1

Norma- pravilo ponašanja

Pravna norma- ukoliko je pravilo ponašanja u skladu sa pravima

Opšti pravni akt- više pravnih normi

Ustav- najviši pravni akt svake države kojim se uređuju osnovna pitanja državnog uređenja, sistema vlasti, svojine, radnih odnosa, sloboda, prava i dužnosti.

USTAV ( Narodna Skupština)

ZAKONI ( Narodna Skupština)

Podzakonski akti ( Vlada)

Zakonima se pravno uređuju određene oblasti, a podzakonskim aktima se bliže određuju pojedina pitanja i odnosi predviđeni zakonom. USTAVNOST- da zakoni moraju biti u skladu sa Ustavom.

USTAV RS

Najviši pravni akt koji donosi Narodna Skupština i može da se promeni samo ako promenu izglasa 1/3 poslanika te se u narednh 60 dana na referendumu odlučuje DA/NE za promenu.

Republika Srbija predstavlja državu srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. Zasnovana je na: VLADAVINI PRAVA I SOCIJALNOJ PRAVDI

NAČELIMA GRAĐANSKE DEMOKRATIJE

LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA

SLOBODAMA I PRIPADNOSTI EVROPSKIM PRINCIPIMA I VREDNOSTIMA

VLAST se deli na : ZAKONODAVNU ( Narodna Skupština)

IZVRŠNU ( Vlada)

SUDSKU ( Sudovi)

2

SISTEM VLASTI čine :

Narodna Skupština

Vlada

Predsednik

Sudovi

Javno Tužilaštvo

LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Pred zakonom su svi ljudi jednaki i zabranjen je svaki vid diskriminacije vedine nad manjinom.

Ljudska prava zagarantovana zakonom su:

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno

Fizički i psihički integritet je nepovrediv

Ljudski život je neprikosnoven

Svako ima pravo na slobodu i bezbednost

Svako ima pravo na slobodu kretanja, javnog okupljanja, na medije

Svako ko je poslovno sposoban (> 18 godina) ima pravo da bira i bude biran

Pravo na slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, nacionalnu pripadnost

Pravo na rad i štrajk

Pravo na sklapanje i raskidanje braka

Pravo na slobodu odlučivanja rađanja

Manjinska prava su:

Ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita

Pravo da ne budu diskriminisani

Zabranjeno je nasilje

Pravo na kulturna i prosvetna udruženja

3

UREĐENJE VLASTI NARODNA SKUPŠTINA Najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Sačinjena je od 250 poslanika koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Sastaje se 2 puta godišnje, a vanredno na zahtev 1/3 poslanika ili na zahtev Vlade. U slučaju vanrednog ili ratnog stanja se okupla bez poziva. Uloge NS:

Donosi Ustav i menja ga

Odlučuje o promeni granica RS

Raspisuje Republički referendum

Odlučuje o ratu i miru tj. Proglašava ratno i vanredno stanje

Donosi zakone i druge opšte akte

Usvaja budžet

Daje amnestiju za krivična dela

Bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku rada Vlade i ministara

Bira i razrešava s dužnosti sudje Ustavnog suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, guvernera Narodne banke, i druge funkcionere u skladu sa zakonom

VLADA

Je nosilac izvršne vlasti. Njene uloge su:

Utvrđuje i vodi politiku države

Izvršava zakone

Predlaže zakone Skupštini

Nadzire i upravlja radom organa državne uprave VLADA= PREMIJER+ POTPREDSEDNICI+ MINISTRI Vladu bira Skupština, a izabrana je kada je izglasana vedinom poslanika. Mandat joj traje koliko i Skupštini koja ju je izabrala ( 5 godina). Vlada može da predloži Predsedniku RS da raspusti Narodnu Skupštinu pred istek njenog mandata i da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.

SUDOVI Su nosioci sudske vlasti. Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, u skladu sa zakonima, pravnim aktima, međunarodnim pravom i međunarodnim ugovorima. U njima rade poslanici ( određuju da li je zakon prekršen ili ne) i sudije ( izriču mere sankcije i visinu sankcije ili oslobađaju odgovornosti).

4

1. OPŠTI SUDOVI : Osnovni, Viši, Apelecioni, Vrhovni kasacioni 2. SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI : Prekršajni, Viši prekršajni, Privredni, Apelacioni privredni, Upravni sud Ustavni sud odlučuje da li su zakoni, pravni aktovi i usvojeni međunarodni ugovori u skladu sa Ustavom. Takođe se bavi slučajevima kada su nekome uskradena prava. Visoki savet sudstva obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova.

JAVNO TUŽILAŠTVO Goni počinioce krivičnih i drugih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

PREDSEDNIK RS

Predstavlja RS u zemlji i u inostranstvu

Ukazom proglašava zakone

Predlaže Skupštini predsednika Vlade, nosioce funkcija

Postavlja i opoziva ambasadore

Daje pomilovanja i odlikovanja

Komanduje Vojskom, postavlja i razrešava dužnosti oficire

Bira se tajnim glasanjem. Ako nema >50% glasova, postoji 2.krug u koji ulaze 2 kandidata sa najviše glasova te se između njih bira. Mandat mu traje 5 godina, maksimum 2 puta zaredom se može birati. Skupština ga može razrešiti dužnosti ukoliko prekrši Ustav, počini krivično delo ili mu istekne mandat.

TERITORIJALNO UREĐENJE RS TERITORIJALNE JEDINICE TERITORIJALNA AUTONOMIJA

Grad Beograd AUTONOMNE POKRAJINE I LOKALNA SAMOUPRAVA

Gradovi

Opštine

Skupština je najviši organ AP i lokalne samouprave. U Skupštini AP sede poslanici, a u Skupštini lokalne samouprave sede odbornici. Biraju se tajnim glasanjem na pokrajinskim odnosno lokalnim izborima.

5

Statut je najviši pravni akt AP i lokalne samouprave. Mora biti u skladu sa Ustavom i donosi ga Skupština u saglasnošdu sa Narodnom Skupštinom.

AP su autonomne teritorijalne jedinice osnovane Ustavom u kojim agrađani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Kod nas postoje AP Vojvodina i AP KiM.

One uređuju pitanja od pokrajinskog značaja i to:

PROSTORNO PLANIRANJE I RAZVOJH

POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU, ŠUMARSTVO, LOV, RIBOLOV, TURIZAM, UGOSTITELJSTVO, INDUSTRIJU, SAOBRADAJ, SPORT, KULTURU...

