CENTAR ZA MOTORE I MOTORNA VOZILA MAINSKOG FAKULTETA U NIU i CENTAR ZA BEZBEDNOST SAOBRAAJA MAINSKOG FAKULTETA U KRAGUJEVCU Aleksandar Stefanovi D R U M S K AV O Z I L A - osnovi konstrukcije - NI, 2010. 2 Autor: dr Aleksandar Stefanovi, (1948.), diplomirani mainski inenjer redovni profesor Mainskog fakulteta u Niu DRUMSKA VOZILA- osnovi konstrukcije- PremaodluciNastavnoNaunogVeaMainskogfakultetauNiu,broj612-400-7/2010od10.septembra2010.godine,anapredlogrecenzenata,izloenamaterija predstavljauniverzitetskiudbenik,namenjenpresvegastudentimamainskog fakulteta Recenzenti: dr Aleksandra Jankovi, redovni profesor Mainskog fakulteta u Kragujevcu dr Ivan Klinar, redovni profesor fakulteta Tehnikih naukau Novom Sadu dr Ferenc asnji, redovni profesor fakulteta Tehnikih naukau Novom Sadu Izdava: Centar za motore i motorna vozila Mainskog fakulteta u Niu i Centar za bezbednost Mainskog fakulteta u Kragujevcu Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Aleksandar Stefanovi Dizajn korica: Vladislav ivkovi Tira: 200 komada u formatu B5 tampa: Unigraf,Ni CIP - , 629.3.01(075.8) , , 1948- Drumska vozila : osnovi konstrukcije /Aleksandar Stefanovi. - Ni : Centar zamotore i motorna vozila Mainskog fakulteta u Niu; Centar za bezbednost saobraaja Mainskog Fakulteta u Kragujevcu:, 2010 (Ni : Unigraf). - 413 str. : ilustr. ; 24 cm Tira 200. - Na koricama autorova slika,beleka o njemu i kratak sadraj knjige. - Bibliografija: str. 412-413. ISBN 978-86-6055-005-9 (CMMVMF) a) - COBISS.SR-ID 179196172 3 Predgovor PrihvatanjemBolonjskedeklaracijenaMainskomfakultetuuNiuiustremljenjudase studentimaponudiveibrojdisciplinakojesubliskenjihovomstrunomopredeljenju,poevod kolske2008/09.godinezaiveojepredmetnazvanjednostavnodrumskavozila,predvien programom Mainskog fakulteta u Niu, na Saobraajnom smeru i smeruTransport i logistika. Polazeiodosnovedajeciljpredmetadapripremimainskeinenjerezaraduoblasti saobraaja,auzimajuiuobzirdajezaprouavanjekonstrukcijedrumskihvozilapredviensamo jedansemestar,ovajudbenikjekoncepcijompodreentomcilju.Temaovogkursasebazirana predmetumotornavozila, kogasam nekada, po staromprogramu, predavaostudentimaMainskog fakultetau Niu u dvasemestra.Ovogaputa jegradivo koje je obrauje teoriju kretanjasvedeno na najmanjumeru,odnosnoonolikokolikojepotrebnodastudentshvatikojesiledejstvujunavoziloi njihovukorelaciju,azadranajeoblastkonstrukcijevozila,proirenaoblaueksploatacionih ispitivanjaistihiprincipimaugradnjepogonskegrupeuvozila.Jasnojedasesvoznanjenemoe smestiti u gradivo za jedan semestar, tako da je ovde prezentirano bar onoliko koliko smatramo da je potrebno da inenjeri, koji e se baviti odravanjem i eksploatacijomvozila, imaju poetnog znaja iz te oblasti, koje e kasnije nadgraditi praksom.Sagledavajui potrebe u naim autosaobraajnim preduzeima, u ovoj knjizi bie date i osnove eksploatacionog ispitivanja vozila, pre svega prilikom zamene pojedinih sklopova sklopovima slinih karakteristika ali drugog proizvoaa. Pri pisanju oveknjigetrudio sam se dasvi termini, definicije,izrazi i simboli koji sekoriste buduusaglaenisanekadanjimJUSstandardima,sadaSRPS,M.F2.010iz2001.godine(klipni motorisaunutranjimsagorevanjem-renik,deo1,terminikojiseodnosenakonstrukcijuirad motora),M.N0.010,M.N0.012,M.N0.013iM.N0.050. SobziromdaproizvodnjavozilauSrbiji,uvremepisanjaoveknjige,po konstruktivnoj koncepciji i tehnologiji nemoedabudekonkurentnasvetskoj proizvodnji, itaoci e primetitidajeautorskakoncepcijabilavienaklonjenaobrazovanjustrunjakakojiedaradeu saobraajnimpreduzeima,dakleneobrazovanjuusmisluprojektovanjavozila,vepresvega njihovomodravanjuipravilnojeksploataciji.Shodnonaprednavedenom,uovomudbenikue prezentiranamaterijabititakokoncipiranadastudentishvatesutinukonstrukcijevozilaisklopova istog,znaajiste,usloveradaioptereenjaiste,aliiosnoveeksploatacionogispitivanjavozila,pre svegaprilikomzamene pojedinih sklopovasklopovimaslinih karakteristikaali drugog proizvoaa, to je u naim preduzeima est sluaj. S obzirom da se predmet sa ovim ciljem i po ovakvom obimu predaje na MF u Niu sada prvi put,dakleeksperimentalno,dalismorealizovalipredvieniciljpokazaepraksa,anadamosei dobronamerne primedbe itaoca. Stoga zadravamo pravo da se, povremeno, obraena materija menja, shodno proceni kako je studenti prihvataju, unose neke savremene konstrukcije i ispitivanja ili iskljue delovigradivakojasepreklapajusanekomveranijeprouavanommaterijom,toebitiredovno aurirano na sajtu MF u Niu.I pored briljive viestruke korekture i preitavanja, svestan sam da jo uvek ima greaka, te ih kaodeosvojenepanje,japrimamnasebe.Stogaubitizahvalansvimakojimibuduukazalina greke, eventualne nedoreenosti ili moda nejasno prezentirane materije. ZahvalnostdugujemimlaemkolegamadrMilouMiloeviuiPredraguMiliukojisu veinu slika preuzetih iz drugih knjiga ili asopisa pogodno preradili za ovo izdanje. Septembar 2010. 5 SADRAJ Uvod .............................................................................................................................. 13 I.1Istorijat vozila ................................................................................................................ 16 I.2Definicije i podele vozila. ............................................................................................. 24 I.2.1 Klasifikacija drumskih motornih vozila prema SRPS NO. 010 .................................... 25 I.2.2.Podela vozila prema zakonu o bezbednosti u saobraaju Republike Srbije ................. 28 I.2.3.Klasifikacija i oznaavanje vozila prema broju osovina i pogonskih tokova..............30 I.2.4 Podela prema pravilniku Evropske Unije......................................................................38 I.2.5 Standardi...................................................................................................................... 41 I.2.6.Pojmovi i veliine kod drumskih vozila ........................................................................ 43 I.2.7.Merenje standardne potronje goriva........................................................................... 50 I.2.8.Identifikacija vozila ....................................................................................................... 51 II.1.Mehanike grupe vozila.....52 II.2.Osnovna koncepcija poloaja motora i rasporeda pogona ............................................ 53 II.3 Ram (Okvir) vozila ....................................................................................................... 55 II.3.1Oblici okvira ................................................................................................................. 55 II.3.2Ispitivanje konstrukcije vozila ...................................................................................... 64 II.4.Karoserija vozila ........................................................................................................... 66 II.5 Sistem oslanjanja i ogibljenja ....................................................................................... 72 II.5.1Elastini elementi sistema oslanjanja............................................................................ 78 II.5.2Vrste sistema ogibljenja ................................................................................................ 90 II. 6. Uvodne napomene o transmisiji.................................................................................. 104 II.6.1Klasifikacija transmisije.............................................................................................. 105 II.7 Odreivanje poloaja teita ....................................................................................... 109 II.7.1Odreivanje poprenih koordinata teita .................................................................. 109 II.7.2Odreivanje podunih koordinata teita.................................................................... 110 II.7.3Odreivanje visine teita ........................................................................................... 110 III.Pogonski agregati ....................................................................................................... 114 III.1Uskladitenje energije................................................................................................. 115 III.2Karakteristike pogonskog agregata koje su povoljne za korienje u vozilima ......... 116 III.3Analiza pogonskih karakteristika pojedinih agregata ................................................. 119 III.3.1 Klipna parna maina kao pogonski agregat vozila ..................................................... 119 III.3.2 Gasnoturbinski motor kao pogonski agregat vozila ................................................. 122 III.4Vozila sa elektro pogonom ......................................................................................... 127 III.4.1 Gorivne elije u kombinaciji sa elektromotorom ....................................................... 131 III.4.2 Hibridni pogon motornih vozila ................................................................................. 134 III.5Klipni motor SUS i motorno vozilo ........................................................................... 136 III.6Analiza karakteristika pojedinih pogonskih agregata ................................................. 137 III.7Toplotni motori ........................................................................................................... 142 III.7.1Motori sa spoljnim sagorevanjem.............................................................................. 142 III.8 Klipni motori sa unutranjim sagorevanjem .............................................................. 148 III.8.1Opis rada etvorotaktnog motora .............................................................................. 149 III.8.2Opis rada dvotaktnog motora .................................................................................... 150 III.8.3 Podela motora ......................................................................................................... 1544 III.8.4 Karakteristike klipnih motora sa unutranjim sagorevanjem ................................... 160 III.8.5 Znaice motora ......................................................................................................... 170 III.8.6 Nadpunjeni motori .................................................................................................... 172 III.8.7 Motori sa rotacionim klipom .................................................................................... 184 III.8.8 Izbor motora ............................................................................................................. 189 6 IV. Spojnica .................................................................................................................... 195 V.Menja ....................................................................................................................... 208 V.1Podela menjaa.......................................................................................................... 211 V.1.1 Mehaniki menjai .................................................................................................... 212 V.2 Izbor broja stepeni prenosa ...................................................................................... 217 V.2.1Izbor meustepena raspored prenosnih odnosa ..................................................... 220 V.3 Konstruktivna reenja menjakih kutija ................................................................... 228 V.4Automatski menjai .................................................................................................. 230 V.5.1Poluautomatski menjai ........................................................................................... 231 VI.Razdelnici snage ...................................................................................................... 236 VII. Kardanska vratila ..................................................................................................... 238 VII.1 Kinematika kardanskog zgloba ............................................................................... 242 VII.1.1 Provera kritinog broja obrtaja za kardanska vratila .............................................. 246 VIIIPogonski most .......................................................................................................... 249 VIII.1 Izbor prenosnog odnosa u pogonskom mostu .......................................................... 249 VIII.1.1 Diferencijal pogonskog mosta .................................................................................252 VIII.2 Vozila sa pogonom na svim tokovima ................................................................... 255 VIII.2.1 Meudiferencijali (srednji diferencijali) ..................................................................257 VIII.3 Diferencijali sa samoblokiranjem ............................................................................ 262 IX Teorija kretanja drumskih vozila ............................................................................. 