DRUŽE MOJ (zbirka satiričnih i egzistencijalnih priča)

GoranGoran

KQAJI]KQAJI]

DDRRUU@@E E

MMOOJJ

Kwiga ~etvrta!Kwiga ~etvrta!

Izdava~: Udruèwe qubiteqa humora, satire ikarikature “TALE”, Bawa Luka, Cara Du{ana 4/3

Za izdava~a: @ivko Vuji}Recenzenti: Mi}a M. Tumari}

Miladin Beri}Ilustracije na prvoj i zadwoj strani korica:

Alberto Rodrigez Perez Kiko, Ekvador/Kuba(Cover pages: Alberto Rodriguez Perez Kiko,Cuba/Ecuador)

[tampa: BINA, Bawa LukaZa {tampariju: Mladen Spasojevi}Tira`: 500 primjerakaPrvo izdawe - {tampano jula 2004.Posebno spomiwemo: âsopis za satiru, humor

i karikaturu “NOSOROG”, Bawa Lukahttp://www.nosorog.rs.sr/e-mail: [email protected]

Bawa Luka, 2004Bawa Luka, 2004

Udruèwe qubiteqa humora,Udruèwe qubiteqa humora,satire i karikaturesatire i karikature

DRU@E MOJDRU@E MOJ**

Goran Kqaji}Goran Kqaji}

SAVJETI UREDNIKASAVJETI UREDNIKA

- Napi{i ne{to protiv. Ali ne ba{ skroz. Itako, ne ba{ direktno. Ako moè, partija da se nepomiwe. Ime, nikako. Vrijeme izbjegni. Prebacinegdje u daleku pro{lost, ili jo{ daqu budu}nost.Ne duì, ali sve izokola. Konkretnost ne dolazi uobzir. Sve bitne podatke ukloni. Analize prepu-sti istoriji. Zakqu~ke ne donosi. Rasu|ivawe za-boravi. îwenice ne povezuj. Ne pravi se pametan.Stani kad misli{ da treba da iskora~i{. Inici-jativu prepusti nepromi{qenima. Stani. Reci,dosta! Za{to se uop{te zaletati. Ko sam ja! êmusve ovo! Razmisli. Stavi prst na ~elo. Za{to! Panisam lud. Umijem ja da mislim normalno. Samopolako. Ne treba nagliti. Sve }e to pro}i. Ako bo-li, al' barem ne mene. Niko mi ni{ta ne}e. Samo dane na~inim pogre{an korak. Zato oprezno. Pola-ko. Osvrni se. Ne `muri. Pogledaj jo{ jednom.Pravo. Ne zvjeraj. Ne skre}i. [ta te briga.

Napi{i ne{to protiv. Ali ne ba{ skroz.

7

DRU@E MOJDRU@E MOJ G.KQAJI]G.KQAJI]

ISTINAISTINA

Bio je iskren.Smatrao je da je Istina vrhunsko dobro.Kad bi vidio da je neko zao - rekao bi to.Kad bi to rekao, ~inilo mu se da su i neki drugi

postajali zli - prema wemu.Mislio je, to je zabluda, jer kona~no, svakoga

zanima Istina.I on je i{ao putem Istine.Kad bi vidio da se ne{to ne radi dobro - rekao

bi to.Ali se de{avalo ne{to ~udno. To se radilo i

daqe, ali wega nisu vi{e rado vi|ali u tomdru{tvu.

Nema veze, Istina je ono {to qudi traè, i kaduvide da im ju je on govorio, oni }e radosno prom-jeniti svoje pona{awe.

Ali radosti nije bilo.âk su bivali sve vi{e osorni prema wemu.To ga, ipak, nije diralo.Qude zanima Istina i on }e im to i re}i, ko-

liko je u wegovoj mo}i.Tako, kad bi uo~io da se neka Zabluda pro-

gla{ava za Istinu, on je teìo da uvjerqivimrazlozima razuvjeri zabludjele.

I {to su wegovi dokazi protiv Zablude bivalio~itiji, i {to je postajalo o~iglednije da jeZabluda - Zabluda, to se sretao sa sve vi{e smrknu-tih lica.

I odbojnog pona{awa.

8


Ogovarawa.Spletki.Nije va`no, qude zanima Istina, i za wu se vri-

jedi potruditi.Zato je i pisao o tome.U po~etku, urednici su ga tap{ali: Ba{ dobro,

ba{ dobro.Ali su mu i skretali pa`wu, da ne prenagquje,

pretjeruje, a neke stvari, govorili su, i nisu zajavnost.

Ali on je donosio tekstove.Dodu{e, bio je za~u|en kako wegovi najboqi

radovi ne bivaju objavqeni, ali znao je : Qude za-nima Istina, sve }e to do}i na svoje mjesto, ob-javi}e oni to kad shvate vrijednost.

Ali nisu objavqivali.I urednik je postao nekako osoran.Izbjegavao je da razgovara sa wim, a kad ga je

objavqivao, bilo je to ne{to {to je i wemu samomi ~itaocima, bilo nebitno.

Tekstovi su se gomilali, Zablude protiv kojihje pisao bivale su jo{ i vi{e hvaqene, oni kojinisu znali wegov rad smatrali su ga propalimpiscem, a oni koji su ~itali ono {to je napisao,nisu mu se podsmijavali, jedino vi{e nisu èli-li da se druè sa wim.

On je bio u ~udu.U~inio je sve za Istinu, a Zabludi ni najmawe

nije na{kodio.Samo je uspio da zadobije veliku odbojnost

mnogih.U ~emu je bio problem, pitao se ?

9


Dok mu jednom nije na um pao Sokrat.Teìo je za Istinom, i mnogima je pokazao da

ìve u zabludi, i na kraju, umjesto da ga nagrade, damu se zahvale, osudili su ga na smrt.

Kvario je omladinu, hulio na Bogove, iskriv-qavao obi~aje.

I prvi put, suo~en sa Sokratom, pomislio je daqudi ne èle Istinu, ve} èle da ìve uquqkaniu svoju Zabludu.

Bio je zate~en.Zar je to mogu}e !?Zar !?Pa ipak, nije mogao to da prihvati.Vratio se Sokratu.Sjetio se da su se sudije brzo pokajale.Da su wegove tuìoce ili protjerali ili na

smrt osudili.Sjetio se toga.Znao je koliko Sokrat danas zna~i ako nije

onda.I opet je pomislio:Qudi ho}e Istinu, samo im je te{ko da se sa

wom suo~e.Ona je suvi{e jarka, suvi{e zasqepquju}a.Mnogo je lak{e o~i dràti u polumraku.Kad je to shvatio, oprostio je qudima.Nije ga vi{e bolilo zlo koje su mu nanijeli.Svoje je urednike toplo i sa qubavqu pozdra-

vio.Znao je da nije Sokrat.Poèlio im je da i oni ne pro}u kao Melet.

10


TRA@EWE QUBAVITRA@EWE QUBAVI

Iza{la Qubav u Svijet èqna da svakome u~i-ni ne{to lijepo.

Nai|e na Interes.Tako se obradova {to ugleda nekoga, da ra{i-

renih ruku, razdragano, potr~a ka wemu.Interes se izma~e a Qubav proma{i u prazno."Za{to!?" iznenadi se."[ta }e{ mi ti! Bez tebe mi je mnogo boqe.""Ali, ja ho}u da te oplemenim.""Ha", nasmija se Interes,"pa to onda ne bih bio

ja!""Ali, htjela sam tebe, Rat, Bolest, Patwu, Mr`-

wu, Zavist, Zlobu, Podlost, Zlo i sli~ne, da pop-ravim."

"Eh, Qubavi, Qubavi. Mala si ti da sviju nasizmjeni{. Nego idi ti ku}i. A kome bude{ tre-bala, do}i }e kod tebe."

I Qubav ode ku}i.Otad, kad je neko treba - mora da je traì!

11


ODBRANA SATIREODBRANA SATIRE

Optuìli Satiri~ara da ne voli Qude."O, ne, Vi ste u velikoj zabludi.Qude veoma volim, i ba{ zato pi{em satiru.""Kako to moè biti istina, pored takvog Va{eg

pisawa !?""Jednostavno, Poroke ne volim.""Pa, ko ih voli !?""Ali, ja to i kaèm !"

PUNO JE NI[TA, PUNO JE NI[TA, MORA DA POSTOJI MORA DA POSTOJI BAR MALA PRAZNINABAR MALA PRAZNINA

"O ~emu da pi{em!?" razmi{qao je. Mnogo togase dogodilo. Odigrali su se mnogi doga|aji. "Kojida izdvojim!? Da li da odustanem?" dvoumio se.Nije mogao da odlu~i. âs je mislio na jedan, ~asna drugi, onda tre}i. Na mnoge. Toliko doga|ajavrtilo ga je u krug. U krug, u krug, u krug. Sna`nikovitlac koji ga je drào u mjestu. Nije mogao daodlu~i. Bilo je toliko doga|aja da nije ostajalomjesta da se jedan izdvoji.

O{amutio se.Bilo je svega, a nije bilo ni~ega.

12


PRAVDAPRAVDA

U starom kraju on je bio poznat kao prijek ~o-vjek. Agresivan, sa oru`jem, kojim je prijetio, mno-ge je zapla{io, i mnogima se zamjerio.

Ali, zbog te wegove naravi, nisu mu se smjelisuprotstaviti.

A bio je na ivici kriminala, {verc i prepro-daja, iza wega familija, s koca i konopca, a tu iwihove veze.

Qudi su se izmicali, on je nasrtao.A onda je stvarnost izmakla kontroli, do{ao je

val nacionalizma.Istina, on nije bio nacionalista, wega se to

nije ticalo, ~ak mu je i èna bila druge nacije, alisu se stekle prilike za one koji su htjeli da na-plate ra~une.

Po~ela su da stiù prijete}a pisma!Bio je on agresivan i nasilan, ali samo kad je

situacija i{la wemu na ruku, nikada nije napadaoako je znao da iza nekog stoji neko.

Tako i tada.Znao je on od koga pisma stiù, i dok jo{ nije

bilo zapucalo, pokupio je svoju porodicu, i oti-{ao za jedan drugi grad.

Bilo je to vrijeme kad je sve vrilo.Prona{ao je, - rekli su mu u stvari, jer on nikad

napamet nije radio -, jedan stambeni prostor kojije bio kori{ten kao poslovni, u{ao unutra sa re-petiranim pi{toqem u ruci, i rekao:

"Do ujutro, - da je sve ovo prazno!"

13


I bilo je.Wegova djeca, sinovi, po~ela su u toj zgradi da

se pona{aju onako kako su nau~ila od oca.Galamili su, lomili, uni{tavali po{tanske

sandu~i}e, svjetla, liftove, interfone, ga|ali qu-de sa terase, tukli slabije, derali se za i na onedruge nacije.

Prijetili!Rat je bio uveliko, mnogi mu{karci iz te zgrade

bili su na frontu.Jedan stariji ~ovjek, iz te zgrade, zaduèn za wu,

skrenuo mu je pa`wu da su wegova djeca najgora.Vi{e mu nikad tako ne{to nije govorio.Vi{e nikad.[ta je bilo, niko nije ~uo, ali od tada, on je po-

~eo da vlada zgradom.Dobio je kqu~eve od svih zajedni~kih prostori-

ja, prisvojio ih, pretvorio ih u svoje, zauzeo diostubi{ta, ogradio svoje parkirali{te.

Gotovo da je napla}ivao ulaz u stubi{te.A u rat nije i{ao.Nije on bio junak, on je bio koristoqubivi

nasilnik, koji se koristio silom, vezama i para-ma.

Dobio je rje{ewe za stan, dobio ratni raspored,- takav koji mu je garantovao da }e svako ve~e spa-vati kod ku}e.

Ko{talo ga je to par hiqada maraka, ne pre-vi{e, jer je para tad puno zna~ila, a i nije mu bilote{ko, brzo je on to povratio.

U vrijeme kad nije bilo goriva, donosio je izkasarne kanistere pune goriva, i u to vrijeme

14


op{te nema{tine, wegova èna vozala se po gradumercedesom, jer se gorivo dobro prodavalo.

Bile su tu i uhodane veze, sada samo raspore|enepo drugim gradovima, ali su poslovi ostali isti,a rat im je samo pogodovao.

S vremena na vrijeme dolazila su mu auta, do-vezena odnekud, sa nekih od frontova, od vojnika-kriminalaca, ili jo{ ~e{}e, organizovanih grupapete kolone koja je i{la za vojskom.

Vozila su mu dolazila, a on ih je, svojim uho-danim putevima, slao u gradove gdje rata nije bilo.

Tako je rat bio wegov brat.Jo{ mu je upisan bora~ki sta`.Benificiran.Duplo!Pa je i rat prestao, kao {to i svaka ludost mine

kad isprazni snagu svoje huje.Koju godinu kasnije, ku}u koju je imao u prvom

gradu, zamjenio je za dvije u ovom novom.Jednu od tih zamjewenih ku}a izdao je podsta-

narima, a drugu sredio za sebe.Stan nije vra}ao.Ali, eto, jednog dana, na stolu sekretarice Bo-

ra~ke organizacije na{la se anonimna prijava odvostrukim korisnicima stambenog prostora.

Bora~ka organizacija bila je jedna od najogor-~enijih protivnika takvih qudi.

Hiqade i hiqade invalida rata i ~lanova po-rodica poginulih nisu imali nikakvo stambenorje{ewe.

Mnoge stotine ìvile su u kolektivnim cen-trima, ili ~ak {upama i barakama.

15


Sekretarica se nije razmi{qala!Nazvala je informacije, i dobila, prema adresi

i imenu, - broj wihovog telefona."Ukoliko mi doneste dvije hiqade maraka, ova

prijava zavr{i}e u va{im rukama!"Tako je i bilo.Jo{ toliko para, obavilo je posao kod stambe-

nih organa.Bio je miran.Talas nacionalizma je pro{ao, -A val pravde - nikada ne}e do}i!

MALO JE MNOGOMALO JE MNOGO

Tri frtaqa, samo tri frtaqa bila su potrebnado slobode.

Samo tri frtaqa!Ali upravo su oni nedostajali.

16


SRPSKI TRENERSRPSKI TRENER

Boksovao srpski bokser i tamo neki, nije niva`no koji, u svakom slu~aju neki drugi bokser.

Prije me~a, srpski trener posavjetova svog pu-lena:

"Samo polako! Nikakve grubosti!"Borac ga gleda, ali {ta }e, to mu je trener.Po~e borba.Drugi borac, odakle li je ve} bio, prvo krenu

oprezno, zadade jedan udarac, drugi, tre}i, a kadvidje da mu se ne uzvra}a, onda ubrza, pa zatimsilovito, iz sve snage.

Zve~e udarci po srpskom bokseru, zve~e, a on sepovija i je~i.

U svom uglu, srpski trener sija od sre}e.Ali u jednom momentu, srpski bokser ne izdrà,

nije mogao vi{e da trpi, nego i on raspali, pa sanekoliko preciznih udaraca, odmah uzdrma onogdrugog.

Hu~i publika, ali xaba, nadja~a ih dreka srp-skog trenera:

"[ta radi{ to! To se ne smije! U boksu se nesmije uzvratiti! Ovo je plemenita vje{tina! Tvojeje da trpi{, a sudije }e wega proglasiti grubi-janom i gubitnikom me~a!"

I za kaznu svom bokseru izvadi {titnike zazube.

"Neka, nek ti ispadnu zubi. Da bude{ uvjer-qiviji sa svojom plemenitom vje{tinom."

I ispado{e mu ne samo neki zubi, a onaj ti,

17


bodren i od svog trenera, i od publike ("Ubij, ubijSrbina!"), udara li udara.

Ne potraja dugo zaquqa se srpski bokser, a malokasnije tresnu i o pod.

Srpskog trenera kao da obasja sunce. Zablista isko~i od radosti.

"Pobjeda!Pobjeda!"Al' sudija proglasi onog drugog za pobjednika."Kako to!?" iznena|eno zavika srpski trener."[ta kako?" mirno upita sudija."Kako je to ovaj pobjedio mog borca!?""Lako. Nokautirao ga je!"

PROJEKCIJAPROJEKCIJA

Na ekranu se vidila slika. Bila je vrlo lijepa.Mnogi su je gledali. Ali slika nije bila istini-ta. Bila je u woj velika koli~ina la`nih podata-ka.

Ali gledaoci to nisu znali.Zadivqeno su posmatrali.

18


[TELE[TELE

On je wemu na{telio da dobije stan, a za uzvratje taj na{telio da se wegov sin upi{e na fakultet.Pa mu je poslije {telio i da dobija prolazneocjene. Kad mu je tako na{teqen ~itav fakultet,onda su mu na{telili i da dobije posao. Po{to jebio i{teqen pravni fakultet, na{teqen mu jepripravni~ki u advokatskoj kancelariji, a odmahpotom, na{teqena je i advokatura.

Utom je novope~eni advokat, autom pregazio~ovjeka, pa da ne bi kompromitovao advokatskukomoru, na{teqeno je da ne bude kriv, a s obziromna time dokazanu advokatsku sposobnost, i prav-ni~ku moralnost, na{teqen je za sudiju.

Zauzvrat je on svom prvom dobrotvoru, na{te-lio da mu ubistvo iz objesti, koje je po~inio do-brotovrov sin, bude prekvalifikovan u nu`nu sa -moodbranu, po{to je sudija utvrdio da je pi{toqiz ruku sina, i to sa pet metaka, pre{ao u ruke`rtve.