UTVRĐUJU SIMBOLE POKRAJINE I NJIHOVO KORIŠDENJE

IMAJU IZVORNE PRIHODE I OBEZBEĐUJU SREDSTVA JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE ZA NJIHOVE POSLOVE

LOKALNE SAMOUPRAVE su: OPŠTINE > 10.000 stanovnika GRADOVI > 100.000 stanovnika GRAD BEOGRAD više opština Ona znači pravo i sposobnost lokalnih vlasti da uređuju poslove i upravljaju bitnim delom javnih poslova pod svojom odgovornošdu i u interesu lokalnog stanovništva.

Republika Srbija

Skupština (poslanici)

Ustav Predsednik Narodne Skupštine

Vlada (premijer) Ministarstva

Autonomna Pokrajina

Skupština ( poslanici)

Statut Predsednik Skupštine AP

Izvršno Vede (predsednik Veda)

Sekretarijati

Lokalna Samouprava

Skupština (odbornici)

Statut Predsednik Skupštine (gradonačelnik)

Opštinsko Vede (predsednik Veda)

Opštinska/ Gradska Uprava

Organizacija vlasti na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou

6

RADNI ODNOS

Radni odnos je pravni odnos koji se zasniva između poslodavca i zaposlenog u cilju obavljanja određenih poslova, ostvarivanja prava na zaradu i ostvarivanja drugih prava.

POSLODAVAC je fizičko lice koje zapošljava sa ili bez posredovanja Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno radno angažuje jedno ili više lica. On ima obavezu da zaposlenog upozna sa organizacijom rada, uslovima rada, da mu obezbedi odgovarajude uslove, da ga isplati za to.

ZAPOSLENI je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Za obavljeni rad ima pravo na zaradu, bezbednost i zaštitu na radu, zdravstvenu zaštitu, materijalnu obezbeđenost u slučaju privremene nesposobnosti za rad.

NEZAPOSLENI je lice > 15 godina do 65. Godine tj.do penzije koje je spremno i sposobno za rad, ali nije započelo radni odnos, a vodi se na evidenciji nezaposlenih i traži posao. On ima obavezu da traži posao, da se javlja redovno Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da ne odbija ponuđeno mesto.

UGOVOR O RADU

Njime se zasniva radni odnos. Prilikom stupanja na rad, poslodavac i zaposleni, u skladu za Pravilnikom o radu ili nekim drugim pravnim aktom, zaključuju ugovor o radu i njime se utvrđuju PRAVA, ODGOVORNOSTI I OBAVEZE za obe strane.

Ugovor se zaključuje na ODREĐENO I NEODREĐENO ( ukoliko nije naveden datum, smatra se da je ugovor na neodređeno vreme).

Ugovor o radu sadrži:

NAZIV I SEDIŠTE POSLODAVCA

IME I PREBIVALIŠTE ZAPOSLENOG

PODATKE O STRUČNOJ SPREMNOSTI ZAPOSLENOG

VRSTU I OPIS POSLA KOJI SE OBAVLJA

MESTO RADA

DAN POČETKA RADA

VREME TRAJANJA UGOVORA

RADNO VREME

ZARADU Uslovi za osnivanje radnog odnosa:

Najmanje 15 godina

Lica <18 godina mogu da zasnuju radni odnos uz saglasnost roditelja ili staratelja

Da oni koji obavljaju poslove koji zahtevaju posebnu fizičku i psihičku spremnost moraju biti zdravstveno sposoobni

7

Da ispunjavaju uslove koje je predvideo poslodavac uz isprave i dokaze za to

Poslodavac ne sme od zaposlenog da traži podatke o porodičnom/bračnom statusu ili planiranju porodice.

VRSTE RADNOG ODNOSA

PROBNI RAD ( najduže 6 meseci, otkazni rok je 5 dana ukoliko zaposleni ne pokaže odgovarajudu radnu sposobnost)

RAD NA ODREĐENO ( najduže 12 meseci, vreme unapred određeno za obavljanje npr.sezonskih poslova, projekta, zbog potrebe za više radnika)

RAD SA POVEDANIM RIZIKOM ( rad u posebnim uslovima koji imaju štetno dejstvo koje se ne može ukloniti primenom opštih ili posebnih mera za zaštitu npr.rad na visini, pod vodom, na visokoj/niskoj temperaturi, pod dejstvom zračenja, vibracija, buke...)

RAD SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM ( zbog dopune radnog vremena, u isto vreme zaposleni može da dopuni radno vreme kod drugog poslodavca)

RAD ZA OBAVLJANJE POSLOVA VAN PROSTORIJA POSLODAVCA ( kod kude)

RAD SA KUDNIM POMODNIM OSOBLJEM ( isplata može biti u vidu hrane i smeštaja) RAD VAN RADNOG MESTA

PRIVREMENI/POVREMENI POSLOVI ( najviše 120 dana/1godini, nezaposleni, studenti, zaposleni sa nepunim radnim vremenom, kosrisnici starosne penzije)

UGOVOR O DELU ( sa licem koje obavlja posao koji nije iz delatnosti poslodavca, a potreban je za izvršenje neke umne ili fizičke delatnosti)

UGOVOR O ZASTUPANJU/POSREDOVANJU ( pravnici, advokati)

UGOVOR O STRUČNOM OSPOSOBLJAVANJU/USAVRŠAVANJU ( pripravnički staž i specijalizacija)

DOPUNSKI RAD ( zaposleni kod jednog poslodavca može da zaključi ovaj ugovor kod drugog poslodavca ali samo ako je 1/3 radnog vremena. Na 12 meseci se zaključuje i može se ostvariti kod samo 1 poslodavca)

PRIPRAVNIK

Je lice sa visokom, višom ili SSS koje prvi put zasniva radni odnos radi osposobljavanja za samostalan rad u struci za zanimanje koje je steklo školskom spremom. Može da se osnuje na ODREĐENO VREME ILI NEODREĐENO (tj.kada se položi stručni ispit) Ovaj staž maksimalno može da traje 1 godinu, kod medicinskih radnika je 6 meseci i završava se polaganjem stručnog ispita. Tokom tog perioda ima mentora koji ima min.5 godina iskustva. Pripravnik ima pravo na 80% zarade kao i na druga primanja ( kod nas se najčešde odrađuje volonterski :-((()

8

RADNO VREME

Je ono vreme koje zaposleni je dužan da provede na poslu radi obavljanja posla zbog kojeg je zasnovan radni odnos.