267 IX. 1 Sile otpora kretanju vozila ....................................................................................... 268 IX.2Sile otpora pri kretanju vozila iz mesta ................................................................... 268 IX. 3 Spoljanje sile otpora pri kretanju vozila ................................................................. 268 IX.3.1 Sila otpora kotrljanju Rf ........................................................................................... 269 IX.3.2 Sila otpora vazduha Rv ............................................................................................. 271 IX.3.3 Sile otpora kretanja na usponu Ro ............................................................................ 275 IX.3.4 Otpori kretanju prikljunog vozila Rp ...................................................................... 277 IX.3.5 Otpori inercionih sila - sila otpora ubrzanju odnosno usporenju vozila Ri .......... 277 IX.2.6 Analiza otpora .......................................................................................................... 279 IX.4Unutranji otpori - stepen korisnosti transmisije ..................................................... 287 X Proraun vue (vuni bilans) ................................................................................... 288 X.1Bilans sila ................................................................................................................ 288 X.2Dinamika karakteristika vozila .............................................................................. 290 X.3Bilans snaga ............................................................................................................ 291 X.4Oblast stabilnog rada motora .................................................................................. 294 X.5Eksploataciono podruje broja obrtaja kod motora ................................................ 298 X.I Dinamike reakcije tla ............................................................................................ 302 XI.1 Najvee vune sile na tokovima.............................................................................304 XI.1.1 Pogon zadnjim tokovima ..................................................................................... 304 XI.1.2.Pogon prednjim tokovima .................................................................................... 304 XI.1.3.Pogon na sva etiri toka ....................................................................................... 304 XI.2Granine vrednosti uspona..................................................................................... 304 XI.2.1 Maksimalna vrednost uspona ................................................................................. 305 XI.3Maksimalna mogua brzina vozila ........................................................................ 307 XI.3.1Pogon prednjim tokovima ................................................................................... 307 XI.3.2Pogon zadnjim tokovima .................................................................................... 307 XI.3.3Pogon na svim tokovima ..................................................................................... 308 XI.4 Maksimalno mogue ubrzanje .............................................................................. 308 XI.5 Spreg vozila .......................................................................................................... 309 XI.6 Maksimalna masa prikljunog vozila ................................................................... 310 7 XI.6.1Pogon na prednjoj osovini ..................................................................................... 310 XI.6.2Pogon na zadnjoj osovini ...................................................................................... 311 XI.6.3Pogon na svim tokovima ..................................................................................... 311 XII.Stabilnost vozila .................................................................................................... 312 XII.1Poduna stabilnost ................................................................................................ 312 XII.1.1 Prevrtanje oko zadnje osovine .............................................................................. 312 XII.1.2 Stabilnost vozila sa aspekta upravljivosti ............................................................. 315 XII.1.3 Prevrtanje vozila oko prednje osovine .................................................................. 316 XII.2Poprena stabilnost vozila ..................................................................................... 317 XII.2.1 Kretanje vozila na putu sa poprenim nagibom .................................................... 318 XII.2.2 Kretanje vozila na ravnom horizontalnom putu u krivini ..................................... 319 XII.3Stabilnost vozila na boni vetar ............................................................................ 321 XIII.Upravljanje vozilom i upravljaki mehanizam ...................................................... 323 XIII.1Zaokretanje automobila ......................................................................................... 323 XIII.2Trapez upravljakog mehanizma ........................................................................... 326 XIII.3Elementi stabilnosti upravljajuih tokova ............................................................ 330 XIII.3.1 Uticaj elastinosti pneumatika na stabilnost vozila ............................................... 335 XIII.3.2 Uticaj procesa koenja i vune sile na stabilnost vozila ........................................ 335 XIII.4Elementi upravljakog mehanizma........................................................................ 336 XIV Teorija koenja i koni mehanizam ....................................................................... 343 XIV.1 Energetska analiza ................................................................................................ 343 XIV.1.1Promena kinetike energija vozila........................................................................ 344 XIV.1.2Promena potencijalne energije vozila ................................................................... 346 XIV.2 Dinamika analiza procesa koenja.................................................................. 34949 XIV.2.1Maksimalne vrednosti sile koenja ...................................................................... 350 XIV.3 Odreivanje maksimalnog usporenja ................................................................... 353 XIV.4 Zakoni kretanja koenog vozila ........................................................................... 354 XIV.4.1Vreme koenja ...................................................................................................... 355 IX.4.2 Put koenja ........................................................................................................... 355 XIX.5 Koni ureaji vozila ............................................................................................. 362 XIV.5.1Prenosni mehanizam u sistemu konica ............................................................... 363 XIV.5.2Vrste konica prema konstrukciji ......................................................................... 371 XV Sigurnost automobila i putnika i smanjivanje posledica nesrea ..........................376 XV.1Opte postavke ...................................................................................................... 376 XV.2Aspekti sigurnosti vozila, putnika i ostalih uesnika u saobraaju ...................... 377 XV.2.1 Aktivna sigurnost .................................................................................................. 377 XV.2.2 Sistemi elektronske kontrole kretanja vozila ........................................................ 389 XV.2.3 Udobnost putnika ..................................................................................................397 XV.2.4Elementi pasivne sigurnosti vozila i putnika ....................................................... 398 XV.3 Principi projektovanja kabine i karoserije vozila ................................................ 398 XV.3.1Unutranja zatita kod frontalnog sudara ............................................................ 400 XV.3.2Spoljanja bezbednost .......................................................................................... 403 XV.3.3Ergonomski aspekti vozila ................................................................................... 404 XV.4 Ekoloki aspekti i emisija izduvnih gasova..........................................................405 XV.4.2Katalizatori........................................................................................................... 409 LITERATURA.......................................................................................................................412 8 9 VANIJE UPOTREBLJENE OZNAKE Sile akcije i reakcije [N] F- sila prianjanja F0 - ukupna obimna (vuna) sila na pogonskim tokovima F01, F02, F0 - vuna sila na prednjim, zadnjim, prednjim i zadnjim pogonskim tokovima, AF0- viak vune sile na pogonskim tokovima, F0- slobodna vuna sila na pogonskim tokovima, FC- centrifugalna sila Fr- sila trenja, uopte, G- ukupna teina automobila GA- teina automobila koja se prenosi na tlo preko tokova prednje osovine GB- teina automobila koja se prenosi na tlo preko tokova zadnje osovine GT - teina toka automobila ili deo teine automobila koja se prenosi na tlopreko jednog toka GP- ukupna teina prikolice ili poluprikolice ( prikljunog vozila) G- teina prianjanja Gk- korisna nosivost GS- sopstvena teina automobila K- ukupna sila koenja, tangencijalna reakcija tla usled koenja, R- rezultujua tangencijalna reakcija tla, sila trenja u diferencijalu, Ri - sila otpora ubrzavanju vozila, inercijalna sila pri ubrzavanju vozila, Rv - sila otpora vazduha, R - sila otpora uspona nagiba puta, Rf- sila otpora kotrljanju, Ru- sila ukupnog otpora puta, jednaka Rf+ R, Rp- ukupna sila otpora prikolice- vuna sila prikolice, Rv- sila otpora vazduha prikolice. Z- radijalna reakcija toka, normalna reakcija tla, Z1 - ukupna normalna reakcija prednjih tokova, Z2- ukupna normalna reakcija zadnjih tokova, X- tangencijalna poduna reakcija tla, Y-tangencijalna bona reakcija tla, Z -ukupna normalna reakcija levih tokova vozila, Z- ukupna normalna reakcija desnih tokova vozila, Momenti [Nm] Te - obrtni moment motora, T0- obrtni moment pogonskih tokova, Ti- inercioni moment, Tr- moment otpora vozila, moment usled trenja u elementima transmisije, M0S - slobodni moment, Mf - moment otpora pri kotrljanju, Mf1, Mf2- moment otpora kotrljanja tokova prednje, zadnje osovine, MK- koioni moment, MS=Mo - moment stabilizacije 10 Masa [kg] i moment inercije [Nms2]M- masa uopte, Jx;

Jy ; Jz- moment inercije vozila u odnosu na osu koja prolazi kroz teite JT - moment inercije toka, Jm - moment inercije obrtnih delova motora i spojnice, Snaga [kW]Pe- efektivna snaga motora, P0- pogonska snaga ili snaga koja se predaje pogonskim tokovima, Pr - snaga koja se gubi u prenosnim mehanizmima, AP0 - viak snage na pogonskim tokovima, P0S - slobodna snaga na pogonskim tokovima, Pf - snaga koja se angauje na savlaivanje otpora kotrljanja tokova, Pv - snaga koja se angauje na savlaivanje otpora vazduha, Pi - snaga koja se angauje na savlaivanje otpora inercije vazduha, Po- snaga koja se angauje na savlaivanje otpora uspona puta, PER - snaga koja se angauje na savlaivanje ukupnog otpora, Duinske [m, cm, mm] , Povrinske[m2, cm2, mm2],Zapreminske mere [m3, cm3, mm3, l] L- ukupna duina vozila, B- irina vozila, H- visina vozila, V- zapremina uopte Vs - radna zapremina jednog cilindra motora |cm3, l| Vt - ukupna radna zapremina |cm3, l| l- osovinsko rastojanje, 2s, s- trag tokova, s1, s2- trag prednjih odnosno zadnjih tokova, a- koordinata teita, rastojanje od prednje osovine do poprene teine ravni, b- koordinata teita, rastojanje od zadnje osovine do poprene teine ravni, c- koordinata teita, rastojanje od teita do podune ravni simetrije vozila, hT- visina teita, hr - visina napadne take rezultujue sile otpora vazduha, hp - visina poteznice, rn - nominalni ili nazivni poluprenik toka, rs- statiki poluprenik toka, rd- dinamiki poluprenik toka, rf - poluprenik kotrljanja toka, R - poluprenik zaokretanja, RT- poluprenik zaokretanja teita vozila, T - poluprenik inercije mase tokau odnosu na osu obrtanja,