Pet metaka, u tijelu `rtve, posledica su wegovenestru~nosti, ~ime je dodatno dokazana wegovaopasnost po okolinu, pa je `rtvina porodica mo-rala da plati od{tetu za izazvanu opasnost i na-nijete fizi~ke i du{evne patwe.

Slu~ajno je ta patwa bila srazmjerna vrijednos-ti vile koju je `rtvina porodica imala na elit-nom mjestu, i slu~ajno je ba{ wu htio, ispod ci-jene, da kupi sin dobrotvora, prije nego {to jemorao da stupi u nu`nu samoodbranu.

19


Tako je pravda zadovoqena, a da bi se, kolikotoliko utje{io, sin je dobio vilu. Tako|e, da ga nebi uznemiravali svojim prisustvom, ona porodicase iselila u prekookeansku zemqu.

S obzirom na ovakav pravi~an rasplet doga|aja,kao i sjajno vo|enu parnicu, sudiji je na{teqendoktorat, s time i univerzitetska katedra, a uz toje i{lo i stalno mjesto visokog ~lana Ustavnogsuda.

Po{to se na tom su|ewu vidilo da ni sin nijebez kvaliteta, naprotiv, a ve} se bio bliìotridesetim godinama, imao mukom ste~enu vilu, iisto takav fakultet ùrnalistike, po svim ovimkriterijumima, na{teqeno mu je da bude ambasa-dor, u dalekoj, bogatoj i lijepoj zemqi.

Tu je bio od velike koristi dràvi. Stalno sedruìo sa zemqacima-iseqenicima, koji su ga, po-slije tih druèwa, pijanog vra}ali ku}i.

Tako se, {to uz rakiju, {to uz viski, {irio duh(pomalo i zadah) dragog nam zavi~aja.

Pored svega, najboqi je bio sa tamo{wim vla-dikom, kome je ta bogata eparhija dodjeqena, jer jedrugoj struji u crkvi na{teqeno da dobiju ono-liko episkopskih mjesta, koliko su traìli.

Vladika je mogao popiti vi{e od ambasadora,tako da wega nisu morali nositi ku}i, a uz to je idobro pjevao, zabavne, narodne i seqa~ke pjesme.Toliko je to dobro radio da je ~esto do sitnih satizabavqao zemqake, a po{to su mu oni u odu{evqe-wu lijepili stotke na ~elo, to mu je bila i dobradodatna tezga.

Jedino je vladici bilo te{ko da se iskrade za

20


nekom od udatih èna, po{to su na to pazili, jer suznali da voli da ih {tipa. Pa i malo vi{e od tog.

Zahvalan na brizi o wemu, ambasador jemnogim zemqacima na{telio da u zavi~aju zabagatelu pokupuju preduze}a, banke i fabrike.Oni su wemu {telili mito na ruke, i tako je tocvjetalo na radost uspje{ne diplomatije, sretnedijaspore, i napa}enog nam naroda.

Zbog svega toga, kad mu je istekao mandat, pri-re|en mu je odu{evqen ispra}, a ispra}en je i vla-dika, po{to ga je ambasador poveo sa sobom, smjer-aju}i ga za mitropolita.

Po povratku, dotad{wi ambasador, sada ~ovjeksa ogromnim iskustvom, postavqen je za prvog zam-jenika ministra inostranih poslova, a on je svesredio i da vladika postane mitropolit, ~ime susve struje u crkvi bile zadovoqne, jer je prethodnokasa dovoqno napuwena.

Uz to je iz dràvne kase novi mitropolit dobiopare da sazida svoju zadu`binu, jer je prvom zam-jeniku ministra obe}ano da }e u tom velelepnomzdawu biti blaènoupokojen, tako da za velelep-nost nije falilo para.

A s obzirom na svoj uzoran ìvot, koji je vodio,kao i ovu zadu`binu koju je podigao, mitropolit jejo{ za ìvota stekao sve uslove da par decenijanakon smrti, po svim kanonima, bude progla{en zasveca, koji }e biti svjetlo i uzor kroz potowevijekove.

Mitropolit, odnosno wegovi naslednici, sulako odràli obe}awe, pogotovo {to je zamjenikministra, uskoro postao Premijer, a u crkvi se

21


niko nije bunio, po{to i oni koji su htjeli da sebune, dobili su ono zbog ~ega su se bunili, a to sutitule, i pare.

Sudija Ustavnog suda, koji je zbog svoje pravnemudrosti, to bio doìvotno, umro je prvi.

Kao utemeqiva~u pravne dràve ovih prostora,i temeqnom reformatoru zakona, grob mu je pos-tavqen u Aleju velikana, a na jednom od trgova,podignut mu je istaknuti spomenik.

Mitropolit je sahrawen u svojoj zadu`bini, isamo je ostalo da se sa~eka da istekne tih polavijeka, da bi mogao biti kanonizovan.

Deceniju kasnije, upokojio se i Premijer. We-gova sahrana je, kako dolikuje, bila veli~anstvena,a svaki gra|anin koji je prisustvovao opelu, uogromnom hramu, dobio je po sto evra (prvi redovipo tristo, zato se toliko guralo), a oni koju su usp-jeli pred kamerama i plakati, zaradili su ~itavuhiqadarku.

Po{to su opelo ravnopravno sluìli episkopisvih struja unutar crkve, svako je dobio po novucrkvu u svojoj eparhiji, a prisutnom mitropolituje opro{teno {to kraj wegove mitropolije imajo{ jedna, ista takva, samo raskolni~ka, i {towegovi sve{tenici, malo sluè tamo, malo vamo.

Tako je taj hram bqesnuo u svoj svojoj veli~ini,a bqesnuo je i novi grob u Aleji velikana, kao imonumentalni spomenik mudrom dràvniku, naglavnom gradskom trgu (gdje je dotad bio mawe mu-dar dràvnik).

A sve je po~elo jednom {telom oko stana.Gdje bi mi bez {tela!

22


KO JE SEQOBERKO JE SEQOBER

Seqober se probudi a utom u autobus u|e poli-cajac.

"\e smo mi ovo?" upita seqober, ali vi{e sapu-tnika do sebe.

Kako je sjedio u prvim redovima i kako je poli-cajac kontroli{u}i dokumenta, ve} do{ao do we-ga, slu`beno lice mu odgovori:

"Srbija i Crna Gora."Seqober je u me|uvremenu prepoznao da su pre-

{li Pavlovi}a most i da su sa ma~vanske stranegranice, pa spontano odgovori:

"A, ne, nije ovo Crna Gora. Ovo je Srbija!""Molim", odlu~no }e policajac, "Srbija i Crna

Gora!"Ali ni seqober se nije dao:"Moè biti, juna~ino, da su te tako u~ili, ali

Ma~va nikad nije bila Srbija i Crna Gora, Ma~vaje vavjek bila Srbija, ali ako vi ba{ o}ete."

"Molim, putni~e, nemojte me ometati. Pitaliste i ja sam vam odgovorio. Ovo jeste Ma~va, alidràva je Srbija i Crna Gora!"

"Ono, moè bit'. Ali, ako je Crna Gora u Ma~vi,u Sremu, i drugdje, {ta }e vam Srbija? Ili obrnu-to, ako je Srbija u Baru, Nik{i}u, Bijelom Poqui drugdje, {ta }e vam Crna Gora?!"

"[ta ti to mene ho}e{ da upita{?" sad, maloiznerviran, re~e policajac.

"Pa, to", nastavi seqober, " ako ste toliko jed-instveni, da ste i ovo i ono, {to ne ostavi{te ono

23


jedno ime, nego uze{te dva!?"Policajac ga pa`qivo pogleda:"Nisi ti ba{ toliki seqober.""Ne, vi ste!"

INKARNACIJAINKARNACIJA

Danas se rodio dan. Isti kao ju~e. Ne ba{ pot-puno, ali, pribli`no. Malo mawe oblaka, ne{tovi{e stepeni, i koju sekundu duì.

I sutra }e se roditi. Kao {to se ra|a otkadznamo. I kao {to umire, isto tako.

I ra|a}e se i umirati dan dokad mi znamo.I {ta mi tu znamo.Znamo da }emo umrijeti.Samo ne znamo o vaskrsu, svom.To ne znamo.A htjeli bi znati.A dan se ra|a.I umire.

24


UNIVERZITETIUNIVERZITETI

Na Univerzitetu u Podgorici:Profesor: Odakle si?Student: Odakle i vrli profesor! Iz Bjelopav-

li}a!Profesor: A ~iji si!?Student: Ristov!Profesor: Auu! Ti sve zna{! Evo ti deset!*Na Univerzitetu na Cetiwu:Profesor: Gdje su najmudriji qudi?!Student: Najmudrija glava u Mauzolej na Lov-

}en spava, a poslije toga su mudre glave ovdijen, naCetiwe!

Profesor: A ostalo?Student: Ostalo su gola govna!Profesor: Briqantno! Deset!*Univerzitet u Beogradu:Profesor: Okle si?Student: Iz Crne Gore!Profesor: Odgovor ta~an! Deset! Slede}i!(izlazi slede}i student)Profesor (opet): A odakle si ti, jado!?Student: Iz Varvarina.Profesor: Evo tebi pet, pa kad nau~i{, do|i

opet.*Univerzitet u Srpskom Sarajevu, brda, {ume,

Pale:

25


Profesor: Odakle si?Student: Iz Kalinovika, Stara Hercegovina, a

porijeklom iz Bile}e.Profesor: Odli~no! Deset!* Univerzitet u Bawa Luci:Profesor: Odakle si?Student: Iz Bawa Luke.Profesor: Ni to ne znate! Kaè se: iz Bawe

Luke! Jesu li tvoji odavno u Bawoj Luci?!Student: Da, mi smo iz ovih krajeva.Profesor: I jo{ to kaè{ bez imalo stida!

Ni{ta ti ne zna{! Iskavareno govori{! Pet!Slijede}i!(izlazi slede}i student, pardon, slijede}i)Profesor (isti): Jesi li i ti odavno u Bawoj

Luci!?Student: Ne, u~eni profesore. Nijesam u Bawoj

Luci dugo, a nijesam ni odavde, niti bih stiobiti! Samo dok uzmem diplomu, odo ja iz ovogsmrada.

Profesor: Kakav bistar mladi}! Brzo }e{ tido diplome! Deset!

* Na svim Univerzitetima:Profesor: Odakle si?!Student (tiho): Nisam odande, u~eni profesore,

ali moji imaju ne{to para!Profesor: Ako, ako! Ne gledam ja ko je odakle!

Dobro ti zna{! Evo tebi osmica. A svoje pozdravi.Pa nek navrate!

26


ISTI GOVORISTI GOVORApsolutno isto govore Hercegovci (npr. Nogo,

Filandra, Boban) bilo koje vjere. Samo im seglavni termini razlikuju. Jedni to nazivaju srpst-vo, drugi bo{wa{tvo, tre}i hrvatstvo.

Ali je struktura mi{qewa ista:[to ve}e `rtvovawe naroda - to boqe za taj na-

rod. [to mu je biologija slabija - to mu je svijestja~a.

Svi traju od iskona, a ona druga dva su nastalaotpadawem od jedinog pravog naroda.

Samo pravi narod ima prava - druga dva suuqezi.

Qudska prava mogu - ali samo ako podupirunacionalno pravo.

Jedinka ne postoji kao JA nego kao MI.Vrhunac svijesti nije biti samosvjestan - nego

nacionalno svjestan.U sva tri slu~aja radi se o strasnoj identifi-

kaciji sa vjerskom grupom kojoj se ro|ewem pripa-lo a kojoj nacionalne projekcije sluè kao racio-nalizacija arhai~ne tribalne (plemenske) svi-jesti.

Ni u (hercegova~kom) srpstvu, hrvatstvu, nibo{wa{tvu ne radi se ni o srpstvu, ni hrvatstvu,ni bo{wa{tvu.

Sve je to samo ilirska plemenska svijest koja niposlije hiqada godina ne moè da transcendira tuplemensku svijest i do|e do li~nosti.

“@ive}i uvjek u sujedstvu najprosve}enijih nar-oda, nikad ne stvoriv{i ni{ta vrijedno!”

27


KOGA I [TA SUKOGA I [TA SUDALI ILIRIDALI ILIRI

Teutu, Nemawi}e, Svetog Savu, Siksta V, Sken-der bega, Arsenija ârnojevi}a, Andriju Zmaje-vi}a, Vi}entija Zmajevi}a, Matiju Vla~i}a

Pera{tanske mornare, Galiote, Ilirik, Ilir-ske provincije, Ilirski odjel pri Vatikanu,Ilirski pokret

Qudevita Gaja, Vuka Karaxi}a, Antu Paveli}a,fra Sotonu, [a}ira Filandru

Albance, [iptare, Crnogorce, Srbe, Turke,Muslimane, hrvate, Jugoslovene, Bo{wake

Vjersku zadrtost, netolerantnost, iskqu~ivost,agresivnost

Plemensku odre|enost ~ovjeka!

[TA MARI[TA MARI

Svetac se nasmije{io. ôvjek nije vjerovao uwega. [ta mari. On ga je ipak ~uvao.

Zato mu je i dopustio da nevjeruje.

28


MUDRACMUDRAC

"Lako je budala biti", re~e Mudrac."Za{to ti to onda nisi?" upita ga Budala."Zar Ja!?""Ako si Mudrac, zna{ na~in da bude{ {ta ho-

}e{.""Jesam Mudrac, i znam sve na~ine da budem {ta

ho}u! - Evo ", i napravi budalu od sebe."Eto vidi{, sad si budala. Mudraci su najve}e

budale.""A za{to?""Zato {to ti je za to potrebno toliko mudrosti.Ti si prevazi{ao svaku budalu. Oni su to pri-

rodno, a ti si u to uloìo ogroman trud. Ti si bu-dala budale. Dupla budala. Dokaz da su Mudracinajve}e budale. Ni{ta budalastije od Mudrosti.

Tako prolazna, a toliko ohola.""Eh, budalo.""Da, budala. Ali svjesna toga. A Mudrac je bu-

dala koja je toga nesvjesna. Zato je Mudrac najve}abudala. Budala samozaslijepqena. Totalna budala.Narcis budala.

Kratko - ÎSTA BUDALA!

29


VREMENSKA VREMENSKA PROGNOZAPROGNOZA

Prvi glas: "I na kraju vesti, da ~ujemo vremen-sku prognozu."

Drugi glas: "Meteorolozi za danas najavqujusun~ano i vrlo toplo vreme. Temperatura }e bitido ~etrdeset stepeni, bez da{ka vetra. Sunce }enemilice da prì, pa se osetqivima ne prepo-ru~uje izlazak.

A to {to vidite kroz prozor oblake koji brzodolaze, i {to sad ~ujete, ~ak i iz na{eg studija,fijukawe orkanskog vetra, ni to {to se nebo za-crnilo, ni {to je po~eo prolom oblaka uz sna`nugrmqavinu i veliki grad, i {to ovaj Va{ spikerpo~iwe da cvoko}e od zime, nema veze sa vremen-skom prognozom.

Danas }e biti vrlo toplo i potpuno vedro.To je prognoza.A ovo drugo su samo }udi prirode."

30


TRI ZAKONATRI ZAKONAME\UNARODNIHME\UNARODNIH

ODNOSAODNOSA

1. ZAKON: Koliko Amerika potone, toliko }edrugi da izrone.

2. ZAKON: Koliko je Wema~ka slabija, tolikosu drugi sretniji.

3. ZAKON: Koliko su ove dve zemqe bezna~ajni-je, toliko su ìvoti ostalih zna~ajniji!

Pridràvajte se ovih zakona.Mogu da vam olak{aju ìvot!

VATROMETVATROMET

Sve Nove godine, slile su se u jednu.Bio je to Veliki Prasak.

31


NE]AKNE]AK

Moj mali sestri} je i{ao u Gr~ku na more."Tata, gde je Gr~ka?""Zna{ sine, tamo gde smo gledali onaj film o

Odiseju.""Onaj sa kiklopima?""Da.""A ho}u li ja tata da vidim kiklope?""Pa, ovaj, pa vaqda ho}e{, sine."Onda su oti{li na more.Tamo je, naravno, {ta bi, video kiklope.I, boè moj, uhvatio dva-tri, i doneo ih ku}i.Mnogo smo se igrali sa wima.On doda meni, ja wemu, oni tr~e, a mi za wima.Sad se dobro slaèmo.Mi i kiklopi.A sestri} je bio i na Olimpu.Tamo se napri~ao sa Zevsom."Fin neki ~ika, vukao sam ga i za bradu, a on se

smeje."Ba{ se proveo.Lepa zemqa ta Gr~ka.

32


TURNIRTURNIR

Sport ru{i barijere i spaja qude. Pogotovo tovaì za fudbal, najva`niju sporednu stvar na svi-jetu.

Jo{ ako se suparni~ki navija~i pribliè, spa-jawu nema kraja, pa i policija mora da tolikoru{ewe barijera i spajawe qudi, koliko tolikoograni~i, jer ipak, policija je tu da postavqa bar-ijere.

Na ovom fudbalskom turniru bilo je i me|unar-odne policije, pa tako nisu popucale ba{ sve bar-ijere.

Nastupile su reprezentacije Srbije i Crne Go-re, Republike Srpske, Srbije i Crne Gore (svaka zasebe), te mom~adi Bosne i Hercegovine, FederacijeBosne i Hercegovine, a kao gosti ekipe Bosne iHercegovca.

U prvom krugu sastali su se Srbija i Crna Goraprotiv Srbije, Bosna i Hercegovina protiv Fede-racije Bosne i Hercegovine, Crna Gora protivRepublike Srpske, a Bosna protiv Hercegovca.

