne pi{e o tome da treba da snosi posledice i da mu se oprosti? Zatim, za{to Miljkovi} ne pi{e Radi~evi}u (kako pi{e u originalnom tekstu Pavla Ki}evca, a Te{i} ne citira) o tome da nije svestan kada se susreo sa Radi~evi}em. Dalje, o njegovoj pretpostavci da je susret s njim bio verovatno negde na izmaku njegove snage i to onda kada nije mogao da oceni i proceni svoje postupke. Postavlja se pitanje za{to

71

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

Miljkovi} ne pi{e kao {to, navodno, pri~a Ki}evcu: Mislim da je nemogu}no odre}i se svojih dela... Pravo pisca je da se odrekne pesama i dela, koje nije objavio. Njih neka baci, neka spali njegove su. Ni{ta od toga. Miljkovi} u pismu Radi~evi}u u celini potvr|uje stavove iz prvog pisma o odricanju i ~ak ih produbljuje. Jedino {to ho}e to je da se to odricanje javno ne objavljuje. To drugo pismo Radi~evi}u je fakat, materijalna ~injenica, ono postoji u rukopisnoj zaostav{tini. Pominje ga Radi~evi} u tekstu objavljenom sedam dana nakon Miljkovi}eve smrti, video ga je i citira ga veliki prijatelj Branka Miljkovi}a, pesnik Tanasije Mladenovi}. Zna~i, ne{to {to postoji, {to je empirijski proverljivo (drugo Miljkovi}evo pismo) potpuno je suprotno, i u detaljima, i kao celina, ne~emu {to je kao intervju objavljeno devet godina nakon nastanka i pesnikove smrti (intervju Ki}evca sa Miljkovi}em). Tom intervjuu moèmo da verujemo jedino na ~asnu re~ Pavla Ki}evca. Me|utim, imaju}i u vidu toliku razliku u stavovima izme|u intervjua i postoje}eg papira (pisma), a i jedno i drugo izjavljuje isti ~ovek (B. Miljkovi}), o istom predmetu (odricanju od knjiga poezije i nagrade), i u isto vreme (u prvoj polovini februara 1961. godine), mora se vrlo ozbiljno dovesti u pitanje verodostojnost tog intervjua, kao i da li je on uop{te obavljen sa pesnikom, ili je plod ma{te i èlje za ekskluzivno{}u, pogotovu {to je objavljen ~itavih devet godina nakon, navodnog, nastanka. Gojko Te{i}, me|utim, prihvata bez ikakve rezerve taj intervju kao autenti~an, iako se prostim upore|ivanjem Miljkovi}evog drugog pisma i intervjua P. Ki}evca, koji su u Te{i}evom tekstu {tampani jedan ispod drugog, uo~ava ogromna i su{tinska razlika. Te{i} ~ak i nekorektno citira taj navodni intervju jer izbacuje sve {to je pohvalno za Radi~evi}a. To ukazuje da Te{i} ovaj tekst pi{e sa unapred utvr|enom tezom da okrivi Radi~evi}a, da ga optuì i prikaè kao ~oveka koji je hteo da iskoristi pijanog pesnika pomu}ene svesti, radi objavljivanja senzacionalne vesti, zbog koje se pesnik kasnije ubija. To je neshvatljivo i nedopustivo za knjièvnog teoreti~ara i istori~ara i dovodi u sumnju i sva druga Te{i}eva istraìvanja i zaklju~ivanja iz knjièvne istorije, kojima se on u vrlo {irokom opsegu bavi. Zanimljivo je da Dimitrijevi}, Te{i} i Petrovi} (Ki}evca i ne ra~unamo, jer smatramo da je njegov intervju od prve do poslednje re~i izmi{ljen, sastavljen nakon devet godina, da bi se on Ki}evac prikazao kao ~ovek koji je otkrio uzrok Miljkovi}evog samoubistva i kome je to Miljkovi} li~no saop{tio 11. februara 1961. godine u 23 ~asa, dakle, nekoliko sati pre samoubistva) za Miljkovi}evo samoubistvo isklju~ivo optuùju to objavljeno pismo o odricanju od knjiga: izjave koja }e ga ko{tati glave (Dimitrijevi}), omogu}io {tampanje onog kobnog pisma (Te{i}), onog fatalnog kada se, pijan, odrekao svoje poezije (Petrovi}).

72


U istim tekstovima, ina~e, sva trojica (Dimitrijevi}, Te{i} i Petrovi}) sumnjaju da je Miljkovi} uop{te izvr{io samoubistvo. Iako razmatraju i analiziraju vrlo jasne, poznate i mogu}e razloge samoubistva, kao {to su sukobi sa beogradskom sredinom, prelazak u Zagreb, nesre}na ljubav, opsesija samoubistvom i u ìvotu i u pesni~kom delu, poku{aji samoubistva, to im ne smeta da optuùju Radi~evi}a. Na osnovu svega vrlo je jasno slede}e: 1. Branko Miljkovi} nije bio pijan kada je napisao izjavu da se odri~e knjiga poezije i nagrade. 2. Drugo pismo, kojim povla~i tu izjavu, stiglo je kasno, kada je Duga sa izjavom ve} bila od{tampana. 3. Drugo pismo bilo je samo u funkciji povla~enja izjave o odricanju i nije bilo za objavljivanje, niti ga je Miljkovi} pisao da bude objavljeno. 4. Sve u vezi sa prepiskom s Brankom Miljkovi}em Branko V. Radi~evi} je, u op{irnom tekstu, sedam dana nakon smrti Branka Miljkovi}a, koji je objavljen u Dugi 19. februara 1961. godine, argumentovano i vrlo precizno objasnio. Dakle, nije ~ekao devet godina, ve} je odmah sve izneo u javnost. U vezi sa izjavom o odricanju koja je objavljena, isti~emo da je to gest zrelog ~oveka, intelektualca, afirmisanog i nagra|enog pesnika, koji ima pravo na protest, na otpor, na svoje ja. To pismo o odricanju od svojih knjiga i nagrade potpuno je razumljivo i, moglo bi se re}i, normalno i o~ekivano ako se posmatra u kontekstu svih doga|aja tih dana: sukobi u knjièvnoj sredini Beograda, demonstrativni odlazak u Zagreb, osuda prilika i de{avanja u tzv. kulturnoj i intelektualnoj javnosti Beograda, nalog ocu Gli{i da spali rukopise itd. Njegov prijatelj Tasa Mladenovi} pi{e: Bio je to, me|utim, ogor~eni protest zbog nedoli~ne kampanje, zakulisne i opada~ke, koja je dolazila, pre svega, iz redova knjièvnika, od kojih su se neki predstavljali i kao njegovi prijatelji. Posebno mesto u toj kampanji zauzima Oskar Davi~o, za koga se znalo da u mr`nji i netrpeljivosti ume da ne po{tuje ni granice ~ove~nosti. On je imao dvostruki razlog, da ne ulazimo u dalju i op{irniju analizu samog fenomena... O Branku Miljkovi}u i njegovoj tragi~noj smrti govorili su, svedo~ili, pisali najbliskiji pesnikovi prijatelji, kolege pesnici, zatim istkanuti pisci i knjièvni kriti~ari: Tasa Mladenovi}, Petar Dàdì}, Velimir Luki}, Boà Timotijevi}, Mi}a Danojli}, @ika Lazi}, Dragan Kolundìja, Sreten Perovi}, Zvonimir Golob, Zlatko Tomi~i}, Irena Vrkljan, Milivoj Slavi~ek, Pavle Stefanovi}, Pero Zubac, Radoslav Vojvodi}, Petar Paji}, Novak Kilibarda, Predrag Palavestra, Milosav Mirkovi}, Vuk Kr-