- poluprenik inercije uopte, poluprenik prohodnosti, s- hod klipa d- prenik klipa, 11 Put [m], brzina; m kms h ( ( , ubrzanje, usporenje 2ms ( ( S- put uopte, put ubrzanja- zaleta vozila, Sk- put koenja vozila, Sk1 - put pri koenju samo prednjim tokovima, Sk2 - put pri koenju samo zadnjim tokovima, Sk4 - put pri koenju sa etiri toka (svim tokovima), u- obimna brzina, v - brzina vozila, w- brzina vazduha, vk- kritina brzina, vs- brzina pri kojoj poinje klizanje, vp- brzina pri kojoj poinje prevrtanje, va - brzina izjednaavanja, vo - brzina bonog pomeranja pri skretanju, j = dv/dt- ubrzanje vozila, g- ubrzanje sile zemljine tee, Ugaona brzina [s-1], ugaono ubrzanje [s-2], broj obrtaja [min-1], vreme [t] i uglovi ; d/dt - ugaona brzina i ugaono ubrzanje pri kretanju vozila u krivini, e; de/dt - ugaona brzina i ugaono ubrzanje kolenastog vratila motora, T; dT/dt - ugaona brzina i ugaono ubrzanje toka, n- broj obrtaja uopte np-broj obrtaja kolenastog vratila pri maksimalnoj snazi motora, nv - broj obrtaja kolenastog vratila pri maksimalnoj brzini, nT - broj obrtaja kolenastog vratila pri maksimalnom momentu, t - vreme uopte, vreme ubrzanja (zaleta) vozila, tk- vreme koenja vozila, o- poduni nagib puta, ugao zaokretanja, |- popreni nagib puta, ugao zaokretanja, p S o o , - ugao nagiba puta pri kome dolazi do klizanja (s), odnosno prevrtanja(p) vozila, P S | | , - popreni nagib puta pri kome dolazi do klizanja (s), odnosno prevrtanja (p) vozila Prenosni odnosi [ - ], im- prenosni odnos u menjau, i0 - prenosni odnos u glavnom prenosniku (pogonskom mostu), ir- prenosni odnos reduktora, i - ukupni prenosni odnos, q- odnos prenosnih odnosa dva uzastopna stepena prenosa. 12 Koeficijenti [ - ] D- dinamiki faktor - koeficijent prianjanja, f -koeficijent otpora pri kotrljanju, f0- koeficijent otpora pri kotrljanju za brzine do 60 km/h, p- nagib puta, u- koeficijent ukupnog otpora puta, eq - efektivni stepen korisnosti motora, mq- mehaniki stepen korisnosti menjaa, kq- mehaniki stepen korisnosti prenosnih vratila, 0q - mehaniki stepen korisnosti glavnog prenosnika, q - mehaniki stepen korisnosti transmisije (ukupni), m1; m2 - koeficijent preraspodele teine za prednju i zadnju osovinu, ks - koeficijent otpora pri skretanju, k1, k2- koeficijent otpora skretanja prednje i zadnje osovine, o1, o2- uglovi skretanja prednje i zadnje osovine o- koeficijent uea obrtnih masa, k- odnos sila, uopte, i koeficijent proporcionalnosti, kp - koeficijent teine prianjanja, K - koeficijent otpora vazduha, W=K, A - faktor otpora vazduha, cx - koeficijent aerodinaminosti vozila - koeficijent proporcionalnosti uopte, Kb- koeficijent blokiranja diferencijala, Kr- koeficijent raspodele pogonskih momenata na tokove jedne osovine, Bq - koeficijent bone stabilnosti, L A q q , - koeficijent iskorienja gabarita (za privredna vozila, putnika vozila), 2q - koeficijent stabilnosti zadnje osovine, eT - koeficijent elastinosti motora po obrtnom momentu, eN- koeficijent elastinosti motora po broju obrtaja, c-stepen kompresije, 0 - specifina vuna sila, s - koeficijent klizanja, z - broj cilindara motora; broj tokova vozila. Ostale oznake pe- srednji efektivni pritisak[Pa, MPa, bar] gc- specifina potronja goriva[g/kWh]Qh - asovna potronja goriva [kg/h], [l/h]Q - potronja goriva na 100 km preenog puta[kg/100 km],[l/100 km] 13 Uvod SveukupnaljudskaaktivnostnaZemlji,protokrobaiputnikaneumitnouslovljavai ubrzavarazvojsaobraajnihsredstava,odkojihdrumskamotornavozila,svihvrstai kategorijaimajuznaajnomestouproizvodnjisvakedrave.Delujezauujue,alije injenica,dadnevnaproizvodnjaputnikihvozila,veineevropskihproizvoaaiznosioko 2000 vozila, a motora za vozila i radne maine ak i oko 7000 dnevno. Shvatajui da ovako velikaproizvodnjajednostavnomorazakratkovremeidabudeprodata,sasvimdovoljno ukazuje koliko se napora i novca ulae u ovaj jedan segment sveukupne proizvodnje. Uvremenuukomeivimo,aposebnouonomekojejeprednama,zahtevitritai administrativnipropisidravauslovljavajudaintegracijamotoraimotornihvozilasa okruenjemmoradapostigneizuzetnovisokuefikasnost.Dabisetopostiglo"stepen integracije" mora da bude sa to manjim trokovima proizvodnje i odravanja i da se pri tom postignemaksimalnaefikasnosturecikliranjuistih.Stimuveziimotorisaunutranjim sagorevanjemivozilasesvevieintegriusaokolinom,kakosastanovitafunkcionalnih svojstava,bezbednostisaobraajaizatiteokoline,takoiuodnosunaracionalnokorienje energije, sirovina i drugih prirodnih izvora, kao i ekonomino odvijanje proizvodnih procesa. Ovakvizahtevivesadapostajumogui,aubudunostisusasvimizvesni.Zahvaljujui izmeuostalog,velikojprimenielektronike,automatizacijeispecijalnihmikroprocesora, postignuto je da nekada tipino mainski sistemi postanu sloeni i multidisciplinarni tehniki sistemi. Sa druge strane, ljudska aktivnost na Zemlji, znatno je poremetila ekoloku ravnoteu i materijalne rezerve. U tome motori i motorna vozila uopte, prema nekim procenamaimaju uea neto vie od 14 % u zagaivanju okoline, a prozivaju se i kao znatni izazivai buke i vibracija, [28]. Dabiselakeshvatiliuslovikojisestavljajupredproizvoae,sviuticajnifaktoriu proizvodnji motora i motornih vozila, mogu se svrstati u tri osnovne meuzavisnosti (slika 1). POLITIKAZAKONSKI PROPISITEHNOLOGIJATRENDITEELJE KUPACATR Slika 1. Uticajni faktori u razvoju i proizvodnji motora i vozila Ovakvakoncepcija,nekadarevolucionarna,sadapostajeklasineshvatanje proizvoaa ak svih vrsta roba. Premaslici1,podpojmom"tehnologijaitrend"podrazumevajusestanjei mogunostiumainogradnjiitehnologijikaoinjihovameusobnazavisnost.akisa sadanjimstanjemrazvojauovojoblasti,ovdeseneoekujuveiproizvodnotehnoloki problemi,bezobziranauticajfaktora"politikaizakonskaogranienja".Ono,emuse posebnosadapridajevanostuproizvodnjivozilaimotoraje:smanjenjepotronjegoriva, 14 smanjenje buke, poveanje komoditeta i sigurnosti putnika kao i samog vozila, uz poveanje snage i brzine vozila. Sadrugestrane,posredno,prekopoveanjasnagemotora,brzinevozilaikonfora putnika,direktnoseutienapoveanjemasevozila,tosasvojestranenegativnoutiena potronju goriva, inei da ovi faktori sada postaju suprotnost jedni drugima, kao: smanjenje potronjegorivaismanjivanjeemisijetetnihizduvnihgasova,adasepritometrai poveanjesnagemotora,brzinevozilaislino.Pedantnistatistiarisuizraunalidajekod evropskihvozilagodinjepoveanjemasevozilaisteklaseak1,3%,dokjekodamerikih vozila isto 1,1%.Reenjazanavedeneproblemesuuprincipupoznata,kaonaprimer:korienje motorasapromenljivomradnomzapreminomirazvojistihsapromenljivimhodomklipa, motorisaiskljuivanjemradapojedinihcilindara,jednovremenimsagorevanjemsiromane gorive smee i slina reenja,[28]. 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 2008 2010 2012012345678910111213Godina proizvodnjeNadpunjeni Otto motoriUsisni Otto motoriBroj komada [ u milionima ] Slika 2. Trend poveanja proizvodnje turbo nadpunjenih oto motora

Dakle,prilazreavanjuproblemajepoznat,testogasvetskipoznatefirmeusvojim institutima intenzivno rade na nalaenju dobrih, a po ceni prihvatljivih reenja. eljazaistijomizdravijomprirodnomsredinom,visokogivotnogstandardaalii konanostklasinihenergetskihizvora,neumitnojenaveladrutvodapropisimanateraju proizvoae,aliipotroae,nadrugojaijiisvestroijiodnospremaokolini.Naravno, strategija razvoja jedne zemlje, poreske olakice za "istije motore", ogranienja maksimalnih brzinanaputevima,protonasposobnostputeva,definisanaprekospecifinesnagevozila unutarjednedrave,aliimeusobniodnosiizmeupojedinihdrava,uvelesuipolitikuu veomabitneinioceproizvodnje.Oviuticajnifaktoriobuhvaenisujednimizrazom "politikaizakonskaogranienja".Ovdesuposebnoznaajnipropisiograninim vrednostimaemisijetetnihizduvnihgasovaibuke(takozvaneEuronorme),ausvetlu konanostienergenata,emisijeizduvnihgasovailimitiranepotronjagorivauzavisnostiod radne zapremine motora.Bezsumnjemoesereidafaktorzakonskogogranienjaustvariiusmeravapravac razvoja motora i komponenata, ali i postavlja pitanje kom alternativnom energentu treba dati "zelenosvetlo"napoetkuXXI.veka,kaogorivumotorasaunutranjimsagorevanjem.Sa ovogaspektaposmatrano,fiskalnapolitikadrava,kojajeranijeinametnularazlikuu koncepcijiamerikihievropskihmotora,odnosnolitarskasnaga,kaofaktoroporezivanja, gubisvojznaajosnivanjemmultinacionalnihkompanija,otvaranjemsvetskogtritai 15 uvoenjemelektromobilauprimenu.Stogasemorajupronaidrugaijareenjaunainu oporezivanju vozila, ukoliko taj sistem uopte mora da postoji.Istotako,svestroijipropisivezanizabezbednostputnikazahtevajudaseiprocesu ispitivanjavozila,joufaziprototipa,posveujevelikapanja.Ovimprocesomseustvari eli da se u razliitim fazama razvoja, proizvodnje i eksploatacije vozila obezbede objektivne informacijeokvalitetupojedinihsklopovaikompletnogvozila,asveuciljupodizanja pouzdanostiibezbednostinaviinivo,atimeiveukonkurentnostnatritu.Dabise ostvarilakonkurentnosttoizmeuostalog,znaiiniucenunatritu,zahtevaseod proizvoaa da sve vea ulaganja u proces ispitivanja i homologacije nadoknade poveanjem serijske proizvodnje, te time snienjem cene po jedinici proizvoda. No trenutno, ini se, ograniavajui faktor su ipak trite, odnosno kupovna mo onih kojimasumotoriivozilanamenjeni,testogafaktor"Triteieljekorisnika"postaju takoe bitan uticajni faktor sa povratnom spregom na oba prethodno navedena faktora. Zasada,eljekorisnikasuusmerenakasnazimotora,udobnostivonjealisa aktivnombezbednouvozaaiputnika[26].Pritomepodsnagommotorasene podrazumevaipostizanjetoviemaksimalnebrzine,veiveeubrzanjevozilauviim stepenimaprenosananiimbrzinamakretanjaiznatna"rezerva"snagekadajevozilopod punim optereenjem. To automatski znai i napor proizvoaa motora da proizvedu motor sa visokimobrtnimmomentomnaniimbrojevimaobrtaja,aliinaporproizvoaavozilada uskladeoprenezahteveoogranienjupotronjepremaubrzanjuvozila.Naravnoi konstrukcija samog vozila, pre svega oblik karoserije i masa vozila, imaju znatnog uticaja na potronju goriva.Saaspektaaerodinaminostivejepostignutzadovoljavajuinivofaktora aerodinaminosti,adasepritomenijebitnougrozilacenaiproizvodnostvozila.Naime, veina evropskih putnikih vozila ima faktor aerodinaminosti u granicama cx = 0,26 do 0,35, tojedovoljnouporeenjusaovimfaktoromkodvozilasanaglaenimsportskim karakteristikama, koji se kree u granicama 0,2 do 0,24.Usvetluovakonaznaenihproblemakojisepostavljajupredproizvoaemotora, posmatranoisaaspektakonanostifosilnihgorivailimitiranjaemisijetetnihizduvnih gasova,proizvoaimamotorapostavljasekaoproblemioptimalanizborgorivabuduih motora.Pritomeciljkometrebateitibisemogaodefinisatikao:minimumpotronje energenata, minimum tetnih izduvnih gasova a maksimalan konfor, sigurnost i ekonominost transportaljudiisredstava(velikiradijuskretanjasajednim"punjenjem",velikoubrzanjei brzine kretanja). Dabisepostigaopovoljanradijuskretanjasajednim"punjenjem"energenata, potrebnojedaodnosraspoloiveenergijeimaseenergentasanjegovimrezervoarom, izraeno u jedinicama kWh/kg odnosno kWh/l (gustina energije tj. specifina energija), bude to vii. Za zadovoljenje zahteva o optimalnom ubrzanju i brzini trebalo bi da specifina snaga vozila(kW/kgodnosnokW/l)budetakoevisoka.Ovizahteviobinonisu"kompatibilani" sazakonskimregulativamaodozvoljenojbrzinikretanjanaputevimailimitiranojpotronji goriva kao i raspoloivim resursima energenata. 16 I.1 ISTORIJAT VOZILA injenicajedaserazvojvozila,uoptemsmislureivezujedirektnosarazvojem ljudskepopulacije,daklebeztanodefinisanogvremenanastankailipoetkanjegovogkorienja.Meutim,kakosedanassmatra,svojepravoznaenjepojmavozilo,kao transportno sredstvo, otpoinje otkriem toka (sumerska kultura, oko 4000 god. pre Hrista). Moe se inae slobodno smatrati da je toak jedno od najgenijalnijih otkria ljudskog uma, s obziromdajetojedininainkretanjakojinepostojiuprirodi,dakleovekganije jednostavnomogaovidetiuprirodiipreslikati,takodasesapravomsmatraotkriem. Naime,kaoprirodnividovikretanjaivihbiauprirodusu:hodanjetranje(npr.konj), skakanje (kengur), puzanje (gliste) i klizanje (zmije), dok obrtanje odnosno kotrljanje (toak), kao vid kretanja,ne postoji u prirodi. Interesantno je napomenuti, a to je sasvim sigurno dokazano, da toak nije bio poznat na tlu Amerike i Australije u predkolumbijsko vreme. Smisao,motornovozilo,dobijatekugradnjompogonskogagregataukonstrukciju vozilasatokovima(krajemXVIII.veka).Smatrasedajehronologijauvoenjamotornih vozila u korienje ila sledeim tokom: 1769.DemsVat(JemsWatt)uEngleskoj,dobijapatentnopravozapronalazakparne maine.Ovajpronalazaksesmatrarevolucionarnim,sobziromdanjimepoinje prelazaksamanufakturnenaindustrijskuproizvodnjuimasovnogkorienjaparne maine kao pogonskog agregata raznih maina. 1769. Francuski artiljerijski oficir Hugo (Nicolas Cougnot), konstruie vozilo na parni pogon zavuutopova.Karakteristikevozila:masa5000kg,brzinakretanja4,5km/h.Ovaj teglja smatra se prvim motornim vozilom.

Sl. I.1-1 Prvo motorno vozilo konstrukcije Hugo-a 1806.EnglezRiardTrevik(RichardTrevithck)konstruieinskovozilonaparnipogonza primenu u rudniku. 1829.Naraspisanikonkurszanajsposobnijuinajbrulokomotivu,takoeuEngleskoj, RobertStephenson(RobertStivenson)pobeujenatrcilokomotivasvojomparnom lokomotivomRocket(raketa),kojapostajerodonaelniksvihkasnijihlokomotiva. OdmahpotomStefansonovojfabricijenarueno8takvihlokomotiva.Ova 17 lokomotiva, pored toga to je bila najbra, imala je i niz novih konstruktivnih reenja, od kojih istiemo jedan, kao posebno vaan - razvod pare u cilindre. 1830. Poinje javni prevoz robe i putnika vozom na liniji Liverpul - Manester. 1837. Tomas Devenport (Thomas Davenport) u SAD, konstruie prvi baterijski elektromobil.