Zatim je Srbija i Crna Gora igrala protiv Cr-ne Gore, a Bosna i Hercegovina protiv Bosne, teFederacija Bosne i Hercegovine protiv Hercegov-ca, a Srbija protiv Republike Srpske.

I tako daqe, nekoliko kola, do polufinala.Tu su se sastali Srbija i Crna Gora protiv

Bosne i Hercegovine, te Srbija protiv Bosne.U finalu su, opet, igrali Srbija i Crna Gora

protiv Srbije.

33


Pobijedila je Srbija i Crna Gora, a izgubilaSrbija, {to zna~i da je Srbija u svakom slu~ajupobijedila.

Tako su navija~i Srbije i Crne Gore i Srbijebili zadovoqni, a zadovoqni su bili i pristal-ice Republike Srpske i Hercegovca.

Po{to je Bosna i Hercegovina osvojila tre}emjesto, zadovoqni su bili i navija~i Bosne i Her-cegovine, kao i Federacije Bosne i Hercegovine, ai Bosne.

Ispalo je da su svi zadovoqni.Mada, uvijek ima nekih zalutalih, tako tada ne-

ki ~i~a, koji je, potpuno izgubqen, upitao:"A koja je Jugoslavija?""î~a, ne budali! Jugoslavija vi{e ne igra na

ovom turniru!""Aha", promrmqa ~i~a, " zato je ovako nekvali-

tetan!"

KRIVICAKRIVICA

Krivio je sebe. Krivio je sebe. Krivio je sebe, -i stvarno se nakrivio.

A nije bilo potrebe.Dotad je bio uspravan.

34


FORMAFORMA

Naravno da smo zainteresovani za satiru. Ona-ko, pravu, èstoku, britku. Samo, ne duga~ku. Akoje duga, moète nekoga da pogodite, neko da se pre-pozna. A to nije dobro. To nije satira. Satira nesmije nikog da poga|a, ona mora da bude neutralna.Satira je iznad ìvota, nije weno da se doti~eproblema. Zato je najboqa kratka. Tad postajebritka. I jo{ va`nije - pitka. Do deset rije~i, uformi oglasa. I objavi}emo je me|u wima.

Uradi}emo Vam to - besplatno !

ÛDOÛDO

Bolilo ga je. Bolilo ga je. Bolilo ga je. A lije-ka nije bilo.

Ili ga on nije nalazio.Zato je bol na{la wega.Kako su susreti ~udni.Udruùju se oni koji se ne vole.

35


DRU@E MOJDRU@E MOJ

Moram da ti se javim.Prvo, {to mi je veoma stalo do tebe, a znam i

tebi do mene, jer da nije, zar bi bilo da mi ni jednopismo ne po{aqe{, kao {to ti nisi u~inio. Alija znam da se tvoja qubav ne mjeri papirom, pa gazato ne {aqem, niti praznim rije~ima na tompapiru, ta to je samo mastilo, suvo i prqavo-plaveboje, pa ti koji si esteta, i svakoj stvari, a kamolirije~i, pridaje{ su{tinski zna~aj, onda ne moè{sebi dopustiti da te prazno}e stavqa{ na netra-jnu hartiju.

Hvala ti druè, ti toliko misli{ na mene dapazi{ na svaku mogu}u nijansu i boju emocije da nebi bila zloupotrebqavana protiv na{eg prijate-qstva.

Samo tvoj perfekcionizam moè da se odlu~i danema telefonskih poziva, jer se preko hladnihìca, ne moè ni jedna emocija dostojno izraziti,a naravno, ti kome je moja dobrobit prvo na pa-meti, ne moè{ ni pomisliti da mi uputi{ poz-drave preko nekog drugog jer zna{ koliko bi me toduboko i trajno povredilo.

Da neko, na svoja usta, i u svojoj glavi nosi menitako drage, tvoje poruke, tvoje èqe, - meni upu-}ene!

To bi obesmislilo sve, izgledalo bi kao da pri-jateqstva nema.

A wega, ba{, ima.Jer se ti o tome brine{, druè, ta misao o

36


odràwu ovog plemenitog odnosa, stalna je tvojapreokupacija.

Zbog toga ti ne propu{ta{ da ga osmisli{ dokraja, da ni~im, ni nehoti~no, ni od nekog tre}eg,ne bi bio naru{en.

Samo zato, i ni zbog ~ega drugog, {to niko nemoè shvatiti, nego samo moja vezanost za tebe, tini ne dolazi{ kod mene.

Nikad, i nikad.Zar na takav nizak i prozai~an nivo da spusti{

na{e druèwe, da se on pretvori u trivijalnost ibanalnost posjete.

O druè, ti zna{, i ja znam, da ti to nikad ne bidopustio, i ne}e{ ni dopustiti.

I iz tog razloga ne pristaje{ ni da ja tebidolazim.

Koliko si qubavi unio u na{ odnos.Savr{enstva.Trajnosti.Dao si sve od sebe.To je drugarstvo tvog ìvota.I zar da dozvoli{ da ga i{ta pokvari.Zato i ne pomi{qa{ da primi{ pisma od mene.Jer ti ja ni adrese ne znam.âk ni ime.Druè moj.Jedini.Najboqi.Neraskidivi.Najdubqi.

37


TAMATAMA

Filozof koji je prona{ao Su{tinu Svijeta,

srete Embrousa Birsa."Ej, ti, Mizantrope, nije sve tako crno, kako ti

predstavqa{", re~e ponosno Filozof."Zar sam pogrije{io?" za~u|eno upita Birs."I te kako. Evo, ja sam upravo prona{ao Su{-

tinu Svijeta !""Zbiqa !?""Da.""A gdje ste je na{li ? Na nasvjetlijem mjestu, u

sred dana ?""O, ne", re~e Filozof nadmo}no. "Da sam je tamo

na{ao, svi bi je vidili, ne bih ja bio ovako velik.""Pa, dobro, gdje onda ?""Na najtamnijem mjestu, u najudaqenijem kutku

najzamr{enijih qudskih misli.""I kaète da sve nije crno !"

38


G.E.B.G.E.B.

Gvineta Embrousa Birsa, zvali Mizantrop.Za{to ?Zato {to je govorio Istinu.Zar je Istina - mizantropija.Ne, nego su qudi - istinomrsci!

ODLUKAODLUKA

Uspon i pad zavisili su samo od jednoga: da lije bila uzbrdica ili nizbrdica.

Nije to znao.Zato se odlu~io za lak{u varijantu.

39


GVINET EMBROUSGVINET EMBROUSBIRSBIRS

Bio jednom jedan ~ovjek koji je tvrdio da su qu-dima mane bliè, ne zato {to su oni gre{ni, nego{to ih moè{ zadobiti sa mawe truda.

"Za{to teìti ka ne~emu {to nije izvjesno da semoè dosegnuti. Vrline su tako visoko da ~itavìvot moè{ provesti pewu}i se ka wima a da ihne dostigne{.

Mane su tu, na dohvat ruke.êmu biti tako sujetan, pa postavqati sebi ne-

dosti`ne ciqeve.ôvjek se treba opredjeliti za ono {to mu we-

gove mo}i dopu{taju.Zato se treba usredsrediti na ruke.I pokupiti wima sve {to se, i koliko, moè!"

JECAJ, VAPAJ I BOGJECAJ, VAPAJ I BOG

Pomozi Boè, vapio je u sebi, dok se tijelo trza-lo. Da li je Bog pomagao ili ne, on to nije znao.

Ali se tijelo i daqe trzalo.

40


VISINAVISINA

"Dobro", re~e Gvinet Embrous Birs, SvetomPetru, dok su igrali karte, "zar bar ni jedan viso-ki sve{tenik nije u Raju?!"

"A ne, nijedan", odgovori Sveti Petar."Za{to!?""Zato {to su se oni u svojoj qudskoj ograni-

~enosti predstavqali kao tuma~i Bo`je mudros-ti."

"Pa, dobro, gdje su?""Me|u varalicama.""Ali, ako su to oni radili iz najboqe nam-

jere!?""Onda, me|u zabludjelima.""A {ta ako nisu bili ni zabludjeli?""E, takvi su sa drugim narcisima.""Pa, zar je Bog tako daleko!?""Nije.""A {ta su onda oni pogrije{ili?""Suvi{e su sebe dizali visoko!"

41


PRAZNI RAJPRAZNI RAJ

Embrous Birs, zvjeraju}i po Raju, izjavi :"Kako je dosadno! Nigdje nikog.""Htjeo si da se uvjeri{ da li si u pravu - da niko

nije zasluìo Raj", odgovori mu Sveti Petar."Uvjerio sam se", raspoloèno odgovori Birs."Dobro, a sad mora{ nazad gdje je i tvoje mjesto.""Nazad u Pakao", podviknu veselo Birs."Nazad!"

PERCEPCIJAPERCEPCIJA

Sve je bilo u redu, samo su wegove misli lutale.Ali je onda izgledalo kao da ni{ta nije u redu.

Naprotiv, kad su mu misli bile sabrane, sve jeizgledalo sabrano.

ûdno je to bilo.Kao da je Svijet zavisio od wega.

42


E.B.E.B.

Embrous Birs, vide}i koliko je civilizacijauznapredovala otkad je on umro, odu{evqeno uz-viknu Svetom Petru:

"Sad ti je lako Pero - vi{e se ne mora{ dvoumi-ti!"

"A {to?""Pa, vidi{ da bezgre{nih vi{e nema.""Misli{ da }e mi sad biti lak{e.""Sigurno. Jednostavno {aqe{ sve na jednu

stranu.""E, moj Birse, ja sam mislio da si ti ipak dovo-

qno bistar cinik.""Zar grije{im!?""Ne, nego kod mene ti je uvijek isto.""Kako?""Bezgre{nih nikad nije bilo!"

KONFIGURACIJAKONFIGURACIJA

Uvijek se ~uje krik pogo|enog: Za{to ba{ ja!?, iolak{avaju}e odobravawe proma{enih: Mora da jezasluìo!

43


SVEVIDSVEVID

Dok su se Sloveni klali, slave}i rimskog papu,vaseqensko hri{}anstvo i proroka iz Meke, Sve-vid se samo nasmija :

"Toliko krvi dobije se samo kad se, da bi seizo{trio vid, upotrebqavaju povezi za o~i."

"Ali, za{to se smije{ Svevide", upita ga @i-va."Ma koliko da su u zabludi, ma koliko da nas seodri~u - mi moramo o wima da brinemo!"

"Tome se upravo i smijem", odgovori Svevid."Jer koliko god da su htjeli da pobjegnu od nas, nakraju, i to mnogo brè, i neuporedivo vi{e nego dasu se obra}ali nama, - do}i }e pod starawe Moru-ne!"

SVEJEDNOSVEJEDNO

Sve se vrtilo. I ba{ on tu da se na|e. Ili sevrtilo zato {to je on bio tu.

Nije mario.Wega je brinulo jedino to {to se vrti.

44


(O "uglednim" ~asopisima i mogu}nosti objav-qivawa u wima na primjeru Danila Harmsa; oAlekseju Remizovu ne}emo ovom prilikom.)

(CRNA HRONIKA)(CRNA HRONIKA)

Nepopravqivi dekadent, netalentovano gra-|ansko piskaralo, samozvani pisac, gra|aninDanil Harms, danas je odlukom Narodnog sudaupu}en na prevaspitavawe u radni logor Kolima.Nadamo se da }e terapija radom i blagotvornaklima Sibira pomo}i ovom zastranilom elementuda na|e snage za povratak u zdravu, narodnu zajed-nicu!

MORALO, A NIJEMORALO, A NIJE

Ne bi bilo zgorega re}i da se tako moralo desi-ti. Ali se nije desilo. Naprotiv. Desilo se sasvimsuprotno.

I u ~emu je tu poenta?Nema poente.To je poenta!

45


PROTOKOLPROTOKOL

Ulazi Predsjednik upla{en.Svi hrabro ustaju.

PRIÊ O APSURDUPRIÊ O APSURDU*Svjedok Istine bio je opijen Znawem.Zato nije mogao da svjedo~i.*Doku~io je Bol, a onda je odlu~io da pre|e na

drugu stranu.Bila je to sama Patwa.*Koliko god da je imao, ~inilo mu se malo.

Poèlio je Sve, i ispunilo mu se.Oti{ao je u Ni{ta.*Pet puta je ponavqao, a onda je poku{ao da se

sjeti.Nije vrijedilo.Bilo je to opet ponavqawe.*Da Bogovi postoje to mu se ~inilo jasno, ali da

oni mogu da dopru do nas, u to je ve} sumwao.Sve dok nije osjetio teìnu Vasione na le|ima.Ali tada vi{e nije imao snage.

46


*Kroz Prolaz Vremena curilo je na sve strane.Rasipalo se postojawe.*Tek nakon po~etnih koraka shvatio je duìnu.Ali nije mogao nazad.Bio je to Ambis.*Trista miqa ~inilo se uàsno daleko. A onda je

digao pogled ka zvijezdama i shvatio.Krenuo je naprijed.*Dolazili su i dolazili. To se nije moglo zaus-

taviti.Zato nisu ni pravili branu.Jednostavno su postali dio bujice.*Preko mora bila je planina. Na woj je bio cvi-

jet koji je mirisao. Ali on to nije osje}ao.Napregao je svu svoju snagu.Ni{ta.Mirisa nije bilo.Ni planine.Ni mora.Ni wega.Bila je to iluzija.Trenutak vremena na Slici Vje~nosti.Ni{ta nije bilo.

47


ÊKAWEÊKAWE(za A. B. i wegovo shvatawe satire)

êkao sam u redu pred jednim {alterom. Red jebio duga~ak kilometrima tako da nisam ni vidiona kom {alteru ~ekam. Dodu{e, nisam znao ni zbog~ega ~ekam. Prolazio sam tuda, pa su mi rekli da~ekam. Kao dobar gra}anin ja sam poslu{ao. Red jepolako napredovao. Ve} sam tu bio nekoliko godi-na ali nisam ni naslutio gdje bi mogao da bude{alter a kakve potvrde treba da dobijemo potpunomi je bilo nejasno. Pri svemu tome, kao dobargra|anin, slu{aju}i savjet mog prijateqa, nisamni pomi{qao, a kamoli razmi{qao o onome ko jeorganizovao ovaj red (a izgleda i nekoliko drugihredova, jer su se u daqini, na horizontu, naziraledruge kolone), nisam iskazivao nestrpqewe, jer mije moj prijateq rekao da bih tada mogao upotri-jebiti ru`ne rije~i, a to ne bi bilo kwièvno,nisam tako|e mozgao ni o tome kakvi smo to mi kadse damo tako lako svrstati u kolone kojima neznamo svrhe, jer bih time, dovodio u pitawe ~itavegrupe qudi, a to ne bi bilo ispravno, rekao mi jemoj prijateq, samo treba da se ~eka, da si miran, dabude{ pred {alterom ili u dezerterstvu, pasivan,o~ajan, zapla{en, nemo}an, bez jakih osje}awa ite{kih rije~i, objekat, glina, tijesto, i sve topred {alterom, u neprekidnim kolonama, bez rop-tawa i gun|awa, osvrtawa, traèwa smisla.

Tako mi je rekao prijateq.To je satira!

48


PsihijatrijaPsihijatrija(nauka sa strogim i preciznim pravilima)

Pravilo ( 1 ):Stav 1: Ako pacijentu ide naboqe, zasluga je

psihijatrije kao egzaktne i izuzetno razvijenenauke, kao i pacijentovog terapeuta kao osobe kojapotpuno vlada jednim tako mo}nim znawem;

Stav 2: Ako pacijentu ide nagore, to je do wegasamog, jer se zna da se budali i onako ne moèpomo}i!

Pravilo (2): U terapiji lije~ewa bolesnikaprimjewuju se dva, sjajna, bazna pristupa:

Pristup 1: Postavqawem pitawa: "Je li vamsada boqe?"

Ako pacijent odgovori potvrdno, to je o~eki-vani dokaz uspje{nosti i psihijatrije, i metode, iterapeuta.

Ako pacijent odgovori negativno, {ta se tu mo-è, jer kako rekosmo, budalama se i onako ne moèpomo}i.

Pristup 2: Davawe bilo kojeg lijeka, u bilo ko-joj situaciji, jednako je preporu~qivo, i jednakoefikasno. Ovaj pristup proisti~e iz prirodnogpravila: Onome kome je dobro - svaki lijek poma-è!

Onome kome svaki lijek ne moè da pomogne, -tome i onako pomo}i nije bilo!

Dakle, u psihijatriji je sve jasno, i onda uop{tenije nejasno odakle weni tako dobri rezultati, itako mali broj izlije~enih.

49


Radi se, naime o neizlije~ivim slu~ajevima.Samo oni nisu izlije~eni.Te, budale.Ludaci, kratko re~eno.Svima ostalima je ova nauka i terapijska meto-

da potpuno pomogla.Bez obzira {to wima nije ni trebala!

SNAGA VOQESNAGA VOQE

Imao je snagu voqe.Sve je wome postizao.Ni{ta ga nije moglo slomiti.To je bila snaga.Voqe.A onda je do{la Smrt.Upotrebio je snagu voqe.Svu!Nije je impresionirao.Nailazila je ona i na ja~e.I svi su oti{li - sa Wom!

50


U BAWOJ LUCIU BAWOJ LUCI

Bio sam u Kotorskoj Varo{i i mislio kako nemogu da budem u Skenderskom Vakufu. Zato samplanirao da }u na qeto biti u Hercegu Novomu.Odlu~io sam da idem preko Hanskih Kola i Han-skog Pijeska a zasta}u u Bawoj Vru}ici.