73

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

njevi}, Husein Tahmi{~i}, Matija Be}kovi}, Bora Radovi}, Jovan Hristi}, Moma Dimi}, Vidosav Stevanovi}, Brana Petrovi}, Branko Ma{irevi}, Florika [tefan, Mira Ale~kovi}, Milo{ Jevti}, Petar Milosavljevi}, Zvonko Stojanovi}, Radovan Pavlovski, @arko \urovi}, Sa{a Vere{, Radovan Popovi}, Pavle Zori}, Karlo Ostoji}, Aleksandar Petrov, Radomir Konstantinovi}, Vasilije Kalezi}, Marica Stoj{in, Ana Tomi~i}, Stevan Petrovi} i mnogi, mnogi drugi, i niko od njih ni u najudaljenijim asocijacijama, ni u najskrivenijim mogu}nostima i razlozima samoubistva ne spominje pismo o odricanju, koje je Branko Miljkovi} preko Branka V. Radi~evi}a objavio u Dugi. To rade samo Dimitrijevi}, Te{i} i Petrovi}. Ovde moramo da istaknemo jo{ jednom da Pavla Ki}evca ne uzimamo ozbiljno, jer je njegov intervju o~igledno izmi{ljen. Sude}i po intervjuu koji je objavio, Ki}evac je sigurno mitoman, neuspe{an pisac i novinar, pa je satisfakciju traìo u izmi{ljenom intervjuu sa Brankom Miljkovi}em. Dakle, ne postoji nijedan razlog, nijedan detalj, nijedna nijansa, nijedan promil mogu}nosti da je intervju Pavla Ki}evca autenti~an. Za slu~aj Branka Miljkovi}a i Radi~evi}evu povezanost sa tim slu~ajem karakteristi~na su dva dokumenta: jedan je tekst novinara Miodraga A{anina o Miljkovi}evom samoubistvu, koji je pod naslovom Pore~eno odricanje? sa nadnaslovom Komponente jednog samoubistva, objavljen u zagreba~kom nedeljniku Vjesnik u srijedu od 22. februara 1961. godine, dakle, samo deset dana nakon samoubistva; drugi dokument je dnevni~ki zapis Branka V. Radi~evi}a o Branku Miljkovi}u od 25. februara 1961. godine, do sad neobjavljen, u kojem se Radi~evi} osvr}e i na A{aninov tekst.Komponente jednog samoubistva POREÊNO ODRICANJE? Pjesnika Branka Miljkovi}a sretali smo veselog u dru{tvu djevojaka i prijatelja. Nije bio od onih kojima su priznanja dolazila kasnije, ponekad i nekoliko vjekova posle smrti; bio je zasut njima gotovo na samom startu. Godine 1960. dobio je i najvi{u knjièvnu nagradu grada Beograda za poeziju. Imao je tada 26 godina! Stekao je prijatelje, bio ~lan Saveza knjièvnika, govorio s najvi{ih literarnih tribina u zemlji, objavljivao eseje i pjesme u ~asopisima i novinama, izdao je nekoliko knjiga i vrata svih izdava~kih ku}a bila su pred njim otvorena pa ipak je prije nekoliko dana izvr{io samoubistvo na zagreba~koj periferiji, ispod Sljemena. Mnogi su dizali na sebe ruke u ~asovima du{evnih izobli~avanja i poreme}aja; zbog bijede ili novca, krajnje ìvotne dekadencije kad i igra bridà i pijenje koktela i ène samo produbljuju nesre}u ve} blaziranog mondena... Sli~ne

74


bismo slu~ajeve mogli nabrajati vrlo dugo, ali u toj konfrontaciji ne bismo na{li ni najgrublje komponente o{trog psihi~kog konflikta zbog kojeg se ubio mladi pjesnik Miljkovi}. Njegov slu~aj nije sli~an ni slu~aju Jesenjina u postrevolucionarnom razdoblju propagandne poezije pa zbog toga nema i ne}e imati onu jesenjinovsku romantiku. Nije sli~an ni slu~aju o kojem je 1934. godine pisao na{ istaknuti knjièvnik Marko Risti}, iako u Risti}a ima izvjesnih konstatacija koje bi se mogle primjeniti i u ovoj prilici jer je Risti} osudio one koji su na samoubicu gledali kao na upro{}enu lutku i stavljali ga pod jednu od {upljih formula kao {to su: ga|enje na ìvot, nastup du{evnog rastrojstva ili nasledno optere}enje. Zbog toga je Miljkovi}evo samoubistvo neobi~no iz vi{e razloga. Bio je pun optimizma. Jednom se u beogradskom Klubu knjièvnika nakon prvih uspjeha sreo s jednim istaknutim pjesnikom i rekao mu: Ti si slavan, ali ja sam ve}i pjesnik od tebe. I to mu nitko nije zamjerio, jer kako je rekao jedan knjièvnik tom prilikom mladost ima pravo i na mnogo ve}e ambicije. O Miljkovi}evoj poeziji govorilo se kao o vrhunskoj poeziji generacije koja dolazi. Ubrzo je postao jedan od prvih pjesnika te generacije. Dobio je 1960. godine Oktobarsku nagradu grada Beograda. Sretali smo se s njime u klubovima ili na knjièvnim ve~erima mladih kad je proklamirao stvaranje novih pjesni~kih pokreta. Ali Miljkovi} nije slu{ao samo aplauze u dvoranama i primao priznanja. Bilo je i o{trih re~i, kako je on znao kazati od izvjesnih prijatelja. Upravo zbog tih prijatelja odlu~io je da promjeni mjesto boravka. Doputovao je u Zagreb, namjestio se na Radio-televiziji i po~eo normalno da radi. Ipak je nakon nekoliko tjedana otputovao u Beograd. Iznenadilo ga je, kako nam je kasnije pri~ao, neobi~no raspoloènje koje ga je zahvatilo. Po~eo je piti! Satima se nije rastajao od ~a{e. Padao je i dizali su ga. Doìvio je nekoliko o{trih sukoba. Pa {to predstavlja dana{nja poezija? pitao je tada i sam odgovarao: Ni{ta! A {to tvoja predstavlja? prekinuo ga je njegov prijatelj kad su zapo~eli razgovor u jednoj beogradskoj kavani. Tako|e ni{ta odgovorio je Miljkovi} I ispijaju}i ~a{u za ~a{om nastavili su razgovor. Pa odreci se svoje poezije! Ho}u! A ho}e{ li to i napisati? Miljkovi} je na trenutak iznena|eno pogledao i ponovio: Ho}u. Evo papira pruìo mu je prijatelj i urednik jednog beogradskog ilustrovanog ~asopisa. Miljkovi} je po~eo da pi{e (neizvjesno je da li sam ili uz ne~iju pomo}) tekst pisma kojim se odri~e svoje poezije. Miljkovi} se zahvaljuje {to na stranicama toga tjednika moè da oglasi ono {to bi ostali smatrali, mo`da smatrali, za ~istu ludost, du{evnu pomu}enost, ili {to je jo{ gore, la`nu megalomansku skromnost i licemerje, glumu; neiskrenost itd. itd.