1845.Tomson(Thomson)uEngleskoj,patentiratoaksaelastinimcrevomkojejepodpritiskom (pretea pneumatika) - British patent 10990. 1860.FrancuzLenoar(Lenoir)konstruieprvimotorsaunutranjimsagorevanjem,sa stepenom korisnosti od oko 3%, koji je kao gorivo koristio svetlei gas. 1873. Francuz Amadeo Bole (Amedee Bolle), konstruie autobus na parni pogon sa gumenim tokovima. Karakteristike autobusa: masa 4800 kg, brzina kretanja 36 km/h. 1878.FabrikagasnihmotoraDojc(Deutz),sasvojimkonstruktoromNikolausA.Oto (NikolausAugustOtto),prezentiranasvetskojizlobiuParizugasnietvorotaktni motorsaunutranjimsagorevanjemsaelektrinimpaljenjemnakrajuprocesa kompresije smee. Stepen korisnosti je iznosio oko 15 %. Oto-u nije pripalo patentno pravozaovajmotor,sobziromdajeprenjega,francuzAlfonsBodRo(Alphonse BeuadeRohas),teorijskidokazaoizatodobiopatentnopravo,daseboljistepen korisnosticiklusadobijakadasepresagorevanjagorivesmeeostvariproces kompresije. 1883. Gotlib Daimler (Gottlieb Daimler) konstruie prvi motocikl sa benzinskim motorom.

Sl. I.1- 2 Daimlerov prototipski motocikl iz 1883. godine [Mercedes Benz Museum] 1884. Nikolaus A. Oto konstruie niskonaponsko elektromagnetsko paljenje smee u motoru. 1885. Vozilo francuske firme De Dion-Bouton, na tri toka sa pneumaticima, razvija brzinu od oko 70 km/h. 18 1886. Karl Benc (Karl Benz) 29. janura, prikazuje svoj prototip koija na tri toka (tokovi su takoebezpneumatika).Motorimavarninopaljenjesmee,zataBencjedobio patent br. 37435 [Mercedes Benz Museum]. Slika I.1-3. Koije sa tri toka Karla Benca [Mercedes Benz Museum] Tekkonstrukcijavozilasa4tokaipoboljanimvarninimpaljenjem,moedase smatrapoetkomserijskeproizvodnjeiprodajeovogvozilapodnazivomVelo"za tadanjih 2200 nemakih maraka.

Slika I.1-4. Koije sa etiri toka Karla Benca [Mercedes Benz Museum] U periodu od 1894. do 1902. god proizvedeno je oko 1200 komada. Ovo vozilo je imalo motor snage 1,5 KSi razvijalo je oko 20 km/h. 1886.GotlibDaimlerkonstruieputnikekoije(tokovibezpneumatika)kojesuse kretalebrzinomodoko16km/h.Karakteristikeovogbrzohodogmotora:paljenje 19 smee posredstvom usijane glave, zapremina 462 cm3,snaga 0,8 KS, broj obrtaja 700 min-1. Sl. I.1-5.Motorne koije Gotliba Daimlera iz 1886. godine [Mercedes Benz Museum] 1887. Gotlib Daimler u svojoj radionici konstruie motornu drezinu (insko vozilo). 1888. kot Don Danlop (John Boyd Dunlop) patentira pneumatik. 1888.ArmanPeo(ArmandPeugeot)upostojeojfirmiPeouFrancuskojpoinje prototipsku proizvodnju putnikog tricikla, a ve 1890. vozila sa etiri toka. Peoov tricikl iz 1888. godPeoov etvorotoka iz 1890. god Slika I.1-6. Prvenci francuske fabrike Peo

NekakoistegodineiLuisReno(LouisRenault),takoeuFrancuskoj,konstruiesvoj prvi automobil. 1889.CamileJenatzy,brzinomod109km/hpostavljauAmericisvetskirekordubrzini elektrinim baterijskim automobilom. 1892.InenjerViljemMajbah(WilhelmMaybach),usaradnjisaGotlibomDaimlerom, konstruiedvocilindrinimotorFeniks(Phoenix),saizduvnimventilima upravljanimbregastimvratilom.IstovremenoMajbahkonstruiebrizgabenzina- 20 preteu karburatora. Majbah, dodue znatno kasnije, takoe prvi konstruie i hladnjak motora u obliku saa, kao preteu savremenih hladnjaka. 1893.RudolfDizel(RudolfDiezel)patentirasvojdizelmotorsakompresionimpaljenjem smee.Prvauspenakonstrukcija(sazadovoljavajuimstepenomkorisnostiodoko26%))ostvarenajetek1897.godineufirmiMAN.Motorjesnage13,1kWi zapremine 15,2 l. 1896.FirmaDaimlerkonstruieprviteretnikamionukupnemaseod5tona,nosivosti1,5 tona,sadrvenomasijom,maksimalnebrzinekretanja12km/h.Motorjebenzinski, ugraenispodpodavozila,dvocilindrini,zapremine1060cm3isnage4KS, 700 min-1. 1899.FirmaDaimler-WerkenapredlogaustrijskogtrgovcaJelineka,gradinovitip putnikogvozila,najboljegvozilatogavremena.Ovajmodelnazivapoimenu JelinekoveerkeMercedes.OdtadadodanasjeimeMercedesisinonimzanaziv firme Daimler. Kraj XIX. i sami poetak XX. veka, smatra se periodom intenzivnijeg osnivanja novih firmi sa proizvodnim programom automobila: -1898.FirmaLeopoldKlement,kasnijenazvanakoda,uMladojBoleslavi- eka (tadanja Austrougarska), poinje sa proizvodnjom bicikala, potom i motocikala, da bi konano prela na proizvodnju u tekoj mainogradnji (motora, automobila, topova i sl.) - 1899. Adam Opel u Riselshajmu (Rsselsheim) Nemaka, poinje sa radom - 1899. osniva se firma FIAT u Torinu (Italija) - 1903. osnivanje Ford-Motor-Company u Americi - 1904. firma Rols-Rojs (Rolls-Royce) gradi najluksuznije automobile toga vremena - 1910. u firmi Audi u Nemakoj poinje, takoe, proizvodnja automobila. Ovajperiodseslobodnomoesmatratiipoetkomproizvodnjeteretnihvozilai autobusa(1897/98.Daimler,1898.AdamOpel(AdamOpel)-Nemaka,1895.Bencov autobus,1898.1903.FIAT-Italija,1903.Skania-vedska,1905.Reno(Renault)Francuska Slika I.1-7. Prvi Daimler-ov teretni kamion Reimenwagen sa benzinskimmotorom 21

Slika I.1-8. Benz-ovlinijski autobus za 8 putnika iz 1895. sa benzinskimmotorom 1897. Ferdinand Pore (Ferdinand Porsche) patentira prvi elektromobil bez transmisije, koji je imao elektromotore u glavinama tokova. 1906. Automobil na parni pogon brae Stenli (Stanley) postie svetski rekord brzinom od 196 km/h.

Slika I.1-9. Prvi FIAT-ov kamion (1903. godina), 4 tone bruto mase 1908. Henri Ford (Henri Ford), u svojoj fabrici Ford u Americi, prvi put uvodi proizvodnu tekuutraku.Zadvegodineproizvodnjenarodnogvozila,modelFordT, popularno nazvan Lola, isporuen je tritu u preko 15 miliona komada. 1912.FabrikaSulcer(Sulzer)konstruiejednulokomotivukodkojejekolenastovratilo dvotaktnog motora SUSbilo direktno spregnuto sa osovinama. Zbog velike potronje vazduha prilikom putanja motora u pogon, konstrukcija je doivela potpuni neuspeh, imejedokazanodanijemoguekonstruisativozilo,pogonjenomotoromSUS,sa dovoljnim stepenom korisnosti, bez spojnice i menjaa. Zarazlikuodovih,parnamainatakoenemaspojnicuimenja,alionaproizvodi energijutekpokretanjemklipa,dakleuputanjempareucilindretokomceloghoda klipa,imejesmanjenaekspanzijapare.Kaoposledicatogaistaimaimanjistepen korisnosti. 22 1914. Za trku Targa Florio na Siciliji, fabrika Daimler Benz konstruie trkaki automobil sa motorom koji ima kompresor za nadpunjenje smee. 1923. Iz proizvodnje izlazi teretno vozilo sa dizel motorom Benz MAN. 1926.GotlibDaimleriKarlBenzspajajusvojefirmeipoinjeproizvodnjavozilapod imenom Daimler Benz. 1932.UNemakojpoinjesaradomfirmaAutoUnionspajanjemfirmiWanderer, Audi, Horch i DKW. Ova firma u drugoj polovini XX. veka, zajedno sa firmom NSU, biva pretopljena u koncern Wolks Wagen (prvobitna firma VW osnovana je tek 1938. godine). 1932.ManfredvonBrauhi(ManfredvonBrauchitsch)trkakimautomobilompodimenom MercedesSSKL(firmaDaimlerBenz),kojijepogonjenbenzinskimmotorom SUSsa kompresorom, postie brzinu od 194,4 km/h. 1936. Firma Daimler Benz poinje proizvodnju putnikih automobila sa dizel motorom. 1936.ProfesorLedvinkaufabriciTatra(ehoslovaka)konstruiekamionsanezavisno oslonjenim tokovima. 1938.UNemakoj,ufirmiFolksvagen(Wolkswagen),FerdinandPore(Ferdinand Porsche)konstruieautomobilbubu-(Kfer),saosnovnimciljemdaproizvodnja budejeftina(putnikiautomobilizanarod),odakleipotieime(Volks-narodni Wagen - automobil). UgodinamaneposrednopredDrugisvetskiratiprvimgodinamarataintenzivnosu koriena teretna vozila sa oto motorima, koja su koristila generatorski gas. Poetkom Drugog svetskog rata, kompletan razvoj vozila posveen je vozilima za ratne namene, tenastajuvozilasapogonomnasvaetiritoka,vozilasaguseninimpogonoma upravljanje pomou tokova i slina. 1950.U fabrici RoverEngleska, konstruie se vozilo sa gasnom turbinom. 1954.UfabriciCitroen(Citron)uFrancuskoj,serijskijeproizvedenovozilosa hidropneumatskim ogibljenjem i podeavanjem visine (Patent Anri Citron). 1959.FeliksVankel(FelixWankel)patentirasvojvankelmotorsarotacionimklipom, kasnije nazvan Vankel motor. 1955/65. Ugrauje se dizel motor sa direktnim ubrizgavanjem u teretna vozila i autobuse. 1961.PrvipropisuAmerici,takozvanikalifornijskitestodozvoljenomsadrajutetnih komponenata u izduvnim gasovima vozila. 1963. Firma NSU u svoje serijsko putniko vozilo K- 80 poinje ugradnju vankel motora zapremine 500 cm3, 37 kW. Vozilo razvija brzinu od 153 km/h.