PUNO RADNO VREME ( 36-40 sati nedeljno)

NEPUNO RADNO VREME ( ako zbog malog obima posla može da se smanji)

SKRADENO RADNO VREME ( se uvodi na poslovima koji su naročito teški, naporni i štetni za radnika. Maks. Smanjenje je 10h/nedeljno, postoji i beneficirani radni staž)

PREKOVREMENO RADNO VREME ( kada je vedi obim posla, najviše 4h/dnevno tj 240h/godišnje. Poseban oblik ovog rada je dežurstvo)

NODNI RAD ( od 22h do 06h maksimalno 1 nedelju, a između 2 smene mora biti 12 sati neprekidnog odmora)

PRERASPODELA RADNOG VREMENA – u jednom periodu se može skratiti radno vreme, a u drugom da se produži tako da bude ispunjen odgovarajudi broj radnih sati. Ukupno radno vreme u periodu od 6 meseci ne sme biti dužeod punog radnog vremena tj.više od 60h/nedeljno. Preraspodela se vrši kada priroda posla to zahteva, radi boljeg iskorišdavanja sredstava, ako je potrebno uraditi nešto u određenom roku.

ODMORI

ODMOR U TOKU DANA : Puno radno vreme- 30 min Nepuno radno vreme-15 min Prekovremeno radno vreme- 45 min

ODMOR IZMEĐU 2 RADNA DANA: 12 sati

ODMOR U TOKU NEDELJE: 24 h ( poslodavac može da odluči da taj dan ne bude nedelja)

ODMOR U TOKU GODINE: 20 dana ( 15 dana u toku tekude godine, a 5 dana do 30.juna sledede godine)

GODIŠNJI ODMOR Pravo na godišnji odmor ima lice koje prvi put stupa u radni odnos ili ima prekid radnog

odnosa duži od 30 dana, i to posle 6 meseci neprekidnog rada. U godišnji odmor se ne računaju bolovanja, džavni i verski praznici, pladena odsustva. Najkasnije 15 dana pre odmora poslodavac odlučuje o odobrenju odmora ( ako to ne uradi i time uskrati odmor zaposlenom, tada zaposleni ima pravo na naknadu štete u visini 3 plate). Za vreme odmora, zaposleni ima pravo na naknadu u visini plate koju bi ostvario u tom periodu.

ODSUSTVA

PLADENO:

7 dana : sklapanje braka, porođaj supruge, teže oboljenje člana porodice

5 dana: smrt užeg člana porodice

9

2 dana: dobrovoljno davanje krvi NEPLADENO:

Vojni rok

Rad u inostranstvu na koji ga je poslao poslodavac

Izbori

Privremeni rad kod drugog poslodavca

Zatvorska kazna do 6 meseci

DRŽAVNI I VERSKI PRAZNICI

DRŽAVNI ( ukoliko padaju u nedelju, slavi se u ponedeljak):

Nova godina 1. i 2.januar

Sretenje 15.februar

Praznik rada 1. i 2. maj

Dan pobede 9.maja, Sv.Sava 27.januara i Vidovdan 28.juna se praznuju RADNO

VERSKI:

Božid 7.januar

Uskrs – Veliki Petak do 2.dana Uskrsa

Pravoslavci- 1.dan krsne slave

Katolici- 25.decembar i Uskrs

Jevreji-1.dan Jom Kipura

Muslimani- 1.dan Bajrama i Kurbam Bajrama

ZARADA

Utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zarada za obavljanje navedenog posla ( + prekovremeni rad, nodne smene, za vreme praznika)

Doprinosi ( bonusi za obavljen posao)

Druga primanja na osnivu radnog odnosa

Pravo na naknadu zarade zaposleni ima za vreme PRAZNIKA, PLADENOG ODSUSTVA, BOLOVANJA, VOJNE VEŽBE. Poslodavac plada i OTPREMNINU PRILIKOM ODLASKA U PENZIJU, POGREBNE TROŠKOVE ZAPOSLENOG, NAKNADU ZA POVREDU NA RADU ILI PROFESIONALNO OBOLJENJE.

10

PREKID RADNOG ODNOSA Kada je:

ISTEKAO ROK ZA KOJI JE OSNOVAN

KAD ZAPOSLENI NAVRŠI 65 GODINA TJ.NAJMANJE 15 GODINA OSIGURANJA

SPORAZUMOM IZMEĐU POSLODAVCA I ZAPOSLENOG

OTKAZOM OD POSLODAVCA/ZAPOSLENOG

NA ZAHTEV RODITELJA/STARATELJA, ukoliko je zaposleni < 18 godina

SMRDU ZAPOSLENOG

Otkaz od strane zaposlenog- može da otkaže ugovor o radu ako dostavi otkaz najmanje 15 dana pre dana koji navodi kao prestanak radnog odnosa. Otkaz od strane poslodavca- može da da otkaz ako postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost, ponašanje, zbog krivičnog dela, zloupotrebe bolovanja ili prestane da obavlja taj posao. 3 meseca od otkrivanja ovih saznanja, poslodavac ima pravo da da otkaz zaposlenom o čemu ga obaveštava. Po davanju otkaza mora da isplati sve zaostale zarade, naknade i druga primanja. Poslodavac NE SME DA DA OTKAZ ZA VREME: TRUDNODE, PORODILJSKOG, ZA VREME NEGE DETETA, RADA NA ODREĐENO, OBAVLJANJA FUNKCIJE PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH/SINDIKATA Poslodavac NE SME DA DA OTKAZ ZBOG: TRUDNODE, BOLOVANJA, VOJNOG ROKA, POVREDE, PRIPADNOSTI RASI, STRANCI...

KOLEKTIVNI UGOVOR

Ugovor kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti za zaposlenog i poslodavca. Može biti:

OPŠTI ( na nivou RS, važi za sve zaposlene i poslodavce, utvrđuje prava i obaveze za obe strane, donosi se u skladu sa Zakonom o radu)

POSEBAN ( specifičan položaj zaposlenih u nekim delatnostima npr.zdravstvu)

KOD POSLODAVCA ( detaljnija pitanja koja se tiču obaveza i prava zaposlenih)

Na 3 godine se zaključuje, a arbitražom se rešavaju sva sporna pitanja.