75

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

@elim isti~e se u toj poruci da se zna da sam ja ra{~istio sa onim {to sam na{krabao za ovo nekoliko godina. Odri~em se: 1. knjige Uzalud je budim, 2. zbirke Poreklo nade, 3. zbirke Vatra i ni{ta (ào mi je {to nisam u stanju da vratim nagradu) i 4. zajedni~ke zbirke Smr}u protiv smrti Branko Miljkovi}. Miljkovi} ponovo dolazi u Zagreb. Nastupaju ~asovi kajanja zbog svega {to je doìveo u Beogradu i on {alje pismo spomenutoj redakciji da ne objavi njegovu izjavu. Me|utim, prijatelj odgovara 6. februara u svojem pismu da je njegova poruka stigla sa zaka{njenjem, a izjava Odri~em se... ve} {tampana. Kad se ve} diè pra{ina nagla{ava Miljkovi}ev prijatelj u pismu treba je di}i do nebesa... Kad smo ve} krenuli, idemo do kraja. Ti zna{ da sam uvek bio na Tvojoj strani. Dopada mi se {to si hrabar i {to si preduhitrio mnoge od nas koji smo se mnogo puta dvoumili {to da ~inimo sa sobom. Uveren sam da }e{ ste}i jo{ vi{e prijatelja... Miljkovi} je bio deprimiran. Pretpostavke njegova prijatelja nisu se obistinile: nije stekao ni vi{e prijatelja, niti se pra{ina digla do nebesa. Njegova izjava je pro~itana i zaboravljena. Ali je to bila opasna prepreka za normalan nastavak Miljkovi}eva ìvota, jer je on i zbog drugih stvari dolazio u velike krize. U takvim ~asovima govorio je o samoubistvu, ali ga se i bojao, pa je, da bi se makar donekle osigurao od samoga sebe kupovao kravate s gumielastikom. Jedne ve~eri kad se do besvjesti napio poku{ao je da se u zagreba~kom hotelu Internacional ubije. U to vrijeme mnogi ga napadaju i upozoravaju: tko èli vidjeti njegovo pomra~enje da do|e u zagreba~ku Kazali{nu kavanu. Ali je Miljkovi} upravo u toj kavani govorio o svojim planovima: Pisat }u studije za Radio-televiziju Zagreb. Recenzije se emitiraju i u njima nema ni{ta trajnije. Ostaju samo kao puke informacije. Ipak treba ne{to re}i kad ve} pi{emo. Igrao je ulogu bezbri`nog ~ovjeka, a bilo je o~ito da je nervozan. âk je dobio i druk~iji izgled nego prije. Devetog februara prijatelj mu {alje stranicu na kojoj je objavljen tekst Odri~em se... zajedno s faksimilom njegove izjave, fotografijom, njegovim pjesmama i komentarom u kojem su njegove sumnje ozna~ene kao trenuci vi{ih saznanja. U istom pismu od devetog februara prijatelj traì od Miljkovi}a da op{irnije obrazloì svoju izjavu (jer ne treba na tome stati) koju bi {tampao u idu}em broju i na kraju svojeg pisma zaklju~uje: Ima{ lepu priliku da se divno na{ali{. Me|utim, za Miljkovi}a je to davno prestalo da bude {ala. Mnogi znanci i prijatelji pitali su ga za{to a on je u toj nezavidnoj situaciji odgovarao melankoli~no: Da, ja zaista mislim tako. Ali ni u intonaciji njegovog glasa, ni u izrazu njegova lica nije bilo potvrde za to. Odre}i se vlastite poezije, odre}i se logi~nog pjesni~kog kontinuiteta, pa ako se radi i o trenucima vi{ih saznanja dokazivao mu je jedan njegov prijatelj iz Zagreba zna~i besmislicu, a Miljkovi} je prite{njen i shvataju}i prijateljevu iskrenost rekao: Bio sam pijan... Ho}e{ li potpisati...? Pa, ho}u...! Napisao sam pismo da ne {tampaju, nisu me poslu{ali... Ni poslije toga njegov slu~aj nije pao u zaborav. Redakcija je objavila i anketu pod naslovom Za{to se pesnik odrekao svojih knjiga?, a da se podsete