Ako bude prilike boravi}u i u Bawoj Ilixi.Putova}u puno, pa sam isplanirao odmore u

Mrkowi}kom Gradu, Kulenskom Vakufu, Vrgin-skom Mostu i Josipskom Dolu.

O svemu }u tome pri~ati lijepo svima.Bi}e tu i tuge, dodu{e.Jer ti qudi u svojim gradovima mogu biti u

Kotor Varo{i, Skender Vakufu, Herceg Novom,Han Kolima, Han Pijesku, Bawi Vru}ici, Mrko-wi} Gradu, Kulen Vakufu, Vrginmostu, Josipdolu,a ja moram biti u Bawoj Luci.

Zar to nije tu`no.Oni mogu da pi{u kako govore, a ja moram da

govorim kako mi kvazistru~waci propisuju!

51


Nemojmo samoNemojmo samo(o crvenim vampirima)

Hajmo malo o hiqadoglavoj birokratskoj a`dajizvanoj EU, koja je multinacionalna kompanija zapro`dirawe naroda, ali jo{ vi{e pojedinaca.Ajmo o tome da je NATO vojni savez, a oni ne do-nose humanitarnu pomo}, nego vr{e okupacijetamo gdje se zadese. Napi{imo ne{to i o tome da sepod vidom zalagawa za pravo naroda, na Balkanuvr{i islamizacija na ra~un hri{}anstva. Napi-{imo da je ovo sada Srbija Nedi}a, u kojoj se wegovlik zaklawa iza slike Mihailovi}a. Napi{imoda su dva nacionalisti~ka tabora imala istu de-vizu, malo jezi~ki razli~itu: "S vjerom/verom uKrista/Hrista, protiv komunista!" Napi{imo daje antijugoslovenstvo, i antikomunizam u Srbiji,na~in da se indirektno izbjegne anga`man, kao ida se direktno potvrdi da su hrvati bili (iostali) u pravu. Da je Bati}ev referendum za neza-visnu Srbiju upravo ono {to su svi srpskidu{mani zapadno od Drine traìli (a on im sadizvr{ava), kao i da je potvrda rije~i StjepanaMesi}a iz po~etka devedesetih: "Ne}e Gexe i Mo-ravci i}i da ratuju u Bosnu i Krajinu!" Ni{tanovo. A nije ni Bati} nov. On je dokaz za{to hr-vati Srbima skandiraju: "Cigani! Cigani!" Uos-talom, {ta da vam obja{wavam: Pogledajte ga ma-lo! Potom napi{ite da kad se wegova Srbija odci-jepi, nikada vi{e u Vojvodinu ne}e mo}i u}i. NaGazeli }e biti rampa. Pi{ite malo na te teme:

52


[to je demokratija ve}a, to je Srbija mawa. Kakoje Crna Gora uzela mleta~kog lava za grb da bipokazala svoju bit: Spoqa stra{na ìvotiwa, aiznutra umiqato ma~e, koje samo traì neko toplokrilo da u wega usko~i, da si osigura ruku koja jemazi, hrani, i brani. A s vremena na vrijeme od -glumi neki lavqi, ne ba{ urlik, ali kao uzvik.Pri~ajmo o tome da na Cetiwu Srbe, a pogotovoSrbijance, mrze makar kao i u Zagrebu. Kona~no,recite ne{to i o tome kako je masa hrvata, a jo{vi{e muslimana, iskqu~ivo crnogorskog pori-jekla. Recite kako je pri~a o Vo|i, napisana dakaè kako smo mi glupi, a ne da je Vo|a kriv.Slijepac ide svojim putem, a okate budale ga prate.To je poenta. Ne svaqujte krivicu na slijepe.

Napi{ite ne{to o tome. A poslije moète i oavetima, bilo kojim, pa i crvenim.

Ali prvo o stvarnosti, moli}u.To jeste te{ko, ali bar probajte, mo`da neko i

uspije.Nije lako u satiri pogoditi temu.Za po~etak, nije slijepac kriv!

53


POUKAPOUKA(urednicima satire)

Ti otvara{ vrata, zato pazi. Ako otvori{ ta-lentovanome, ~ini{ po sebe ogromnu gre{ku. We-gov prolazak kroz vrata koja ti kontroli{e{zna~e tvoje smje{tawe u pobo~nu prostorijukwièvnosti. A zar bi to èlio, zar si se zbogtoga toliko ùdno borio da postane{ urednik,vratar onoga {to moè da se objavi, a {ta ne. Zarpropu{taju}i talentovanog ne uskra}uje{ mogu}-nost svojim tekstovima koje moè{ da objavquje{u svojim novinama, ali i drugim, jer drugi mogu daobjave kod tebe ba{ zato {to ti objavquje{ kodwih.

Pojava talentovanog ru{i to sve. Mnogi se po-vode za tvojom lakomisleno{}u i po~iwu da ga ob-javquju misle}i da je to neka vi{a veza.

A onda sve po~iwe da puca, i ti i ostali ured-nici, izgledate bezna~ajni, formiraju se novikriterijumi.

I onda ne samo da si oti{ao sporednim hod-nikom u bo~nu sobu kwièvnosti nego }e{ i izgu-biti posao, a tebi je jedino do wega stalo, zar ne !

Kroz posao urednika ti hrani{ svoju sujetu kojusvojim djelom ne moè{ nahraniti, i hrani{ po-gotovo svoj stomak, koji od tvog djela ne bi ni mo-gao da ìvi.

Ti si na vratima.Zato pazi.Talentovanima ulaz zabrawen !

54


BUDI OHOLBUDI OHOL

Budi ohol, digni nos. Ne razgovaraj sa onimakoji umiju da pi{u, nego sa onima koji ti moguomogu}iti da ono {to si ti napisao, objavi{.

Ne bavi se velikim temama, za to je potrebandar.

Pi{i o dnevnoj politici, to ti leì a moè{na{iroko pisati, ve}i su honorari.

Predstavqaj se za velikog pisca, mada niko nezna da navede neko tvoje zna~ajno djelo.

Prema saradnicima koji nemaju veze ili zale|e,gledaj sa visine, a kada te pred wima psuju i kaùti da si niko i ni{ta jer nisi imao (kaù oni togrubqe) gomilu èna i nema{ hrpu para a ima{male, nebitne rubri~ice, ti se pravi da ne ~uje{,kao da zbog toga, i onaj mali saradnik, ne}e ~uti.

Digni nos, budi ohol.Ti nisi makar ko.Bio si i urednik, i direktor.A pored toga si i veliki kwièvnik!

55


INSPIRACIJAINSPIRACIJA

Kaè{ nema{ inspiracije za satiru.Pa to ti je bar lako :Pi{i o na{em mudrom narodu, ~asnim poli-

ti~arima, neprocjewivim prirodnim bogatstvi-ma, nepotkupqivim ~inovnicima, samo Bogu okre-nutim sve{tenicima, pravdoqubivoj policiji, ne-postojawu kriminala, sre}nim qudima.

Eto to.Bar ti je kod nas satiru lako pisati.

NAKLONNAKLON

Naklonio se publici i iza{ao.Naklonio se ìvotu i iza{ao.Naklonio se Bogu i oti{ao.Bio je fino vaspitan.Naklonio se i postao - Ni{ta.Sveobuhvatno!

56


RAZVOJRAZVOJZahvaquju}i sposobnosti qudske rase dostigli

smo ovaj sjajni nivo. Danas na planeti Zemqi imapedeset milijardi qudi. Brat do brata u ku}ama od~etiri kvadrata, sa pravom na intimu koja iznosipetnaest minuta na nedequ dana kad ~ovjek imapravo da se osami i povu~e u zajednicu mawu oddeset hiqada qudi. Mnogi to koriste i da biiza{li iz sjene petstospratnih oblakodera-spa-vaonica i popeli se na krov, koriste}i svoje dvo-minutno godi{we pravo na sunce. Vode ima u izo-biqu. Svako ima pravo na dva gutqaja izvorske vo-de u toku svog ìvota a destilisana voda se dijelibez ograni~ewa: ~itava tri deci svaki dan. Hranaje perfektna: pilule sa mirisom {unke, jaja, sala-te, vo}a i dr. gotovo da moète da imate, tako|e,svaki dan a organizuju se i turisti~ka putovawa saposjetama muzejima u kojima mogu da se vide i kakosu izgledale originalne pe~ene }urke, patke i dru-ge |akonije. Narod ni u ~emu ne oskudjeva. Svakomoè u toku svog ìvota bar jednom da vidi plavonebo a ako je sretniji mo`da i zvjezdanu no}. Ve-}ina stanovnika uspije i da dotakne nogom pravozemqano tlo. Za to su odvojena ~etiri kvadratnametra zemqi{ta na kojima se, zahvaquju}i u{te-dama koje su ostvarene smawewem stanova, ni{tanije gradilo. Mnogi uspiju i da vide svojim o~imaneku biqku jer postoje tri saksije u kojima se gajitrava. Pri~a se, ali to je vjerovatno ostatak mit-ske svijesti, da su neki vidjeli i ìvotiwu. Nijeiskqu~eno s obzirom na sposobnost na{ih nau-

57


~nika da su napravili neku od wih. Na cijeni je,vrlo, i prirodno ra|awe tako da se svima zain-teresovanim prikazuju filmovi kako je to bilonekada u stara vremena kad nisu postojali dana{-wi savr{eni inkubatori u kojima se odvija ~itavrazvoj jedinke od oplodwe do ra|awa. Mnogima sedozvoqava i da govore. Tako svako moè da u tokusvog ìvota iznese svoje mi{qewe u dve re~enice.Sve je savr{eno isplanirano, svako zna kad daizvede pokret rukom a kad nogom tako da se nede{ava vi{e od milijardu sudara dnevno. Mnogi-ma je i omogu}eno da legnu, ponekad i po pet minu-ta neprekidno. Na na{em naprednom svijetu sve jedovedeno do perfekcije. Pokreti o~iju su uskla|e-ni sa disawem, a disawe je ritmi~ko: prije podnedi{u oni do dvjestopedesetog sprata a popodneoni iznad, tako da gotovo nikad ne ponestane vaz-duha a poneki sretnik udahne i sam kiseonik.Sport je vrlo masovan i za tu priliku obezbje|ujuse staze od pet a u povoqnijim prilikama i ~ita-vih deset metara. Oni koji istr~e ove duìne pos-taju planetarni junaci najvi{e zbog toga {to jetako te{ko obezbjediti ovoliki ~ist prostor pa sete trke odràvaju jednom u deset godina. Planirase i uvo|ewe nekih drugih disciplina ali to zasada zahtjeva dodatnu dosjetqivost na{ih nau~-nika. Ali znaju}i wihovu genijalnost i to da smomi supertehnolo{ki razvijena civilizacija nesu-mwivo je da }e oni i to posti}i.

A znaju}i sve to znamo, da nas osim sretne sa-da{wosti, o~ekuje jo{ sretnija budu}nost.

58


POSJETAPOSJETA

Ministar inostranih poslova Velike Dràveposjeti}e tokom ove nedeqe na{u ponosnu otax-binu.

Tom prilikom podjeli}e gomilu {ipaka anekim od na{ih najistaknutijih politi~ara da}eli~no i bananu. Mogu}e je da }e predjednik dobitii limun.

U svakom slu~aju o~ekuje se da }e posjeta bitiveoma uspje{na i po na{u zemqu izuzetno korisna.

ODLIÂN FRANCUSKIODLIÂN FRANCUSKI"Kako Vi, gospo|ice, lepo govorite francuski.""Oh, hvala, profesore.""A kako se kaè da Vam je sukwa lepa? ""Da, da. Oui, oui. Ba{ se tako kaè. Te~no gov-

orite.A kako se kaè da su Vam lepe noge?""Da, da. Oui, oui. Impresivno. A da ih malo

ra{irite?""Oui, oui. Savr{eno.A kako se kaè da ja malo do|em me|u wih?""Oh, profesore!""Oui, oui.""Oh, oh!"Sjajna konverzacija pogotovo kad su mini sukwe

u pitawu.Vredi znati francuski!

59


BENZINSKA CRKVABENZINSKA CRKVA

Gospodin je bio jako bogat.Imao je benzinsku pumpu i nekoliko cisterni.

Wegovi su poslovi cvjetali, i wegov je ugled ras-tao.

Kao krunu svega, odlu~io je da preko puta svojeku}e i svoje benzinske pumpe, podigne crkvu.

Zadu`bina je uspje{no rasla.Do{ao je i dan otvarawa.Sve~anu litiju i osve}ewe crkve, vladika je

sluìo iz auta koji je obezbjedio zadu`binar akoja su bila nato~ena gorivom na wegovoj pumpi.

I ostali sve~ari litiju su u~inili u autima.Zvuk sirena uveli~ao je ovaj duhovni ~in. Izduvnigasovi ~inili su da se qudi osje}aju kao Mojsije naSinajskoj Gori.

"Qep{e nego reli", komentarisao je jedan.Kada je odjeknulo zvono (sa zvonika u obliku na-

ftnog torwa), koje je imalo zvuk alarma, okupqenisu, dodu{e pje{ke, u{li u crkvu.

Sve{tenik u najnovijem odjelu voza~a "formule-1", za predikaonicom u obliku oktanskog stuba sabenzinske stanice, i mikrofonom u obliku mjewa-~a, zapo~eo je liturgiju.

Iza wega je bio predivan ikonostas sa nas-likanim najnovijim tipovima luksuznih automo-bila.

Na vrhu ikonostasa dominirao je krst sa upi-sana ~etiri volana.

Za sveto pri~e{}e, sve{tenik je iz oktanske

60


predikaonice, izvukao pumpu. Vjernici su skru{e-no prilazili i svaki je na jezik primao po gutqajnajkvalitetnijeg benzina. (Kaù da je kod jednogdrugog nafta{a sluèno i uqe za podmazivawe.Svaka mu ~ast!)

Nakon duhovnog ~ina, ktitor je u parohijskomdomu, priredio gozbu.

Meso na pladwevima u obliku {ofer{ajbni, su-pa u posudama kao cilindri, puding u karbura-torima... Sluène su sve vrste benzina, uqa zamotore i podmazivawe, deterxenti za prawe kola,a za antialkoholi~are - destilisana voda.

Veseqe je trajalo do zore.

DOKTORDOKTOR

Znam da izle~im sve bolesti - re~e Doktor. -Osim one ve~ne.

I ode sa wom.

61


SVIJETLA BUDU]NOSTSVIJETLA BUDU]NOST

U budu}nosti svi }e qudi biti sretni.âk }e i nesretni biti sretni.U budu}nosti svi }e qudi biti lijepi. âk }e i

ru`ni biti lijepi.Ne}e biti debelih. Svi }e biti vitki, visoki i

mi{i}avi.Zuboboqa ne}e biti. Bi}e samo zdravih zuba.Niko ne}e dobijati sra}kalicu. Svi }e jesti pr-

voklasnu hranu. Kavijar, pr{uta i {ampawac.U budu}nosti alkohol ne}e biti {tetan, a nar-

komani ne}e biti ovisnici. Te{ke droge }e bitima~ji ka{aq za organizam ôvjeka Svijetle Bu-du}nosti.

Svi }e biti veseli. Nam}ora ne}e biti. Bi}esamo zabava a raditi se ne}e. Ne}e biti ni znoja niprqav{tine. Svi }e se kupati na plaàma i vozi-ti na talasima.

U budu}nosti ène ne}e ra|ati a mu{karci seèniti.

@ene ne}e odbijati nikom.Sve }e biti dostupno svakom.Svi }e biti geniji.Svako }e stvarati najumnija matemati~ka i naj-

veli~anstvenija poetska djela.U svijetloj budu}nosti.Ne}e biti zaga|ivawa, niti ratova. Svi narodi

}e se voliti.Bi}e mir svuda.U svijetloj budu}nosti.

62


Ne}e biti praskova, eksplozija, niti bilo ka-kvih razaraju}ih doga|aja. Supernove, crne rupe,sudari galaksija i opasno visoke temperature usi-janih zvijezda, potpuno }e i{~eznuti.

Qudi }e i}i sa zvijezde na zvjezdu oslobo|enistraha.

Jer smrti ne}e biti u Svijetloj Budu}nosti.Ni patwe ne}e biti.Ni bola.U Svijetloj Budu}nosti bi}e samo Sre}a.I mir.Potpuni mir.Apsolutna nula.Bezuslovno !

MELANHOLIKMELANHOLIK

Melanholik se veselio.Svi su okolo sjedili i plakali.Kako i ne bi.Pri~ao im je svoju pri~u.O turobnosti svijeta.To je wegovo veseqe.Da qude prosvetquje.

63


"ÔVJEK - KAKO TO"ÔVJEK - KAKO TOGORDO ZVUÎ"GORDO ZVUÎ"

(ili:”Sve {to je qudsko nije mi strano!”)