11

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Zdravstvena delatnost- delatnost kojom se obezbeđuje zdravstven azaštita građana kroz aktivnosti zdravstvene službe ( nju čine zdravstveni radnici i saradnici kao i zdravstvene ustanove i privatna praksa). Načela zdravstvene zaštite:

PRISTUPAČNOST ( da bude fizički, geografski i ekonomski dostupna)

PRAVIČNOST ( bez diskriminacije)

SVEOBUHVATNOST ( svim građanima)

KONTINUIRANOST ( funkcionalna povezanost primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa ZZ)

STALNO UNAPREĐENJE KVALITETA ( u skladu sa savremenim dostignudima)

EFIKASNOST ( najbolji rezultati uz raspoloživa sredstva)

PRAVA PACIJENATA

NA DOSTUPNOST ( uvek, u svakom trenutku, bez diskriminacije)

NA INFORMACIJE

NA OBAVEŠTENJE ( da lekar objasni pacijentu dijagnozu i prognozu bolesti, opiše medicinske mere koje se mogu preduzeti, verovatnodu rizika, posledica, lekove i njihova dejstva, sa ciljem da pacijent donese odluku. Lekar može i da kaže ove informacije članu porodice ukoliko smatra da bi njihovo kazivanje škodilo zdravlju pacijenta)

NA SLOBODAN IZBOR ( lekara, procedure)

NA PRIVATNOST I POVERLJIVOST INFORMACIJA ( koje se odnose na njegovo zdravlje i medicinske procedure)

NA SAMOODLUČIVANJE I PRISTANAK ( pacijent UVEK mora da da pristanak, osim u slučajevima kada je bez svesti i u teškom stanju. Pacijent može da odredi osobu koja de umesto njega odlučivati, a može i da samostalno odbije)

NA UVID U MEDICINSKU DOKUMENTACIJU

NA TAJNOST PODATAKA ( podaci se smatraju službenom tajnom koja se može otkriti samo uz pristanak pacijenta ili odlukom suda. Sudu, organima starateljstva, organima zdravstvenog osiguranja mogu se dostaviti podaci ali kao službena tajna)

NAD KOJIM SE VRŠI MEDICINSKI OGLED (pacijent mora da da pismeni pristanak na ogled tek nakon što je prethodno detaljno obavešten o smislu, cilju, postupcima, rezultatima, mogudim posledicama, rizicima. U slučaju štete ima pravo na naknadu štete. Pre procedure mora biti zdravstveno osiguran. Odluku o proceduri donosi ETIČKI ODBOR zdr.ustanove)

NA PRIGOVOR ( ukoliko pacijent nije zadovoljan zdr.uslugom ili mu ona nije pružena, može da podnese prijavu zaštitniku pacijentovih prava koji de o svojoj odluci obavestiti rukovodioca zdr.jedinice, direktora i podnosioca prigovora)

12

NA NAKNADU ŠTETE ( u slučaju greške koja može da napravi štetu ili pogoršanje u zdr.stanju)

OBAVEŠTENJE JAVNOSTI ( o faktorima rizika, o zdravim navikama, stilovima, epidemijama)

ZDRAVSTVENA SLUŽBA

ZDRAVSTVENE USTANOVE ZDRAVSTVENI RADNICI

PRIVATNA PRAKSA ZDRAVSTVENI SARADNICI

Vrste zdravstvenih ustanova:

Dom zdravlja

Apoteka

Zavod

Zavod za javno zdravlje

Bolnica

Klinika

KBC

Klinički centar

Institut

PRIVATNA PRAKSA

-obavlja određene poslove zdravstvene delatnosti. Može je osnovati NEZAPOSLENI ZDR.RADNIK SA POLOŽENIM STRUČNIM ISPITOM ILI KORISNIK STAROSNE PENZIJE SA DOZVOLOM KOMORE. On mora da bude MEDICINSKI EDUKOVAN, DA IMA DOZVOLU ZA SAMOSTALAN RAD, DA JE UPISAN U NADLEŽNU KOMORU, NEMA KRIVIČNIH SANKCIJA. Privatna praksa može da bude : ORDINACIJA, AMBULANTA, LABORATORIJA, APOTEKA, POLIKLINIKA I ZUBOTEHNIČKA AMBULANTA. Za praksu su neophodni zdravstveno osoblje, prostorije, oprema za procedure, lekovi i druga sredstva. Privatna praksa može da prestane sa radom u slučaju ODJAVE, SMRTI OSNIVAČA, ZAPOSLENJA OSNIVAČA, NE ZAPOČNE SA RADOM U ROKU OD 12 MESECI OD OSNIVANJA, OSNIVAČ BUDE KAŽNJAVAN.

ŠTRAJK

Raspored rada zavisi od vrste delatnosti i vrste zdravstvene ustanove. Početak i završetak radnog vremena, raspored određuje ministarstvo za zdr.ustanove a u privatnoj praksi- osnivač.

13

U toku štrajka se mora ostvariti minimum rada: REDOVNE VAKCINACIJE, HIGIJENSKO-EPIDEMIOLOŠKE MERE U EPIDEMIJAMA, ZBRINJAVANJE HITNIH I AKUTNIH SLUČAJEVA, SNABDEVANJE LEKOVIMA, BRIGA O HOSPITALIZOVANIM PACIJENTIMA. NEMA ŠTRAJKA U HITNOJ POMODI! Radno vreme u zdr.ustanovana može biti organizovano u 3 smene, a u privatnoj u 2. Prekovremeni rad:

DEŽURSTVO ( nodu, nedeljom, praznikom, kada lekar mora biti prisutan u ustanovi, max.10h/nedeljno)

PRIPRAVNOST ( lekar tada nije prisutan u ustanovi, ali mora biti dostupan i dodi po pozivu)

PRIMARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST

DOM ZDRAVLJA

APOTEKA

ZAVOD

1. Zaštita, unapređenje zdravlja, prevencija i rano otkrivanje bolesti, lečenje i rehabilitacija bolesnih i povređenih

2. Prevencija kod onih sa povedanim rizikom 3. Zdravstveno vaspitanje i savetovanje 4. Sprečavanje, rano otkrivanje i kontrola maligniteta 5. Sprečavanje, rano otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba 6. Nega i rehabilitacija lica ometenih u razvoju i smeštenih u ustanove socijalnog staranja 7. Hitna medicinska pomod 8. Farmaceutska delatnost 9. Zaštita mentalnog zdravlja 10. Palijativno zbrinjavanje

DOM ZDRAVLJA

Može biti organizovan na nivou jedne ili više opština, na nivou grada

U njemu se odvija:

PREVENTIVNA ZZ

OPŠTA MEDICINA

HITNA POMOD

ZZ DECE

ZZ ŽENA

PATRONAŽNA SLUŽBA

LABORATORIJA

14

+ može da sadrži i:

STOMATOLOŠKA ZZ

MEDICINA RADA

FIZIKALNA MEDICINA I REHABILITACIJA

SANITETSKI PREVOZ

FARMACEUTSKA DELATNOST

PORODILIŠTE

Radi dostunosti ZZ svima, u okviru DZ mogu se organizovati i ZDRAVSTVENE STANICE ( OPŠTA MEDICINA, ZZ DECE I HITNA POMOD) i ZDRAVSTVENE AMBULANTE ( OPŠTA MEDICINA).