76


~itaoci ponovo je objavljena Miljkovi}eva izjava i uobi~ajeni komentar. Me|u anketiranima jedni su, kao pjesnik Stevan Rai~kovi}, trijezno i ne pridaju}i tome nikakvu posebnu va`nost, rekli da pesnik ima pravo u izvesnim trenucima da bude ili odu{evljen sobom ili razo~aran u sebe, i istakli (kriti~ar Palavestra) da je Miljkovi} postigao ono {to je èleo: ovde, evo, nekolicina ljudi komentari{e njegovu izjavu, koje }e, ako bude razuman, morati da se odrekne ozbiljnije nego {to se sada odri~e svoje poezije. Drugi su (uz ljekara) Miljkovi}u dokazivali njegovu labilnost, a jedan od njih opravdano je posumnjao (Kolundìja) da se radi o trijeznom odricanju: Bio sam sa Brankom dok je bio u Beogradu i znam sa kakvim je nestrpljenjem o~ekivao izlazak svojih knjiga pesama Vatra i ni{ta i Poreklo nade. Tih dana dok se u novinskim kioscima prodavao taj ilustrirani ~asopis uo~i samoubistva 11. februara, Miljkovi} je izgledao vrlo neobi~no. Usne su mu bile stisnute, geste odsje~ne, nervozne i brze. Na njegovu licu nije bilo vi{e one vedrine, ni èlje da bude kozer i zabavlja~ kao prija{njih dana... Na|en je 12. februara u jednom od najljep{ih djelova Zagreba obje{en o jednu vrbu. îtali smo upravo Miljkovi}eve pjesni~ke krokije i njegovu posljednju pjesmu koja, ustvari, predstavlja logi~an nastavak njegova poetskog ànra. To potvr|uje da se Miljkovi} nije odrekao svoje poezije, da ju je ljubomorno volio i da je uz svoju labilnost imao u sebi i doslijednosti koje nemaju njegovi kriti~ari. Jedan od njih je istakao: Da bi ideja ìvjela u poeziji, mora se roditi kao poezija. Ne moèmo je prepjevati iz Heraklita. To je objavljeno pod naslovom Vatra, vatra, e pa {ta je... kad se pojavila Miljkovi}eva nagra|ena knjiga Vatra i ni{ta. Me|utim, nakon njegove smrti upravo su se javili isti kriti~ari u Zagrebu i u Beogradu s nekrolozima punim superlativa koji se dijametralno razlikuju od prija{njih stavova. Slu~aj Miljkovi} nimalo nije romanti~an. On ne}e obogatiti ni osiroma{iti opus pjesnika, jer samoubistvo ustvari, moè biti u ovom slu~aju samo ~in samoka`njavanja zbog vlastitih ispada ili zbog prijateljskih intervencija. Istinu o Miljkovi}u otkrivaju i njegovi roditelji. Kad su majci pri~ali o njemu, ona je neprestano nakon svake re~enice ponavljala: Ne, ne... nije to moj sin. On je druk~iji. Vi ga ne znate... Vedar, pametan... Ne sramotite mi sina... Mo`da on zaista nije onakav kako su ga neki shvatili, mo`da je bio svijestan svojih slabosti (ina~e ne bi kupovao kravate s gumielastikom), svjestan da ne umije iza}i iz vlastitog labirinta pod teretom slave, ali je sasvim pouzdano da mu je bilo ào poezije koje se u jednom nenormalnom stanju odrekao i koja mu je sa~uvala mjesto u knjièvnosti.

Kada se analizira tekst Miodraga A{anina, prosto se name}u pitanja: 1. Za{to se u tekstu odricanja Miljkovi} zahvaljuje, i to pre svega drugog, Dugi i Branku V. Radi~evi}u {to mu omogu}uju da se javno oglasi, kada mu je tekst, po A{aninovom ~lanku, iznu|en ba{ od Radi~evi}a. 2. Za{to Miljkovi} nagla{ava da mu je Radi~evi} prijatelj, ako ga taj Radi~evi}, po A{aninu, primorava da napi{e da se odri~e svoje poe-

77

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

zije, ako mu daje papir i ~ak, mo`da, pomaè u pisanju, iako taj Radi~evi}ev zahtev Miljkovi} prima sa iznena|enjem. 3. Za{to se u pismu Miljkovi} pravda i obja{njava svoj gest, navode}i da to neko moè smatrati za ~istu ludost, du{evnu pomu}enost, la`nu megalomansku skromnost, licemerje, glumu, neiskrenost. Iz toga se vidi da Miljkovi} u trenutku pisanja teksta o odricanju ima u vidu ~ak {est negativnih implikacija njegovog odricanja od poezije u javnosti (~istu ludost, du{evnu pomu}enost, la`nu megalomansku skromnost, licemerje, glumu, neiskrenost). To je dokaz da je pre pisanja te izjave dobro razmislio i detaljno razmotrio sve aspekte takvog gesta. Nije Miljkovi} mogao svega toga da se seti u jednom trenutku kada mu je Radi~evi}, po A{aninu, postavio ultimatum, dodao mu papir i traìo: Pi{i, pri ~emu je Miljkovi}, opet po A{aninu, jo{ bio i totalno pijan. Velika je glupost, apsurd i ~ista besmislica tvrditi da je neko, pa makar bio i genije, mogao u jednoj sekundi, po naredbi, da napi{e ovakav tekst o odricanju od svoje poezije, a da bude i totalno pijan, kako to za Branka Miljkovi}a tvrdi u svom tekstu Miodrag A{anin. 4. Ako je, prema tekstu Miodraga A{anina, bilo re~i samo o poeziji, o tome da dana{nja poezija ne predstavlja ni{ta, da i sopstvena poezija ne predstavlja ni{ta, i ako Radi~evi} od Miljkovi}a traì da se pismeno odrekne svoje poezije, otkud to da se Miljkovi} u tekstu odricanja odri~e i Oktobarske nagrade i da àli {to nema novca da vrati i nov~ani deo nagrade, a odri~e se i zajedni~ke zbirke sa Blaòm [}epanovi}em (zna~i odri~e se ne~ega {to Radi~evi}, ba{ po A{aninovoj interpretaciji dijaloga, od Miljkovi}a i ne traì). 5. Zbog ~ega Branko Miljkovi} u drugom pismu Radi~evi}u, od 2. februara 1961. godine, ne kaè da je bio pijan, da ga je Radi~evi} nagovarao ili prisiljavao, ili traìo od njega da se odrekne svoje poezije, kako je, prema A{aninu, Miljkovi} pri~ao prijateljima u Zagrebu. U pismu od 2. februara 1961. godine, Miljkovi} pi{e da je dosta buke. Tu nije re~ o buci nastaloj objavljivanjem izjave o odricanju, jer ta izjava, u momentu kad Miljkovi} pi{e pismo, nije objavljena on upravo u pismu traì da se ne objavljuje. Dakle, postoji neka buka, o kojoj pi{e Miljkovi}, koja prethodi pisanju izjave o odricanju i uti~e na to da ona bude napisana. Miljkovi} u pismu pominje i to da ne èli da se ispoveda neprijatelju, {to zna~i da ima neprijatelje i da ti neprijatelji imaju veze sa njegovom odlukom o odricanju. On se zapravo zbog tih neprijatelja odri~e, zbog toga se ne kaje, ali ne}e da to radi javno, jer bi to moglo da se shvati kao ispovedanje neprijatelju. Miljkovi} ne povla~i izjavu o odricanju, on ne menja njen sadràj. Naprotiv, kaè da Radi~evi} zna {ta on misli, jer mu je to rekao. Zna~i,