1965. Uvoenje propisa o merama sigurnosti na vozilima u Americi. 23 1971/72UNemakojprezentiranoeksperimentalnovozilosaaspektasigurnostiputnika, takozvano sigurno vozilo. 1975 Ameriki propisi o maksimalnoj potronji goriva za vozila pojedinih kategorija. Od1980.Usavravanjekonstrukcijapresvegasaaspektabezbednostivozilaiputnika,uz ekstremno brzo uvoenje elektronskih sistema u vozila (ABS, ASR, EDS), ime nekada iskljuivo mehanika maina postaje sloeniji mehatroniki sistem. 1995. Na salonu automobila u Tokiju, japanska firma Tojota (Toyota) izlae prototip vozila sahibridnimpogonom(elektromotor+motorSUS),kojisemogusmenjivatiili dopunjavati u pogonu vozila. Od1995.Pootravanjeevropskihnormioemisijiizduvnihgasova,sukcesivnimuvoenjem normi, sa konanim ciljem uvoenja u praksu normi Zero (vozila bez emisije tetnih izduvnih gasova). Trenutno, 2010. godine, na snazi su takozvane Euro V norme. 2008.NasalonuautomobilauParizuinvazijavozilasahibridnimpogonom.Skorosve svetskipoznatefirmeizlausvojeverzijehibridnihautomobilaserijskeproizvodnje.Tim povodom,amerikafirmaGM(GeneralMotors)izlaeprototipserijskogvozilaVoltsa pogonomtokovaiskljuivoelektromotorima,kojienergijudobijajuizakumulatora.Vozilo ima i jedan Opelov benzinski motor od 1,6 litara, spregnut sa generatorom, iskljuivo kao agregat za dopunu litijum - jonskih akumulatora, dakle ne i za direktan pogon tokova.Danasseproizvodeautomobilisvihvrstainamena:vozilanieisrednjeklasesa skromnijimkarakteristikama(vozilazanarod),luksuznaputnikavozila,sportskavozila, porodinavozila(poznatijakaoVanautomobili),terenskavozilasvihvrstainamena, teretnavozilatakoesvihvrstainamena,vozilaspecijalnihnamenaukljuujuiiradna, autobusi razliitih namena.Dovoljno je navesti,da prema statistikim podacima, samo u SR Nemakoj,kojaimaoko82,5milionastanovnika,registrovanojeoko45milionaputnikih automobila.Kaokuriozitetsvojevrste,zanajbriserijskiautomobildanassesmatraFerari tipa Enzo (Ferrari Enzo) sa motorom od oko 485 kW (650 KS) i najviom brzinom od oko 360 km/h. Obudunostiautomobilajetakoemoguepotroitivelikibrojstranicateksta opisujuipredvienekonstrukcijeikarakteristikevozila,nosvesemogusvestiunekoliko rei: vozila e biti sve sigurnija, bra i udobnija,a samim tim kao kompleksan mehatroniki sistem i visoko sofisticirana. Interesantnojepomenutirariteteizrazvojazakonodavstvausaobraaju.Naime,u Velikoj Britaniji, 1865.godine, posle niza nezgoda na ulicama, donesen je prvi zakon kojim jeregulisansaobraaj,popularnonazvanZakonocrvenojzastavici(RedFlagAct). Ovimzakonomjepropisanodavozilonasopstvenipogontrebadaimatrilanaposade- voza,koniarijedanpratilac,kojijemoraodaideispredvozilaicrvenomzastavicom upozoravaprolaznikeodolaskuvozila.Takoejeutovremebilapropisanainajvea dozvoljenabrzinausaobraaju:2mph(miljenasat)ugradui3mphnaotvorenim drumovima. Neto kasnije je u Nemakoj uveden propis da vozilo mora da ima i trubu, kojom bi u gradu voza upozoravao peake na dolazak vozila. 24 I.2 DEFINICIJE I PODELE VOZILA PremaSRPSM.N0.001(biviJUSM.N0.001)*podoptimpojmomvozila, podrazumevaju se kopnena mobilna sredstva, sposobna da se kreu: - drumovima (drumska vozila),- inama (inska vozila), - terenu (graevinske samohodne maine, maine unutranjeg transporta)- poljoprivredna vozila i maine ( traktori, kombajni i slina) - borbena vozila (samohodni topovi, tenkovi, oklopni transporteri i slina) Ovadefinicijaistovremenovripodeluvozilapremasvojimtehnikimieksploatacionim karakteristikama.U opte uzev, svrha drumskih vozila definie njihovu konstrukciju, opremu iureaje, te se shodno tome i unutar gore navedenih grupa i podgrupa mogu izvriti dalje podele. Podela drumskih vozila: -prema vrsti ostvarivanja pogona - vozila na miini pogon- vozila na motorni pogon, sa sledeim podgrupama- vozila sa pomonim motorom - drumska motorna vozila - prikljuna vozila, koja sadre sledee podgrupe - prikolice- poluprikolice - skupovi ili spregovi vozila (vuni vozovi) - zaprena vozila -prema nameni - vozila za prevoz lica i/ili robe (putniki i teretni automobili, tegljai,autobusi) - radna vozila - specijalna vozila - vozila unutranjeg transporta (na primer viljukari, vozila posebnih namena u unutranjem transportu) - vojna vozila (borbena i ne borbena vozila)Borbenavozilasuposvojojspecijalnojkonstrukcijiiopreminamenjenazaposebna korienja,presvegauratnesvrheisposobnasudasekreupoputevimaiterenu,teovu grupuvozilaneobuhvata"Zakonobezbednostiusaobraaju",anistandardSRPSM NO.010, koji vri dalju detaljniju podelu vozila. U podeli motornih vozila, prema vrsti i nameni, postoji neusaglaenost izmeu Zakona o bezbednosti u saobraaju (ZOBS) i standarda SRPS N0.010, koji je potpuniji samim tim to obuhvata sva drumska vozila sa i bez motornog pogona. *NakonraspadaJugoslavijeistvaranjaRepublikeSrbije,nekadanjinaziv jugoslovenskistandard(JUS),zamenjenjenazivom"srpskistandard",kojijedobio skraenicu SRPS. 25 I. 2.1 Klasifikacija drumskih motornih vozila prema SRPS M NO. 010 SrpskistandardSRPSMNO.010,podnazivom(drumskavozila-klasifikacije, terminiidefinicije)ureujeklasifikaciju,termine,decimalni(klasifikacionibroj)idefinicije drumskihvozila,kojajezasnovananarazlikamaukonstrukcijiikarakteristikamadrumskih vozila. Ove razlike opredeljuju vrste pogona, hodne sisteme, ureaje, opremu i nadgradnju u vezi sa namenom. 1. Drumska vozila1.1Drumskavozilanamiinipogon(bicikliitricikli),podkojimase podrazumevaju vozila na dva ili tri toka sa pedalama za noni pogon, koja se voze u jahaem poloaju i koja su namenjena za prevoz lica i stvari. 1.2Drumskavozilanamotornipogon,vozilakojasepokreusnagom sopstvenog motora.1.2.1Drumskavozilasapomonimmotorom(bicikliitricikli)definisani su kao vozila koja se kreu drumovima, a za pogon koriste snagu miia vozaa ili motor, pri emusumaksimalnabrzinavozilaisnagamotorazakonomdefinisanekarakteristikeiistefabriki limitirane. 1.2.2Drumska motorna vozila na motorni pogon predstavljaju vozila koja sekreudrumovimapogonjenamotorom,apremakonstrukciji,ureajimaiopremi opredeljena su za prevoz lica i /ili tereta ili za vrenje odreenog rada. 1.2.2.1Drumskamotornavozilasadvatokauistomtragu(mopedi, skuteri i motocikli).1.2.2.2 Drumska motorna vozila sa tri toka i sa tri traga. Ova podgrupa ima dalje podele prema obliku i nameni. 1.2.2.3 Automobili, pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje etiri toka. Prema konstrukciji i nameni, a samim tim i po opremi, namenjen je za prevoz: -tereta i/ili putnika (teretna, putnika ili kombinovana - kombi vozila) - samo odreenih tereta (specijalni automobili) - za vrenje odreenih radova (radni automobili) - za vuu prikljunih vozila (vuni automobili) Premanainurazvoenjapogonanatokove,daljeseovapodgruparazvrstavau podvrste: - automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2: 6x4:8x2: 8x4 - automobili poviene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6: 8x8, uobiajeno nazvani terenski automobili. Slika I.2-1.Moderno koncipiran putniki automobil "Honda Jazz" 26 Svaka od gore navedenih grupa automobila moe dalje da se podeli u podgrupe:1.2.2.3.1Automobilizaprevozputnika.Ovavrstavozilasedaljestandardom razvrstavaupodvrstepremaoblikukaroserije,kaonaprimer:limuzine,kupe,karavan, specijalni putniki automobil i slino. U ovu grupu vozila(za prevoz putnika) svrstavaju se i autobusi, kao posebna podgrupa (podgrupa 1.2.2.3.1.2), koji se pak dalje razvrstavaju u male, meugradske, turistike, specijalne autobuse, zglobne autobuse i trolejbuse. 1.2.2.3.3Automobilizaprevoztereta.Iovavrstavozilasedaljestandardom razvrstavaupodvrstepremaoblikukaroserijeivrstitereta(otvoreniilizatvorenitovarni sanduk,furgon,platformazakontejnere,damperiislino...).Ukolikojetovarniprostor namenjenprevozuodreenihteretatakviteretniautomobilisenazivajuspecijalnim automobilima(hladnjaa,cisterna,mealicazabeton,odvozsmea,automobilradionicai slino).Ovapodgrupavozilanijeograniena,sobziromdasuspecijalniteretitakoene ogranieni po nameni. Slika I.2-2Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil "Volvo" 1.2.2.3.4 Automobili za vuu prikljunih vozila (tegljai). I ova podgrupa se daljerazvrstavautegljaeopremljenevunimsedlimazavuupoluprikolica(1.2.2.3.4.1)i specijalnetegljae(1.2.2.3.4.2),opremljenepoteznicomidodatimteretomradipoveanja athezione sile, namenjenih vui velikih i vangabaritnih tereta. 1.2.2.3.5 Automobili za vrenje rada. Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije, koja imaju specijalnu opremu i /ili ureaje za vrenje odreenog rada (automobildizalica,vatrogasnavozila,automobilicisternezapranjeulica,automobilista snega, kompresorski ili elektro agregati i slina). Ova grupa vozila nije ograniena s obzirom da su specijalni ureaji i opremana vozilima ne ogranieni po nameni.Shodno standardu SRPS M.NO.010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj. 1.3 Drumska prikljuna vozila Ovom podvrstom vozila su obuhvaena drumska vozila bez motornog pogona, koja su po konstrukciji ureajima i opremi sposobnada se prikljue za vuno vozilo i namenjena su prevozulicai/iliteretailivrenjuodreenograda.Podelaovevrstevozilajemnogobrojnas obziromdajekonstrukcijaistih,ureajiiopremakojasemoenalazitinanjima neograniena, na primer: 27 1.3.1Prikolice,sajednom,dveilivieosovina,konstruisanatakodasamodelom svoje mase optereuju vuno vozilo. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putnikihiprikoliceteretnihautomobila,autobusa,specijalneprikolicezaprevozteretai prikolice za vrenje rada. Slika I.2-3. Teretni automobil sa prikolicom (Skup teretnog automobila sa prikolicom) 1.3.2Poluprikolice,kojimasepodrazumevajuvozilasajednom,dveiliviezadnjih osovina (dakle bez prednje- upravljajue osovine) i sa vie tragova, konstruisana tako da samo svojim prednjim delom optereuju vuno vozilo posredstvom specijalnog vunog sedla, preko koga se znatan deo mase poluprikolice prenosi na vuno vozilo - teglja. Ovavrstavozilasedaljerazvrstavaupoluprikoliceputnikihiteretnihautomobila, specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vrenje rada. 1.3.3 Specijalna prikljuna vozila, koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije, namenjena specijalnim transportnim namenama (niskonosee platforme, spratne platforme.Uovupodvrsturazvrstavajuseitraktorskejednoosovinskeprikolice,madato nije decidirano navedeno standardom. 