Primarnu zdravstvenu zaštitu građani ostvaruju preko IZABRANOG LEKARA.

IZABRANI LEKAR JE DR MEDICINE ILI SPECIJALISTA OPŠTE MEDICINE/MEDICINE RADA/PEDIJATRIJE/GINEKOLOGIJE/STOMATOLOGIJE.

Izabrani lekar radi:

Očuvanje i unapređenje zdravlja pojedinca i porodice

Otriva faktore rizika za bolesti

Hitnu med.pomod

Upuduje na 2. i 3.stepen ZZ

Propisuje lekove

Kudno lečenje i palijativno zbrinjavanje

Dijagnostiku i lečenje

Daje ocenu o zdr.stanju i upuduje na procenu radne sposobnosti

Daje bolovanje do 30 dana ili upuduje lekarskoj komisiji za produženje

Pacijent bira svog lekara na 1 godinu, a može i ranije da ga promeni ( ako lekar više ne radi, ako je odutan > 6 meseci, došlo je do nesporazuma sa njim) i taj podatak je u zdr.kartonu, a kada ga menja mora da potpiše izjavu o promeni i tada karton odlazi novom izabranom.

APOTEKA

Ustanova u kojoj se obavlja FARMACEUTSKA DELATNOST na 1.ivou ZZ koja se bavi stavljanjem lekova u promet, proizvodnjom galenskih i magistralnih lekova u svojoj laboratoriji ( može snabdevati i dečijom hranom, kozmetičkim preparatima, dijetetskim preparatima)

15

ZAVOD

Ustanova u kojoj se odvija zdr.delatnost za pojedine grupacije stanovništva ili pojedine oblasti ZZ.

ZAVOD ZA ZZ STUDENATA ( preventivno-kurativna delatnost i opšta medicina, ginekologija, stomatologija, dijagnostika i stacionar + konsultacije)

ZAVOD ZA ZZ RADNIKA (preventivno-kurativna delatnost i opšta medicina, ginekologija, stomatologija, dijagnostika i stacionar + konsultacije)

ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOD ( pomod i prevoz do odgovarajude zdr.ustanove)

ZAVOD ZA PLUDNE BOLESTI I TBC ( preventivne, dijagnostičke, terapijske i rehabilitacione usluge iz ove oblasti)

ZAVOD ZA DERMATOVENEROLOGIJU ( preventivne, dijagnostičke, terapijske i rehabilitacione usluge iz ove oblasti)

ZAVOD ZA STOMATOLOGIJU ( preventivne, dijagnostičke, terapijske i rehabilitacione usluge iz ove oblasti)

ZAVOD ZA GERONTOLOGIJU ( preventivne, dijagnostičke, terapijske i rehabilitacione usluge iz ove oblasti)

SEKUNDARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST

Ustanove u kojima se vrši specijalističko-konsultativna i bolnička delatnost ( dijagnostika, terapija, rehabilitacija, nega i smeštaj u bolnicama i farmaceutska delatnost u bolničkoj apoteci)

OPŠTA BOLNICA- pruža ZZ licima svih uzrasta obolelih od različitih vrsta bolesti. Mora da ima: HITAN PRIJEM I ZBRINJAVANJE ODELJENJE INTERNE MEDICINE, PEDIJATRIJE, GINEKOLOGIJE, OPŠTE HIRURGIJE ODELJENJE DIJAGNOSTIKE ( laboratorija, Rtg, CT, NMR) ANESTEZIOLOGIJU SA REANIMACIJOM AMBULANTU SA REHABILITACIJOM BOLNIČKU APOTEKU + može da ima: TRANSPORT I UPUT NA 3.NIVO ZZ SNABDEVANJE KRVLJU LABORATORIJU ZA PATOLOŠKU ANATOMIJU

16

SPECIJALNA BOLNICA- pruža ZZ licima određenih doba, odnosno obolelima od različitih bolesti. Sadrži:

SPECIJALISTIČKO-KONSULTATIVNU DELATNOST I STACIONAR IZ ODR. OBLASTI LABORATORIJU I DRUGU DIJAGNOSTIKU BOLNIČKU APOTEKU + može da ima: TRANSPORT I UPUT NA 3.NIVO ZZ SNABDEVANJE KRVLJU LABORATORIJU ZA PATOLOŠKU ANATOMIJU

TERCIJARNA ZDRAVSTVENA DELATNOST

KLINIKA- visokospecijalizovana specijalističko-konsultativna i stacionarna zdr.delatnost iz ODREĐENE oblasti medicine + obrazovna i naučna delatnost

KBC- visokospecijalizovana specijalističko-konsultativna i stacionarna zdr.delatnost iz JEDNE/VIŠE oblasti medicine

KLINIČKI CENTAR- visokospecijalizovana specijalističko-konsultativna i stacionarna zdr.delatnost iz VIŠE oblasti medicine + obrazovna i naučna delatnost

INSTITUT- visokospecijalizovana specijalističko-konsultativna i stacionarna zdr.delatnost iz JEDNE/VIŠE oblasti medicine + obrazovna i naučna delatnost

ORGANI ZDRAVSTVENE USTANOVE

DIREKTOR

UPRAVNI ODBOR

NADZORNI ODBOR

DIREKTOR

Mandat mu traje 4 godine, najviše 2 puta zaredom može biti izabran.

Organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdr.ustanovu, odgovoran je za

zakonitost rada. Upravnom odboru podnosi 3-mesečni tj.6-mesečni izveštaj o radu ustanove.