Ubice, kukavice, sadisti, sjecikese, razvratni-ci, razbojnici, xeparo{i, silexije, manijaci, psi-hopate, krvnici, pedofili, nekrofili, rodoskrv-nici, ocoubice, xelati, krvopije, zelena{i, {ver-ceri, monstrumi, kriminalci, majkoubice, djeco-ubice, otmi~ari, tvrdice, homoseksualci, kurve,{atrodame, droce, izdajice, robovi, robovlasni-ci, narodoubice, makroi, srebroqupci, {i}arxi-je, vlastoqupci, spletkaro{i, mu}karo{i, zavi-dqivci, egoisti, budale, poreme}eni, prevaranti,vucibatine, kleptomani, poltroni, uvlaka~i,beski~mewaci, bitange, primitivci, krivoklet-nici, bolesnici, pijandure, napasnici, vjerolom-ci, fanatici, zatucani, neprosve}eni, obogaqeni,o~ajni, frustrirani, unakaèni, zadavqeni, zak-lani, zapaqeni, odrani, ubijeni, silovane, poni-èni, uvrije|eni, obespravqeni, raseqeni, bahati,blesavi, bandoglavi, podmukli, podli, pokvareni,glupi, zadrti, zajebani, nasilni, kompleksa{i,ovisnici, narkomani, besprizorni, nevaspitani,prqavi, zaostali, siroma{ni, sestroubice, bra-toubice, gladni, zatvoreni, robija{i, osu|eni,utamni~eni, logora{i, sifilisti~ari, sida{i,gubavci, odba~eni, prezreni, prokaèni, proku-nuti, prokleti, probisvjeti, bitange, badavaxije,qen~uge, neradnici, izrabqiva~i, zaga|iva~i,

64


smrdqivci, prdowe, serowe, va{qivci, {enuli,mentoli, idioti, kreteni, mongoloidi, sumasi-{av{i, dileje, gangsteri, surovi, sakati, slijepi,besku}nici, `rtve, àlosni, jadni, poharani,pokradeni, ponièni, popquvani, izdani, obje{e-ni, bombardovani, osramo}eni, neosve}eni, nesta-li, nebitni, ne{kolovani, nejednaki, otupjeli,obespravqeni, unakaèni, prokaèni, prodani,prevareni, prebijeni, pretu~eni, nepismeni, neza-siti, netolerantni, zli, zlokobni, zavojeva~i, nes-lobodni, nesamostalni, mizantropi, pesimisti,crnoberzijanci, ratnohu{ka~i, podlaci, nakaze,pohotqivci, besprizorni, nezadovoqni, neutje{-ni, ne~isti, nasilnici, napasnici, obe{~a{}eni,beskrupulozni, qudo`deri, ~lankolizi, qigavi,odvratni, ru`ni, gadni, nemoralni, {upkouvla-ka~i, poltroni, beski~mewaci, paraziti, nadmeni,beskarakterni, prevrtqivci, smutqivci, pros-jaci, ubogi, arogantni, oholi, pogani, posrani,nedodirqivi, neskromni, sluge, krvoloci, kqasti,drtine, bijednici ... SMRTNI !

65


BUDIZAMBUDIZAM

Budizam je vjera bogatog ekscentrika (princGautama) koji je prihvatio moralna na~ela parija(odricawe od svega). Budizam je vjera bogata{akoji je zaèlio da bude prosjak. Vjera onoga ko jeimao sve (imawe, ène, sre}u…) a proglasio da jevrhunsko postignu}e nemati ni{ta i ~ak pre}i uni{ta (Nirvanu). Vjera onog ko je bio neko(vladar, li~nost, vrhovni) a proglasio da je najbo-qe odre}i se svoga jastva (li~nosti). Onaj koji jebio - htjeo je da ne bude. Ali to nije bio putsirotiwe. Oni su rekli :

Budi na{ Bog !BUDA !Probu|eni, a ne Utrnuli.Pa tako onaj koji je htio navodno van svijeta,

koji se htio odvezati od postojawa, nastavio je dapostoji kao utjeha miliona.

Nije lako do}i do Nirvane.

66


DRAGI PRIJATEQUDRAGI PRIJATEQU

Nemojte biti optere}eni va{om bole{}u.To {to imate slab apetit i krvavu stolicu ne

treba da Vas zabriwava.Pa to se i drugima de{ava !Ni smetwe sa vidom, nesnosna glavoboqa i

uàsni problemi sa ìvcima nisu predmet zabrigu.

Va`no je da zadrìte optimisti~ki stav premaìvotu.

Ako imate fobije od otvorenog i zatvorenogprostora, od qudi i ìvotiwa, od zagu{qivog isvjeèg zraka, pa {ta.

Sve se to moè izbje}i.ôvjek treba da je optimista.Bolesti ne smiju da Vas smetnu jer tako moète

postati nervozni.A nervoza kvari zdravqe.A samo je ono bitno.Zato, pazite na Va{e zdravqe i ne optere}ujte se

Va{im bolestima.Va{ odani prijateq.

67


TELEFONIRAWETELEFONIRAWE

Lica :QubaDanica Vje{ticaPredrag ]up

* * *

Quba : Halo.Danica : Da.Quba : Trebam Kosu.Danica : @ao mi je, ne mogu Vam pomo}i.Quba : Za{to?Danica : Ne radimo sa }elavima.Quba : Nisam }elava.Danica : Pa {to }e Vam kosa?Quba : Ne kosa, nego Kosa.Danica : Niste }elavi, nego golog tjemena.Quba : Nemojte da se {alite.Danica : Ne {alim se, nego ste Vi uporni.Quba : Moram biti uporna. Ho}u Kosu!Danica : Pa ja Vam ne mogu pomo}i. Idite kod

vlasuqara, tamo imaju kose koliko ho}ete.Quba : Ma ne traìm kosu na glavi.Danica : Znam ja da ne traìte na glavi, kad je

nemate.Quba : Sa~ekajte malo, sa~ekajte.Danica : [ta da ~ekam, vidite koliko ste mi

uzeli vremena.Quba : Ne traìm kosu, nego Kosu.

68


Danica : Dosadni ste. To ste ve} rekli.Quba : Traìm gospo|u Kosu.Danica : A to. Pa {to ne kaète.Quba : Pa poku{avam cijelo vrijeme.Danica : Da, ali kosu, a ne gospo|u Kosu.Quba : Dobro, eto, trebam gospo|u Kosu.Danica : A ko je treba?Quba : Quba.Danica : Gospo|a Kosa nema qubu. Ona se tim ne

bavi.Quba : Nisam rekla da se bavi.Danica : Jesi.Quba : Nisam.Danica : Kako nisi kad sam dobro ~ula.Quba : Rekla sam da je treba Quba.Danica : Eto, opet ponavqa{.Quba : Pa moram da kaèm.Danica : Za{to morate!Quba : Zato {to ste pitali ko je treba.Danica : Da, ali gospo|a Kosa ima muà a ne

qubu.Quba : Znam da ima muà.Danica : A {to joj onda ka~ite i qubu.Quba : Ne ka~im joj qubu.Danica : Jel', a ja sam gluva.Quba : Niste gluvi, al' ne shvatate.Danica : Shvatam ja, itekako shvatam. Za po{te-

nu i udanu ènu tako ne{to re}i.Quba : Ma èno, nije quba nego Quba.Danica : Nije {ija, nego vrat.Quba : Opet ti!Danica : Opet ti.

69


Quba : Treba je gospo|a Quba.Danica : Gospo|a Quba!?Quba : Da.Danica : Pa {to ne kaè{.Quba : Pa kazala sam vi{e puta.Danica : Nema gospo|e Kose.Quba : Nema.Danica : Ne. Oti{la je zbog Nu`de.Quba : Sram Vas bilo!Danica : [to!?Quba : @ena morala i}i, a Vi to tako prosto

kaète.Danica : Ne kaèm ni{ta prosto.Quba : Rekli ste da je oti{la u toalet, ali na

Va{ prost na~in.Danica : Nisam rekla da je oti{la u toalet,

nego zbog Nu`de.Quba : Eto, bezobrazluk.Danica : [ta je tu bezobrazno ako joj je direk-

tor Petar Nu`da rekao da ode do banke.Quba : A, direktor Nu`da!Danica : Da, on.Quba : A dobro, izvinite.Danica : Pitate, a kad Vam odgovorim ne razu-

mijete.Quba : Izvinite, a ko ste Vi?Danica : Vje{tica.Quba : Nisam mislila {ta ste.Danica : Sad se i zezate.Quba : Ne zezam se, nego Vam kaèm.Danica : ûjem da kaète, nisam gluva.Quba : Dakle, s kim govorim.

70


Danica : Rekla sam Vam.Quba : Da, vje{tica. Ali mene ne zanima {ta

ste Vi, nego ko.Danica : Ko! Vje{tica.Quba : I sad }ete baciti ~ini na mene.Danica : Ne}u bacati ~ini na Vas, nego se zovem

Danica Vje{tica.Quba : O Danice, izvinite.Danica : Evo Vam ]up, pa se sa wim razgovara-

jte.Quba : Oho, ala ste drski!Danica : Za{to!?Quba : Razgovarajte Vi sa }upovima.Danica : Ne }upovi, nego Predrag ]up, {ef gos-

po|e Kose je ovde pa moète razgovarati sa wim,ako ho}ete, kad }e gospo|a Kosa do}i.

Quba : Dobro, dajte mi ga.Danica : Ne mogu Vam ga dati.Quba : Kako ne moète. Sad ste rekli da je tu.Danica : Da tu je, al' ba{ zato Vam ga ne mogu

dati.Quba : Za{to?Danica : Pa kako }u!? Ne mogu vaqda telefon-

skim ìcama!Quba : Nemojte ga dati meni.Danica : Pa {to ste onda rekli.Quba : Rekla sam da ho}u da razgovaram sa wim.Danica : Ne, rekli ste da Vam ga dam.Quba : O, Boè! Dajte ga!Danica : Ne mogu.Quba : Dajte ga na telefon!Danica : Ne}e.

71


Quba : Ne}e da razgovara sa mnom!?Danica : Ho}e.Quba : Pa dajte ga na telefon!Danica : Kaè da ne}e.Quba : Za{to?Danica : Kaè da uvijek razgovara pored tele-

fona.Quba : Ama, to!Danica : Kako sad to, kad ste htjeli da bude na

telefonu?Quba : Ne na telefonu, nego na liniji.Danica : To jo{ mawe moè.Quba : Pa {ta moè?Danica : Moè slu{alicu u ruke.Quba : Pa dajte mu je!Danica : Evo. (daje slu{alicu)Quba : Halo.]up : Da.Quba : Ko je?]up : Ja sam.Quba : Znam da ste Vi.]up : A {to pitate?Quba : Pa pitam za ime.]up : îje ime?Quba : Pa va{e.]up : A moje ime?Quba : Da.]up : A {to Vas ono zanima?Quba : Pa da znam s kim razgovaram.]up : Ni{ta ne brinite, razgovarate sa mnom.Quba : Znam da razgovaram sa Vama.]up : I u ~emu je onda problem?

72


Quba : Ne znam kako se zovete.]up : Normalno.Quba : [ta je normalno?]up : Pa da ne znate moje ime.Quba : Zato Vas i pitam.]up : A zato!Quba : Da, zato.]up : Pa {to ne kaète.Quba : Evo kaèm - s kim razgovaram?]up : @eno bo`ja, samnom!Quba : I Vi razgovarate sa mnom.]up : Znam, i zato i ne pitam.Quba : Ali ja pitam kako se zovete?]up : Ne, Vi pitate s kim razgovarate.Quba : Dobro, kako se zovete?]up : Predrag ]up.Quba : Hvala. Vi ste {ef ra~unovodstva?]up : Da.Quba : Gdje Vam je Kosa!]up : Kako se usu|ujete!Quba : [ta!?]up : [ta Vas briga za moju kosu.Quba : Nisam znala da je Kosa Va{a.]up : Bila je.Quba : A ~ija je sad?]up : Onog ko je ima.Quba : Vrlo zanimqivo.]up : [ta je zanimqivo?Quba : Da mnogi imaju Kosu.]up : Zar Vi to niste znali?Quba : Ne.]up : Pa gdje Vi ìvite!

73


Quba : [ta!?]up : Pa svako ima kosu.Quba : Osim Vas.]up : Da.Quba : Ne o~ajavajte. Mo`da }e Vam se vratiti.]up : Ne}e.Quba : Ne budite tako sigurni.]up : Kako ne bih.Quba : ôvjek ne treba da gubi nadu.]up : Probao sam na sve na~ine, ali ni{ta nije

pomoglo.Quba : Pa, eto, vrati}e se.]up : Ne}e se vratiti.Quba : Kako ne}e?]up : To kad se izgubi, ne vra}a se.Quba : Kako se izgubila!?]up : Duga je to pri~a.Quba : Pa zar nije oti{la u banku?]up : Ko!?Quba : Kosa.]up : Kako kosa moè da ode u banku!?Quba : Zar nije zbog Nu`de tamo ?]up : Ko ide zbog nu`de u banku!?Quba : Ko mora.]up : Vala gospo|o, mo`da ste Vi, ali niko dru-

gi sigurno nije.Quba : Ja nisam. Meni Nu`da nije direktor.]up : Kakav direktor?Quba : Va{ direktor Petar Nu`da.]up : Da, on je moj direktor, ali kakve on veze

ima sa mojom kosom.Quba : Rekli ste da Kosa vi{e nije Va{a.

74


]up : I nije. Odavno je vi{e nemam.Quba : E, lijepo. Onda ju je direktor lako mogao

poslati u banku.]up : Kako da je po{aqe?Quba : Autom.]up : Nije je on uzeo, a i ne bi je ni primili u

banci.Quba : Ko ju je uzeo ne znam, ali Danica je rekla

da ju je direktor Nu`da poslao u banku.]up : Danica?Quba : Da.]up : Nema ona pojma.Quba : Rekla je - direktor Nu`da je poslao gos-

po|u Kosu do banke.]up : Gospo|u Kosu!?Quba : Da wu.]up : Prca}?Quba : Iju!]up : [ta Vam je?Quba : Vi to tako bezobrazno!]up : Ko je bezobrazan!?Quba : Vi!]up : Za{to?Quba : Pa {ta ste rekli!]up : Prca}.Quba : Opet!]up : [ta opet?Quba : Prostakluk!]up : Koji prostakluk?Quba : Prca}!]up : To nije prostakluk.Quba : Je li!

75


]up : Za{to bi prezime gospo|e Kose Prca} bi-lo prostakluk.

Quba : A to je prezime?]up : Da.Quba : Nisam znala.]up : A s kim ja razgovaram?Quba : S Qubom.]up : Vi se to nudite.Quba : Molim!?]up : Pa to - s qubom.Quba : Da, s Qubom.]up : Ali ja Vas ne znam.Quba : Znam.]up : Znate, a opet tako kaète!Quba : Pa pitali ste.]up : Ali nisam pitao za to.Quba : [to ste pitali, ja sam Vam odgovorila.]up : Dobro, kad moèmo da se na|emo ?Quba : A za{to?]up : Kako za{to? Quba : Lijepo, za{to bi se na{li?]up : Zato {to ste rekli da ste quba.Quba : Jesam Quba.]up : Pa, qudi se vaqda vi|aju sa qubama.Quba : Ja se vi|am s kim ja ho}u.]up : A sa mnom ne}ete?Quba : Za{to bih?]up : Zato {to ste mi quba.Quba : ôvje~e, nisam Vama quba, nego sam ja

Quba.]up : Sama sebi!?Quba : Ne, ja se zovem Quba!

76


]up : O, izvinite.Quba : Ni{ta, ni{ta.]up : Ipak izvinite.Quba : Kad }e do}i gospo|a Kosa?]up : E, to ne znam.Quba : Ne znate.]up : Pita}u Danicu. (vi~e) Vje{tice, {ta je

Nu`da rekao Prca}ki!? (opet na telefon) Kaè dane zna.

Quba : Ne zna?]up : Ne.Quba : A da zovnem direktora Nu`du?]up : Nemojte.Quba : Za{to?]up : Potjerala ga je velika nu`da.Quba : Molim?]up : Pokvario je stomak.Quba : I?]up : I sad je zaglavio u toaletu.Quba : E ba{ Vam hvala.]up : Nema na ~emu.Quba : Onda, dovi|ewa.]up : Mo`da bi ipak mogli da se vidimo.Quba : Kad Vam do|e kosa.]up : Mislite na Prca}?Quba : Izgleda da Vi mislite.]up : Pa, tako.Quba : Dovi|ewa.]up : Javi}u Vam kad do|e Kosa.Quba : Kad Vam do|e kosa, onda mi se javite.]up : Zbiqa?Quba : Najozbiqnije.

77


]up : Ne}ete zaàliti.Quba : Ni Vi.]up : Onda, zva}u.Quba : Ne, ùrite.]up : Jel'.Quba : Da.]up : Dovi|ewa.Quba : Zbogom!

(KRAJ)

PROSJACIPROSJACI

Prosili su ~itav dan.Nave~e su se veselili.No} je za provod.Tada ne moè da se prosi.Spavaju oni koji }e sutra raditi.

78


(Ne toliko)

SENZACIONALNOSENZACIONALNOOTKRI]EOTKRI]E

Prema najnovijim arheolo{kim iskopavawimai zahvaquju}i napretku istorijske nauke, u prili-ci smo da vam iznesemo najnovija, potpuno pouz-dana, a od svakog pravog eksperta, jedino i o~eki-vana saznawa.

Naime, prou~avaju}i materijalne ostatke, novo-prona|ene istorijske dokumente, prate}i genezupojedinih porodica, migracije stanovni{tva,dostignu}a pojedinaca, te izjave samih tih pojedi-naca o wima samima i wihovom porijeklu. (Jedanje rekao, dodu{e na starohebrejskom: "Ja sam dud-lao", pa ako se to prevede na novohebrejski onda jeto: "Ja sam cuclao", a prihvatawem podatka da je topisano kaligrafskim pismom, dakle sa dana{wegstanovi{ta neispravnom gramatikom a pogotovopravopisom, onda nedvosmisleno ispravno wegovaizjava glasi: "Ja sam iz Cuca."

Sli~no, primjewuju}i najnovije metode istra-ìvawa, moèmo sada ta~no da kaèmo {ta su zna-~ile npr. izjave kao : "Spoznaj samog sebe!" tj."Spoznaj Crnogorca u sebi!", ili stav: "Do|oh,vidjeh, pobjedih!" moè samo da ozna~ava Crno-gorca - jer ko bi to drugi mogao da uradi.)