78


to {to mu je rekao misli i dalje i ostaje pri tome. Nije se predomislio. Predomislio se samo u pogledu javnog objavljivanja te izjave. Ranije je mislio da to treba javno objaviti. Sada je razmi{ljao {est dana i predomislio se. Sve to Miljkovi} u pismu vrlo jasno formuli{e: A. Isti~e {ta ho}e: nemoj ni{ta objavljivati B. Obja{njava zbog ~ega da ne objavljuje: predomislio sam se C. Navodi razlog zbog ~ega se predomislio: za{to da se ispovedam neprijatelju D. Iznosi da ostaje pri svom stavu: to {to mislim zadràvam za sebe E. Saop{tava zbog ~ega tako postupa: dosta je bilo buke F. Odre|uje i to precizno svoj stav: a {ta ja ustvari mislim ja sam ti to rekao G. Citira izreku sentencu B. V. Radi~evi}a: dobro si jednom rekao: Poezija je znak da se pogre{no ìvi (citira se neko pametan, mudar, neko ko zna, neko ko se respektuje, ~ija se re~, misao, stav ceni, uvaàva i po{tuje. Ne bi Miljkovi} navodio Radi~evi}eve re~i da ga je on na ne{to prisiljavao, prinu|ivao, traìo da uradi ne{to {to nije èleo, kako tvrdi Miodrag A{anin u svom tekstu) H. Izjavljuje da je usvojio Radi~evi}evu maksimu: ja sam iza{ao na pravi put (ako te neko navede da uradi{ na svoju {tetu ne{to uàsno, ne{to stra{no, ne{to {to ti ugroàva ìvot, {to mora{ da povu~e{, da demantuje{, kao {to je Radi~evi} uradio Miljkovi}u, po A{aninu, onda je besmisleno da ga u pismu citira{, pogotovu ne da mu pi{e{ kako njegove savete prihvata{ i usvaja{) I. Upu}uje izuzetno srda~an, prijateljski pozdrav: voli te tvoj Branko (tako se pi{e samo ljudima koji su pravi prijatelji, koji su odani prijatelji, koji se stvarno vole, do kojih je onome ko pi{e izuzetno stalo, prema kojima se ose}a bratska bliskost i pripadnost. Takav pozdrav je potpuno isklju~en ako bi ~injenice iz A{aninovog teksta bile ta~ne). Sve izloèno vrlo jasno, logi~no i precizno pokazuje da je okolnosti pod kojima je Miljkovi} napisao izjavu o odricanju i navodni dijalog tom prilikom Miljkovi} Radi~evi} Miodrag A{anin u celini, u potpunosti i bez ikakve dileme izmislio i da je to njegovo svedo~enje la`no.

79

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

Dakle, Miljkovi}evo drugo pismo, od 2. februara 1961. godine, upu}eno Radi~evi}u, nije nikakav argument protiv Branka V. Radi~evi}a, ve} kolosalan, materijalni i krucijalni dokaz istinitosti Radi~evi}evog opisa okolnosti pod kojima je Miljkovi} napisao i njemu predao 27. januara 1961. godine u beogradskom Bezistanu cedulju o odricanju od sopstvene poezije.BRANKO V. RADIÊVI]: O Branku Miljkovi}u 25. II 1961. Beograd Uzalud ve} nekoliko dana poku{avam da se sredim i, najzad, shvatim {ta se to dogodilo. Treba pisati. Za nekog. Za vreme koje dolazi. Dogodilo se ne{to zaista stra{no. Ova na{a premeka poezija doìvela je surovu smrt. Jedan jedini pesnik u istoriji srpske poezije dobrovoljno je oti{ao u smrt. Obesio se! A ja sam skoro sau~esnik. Tako mi reko{e. A tako sam se i ose}ao. Danas oko podne upoznao sam njegovu majku i brata. Neka ~udna ne`nost dovela ih kod mene. Da me te{e. Da mi kaù: ne slu{ajte {ta svet pri~a. On vas je mnogo voleo. Ima ne~eg stra{nog u optu`bi, pa makar ona bila sasvim neosnovana. Optuèni oseti jezu krivice. Ni kriv, ni duàn, a opet kriv i duàn. Dakle, to je taj njegov brat, mla|i 5-6 godina. Li~e. Tako je i Branko izgledao pre 5-6 godina. Uostalom, zar taj crni kaput, sa tankim, izlizanim pelcom nije njegov? Mla|i brat nosi kaput starijeg brata. To su na{i obi~aji, sirotinjski. Jo{ de~ak, sedi ~udno bled, kao da }e se onesvestiti. A ja pri~am. [ta pri~am? Poku{avam da ne{to objasnim nesre}noj majci. Pa se setim: majka je to. Zar se njoj moè govoriti jezikom logike. Ona pati. Ona }e jedina pamtiti do smrti. O~ekivao sam da me pita: moj sin je bio bolestan, za{to ste objavili u svom listu njegovu izjavu da se odri~e poezije? Ne! Ona je gorko pribrana. Kao da se dugo zaricala: ne}u plakati! I sada dok je glupo nudim kafom ( umorili ste se rekoh da se osveìte! ose}am tako je, valjda, svuda do~ekuju?) ona se osmehnu, ali zajeca (Zar je to sve? Malo ljubaznosti zbog sina. Zbog... drugog sina... zbog smrti koja baca senku na sve nas...). Odlu~io sam po~e}u iz po~etka. Ali, ona samo {to ne odmahne rukom. êmu sve to? ]utimo. Pelc na starom, crnom kaputu. Kafa koja se hladi. Sre}om neko me zove. Telefon! Mali prekid. Dobrodo{ao. * * * Sve je po~elo {alom. Sedeo sam sa Dejanom [. (uporno plav i uporno dosadan) koji se pomalo bavi novinarstvom, pomalo studira medicinu. Bezistan oko devet ~asova uve~e. Tek poneki poznanik. Bio sam jo{ bolestan, operacija slepog creva. Razgovor operacija. Odavno je popijena kafa i ja sam se spremao da po|em ku}i. (To je ustvari bio moj prvi izlazak posle bolesti.) Utom je nai{ao Branko Miljkovi}. Bio je u dru{tvu slikara Rasa i neke tanke devojke. Pozdravio sam se sa Brankom i poljubio (seli su za moj sto). Branko: crne nao~are, crveni prsluk, crno odelo. Devojka ~ipkasti kombinezon. Ras frizura a