Direktor je osoba koja IMA ZAVRŠEN MEDICINSKI FAKULTET, 5 GODINA ISKUSTVA RADA, a

postaje direktor tako što se javi na Javni konkurs koji raspisuje Upravni odbor i biva predložen

od njih a izabran od strane osnivača.

UPRAVNI ODBOR

17

Mandat im traje 4 godine. On donosi statut i opšte akte zdr.ustanove, odlučuje o poslovanju

ustanove, o programu rada i razvoja, finansijama, sredstvima, usvaja godišnje izveštaje,

objavljuje Javne konkurse i predlaže direktora.

NADZORNI ODBOR

4 godine traje mandat. Nadzire rad i poslovanje zdr.ustanove.

UPRAVNI ODBOR NADZORNI ODBOR

DZ, APOTEKA, ZAVOD

5 članova 2 (predstavnici zdravstva) + 3( predstavnici osnivača)

3 člana= 1 + 2

BOLNICA, KLINIKA, KBC, KC 7 članova= 3 + 4 5 članova= 2 + 3

STRUČNI ORGANI ZDR.USTANOVE

STRUČNI SAVET ( savetodavno telo direktora i Upravnog odbora)

STRUČNI KOLEGIJUM ( razmatra i usvaja stručne i doktrinarne stavove)

ETIČKI ODBOR ( prati pružanje i sprovođenje ZZ na načelima profesionalne etike)

KOMISIJA ZA UNAPREĐENJE KVALITETA ( stara se o unapređenju kvaliteta u ustanovi)

LICENCA

Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence vrši nadležna komora. Licenca je dokaz

osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalan rad. Ako lekar nema licencu tada radi pod

nadzorom lekara koji je ima. Traje 7 godina.

Lekar dobija licencu tako što podnosi zahtev komori i dobija je ukoliko IMA STRUČNU

SPREMU, POLOŽEN STRUČNI ISPIT, UPISAN JE U IMENIK KOMORE, NIJE KRIVIČNO

OSUĐIVAN

Obnavlja licencu tako što podnosi dokaz o kontinuiranoj edukaciji i zahtev komori 60

dana pre isteka roka

Komora mu može oduzeti licencu ukoliko JE NE OBNOVI NA VREME, AKO NAČINI

STRUČNU GREŠKU, BUDE OSUĐEN ZA KRIVIČNO DELO, IMA ZABRANU SAMOSTALNOG

RADA, ZLOUPOTREBI SREDSTVA ZDR.OSIGURANJA

18

KVALITET ZZ, PROVERA KVALITETA I AKREDITACIJA

Kvalitet- sve mere i aktivnosti kojima se povedavaju povoljni ishodi a smanjuju rizici za

nastanak neželjenih posledica po zdravlje stanovništva. On se procenjuje na osnovu

obezbeđenosti stanovništva zdravstvenim radnicima, kapaciteta zdr.ustanova i opreme,

rezultata i ishoda po zdravlje stanovništva.

Provera kvaliteta stručnog rada:

UNUTRAŠNJA KONTROLA ( vrši je Komisija za unapređenje kvaliteta. Zdr.radnici za

kvalitet odgovaraju rukovodiocu organizacione jedinice službe za kvalitet, a on

direktoru/osnivaču)

SPOLJNA KONTROLA (REDOVNA: Ministarstvo, na osnovu godišnjeg plana provere

VANREDNA: Ministarstvo, na zahtev građanina, drž.organa...)

AKREDITACIJA- ocenjivanje rada zdr.ustanove na osnovu unapred utvrđenih standarda.

AGENCIJA ZA AKREDITACIJU ZDR.USTANOVA utvrđuje standarde, procenjuje na osnovu njih

kvalitet pružene ZZ i izdaje javne isprave o akreditaciji.

Sertifikat se daje za pojedinu oblast medicine ili za celu delatnost zdr.ustanove na max.7

godina.

ZDRAVSTVENA INSPEKCIJA

Inspektor je samostalan u svom radu, nepristrasan i čuva sve prikupljene podatke kao službenu

tajnu. Inspektor je lice koje ima završenu medicinu/stomatologiju/farmaciju/prava, položen

stručni ispit i stručni ispit u organima državne uprave, kao i 3 godine iskustva. On nesmetano

pregleda prostorije, opremu, akte u zdr.ustanovi i može privremeno da oduzme predmete i

dokumentaciju kako bi utvrdio činjenice o radu te ustanove. Ukoliko utvrdi da je počinjeno

krivično delo, privredni predtup, javlja se nadležnom organu kako bi se pokrenuo prekršajni

postupak.

OBDUKCIJA

Doktor medicine koga odredi nadležni organ opštine, utvrđuje vreme i uzrok smrti u

zdravstvenoj ustanovi ili van nje na osnovu neposrednog pregleda umrlog lica. Zdravstvena

ustanova je tada u obavezi da obavesti punoletnog člana porodice o vremenu i uzroku smrti i

obezbedi pristup umrlom licu, koje nakon toga može biti sahranjeno u roku od 24-48h, ukoliko

je uzrok utvrđen.

19

Doktor medicine NE SME izdati potvrdu o smrti ukoliko:

NE MOŽE DA UTVRDI IDENTITET UMRLOG LICA

NE MOŽE DA UTVRDI UZROK SMRTI

UTVRDI ZNAKOVE POVREĐIVANJA I POSUMLJA NA NASILNU SMRT

Tada obaveštava organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova koja obaveštava Sud,

koji odlučuje o izvođenju obdukcije.

ALTERNATIVNA MEDICINA

Tradicionalne metode dijagnostike i terapije koje blagotvorno utiču na zdravlje a nisu u sklopu

zdravstvenih usluga.

Dg i Th: AJURVEDA, AKUPUNKTURA, MAKROBIOTIKA, HOMEOTERAPIJA, FITOTERAPIJA,

KINEZIOLOGIJA

Rehabilitacija: AROMATERAPIJA, TAI ČI ČUAN, REIKI, JOGA

Osoba koja se bavi alternativnom medicinom mora imati završenu odgovarajudu školu za to,

položen stručni ispit, mora biti upisan u komoru i registrovan u udruženje tradicionalne

medicine i imati dozvolu za samostalan rad.

Za obavljanje prakse su neophodne odgovarajude prostorije, oprema, lekovi i medicinska

sredstva u okviru zdravstvene ustanove ili privatne prakse. Može postojati u formi ambulante,

poliklinike, klinike.