Tako, sad apsolutno sigurno moèmo re}i da su:Tukidid, Platon, Sokrat, Homer, Magelan, Cezar,Aristotel, Kaligula, Neron, Ramzes II, Isus, Buda,

79


Konfu~ije, Lao Ce (on je u stvari Rajko Cerovi}ali to Kinezi nisu znali da izgovore), itd. biliCrnogorci.

To nauka tek sad otkri.A mi smo to znali oduvjek.Ko }e biti najpametniji ako ne Crnogorci!

SUNOVRATSUNOVRAT

Kratko je rekao:"U lavirintu smrti nalaze se svi ìvoti."I sunovratio se u lavirint.

80


ZAMISLIZAMISLI

Sastali se Crnogorci: prvoklasni sajxija, vr-hunski precizni mehani~ar, sjajni zlatar, odli~nivrtlar i vanserijski kuvar...

Svi predani svome poslu, svi veliki radnici.Zamisli. . .Ne moè{ da zamisli{, jel’ da!(Pa probaj to da zamisli{ sa Hercegovcima...Ne moè{, je li tako!Pa probaj da zamisli{ da se takvi qudi mogu

nekome dopasti.Ne moè{ ni to.A probaj da zamisli{ da takvi qudi mogu i{ta

dobro napraviti.Ne ide, jel’ da.Nemoj da te tjeram.Ne zami{qaj vi{e.)

81


EKOLO[KA DR@AVAEKOLO[KA DR@AVA

Nigdje fabri~kih dimwaka.Nigdje ni buke, ni nepreglednih auto-kolona.Svuda ba{te: paradajz, paprike, crni i bijeli

luk.Maliwaci, vinogradi, vo}naci.Veselo blejawe ovaca i mukawe razdraganih go-

veda.Posvuda zadovoqni Dukqani sre|uju svoje ba{-

te: plijeve, {tiju, okopavaju.ôbani pjevaju sa wihovim stadima.Milina oku i srcu.Tako u planinama.A na morskoj obali scene jo{ qep{e, kao iz

raja.Jadni Italijani do{li na oporavak. Umorni

od industrijskog rada, kompjutera i no{ewa te{-kih bu|elara, polijegali po plaàma, hotelima ikafeima. Samo jedu i piju, ne bi li se povratili.

A uslu`ni doma}ini jure okolo da podvore svebrojnije i brojnije goste.

Jure brzo.Brzo, sve brè.Servus, servi, masculinum.Servus, servi, biv{i montenegro Serbi!

82


RUKOPOLO@EWERUKOPOLO@EWE

Odbor za autokefalnost crkve bio je veoma aù-ran i u svojim htijewima odlu~an. Ne ~ase}i ni~asa, preduzete su sve potrebne predradwe za izborprvog mitropolita uspostavqene autokefalnos-ti. Da bi bili zadovoqeni svi kriterijumi ipostignuto najve}e mogu}e kanonsko savr{enstvo,Odbor je oti{ao toliko daleko u svojoj vjerskojpredanosti, da je sastavqen pravilnik po kome }ese birati najboqa li~nost budu}eg vrhovnog po-glavara Autokefalne crkve.

Pravilnik nije bio obiman, ali je zato biojasan.

Glasio je:"Bo`jom milo{}u na{ budu}i poglavar treba

da ima slede}e vrline1 - da je promijenio nekoliko nadle`nih crkava

(npr. srpsku, rusku, ameri~ku),2 - da je bio saradnik dràvne bezbijednosti i

potkazivao svoje vjernike,3 - da "voli" dje~ake.Odbor svoj Pravilnik vrlina budu}eg vrhovnog

duhovnika, zavr{ava ekstati~nim vjerskim uzvi-kom:

"Za spas du{e, treba ga primiti do gu{e!"Kad je sve tako ra|eno sa entuzijazmom, rezul-

tati ne mogu izostati.Na|ena je prava li~nost i organizovana je sve-

~anost rukopoloèwa mitropolita.Kao Bo`ja objava, zagrmio je glas predsjednika

83


Odbora:“Bra}o: - PRIMATE LI GA!?”Op~iwena ovim onostranim doìvqajem, okup-

qena bra}a, zaàrenih o~iju i we`no wi{u}i ku-kovima, kao zvuk Jerihonskih truba, odgovorilisu:

“PRIMAMO GA, PRIMAMO! Ah, aaah!” Sve je bilo tako divno, uzvi{eno i religiozno,

da su mnogi u parovima popadali po okolnom gr-mqu i predano se prepustili svom vjerskom zanosu.

A kad se sa govornice li~no obratila wegovaSvjetlost:

“Bra}o, moja, TOPLA, mome srcu, TOPLA, -JEBA]U VAM OCA OÎWEGA!”

Skup je eksplodirao :AAAAAH!!!

84


CRNOCRNO

Slobo je bio Crnogorac.I Srbija je bila crna.Crna je bila i Krajina.Kosovo je svo bilo crno.I Vojvodina, ta bogata Vojvodina, pocrnila je.Samo Crna Gora nije bila crna.To ba{ zato {to je Slobo bio Crnogorac.Jer on to Crnoj Gori nikad ne bi uradio, i jer

su oni znali da on ni do ~ega drugog ne moè dadovede, osim u crno da zavije.

Crna je to Gora.Odatle samo crno stiè!

KRITIKAKRITIKA

Da je Kritika stigla, svi su shvatili odmah.Na sve strane dizao se plamen.Gorele su kwige.

85


UPORNOSTUPORNOST

U Srbiji bude organizovana trka.Vi`qastih, brzih momaka, koliko ho}e{. Kad

igraju i tr~e za svoju du{u, ne moè{ ih ni nabro-jati.

Ali kad je trebalo za zvani~nu trku, jedva skr-pi{e devetoricu, i to, posle te{kih muka.

Niko ne}e, svako ima neka pre~a posla.Rade qudi.A treba deset.Kako }e, trka zakazana, priredba organizovana.Ali nai|e tu jedan Crnogorac. Nije va`no oda-

kle je, nego ~ovek {epa, ali uporan.Nudi se.Evo, on }e tr~ati.Na kraju, {ta }e. Daj da popune deset.Crnogorac, naravno, stigne daleko, daleko, zad-

wi. Ali, stigne.Publika se smejala, ne mari.Posle opet, organizuju trku, skupe nekako devet,

niko od onih pre, ali Crnogorac tu.Neka tr~i.Sad ga i publika zna, malo ga bodri, vi{e se

smeje.Jo{ kasnije stiè.Ali, stiè.Uporan je, ajd’ da mu pomognu.Bi}e intendant u klubu, ~isti}e opremu.On prihvati, ali nije mnogo ~istio. Onako,

86


vi{e reda radi.[ta }e{, hendikepiran ~ovek, ne moè posti}i.Ali, na trkama je u~estvovao.Potom im ode sekretar kluba, ne pla}a se mnogo,

ne}e niko, kad se pojavi on.Zgledaju se, ali - primi{e ga.Otada, vi{e nije u~estvovao na trkama.Samo je i{ao po va`nim mestima u gradu.Zna{, onaj va{, govorili im iz drugih klubova.Uto do|e godina izbora predsednika kluba.A odozgo do|e mi{qewe da bi bilo najboqe da

to bude on.Nije bilo druge.Uradi{e tako.A potom ga vi{e ni u klubu nisu vi|ali.Tek posle ~u{e da je pre{ao na rad u Savezu.Sad ga po~e{e ~e{}e vi|ati.Donosio je direktive i nare|ewa.Obja{wavao kako se radi.Podu~avao tehniku tr~awa.Davao instrukcije za trening.Smejao se netalentovanim.Nije vi{e {epao.Imao je protezu, i{ao je kolima.Postao autoritet.Nije trpio pogovore.On radi za dobrobit Saveza.@rtvuje celog sebe.Ne izbiva iz kancelarije.Predao se potpuno poslu.Tako godinama.Znao sve i svakog, znao sve o svakome.

87


Otpu{tao nesposobne, ja~ao Savez, primao svojepristalice.

Dok na kraju, zalaù}i ~itavog sebe, nije izab-ran za Predsednika.

Jednoglasno.Jednodu{no.Slavno.On je tr~ao mnoge trke.Zna sve i svakoga, a svako ko wega zna - radi u

Savezu.Najboqi je.Zato i jeste Predsednik.(Kolike tek oni proteze imaju!)

IZIZ

Svetlo je dopiralo iz daqine.Zvuk je dolazio iz visine.Sirene su zavijale iz blizine.Krv je isticala iz rane.

88


CRIJEVACRIJEVA

Scena. Ispne se na wu Perovi}. Vu~e za sobomBulatovi}a. Ovaj vu~e Cerovi}a. On Jovovi}a. Jo-vovi} Durutovi}a. Durutovi} Boòvi}a. Ovaj \u-rovi}a. On Barjaktarevi}a. Pa Sekulovi}a. Jau-kovi}a. [arenovi}a. Vulovi}a. Nicovi}a. Pejo-vi}a. Zatim Mi}ovi}a. Mijatovi}a. Ogwenovi}a...

Kona~no, vi{e nema mjesta ni za koga drugog!

ATLANTIDAATLANTIDA

Dok je civilizacija napredovala, svi su se ra-dovali.

Potom je do{lo do stagnacije.Pa rezignacije.Degeneracije.Povratka na stepen divqaka.Onda su na{li vatru.Svi su se radovali.Jer je civilizacija napredovala.

89


SAHRANASAHRANA

Brate, odemo ti mi na sahranu, a morali smo sevoziti jedno dva sata.

Teàk, neki, dan. Natu{tilo se, a toplo, omo-rina, i nikako da o~epi.

Do~eka{e nas, ne mogu re}i, sve u crnom, te,kako ko, udri u pla~.

Mi ti, onako odmah, izqubi se s wima, po dva,po tri puta, tje{i, kako ko zna i umije, te onako,jo{ dok ne sjedosmo, popismo dve s nogu (“na dve stedo{li”).

Onda ti, pri|i pokojniku, prekrsti se, pa ènau pla~, a mi ti, kud }e{, jo{ po dve.

S nogu.Onda, u drugu sobu, sjedosmo, uhvati se pri~a, o

pokojniku najboqe, koji je to ~ovjek bio, a bilo imeze, i vina i piva, rakiju ve} spomenuh.

Do|e vrijeme i za pokret, vaqa ~ovjeka dostojnoispratiti.

Pje{ke do grobqa, nije ba{ ni lako, ima dvakilometra, a omorina, vru}ina, kako ve} rekoh.

Dobro do|o{e ovi mla|i. Poneso{e oni po ne-koliko piva u kesi, a i rakiju, pa im olak{avajusput.

Nije lako ni mladima, tako da do grobqa nestapiva, sre}a osta ne{to rakije.

I pop ti sve polako, boìji ~ovjek, uz svakodrvo stane, kucne, oprosti se u ime pokojnika.

"Ne}e on vi{e ovo viditi!"Tuga, brate, ne moè srce izdràti, nego, dodaj

90


tu rakiju.To jo{ nekako, al na grobqu, kad pade zemqa na

kov~eg, stade jauk, vriska, dohvati koga moè{,na|i se, pripomozi, vrati ku}i.

Sjedosmo, prvo ~orba, jaka, pa puwene paprike,onda meso, pe~ewe, ali i {unka, puno i sira, a zamla|e, do|o{e i kola~i.

Dobar ~ovjek bje{e.Pri~a te~e, a pi}e ti je tu, samo donose. Rije~, po rije~, pi}e na pi}e, te se za~e neka

tu`na pjesma.Potegnu se jo{ neko, a i vi{e, nije se {tedilo,

te, {to samo tu`no, daj i ne{to veselo, odnekudiskrsnu i harmonika, i tako se, brate, digosmo.

Prvo oni okretniji, a onda i ostali, razvi ti sekolo.

Pa tako, do zore.Ispade dobra sahrana!

91


PRVA PETOQETKAPRVA PETOQETKA

(Smjernice za epohalni razvoj na{e dràve)

Da smo sjajnih mogu}nosti, i to kao dràva, netreba sumwati, jer smo takvi i kao pojedinci.Nevjerovatno je {ta postièmo, na li~nom planu,a kakav smo do sada imali razvoj kao dràva, to jebilo te{ko i pratiti.

Zbog sve te koncentracije pameti i talenta, kaoi dràvne mudrosti, odlu~ili smo da jo{ vi{epoja~amo tempo.

Razvoja, normalno.I {to je najboqe, donesena je odluka da on te~e

u svim pravcima.Prvo, ovakvim kakvi smo, ne prili~e nam ni

priprosta geografska imena koja su na{i precidali pojedinim mjestima i oblastima.

Odmah je jedno jezero preimenovano u Pacifik,i sada je sve spremno da iz wega izvu~emo sva paci-fi~ko-okeanska bogatstva: ribe, so, minerale, ana{i ronioci, samo na dah, spu{ta}e se do jeda-naest hiqada metara dubine.

Nema da omanemo. Na samoj obali ve} su postavqene realisti~ne

kulise, koje }e biti megapolis Los An|eles, a lije-vo i desno nalazi}e se Sijetl i San Francisko.

Nema {ale!Za {ta Americi treba takvo prostranstvo, mi

}emo imati sve na okupu, tako da }emo nevjerovat-no u{tediti na transportu. O telefonima i in-

92


ternetu da ne govorimo, sve }e se mo}i zavr{itidozivawem.

Koje prednosti!Potok do drugog jezera, koje }e biti Iri i On-

tario, bi}e mjesto za îkago. Ze~eve }emo preobu-}i u bizone, a moèmo i fazane, {ta wima fali,uostalom, mi smo ma{toviti, a ko nije, {ta mu mimoèmo.

U svakom slu~aju, svako }e tu mo}i da vidi ame -ri~ku preriju, osim onih koji ionako ni{ta nevide.

Ali ne razvijamo se mi zbog wih, pa nas i nijebriga za wihov lo{ vid.

Vaàn je razvoj.Tako }e dva puna galona benzina, biti bogata

nalazi{ta Saudijske Arabije i Iraka.Samo, pazite koliko su tamo zaostali, - dok oni

vade sirovu naftu, mi odmah imamo benzin. Tako,dok oni prerade naftu, mi ve} ~itav svijet snab-dijemo sa benzinom.

Ali nismo mi samo materijalisti.Nas jo{ vi{e zanima duhovni razvoj.Zato }emo mi napraviti i Svetu Goru, i Svetu

Zemqu, a planina Ararat nalazi}e se u centru na-{e divne dràve.

Pa }e na woj Noje da vozika svoj brod, da ga li~-no mogu turisti da vide, a ne ovako, jedni vjeruju, ajedni ne.

Sve }emo mi to srediti!Sve!I Hrista }emo vaskrsnuti!! (Jer ako ne}emo mi,

a ko }e?!)

93


Eto, ba{ }emo to uraditi!Zainat!Zato }emo i uspjeti sve ovo da ostvarimo.

SIGURNOSTSIGURNOST

Postojala je super-razvijena civilizacija.A onda su odlu~ili da uklone sve tragove o sebi.Svi koji su do{li poslije tvrdili su da takvo

ne{to nikad nije postojalo.

94


PRVA PORNO DRAMAPRVA PORNO DRAMA

Lica:Mica,Mi}a,voajer,gledaoci,kite, pice, hla~e, ga}e, ~upe i rupe

I ~in

Mica i Mi}a se prcaju.(Glasno:)AhUhAhUhAhUhAhUhAh, ah, ahUh, uh, uhOooooAaaaaNemoj, nemojNe}u, ne}uAaaah, aaaahOoooh, oooohJo{, jo{Ho}u, ho}u

95


AaaaAaaa.

II ~in

Polusakriveni voajer gleda.(Tiho:)Oh, ohTako, takoJo{, jo{Dubqe, joj, dubqeDigni noge, diìAl’ je dobroJo{ malo, jo{!Odoh i ja u kurac.

III ~in

Mica i Mi}a svr{avajuVoajer svr{avaGledaoci, ako im se drama svidila, svr{avajuRazvodnici ne svr{avaju jer im je dosadiloZavjesa svr{ava (pada).

IV ~in(zavr{ni iliti svr{avaju}i)

Pozdrav publici :Mica diè nogeMi}o kituVoajer spu{ta pantaloneIzvjesne gospo|e ustr~avaju na binu da ~estita-

96


ju glavnom glumcu, gdje ve} neka gospoda zdu{noobasipaju hvalama glavnu glumicu.

Voajer zaàreno posmatra.Ostali gledaoci se raspore|uju po sali.Svjetla se gase, ali se niko ne razilazi.To kultura ulazi u mase!

Svr{etak!

Prc Jebinovi}

ODGOVORODGOVOR

U tom je do{la no}.Vikali su.Odjek se vra}ao iz sve ve}e blizine.Vikali su jo{ ja~e.Odgovorila im je tutwe}i lavina.Nisu vikali vi{e.Odgovor ih je potpuno zatekao.Ispod sebe.

97


RAT SVETOVARAT SVETOVA

- Na{e rakete i bombarderi su krenuli u mirov-nu akciju.

* Agresor je napao na{u zemqu. Na{a vojska na-nela mu je velike gubitke

- Bednici su ga|ali na{e mirovwake, ali su sesvi avioni bezbedno vratili u baze prethodno pot-puno razoriv{i sve planirane ciqeve.

* Ni{ta vitalno nije uni{teno a oboreno jedvadeset neprijateqskih aviona.