80


la Brando. Sutra je reko{e mi knjièvno ve~e koje organizuje Zadu`bina Ras. Pozivnica: budite obavezno spre~eni poslom (ili tako ne{to!). Ras komplimentira: U srpskoj poeziji postoje samo tri pesnika tri Branka. Devojka ne skriva mr{ava kolena. Dejan [. je uporno plav (sve upornije). Branko skida crne nao~are. Levo oko krvavo. Podo~je modro. Tu~a? Ne, kaè mi on pao sam, pijan, na WC {olju. (Sutradan sam saznao: tu~a u Klubu knjièvnika. Dobio je te{ke batine. Dru{tvo: @ika Lazi}, Risto To{ovi}, Steva Rai~kovi}. Steva i Rista su razdvajali...). Pa ipak, pomenu neku pro{lono}nu sva|u sa @ikom Lazi}em. I re~e, iskreno, da je @ika L. bio strpljiv, vrlo strpljiv. Narav mi je, dodaje sme{e}i se, sli~na tvojoj, burazeru. Aja, burazeru. Ne bismo smeli piti. Imamo suvi{e ma{te. A to nije uvek bo`ji dar. Ponekad je govorio i pravio pokrete ba{ kao ja. To su mu zamerali. Imao je ~udesno pam}enje. Iznenadio bi me aforizmom koji sam ko zna kad (izmislio) rekao pa zaboravio. Stihom ili celom pesmom. Re~enicom iz ~lanka koji sam objavio u Politici. Na{e prijateljstvo po~elo je jednog dana (1957) nakon izlaska njegove zbirke pesama Uzalud je budim: u to vreme Mladost je anketirala pisce: Va{ najve}i umetni~ki doìvljaj godine. Bez dvoumljenja sam napisao: Branko Miljkovi}. Uz put pomenuh kako mu je izgled pomalo berbersko-frizerski. Nije se ljutio. Bio je sre}an. I bilo mu je drago {to sam ga svojatao. êsto je navra}ao u Dugu. Istina, u poslednje vreme, pre bekstva u Zagreb, ~udno bled. Uvek sa rukavicama na rukama. Kao da se gadio prljav{tine. Golom rukom nije hteo da otvara vrata. U Dugi smo ga uslikali za naslovnu stranu. U boji. Prvi put pesnik na naslovnoj strani ilustrovanog ~asopisa. Mlad pesnik, umesto lepotice. Uz njega @. Lazi}. U Sarajevu me operisa{e. Slepo crevo. Kao medveda. Ba{ tako. Dr. Proti}, èljan publiciteta, pozva novinare Oslobo|enja. U podne sam se onesvestio u hotelu Evropa. A tek u no} posle preloma lista, po~e operacija. Nisam znao zbog ~ega dulje! Odbih narkozu. Ali kad britva po~e da reè, ne izdràh. Tada ugledah Radivoja Papi}a, urednika Oslobo|enja i upamtih njegove prestra{ene o~i! Namu~en, posle sedam dana, u zale|enom vagonu, stignem u Beograd. I prvi izlazak odvede me u Bezistan! Gde se i na|em s Brankom! Beja{e nezadovoljan. Ali siguran u sebe. Nezadovoljan onim {to je do tada uradio. Ali siguran da }e tek sada, kada se odvojio od Beograda, raditi kako ume i moè. A napu{ten je, pomalo. Osamljen je. I to je dobro kada je ~ovek pesnik. Pisa}e i o meni, re~e. Treba da mu po{aljem svoju najnoviju zbirku. Pisa}e prikaz za Radio Zagreb. Bilo je ve} vreme za pi}e. No, ja odbih. Bolestan sam. A on me ne htede nagovarati. Mada zaèle da se ne rastajemo. Da tu no}, kao ranije, dojutrimo. A bilo je prelepih no}i! I veoma neprijatnih. Jednom, u baru Metropol ostadosmo sami a na nas navali{e agenti i kelneri. Ostadosmo ìvi i mirni. Spremni da se bijemo ako udare. Ni trunke straha. Drugom prilikom, uz velike napore,

81

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

i{~upao je iz mojih ruku bradu jednog beogradskog karikaturiste koji nam je psovao srpsku majku! Nisam mogao sa njim. A be{e ledeno napolju. @urio sam na autobus. Strahovao sam da se ne povredim. I, tada, na rastanku, on ne{to napisa i predade mi cedulju. Re~e jo{ da je pro~itam kad stignem ku}i. Tako i u~inih. Na tom papiri}u on napisa da se odri~e Oktobarske nagrade! Prvi i poslednji kod nas. Nikad to niko ne u~ini. Afekat? [ta li je? Ili uàsni mamurluk! R|avo pi}e, na{e doma}e! Ostavi}emo to za sutra. Vide}emo! Pita}u ga. Bi}e na Rasovoj priredbi. Uostalom, veoma zanimljivo! Prvi i poslednji kod nas. Svi i{tu odli~ja. Svi kukumav~e za priznanjem. Skute ljube. A on odri~em se! Ne}u s vama. Odri~em se svojih knjiga. Nagrade. Odri~em se sebe zabludelog. Sebe nedopevanog. Ko bi se nadao? A ja napisah u Mladosti o tamo nekakvoj fizionomiji. Plivali smo, leti. Sredinom Save, od èlezni~kog do novog mosta. On bi otplivao najdalje. On bi se najduè zadrào u vodi. Ja bih iza{ao na obalu, a sunce bi me peklo, pa bih se vra}ao, da se opet okvasim, a on, na drugoj strani, uz drugu obalu, me| {lepovima! Gle, opet izmi~e, mislio sam, stavom svojim, nepriznavanjem priznanja, odricanjem od onoga {to su ve} svi priznali. I ba{ sada kad se odri~e svoje poezije postaje pravi pesnik. Nepovratno! Kada je do{la njegova mati, u crnom, sa crnim Brankovim bratom, mla|im sinom ve} je neki A{anin pisao u Vjesniku u srijedu kako sam ba{ ja, i niko drugi, uz pi}e i svojstveni zulum, nagovarao mla|eg pesnika da se odrekne nagrade. I to, otprilike, ovakvim re~ima: ^ I K ! Voleo bih da ga propustim kroz {ake! Prljavko! A mati re~e kako ona najbolje zna ko je kriv. Ako uop{te ima krivaca. I zna, najbolje, koga je Branko voleo. Zna ona sina svog. I mene zna iz sinovljevih pri~a. I zato evo jo{ sutra otputova}e u Zgb. I ne}e dozvoliti da me iko napada. Zna ona, re~e, za{to ba{ mene napadaju. Sve {to sam imao slike, filmove dadoh nesre}noj majci. A pisma joj nisam mogao dati. Uze ih zagreba~ka policija, dade sudu, sud ih svima pokaza. A meni pisma ne povrati! Mo`da }u ih jednog dana dobiti. Moja su! Dao sam ih, na revers, nekom beogradskom isledniku. Koji me je i saslu{ao. I pisma i saslu{anje prosledio u Zgb. Izgleda Branko je poslednje pismo napisao meni. I sud je zanimalo {ta pi{e! To pismo izazva veliku pometnju u Beogradu. Sva{ta se pri~alo. Neki su verovali da u tom pismu Branko mnoge optuùje. âk i Tanasije M. koji iznenada upade u kafanu Kosovo, u sred mog velikog pi}a. [ta sam mogao: uputih ga svojoj ku}i rekoh mu da }e mu moja èna dati pismo da pro~ita. On ode. Pro~ita pismo. I umiri se. Ve} sutradan sam morao da predam sva Brankova pisma policiji! A tamo, u CZ-u, dok sam davao izjavu {ta bi mogao da bude uzrok te uàsne smrti slutio sam uzaludnost istrage. [ta pesniku navla~i om~u oko vrata? Otkrovenje! [ta li? Ko }e to ikad saznati!