1.4Drumskiskupovi(spregovi)vozila,kojapodrazumevajusastavmotornogi prikljunog vozila, koji u saobraaju na putevima uestvuju kao jedna celina (spreg motocikla saprikolicom,spregputnikogautomobilailakeprikolice,skupautobusa(spregautobusai autobuskeprikolicekojaprevoziputnikeiliteret),skupteretnogautomobila(spregteretnog automobilaiprikolice),skuptegljaa(spregvunogvozilaipoluprikoliceklasinei specijalne namene) Slika br I.2-4. Skup turistikog autobusa i putnike prikolice 28 Slika br I.2-5.Skup tegljaa sa specijalnompoluprikolicom - cisternom 1.5 Drumska zaprena vozilaOvavrstavozilapodrazumevaskupzapreneivotinjeizaprenogvozilasajednom ili dve osovine, namenjeno prevozu lica i/ili tereta. I.2.2.PODELAVOZILAPREMAZAKONUOBEZBEDNOSTIU SAOBRAAJU REPUBLIKE SRBIJE Zakonobezbednostiusaobraaju,kojijeuRepubliciSrbijistupionasnaguoktobra meseca2009.godine,imaznatnodrugojaijupodeluodonekojajedatastandardomSRPS M.N0.010.Stogaupodelimotornihvozila,premavrstiinameni,postojineusaglaenost izmeu zakonaobezbednostiusaobraajuZOBS(donesenoiglednozaposlove administrativnog znaaja i registracije vozila) istandardaSRPSMN0.010,kojijepotpuniji,samimtimtoobuhvatasvadrumska vozilasaibezmotornogpogonaikojirazraujepodelunaosnovutehnikih karakteristika.Prema navedenom Zakonu, definicija motornih vozila je: Motornovozilojevozilokojesepokreesnagomsopstvenogmotora,kojejepo konstrukciji,ureajima,sklopovimaiopreminamenjenozaprevozlica,odnosnostvari,za obavljanje radova, odnosno vuu prikljunog vozila, osim inskih vozila. Dalja podela je prema vrsti, tako da se sva motorna vozila dele na: Mopedpodkojimsesmatramotornovozilosadvatoka,ijanajveakonstruktivna brzina,bezobzirananainprenosa,neprelazi45km/h,priemuradnazapreminamotora, kada vozilo ima motor SUS, ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom ija najvea trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW, kada vozilo ima elektrini pogon.Lakitricikljemotornovozilosatritoka,ijanajveakonstruktivnabrzina,bez obzirananainprenosa,neprelazi45km/h,priemuradnazapreminamotora,kadavozilo imamotorSUSsapogonomnabenzin,neprelazi50cm3,iliijanajveaefektivnasnaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor SUS sa drugom vrstom pogonskog goriva, ili ija najvea trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon. Motocikljemotornovozilosadvatoka,ilisatritokaasimetrinorasporeenau odnosunasrednjupodunuravanvozila(motociklsabonomprikolicom),ijanajvea 29 konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora,kadavoziloimamotorSUS,prelazi50cm3,ilisamotoromijanajveatrajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon. Tekitricikljemotornovozilosatritoka,ijanajveakonstruktivnabrzina,bez obzira na nain prenosa, prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora, kada vozilo ima motorSUSsapogonomnabenzin,prelazi50cm3,iliijanajveaefektivnasnagamotora prelazi 4 kW kada vozilo ima motor SUS sa drugom vrstom pogonskog goriva, ili ija najvea trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon. Laki etvorocikl je motorno vozilo sa etiri toka, ija masa ne prelazi 350 kg, to ne ukljuuje masu baterija vozila sa elektrinim pogonom, ija najvea konstruktivna brzina, bez obzirananainprenosa,neprelazi45km/h,priemuradnazapreminamotora,kadavozilo imamotorSUS,neprelazi50cm3,ilisamotoromijanajveatrajnanominalnasnagane prelazi4kWkadavoziloimaelektrinipogon.etvorociklseuliteraturijonazivai kvadricikl (quadricikl). Teki etvorocikl je motorno vozilo sa etiri toka, osim lakog etvorocikla, ija masa neprelazi400kg,odnosno550kgzateretneetvorocikle,toneukljuujemasubaterija vozilasaelektrinimpogonomiijanajveaefektivnasnaga,odnosnonajveatrajna nominalna snaga motora ne prelazi 15 kW. Vozilozaprevozputnikajemotornovoziloprvenstvenonamenjenozaprevozlica, ija je masa vea od 400 kg i ija najvea efektivna snaga, odnosno najvea trajna nominalna snaga motora je vea od 15 kW. Putnikovozilojevozilozaprevozputnika,kojeimanajvie9mestazasedenje, ukljuujui i mesto za sedenje vozaa. Autobus je vozilo za prevoz putnika, koje ima vie od 9 mesta za sedenje, ukljuujui i mesto za sedenje vozaa. Trolejbus je autobus koji se preko provodnika napaja elektrinom energijom. Teretnovozilojemotornovozilosanajmanjeetiritoka,kojejenamenjenoza prevoz tereta, odnosno vrenje rada na nain da se vozilom ne moe prevoziti nikakav drugi teret,odnosnovuuprikljunihvozila,ijajemasaveaod550kgiijanajveaefektivna snaga, odnosno najvea trajna nominalna snaga motora je vea od 15 kW.Skupvozila jesastavvunogvozilaiprikljunog,odnosnoprikljunihvozila,kojiu saobraaju na putu uestvuje kao jedna celina. Turistiki voz je skup vozila koji ine vuno vozilo i prikljuna vozila, namenjena za prevoz putnika u parkovima, hotelsko - turistikim i slinim naseljima, na povrini na kojoj se neobavljasaobraajiputunakomesesaobraajodvijauturistikesvrheiijanajvea konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 25 km/h. Radnamainajemotornovozilokojejeprvenstvenonamenjenozaizvoenje odreenihradova(kombajn,valjak,grejder,utovariva,rovokopa,buldoer,viljukari slina) i ija najvea konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h. Traktorjemotornovozilokojeimanajmanjedveosovineikojejeprvenstveno namenjenozavuenje,guranje,noenjeilipogonizmenljivihprikljuakazaizvoenje prvenstveno poljoprivrednih, umskih ili drugih radova i za vuu prikljunih vozila za traktor. Motokultivatorjemotornovozilokojesesastojiodpogonsko-upravljakogi tovarnogdela,kojisukonstruktivnorazdvojivi,ausaobraajunaputuuestvujuiskljuivo kaojednacelina,ijipogonskideopremakonstrukciji,ureajimaiopremijenamenjeni osposobljenzaguranje,vuenje,noenjeilipogonizmenljivihprikljuakazaizvoenje poljoprivrednih radova, ija najvea snaga motora nije vea od 12 kW. Prikljunovozilojevozilokojejepokonstrukciji,ureajima,sklopovimaiopremi namenjenoiosposobljenodabudevuenooddrugogvozila,asluizaprevozputnika, odnosno stvari, odnosno obavljanje radova. 30 Prikljuno vozilo za traktor je prikljuno vozilo koje je namenjeno da bude vueno iskljuivo traktorom. Prikljuakzaizvoenjeradovajeizmenljivooruekojesluiobavljanju poljoprivrednih,umskihilidrugihradovaikojeseusvrhuizvoenjaradovapostavljaili prikljuuje na motorno vozilo. Zaprenovozilojevozilokojejenamenjenoiosposobljenodagavueupregnuta ivotinja. Napomena:Zaprenovozilovepodefinicijinespadaugrupumotornihvozila, meutim zbog potreba registracije svrstava se kao posebna grupa vozila. Vojno vozilo je svako borbeno i neborbeno vozilo i drugo vozilo koje je registrovano poposebnimpropisimaministarstvanadlenogzaposloveodbrane,kaoisvakodrugo propisnoobeleenovozilodokse,poosnovuizvravanjamaterijalneobaveze,nalazina korienjuujedinicamaiustanovamaministarstvanadlenogzaposloveodbraneiVojske Srbije. I.2.3. KLASIFIKACIJA I OZNAAVANJE VOZILA PREMA BROJUOSOVINA I POGONSKIH TOKOVA Podelavozilapremabrojuosovinauprincipuvrisekodterenskih,teretnih automobilaiautomobilaspecijalnenamene.Meutimkodputnikihautomobil,uobiajena konstrukcijajesajednomupravljajuomosovinomijednomzadnjomosovinom,bezobzira da li je prednja ili zadnja osovina pogonska.Standard SRPS M N0.010 posebno ne definie nain razvoenjapogonana tokove, te se stoga u praksi radi blieg objanjenja svrhe i namene putnikih i teretnih automobila sa aspektaprohodnosti.Ovavrstavozilaserazvrstavaupodvrste:dvoosovinska,troosovinska, etvoroosovinskaivieosovinskavozila.Takoeisaaspektaprohodnostivozila,odnosno mogunosti savlaivanja terena, automobili se dele u: - automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2: 6x4:8x2: 8x4 - automobili poviene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6: 8x8, koji se uobiajeno nazivaju terenski automobili. Tabela I.2-1. Dvoosovinska vozila - razmetaj osovina i pogona Shema rasporeda osovina Pogonski tip tokova Formula upravljajuih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 4 x 21 - 002 Vozila normalne prohodnosti II 4 x 21 - 010Vozila normalne prohodnosti III 4 x 41 - 012Vozila poviene i visoke prohodnosti IV 4 x 20 - 110Sporohodna vozila i vozila unutranjeg transporta U ovoj oznaci prvi broj oznaava ukupan broj tokova vozila a drugi broj predstavlja broj pogonskih tokova, pri emu se udvojeni tokovi ne raunaju kao posebni, ve samo kao toakpoveanenosivosti.Takonaprimeroznaka6x4predstavljaautomobilsaukupno6 31 tokova (najee jedna prednja - upravljajua osovina i dve zadnje osovine), kod koga su svi zadnji tokovi pogonski. Slika I.2-6. Teretni dvoosovinski automobil visoke prohodnosti Slika I.2-7. Terenski vienamenski dvoosovinski automobil visoke prohodnosti Tabela I.2-2. Troosovinska vozila - razmetaj osovina i pogona Shemarasporeda osovina Pogonski tip tokova Raspored osovina Formula upravljajuih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 6 x 4 6 x 2 6 x 6 1 - 2 1 - 2 1 - 2 1 - 00 1 - 00 1 - 00 023 020 123 Vozila normalne i poviene prohodnosti. Vozila normalneprohodnosti. Vozila visoke prohodnosti II 6 x 6 6 x 6 1- 1 - 1 1- 1 - 1 1 - 2 - 0 1 - 0 - 3 123 123 Vozila visoke prohodnosti. Vozila visoke prohodnosti III 6 x 6 2 - 1 12 - 0 123 Vozila specijalne namene 32 Slika I.2-8. Teretni automobil visoke prohodnosti Slika I.2-9. Teretni automobil visoke prohodnosti (Specijalni teretni automobil "Tatra 813") Slika I.2-10. Specijalni automobil visoke prohodnosti 33 Slika I.2-11. Terenski vienamenski troosovinski automobil visoke prohodnosti Tabela I.2-3. etvoroosovinska vozila - razmetaj osovina i pogona Shemarasporeda osovina Pogonski tip tokova Raspored osovina Formula upravljajuih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 8 x 4 8 x 6 8 x 8 2 2 2 2 2 - 2 12 00 12 00 12 - 00 0034 1034 1234 Vozila normalne prohodnosti Vozila poviene prohodnosti Vozila visoke prohodnosti II 8 x 4 8 x 8 1-1-1-1 1-1-1-1 1- 2- 0- 0 1- 0- 0- 4 1234 1234 Vozila visoke prohodnosti Vozila visoke prohodnosti III 8 x 8 1 - 2 - 1 1- 00- 1 1234 Vozila visoke prohodnosti IV 8 x 8 1 - 1 - 2 1 - 2 - 00 1234 Vozila visoke prohodnosti Raspored osovina:I - Podeljeni raspored osovina II - Ravnomerni raspored osovina III - Raspored sa srdnjim osovinama na bliskom rastojanju IV - Neravnomerni raspored osovina 34 Slika I.2-12. Teretni automobil normalne prohodnosti (Radni automobil "Deutz-Magirus 310") Slika I.2-13. Teretni automobil visoke prohodnosti (Specijalni teretni automobil "MAZ 8 x 8") Slika I.2.14. Specijalni teretniautomobil visoke prohodnosti (Specijalni teretni automobil "ZIL 135") 35 Slika I.2-15. Teretni automobil visoke prohodnosti (Teretni automobil "MAN") Slika I.2-16. Teretni automobil visoke prohodnosti Tabela I.2-4. Razmetaj osovina i pogona specijalnih i dizalinih vozila Shemarasporeda osovina Pogonski tip tokova Raspored osovina Formula upravljajuih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 10 x 6 2 - 3 12 - 300 10045 Vozila poviene prohodnosti II 12 x 6 12 x 6 3 - 3 2 - 4 123 - 000 12 - 3006 000456 000456 Vozila visoke prohodnosti Vozila poviene prohodnosti III 14 x 8 4 - 3 1234 - 007 1204500 Vozila poviene prohodnosti IV 16 x 8 5 - 3 12340 - 678 00305670 Vozila poviene prohodnosti 36 Slika I.2-17. Razmetaj osovina specijalnih i dizalinih vozila (Specijalni teretni automobil "FAUN") Slika I.2-18. Razmetaj osovina i tokova specijalnih vozila (Specijalni teretni automobil "MT 120.8.2") Slika I.2-19. Konstruktivna shema oslonca sa dva toka kod specijalnih vozila 37 Slika I.2-20. Izgledslogova tokova kod specijalnih vozila