- Nije* Jeste.- Nije.* Aj’ dokaì.- Ajde dokaì ti.* Oborili smo.- Nisu, mi smo uni{tili.* Samo bezo~no laù a mi ih obaramo kao gli-

nene golubove.- Mi jesmo golubovi u misiji mira i zato }emo

ih sravniti sa zemqom.* Na{e trupe beleè strahovite napretke i de-

setkovale su redove neprijateqa.- Na{i su tenkovi pregazili wihovu pe{adiju.* Mi smo wih zgazili.- Koga oni da izgaze. Oni nemaju vi{e ~itavog

tenka.* Uskoro }emo krenuti u odlu~uju}u protivo-

fanzivu.- Spremamo odsudni napad.

98


* Wihova vojska je u potpunom rasulu.- Bacamo atomsku...SLU[ALAC: STOP! STOP! Orsone Velsu

prekini emisiju i reci da si se samo {alio, zarne?

ZAR NEEEEE!!!!!!

PITAWAPITAWA

Da nije gotovo, pomislio je.Nemogu}e, odgovorili su.Za{to, pitao je.Ni to neznamo.Za{to.Neznamo.Nije znao vi{e {ta da pita.

99


ANKETAANKETA

"Da li ste za vra}awe Novog Beograda Vojvo-dini?"

Slu~ajni prolaznik (1): Nipo{to. To je Draànapravio, a on je na{ pa za{to bi im dali.

Slu~ajni prolaznik (2): Pa vi ste ludi.Reporter: Ja lud!Slu~ajni prolaznik (2): Jesi.Reporter: Ja. (Be~i se u Slu~ajnog prolaznika

(2).) Ajde ponovi. Ajde ponovi.Slu~ajni prolaznik (2): Ma jebi se.Reporter: Ajde reci jo{ jednom. Ajde reci!Slu~ajni prolaznik (2): Ma je. . .Reìser: Seci, seci, govedo! Ovo ne ide u pro-

gram.Reporter (ponovo na ekranu, name{ta kosu, sme-

{i se): Dragi gledaoci, ovo je na{a anketa. (Zveraokolo.) Evo je jedna slu~ajna prolaznica (Pritr-~ava joj.) Gospo|o, oh gospo|o, dozvolite. . .

Slu~ajna prolaznica (1) (koketno): Dozvoqavammladi}u, za{to da ne.

(I daqe koketira.)Reporter: Ma ne, ovaj, jedno pitawe.Slu~ajna prolaznica (1): A to. Pa, dobro.Reporter: Da li ste za vra}awe...Slu~ajna prolaznica (1): Mladi}u, vi postajete

drski. Ni{ta ja ne vra}am. (Odlazi demonstrativ-no.)

Reporter: Gospo|a ne vra}a. [to primi to ho}e

100


i da zadrì. Fin odgovor. A evo i jedne gospo|ice.(Pritr~ava.) [ta vi mislite o vra}awu NovogBeograda?

Slu~ajna gospo|ica (1): êga?Reporter: Novog Beograda.Slu~ajna gospo|ica: [ta ti je to?Reporter: Pa Novi Beograd.Gospo|ica: Al’ si glup.Reporter: Ja glup! Pa ko ne zna?Gospo|ica: Kulov~ino! Jo{ si i neotesan.Reporter: Ja neotesan! Pa ti nema{ pojma!Gospo|ica: Debil~ino seqa~ka, ko ti je dao taj

mikrofon. (Odlazi.)Reporter: Ja seqak! Ja seqak! (Ska~e. Vi~e za

wom.) Pa ja takve kao {to si ti kupujem na kilo nakvanta{koj pijaci.

Gospo|ica (okre}e se): Jesam ti rekla da si se-qak. Seqa~ino! (udaqava se plaze}i mu jezik.)

Reporter (ska~e i daqe): Ja seqak! Ja seqak! Paja ne razlikujem gra{ak od paradajza.

Reìser (koji dotr~ava iz obli`weg kafi}a vi-~e kamermanu): Seci! Seci! Pa jesi li ti norma-lan! (Okre}e se reporteru.)

Reporter (okre}e se reìseru, lagano dièglas): Ja normalan! Ja normalan!

Reìser (vi~e): Pa ko te dovede na televiziju,pizda ti materina!

Reporter (isto vi~e): Pa zna{ ti ko je moja ma-ter! Pa zna{ ti ko je moja mater!

Reìser (prepadne se): De, de, smiri se. De, de,smiri se.

Reporter (baca mikrofon; ska~e): Kako da se

101


smirim! Kako da se smirim! Svi me dekoncen-tri{u!

Reìser: De, de smiri se.Kamerman: De, de smiri se.Pomo}nik kamermana: Ajde, smiri se.Reìser: Ajmo. (Zagrli reportera.) De, de, smi-

ri se. (Odlaze na pi}e.)Pomo}nik kamermana vu~e opremu: Luda ku}a.

USTANIUSTANI

Ustani, nasmij se, razveseli qude.Pri~aj im pri~e lijepe, sa sretnim zavr{etkom.Pusti da potoci sre}e teku.Ne zaustavqaj radost.[irom otvori vrata Raja.Ustani, nasmij se, razveseli qude.Uskoro }e pakao!

102


UBISTVOUBISTVO

- Ubijen general-pukovnik policije!* [ta!? - sko~i gospodin Predsednik.- General-pukovnik.* On!- Da.* On?- Da.* General-pukovnik?- Jeste.* Zna~i, general-pukovnik.- Da.* Kako sam rekao?- Da.* Sve ura|eno?- Da.* Sve?- Sve.* A onaj drugi?- Major?* Da. - Da - on je.* Dobro. - [ta da kaèm?* Recite...- Da?* ...od sada je pukovnik!

103


NE GUBI SE RATNE GUBI SE RAT

GENERAL (vi~e u telefon): Pukovni~e, sunceim jebem, probili su mi front ovdje. Hitno mipo{aqi sto hiqada vojnika!

PUKOVNIK (odgovara telefonom): Odakle misto hiqada vojnika!? Znate da nismo izveli dodat-nu mobilizaciju. Li~no vi ste bili protiv. Tvr-dili ste da bi Vas to ponizilo i da Vi sa raspo-loìvim snagama moète da stignete do Berlina.

GENERAL: Jeba}u i Berlin i tebe ako mi hit-no ne po{aqe{ te vojnike!

PUKOVNIK: Gdje da ih na|em!?GENERAL: Na|i gdje zna{! Rodi ih!PUKOVNIK (ra|a vojnike): Al’ ~ime da ih

prevezem, generale? Sva vozila su na frontu, aneispravna nismo popravqali jer ste Vi rekli daje to gubqewe vremena.

GENERAL: Donesi ih, budalo! Donesi ih li~-no, ina~e }u ti koù odrati!

PUKOVNIK: Razumijem, gospodine generale.(Li~no nosi vojnike na front.)PUKOVNIK (vi~e u telefon): Gospodine gen-

erale, gospodine generale! Odnio sam vojnike! Ha-lo, halo! Gospodine generale!

NEPOZNATI GLAS: Ovdje nema generala.PUKOVNIK: Kako nema!? Gdje je gospodin gen-

eral?NEPOZNATI GLAS: General je oti{ao.PUKOVNIK: Kako oti{ao!? Za{to oti{ao!?NEPOZNATI: General je izgubio rat! To ga je

104


omelo da bude prisutan ovdje.PUKOVNIK: [ta!? Izgubio rat! Pa li~no ja

sam mu donio sto hiqada vojnika.NEPOZNATI: Mo`da niste dovoqno brzo tr-

~ali.PUKOVNIK: Ali on je govorio da mi ne mo-

èmo izgubiti rat!NEPOZNATI: Mi ne moèmo izgubiti rat!PUKOVNIK: [ta sad da radim?NEPOZNATI: Vratite vojnike nazad!PUKOVNIK: Razumijem!

(Vra}a vojnike nazad.)(Aplauz.)(Zavjesa.)

105


STREETSTREET- Hash, brother!- Hash.- Peace, brother!- Peace.- Techno, brother?- Techno.- Gay, brother?- Gay.- Suck, brother?- Suck.- Fuck, brother?- Fuck.- Rimtuti tuki, brother?- Ritu!

106


PANDURSKO VEÊPANDURSKO VEÊ( ske~ )

Lica:Prvi pandur, starijiDrugi pandur, mla|iCava, sredovje~na, malo zarozana* * *(Ve~e. Dva pandura, stoje na ulici.)Prvi pandur: [to sam danas dobre voqe!Drugi pandur: A {to?Prvi: [ta misli{! (nagla{ava) Izdevetao sam

dvojicu.Drugi (zadivqeno): Je li!Prvi: Zna{ mene.Drugi: A mene nisi zvao!Prvi: Ono, zna{ da volim da uìvam sam.Drugi: Pa, jeste. I ja sam takav.Prvi: Eto, vidi{.Drugi: Nego, moram iza }o{ka.Prvi: Ugla?Drugi: Da.Prvi: [to?Drugi: Zna{ ve}.Prvi (ozbiqno): Ni{ta ne znam, dok ne sprove-

dem istragu.Drugi (premje{ta se s noge na nogu): Dok ti is-

traì{, ja ima da se ispraznim.Prvi: A, to!Drugi: To.Prvi: Pa i meni se ide.

107


Drugi: Onda, poùrimo!(Obadvojica otr~e iza ugla zgrade.)(Malo kasnije, vra}aju se.)Prvi (pametuje): Male stvari ~ine ~ovjeka sret-

nim.Drugi: Bogami, jes'. Maloprije sav napet, a sad

mi milina.Prvi: Jel'?Drugi: Jes'! âk mi do{lo i toplo.Prvi: A, jel'?Drugi: A, jes'!Prvi: Sigurno?Drugi: Sto-posto!Prvi: A jel' zbog tog?Drugi: Kojeg?Prvi: Pa, tog.Drugi: Ma, kojeg?Prvi: Ma, hla~a.Drugi: îjih hla~a?Prvi: Tvojih.Drugi: Moje hla~e su moje hla~e!Prvi: To znam da su tvoje hla~e - tvoje hla~e, ne-

go, za{to su mokre!?Drugi: Hla~e!?Prvi: Da!Drugi: Moje hla~e mokre! Ti to meni!?Prvi: Pa, pogledaj.Drugi (gleda): Auu, zbiqa mokre!Prvi: [ta je?Drugi: Opet isto!Prvi: [ta?Drugi: Ovo sa hla~ama.

108


Prvi: Zna~i ono!Drugi: Ono.Prvi: Dr`'o si se za pendrek.Drugi: Vala, ba{!Prvi: E, sad.Drugi: [ta da radim. Zabunim se.Prvi: Ni{ta ne brini. Sve se to moè promjen-

iti.Drugi: Jel'?Prvi: Sigurno.Drugi: Kako zna{?Prvi: I ja sam to radio kad sam bio po~etnik.Drugi: Ma nemoj!?Prvi: Da.Drugi: I kako si to sredio?Prvi: Lako.Drugi: De, reci.Prvi: Skinem, brate, hla~e.Drugi: Auu, al' si pametan!Prvi: Nego, ne misli{ vaqda da su mene u poli-

ciju primili na snagu. Kefalo, to! ( Lupa se u ~e-lo. )

Drugi: Jes', to svi kaù.Prvi: [ta kaù?Drugi: [ta ti moè{ izvaliti, to ne moè ni-

ko!Prvi: E, da. Nego, da pro{etamo malo.(Taman da krenu, kad ulicom nailazi malo star-

ija cava.)Drugi: Gle, gle!Prvi: Do|i, do|i, ti~ice!Cava (osvr}e se okolo, kao iznena|ena): Meni

109


kaète?Drugi: Jok! Zove samog sebe.Cava: Pa {ta znam, mo`da se dozivate izme|u

sebe.Prvi (zgrane se): Mi da se dozivamo! Pa mi ima-

mo motorolu!Cava: Znam da imate.Drugi: Pa {ta onda pri~a{!Cava: Ko mislim, da vam ne bi prislu{kivali

motorole, vi se dovikujete.Prvi: Pazi, pa nije ti ta lo{a.Cava (vidi da joj pali, pa razra|uje ): Mislim,

to je sigurno u sklopu {ifri.Drugi (iznena|en): Kojih {ifri?Cava (glumi iznena|enost): Vi neznate za {if-

re!Prvi: Mi da neznamo!Drugi: On da ne zna! On sve zna! On je kefalo!Cava: Onda sigurno zna da je "Do|i, do|i, ti~i-

ce!" glavna policijska lozinka!Prvi: Naravno da znam!Drugi (trijumfuje): Vidi{ da zna!Cava: A da je ono "ti~ice" zato {to je policija

brza.Prvi: Sigurno da znam!Drugi (odu{evqen): Nema {ta on ne zna!Cava: A jestel' vas dvojica brzi?Prvi: Ko? Mi!?Drugi: Mi smo ti muwe!Cava: Ma, kakav! Vi ne moète ni tristo metara

da pretr~ite.Prvi: Mi! Pa ja sam mogu osamsto!

110


Drugi: Mogu i ja!Cava: Ne vjerujem!Prvi (pali se): [ta ima da vjeruje{! Evo sad }u

da istr~im!Drugi: I ja }u!Cava: E, ba{ da vidim.Prvi: Evo!Drugi: Evo!(Panduri pojure kao bez du{e, usput pridràva-

ju}i opasa~e i stomake.)Cava: Brè! Brè! (Dok se panduri zasoptavaju,

cava se okrene i ode.)(Malo kasnije, hodaju}i, dolaze panduri. Pot-

puno su oznojeni i jako zadihani.)Prvi: A, bog te, nisam ni znao kolika je ova

ulica.Drugi: Pravo da ti kaèm, ja sam je sad prvi put

obi{ao, ina~e sam uvijek zavr{avao kod kafi}a.Prvi: Na polovini?Drugi: Na polovini.Prvi: I ja. [ta ima{ i}i daqe, sve u kafani

sazna{.Drugi: Sigurno.Prvi: Nego gdje je ona?Drugi: Ona {to je rekla da ne moèmo istr~ati?Prvi: Ona.Drugi: Pa nema je.Prvi: Nema veze. Sigurno se upla{ila kad je

vidila kako tr~imo.Drugi: Bogami, da sam ja gledao sa strane i ja

bih.Prvi: Nego! Istr~ali smo tri puta duù dion-

111


icu nego svjetski prvak na sto metara.Drugi: Pa sad neka kaù da policija nije vrhun-

ski obu~ena! Ima da im kosti polomim!Prvi: Vala! Drugi: Nego da idemo.Prvi: \e?Drugi: U stanicu.Prvi: [to?Drugi: Pa, mokri smo.Prvi: Jesmo, ali moèmo i u kafi}.Drugi: Ne bi vaqalo.Prvi: A {to?Drugi: Ma, mogli bi pomisliti.Prvi: [ta to!?Drugi: Da smo se obojica dràli za pendrek!!( Zbuwena lica. )

( Zavjesa. )( Kraj. )

112


KAKO SE POSTAJEKAKO SE POSTAJESRPSKI PISACSRPSKI PISAC

Istakne{ Wego{a.Podvu~e{ ga Nemawi}ima.Osvrne{ se na Svetog Savu.Istakne{ koliko Srbi imaju vrlina a potvr-

di{ ono znano da mana nemaju.Pi{e{ kako drugi pi{u.Ne iska~e{.Gleda{ ko je svetionik, i usmjerava{ se ka we-

mu.Stalno isti~e{ wegovu veli~inu.Siguran si da je Andri} solidan pisac, a Pupi-

na ni ne spomiwe{ iako je dobio Pulicerovu na-gradu. Oni, ipak, zna{, nisu va`ni za srpsku kwi-èvnost.

Za wu su va`ni klanovi a ne me|unarodna priz-nawa.

Opredjeli{ se za vladaju}i klan.Vidi{ ko je vode}i i ka wemu usmjeri{ o~i.Istakne{ Wego{u.Podvu~e{ ga Nemawi}ima.Istakne{ koliko Srbi imaju vrlina a potvr-

di{ oni znano da mana nemaju.Siguran si u sebe.Ti si u Slu`bi Svetom Savi !

113


RECEPT ZA USPJEHRECEPT ZA USPJEH

Hercegovci su divni qudi.I veoma talentovani.Oni su dali mno{tvo istaknutih qudi.Tako npr. Antu Paveli}a, Andriju Artukovi}a,

Qubu Milo{a, Maksa Luburi}a.Sve su to bili prvaci u svom poslu. Politi~ka

elita svog vremena.Ali nisu samo u ona vremena oni davali prvake,

nego i u ova.Najboqi dana{wi qudi su iz Hercegovine":

[e{eq, Dra{kovi}, Buha, Zubak, Mer~ep, Boban.Sve su to sjajni qudi.Neki poku{avaju ne{to da im podmetnu, ali to

je ~ista qubomoraJer, Hercegovina je dala takve genije kao onaj

{to je rekao: Vjerujem u Boga i Srbiju, a poslije jeumro u bezbo`ni~koj Americi, me}u protestanti-ma.

Ali to je genije.Wemu se to moè.Ili onaj drugi, jo{ ve}i, ako genijalnost moè

da se gradira, {to je bez dana {kole, izvr{io re-formu srpskog jezika.

Nije va`no {to je reforma i{la tako {to je od-bacio hiqadu godina pisane kwièvnosti.

Nije on to uradio zato {to je bio nepismen.To je mala stvar.Zbog toga je on izmislio pismo, i pravilo, kako

da olak{a takvima kao {to je on:

114


Pi{i kao {to govori{ !A govori{, naravno, srpski.Jer su Srbi svi i svuda.Dodu{e, ne vi{e u wegovom zavi~aju.Tamo su sada Crnogorci.Mada se niko nije ni odselio, ni doselio.Samo su se granice promjenile.Ali i to govori o velikim sposobnostima Her-

cegovaca.Niko se tako dobro ne prilago|ava kao oni.