82


Pa ipak, siguran sam: on nije umeo da se udene u na{ knjièvni ~ar{irluk. Nit htede da bude poslu{an. A nagrada, koju mu dado{e, podrazumevala je i pravila pona{anja i slu`bu samo jednoj grupi! On be{e isklju~iv. I siguran u sebe. Se}am se kako mu se klanjao Milovan D. i kako bi mu on, ponekad, kad pretera u ulagivanju, pomenuo da se liz {to ti jednom re~e B.V.R. udara nasamo izme| ~etiri zida, a ne javno, kako to ti ~ini{ Oskaru! On nije ni za liz. Ni za Oskara. On nije u slu`bi V. Pope. On misli da je Dàdì} nedou~en. Ne ceni ga. On sumnja u M. Pavlovi}a. On veruje u mnoge pesnike koji nisu na vlasti. Vlast i poezija ne idu zajedno. On se gadi prljave pesni~ke vojne kojoj je cilj samo jedna poetika iliti slu`ba jednoj jedinoj li~nosti! On ne}e s njima. On je oti{ao. Uvre|en. Ali nepobe|en. On nije dobio nagradu za poslu{nost. On ne}e kao M. D. ni me| ~etiri zida, ni javno da se dodvoruje nekim piscima na~elnicima! Prvo zavr{i {kolu pa sedni da razgovaramo! re~e jednom prilikom mladom a savitljivom Danojli}u, koji odprve htede da se dokopa visokog knjièvnog dru{tva. * * * Kafane su pesni~ke jaslice; kafane su pesni~ka obdani{ta. Tu se po~ne i, ~esto, zavr{i. I Branko je, u po~etku, kad se obreo u Beogradu, predanjivao u tim na{im neveselim (i silom veselim) svetili{tima. Tako smo se, valjda, upoznali. Kod starog Pre{erna, gde je na cimbalu Ciganin Ma|ar svirao pesmu koju je voleo Raka Drainac. Silazilo se strmim, uzanim stepeni{tem na lakat. înodejstvovao je Lepi Filip, {ef sale. A bogovali Slava Bogojevi}, slikar i Slobodan Markovi}, pesnik. Ni meni ne beja{e mane.

Sasvim slu~ajno, posredstvom advokata dr Rajka Danilovi}a, 1. oktobra 2001. godine u kafani hotela Maèstik u Beogradu upoznao sam Dejana [inikovi}a, koji je 27. januara 1961. godine sedeo u restoranu Bezistan sa Brankom V. Radi~evi}em i koji je bio prisutan kada je u Bezistan u{ao Branko Miljkovi}, zajedno sa jednom devojkom i Radomirom Stevi}em Rasom. Gospodin Dejan [inikovi} je ro|en 1926. godine. Sada ìvi u Braun{vajgu Nema~ka, gde jo{ uvek radi kao anesteziolog. Dobar je prijatelj sa advokatom Danilovi}em, jer je svojevremeno bio {ef DESK-a u NIN-u, kad je glavni i odgovorni urednik bio Frane Barbieri. [inikovi} mi je odmah rekao da se se}a tog 27. januara 1961. godine, da je sedeo sa Brankom V. Radi~evi}em, da mu je on pri~ao da je operisao slepo crevo u Sarajevu. Tako|e je rekao da se se}a da je u Bezistan do{ao Branko Miljkovi} zajedno sa slikarom Rasom i jednom devojkom i da je seo za njihov sto. [inikovi} kaè da je Miljkovi} obja{njavao svoje vidljive modrice po licu tako da je pao u WC-u i udario glavom u pisoar. [inikovi} se ne se}a ni~ega vi{e, nikakvih re~i i nikakvog dijaloga koji je te ve~eri vo|en. Ne se}a se da je Miljkovi} govorio o tome da poezija ne predstavlja ni{ta, da ga je Branko Radi~evi} pitao da li se to odnosi na njegovu poeziju i da je on odgovorio da se odnosi. Ne se}a