Tabela I.2-5. Konstruktivna reenja razmetaja slogova kod vieosovinskih vozila Shema rasporeda Broj slobode kretanja Formula tokova Formula upravljajuih slogova I jedna u horizontalnoj ravni jedna u vertikalnoj ravni 6 x 6 8 x 8 1 - 0 - 0 1 - 0 - 3 12 - 00 II 2 ili 3 8 x 8 16 x 16 12 - 34 1200 - 5600 I. Prikolini tip II. Slogovi sa pojedinanim sedlima Tabela I.2-6.Razmetaj osovina specijalnih samohodnihvozila i prikolica Shemarasporeda osovinaNamenai prohodnost I Specijalna vozila poviene prohodnosti i specijalne prikolice II Specijalna vozila poviene prohodnosti i specijalne prikolice III Specijalna vozila poviene prohodnosti i specijalne prikolice I - Ravnomerni raspored osovina II- Zglobni tip vozila III - Ravnomerni raspored osovina vozila sa vuno - noseim sedlima 38 I.2.4 PODELA VOZILA PREMA PRAVILNIKU EVROPSKE UNIJE Kakobiselakevozilaklasifikovala,zemljeEvropskeUnijeusvojilesustandard 70/156EWG,kasnijepromenjenu98/91EG,premakomesusvavozilapodeljenau6kategorija(tabela1.2-7),stimdasvakakategorijasadripodkategorije.Naovakvupodelu vozila, oslanjaju se na dalje sve regulative Evropske Unije koje se odnose na vozila. Tabela 1.2-7 Podela vozila po kategorijamaVrsta vozila Pod kategorija Vrsta vozila Vrsta M Putnika vozila sa najmanje 4 toka M 1Putnika vozila, koja osim sedita vozaa imaju najvie jo8 sedita (Uovukategorijuvozilanajeespadajui"automobilizastanovanjei/ili kampovanje M 2Putnika vozila, koja osim sedita vozaa imaju vie od 8 sedita, ija ukupna masa nije vea od 5 t M 3Putnika vozila koja osim sedita vozaa sadre vie od 8 sedita, ija ukupne masa prelazi 5 t Vrsta N Teretna vozila sa najmanje etiri toka N 1Teretna vozila ija ukupna masa nije vea od 5 t N 2Teretna vozila ija ukupna masa prelazi 5 t, ali nije vea od 12 t N 3Teretna vozila ija ukupna masa prelazi 12 t Vrsta O Prikolice i poluprikolice O 1Prikolice ija ukupna masa nije vea od 0,75 t O 2Prikolice ija ukupna masa prelazi0,75 t, ali nije vea od 3,5 t O 3Prikolice ija ukupna masa prelazi3,5 t, ali nije vea od 10 t O 4Prikolice ija ukupna masa prelazi10 t Vrsta L Drumska vozila sa manje od 4 toka L 1Mopediiskuteri:Motornavozilanadvatoka,konstrukcionebrzinedo45 km/h, bez obzira na nain pogona i/ili radne zapremine motora SUS do 50 cm3 L 2Lakitricikli:Motornavozilanatritokabezobziranarasporedistih, konstrukcionebrzinedo45km/h,bezobzirananainpogonai/iliradne zapremine motora SUS do 50 cm3 L 3Motocikl:Motornavozilanadvatoka,konstrukcionebrzineveeod45 km/h,bezobzirananainpogonai/iliradnezapreminemotoraSUSveeod 50 cm3 L 4Asimetrinitricikl:Motornavozilanatritokaasimetrinopostavljenau odnosunauzdunuosuvozila(motociklisabonomprikolicom), konstrukcione brzine vee od 45 km/h, bez obzira na nain pogona i /ili radne zapremine motora SUS vee od 50 cm3 L 5Teki tricikl: Motorna vozila na tri toka simetrino postavljena u odnosu na uzdunuosuvozila,konstrukcionebrzineveeod45km/h,bezobzirana nain pogona i/ili radne zapremine motora vee od 50 cm3 etvorocikl (Quadricikl) L 6Lakietvorocikl:Motornavozilanaetiritoka,ijanetomasaneprelazi 350kg,toneukljuujemasubaterijazavozilanaelektropogon, konstrukcionebrzinedo45km/h,akojaimajumotor:motorSUSradne zapreminedo50cm3sapogonomnabenzinilimotorSUSradnezapremine ija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na druga goriva ili ija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom L 7Tekietvorocikl:Motornavozilanaetiritoka,kojaneodgovaraju uslovimaizL6,ijanetomasaneprelazi400kg,odnosno550kgzateretni kvadricikl, to ne ukljuuje masu baterija za vozila na elektropogon i ija neto snaga motora ne prelazi 15 kW.VrstaG Terenska vozila GVozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima VrstaT TraktoriNapomena: Za razliku od naeg pravilnika, prema direktivi EU u ovu kategoriju spadaju traktori svih vrsta (tokai i guseniari) namenjeni radovima u poljoprivredi i umarstvu 39 U zavisnosti od nadgradnje ili vrste karoserije (limuzina, karavan, kupe, kombinovano vozilo)vozilavrsteMmoguejedodatnodefinisati.Uovuklasuuobiajenospadajui takozvanavienamenskavozila,podkojimasepodrazumavajuvozila,kojaporedputnika mogu prevoziti i teret unutar jedne zapremine. Ukojuesepodklasudaljesvrstatinekovienamenskovozilozavisipresvegaod ispunjenosti ostalih uslova (broj putnika, koliina tereta i slino). TrebadaseistaknedakategorijavozilaGnijesamostalna,vesamodopunska kategorijamaMiN,toznaidaporedosnovneoznake(M,N)trebanapisatiioznakuG, ukolikojereovozilimanamenjenihkretanjupoterenu-takozvanaterenskavozila,(npr. M1G; N1G). UnaojDravisetakoepredviaprihvatanjepodelevozilapokategorijamashodno navedenojpodeliEUitopodzakonskimaktom(Pravilnikopodelimotornihiprikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima) u okviru ZOBS-a iz 2009. godine(navedeniPravilniknijestupionasnagudotrenutkaizdavanjaoveknjige).Izmena postoji u vrsti vozila T (traktori), koja je ograniena samo na traktore tokae, a kao posebna vrsta uvode se traktori sa gusenicama (vrsta C) i vrste vozila R, S i K. Ove kategorije takoe su podeljene u vie podkategorija. Tabela 1.2-7 aBlia objanjenja vrsta T, R, S i K Vrsta T Traktori tokai T 1Traktor na tokovima ija masa kada je spreman za vonju nije vea od 600 kg,najveakonstruktivnabrzinaneprelazi40km/h,irinatragaosovinenajblie seditu vozaa nije manja od 1150 mm i koji ima klirens manji od 1000 mm T 2Traktornatokovimaijajemasakadajespremanzavonjuveaod600kg,najveakonstruktivnabrzinaneprelazi40km/h,kodkojihjenajmanjairina tragamanjaod1150mmiijijeklirensmanjiod600mm.Kodtraktoraove kategorijenajveadozvoljenabrzinajeogranienana30km/hkadajevisina teita iznad zemlje podeljena srednjom irinom traga vea od 0,9. T 3Traktornatokovimaijamasaspremnogzavonjunijeveaod600kga najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h. T 4Traktori posebnih namena, ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h. T 5Traktorina tokovima, ija najvea konstruktivna brzina prelazi 40 km/h. TmMotokultivatori:Motornovoziloijijepogonskideopremakonstrukciji, ureajima,sklopovima i opremi namenjen za guranje, vuenje noenje ili pogon izmenljivih prikljuaka za izvoenje poljoprivrednih radova, nemoe da razvije veu brzinu od 30 km/h i ija snaga motora ne prelazi 15 kW.TRRadnemaine:Motornovozilokojejepremakonstrukciji,ureajima,sklopovima i opremiiskljuivo namenjeno i osposobljeno za vrenje odreenih radova (kombajn, valjak, utovariva, grejder, rovokopa, viljukar i slina) i ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 45 km/h, Vrsta C Traktori guseniari C 1Traktorisagusenicamaijamasakadajespremanzavonjunijeveaod600 kg,najveakonstruktivnabrzinaneprelazi40km/h,irinatragaosovine najblie seditu vozaa nije manja od 1150 mm i koji ima klirens manji od 1000 mm C 2Traktorisa gusenicama ija je masa kada je spreman za vonju vea od 600 kg,najveakonstruktivnabrzinaneprelazi40km/h,kodkojihjenajmanjairina tragamanjaod1150mmiijijeklirensmanjiod600mm.Kodtraktoraove kategorijenajveadozvoljenabrzinajeogranienana30km/hkadajevisina teita iznad zemlje podeljena srednjom irinom traga vea od 0,9. C 3Traktorisagusenicamaijamasaspremnogzavonjunijeveaod600kga najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h. C 4Traktorisagusenicamaposebnihnamena,ijanajveakonstruktivnabrzinane prelazi 40 km/h. C 5Traktorisa gusenicama, ija najvea konstruktivna brzina prelazi 40 km/h. 40 Vrsta R Prikljuno vozilo traktora R 1Prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 1500 kg R 2Prikljuno vozilo ija je najvea dozvoljena masa vea od 1500 kg ali ne prelazi 3500 kg R 3Prikljuno vozilo ija je najvea dozvoljena masa vea od 3,5 t ali ne prelazi 21 t R 4Prikljuno vozilo ija je najvea dozvoljena masa prelazi 21 t Napomena:SvakojpodkategorijiRxdodajesejoislovnaoznakaailibu zavisnosti od dozvoljene brzine kretanja: a za brzine manje ili jednake 40 km/h b za brzine preko 40 km/h Vrsta S Izmenljive vuene maine S 1Izmenljivevunemainenamenjenezapoljoprivreduiliumarstvoijanajvea dozvoljena masa ne prelazi 3500 kg S 2Izmenljivevunemainenamenjenezapoljoprivreduiliumarstvoijanajvea dozvoljena masa prelazi 3500 kg Napomena:SvakojpodkategorijiSxdodajesejoislovnaoznakaailibu zavisnosti od dozvoljene brzine kretanja: a za brzine manje ili jednake 40 km/h b za brzine preko 40 km/h Vrsta K Ostala vozila K 1Zaprena vozila K 2Vozila sa pogonom na miinu snagu ljudi (bicikli, trotineti, tricikli sa pedalama, tandem bicikli, invalidska kolica...) K 3Vozilasapogonomnapedalesadodatnimelektrinimmotoromijajenajvea snagamanjaod0,25kWinajveakonstruktivnabrzinamanjaod25km/h,a koja nisu deklarisana kao vozila vrste L1 K 4Vozilasapogonomijajenajveakonstruktivnabrzinamanjaod25km/h,a kojanisudeklarisanakaovozilavrsteL1,akojasekoristekaozamenaza hodanje(motorizovanainvalidskakolica,motorizovanitrotineti,motorizovane platformesarukama,motorizovaneigrake,motorizovanavozilazagolf terene...) K 5 aVuno vozilo turistikog voza K 5 bPrikljuno vozilo turistikog voza K 6Platformezaprevozvangabaritnihteretamorajudaispunjavajuodredbeovog pravilnikakojeseodnosenanajveadozvoljenaosovinskaoptereenjai oznaavanje vozila K 7Motorne sanke 41 I.2.5.STANDARDI Uprincipusvekarakteristikeiveliinevozilasedeklariupremanacionalnimili meunarodnim standardima. Standardi meusobno nisu isti, niti su isti uslovi prema kojima se obavljaispitivanjeodreenihkarakteristika,takodaoovomemoradasevodiraunakod poreenjakarakteristikaproizvoaavozilaurazliitimdravama.Takonaprimerprema SAEstandardu(standarduSAD),snagamotoraseodreujekadaseodmotoraodstranisva oprema, kao na primer: generator struje, sistem za hlaenje, preista vazduha, izduvni sistem i ostali, usled ega je razlika deklarisane karakteristike snage i obrtnog momenta vea od 10% uodnosunanailinemakistandard,kojipropisujudapriispitivanjumotormoradabude opremljen svim pripadajuim agregatima.Uobiajeni standardi koji se koriste su: - Srpski standard- SRPS (Srpski standard)- Nemaki- DIN(Deutsche Industrie Normen),- Italijanski- CUNA (Comissione tehnica di unificazione nell automobile), - SAD- SAE(Societe of automotive engineers), - Britanski- B.S(British standard) - Meunarodna organizacija za standardizaciju- ISO (International standardizing organization) - Evropske zajednice*- ECE standardi (Economic Comision for Europe) - Evropske ekonomske zajednice- EWG (Europischen Wirtschaft Gemeinschaft) - Evropske unije- EG (Europischen Gemeinschaft) Neki od vanijih meunarodnih pravilnika