KAZNAKAZNA

Svedok vremena, osu|en je na ve~nu tamnicu.Pravda je zadovoqena.I on }e mo}i da svedo~i - i ne}e to imati kome

da kaè.Mo`da samo tamni~aru.Ali, on je gluv.Jer - tamni~ar je Sudbina.

115


VOVO

Vo je bio debeo i gojan.Vuk mu, naravno nije ni prilazio.Napadao je mawe i usamqenije.Pojeo je mr{avu Bilogoru, pa Papuk ne{to deb-

qi, posnu Liku i ukusnu Baniju.Vo nije ni mrdnuo glavom. Halapqivo je jeo na

svojim bogatim pa{wacima.Ponekad bi riknuo, tek da se ~uje koliko je on

vo.Nije trebalo, svi su znali da je on ba{ veliki

vo.Znao je i on, ali je volio da to pokaè.Nije on rikao na vuka.Rikao je na tu mr{avu `gadiju {to je toliko

vre~ala dok ju je vuk davio. Smetalo mu je to u we-govim gozbama, nije mogao mirno jesti, slu{atimuziku, p~ela i ptica.

Mnogo su se drali, ti mr{avi.A onda je sve zamuklo.Vuk je hvala bogu, prekinuo tu dreku.Mogao je mirno pasti.I pasao je mnogo i halapqivo, sve dok jednog da-

na nije za~uo reàwe na ivici svoje livade.Pogledao je, iz {ume su se pojavqivali iskeè-

ni vu~iji zubi.“Ja sam veliki vo!” riknuo je.Ali vuk nije zastao.“Ja sam vo!”, rekao je pokolebano dok se pov-

la~io.

116


Vuk je i daqe i{ao.“Ja sam...” poku{ao je, sav prestra{en.“Nisi ti vo! Ti si samo pre`derana glupa kra -

va”, zareào je vuk dok se neumitno pribliàvao.

SMEHSMEH

Smejao se razdragano, svi su mu se zubi videli.Dok mu se jednog dana nisu prosuli.I sad se smeje.Nemo.Da ga niko ne ~uje.Ne otvara usta.Samo razvu~e usne.U bolnu grimasu.

UPOZOREWEUPOZOREWE

ûlo se kratko, o{tro upozorewe.Nije reagovao odmah.Potom se ~uo pucaw.Nije reagovao vi{e.

117


MOM PRIJATEQUMOM PRIJATEQU

Budi ohol, dogni nos. Ne razgovaraj sa onimakoji umiju da pi{u, nego sa onima koji ti moguomogu}iti da ono {to si ti napisao, objavi{.

Ne bavi se velikim temama, za to je potrebandar.

Pi{i o dnevnoj politici, to ti leì a moè{na{iroko pisati, ve}i su honorari.

Prodavaj se za velikog pisca, mada niko ne znada navede neko tvoje zna~ajno djelo.

Prema saradnicima koji nemaju veze ili zale|e,gledaj sa visine, a kada te pred wima psuju i kaùti da si niko i ni{ta jer nisi imao (kaù oni togrubqe) gomilu èna i nema{ hrpu para a ima{male, nebitne rubri~ice, ti se pravi da ne ~uje{,kao da zbog toga, i onaj mali saradnik, ne}e ~uti.

Digni nos, budi ohol.Ti nisi makar ko.Bio si i urednik, i direktor.A pored toga si i veliki kwièvnik!

118


PONAVQAWEPONAVQAWE

Istorija po~iwe od wih.Nije bilo ni ovog rata, ni prethodne krvave is-

torije.Nema ni Srba, hrvata, ni muslimana. Tu su samo

kosmopolite koji se odu{evqeno vole.Jedino {to je ta uloga zagrqaja, u~estala. I

1878, i 1945, i evo danas.Ponavqaju}i, vaqda da se boqe nau~i.Ili misle da je tako popularna.Predstava za koju interesovawe piblike ne pre-

staje.Ali, da li je glumcima do we.Da li je ve} odavno bez àra ponavqaju.Toliko je ponavqaju, da se vi{e ne zna ko tu

gradivo treba da utuvi:Da li oni koji igraju.Ili, oni koji im rasplet reìraju.Ili reìseri misle da glumci nisu va`ni nego

publika.Krvavi Magbet sa Balkana.A Hamlet sa tog Balkana, traè}i duh svog oca,

pita :[ta je to trulo u dràvi Evropi - kad je na{a

krv uzbu|uje?!

119


DOKTORICADOKTORICA

U{ao je u ordinaciju sa nadom, mada uop{te ni-je bio svjestan da je i to osje}awe pokazivalo du-binu ponora u koji je srqao.

Doktorica je sre|ivala nokte, i na wegov ula-zak, uputila mu izraz beskrajne dosade. Jo{ kad jeshvatila wegovo o~ajno stawe, nije mogla da sakri-je prezrivi osmjeh.

Jo{ jedna mu{ka ìvotiwa koja dolazi da tra-ì pomo}.

Spusti}e ga na koqena, a da li }e ga di}i, otome }e jo{ razmisliti.

U stvari, dizati i nije potrebno. Jedino {to jeva`no, to je natjerati ih da kleknu.

Da mole.Da budu mali.Bespomo}ni.Zavisni.Od we.U vlasti.Da - u vlasti wene voqe.Gospodarica du{a, sa svojim ovisnim podani-

cima.- Doktorice...“Da?”- Doktorice, ja , ovaj...“Moè li malo brè?”Uto zazvoni telefon.“O, sine, ti si”, razvedri se doktorica. “Jedi

fino i spremi se za {kolu. Je li seka oti{la? Ma

120


ne, zna{ kako je kod mene. Uvijek isto. Dolaze tu ikukaju. Aha. Kao da je meni do toga. Ma, ne. Uop{teih ne slu{am. Ne, ne. Ko bi se uìvqavao u te glu-posti. Zar zbiqa misli{!? Ma, nikako. Pustim ihda idu svojim tokom. Tu se ni{ta ne moè promjen-iti. Ne, ne. Za{to se zbog wih sikirati. Toga je bi-lo i bi}e. To su slabi}i, i na wih ne treba obra-}ati pa`wu. Ma, znam ja sa wima. Nedam ja da onimene uvla~e u svoje probleme. Da, da. Nisam ja tektako specijalista. Pa, da. Treba to odmah presje}i.[ta? Za sitne pare da se uìvqavam u wihove pro-bleme. Ne pada mi na pamet. Mnogo je boqe, u star-tu se ograditi od wih. Da{ im osnovni lijek, i akone pomogne - ide{ daqe. Ako im je sudbina, od bol-nice ne mogu pobje}i. Ako nije, ispa{}e da sam imja pomogla. U svakom slu~aju, treba ih napravitiprepla{enim, i - zavisnim. To vrijedi. Uvijek sutada zahvalni. Jer se boje. Jer neznaju {ta }e im sedesiti. Jer ti vlada{ situacijom, a ne oni. Jer jeto jedino bitno, a ne nikakvo ozdravqewe. Jer uvi-jek je bilo, i uvijek }e biti, zdravih i bolesnih, itu pomo}i nema, va`no je vladati situacijom, va`-no je ne biti dole, nego onaj gore.

Sine !Idi u {kolu, i slu{aj mamu. Nemoj biti kao

tvoj otac koji ne moè ni trideset dinara dnevnoda zaradi.

Mama }e tebi pomo}i, bi}e{ ti mu{karac.Aha, a sad }ao.ûvaj se srce.”Spusti slu{alicu, i sa neskrivenom odbojno{-

}u pogleda pacijenta.

121


“Vi ste jo{ tu!?”- Da, doktorice, ja...“Rekla sam Vam da ja nemam vremena za bacawe.

Ovo je ozbiqan posao, i treba ga odgovorno radi-ti.”

- Da, doktorice...“Nemojte mi vi{e oduzimati vrijeme. Evo, ovdje

ste ve} petnaest minuta. Kad bih ja tako sa svakim,ni{ta ne bih stigla uraditi.”

- Doktorice...“Molim Vas, dosta. Ne budite drski. Evo Vam

ovo, i to pijte. Kontrola za mjesec dana.”- Ali, doktorice, ni{ta Vam nisam objasnio.“[ta Vi meni ima da obja{wavate. Ja sam spe-

cijalista, ne Vi. I uostalom, kad bih ja slu{alasvakog od Vas, sve te Va{e nebuloze, neuroze, psi-hoze, fobije i patwe - pa gdje bi mi bio kraj!

Moè{ i}i, mi smo zavr{ili.Zakaìte kod sestre kontrolu za mjesec dana.Dovi|ewa!”- Dovi|ewa, doktorice. Hvala.Kad je ostala sama u ordinaciji.“Tako vas volim. Mawi od makova zrna.Slede}i!”

122


PRAVI]E SE SRPSKIPRAVI]E SE SRPSKIWU JORKWU JORK

Pravi}e se, razumije se.I to mnogo ve}i i veli~anstveniji nego {to je

ovaj sada.Ako su degenerisani Amerikanci, skupqeni s

koca i konopca, to mogli da urade, vala mi Srbimoèmo barem duplo ve}i.

Jer {ta je to Amerika.La`na nacija, sa istorijom starom jedva dvjesta

godina. Pa svaka na{a taraba ima bar dvaput vi{estoqe}a.

A kako su to plitkoumni qudi pokazuje i to dasu oni za tih dvjesta godina na praznim prerijamanapravili xinovske oblakodere.

Pfuj!Mi, naravno, nismo tako povr{ni. Mi se jo{

uvijek drìmo na{ih taraba.A oni su jo{ imali i Va{ingtona,i Linkolna,

i Ruzvelta i jo{ desetine drugih.[ta im sve to vrijedi.Nisu imali Nemawi}e![ta mari {to su dobili Prvi i Drugi svjetski

rat, i okon~ali pobjedni~ki Hladni rat.Koga to moè impresionirati.[ta su wihove nuklearne rakete prema Du{anu

Silnom!!On je imao Zakonik.Nije va`no {to je to bilo hiqaduipo godina

123


poslije Rimqana, a neznam koliko hiqada godinaposlije onih jo{ prije wih.

Va`no je da je on imao Zakonik onda kad jeAmerika imala tek Kolumba.

A ni taj se nije bogzna koliko tamo zadrào,nego se brzo vratio, a onda su tamo navalile pro-tuve.

A ni mi se nismo dugo dràli Zakonika, jer jebio suvi{e uzvi{en, nego smo navalili u Tursku.

Jeste, mi smo junaci, pa smo i to juna~ki ura-dili.

Ko bi drugi mogao izdràti petsto godina podTurcima nego samo junaci.

I to ovoliki.A nismo ba{ svi mi bili jednako junaci.Najve}i su junaci bili oni {to nas danas naj-

vi{e tome i u~e.Oni oko Mostara, Nik{i}a, Bijelog Poqa. Oni

su bili junaci u Turskoj do pred kraj pro{log ili~ak do po~etka ovog vijeka.

A kukavice su odmah poslije pada Proklete Je-rine (prokleta joj du{a, htjela da se bori protivTuraka) pre{le u ravnicu da se odatle brane.

Lako ti se odatle braniti.Aj’ ti iz brda.U ova se brda zbjeà sve {to nesmjede na megdanu

ostati.Nego ja mnogo odoh daleko, ali {ta mogu kad

imamo bogatu istoriju, a ne kao Amerikanci.Nemaju ni{ta pa su morali graditi ~itave mi-

lionske gradove.A mi se jo{ drìmo na{ih taraba.

124


Izdràle su osamsto godina, a kako smo ih do-bro radili izdrà}e jo{ osamsto.

Ma, mi smo majstori.Kaù da su bili na Mjesecu.ûdna mi ~uda. To svaka budala moè. A imate li vi gusle, jadni!?Kaù imaju Poa, Vilijamsa, Paunda i pitaj bo-

ga koga jo{.A |e su vam sqepa~ke pjesme, |e jado!?Pa vidi ti skim mi imamo posla.R|a, guba, zadwi qudi!I kad takvi mogu napraviti Wu Jork, mi }emo

ga napraviti u startu od dvadeset miliona sa ne-boderima od {esto metara.

Jo{ samo da se odlu~imo za lokaciju.Moèmo na Romaniji. To bi bilo dobro po{to

je tamo ve} smje{teno Srpsko Sarajevo, isto takojedan ogroman grad.

Ili u Konavlima, na Srpskom Moru. (A zna seda je na{e more najqep{e.)

Ili na Srpskom Grme~u. Dodu{e, on je sada uokolini Novog Sada pa }emo o tome jo{ razmisli-ti.

U svakom slu~aju pravi}emo Srpski Wu Jork.Mnogo ve}i i mnogo qep{i nego wihov.Jer smo i mi takvi.Mnogo ve}i i mnogo qep{i !

125


KRA]U[NA PRIÂZar moè kra}a!?

* * *KRA]A PRIÂMoè !

* * *I, jo{ . . .

* * *PRIÎCAAha!

INFERIORNOSTINFERIORNOST

Ne pi{e on dobro, to je samo privid.Da pi{e dobro, ne bi bio u na{em gradu, nego u

velegradu.Da pi{e dobro, ne bi se obra}ao nama, objavqi-

vale bi ga ve}e novine.Da pi{e dobro, imao bi ve} ime, ne bi dolazio

li~no.Ne, ne pi{e on dobro, to je samo slu~ajnost.Da pi{e dobro, ne bi dolazio kod nas!

126


SADR@AJ:1 - Savjeti urednika (str. 7), 2 - Istina (8), 3 -

Traèwe qubavi (11), 4 - Odbrana satire (12), 5 -Puno je ni{ta, mora da postoji bar mala praznina(12), 6 - Pravda (13), 7 - Malo je mnogo (16), 8 -Srpski trener (17), 9 - Projekcija (18), 10 - [tele(19),

11 - Ko je seqober (23), 12 - Inkarnacija (24), 13- Univerziteti (25), 14 - Isti govor (27), 15 - Kogai {ta su dali Iliri (28), 16 - [ta mari (28), 17 -Mudrac (29), 18 - Vremenska prognoza (30), 19 - Trizakona me|unarodnih odnosa (31), 20 - Vatromet(31),

21 - Ne}ak (32), 22 - Turnir (33), 23 - Krivica(34), 24 - Forma (35), 25 - ûdo (35), 26 - Druè moj(36), 27 - Tama (38), 28 - G.E.B. (39), 29 - Odluka (39),30 - Gvinet Embrous Birs (40),

31 - Jecaj, vapaj i Bog (40), 32 - Visina (41), 33 -Prazni Raj (42), 34 - Percepcija (42), 35 - E.B. (43),36 - Konfiguracija (43), 37 - Svevid (44), 38 -Svejedno (44), 39 - (Crna hronika) (45), 40 -Moralo, a nije (45)

41 - Protokol (46), 42 - Pri~e o Apsurdu (46), 43- êkawe (48), 44 - Psihijatrija (49), 45 - Snagavoqe (50), 46 - U Bawoj Luci (51), 47 - Nemojmosamo (52), 48 - Pouka (54), 49 - Budi ohol (55), 50 -Inspiracija (56),

51 - Naklon (56), 52 - Razvoj (57), 53 - Posjeta(59), 54 - Odli~an francuski (59), 55 - Benzinskacrkva (60), 56 - Doktor (61), 57 - Svijetla budu}-nost (62), 58 - Melanholik (63), 59 - “ôvjek, kakoto gordo zvu~i” (64), 60 - Budizam (66),

61 - Dragi prijatequ (67), 62 - Telefonirawe(68), 63 - Prosjaci (78), 64 - (Ne toliko)Senzacionalno otkri}e (79), 65 - Sunovrat (80), 66- Zamisli (81), 67 - Ekolo{ka dràva (82), 68 -Rukopoloèwe (83), 69 - Crno (85), 70 - Kritika(85),

71 - Upornost (86), 72 - Iz (88), 73 - Crijeva (89),74 - Atlantida (89), 75 - Sahrana (90), 76 - Prva pe-toqetka (92), 77 - Sigurnost (94), 78 - Prva pornodrama (95), 79 - Odgovor (97), 80 - Rat svetova (98),

127


81 - Pitawa (99), 82 - Anketa (100), 83 - Ustani(102), 84 - Ubistvo (103), 85 - Ne gubi se rat (104),86 - Street (106), 87 - Pandursko ve~e (107), 88 -Kako se postaje srpski pisac (113), 89 - Recept zauspjeh (114), 90 - Kazna (115),

91 - Vo (116), 92 - Smeh (117), 93 - Upozorewe(117), 94 - Mom prijatequ (118), 95 - Ponavqawe(119), 96 - Doktorica (120), 97 - Pravi}e se SrpskiWu Jork (123), 98 - Kra}u{na pri~a (126), 99 -Kra}a pri~a (126), 100 - Pri~ica (126),

101 - Inferiornost (126)

128

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna i univerzitetska bibliotekaRepublike Srpske, Bawa Luka

821.163.41-7

KQAJI], Goran

Druè moj / Goran Kqaji}. - 1. izd. - Bawa Luka :Udruèwe qubiteqa humora, satire i karikature"Tale", 2004 (Bawa Luka : Bina). - 128 str. ; 21 cm. -(Str{qen ; Kw. 4 / Udruèwe qubiteqa humora,satire i karikature "Tale")

Tira` 1 000.

ISBN 99938-715-4-0

MFN=001921Winisis-Biblio

Documents

DRUŽE MOJ (zbirka satiričnih i egzistencijalnih priča)