83

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

se ni nastavka tog dijaloga kako ga interpretira Miodrag A{anin u svom tekstu o tome da je Radi~evi} pitao Miljkovi}a da li je spreman da se odrekne poezije, da je on rekao da je spreman, da ga je pitao da li }e to da napi{e, da se na to Miljkovi} malo iznenadio pa onda rekao da je spreman i da je onda napisao. Ni~ega od svega se [inikovi} ne se}a, sem Radi~evi}eve pri~e o operaciji i Miljkovi}evog obja{njenja kako se povredio. Da je vo|en dijalog onako kako to A{anin pi{e, sigurno je da bi ga se [inikovi} setio. Taj dijalog o poeziji, da je stvarno vo|en te ve~eri u Bezistanu onako kako ga opisuje A{anin, sigurno bi bio bu~niji, ubedljiviji, markantniji nego pri~e o operaciji i povre|ivanju, pa bi [inikovi} to sigurno pre, bolje i preciznije zapamtio. Me|utim, on se takvog dijaloga ne se}a i smatra da te ve~eri o tome nije bilo re~i, jer bi on takav razgovor sigurno zapamtio. Dakle, jedini ìvi o~evidac susreta Radi~evi}a i Miljkovi}a u Bezistanu 27. januara 1961. godine, kada Miljkovi} Radi~evi}u predaje papir o odricanju od poezije, Dejan [inikovi}, ne moè da potvrdi insinuacije A{anina. Me|utim, [inikovi} ubedljivo i verodostojno potvr|uje navode iz Radi~evi}evog opisa tog doga|aja u vezi sa Radi~evi}evom operacijom i Miljkovi}evim obja{njenjem da se povredio padom u WCu. [inikovi}evo svedo~enje je jo{ jedan dokaz da je A{aninov opis susreta Miljkovi} Radi~evi} u Bezistanu 27. januara 1961. godine i njihovog dijaloga puka insinuacija. Sadràj teksta o odricanju koji je pred Radi~evi}em napisao, zatim mu predao papiri} i rekao da ga pro~ita kad stigne ku}i, Branko Miljkovi} je sigurno dugo nosio u sebi. Po se}anju Mire Ale~kovi}, na oko dva meseca pre predaje cedulje o odricanju Radi~evi}u, Miljkovi} se vi|a sa njom: Nije pro{lo mnogo vremena, a opet smo se sreli... Ovog puta bio je to ~as ispovesti, pri~ao mi je o svojoj neostvarenoj ljubavi, èni koju sam ja poznavala, bio razo~aran u svoje najbolje drugove, pominjao ih poimence i molio me da nikome o tome ne govorim: Ne èlim da me niko saàljeva {to sam ostao sam... Izdali su me, ponavljao je, da, izdali su me, da sam znao da }e tako biti, ne bih ni primio tu Oktobarsku nagradu. Nisam mogao ni pomisliti da je toliko zavisti u ljudima. Bio je poti{ten i tuàn. Naro~ito ga je razo~arao jedan od njih, jedan od najbliìh drugova, nikako nije mogao da se pomiri s tom izdajom... Oktobarska nagrada koju je kao najmla|i od svih dotada{njih, ali i otada{njih dobitnika primio, zagor~ala mu je ìvot. Ili pre mo`da ljudi. Samo ne{to vi{e od mesec dana pre Svetog Save 1961. godine, kada se vi|a sa B. V. Radi~evi}em u Bezistanu, pi{e i predaje mu cedulju

84


o odricanju, Branko na Filolo{kom fakultetu pravi incident o kome pi{e Vidosav Petrovi}, prema kazivanju Brankovog druga Zorana Kurtovi}a: Druga je polovina decembra 1960. U dru{tvu sam Zorana Kurtovi}a, Brankovog {kolskog druga (bili su u istom odeljenju do {estog razreda, a i ovde su na istom fakultetu, Kurtovi} studira orijentalistiku). [ta se ovo doga|a sa Brankom?, pita me. On je izgleda u nekoj te{koj krizi?, vi|ao sam ga i ranije zagrejanog, ali ovo je ne{to drugo dublje i zlokobnije. I nastavlja: Pre neki dan, na fakultetu, posle jednog sna`nog treska vrata i stakla koje se rasprskavalo po stepeni{tu, on se sjuri u dvori{te. Sav unezveren. Krvavog lica, ruku. Ne znam da li je samo grunuo u vrata ili pro{ao kroz njih, ali pomo} mu je bila neophodna. Pri|em mu i vidim da je pijan. O~igledno, posle neke danono}ne pijanke. Ne znam da li me je poznao, jer me je gledao nekim ~udnim pogledom, ali ja sam insistirao da ga sa jednim kolegom i stolarom Ladislavom Patorom odvedem u prvu ambulantu. On se opire, govore}i o besmislu ovoga sveta. @ivljenja. O ni{tavnosti svega: bitisanja, stvaranja, pevanja... O ni{tavnosti i svoje poezije... Izlazile su iz njega re~i koje su odavale poljuljanog, razorenog ~oveka... Besmisleno mu je i {to smo ga doveli u ambulantu, {to }e mu se ukazati pomo} pri~a sva{ta. Vre|a osoblje. I naravno, ne dobija pomo}. Neka do|e, kaù, kad se otrezni... I vratimo se u dvori{te fakulteta. Peremo ga na ~esmi. Ladislav donosi iz radionice priru~nu apoteku i stavlja mu jod na posekotine. Branko se opire nekom neobi~nom energijom, ~ak nas i odgurne dvatri puta, nastavljaju}i onaj svoj monolog o besmislu svega. Nekako uspevamo da ga savladamo i previjemo, ali uzalud. On odmotava zavoj i kad poku{amo da ga spre~imo, istr~i na Knez Mihajlovu, i ode put Kalemegdana... Ostavio mi je mu~an utisak, zavr{ava Zoran Kurtovi} svoje kazivanje. Imao sam utisak da je ostavljen, prepu{ten sebi. Da je sam. Na ivici kakvog vlastitog ambisa. Kada se zna da je prosto pobegao u Zagreb, da je ocu Gli{i naredio da spali njegove rukopise, a imaju}i u vidu ova svedo~enja Ale~kovi}eve i Kurtovi}a, pisanje izjave o odricanju i njena predaja Radi~evi}u doima se kao logi~an i normalan sled doga|aja i poteza i kao najbolja potvrda istinitosti navoda iz Radi~evi}eve dnevni~ke bele{ke o Miljkovi}u. ôvek koji je kao kriti~ar prikazao sve knjige Branka Miljkovi}a, kome je Branko Miljkovi} pisao vrlo iskreno i otvoreno neposredno pre smrti, koji je govorio na Miljkovi}evom pogrebu i koji je napisao mo`da najbolju studiju o ìvotu i delu Branka Miljkovi}a, Branko Miljkovi} ili neukrotiva re~, Petar Dàdì}, vrlo samouvereno, i reklo bi se bez ikakve dileme, tvrdi:

85

Hereticus, 2/2004

Dragoljub Todorovi}

Da kaèm i to da je njegov odlazak iz Beograda u Zagreb (mogu re}i da to znam bolje od drugih) uzrokovan ljubavnim jadom, koji, mislili smo, njegovi prijatelji, ipak }e preboleti. Postojala je jedna èna: uvek postoji jedna èna, koju moèmo i ne moèmo identifikovati, i koja nanosi pesniku poraz, onda kada mu je taj poraz potreban. Drugi odani i vrlo bliski Miljkovi}ev prijatelj, zagreba~ki pesnik Zlatko Tomi~i}, tako|e zastupa tezu o Brankovom prelasku u Zagreb zbog razo~arenja u ljubavi: Kad je Branko do{ao,

Documents

DVA BRANKA – KONTROVERZE OKO SMRTI BRANKA MILJKOVIĆA