i standarda Evropske Unije, koje se odnose na oblast aktivne i pasivne sigurnosti vozila, date su u tabeli I.8 Tabela I.2-8Skraeni pregled postojeih pravilnika (Evropske unije, meunarodni ) iz oblasti aktivne i pasivne sigurnosti vozila* Red. broj OBLAST STANDARDAEU direktiva ECE direktiva prihvaen u R. Srbiji Aktivna bezbednost putnika 1Upravljaki sistem70/311 EWGR 79 2Koenje vozila70/320 EWGR 13prihvaen 3Izmenljive obloge konica71/311 EWGR 90 4Zvuni signalni ureaji70/388 EWGR 28prihvaen 5Vidno polje77/649 EWG- 6Ureaji za odmrzavanje i suenje zastakljenih povrina 78/317 EWG- 7Brisai vetrobrana78/318 EWG- 8Retrovizor71/127 EWGR 46 9Grejanje kabina78/548 EWG- 10Ugradnja svetlosnih ureaja, sigurnosni migavci 76/756 EWGR 48prihvaen 11Refleksna signalizacija (katadiopteri)76/757 EWGR 3prihvaen 12Poziciona, stop i zadnja crvena svetla76/758 EWGR 7prihvaen 13Bona i gabaritna svetla76/758 EWGR 91 14Pokazivai smera76/759 EWGR 6prihvaen 15Svetla za daljinu (farovi) i oborena svetla 76/761 EWGR 1; 8; 20;37 prihvaen 16Svetla za maglu76/762 EWGR 19prihvaen 42 17Zadnja svetla za maglu77/538 EWGR 38prihvaen 18Svetla za vonju unazad77/539 EWGR 23prihvaen 19Parking svetla77/540 EWGR 77 20Svetla za registarske tablice76/760 EWGR 4prihvaen 21Ugradnja brzinomera75/443 EWGR 39prihvaen 22Unutranjost vozila simboli, kontrolna svetla78/316 EWG- 23Poklopci tokova (radkapne)78/549 EWG- 24Dubina profila pneumatika89/459 EWG-25Pneumatici i njihova ugradnja92/23 EWGR 30prihvaen 26Optereenje od prikolica92/21 EWG- 27Ureaji za vuu prikolica94/20 EWGR 55prihvaen 28Raspored nonih komandi-R 35prihvaen 29Farovi sa sijalicamaR112prihvaen Pasivna bezbednost putnika 30Unutranja opremljenost vozila74/60 EWGR 21prihvaen 31Upravljaki sistem u sluaju sudara74/297 EWGR 12 32Frontalna zatita96/79 EG 33Bona zatita96/27 EGR 95 34Privrivanje pojaseva sigurnosti76/115 EWGR 14prihvaen 35Sigurnosni pojasevi i sistem za oslanjanje lea77/541 EWGR 16prihvaen 36Sedita, njihovo uvrivanje i nasloni za glavu74/408 EWGR 17; 25prihvaen 37Nasloni za glavu78/932 EWGR 17; 25prihvaen 38Isturenost spoljnih elemenata74/483 EWGR 26prihvaen 39Rezervoar goriva i zatita od podletanja70/221 EWGR 58prihvaen 40Ureaji za pogon automobila na gas-R 67prihvaen 41Vozila i oprema na KPG (na prirodni gas)R110prihvaen 42Vrata (brave i arke)70/387 EWGR 11prihvaen 43Prednji i zadnji ureaji(odbojnici)-R 42 44Ponaanje konstrukcije u pogledu udara sa zadnje strane R 32 45Ureaji za zatitu dece- putnika-R 44 46Svetlosni i svetlosno signalni ureaji92/22 EWGR 53prihvaen 47Sigurnost vozila na elektropogon -R 100 Emisija buke, gasova i smetnji 48Nivo buke iizduvni sistemi70/157 EWGR 51prihvaen 49Priguivai buke70/221 EWGR 59prihvaen 50Emisija tetnih izduvnih gasova70/220 EWGR 83; 103prihvaen 51Emisija gasova dizel motora72/306 EWGR 24prihvaen 52Potronja goriva i emisija CO280/1268 EWGR 84; 101prihvaen 53Radio i elektromagnetske smetnje72/245 EWGR 10prihvaen 54Merenje CO2 i potronja goriva-R 101prihvaen Ostalo 55Dozvole za tip vozila i homologacije70/156 EWG- 56Oznaka vozila (nazad)70/222 EWG- 57Osiguranje od neovlaene upotrebe74/61 EWGR 18,R 116 prihvaen 58Alarmni sistemi izatita krae74/61 EWGR 97prihvaen 59Identifikacioni broj vozila76/114 EWG- 60Ureaji za vuu vozila77/389 EWG- 61Snaga motora, merenje80/1269 EWGR 85prihvaen 62Mere vozila i mase92/21 EWG- 63Merenje maksimalne brzine vozila-R 68prihvaen 64Prevoz opasnih materija (ADR)R105prihvaen Napomena: * Stanje prihvaenih ECE pravilnika u Srbiji do jula 2008. godine. Republika Srbija, kao potpisnica ECE standarda, prihvatila je ovaj standard, te je samim tim na snazi i u naoj Dravi.Do sada je u Republici Srbiji ratifikovano 58 standarda . 43 I. 2.6. POJMOVI I VELIINE KOD DRUMSKIH VOZILA Osnovnitehnikipodacijednogvozilapredstavljajuskupodabranihiodreenih tehnikihkarakteristika,kojiomoguujusagledavanjekonstrukcionihieksploataciono- tehnikih karakteristika vozila. U tom smislu vane konstruktivne karakteristike jednog vozila su sledee: I.2.6.1 Karakteristike motora -Spoljna brzinska karakteristika motora Predstavljadijagramnakomesuprikazanitokkrivesnage,kriveobrtnogmomentai specifine potronje goriva u funkciji broja obrtaja motora. Slika I.2-21 Dijagram spoljne brzinske karakteristike motora Korisnasnaga:snagakojumotormoedaodajenaspojniciprinormalnimradnim uslovima,priemujemotorsastavljensamoodserijskiproizvedenihdelovaisklopova, ukljuujuituiusisniiizduvnisistem,sistemzahlaenje,generatorstruje,sistemza napajanje gorivom i ureaj za nadpunjenje motora. Pomoniureajikaotosukompresorzaklimaureaj,kompresorvazduhaislini treba da budu uklonjeni sa motora.Merenjenetosnagesevripremastrogopropisanimuslovima,kojisu definisani pravilnikom ECE R 85 i srpskim standardom SRPS M.F2.025. Sobziromdanijeuvekmoguevritiispitivanjamotorapristandardnim uslovima(t=20 0C;p=1013mbar)potrebnojeizvritikorekcijusnagemotoraprema formuli ' 0273 1013 273 20e etP Pb+= +|kW| pri emu su:b |mbar| - izmereni barometarski pritisak t0|0C|- izmerena temperatura vazduha Trajnasnaga:Najveakorisnasnagakojumotormoetrajnodaodajepritoplotnoj ravnotei a da pri tome ne doe do preoptereenja.Maksimalnasnaga:Najveasnagakojumotormoedaodajeutrajanjuod15 minuta a da potom moe da nastavi rad sa trajnom snagom. 44 Obrtnimomentmotora:Obrtnimomentkogamotorodajeprekozamajcaodnosno izlazne spojnice. asovnapotronjagoriva:predstavljapotronjugorivapriradumotoranapunoj snazi u funkciji broja obrtaja.Za merenje ove karakteristike propisani su standardi SRPS M. N0.301 imeunarodni pravilnici ECE R 84iR 101. Ova karakteristika moe da se nalazi na dijagramu spoljnih brzinskih karakteristika. Specifinapotronjagoriva:podspecifinompotronjomgorivapodrazumevase kolinik asovne potronje goriva i trajne snage motora. U prospektima proizvoaa sve gore navedene karakteristike se uobiajeno odnose na vrednosti koje se imaju pri punom otvoru leptira kod oto motora, odnosno najveem otklonu poluge pumpe za ubrizgavanje kod dizel motora. I..2.6.2 Gabaritne mere vozila i zakonska ogranienja Gabaritnedimenzijevozilapropisujeadministrativniupravniorgandraveiizmeu dravamogudaserazlikuju.URepubliciSrbiji,Zakonkojimsedefiniupropisio karakteristikamavozilaje:"Zakonobezbednostiusaobraaju(ZOBS)-"Pravilniko dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optereenju vozila i o osnovnim uslovima koje morajudaispunjavajuureajiiopremanavozilimausaobraajunaputevima"istandardi SRPS M.N0.012 (dimenzije motornih i prikljunih vozila), SRPS ISO 4131 (Drumska vozila, kodovimeraputnikihvozila)iSRPSISO7656(Komercijalnadrumskavozila,kodovi mera). Prema navedenom pravilniku gabaritne mere su strogo definisane i obuhvataju: -Gabaritvozila(duina-l,irina-bivisinavozila-h),kojimsepredstavlja rastojanjeizmeunajisturenijihtaakavozilamerenopoduini,iriniivisini.Pravilniko podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima, lanovima 16 do 18 predvia najvee dozvoljene dimenzije vozila zavisno od vrste.- Osovinski razmak -lo, predstavlja rastojanje izmeu prednje i zadnje osovine. Kod vozila sa vie osovina kao razmak osovina uzima se rastojanje izmeu pojedinih osovina i uobiajeno se obeleava kao zbir tih razmaka (l1 + l2) - Prednji - lp i zadnji prepust - lz, Ovim rastojanjem se predstavlja odstojanje izmeu vertikalneravnikojaprolazikrozprednjuosovinudonajisturenijeprednjetakevozila, odnosnoodstojanjezadnjenajisturenijetakevoziladovertikalneravnikojaprolazikroz centar zadnje osovine. 45 Slika I.2-22. Gabaritne mere vozila Kod vieosovinskih vozila zadnji prepust se rauna kao odstojanje najisturenije zadnje take vozila do vertikalne ravni koja prolazi kroz sredinu izmeu krajnjih zadnjih osovina. Najvei zadnji prepust vozila je zakonom definisana veliina i zavisi od vrste vozila i meuosovinskog odstojanja. - irina traga (tp, tz) Predstavlja odstojanje izmeu tokova jedne osovine, mereno od sredinatokova.Zaudvojenetokove(npr.nazadnjimtokovimateretnihautomobila)kao trag tokova uzima se sredina izmeu udvojenih tokova. Slika I.2-23 irina traga tokova 46 - Prilazni (napadni) i izlazni ugao vozila Uglovi koje zaklapa tangenta na tokove i najisturenije prednje ili zadnje take vozila. Ova karakteristika je posebno vana za terenske uslove kretanja. Slika I.2-24 Prilazni, izlazni i ugao prepreke

- Ugao prepreke, predstavlja ugao koga ine kraci ugla povueni iz najnie take vozila, koja se nalazi izmeu tokova, tako da isti tangiraju tokove. -Boniugaonagiba,predstavljaboninagibputanakomevozilomoedasekree bez klizanja ili prevrtanja niz nagib. Ovaj ugao zavisi od visine teita vozila, traga tokova i koeficijentatrenjatokovikolovoz(viditakuXII.2.1).Iznavedenihrazlogamaksimalni ugao bonog nagiba moe da bude odreen samo za konkretne uslove. Slika I.2-25 Boni ugao nagiba Slika I.2-26 Ugao uspona - Ugao usponaje ugao podunog nagiba puta koga vozilo moe da savlada u prvom stepenuprenosabezklizanjailiprevrtanjaokozadnjeosovine.Ovaveliinazavisiod poloaja teita vozila, koeficijenta trenja tokovi kolovoz, broja i mesta pogonskih osovina (prednji/zadnjiilipogonsvimosovinama)(viditakuXI.2.1).Kodvozilasavisokom prohodnou, maksimalno savladiv ugao uspona je skoro uobiajeno 100% (450). 47 - Najmanja visina iznad stajne povrine PremastandarduSRPSM.N0.012podnajmanjomvisinomiznadstajnepovrine podrazumevaserastojanjeizmeunajnienepokretnetakevozilaihorizontalnepodloge. Ovakarakteristikaseeenazivaklirensvozila.Utomsmislurazlikujeseklirensizmeu tokova jedne osovine, meuosovinski klirens i klirens ispred, izmeu i iza osovina. Klirens vozila, prilazni uglovi i ugao prepreke vozila, imaju veoma znaajnu funkciju kod odreivanja prohodnosti terenskih vozila. Slika I.2-27. Klirens izmeu tokova jedne osovine

Slika I.2-28.Meuosovinski klirens i klirens ispred, izmeu i iza osovina Krug zaokretanja vozila Predstavljaprenikkrugakogaopisujespoljanjiupravljakitoak,kojijena horizontalnoj povrini pri najveem zakretanju upravljakih tokova. Zapraksu,poredoveveliine,istotakosuznaajninajmanjiinajveikrug zaokretanjavozila.Podnajmanjim/najveimkrugomzaokretapodrazumevaseprenik najmanjeg/najveegkrugazaokretakogaopisujeprojekcijaonetakevozilakojije najblie/najdalje centru okretanja pri najveem zakretanju upravljakih tokova. Mase vozila i optereenje Masevozila(renikikodovi)blieobjanjavastandardSRPSISO1176kojije ekvivalentan sa meunarodnim standardom ISO 1176 iz 1990. godine. 48 -Masapraznogvozila,predstavljamasuvozilasakaroserijom,ugraenom elektroopremomidopunskomopremomneophodnomzanormalanradvozila,uveanaza masuelemenatakojeproizvoavozilaobezbeujekaostandardnuilifakultativnuopremu, koja je data u spisku opreme. Prema SRPSISO 1176,masa praznog vozila je osnovna veliina koja