KOMORA ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Nezavisna, profesionalna organizacija koja objedinjuje doktore medicine, stomatologe,

farmaceute, biohemičare, medicinske sestre i tehničare u cilju unapređenja uslova rada, zaštite

njihovih interesa, sprovođenja ZZ. Za sve njih koji obavljaju zdravstvenu delatnost u

zdr.ustanovama i privatnoj praksi obavezno je članstvo u jednoj od komora:

LEKARSKA KOMORA SRBJE

STOMATOLOŠKA KOMORA

FARMACEUTSKA KOMORA

KOMORA BIOHEMIČARA

KOMORA MEDICINSKIH SESTARA I ZDRAVSTVENIH TEHNIČARA SRBIJE

Funkcije komore:

Vrši upis članova ( u imenik članstva, licenci i disciplinskih mera)

20

Izdaje, obnavlja i oduzima licence

Posreduje u sporovima između članova i komore, članova i korisnika zdr.usluga

Organizuje sudove časti za povrede profesionalne dužnosti

Organi komore:

SKUPŠTINA ( donosi statut, etički kodeks, bira i razrešava predsednika Skupštine,

direktora komore, članove Upravnog odbora, Nadzornog odbora, Sudova časti, Etičkog

odbora)

UPRAVNI ODBOR ( sprovodi odluke Skupštine, utvrđuje predlog statuta i godišnjeg

programa komore, primedbe i predloge članova)

NADZORNI ODBOR ( kontrola poslovanja i unutrašnji nadzor nad radom komore)

DIREKTOR ( rukovodi, predstavlja i zastupa komoru, izdaje, obnavlja i oduzima licencu)

ETIČKI ODBOR ( bavi se etičkim pitanjima)

KOMISIJA ZA POSREDOVANJE

SUDOVI ČASTI 1. I 2. STEPENA ( izriču javnu opomenu, novčanu kaznu, privremenu

zabranu bavljenja zdr.delatnošdu u slučaju povrede profesionalne dužnosti)

21

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Zakon o zdravstvenom osiguranju uređuje prava i obaveze zdr.osiguranja zaposlenih i drugih

građana koji su obuhvadeni osiguranjem. Zdravstveno siguranje može da bude OBAVEZNO I

DOBROVOLJNO.

OBAVEZNO

- kojim se zaposlenima i drugima obezbeđuje pravo na ZZ i na novčane naknade za slučajeve

utvrđene zakonom.

Sredstva se obezbeđuju uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Oni koji nisu

osigurani mogu biti uključeni zahvaljujudi članovima porodice koji jesu (

OSIGURANICI/OSIGURANA LICA)

Sprovodi se u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i u filijalama ( organizacione

jedinice).

Ono obuhvata :

OSIGURANJE U SLUČAJU BOLESTI I POVREDE VAN POSLA

OSIGURANJE U SLUČAJU PROFESIONALNE BOLESTI I POVREDE NA POSLU

DOBROVOLJNO

-Kada osiguranici žele da sebi i svojoj porodici obezbede vedi obim ili druga prava a da ona nisu

određena obaveznim osiguranjem, ili nemaju obavezno osiguranje.

NAČELA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

OBAVEZNOST ( sveobuhvatno za osiguranike i njihove porodice, a ostvaruje se

uplatom doprinosa od poslodavca i zaposlenih)

SOLIDARNOST I UZAJAMNOST ( između generacija, polova, bolesnih i zdravih, bogatih

i siromašnih)

JAVNOST ( sve informacije o pravima i radu Rep.zavoda moraju biti dostupne javnosti)

ZAŠTITA PRAVA OSIGURANIH I JAVNOG INTERESA (da osigurani ostvaruju sva prava iz

zdr.osiguranja)

STALNO UNAPREĐENJE ZDR.OSIGURANJA

EKONOMIČNOST I EFIKASNOST ( uz što manje raspoloživih sredstava što bolji rezultati)

22

OSIGURANICI

Osiguranim licima se smatraju osiguranici i članovi njihovih porodicakojima se obezbeđuju

prava iz obaveznog zdr.osiguranja, a ko su oni utvrđuje filijala na čijem području imaju

prebivalište. Fizička lica koja su obuhvadena osiguranjem su:

ZAPOSLENI

ZAPOSLENI VAN PROSTORIJA POSLODAVCA

ZAPOSLENI U KUDNOM OSOBLJU

PRIVREMENI POSLOVI

PRIVREMENI POSLOVI OMLADINSKE ZADRUGE ZA <26G

CIVILNA LICA U VOJSCI

IZABRANA, IMENOVANA LICA

NAŠI GRAĐANI ZAPOSLENI KOD STRANIH DRŽAVLJANA U SRBIJI

NAŠI GRAĐANI ZAPOSLENI KOD STRANIH DRŽAVLJANA U INOSTRANSTVU

NAŠI GRAĐANI KOD NAŠIH DRŽAVLJANA U INOSTRANSTVU

NAŠI GRAĐANI UPUDENI NA RAD U INOSTRANSTVO

NEZAPOSLENI

NEZAPOSLENI SA POVREDOM NA RADU/PROF.BOLEŠDU

SPORTISTI

SVEŠTENICI

POLJOPRIVREDNICI >18G

KORISNICI STAROSNE I INVALIDSKE PENZIJE

STRANI DRŽAVLJANI KOD DOMADIH ORGANIZACIJA/NA

USAVRŠAVANJU/ŠKOLOVANJU

DECA DO 15 G, STUDENTI DO 26 G

TRUDNICE, PORODILJE

>65 G

INVALIDI

LICA SA HRONIČNIM BOLESTIMA npr.HIV +, hemofilija, MS, CF...

MATERIJALNO NEOBEZBEĐENI

SOCIJALNO UGROŽENI

ROMI

+ u slučaju povrede/profesionalne bolesti:

ĐACI NA OBAVEZNOJ PRAKSI, NA VOLONTIRANJU

LICA NA OBUCI, AKCIJAMA SPAŠAVANJA, NA SLUŽENJU ZATVORSKE KAZNE

23

PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

1. PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

MERE PREVENCIJE I RANOG OTKRIVANJA BOLESTI

PREGLEDI I LEČENJA ŽENA U VEZI SA PLANIRANJEM PORODICE, U TOKU TRUDNODE,

POROĐAJA I MATERINSTVA DO 12 MESECI

PREGLEDI I LEČENJA U SLUČAJU BOLESTI I POVREDA

MEDICINSKA REHABILITACIJA

PREGLEDI I LEČENJA BOLSETI ZUBA

LEKOVI

POMAGALA I PROTEZE

Ova prava se ostvaruju u matičnoj filijali kod izabranog lekara. Ako je neophodan specijalistički

pregled, izabrani lekar daje uput za specijalistu u najbližoj filijali koji važi 30 dana i posle

pregleda se mora javiti svom izabranom lekaru u 3 dana. Stacionarno lečenje se sprovodi u

najbližoj stacionarnoj ustanovi sa uputom koji važi 30 dana i opet se sa izveštajem treba javiti

izabranom lekaru u naredna 3 dana.

Ako lice ode kod privatnika, tada sam snosi troškove ali može tražiti od matične filijale

refundiranje troškova.

2. PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA

Naknadu do 30 dana bolovanja snosi POSLODAVAC, preko 30 dana REPUBLIČKI ZAVOD ZA

OSIGURANJE ( matična filijala)

BOLOVANJE USLED BOLESTI ILI POVREDE VAN RADA

BOLOVANJE USLED PROFESIONALNE BOLESTI ILI POVREDE NA RADU

BOLOVANJE USLED KOMPLIKACIJE U VEZI SA TRUDNODOM

BOLOVANJE USLED OBAVEZNE IZOLACIJE (kliconoša, zarazne bolesti)

BOLOVANJE USLED DOBROVOLJNOG DAVANJA TKIVA, ORGANA ( ne krvi)

BOLOVANJE USLE DPRADENJA BOLESNOG LICA

Lekarska komisija daj ebolovanje do 6 meseci, sve preko toga određuje Invalidska komisija koja

ocenjuje radnu sposobnost i donosi odluku za produženje bolovanja/skradenje radnog

vremena na 3 meseca/radna nesposobnost.

Naknada troškova se ne dobija ako:

24

SE NAMERNO UZROKUJE NESPOSOBNOST ZA RAD

NAMERNO SE SPREČAVA OZDRAVLJENJE

POVREDA JE NASTALA ZBOG ALKOHOLISANOSTI ILI UPOTREBE NARKOTIKA

NEODAZIVANJA KOMISIJI

BAVLJENJA DRUGIM POSLOM

NEPODVRGAVANJA LEČENJU

SLUŽENJA ZATVORSKE KAZNE

3. PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA PREVOZA

U slučaju putovanja van matične filijale min 50km, mora da se podnese dokaz o potrebi

putovanja od lekara i prevozna karta. Ako se lice razbolelo ili povredilo na putu tada nema

pravo na naknadu troškova.

PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Obavezno i dobrovoljno osiguranje koje se dobija upladivanjem doprinosa od strane

osiguranika i poslodavca. Njime se obezbeđuju prava za slučaj STAROSTI, INVALIDNOSTI, SMRTI

I TELESNOG OŠTEDENJA.

OBAVEZNO

Stiče se početkom a završava danom prestanka zaposlenja, sa min.15 godina.

ZAPOSLENI

U RADNOM ODNOSU

U VOJSCI

IZABRANA, POSTAVLJENA LICA

VAN PROSTORIJA POSLODAVCA

NAŠI GRAĐANI ZAPOSELNI U INOSTRANSTVU

NAŠI GRAĐANI ZAPOSLENI KOD STRANACA U SRBIJI

STRANCI ZAPOSLENI U SRBIJI

PRIVREMENI, POVREMENI POSLOVI

SA PREKIDOM RADNOG ODNOSA KOJI PRIMAJU NAKNADU

25

LICA KOJA SAMOSTALNO OBAVLJAJU SVOJU DELATNOST ( osnivači, na ugovor o delu,

sveštenici, privrednici)

POLJOPRIVREDNICI ( bave se poljoprivredom, a nisu zaposleni samostalni, na školovanju

niti korisnici penzija)

PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA

1. ZA SLUČAJ STAROSTI- pravo na starosnu penziju

20 godina staža i 63 godina za muškarce/58 godina za žene

15 godina staža i 65 godina za muškarce/60 godina za žene

40 godina staža za muškarce/ 35 godina staža za žene i min 53 godine života

2. ZA SLUČAJ INVALIDNOSTI- pravo na invalidsku penziju

Potpuni gubitak radne sposobnosti usled zdr.stanja, povrede na radu/van rada, profesionalne

bolesti, koja se ne može otkloniti lečenjem ili rehabilitacijom.

Ako je povreda nastala:

Na radu/profesionalna bolest

Van rada, a pre navršenih uslova za starosnu penziju sa min 5 godina radnog staža

<30 godina života, pod posebnim uslovima predviđenim zakonom

3. ZA SLUČAJ SMRTI- pravo na porodičnu penziju i pogrebne troškove

Ukoliko je osiguranik:

Imao min 5 godina staža ( osim ukoliko je bila povreda na radu, tad godine nisu bitne!)

Ispunio uslove za invalidsku penziju

Bio korisnik penzije

4. ZA SLUČAJ TELESNOG OŠTEDENJA USLED POVREDE NA RADU/PROFESIONALNE BOLESTI

Kad nastane gubitak, oštedenje ili znatna onesposobljenost bez obzira da li prouzrokuje

invalidnost. Kada je telesno oštedenje > 30% tada se ispunjava pravo na naknadu.

POVREDA NA RADU- povreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj, uzročnoj

povezanosti sa obavljanjem posla prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim,

fizičkim ili hemijskih dejstvom, naglom promenom položaja tela ili iznenadnim

opteredenjem. To je i povreda nastala na promenjenom radnom mestu na koje upuduje

poslodavac, na putu do posla/s posla, na službenom putu

PROFESIONALNA BOLEST- određene bolesti nastale dužim uticajem procesa i uslova rada

na radnom mestu.

26

PENZIJSKI STAŽ

Vreme koje se računa u staž osiguranja tj vreme koje je osiguranik proveo na radu na kom je

bio obavezno osiguran i za koji je pladao doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i

vreme koje je proveo na privremenim, povremenim poslovima, radu na ugovor, u Omladinskoj

zadruzi.

STAŽ SA UVEDANIM TRAJANJEM imaju oni koji rade na teškim poslovima i na onima gde se

nakon nekoliko godina smanjuje radna sposobnost i ne mogu ih više obavljati ( najmanje 10

godina staža)